8 606106 055993

матични бр: 62513420, ПИБ: 107120973жиро рачун: 160-355899-58 Banca Intesa

АГЕНЦИЈА ЗА ИЗДАВАЊЕ ЧАСОПИСА И МАРКЕТИНГ “НЕДЕЉНИК”

БРОЈ:

ЦЕНА:

GASIFIKACIJA SRBIJEVuka Karadžića 3, Smed. Palanka

Tel. 026/ 319-892, fax: 026/ 319-869, mob: 064/ 64 64 244,e-mail: dminvest@open.telekom.rs

8530

Dositejeva 10, KrnjevoTel: +381 26 821 085, Fax: +381 26 821 211

www.podrumradovanovic.rspodrumradovanovic@neobee.net

PODRUM RADOVANOVIĆ

ЊЕГОВА СВЕТОСТ ПАТРИЈАРХ СРПСКИ

ИРИНЕЈ У ПОСЕТИ АЗАЊИ И ВЛАШКОМ ДОЛУ

20. новембар

ДАН ГРАДА СМЕДЕРЕВА

19. новембар 2015. 2

3 19. новембар 2015.ТЕМА БРОЈА

ПАЛАНАЧКИ УНИВЕРЗИТЕТ: 95 ГОДИНА ГИМНАЗИЈЕ У ПАЛАНЦИ

Паланачку гимназију похађали су многи познати интелектуалци, научници и уметници: Бранимир Живојиновић и Велимир Михајловић, филолози, Цига Миленковић, глумац, Александар Милошевић и

Мика Матић, кардиолози, Томислав Митровић, сликар, Александар Јовановић, Зоран Вацић...Указом регента Александра, од 30.

октобра 1919. године одобрено је осни-вање Паланачке приватне гимназије. Овом указу претходио је захтев житеља Паланке, упућен са велике „Грађанске конференције“, одржане 2. августа 1919. По свему судећи, Држава није била за-интересована за отварање гимназије у Паланци, на чему су инсистирали виђе-ни варошки људи из тог времена. После Указа регента Александра, Конферен-ција је изабрала и Гимназијски одбор, чији је задатак био да располаже сред-ствима добијеним од добровољних при-хода грађана.

Ђаци ове школе образовани су за рад у државној управи, и припремани за даље школовање у учитељским школама и на универзитетима, који то време ни-су постојали у нашој земљи. Похађање наставе у приватној гимназији било је наплаћивано, па су прве школске године наставу похађала само деца имућнијих родитеља. Новац од школарине служио је углавном за плаћање наставника, који су захваљујући агилности Одбора дове-дени са разних страна.

Обзиром на то да су ђаци прве гене-рације морали да плаћају школарину, много деце сиромашних житеља Па-ланке, као и деце оних који су погинули у рату – били су ускраћени за овај вид наобразбе. Из тог разлога, Гимназијски одбор обратио се тадашњем министру просвете, молбом да се Гимназији од стране државе одреди стална месечна помоћ, чиме би се смањила школарина, и тако пружила могућност сиромашној деци да се школују. Министарство није одобрило редовна средства за рад Гим-назије, све до 1925. године, па је шко-ларина смањена захваљујући прилози-ма грађана. Тако је из године у годину број ученика растао, па је Школски одбор 1922. године купио једну зграду за пот-ребе школе, у којој је адаптиран простор за четири учионице, али је притом задр-жана и стара закупљена зграда.

Школске 1924/25. године отворени су V и VI разред приватне Гимназије „са правом јавности“, а 1925. Гимназија је постала државна и звала се Државна Реална четвороразредна Гимназија. Рад Гимназије тако више није зависио од до-бровољних прилога грађана, већ од тада постоје стални прилози, које обезбеђује држава. Целокупан инвентар приватне гимназије припао је сада државној ус-танови, мада је Школски одбор морао

да обезбеди нов намештај и учила, а по-себно фонд за гимназијску библиотеку.

На иницијативу и велико залагање грађана, априла 1928. године, поста-вљен је камен темељац, а 1929. зграда је завршена и усељена. Та зграда и да-нас постоји, зидана је наменски по свим грађевинским прописима тог времена, са великим бројем учионица и простра-ним двориштем, а тек после рата дози-дана су два анекса и нешто касније по-моћна зграда у дворишту. Али Гимназија је и даље била четвороразредна, све до 1932. године.

На иницијативу ђачких родитеља и притиском на власти, Министарство про-свете одобрило је, 1934. године да се сва-ке следеће године отвори још по један разред више, тако да је школске 1938/39. Гимназија имала осам разреда. Образо-вање од V до VIII разреда су издржава-ли ђачки родитељи па је школа добила назив - Државна Реална Гимназија са вишим самоуправним разредима. Исте године, одржана је прва велика матура тј. виши течајни испит. Та прва генера-ција била је малобројна, само 13 уче-ника, али 1939/40. виши течајни испит полагала је и друга много бројнија ге-нерација, 49 ученика у два одељења у којима је било само осам ученица, што је доказ да је и после 20 година од ос-нивања Гимназије мали број женске де-це одлазио на даље школовање, а пого-тову на велике матуре.

Уочи почетка Другог светског рата, гимназија у Паланци радила је у одлич-ним условима, у новој згради опремље-ној одговарајућим школским намештајем, училима, и богатим библиотекама – нас-тавничкој која је садржавала око 2.000 књига, и ђачком књижницом која је броји-ла око 2.500 наслова. Да је интересо-вање за похађање наставе у Паланач-кој гимназији расло из године у годину сведоче подаци о броју уписаних уче-ника. Уочи почетка рата, Гимназију је похађало 700 ђака.

После почетка рата, већ 8. априла, бомбардована је и Паланка. Зграда гим-назије је Одлуком Војне комадне Краље-вине била одређена за потребе резервне болнице. Тада су сав намештај и учила исељени у подрумске просторије. По-сле уласка окупационих трупа у Палан-ку, 13. априла 1941. године, зграда Гим-назије је већ следећег дана претворена у касарну. Немачка војска реквирирала је и школски намештај, који је коришћен

за потребе окупационе силе. Упркос то-ме што је школска зграда била одузета, и та школска година је приведена крају, а обављени су чак и нижи течајни испи-ти, у сали на првом спрату, која једина није била запоседнута од стране Немаца.

Петог јула 1941. године Немци су на-пустили зграду гимназије, и трупе смес-тили у круг Касарне Другог коњичког пу-

ка, на Кисељаку. У зграду Гимназије су, међутим, током лета смештене избегли-це, Срби из Хрватске, Словеније, Босне и Херцеговине, Срема и Бачке, укупно око 1500 људи је у просторијама Гимна-зије боравило током прве ратне године. Касније, када су избеглице распоређене по домаћинствима, у околним селима, школске 1941/42. зграда је поново праз-на, али у готово неупотребљивом стању. Ипак, објекат је донацијама грађана ка-ко-тако доведен у ред, али се тада у згра-ду усељава Први добровољачки одред.

Највећи успон, када је реч о опремању школе, набавци нових учила и обогаћи-вању фонда библиотеке, гимназија у Па-ланци остварила је током периода соција-лизма. Највећи напредак у образовању, уосталом, уследио управо у овом време-ну. Широм Србије грађене су школе, на-бављана су савремена учила, опремани кабинети, а водило се рачуна и перманент-ном усавршавању наставника. Обезбеђи-вани су услови за неговање спортских и других ваннаставних активности учени-ка, организоване едукативне екскурзије.

После завршетка рата, Гимназија је у више наврата обнављана. Већ 1946. набављен је нови школски намештај за већину учионица, а ученици су добили на коришћене и прве уџбенике. За ди-ректора школе је, после ослобођења, изабран чувени професор математике, Радун Шошанић, који ће на овој дуж-ности остати до 1951. када ће на место директора доћи други познати профе-сор, историчар Владимир Бакић.

Редакција

19. новембар 2015. 4ОД А ДО Ш

Тридесет осма седница Скупштине

УСВОЈЕН РЕБАЛАНС БУЏЕТАПре почетка седнице Скупштине

општине председник парламента Сла-вољуб Ђурић обавестио је одборнике да је основана нова одборничка група, под називом „Пет до дванаест“. Овој одборничкој групи приступили су Дра-ган Никодијевић, Ђорђе Мајсторовић, Слободан Гајић, Слађана Рајчић и Бошко Војиновић. Такође је обавестио одбор-нике да је досадашњи одборник ДСС, Слободан Гајић приступио странци СДС. А одборник Петар Радуловић странци СНС. Приликом усвајања обимног дне-вног реда, шеф одборничке групе СНС предложио је одборницима и председ-ништву да се седница подели на два да-на због важних тачака које се односе на ребаланс буџета и извештај о извршењу буџета за претходних девет месеци. Овај предлог није усвојен.

Прве тачка дневног реда, Предлога Извештаја о извршењу Буџета Општине Смедеревска Паланка за период од пр-вог јануара, до тридесетог септембра те-куће године изазвала је дискусију. Према овом извештају, у протеклих девет ме-сеци, остварени су буџетски приходи у износу од 724.143.667,72 динара, што у односу на целокупне планиране приходе за 2015. годину представља 55,7 проце-ната, односно 74,2 процента планираних прихода за период од првог септембра до тридесетог октобра ове године. У ис-том периоду забележени су расходи, у једнаком износу као и приходи, по раз-ним буџетским ставкама. Коришћена је и текућа буџетска резерва, за реализа-цију Уговора о коришћењу средстава за уређење (ревитализацију) пољских пу-тева, за санацију рукометног и кошар-кашког терена и изградњу трибина у ок-виру Основне школе „Радомир Лазић“ у Азањи, као и за санацију оштећене но-сеће конструкције „ТМ 3 таваница“, у Основној школи „Херој Радмила Шиш-ковић“ у Смедеревској Паланци.

Шеф одборничке групе СНС-а, Ра-дослав Симић, изјавио да у материјалу има, за њега, неприхватљивих ствари: „Овакав вид трошења буџетских средста-ва неприхватљив је за одборнике Српс-ке напредне странке“, рекао је Симић, који је, такође, председника општине прозвао да буџетски новац троши на страначка путовања по земљи. Начел-ник општинске управе Драган Милић објаснио је да није реч о наплати пуних трошкова функционера. „Овде није реч о исплати путних трошкова и дневница. Делегација локалне самоуправе два пута је одлазила у посету Русији. Повећање које је наведено у извештају односи се искључиво на пут у Русију. Дневнице и путни трошкови функционерима се не исплаћују“, навео је Милић.

На ово је реаговао председник општине Смедеревска Паланка, Радослав Милоји-чић Кена, који је између осталог рекао:

„Господине Симићу, ја бих вас замо-лио, пошто сте озбиљан човек, и у го-динама, да више не користите неприме-рене речи: пљачка, лоповлук, и остало. Од 2010. године ни један функционер

нема дневницу у овој општини. То ку-да ја идем на рачун своје странке, то је мој посао. То је моја брига, и брига моје странке. Али никада у радно вре-ме. И увек о трошку странке, или о мом личном трошку“.

Расправа, и то између одборника СНС, и шефа нове одборничке групе, Ђорђа Мајсторовића, вођена је у оквиру дру-ге тачке дневног реда, ребаланс буџета Општине за 2015. годину. Сагледавајући досадашње извршење буџета, ребаланс подразумева усклађивање и повећање де-ла прихода, како би се приступило ре-ализацији планираних капиталних ин-вестиција које су неопходне локалној самоуправи, а неопходне инвестиције треба да буду спроведене са позиција текућих прихода.

Након седнице, председник СО Сла-вољуб Ђурић прокоментарисао је прве две тачке дневног реда осврнувши се и на дискусију одборника. „Имали смо обиман дневни ред и дискусију око прве две тачке. Сви одборници имају потпун приступ реализацији буџета и могу у сваком моменту да изврше увид у сву

5 19. новембар 2015.ОД А ДО Ш

ПОМОЋ ЗА ПОРОДИЦУ ИШИЋ И СЕЛЕВЦАПредседник општине, Радослав Ми-

лојичић Кена, посетио је породицу Ишић у Селевцу, у којој су недавно рођене „трој-ке“, две девојчице и један дечак. Пред-седник Милојичић је Ишићима даровао пригодан поклон, 50.000 динара новчане помоћи и обећао да ће ускоро наћи по-сао за Александра, оца троје близанаца:

„Због оваквих ствари лепо је бити председник општине. Не треба да гово-римо о помоћи овим људима и потреби повећања наталитета у нашој општини само када је изборна кампања. Чести-там родитељима. Заиста је својеврстан раритет да неко на подручју општине

Смедеревска Паланка добије тројке. Општина је донела пригодне поклоне, ова породица ће добити 50.000 динара помоћи од локалне самоуправе, а потру-дићемо се, упркос познатој финансијској ситуацији у целој држави, да нађемо по-сао за једног од родитеља, јер малопре смо у разговору чули да од њих нико није

запослен“, изјавио је пред-седник општине и додао да ће општинско руководство и надаље помагати онима који-ма је помоћ најпотребнија: „Ово ми је један од најлеп-ших дана, од како сам пред-седник општине. Надам се да ће још бити оваквих прили-ка. Поручујем родитељима да ће локална самоуправа и убудуће бити ту да помогне у оваквим случајевима, како бисмо подигли стопу ната-литета у нашој општини“.

Председник општине је апеловао и на државне орга-не да помогну породицама попут Ишићевих: „Најтра-

гичније је то што ми немамо закон на основу кога можемо да уплатимо по-моћ оваквој породици, већ то морамо да подведемо под социјална давања. Ни то није дозвољено, али ја, када су овакве ствари у питању, желим да прекршим за-кон. Знамо да је велики интелектуалац,

Александар Вулин, рекао да људи за со-цијалну помоћ морају да копају, да би ту помоћ завредели. Ови људи су завреде-ли много више од овога што им је дала Општина Смедеревска Паланка. Јасно је да законе последњих година у Србији пишу људи који седе у својим кабинети-ма и не знају како је, ни у Смедеревској Паланци, ни у Селевцу, ни у целој Ср-бији“, закључио је Милојичић.

Александар Ишић, отац Теодоре, Ан-дреје и Ивана, изјавио је да је поносан на то што је отац тројки: „ Свако мора бити срећан када добије такав дар од Бога“, рекао је Александар, и захвалио председнику општине на посети и уру-ченој помоћи: „Лепо је што су из општи-не дошли да нас посете, а свака помоћ добро дође“.

В.Ђ.

документацију. Рекао сам на седници,а и сада апелујем на све одборнике да то своје право и искористе и информишу се о свему. Када је реч о извршењу буџе-та у првих девет месеци ове године ја сам лично задовољан. Извршење буџе-та је 74 процената што је за овај период добро. Ближимо се крају године када ће доћи до природног увећања буџетских средстава у делу примања. Грађани и привредна лица измирују своје обаве-

зе, тако да до краја године очекујемо ко-ректно пуњење и извршење буџета. На данашњој седници смо усвојили и реба-ланс буџета за 2015 годину. То је урађе-но првенствено због инфраструктурних

радове које смо обећали нашим грађани-ма. Средства су препакована са једног конта на други и тако смо обезбедили 60 милиона динара, без задуживања,за инфраструктурне радове како у граду тако и у селима“, рекао је Ђурић.

Одборници су на тридесет осмој сед-ници усвојили Предлог Одлуке о измена-ма и допунама Плана детаљне регулације Бање „Паланачки кисељак“, Целина III, Бања 2, који омогућује изградњу бањског

комплекса и смештајних капацитета у подручју у близини садашњег олимпијског базена.

„Пре неколико дана појавиле су се у јавно-сти лажне информације о Бањи на Кисељаку и коришћењу извора ми-нералне воде. У овом послу је све транспа-рентно и све се ради по закону. У току је израда елабората за коришћење

воде са извора. У то су укључена ресорна министарства. Када буде завршен ела-борат, вода са извора моћи ће да се ко-ристи и биће је довољно и за Бању и за Соко Штарк, а и за Рекреативно-бањски

комплекс који је у плану да се изгради. Оно је што је јако битно да кажем, нико никоме не даје ништа већ се расписује тендер који траје месец дана. На рас-писаном тендеру се може јавити свако ко жели да инвестира у Паланку. Нама је циљ да се јави што више потенцијал-них инвеститора,“ истакао је председ-ник скупштине.

Одборници су донели Одлуку о из-менама и допунама Одлуке о држању животиња на подручју општине Сме-деревска Паланка, о којој је било речи на претходној седници Већа, Одлуку о општинским и некатегорисаним путе-вима на подручју Општине, Одлуку о ангажовању ревизора за екстерну ре-визију завршног рачуна за 2014. годи-ну, као и мноштво одлука о постављењу и именовању.

Уместо Ивана Пеликанта, досадашњег директора ЈКП „Општинска гробља“, који је поднео оставку, на место дирек-тора именован је Владимир Радивоје-вић, који је потом вратио одборнички мандат. Такође, процедуром тајног гла-сања, уместо Слободана Маторкића, који је разрешен, за новог члана Општинског већа изабран је Славиша Спасојевић.

В.С

19. новембар 2015. 6АКТУЕЛНО

ДАН ШКОЛЕОбележавање Дана школе „Ђорђе Јовановић“ у Селевцу протекло у

знаку завршетка радова на реконструкцији школске зграде. Ђачкој приредби присуствовао је и председник општине Смедеревска Паланка,

Радослав Милојичић Кена. - Свим ученицама, наставницима и

мештанима Селевца честитам дан шко-ле. Нажалост, декаденција се шири Ср-бијом. Док Синиша Мали има 24 стана, док отима 10 хектара земље од грађана Србије, док функционери Српске де-вичанске странке имају фирме на Де-вичанским острвима, професори раде за 35 хиљада динара, школе у Србији су у катастрофалном стању. Морам још једном да захвалим Европској инвести-ционој банци, која је издвојила 30 ми-лиона динара за реконструкцију школе у Селевцу. Ова школска зграда била је у најлошијем стању, на подручју наше општине. Општина Смедеревска Па-ланка је суинвеститор, обезбедили смо озбиљна средства, израдили пројекат - рекао је Милојичић и додао да се завр-шетак ових радова очекује у веома крат-ком року.

- Да није обезбеђен тај новац од Ев-ропске инвестиционе банке, сигурно да у Основној школи „Ђорђе Јовановић“ не би могла да се одвија настава. Ја, по ко зна који пут, морам да захвалим Европ-ској унији и људима који су нам заиста помогли, а ово је једанаести или двана-ести пројекат у коме они учествују. Три-десет милиона динара су велика сред-ства, за било коју локалну самоуправу, па тако и за нашу.

Одговарајући на питања новинара Милојичић је најавио и друге инфра-структурне радове, који ће бити фи-нансирани из буџета Општине:

- Имамо још пар пројеката за које аплицирамо. Надамо се да ће и ова школа добити још један пројекат. Аплицирали смо и за школу у Голобоку, која је заис-та у катастрофалном стању, а имамо и још неке пројекте, за изградњу путева.

Председник Милојичић је изјавио да су из општинског буџета издвојена сред-ства, у вредности од 60 милиона динара за инфраструктурне радове, и да то ни-су средства из кредита и муниципалних обавеза. Ова средства биће искоришће-на за изградњу путева у сеоским и град-ским месним заједницама.

Због дотрајалости крова, последњи сп-рат школе „Ђорђе Јовановић“ у Селевцу није био у функцији још од 2008, а на-става је била отежана у целом школском објекту. Средствима Европске инвести-ционе банке и Општине, осим матичне зграде у Селевцу, биће реконструисано и подручно одељење у Брдњаку.

КЊИГЕ ЗА НИКОЛИНУОпштина Смедеревска Паланка, у

сарадњи са Савезом слепих, обезбедила је штампање уџбеника на Брајевој азбу-ци, за ученицу ОШ „Херој Иван Мукер“, која је до сада учила искључиво уз по-моћ родитеља и асистента у настави.

„Николина је једно успешно дете, та-ко да је до сада већину ствари успевала да савлада усменим путем, укључујући и математику, која је у трећем разреду доста тешка“, истакла је Слађана Ман-дић, школски педагог, додавши да ће јој

уз помоћ књига на Брајевом писму бити знатно олакшано савладавање градива.

Мирјана Ивановић, запослена у Каби-нету председника општине, у име пред-седника, Радослава Милојичића Кене, уручила је директору школе, Драгутину Ђорђевићу, комплет уџбеника за четврти разред на Брајевој азбуци, и дискове са „припремом“ за штампу, на основу којих се лако могу штампати нови уџбеници, уколико дође до оштећења постојећих.

Директор школе је, примајући књиге

за Николину, захвалио локалној самоу-прави и Савезу слепих, који су сарађи-вали са Школом, и којима је пошло за руком да обезбеде комплет уџбеника за четврти разред, које ће Николина одмах моћи да користи, а педагог, Слађана Ман-дић, изразила је наду да ће локална са-моуправа и Савез слепих и наредне го-дине Николини обезбедити уџбенике на Брајевом писму, за следећи, пети разред основне школе.

В.Ђ

СВЕДОЧАНСТВО ПАЦИЈЕНТАКада су лекари љубазни према па-

цијентима, они осећају огромну захвал-ност и желе на све начине да им се зах-вале и одуже. Редакцији „Недељника“ су се до сада више пута јављали ано-нимни како задовољни тако и незадо-вољни пацијенти.

Пацијенткиња која није хтела да крије свој идентитет, Мирослава Илић, поже-лела је јавно да похвали стручност ле-кара Опште болнице „Стефан Високи“ као и њено руководство.

Мирослава Илић каже у својој изјави да за време хоспитализације у паланач-кој болници, која је трајала скоро месец дана, током септембра, нема ни једну једину примедбу, већ напротив, само речи хвале за комплетно медицинско

особље, као и за руководство ове здрав-ствене установе.

„Третман пацијената је за сваку пох-валу. Лепа реч,стрпљење лекара и меди-цинских сестара, да саслушају болесни-ка, попричају са њиховом породицом, су поред неге и лекова, можда и најбитнији фактор у излечењу. Њихова хуманост и разумевање су ме вратили у живот. Ди-ректор је сваког јутра долазио у визи-ту, интересовао се за наше здравље и третман, докторка Рада Величковић је свима нама уливала оптимизам и дава-ла снаге да се боримо“, наглашава Ми-рослава Илић.

Задовољна пацијенткиња, наводи за наш лист да су се лекари више дана бо-рили за њен живот. Посебно жели да се

овим путем захвали др Зорану Марјано-вићу, др Борку, свим медицинским сес-трама, којима је према мишљењу наше саговорнице, психичко стање пацијента, подједнако важно као и физичко. „Не-ма правих речи да се објасни колико им је важно да будемо расположени, задо-вољни, јер само тако можемо да побе-димо болест. Болестан човек је незадо-вољан човек. Ја сам у несвесном стању примљена, мислим да не бих преживе-ла, да ми они нису вратили вољу за жи-вот“, каже Мирослава Илић, и тврди да су је одржали у животу; стручност, не-себичност, лепа реч и хуманост, лека-ра паланачке болнице.

И.Р

7 19. новембар 2015.АКТУЕЛНО

ПРЕДСТАВНИЦИ ЗЗ АЗАЊА НА ПРИЈЕМУ КОД ПРЕДСЕДНИКА НИКОЛИЋА

Председник Републике Србије То-мислав Николић, примио је делегацију Земљорадничке задруге из Азање и За-дружног савеза Србије. Повод је био обележавање 120 година задругарства у Србији и 121 година постојања зад-руге у Азањи.

Делегацију је предводио Родољуб Станимировић директор ЗЗ Азања и по-моћник председника општине Смеде-ревска Паланка, и Никола Михаиловић председник Задружног савеза Србије.

Након пријема код председника Ни-колића, Родољуб Станимировић је изја-вио: „Изражавам велико задовољство

што је председ-ник Србије при-хватио да буде покровитељ Ма-нифестације 120 година задругар-ства и 121 године постојања зад-руге у Азањи. Са председни-ком смо водили један озбиљан и пријатељски раз-говор. Испред ЗЗ Азања уручили

смо председнику Србије, Томиславу Ни-колићу повељу. Искористили смо прилику да га упознамо са проблемима зaдругар-ства у Србији, Задруге у Азањи и пробле-мима са којима се сусрећу пољопривред-ни произвoђачи и сточари. Председник је упознат са радом ЗЗ Азања. Он нам је рекао да је почела израда центара за откуп сточног фонда где ће их бити десетак у Србији. Самим тим можемо очекивати повећање сточног фонда, та-ко да и сами произвoђачи могу рачуна-ти на побољшање ситуације“, рекао је Станимировић.

В.С

ПОМОЋ ПОПЛАВЉЕНИМА

ФАО канцеларија која делује при Ује-дињеним нацијама пољопривредним произвођачима општине Смедеревска Паланка који су погођени прошлого-дишњим поплавама испоручила је по-следњу количину вештачког ђубрива НПК. Произвођачи, њих 89, који су до-били семенску пшеницу сада им је ис-поручено по 300 килограма вештачког ђубрива, укупно 27 тона. На списку има још 87 пољопривредних произвођача који нису обухваћени овом донацијом и који су накнадно попунили формула-ре. Они ће у наредном периоду доби-ти сточну храну . В.С

ПАЛАНКА НА ЕТНО САЈМУОд 25. до 28. новембра на Београдском сајму биће одржан 10. Сајам етно

хране и пића. Тим поводом је помоћник председника општине Смедеревска Паланка, Родољуб Станимировић, одржао састанак са фирмама и удружењи-ма која би требало да својим учешћем представе потенцијале наше општине.

Учесници сајма Ет-но хране и пића су произ-вођачи традиционалних производа за тржиште на збирним штандовима регионалних привредних комора, задружних саве-за, градских и општин-ских управа и појединач-но, произвођачи опреме за производњу, серви-рање и паковање тра-диционалних производа Прошле године на 9. Сајму етно хране и пића, представила се и на-ша општина. Учествовало је 320 произвођача из Србије, Републике Српске, Босне и Херцеговине, Бугарске, Грчке, Италије, Румуније и Руске Федерације Представљено је више од 1500 различитих производа најчешће ручне израде од органски гајених сировина на штандовима учесника.

19. новембар 2015. 8ПОВОДИ

ПОТПИСАН УГОВОР О ФИНАНСИРАЊУ ПРВЕ ФАЗЕ КОМАСАЦИЈЕ УКУПНА ВРЕДНОСТ ПРЕКО 300 МИЛИОНА ДИНАРА

У кабинету државног секрета-ра у Министарству пољопривреде и заштите животне средине, помоћ-ник председника општине Смеде-ревска Паланка, Добрица Јозић, и Зо-ран Кнежевић, начелник Одељења за уређење земљишта, потписали су уго-вор о финансирању прве фазе проје-кта комасације на седам и по хектара пољопривредних површина на под-ручју Смедеревске Паланке.

Жељко Радошевић, државни се-кретар у Министарству, објаснио је како је реч о највећој инвестицији ове врсте јужно од Саве: „Ово је изузетно важан инфраструк-турни пројекат, када говоримо о уређењу пољопривред-ног земљишта. То је изузетно сложен захват, и велико ми

је задовољство што смо у прилици да реализујемо један тако важан, проје-кат. Без правих, укрупњених парцела, нема ни развоја пољопривреде у нашем крају“ рекао је Радошевић, и додао да му је драго што се овај пројекат реали-зује у општини у којој је и он настањен: „Драго ми је што ћемо дати допринос да пољопривредници у нашој општи-ни имају боље услове за обављање де-латности. У Србији је пољопривреда сигурно најважнија привредна грана, а наше министарство ће и другим ак-тивностима и мерама подржавати на-

ше пољопривреднике и имати добру комуникацију са ло-калним самопуправама које препознају пољопривреду као важну привредну грану“.

ПОКРЕТ „ПЕТ ДО ДВАНАЕСТ“На последњој седници Скупшти-

не општине оформљена је нова одбор-ничка група „Пет до дванаест“ коју чи-ни пет одборника, Ђорђе Мајсторовић, Бошко Војиновић, Драган Никодијевић, Слађана Рајчић и Слободан Гајић. Шеф

одборничке групе је Ђорђе Мајсторовић. Након седнице СО одржана је конферен-ција за новинаре новооснованог Покрета „Пет до дванаест“. „Покрет је формиран као претеча Групе грађана „Пет до два-наест“, рекао је Мајсторовић додајући,

„Ми окупљени око Покрета „Пет до два-наест“ незадовољни смо радом странака. Не желимо да нам људи из Београда диригују и поста-вљају људе на ру-ководећа места. Ми у нашем граду нај-боље знамо ко смо и колико вредимо“.Покрет „Пет до два-наест“ окупља дос-та чланова. Према

речима шефа одборничке групе,чланови Покрета су стручни људи,привредници, домаћини ... „То су људи који имају свој посао, који раде и зарађују, поштени и одани,људи који не желе да се богате на рачун других већ да помогну у раз-воју општине Паланка“. Циљ оснивања Покрета а касније и Групе грађана јесу промене на боље, истакао је Драган Ни-кодијевић: „ На првом месту морају да буду интереси грађана. Не желимо да добијамо директиве из Београда, шта и како треба урадити у нашој општини. Ми овде најбоље знамо шта Паланци недостаје. Поставили смо себи циљеве, имамо план и програм, пројекте и жељу и вољу да Смедеревска Паланка добије стари сјај“, рекао је поред осталог Ни-кодијевић, додајући да ће на наредној конференцији изнети програм Покрета „Пет до дванаест“ . В.С.

ОДРЖАНА ИЗБОРНА СКУПШТИНА ДЕМОКРАТСКЕ ОМЛАДИНЕСала Градског позоришта била је ис-

пуњена до последњег места. Није ни чу-до, ако се има у виду да Демократска ом-ладина у Смедеревској Паланци, према речима новоизабране председнице, Вик-торије Игњатовић, броји 400 чланова. Двадесетједногодишња студенткиња из нашег града изабрана је једногласно, и тако преузела, како се на овом скупу мог-ло чути - најуспешнију омладинску ор-ганизацију ДС у Србији од Вишње Ада-мовић Марић, којој је истекао мандат.

Вишња, која је председавала скупшти-ном, поднела је извештај о раду у проте-кле две године, а као илустрација послу-жио је и филм „Ми нисмо ботови“ који су реализовали чланови ДО.

Члановима ДО и гостима обратио се Радослав Милојичић Кена, као председник

Изборног штаба ДС и председник Општин-ског одбора ове странке у Смедеревској Паланци:- Пред Викторијом је тежак пе-риод, јер ми немамо нормалну власт у овој земљи. Ваша генерација нема вре-мена да расте нормално. Нема, јер ви ни-сте омладина неке партије у Норвешкој, Данској или некој другој европској земљи. Ви сте омладина у земљи у којој је, на-жалост, премијер Александар Вучић. И зато ми морамо да мењамо ову земљу. Ни ви, као што ни ја на то нисам имао право када сам као двадесетчетворого-дишњак постао председник ОО ДС, не-мате право на нормално одрастање. Јер, ово је земља која иде у лошем правцу, у привредном, економском, пољопривред-ном смислу . Зато главе горе, избори су за три или четири месеца, и зато немамо

право да спавамо док ово зло које влада Србијом не будемо отерали у пензију. Победили смо их 2000. годи-не, победићемо их и сада. Зато што смо ми демократе и не-мамо права да ћу-тимо, немамо право на предају. Немамо то право због нас, због наших поро-дица, немамо то право због Зора-на Ђинђића - рекао је поред осталог Милојичић. В.С

9 19. новембар 2015.ИНТЕРВЈУ

УВЕК ДРЖИМО РЕЧДобрица Јозић, председник ООСПО у Смедеревској Паланци и помоћник председника општине, за

Недељник, је говорио о актуелној политичкој ситуацији и пословима везаним за развој пољопривреде. Добрица Јозић је на последњој Из-

борној Скупштини странке, трећи пут изабран за председника ОО. Овим одбо-ром најпре је руководио од 1994. до 1998. године, а онда поново од 2010. до 2015. године. Према Статуту СПО, председ-ник бира осам чланова Одбора и свог за-меника, а заменик Добрице Јозића биће Љуба Бркић.

Како ће надаље деловати СПО у Смедеревској Паланци?

Јозић: У Паланци смо део власти са ДС и СПС. Поуздани смо партнери и увек држимо реч. Остаћемо у коали-цији док она постоји, а надам до на-редних локалних избора који су, пре-ма мојим сазнањима најављени за 24. април наредне године. Обављам функ-цију помоћника председника општине задуженог за пољопривреду. Немамо много могућности да урадимо велике ствари за општину, али радимо колико можемо. Ми смо мала странка која де-лује у власти у општини и користимо све могућности како бисмо допринели развоју општине.

Шта бисте издвојили од послова на којима сте до сада радили а који су важни за општину?

Јозић: Издвојио бих веома значајан пројекат комасације на 7.600 хектара на подручју Кусатка, Церовца, Прид-ворица, Глибовца и Азање. Пројекат је покренут и трајаће три године. Потпи-сан је уговор и издвојиће се 33 мили-она динара за радове који су неопходни

у првој фази. Комплетна инвестиција износи око 300 милиона. Прва фаза су грађевински радови, рашчишћавање врзина, затим излазак геометра на те-рен и парцелисање земље. Очекујем да ће већ 2018. године пољопривредници улазити у своје поседе.

Шта комасацијом добијају пољопри-вредници а шта локална самоуправа?

Јозић: Две трећине пројекта комаса-ције финансира Министарство пољопри-вреде а једну трећину локална самоупра-ва. Пољопривредни произвођачи добијају јединствене парцеле. Биће урађена дре-нажа земљишта, прилазни путеви и мо-гућност наводњавања. Пољопривредни-цима се пружа могућност да на великим парцелама раде озбиљније индустријс-ку производњу. На њима је да се опре-деле које ће културе узгајати.

Да ли се тиме стварају шансе за удружену производњу и извоз срп-ски производа?

Јозић: Свакако. Управо и јесте невоља пољопривредних произвођача у Србији што гаје одређене културе на малим по-вршинама. Ми, када обилазимо села и у разговора са мештанима управо апелује-мо на удруживању и заједничкој произ-водњи једне културе. Будућност јесте у формирању удружења и кластера. Једин-ствени наступ произвођача на тржишту се више цени, стиче се већа могућност

продаје робе по вишим ценама. То је значајно и када се преговара са др-жавом око формирања цене откупа. Тренутно радимо на едукацији пољопривредних про-извођача. Велику улогу у томе има и наш човек који је секретар у Ми-нистарству пољопривре-де, Жељко Радошевић. Он нам помаже да пољопри-вредницима представи-мо све могућности које имају кроз пројекте и до-бијању чак и бесповрат-них средстава за одређе-ну производњу.

Ви сте из, свега ов-де реченог и одрађеног, на прави начин иско-ристило то што у Ми-нистарству пољопривре-де имате свог човека? Шта бисте препоручи-ли вашим колегама из других странака у Па-ланци које делују у ре-

публичкој власти? Јозић: Рекао сам већ да смо ми мала

странка али у складу са нашим могућ-ностима покушавамо да урадимо неш-то за наш град. То препоручујем свима. Осим странака које су на власти у опш-тини ми не можемо да се ослонима ни на кога. Сви функционери се максимал-но залажу за довођење инвеститора, за развој туризма и пољопривреде у нашој општини а самим тим и за запошљавање незапослених. Ја лично то очекујем и од других странака које нису на власти у општини али чији лидери јесу на репу-бличком нивоу. СНС има своје минис-тре, председника Владе и народног по-сланика који је из Паланке. Мислим да могу много да помогну јер народни по-сланици имају проходност у свим ми-нистарствима. Њихова помоћ је добродо-шла и мислим да је потребна, без обзира на структуру власти у нашој општини. Интереси грађана морају да буду изнад политичких. С друге стране они очиг-ледно немају политичко искуство и не знају да искористе могућност. Ми смо искористили познанство са нашим чо-веком који је секретар у Министарству пољопривреде и успели смо да дођемо до крајњег циља. Истина је да је било опструкција да се пројекат комасације обустави. То је јасно рекао председник општине на седници Скупштине.

Зоран Кнежевић је смењен са места директора Сектора за

пољопривреду у Министарству за пољопривреду и заштиту

животне средине. Тај човек је смењен зато што под притиском није хтео да повуче новац који је општина Смедеревска Паланка добила за комасацију. Ми смо

једина општина јужно од Саве и Дунава која је добила ова средства. Сменили су човека, Напредњаци,

зато што је нашој Паланци дао средства за комасацију, од које ће сви грађани катастарских општина где се комасација спроводи имати користи. Ја се том човеку заиста захваљујем, и свака му част, што

није хтео да повуче средства, и да подлегне вашој партијској

диктатури“, рекао је између осталог председник општине Радослав

Милојичић на последњој седници Скупштине.

19. новембар 2015. 10ПОВОДИ

ЊЕГОВА СВЕТОСТ ПАРТИЈАРХ СРПСКИ ИРИНЕЈ ПОСЕТИО АЗАЊУ И ВЛАШКИ ДО

Орден Светог Саве проф. др Радмили Милентијевић

У уторак, 27. октобра 2015. године, на празник Свете мајке Параскеве, Ње-гова Светост патријарх српски господин Иринеј посетио је село Азању, надомак Смедеревске Паланке, где је, у пратњи Његовог Преосвештенства епископа шу-мадијског господина Јована и уз саслу-жење протојереја-ставрофора Петра Лу-кића, старешине београдске Саборне цркве, протојереја-ставрофора Велибора Ранђића, намесника јасеничког и ђакона Ивана Гашића, освештао новосаграђени Парохијски дом. Током ове велике свеча-ности је ктиторка ове задужбине, проф. др Радмила Милентијевић из Њујорка, одликована Орденом Светог Саве дру-гог степена. Проф. др Радмила Милен-тијевић је и велики добротвор Саборне цркве у Београду, Првог београдског пе-вачког друштва, као и бројних српских православних светиња, међу којима има и оних које је дословно спасила од ис-торијског пропадања и заборава.

У азањском храму, Патријарх је бла-гословио благочестиви народ који је до-шао са децом да поздрави првојерарха Српске Цркве. Овом приликом, патријарх Иринеј је изразио благодарност много-бројним малишанима са срдачном до-чеку и у поздравном слову мештани-ма Азање нагласио значај рађања деце које је једини начин да наш народ избо-ри против свог највећег непријатеља - беле куге. „Радује ме што сте овог ди-вног дана, посвећеног мати Параскеви, дошли у храм да дочекате патријарха српскога, и немате веће радости него ка-да видимо народа да се окупња и сабира

око светиња наших. Имао сам прилике да слушам доста о Азањи и овој благо-словеној земљи. Био сам и у Америци и у Аустралији и чини ми се да овако плод-ну и благословену земљу нисам видео.Зато морамо водити рачуна коме земљу остављамо. Треба да је оставимо они-ма који ће доћи после нас. Да би могли

наследити ово добро, које је Бог даро-вао народу морамо имати децу. Деца су највећи дар божији. Када је више гро-бова него колевки, то је највећа болест која може да снађе један народ. Многи народи нису пропали од сиромаштва, не-го од изобиља. Све су чинили да задо-воље своје телесне жеље, не мислећи на оно што је Бог прво рекао – рађајте се и множите се и владајте земљом. Земља чува и одржава рађањем. Долазимо у бо-гата места са великим и богатим кућама, али нигде дете да видите, ту будућности нема“, поручио је патријарх српски Ири-неј присутнима у Азањи.

Његова Светост је у пратњи Преос-већеног Епископа шумадијског Јована, и уз саслуживање старешине Саборног храма у Београду протојереја-ставрофо-ра Петра Лукића, намесника јасенич-ког протојереја-ставрофора Велибора Ранђића и ђакона Ивана Гашића, осве-тио новосаграђени Парохијски дом. Кти-

торка ове задужбине, проф. др Радмила Милентијевић, овом приликом је добила високо одликовање Српске Православне Цркве - орден Светог Саве другог степена. Патријарх српски Иринеј је истакао пример ктиторке која своје дарове од Бога није чу-вала за себе већ је несебично помагала Цркву и свој народ где год је могла и колико је могла, угледајући се на кти-торство Светог краља Милу-тина који је подигао четр-десет цркава.

„И у даншње време, Бо-гу хвала, има доста дивних људи, који настаљају дело светих Немањића. Краљ Ми-лутин је дао обећање Госпо-ду када је изабран за краља, да ће онолико светиња по-дигнути, колико година бу-де владао. Владао је преко четрдесет година и оставио четрдесет задужбина, који-ма се ми и данас поносимо. Остале су Грачаница и дру-ге велике светиње. Све оно

Радмила Милентијевић (Азања, 27. октобар 1931) је српски писац и историчар, професор емеритус на Сити колеџу у Њујорку, била је

министар у СР Југославији и Србији.

11 19. новембар 2015.ПОВОДИ

што чинимо цркви, чинимо Богу, народу свом а највише себи. На овај свет дола-зимо без ичега, одлазимо са скрштеним рукама, оно што остављамо су наша де-ла. Живот без хришћанских дела је пра-зан живот. Хвала сестри, госпођи Рад-мили, којој је господ дао могућност да стекне нека добра али не да ужива у њи-ма већ да помогне својој цркви, да по-могне цркви у Нишу, манастиру Икољу.

Свака наша реч је мала и празна и недовољна да јој се захвалимо. Свака на-ша захвалност је симбо-лична наспрам онога што ће Господ учинити. Не-ка Бог узврати вама гос-пођо Радмила за вашу ве-ру и вашу љубав. Ми вас на предлог оца Петра Лу-кића, који је добро осетио вашу дарежљиву руку, од-ликујемо орденом Светог Саве“, истакао је патријар српски Иринеј, пре него је Радмилу Милентијевић, прогласио достојном овог великог одликовања.

Радмила Милентијевић се овом приликом захва-лила свима који су са њом поделили овај важан тре-нутак, како за њу лично та-ко и за српску историју и православље.

„Нема речи за дуби-ну ових осећања и зах-валности. Ваша светости, Ваше преосвештенсрво, часни оци, драги гости,

драги моји Азањци, Влашкодолци, Гр-чани и остали, Бог све ви-ди и њему хвала. Подигла сам ово здање да послужи као црквена задужбина, јер је у таквим задужби-нама сачувано пола на-ше историје, пола нашег знања ко смо и шта смо. Жеља ми је да ово здање постане једна просвети-тељска кошница, где ће-те да учите лекције наше духовности и наше право-славне вере, да учите и да се образујете. Желим да се у овом здању развија, наш културни и духовни живот. Једино са знањем можемо напред.“ Истакла

је Радмила додајући да у Америци живи већ 62 године, али да свако зна њен идентитет, да је српкиња правослв-не вере. Будућим на-раштајима који ће се у управо освештаном здању окупњати, по-ручила је да чувају српски језик, ћи-рилично писмо и све што је српско.

П2Истог дана Његова Светост

Патријарх српски г. Иринеј је по-сетио храм у суседном селу Влаш-ки До, где је благословио мештане у нади да ће ове прелепе шумадијске крајеве поново посетити и да ће се том приликом дуже задржати.

П11 И П12На крају дана и храм Свете преподоб-

не мати Параскеве у Смедеревској Па-ланци био је удостојен посете Патријарха српског г. Иринеја. Похваливши лепоту храма и благословивши верни народ, Ње-гова Светост је био угошћен пред пут, чиме је и окончана посета јасеничког намесништва.

Рођена у тадашњем засеоку Влаш-ки До варошице Азање, већи део живо-та провела је у Америци. Студирала је на Економском факултету у Београду, да би 1970. године докторирала на Колум-бија универзитету у САД. Била је про-фесор на Сити колеџу у Њујорку, где је предавала савремену европску историју. Била је министарка без портфеља 1992. у Влади Савезне Републике Југославије

у време Милана Панића и министарка информисања 1997-1998 у Влади Србије коју је водио Мирко Марјановић. Њего-ва Светост Патријарх српски Иринеј од-ликовао ју је 27. октобра 2015. у Азањи орденом Светога Саве другог степена, као великом добротвору наше Свете Са-борне и Апостолске Цркве.

И.Рашковић

Посети Патријарха присуствовало је општинско руководство, на

челу са председником општине, Радославом Милојичићем Кеном

и његовим замеником Петром Јелићем, свештенство и верници

Српске Православне Цркве са подручја Смедеревске Паланке,

али и околних места.

Парохијски дом чије је освећење, уз саслуживање Епископа

шумадијског Јована и свештенства намесништва јасеничког обавио

Патријарх српски, изградила је Радмила Милентијевић,

дугогодишњи професор Сити Колеџа у Њујорку и аутор бројних

књига и научних и стручних радова. Радмилу Милентијевић јеи почасни грађанин општине

Смедеревска Паланка.

19. новембар 2015. 12

CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд * ISBN 2217-6640 – Недељник * COBISS. SR – ID 186111756 * Недељник је регистрован у Регистру јавних гласила * Агенција за издавање часописа и маркетинг Недељник * Одговорно лице: Ивана Рашковић * Новинари: Валентина Сенић и Ивана Рашковић * Тел: 064/ 036 26 76, 061/ 23 91 434 * Маркетинг: 026/ 314-890, e-mail: nedeljniksp@gmail.com, Консултанти: Златан Алексић, Владимир Ђурђевић.

ИНТЕРВЈУ

СВЕ ЈЕ ЛЕПО ДОК ИЗБЕГЛИЦЕ ПРОЛАЗЕ КРОЗ СРБИЈУ...Воја Шешељ, председник СРС – кратак разговор

За разлику од претходне прилике, током недавног боравка Војислава Ше-шеља у Паланци није било услова за ду-жи разговор. Конференција за штампу организована је у крцатим страначким просторијама, пред активистима Српс-ке радикалне странке. Било је ту и но-вих лица, попут Тонија Недељковића, који је од пре неколико месеци доспео у први план паланачких шешељеваца.

„Питајте шта год хоћете“, рекао је уз осмех Шешељ на почетку разгово-ра, иако се, после једночасовног госто-вања на ТВ „Јасница“ у његовим очима могао назрети умор.

Новинари су почели „незгодним“ пи-тањем – због чега Шешељ, који нема длака на језику, само о Вучићу не гово-ри са ниподаштавањем и увредама. Да ли постоји неки тајни дил?

Шешељев одговор био је енергичан: - То могу да кажу само неозбиљни но-винари. Па погледајте на сајту Српске радикалне странке. Погледајте на Ју тју-бу све моје наступе за последњих годи-ну дана. И на телевизијама, и на јавним трибинама које смо држали широм Ср-бије, погледајте интервјуе за новине. Па ћете онда видети да ја непрекидно најо-штрије критикујем Александра Вучића и његову Владу. Јесте ли гледали Ву-чићевићеву емисију. Каква сам му пи-тања постављао, а он на многа није од-говорио. Само, ту је моја критика крајње озбиљна и стручна. Ја ту критикујем економску, социјалну, националну по-литику, и износим читав низ аргумена-та. И велики број афера сам раскрин-као. А кад је реч о Томиславу Николићу, ту није могућа тако озбиљна критика. Он нема никакве уставне надлежности, осим што је формално командант војске и што у условима ратног стања може да буде стварни командант. Али Томислав Николић сам, лично, улази у такве ко-рупционашко-криминалне афере да га једноставно што пре треба оборити са

те функције. И оно што могу да приго-ворим Томиславу Николићу, то не могу да нађем за Вучића. Ако ви имате тако нешто за Вучића, кажите ми, ја ћу од-мах употребити. А Томислав Николић је стекао факултетску диплому а да ни је-дан испит није полагао. Подиже бројне куће и станове, и по Бајчетини, и по Бе-ограду. Дочепао се огромног богатства.

Зида своју цркву покајницу, која треба и маузолеј да му буде. Његова супруга кра-де новац преко своје фондације. Размећу се богатством. Његова супруга у једном дану обуче више гардеробе и набаци на-кита на себе, него што је годишња плата Томислава Николића. Дакле, различити су облици критике, са свом аргумента-цијом којом располажем.

Не слутећи да ће мигрантска кри-за наново бити заоштрена, после не-милих догађаја у Паризу, питали смо Шешеља о томе како он, са деснице, гледа на појаву миграната у Србији.

- Ми смо се одмах енергично супро-тставили кварењу односа са Мађарском, и мађарским премијером Орбаном, због постављања те жичане ограде. И напали

смо Владу Србије зашто и она не поста-вља сличну ограду на граници са Маке-донијом и Бугарском. Све је лепо док те избеглице пролазе кроз Србију, па их на-ше власти и наши људи лепо дочекују, дају нешто хране, пружају медицинску помоћ. Али шта када дође тренутак да ти људи трајно остану овде? А Европска унија већ врши притисак у том правцу.

И Европска унија планира да већ у пр-вој фази 50.000 избеглица остане трај-но у Србији. И онда је то за нас стравич-на опасност. И економска и социјална, јер те људе немате где населити, немате им дати посао, а нема ни хране довољ-но, а какви би тек политички проблеми у перспективи настали.

На крају, занимало нас је како Шешељ гледа на растуће сиромаштво у Србији:

Нема помоћи док се не промени власт. Биће све теже до тог момента, одгово-рио је председник Радикала.

Хтели смо да са Војом причамо и о његовом присуству у ријалити програ-мима, али осетили смо да је време да се повучемо. Следио је састанак са чланови-ма, којих је, без претеривања, све више.

В.

СИГУРНУ И УДОБНУ ВОЖЊУ,ЖЕЛИ ВАМ

АУТОСАОБРАЋАЈНО ПРЕДУЗЕЋЕ ЛАСТА

13 19. новембар 2015.КОЛУМНА

Црвено о црном Пише: Владимир Ђурђевић

ВЕЛИКИ И МАЛИ„Свет је насељен достојницима и радницима,Корисним и паметним.То су људи који су лако први, и људи који скромноиду за њима.Остави их нека буду срећни а и нека раде на срећу других,а мене пусти да будем луд и некористан.Јер знам да је крај свакога рада: пијан у понор отићи...“

Рамбидранат Тагоре

Први пут после неко-лико годинa не знам чему да посветим своју колумну. Додуше, има много ства-ри које заслужују осврт. На пример, недавна изја-ва премијера Србије: иако саосећа са људима који ће, услед реформи, остати без посла, председник Владе, јелте, мора да мисли на бу-дућност Србије, што значи да му тај узвишени циљ не дозвољава да се бави ма-лим судбинама малих љу-ди. Они који ће остати без службе, према оваквом раз-умевању ствари, само су ус-путна штета добро таргетованих еко-номских реформи. А уколико у јавном сектору и не буде отпуштено више од 15 процената запослених – онима који ће остати без радних места прети сто-процентна сигурност западања у ап-солутну беду.

Да живот овдашњег света није на цени, показује и медијска летаргија која прати причу о отмици радника Амба-саде Србије у Либији. Да ли сте при-метили у ком минуту дневника се го-вори о њиховој судбини? То, свакако, не може бити тема дана. Они су само мали службеници.

Надаље, могли бисмо да говоримо и о трагичним догађајима у Француској, односно о томе како се они рефлектују

у домаћој јавности. На интернету се може наићи на језиво одсуство емпа-тије, злураде коментаре, неумесна по-ређења: то што је Француска авијација учествовала у бомбардовању СР Југо-славије, не значи да је француски на-род геноцидан, и да због тога имамо права да пренебрегнемо чињеницу да су на удару терориста управо мали љу-ди, од крви и меса, попут нас.

На другој страни је безрезерна подрш-ка француској влади, која је, руку под руку са САД и европским савезници-ма, започела империјалистички рат у Сирији. Има и оних који искључиво бране Исламску државу, као да се ту не ради о истој ствари: обични мали љу-ду, у сенци обећаног раја, само су то-повско месо за идеолошке циљеве њи-хових вођа, који из сигурног заклона, баш као и европски пандани, одређују стратешке циљеве, не обазирући се на колатералну штету.

Због чега, дакле, не посветити текст некој од наведених тема?

Ма колико то на први поглед звуча-ло претенциозно, одговор гласи: зато што су о истим стварима, као у овим набаченим садржајима, већ писали, и то небројано пута, и писменији и па-метнији ( ја сам се потрудио да у том незахвалном послу пружим какав-такав допринос) . Упркос труду, није уследио никав сигнал очекиване еманципације.

Дихотомија велики-мали није произвела жељени антагонизам. Напротив: мали људи се хватају у коштац са малим људима, због великих прича и глобалних инте-реса, као да, када се све слегне, и даље неће остати што су и сада. Независно од тога ко победи. Родоначелници вели-ких прича, насупрот томе, заклоњени су

плаштом неминовности: слободе тржишта, гло-балног мира, планетар-не (либералне) демокра-тије. Велики играчи су анонимни; мали људи виде само велике приче.

Мали банкарски чи-новници гордо и са висо-ка посматрају своје ма-ле клијенте, које траже мало милости: „Не, није вам одобрен дозвољени минус, банка мисли да сте исувише задужени...“ (па да нисам, зар би ми био потребан тражени „минус“?). Пролазници

са презиром гледају просјаке, иако су на корак да седну поред њих и испру-же руку; судски извршитељи неми-лосрдно отимају ствари, које њихови власници никада неће моћи да откупе; пуњене ћурке у библиотекама, са мно-го страсти, забрањују приступ књигама свима који немају чланске карте; купци џангризаво захтевају динар кусура...

Да би мали престали да буду субјекти другог реда, потребно је да и сами поста-ну актери велике приче, оне коју ће са-ми да осмисле. Веровати да се арти-кулација заједничког интереса може постићи текстовима, у новинама или на мрежи, зато је света лаж, која ауто-ре колумни уљуљкује у нади да чине нешто више од Фицкаралда, освајача бескорисног. Велике ствари долазе без посебне припреме, оне увек подразуе-вају неки мистички титрај.

За аутора овог текста проблем пред-ставља уверење да се људи који пишу не смеју укопати у локалним темама, јер у супротном ризикују да и сами постану малокрвни. Зато неко свако ради свој посао: мали ће и даље радити у корист великих прича (све док их неки непо-знати агенс не пробуди из поданичке уснулости), велики ће и даље уживати у својој анонимности. Нама остаје да будемо онај „пијанац“ из Тагорине пе-сме: луди и бескорисни.

Мали људи се хватају у коштац са малим људима, због великих

прича и глобалних интереса, као да, када се све слегне, и

даље неће остати што су и сада. Независно од тога ко победи. Родоначеници великих прича,

насупрот томе, заклоњени су плаштом неминовности:

слободе тржишта, глобалног мира, планетарне (либералне) демократије. Велики играчи су

анонимни; мали људи виде само велике приче.

19. новембар 2015. 14КУЛТУРА

ОБАВЕШТАВАЈУ СЕ ГРАЂАНИ – КОРИСНИЦИ УСЛУГА ИЗНОШЕЊА СМЕЋАОбавештавају се корисници услуга изношења смећа и

депоновања смећа да је PORR-WERNER & WEBER доо Ниш – Огранак Смедеревска Паланка, почео са приме-ном обрачуна затезне камате на доспела а не наплаћена потраживања. Затезна камата ће се обрачунавати на рачу-не који нису плаћени до 20-ог у текућем месецу, у висини која је одређена важећим законским прописима. Моле се грађани, корисници наших услуга, да редовно измирују обавезе, како би избегли плаћање затезне камате, а у слу-чају већег дуга и утужење заједно са непотребним суд-ским трошковима.

Грађани који имају већа дуговања могу доћи у прос-торије PORR-WERNER & WEBER, које с еналазе у ули-ци Олга Милошевић бр:11, у служби за обрачун и нап-лату, ради договора и могућности плаћања дуга на рате.

НАСТАНАК И НЕСТАНАК ЈЕДНЕ ДРЖАВЕ Представљање књиге Александра Дикића

Књига др Александра Дикића, На-станак и нестанак једне државе – пра-вда за Меморандум, представљена је па-ланачкој публици, у присуству аутора, у сали Народног музеја. Ова књига, чија је београдска промоција заказана за 29. новембар, истражује узроке распада Ју-гославије, полазећи од анализе стања у тадашњем југословенском друштву, које је још 1986. године спровела Комисија Српске академије наука и уметности.

На иницијативу Одељења друштве-них наука, Академија је 13. јуна 1985. оф-ормила Одбор за израду Меморандума, чији су чланови били познати акадeми-ци, између осталих – Михајло Марковић, филозоф, Коста Михајловић, економи-ста, историчари Радован Самарџић и Ва-силије Крестић, као и двојица будућих председника САНУ, Душан Каназир и Дејан Медаковић. Меморандум је писан у време када се у такозваној Авнојевској Југославији осећа прва економска криза. То је време несташица енергената, од-ређених животних намирница, пада реал-них зарада и осетног смањења стандар-да. Криза политичког система огледала се у све приметнијем затварању репу-бличких и покрајинских руководстава према институцијама савезне државе, уз истовремену девијацију идеје само-управног социјализма, која се у прак-си сводила на само декларативно пра-во радних људи и грађана да одлучују о управљању производњом и дохотком, будући да је главну реч и даље водила партијска бирократија. Далеке 1986. део још незавршеног Меморандума обја-вљен у Вечерњим Новостима, уз осуду да се ради о националистичком памфле-ту, после чега долази до јавних напада, дисквалификација аутора и притисака на САНУ. Дикићева књига Меморандум посматра у ширем контексту друштве-них прилика, разматрајући историју Ју-гославије, али и потоње догађаје, уочи крвавог рата на подручју бивше СФРЈ.

Аутор, др Александар Дикић, гово-рио је о основним тезама своје књиге. Према Дикићу, већ током конституи-сања заједничке државе, после Првог светског рата – приметно је да Хрват-ска настоји да оствари извесну нацио-налну аутономију. Хрватска је у време Хабзбуршке монархије, наиме, у извес-ном смислу била аутономна, као део ве-ликог царства. Хрвати прихватају зајед-ничку државу са Србима, пре свега из разлога што у краљу Александру виде модерног владара, који прихвата европс-ке вредности, за разлику од уређења Хр-ватске пре Првог светског рата, у којој још увек владају профеудални односи.

Хрватска, према томе, у заједничку др-жаву улази са јасним националним ин-тересом, инсистирајући на својим гра-ницама, које нису доведене у питање, већ је формирањем Хрватске бановине у ствари признат суверенитет Хрватске на оним територијама на којима се и да-нас налази, укључујући и крајеве у који-ма су живели Срби. Оваква ситуација понавља се после Другог светског рата, упркос геноциду који је усташки режим

спроводио у Босни и НДХ.Дикић је указао и на грешке у одно-

су према Косову. Због економске изоло-ваности и сиромаштва, албанско станов-ништво није интегрисано у јединствени културни и политички простор, а лоша уставна решења, и аутономија покрај-на, допринели су јачању сецесионис-тичких политичких покрета.

Сажето анализирајући економске теш-коће, напуштање идеје грађанске демо-кратије у корист јачања република као националних држава (после уклањања Александра Ранковића) – Дикић предо-чава да после Титове смрти и урушавања Савеза комуниста, једино ЈНА остаје ин-

тегративни фактор, као војска без држа-ве, па је у зачетку рата у бившој СФРЈ управо борба Словенаца, Бошњака и Хр-вата против Армије, као последње пре-живеле савезне творевине.

Дикићево излагање, у коме је указано само на делић богатог садржаја његове књиге, изазвало је бројна питања и ко-ментаре аудиторијума, па су после пред-стављања вођене праве мале расправе.

В.

ПОДИЗАЊЕ НИВОА СВЕСТИ О ОДГОВОРНОМ ЧУВАЊУ И ДРЖАЊУ КУЋНИХ ЉУБИМАЦА СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА ПСЕ ЛУТАЛИЦЕ

Непресушни извор нових паса и ма-чака на улици, је појава свима позната као напуштање љубимаца, што је резул-тат неодговорности појединца, који узме пса или мачку за љубимца. Напуштају се сви без разлике; младунци, одрасле животиње, женке са младима, гравидне женке, старе животиње. Најсуровији на-чин напуштања је свакако одвајање мла-дунаца од мајке, такозвано бацање ште-наца и мачића.

Са овим проблемом се сусрећу и сви они који су у Великој Плани ангажова-ни на пројекту збрињавања напуштених

животиња. Неодговорни власници то-ком ноћи у прихватилишту остављају штенад, која неретко заврше угинућем.

На основу уговора, Општинске уп-раве и Ветеринарске станице у Великој Плани, пси који су смештени у прихва-тилишту за псе, хране се једном днев-но. Други, односно додатни оброк им обезбеђују волонтери друштва за заш-титу животиња „Мрвица“, који се такође брину о хигијенским условима свих жи-

вотиња које се налазе у прихвати-лишту. Чланови друштва „Мрвица“ интензивно раде на удомљавању паса, јер је удомљавање, најбоље решење за напуштену животињу.

Према речима Љиљане Ђорђе-вић Живановић, захваљујући којој је пројекат о збрињавању паса лу-талица и других напуштених живо-тиња, угледао светлост дана, про-блем тренутно у Великој Плани нису пси, већ неодговорни власници паса. „Велики проблем је што људи током ноћи доводе своје велике псе

или штенце у прихватилиште и ту их ос-тављају. Апелујем на све власнике паса да то не раде, јер је то кажњиво. Напуштање

мора бити санкционисано,власници па-са који су то да сада чинили могу да оче-кују репресивне мере, када се претходно на основу чипа утврди идентитет влас-ника животиње“, каже Љиљана.

Општина је обезбедила монтажну канцеларију са санитарним чвором, чи-ме је рад и функционисање волонтера друштва „Мрвица“, доста олакшан. Зах-ваљујући волонтерима, једном псу је спа-шен живот, тако што му је ампутирана шапа и после тога обезбеђена адекват-на здравствена нега.

И.Р

19. новембар 2015. 16ВЕЛИКА ПЛАНА

ЖЕЛИМО ДА ПОБОЉШАМО ЖИВОТ ГРАЂАНА ВЕЛИКЕ ПЛАНЕ

Стратешки циљ број један око кога су окупљени сви коалициони партнери је стварање услова за долазак како страних тако и домаћих инвеститора, о чему у разговору за Недељник, говори

Жељко Рајић потпредседник општине Велика Плана, секретар ИО ОО СПС-а и члан Главног одбора Социјалистичке Партије Србије.

Недељник: Да ли сте задовољни функционисањем нове коалиције у Великој Плани?

Жељко Рајић: Што се тиче Соција-листичке партије Србије, ми смо задо-вољни досадашњом сарадњом са коа-лиционим партнерима, превасходно са Српском напредном странком и ГГ „За наше место и нашу општину“ (бивши ДС). Изненађујуће добро функциони-шемо, с обзиром да је реч о три разли-чите политике. До сада нисмо имали ни-каквих проблема. Сарадња је базирана на интересима грађана Велике Плане и надам се ћемо и у будуће тако функцио-нисати, јер сви имамо исти циљ, а то је бољи живот свих житеља општине Ве-лика Плана.

Недељник: Који су то послови у Великој Плани, обележили протекли месец?

Жељко Рајић: Било је веома дина-мично у Великој Плани протеклих месец дана. Асфалтирали смо и пресвлачили улице, на територије општине Велика Плана. Трудили смо се да покријемо све наше месне заједнице, да нико не буде оштећен приликом реализације овог ин-фраструктурног пројекта. Од југа до се-вера асфалтирали смо четири улице и пресвукли дванаест улица. Наставља-мо и даље, са радовима који се одно-се на инфраструктуру. Средства за ове

радове опредељена су кредитом. Јавно предузеће „Плана“ је носилац ових ра-дова. Протеклих пет година ништа није рађено, по питању асфалтирања улица и санирања оштећења на коловозима.

Недељник: У ком смеру планира-те развој ваше општине?

Жељко Рајић: Ово руководство ло-калне самоуправе има идеју и жељу да у наредном периоду, значајна средства из буџета определи за куповину земљишта. То смо ми као представници СПС-а стал-но потенцирали и док смо били у опо-зицији. Привредног развоја нема, док се не обезбеди одређена површина земље, коју можемо да понудимо инвеститори-ма. Велика Плана тренутно има само два хектара, из више парцела, које нису ат-

рактивне за потенцијалне инвеститоре. Инвеститори данас постављају одређе-не услове локалним самоуправама, један од њих је бесплатно земљиште, што ми тренутно нисмо у могућности да пону-димо. Зато нам је куповина земљишта у овом тренутку приоритет.

Недељник: Који су то потенција-ли и предности Велике Плане, пре-ма вашем мишљењу?

Жељко Рајић: Велика Плана налази се на одличном стратешком месту, због Коридора 10, налазимо се у средишту на-ше земље. Подједнако смо удаљени и од Европске уније и од истока. Инвеститори

стављају акценат на начин и цену прево-за. Ми смо због свог географског поло-жаја у великој предности. Ту предност морамо да искористимо.

Недељник: Ви се ту одувек нала-зите, зашто до сада нисте реализова-ли те планове?

Жељко Рајић: СПС није био у вла-сти од 2012. године, били смо у опози-цији до августа, текуће године. Госпо-дин Шулкић није имао слуха за наше идеје, које су се превасходно односи-ле на развој привреде. Због тога нисмо ни учествовали у власти. Да би се при-вреда развијала, ми морамо да понуди-мо инвеститорима неке услове, како би покренули тај точак. У Јагодини инвес-титори све добијају бесплатно.

Недељник: У току је завршна фа-за на изградњи Фабрике воде? Шта ће то значити за Плањане?

Жељко Рајић: Пројекат који се одно-си на изградњу Фабрику воде „Морава“ започет је 2011. године, средствима Ев-ропске уније, ту су учешће узеле општи-не Велика Плана и Смедеревска Палан-ка. Стопиран је 2013 године, прошле године је настављено са његовом реа-лизацијом. Радови су сада интензиви-рани, приводе се крају и очекујемо већ почетком следеће године да се фабри-ка стави у погон на добробит свих на-ших грађана.

Недељник: Како сада функцио-нише рад јавних предузећа у Вели-кој Плани?

Жељко Рајић: У појединим преду-зећима дошло је до смене руководећих кадрова,на предлог надзорних и управ-них одбора, после 22. августа. Неки ди-ректори који су савесно и одговорно оба-вљали свој посао, остали су на својим позицијама. Промењен је и директор Јав-но комуналног предузећа, постављен је Душан Јанићијевић и према мишљењу грађана Велике Плане, помак и бољитак у његовом раду је очигледан и позитиван.

Недељник: Година се полако приводи

Високи општински функционер у разговору за Недељник, наглашава

да је сарадња са суседним општинама добра, о чему сведочи потписивање заједничког дописа

(13. септембар) за изградњу петље у Лозовику.

17 19. новембар 2015.ВЕЛИКА ПЛАНА

крају, општина Велика Плана је лик-видна, да ли сте задовољни функцио-нисањем општинског буџета?

Жељко Рајић: Имао сам и ја такво мишљење као и ви да је општина лик-видна, док нисам дошао на ову функцију и извршио увид у финансијско стање. Велика Плана није у великој дубиози али није ни тако сјајно. Неки рачуни су стајали у појединим јавним предузећима годинама, нису фактурисани свом осни-вачу. Достављају нам се рачуни из 2012. И 2013 године, како је дошло до тога, ве-роватно ће морати да утврде истражни органи. Да су ти рачуни фактурисани општина вероватно не би била ликвид-на, ради се о цифри од око 20 милиона. Мораће и директори у тим предузећима да дају објашњење. Ми желимо стварно да будемо ликвидна општина а не да то буде само фраза или изјава за новинаре. Од 2011. године, се није плаћао утрошак електричне енергије на изворишту, који износи око 20 милиона динара, то ћемо морати ми да регулишемо.

Недељник: Да ли је почела израда буџета за наредну годину?

Жељко Рајић: Почела је. Предлог је ус-војен, мораће да га верификује скупшти-на. Скупштина ће га усвојити или неће половином децембра. Предвидели смо одређена средства за инвестиције, које су нам приоритет. Имамо могућност да се кредитно задужимо и идуће године. Земља је сада скупа, тржишна цена је таква, каква јесте, оквирно планирамо да купимо од три до пет хектара. Остало

је да се договоримо да ли ћемо развија-ти северну или јужну индустријску зо-ну. Расписаће се конкурс, према Зако-ну о јавним набавкама, смо дужни то да урадимо. Буџетом за 2016. годину предвидели смо додатна средтва, за раз-вој пољопривреде. Ми смо једна од рет-ких општина која субвенционише оси-гурање пољопривредних усева, плодова и животиња.

Недељник: Да ли је регулисана инфраструктура у постојећим индус-тријским зонама?

Жељко Рајић: Постоји прикључак на гас, прикључак на воду и канализацију. Изграђена је трафо станица у индус-тријској зони, што је некадашња заслу-га Социјалистичке партије Србије. Док смо били на власти у периоду 2008. до 2012. године. Вредност те инвестиције био је 2,5 милиона евра. Ми смо тада делегирали тај пројекат, који је прошао, јер смо имали у то време, одличну кому-никацију са Министарством енергети-ке и тиме обезбедили неопходну елек-тричну енергију.

Недељник: Да ли Плана још увек има проблема са градњом канализа-ционе мреже?

Жељко Рајић: Израђена је комплетна канализација, осим што поједине висин-ске зоне немају техничких могућности да се прикључе. Остало је да се реши пи-тање Ливада, заштити извориште. Уп-раво тражимо подизвођача радова да урадимо станицу за фекалну канализа-цију. Испланирано је да следеће године

урадимо око 300 метара цеви и још јед-ну станицу, како би комплетно реши-ли одвођење свих отпадних вода са из-воришта.

Недељник: Поред довођења ин-веститора, инфраструктурних радо-ва, постоје ли још неки приоритети планирани за наредну годину?

Недељник: Да вас подсетим 80% од преза на зараде припада локалној самоу-прави. То је значајан прилив у општин-ски буџет, та средства могу да се оп-ределе за друга давања, као на пример социјална. Наглашавам, само довођењем

инвеститора, можемо број незапосле-них да смањимо. У претходном периоду су запошљавани радници без законског основа. Ова општина мора да буде ште-дљива и зато не може да запошљава рад-нике у јавним предузећима, већ да отва-ра нова радна места у привреди. Желим да поручим свим грађанима да постоје потенцијали у Великој Плани и да же-лимо да исте искористимо и тиме по-бољшамо живот грађана Велике Плане.

И. Рашковић

Овим путем, позивам све привреднике из Смедерева и Смедеревске Паланке, јер се

„Недељник“ тамо чита, да нам се јаве, да поразговарамо о

могућностима и условима, које можемо да им пружимо на

територији наше општине, у циљу унапређења њиховог бољег и

сигурнијег пословања.

19. новембар 2015. 18ВЕЛИКА ПЛАНА

650 ХИЉАДА ДИНАРА ЗА ПОПЛАВЉЕНЕ Штета на пољопривредним површи-

нама у Подунавском округу током недав-них поплава износила око две милијарде динара, док је штета на индустријским и грађевинским објектима била сто оса-мдесет милиона динара

„Дејан Ђокић, пољопривредник из Велике Плане, који се бави узгојем кор-нишона и воћа, рекао је, да своје усеве осигурава већ 10 година, да му то мно-го значи и да му даје велику сигурност због временских непогода, поручивши и другим произвођачима да треба да оси-гурају усеве јер је корист велика, по-себно зато што део тог осигурања суб-венционишу општина и Велика Плана са 30 одсто субвенционише осигурање пољопривредних усева, животиња и воћа, а држава са још 40 процената, тако да пољопривредници треба да плате само 30 одсто укупног износа осигурања“, ре-као је заменик председника те општине Жељко Рајић.

Он је навео да је за ову годину у ту свр-ху из локалног буџета издвојено 650.000 динара и најавио да ће следеће године тај износ бити још већи. Рајић је позвао све пољопривреднике да искористе те Ком-панија “Дунав осигурање” представила је пољопривредницима тог краја богату

понуду својих услуга, међу којима су оси-гурање усева и плодова – претежно жи-тарица, као и плодова воћа – спрам ос-новних ризика од пожара, града и грома. Годишња премија за осигурање пшени-це по једном хектару површине на про-сечан принос од пет тона по хектару (т/ха) и цени од 20 динара по килограму из-носи 2.860 динара, а кукуруза на принос

од осам тона/ха и цени од 15 дин/кг 3.036 динара. Што се тиче осигурања плодова воћа, на принос од 1.000 килограма, по откупним ценама од ове сезоне, износи премије су следећи: за шљиве 1.310 ди-нара, за јабуке 1.965 динара те за јагоде 6.550 динара. Када је реч о осигурању жи-вотиња од опасности угинућа, принудног клања или убијања животиња несрећним случајем или смрти због болести, износ премије за осигурање говеда (крава), на вредност грла од 120.000 динара, изно-си 8.100 динара годишње.

Приликом закључења полисе осигу-рања за говеда, Компанија одобрава по-пусте на број животиња. Примера ради, за осигурање пет и више грла одобрава се попуст од 10 одсто, а за осигурање 11 и више грла попуст је 20 одсто.

У понуди је и осигурање других жи-вотињских врста као што су свиње (за приплод и тов, по ценама од 500 до 4.500

динара по грлу), као и осигурање ова-ца, живине и др. На премију тих врста осигурања плаћа се порез од пет одсто.

Паушално осигурање пољопривредног газдинства – при чему су осигуране све згра-де, ствари домаћинства, прикључне машине и алат, животиње и залихе производа – код “Дунав осигурања” износи 10.000 динара годишње, и то за просечно газдинство вред-ности од око пет милиона динара. Уколико се уговори и покриће ризика од поплаве, за ово домаћинство премија осигурања се по-већава за 2.891 динар годишње.

***Београдска компанија „Телефон-

кабл“ и ЈП „Плана“ потписали су два уговора о изградњи дистрибутивне гасоводне мреже од северних села до крајњег југа као и према Доњој Ливадици.

****

Прва у региону, општина Велика Плана је средином августа потпи-сала уговор са компанијом “Соко-груп” чији је оснивач Зоран Ливаја, ради изградње најсадржајније пре-зентације на глобалној мрежи.

...

19 19. новембар 2015.