ОШ ''ТРАЈКО СТАМЕНКОВИЋ'' ЛЕСКОВАЦ

ШКОЛАРАЦ (ЕЛЕКТРОНСКИ ЧАСОПИС УЧЕНИКА)

МАЈ 2017.

РЕЧ ДИРЕКТОРА

Поштовани родитељи, децо и колеге,

Велика је част и привилегија бити на челу ове школе у овом тренутку.

Након 33 године постојања наша школа ће у јуну месецу имати потпуно нови изглед,

чиме ће овај крај учинити једним од најлепших у нашем граду.

Радови на комплетној енергетској санацији изводе се у школи захваљујћи програму

Европског Прогреса чији пројекат су финансијски подржали Европска Унија и Влада

Швајцарске са донаторским средствима у износу од 95000 евра и град Лесковац са

14000 евра. Радови ће бити завршени у јуну месецу, након чега ће школа добитити

енергетски пасош.

Такође, упоредо са

овим радовима,

ограђује се и

школско двориште.

За ограђивање

школског дворишта

из градског буџета

издвојено је

3.000.000 динара.

Веома смо поносни

на оно што смо

досад постигли

заједно, али ово није

тренутак када треба

да се стане. Још

много посла је пред нама, а један од најбитнијих је изградња фискултурне сале.

Кроз нашу школу прошло је на хиљаде ђака који су данас вредни и успешни чланови

друштва , а ми, њихови учитељи и наставници се радујемо свим њиховим наградама и

успесима.

Поносни смо на топлу добродошлицу коју школа пружа ученицима, родитељима и

свима онима који су заинтересовани за наш рад и успехе.

Ми сви у школи имамо своју мисију и визију, имамо и вас ђаке и родитеље .

Надам се да ћете пронаћи оно по чему смо аутентични и да ћемо оправдати поверење

које сте нам указали.

Бити део овог колектива и ученик ове школе велика је част и привилегија јер је наш

мото, који нас води кроз успехе, био увек један једини, а то је: реч, дело, другарство и

љубав.

ИЗ ШКОЛСКОГ ЖИВОТА

ШКОЛА ЈЕ ЦАРСТВО У КОМЕ ЦАРУЈЕ ДРУГАРСТВО

Ученички парламент наше школе организовао је у суботу 8. априла, на платоу испред

Лесковачког културног центра, продајну изложбу која има хуманитарни карактер.

Сви изложени предмети настали су на часовима у току наставе, а прикупљена средства биће

подељена ученицима слабијег материјалног стања.

У једној од просторија Пољопривредне саветодавне стручне службе у Лесковцу отворен је

Парк птица са преко 40 експоната, први у Јабланичком округу са циљем да се развије љубав деце

према животињама и да се заинтересују за науку.

Ученици шестог разреда наше школе први су погледали експонате. Јана Петковић ученица

VI1, рекла је присутним новинарима да јој се изложба веома допала и да може да јој помогне да

нешто додатно научи.

.

Ученици наше школе посетили су и јубиларни 10, највећи регионални Фестивал науке који је

традиционално одржан од 15. дo 18. децембра 2016. године. Циљ овог Фестивала је да посетиоцима,

на једноставан и забаван начин, укаже на науку као неодвојиви део свакодневног живота и да

истовремено пружи инспиритиван, нов и свеж поглед на различите научне области, да пробуди

интересовање и да широј публици укаже на важност науке и технологије у свакодневном животу.

МЛАДИ КРЕАТИВЦИ

Школа какву замишљам и желим

Свако дете иде у школу, али је већина деце не воли. Ни ја претерано не волим школу, али мислим да

би школа била боља са следећим променама.

Волео бих да у школи имамо време за учење и време за игру. Хтео бих да мали и велики одмор буду

мало дужи, а часови мало краћи. После сваког часа би било времена за игру. Тада бисмо одлазили у

собу за игру у кјој би се налазили лавиринт, тобоган, рачунар и велики базен. За време великог

одмора бисмо добили бесплатан сладолед, бомбоне и торту. Такође бих хтео мање домаћих задатака.

Ја волим школу и овакву кава је сада, али мислим да ће овим променама школа бити забавнија и да

ће сва деца уживати у њој.

Милош Радовановић V3

О, срећне године, ко још једанпут не би волео да буде дете!

Често смо у прилици да од старијих људи чујемо како би волели да поново буду деца, али ретко које

дете, када је мало, разуме зашто је то тако. Ипак, када и ми остаримо знаћемо о чему су они говорили,

па ћемо и ми жалити за већ одавно завршеним детињством.

Када смо мали немамо обавезе, иако нам се тада тако чини, или хоћемо да будемо мудри и

организовани, али како растемо обавезе саме долазе и све већи број проблема који нас муче. Тада се

сви замислимо и кажемо како бисмо поново волели да проживимо оно дивно и срећно доба –

детињство. Такође, када смо деца много смо маштовитији и имамо више времена и живаца за неку

игру. Више се редујемо када победимо и брже заборављамо поразе и свађе. Мање нас интересују

мобилни телефони, рачунари и часописи, а више јурцање по башти и бајке о вилама пред спавање. О,

да, када се само сетим наших породичних излета, мог трчања по ливади, брања цвећа за маму,

прављења венчића од белих рада, правњеље пешчаних кула на плажи. То је уживање у детињству, у

животу! Деца као да не знају за муке и стрес, или су толико сталожена, безбрижна и спокојна, да чак

и онда када се мало наљуте и изнервирају, можеш наћи начин да их орасположиш.

Баш због свих лепих успомена и свог уживања у детињству, треба сачувати барем један његов део,

па када остаримо и не можемо да вратимо време, једно сигурно можемо, да уживамо у дивним

сећањима и на неки начин, као одрасли људи, поново проживимо све те, нажалост, давно прошле

тренутке.

Нада Тодоровић VIII-2

Пријатељ

Зар је битно која нам је боја тела,

Да л’ је црна, жута или бела?

Зар је важно какве смо грађе?

Пријатељ се у невољи нађе.

Када у твом срцу има зиме,

Подели је чик погоди с киме.

Тако је, погодио си се са пријатељем.

Пријатељ ће увек руку да ти пружи

И да се без обзира на све баш са тобом дружи.

Када ни сам не знаш шта те снађе,

Пријатељ се у небољи нађе!

Нада Тодоровић VIII-2

Љубав је јако чудна ствар

Љубав је јако чудна ствар,

час те усрећи, час те растужи.

У души ми упали жар,

и срце ме страшно задужи.

Понекад полетим до неба,

понекад паднем на дно.

Питам се, зашто ми ово треба?

Ништа у мени није мирно.

Компликовано је кад неког волиш,

све што се у животу преокрене.

Своје срце љубављу солиш,

дешавају се разне сцене.

Љубав је јако чудна ствар,

час те усрећи, час те растужи.

Одједном је обасја нека чар,

и питам се да ли ме она воли?

Милош Ђорђевић VII-2

Писмо војнику

Драги војниче,

Најдражи мој пријатељу, сећам се, опростили смо се у мраку, испред једне велике капије. Знао си

шта те чека са друге стране, али ипак си отишао. Оставио си своју уплакану мајку и горко насмејаног

оца, своју девојку у сузама, а нас, твоје другове и другарице, оставио да покушамо да надокнадимо

твоје одсуство, да сами смишљамо оне шале и оне приче којима су се сви заједно смејали.

Поносно си отишао, јер си знао да се иза те капије крије твоја обавеза, и чека те. Обавеза да даш све

од себе, ако треба да даш и целог себе и да покушаш да часно служиш својој отаџбини, оној истој,

којој су служили и твоји преци, ма како се она тада звала. Најдивнији мој војниче, отишао си да

научиш како се брани грумен земље, своја кућа и породица. Ја сам ти тада пожелела срећу, а сада ти

желим и да се сачуваш тамо и да ми се касније вратиш, јер твој недостатак овде је тешко

надокнадити...Нико не уме да уради све оно онако како само ти знаш. Нико не уме да направи

занимљиве сусрете као ти, а и нема ко да нам отпева песму коју си само ти знао својим срцем,

исказану твојим гласом да дочараш и претвориш у најлепшу бајку.

Знам да сада седиш у кругу те касарне, у паркићу на клупи, читаш ово писмо, и да се та горка суза

из твог ока бори за слободу. Али немој, инспириши себе нечим лепим. Знам да ти то умеш. Пронађи

тамо оно у шта твој ум може да се заљуби. Пронађи и тамо оно што ћете чинити таквим какав јеси,

драги мој војниче.

Пронађи оно што ћеш радити с љубављу и сваки дан ће ти бити лак и срећан. Пронађи оно што ће

ти надоместити недостатак твојих најближих и одвести из твог ''тунела'' ка светлости коју тражиш.

Знам да поносно стојиш на граници твоје отаџбине и да си са те стране срећан. Нека твоју срећу

допуни сазнање да смо и сви ми срећни што те имамо, што нас чуваш, што пазиш сваке ноћи да наш

сан буде миран, да његова нежност буде сачувана и неукаљана прљавим и злим људима.

Хвала ти, најдражи наш војниче, у име све деце у овој земљи, што нас пазиш, пазиш наше ливаде на

којима се играмо и чуваш да ово најлепше небеско плаветнило изнад нас, остане тако лепо и

неупрљано. Знам да ћеш издржати све то јер време пролази, па након сваке ноћи освануће дан, а

после те кише, на овом нашем небу појавиће се сунце. Зраци тог сунца доћи ће и до твог лица,

наместиће ти поново онај најлепши осмех који сви знамо, а ти ћеш знати да си испунио своју дужност

према себи и према свима нама који те обожавамо.

Велико хвала, велики наш војниче, хвала од свих нас!

Сара Тренчић VIII-1

Недостајања

Недостају ми прохладна јесења јутра,

Где са терасе, са шољом чаја и добром књигом,

Гледам на лишће и боје које се рађају,

А опет, исказују крај.

Недостаје ми детињство,

Време где су материјалне ствари,

представљале предмете,

Време где је срце било испуњено и водило пут.

Све ме враћа на време где смо били једнаки,

еквивалентни по детињству.

Враћам у време када је гранчица са земље била

мач, када су клупе биле бродови, бетонски путеви

били реке

а трава облак.

Само желим да се вратим,

да опет учим да летим и ходам,

да се изгубим у недођији чари детињства,

да закопам душу од растања и вратим се.

Недостају ми, пријатељства.

Пријатељства, која ме више не препознају на светлу

дана, јер сам ја једини чији је интегритет толико

ојачан, да се надвио изнад свих промена.

Сва сећања и препливане реке,

поломљени мачеви, искоришћени бродови,

све је то било, много изнад,

превише давно.

И на крају, једино чему се вратим,

јесте тераса, са које видим пролазно лишће,

пролазне генерације деце, пролазне облаке и сећања.

Једино чему се истински вратим, јесте добра књига,

и изолација од спољашљег света.

Јован Борчић VIII-1

Љубав

Најлепше осећање које човек може да понесе јесте љубав. Оно ти даје снагу, инспирацију, чини те

срећним. Једно је сигурно, живот без љубави нема смисла, то је као пловити на пучуни на једрењаку

са поломљеним једрима, пловити и немати смоје коначно одредиште. Човек без љубави је камен

поред кога пролази лепоза живота, камен кога нема шта да покрене, оживи.

Љубав није само љубав према плавим очима, чуперку на глави, симпатичном пегавом носићу.

Љубав је смештена у разним деловима нашег срца, а сваки припада неком или нечему: мами, тати,

сестри, брату, другарици, љубимцу, књигама, родном граду, топлом мору, зеленим планинама...

У свему што радимо треба унети љубав, јер она је темељ и покретач свега: беликих дела научника

и писаца, уметничких слика, композиција...

Да ли има лепшег од тога када видиш и осетиш љубав мајке према тек рођеном детету, пса који

умиљато спушта главу у крило власника, баку која умилним гласом приповеда најлепше бајке

унучићу... ?

Да ли си приметио како је тешко радити оно према чему те љубав не вуче, јер тада не видиш ни

смисао у томе што радиш, па те све стеже, гуши... ? Да, то је тако, јер нема ње, љубави, да те покрене,

дати снагу, наду, да те бодри.

Али мораш знати, љубав мораш неговати, заливати попуз најнежнијег цвета, чувати је вешто у

срцу да је нико не науди. И немој се стидети да је покажеш, јер тако дивно осећање не треба

сакривати, тако дивно осећање треба несебично ширити и делити, треба волети и бићеш вољен.

И на крају, и ако ти се некада учини да љубави нема, да си је изгубио успут, не дај се... потражи је

и тамо где мислиш да није, да је нема, оживи је, нека расте, нека цвета и ти ћеш тада бити лепши,

испуњенији, храбрији. Потражи је, пронађи је у себи, у другима, јер она је то моћно оруђе које ти је

потребно на путу кроз живот.

Сара Тренчић VIII-1

Здрава храна, здрава породица

Стигла је јесен. Као и сваке године донела је са собом прегршт сочних плодова. Волим јесен, њене

боје и њен мирис. Волим да са мамом и баком љуштим црвену паприку и слушам о рецептима за

зимницу.

Док се из старог металног шпорета чује поцкетање сувих гранчица које се претварају у пепео, бака

ми сваке године, ама баш сваке године, својим умилним гласом говори:,,И карфиол и шаргарепа су

здрави сине. Могла би бака и то да ти припреми. “ Колико ли сам пута чула овакве реченице. Стално

иста прича од маме, баке, тате и мог лекара. Верујем да је све како кажу. Да је млеко здраво за кости,

да спанаћ даје снагу и постаћеш јак као морнар Попај ако га једеш бар два пута недељно. Свако вече

мама ми подмеће црвену, сочну јабуку да би моји зуби били јаки. Банана је добра за тен, месо мораш

јести за добру крвну слику, а сваког дана тањир супе за ручак. Риба је прави избор. Грашак, боранија

и пасуљ су пријатељи твог стомака. Да ли је могуће да чоколаду и чипс, нико не помиње? Зашто се

стари њих не сете, а мени су прби на памети? Ја бих најрадије узела гумене бомбоне или слане

крекере кад огладним, али ме муче све те њихове приче о здравој храни.

Не дају ми мира. Зато узмем да погрицкам шаргарепу, поједем чинију компота, или неку сочну

воћку.

Морам признати, јесте истина, онда сам пуна снаге да наставим са својим обавезама и лудоријама.

Знате, мислим да сам после овако пуног стомака по савету мојих најближих чак и лепша. Кад звирнем

и оно наше велико огледало, видим једно лепо дете са црвеним, лепо попуњеним обрашчићима и

блиставо белим зубима који неодољивим осмехом једва чекају да од њих измамим једну коцкицу

чоколаде. На крају, није на одмет појести мало слаткиша. Чула сам да они јачају концетрацију.

Сара Тренчић VIII-1

,,Ко воли људе, његов је цели свет''

Овај свет, иако има зла и лоших људи, красе осмеси и позитивна енергија добрих и племенитих.

Наше животе оплемењује дечија искреност, помоћ добрих људи, хуманитарне акције, а сви они који

у њима учествују и чине добра дела, увек ће бити запамћени по добру. Треба волети, учити друге да

воле и не треба гајити мржњу. Постоји много начина да се изрази љубав. То може бити која ситнца

пажње, помоћ пријатељу, дељење ужине као и лепих тренутака. Љубав чине мале ствари. Неки човек

просто зрачи љубављу тако да својом појавом улепша дан другима. Трудиш се да буде лепо

расположен и да не уносиш немир око себе. Онај ко није добар за себе, није ни за друге. Зато треба

волети и љубав ће бити узвраћена. Нажалост, данашњи свет испуњен је похлепом, мржњом, сукобима

и ратовима. Људи који угрожавају невине људе, руше њихов мир и слободу, неће бити упамћени по

својим делима. У нашој земљи, на срећу, постоје много оних који помажу болесној деци,

бескућницима и деци без родитеља. Најлепши пример доброг човека јесте Новак Ђоковић. Има своју

фондацију и помаже свима којима је помоћ неопходна, а свет га воли. Често сам била у ситуацији да

ми је помоћ заиста била потребна, а само се неколицина жртвовала и своје време издвојила како би

ми помогли. После тога кажем:,,Ево, идаље има добрих и поштених пријатеља.“ Родитељи су ме

васпитали и одгајили с љубављу, зато волим овај свет, све што се у њему смеје, цвркуће, пева...

Сваким даном сам сам срећнија, испуњенија, волим више, више се заљубљујем и певам. Тако се учи

да се воли. Лепо је помагати се, живети у слози и помоћи где је потребно, не мешати се у туђу

приватност.

Љубав је у ваздуху, дубоко је удишите, јер ко воли људе, његов је цели свет. Треба је тражити у

сваком педљу земље. Волим људе и надам се да ћу и ја једног дана бити упамћена као добар човек и

да ће ме свет волети.

Катарина Стојановић VIII-4

ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ

Зашто сањамо?

Да почнемо од онога што није узрок снова.Снови не долазе са „оног света“, као што

се некада веровало, нити доносе некакве тајне поруке.Снови нису поглед у

будућност нити неко предсказање.

Сви наши снови везани су за наша осећања, страховања, чежње, жеље, потребе,

сећања.Ако смо гладни или уморни, ако нам је хладно, у сновима ће то доћи до

изражаја.Уколико се у сну откријемо, можда ћемо сањати да смо на санти

леда.Садржај ноћног сна често је везан за доживљаје у току претходног дана.

Садржај сна је повезан са оним што непосредно утиче на нас док спавамо (хладно

нам је, чујемо буку, заузели смо неудобан положај, итд.), или са нашим

доживљајима из прошлости, потребама и жељама у садашњости. Због тога сасвим

мала деца често сањају чаробњаке и виле, школска деца полагање испита, гладни

сневају храну, војници који су далеко од куће домове и породице, а затвореници

слободу.

Постоје стручњаци који су посебно изучавали због чега сањамо, шта сањамо и какво

је значење сна.Такви стручњаци се зову психоаналитичари.Њихово тумачење снова

не мора свако да прихвати, али је оно свакако занимљиво.Они сматрају да су снови

одраз неиспуњених жеља или осујећених тежњи.Другим речима, сан је одређени

начин за испуњавање неостварених жеља.

Према овој теорији, у току сна и наше „кочнице“ спавају, тако да можемо да

изразимо или осетимо оно што заиста желимо. На тај начин кроз сан дајемо одушке

нашим жељама, за које можда и нисмо знали да их гајимо.

Зашто постоје леворуки?

Многи родитељи чија су деца леворука брину се због ове појаве и питају се да ли

треба да покушају да је исправе. Многи стручњаци кажу: не!

Ако је неко стварно леворук и служи се левом руком уместо десном, нема потребе

да се то његово својство мења.У свету постоји око 4 процента леворуких и многе

славне личности у прошлости, као што су ликовни уметници Леонардо да Винчи и

Микеланђело Буонароти, били су леворуки.

Наравно, наш свет је свет „десноруких“, па је све око нас подешено за њих: браве,

завртњи, аутомобили, инструменти итд. Зато леворуки имају тешкоће, али их

углавном савлађују без проблема.

Не постоји ниједно једноставно и општеприхваћено објашњење због чега смо сви

ми углавном десноруки, а само су неки људи леворуки. Ево једне теорије: наше тело

није симетрично, односно, његове стране нису потпуно једнаке. Десна страна лица

се незнатно разликује од леве, као што лева и десна нога нису исте јачине, а једно

стопало је обично нешто веће од другог.Тако десна и лева половина мозга не

функционишу на исти начин а лева има премоћ над десном.

Мождани путеви се укрштају у продуженој мождини и одатле иду на супротне

стране тела.Тако живчани путеви десне половине мозга одлазе у леву половину тела

и обратно.Како лева половина мозга има премоћ над десном, десна половина тела је

способнија и спретнија да обавља радње.Ми читамо, пишемо, говоримо и радимо уз

помоћ леве половине мозга и зато смо већином десноруки.Међутим, ако је распоред

код некога обрнут, тако да десна половина мозга има премоћ над левом, таква особа

је леворука.

Шта је бол?

Да ли сте већ пожелели да никада не осетите бол?Ако јесте, треба да знате да сте у

суштини срећни зато што можете да га осетите.Бол је заштитник.Кад вас зуб не би

заболео, не бисте знали да је оштећен и не бисте га на време поправили.Ако не

бисте осетили бол при додиру нечег врућег, могли бисте тешко да се опечете.

Мада то изгледа чудно, наука још увек не може потпуно да објасни како настаје

бол.Верује се да га проузрокује повреда слободних живчаних завршетака у

кожи.Због тога врло слаби надражаји неће изазвати бол. Другим речима, ти живчани

завршеци у кожи примаће само „осећај“, али све док је количина енергије мала, тај

осећај нећемо доживети као бол. Молекули неког веома врућег предмета крећу се са

великом енергијом и зато, када додирнемо његову површину, морамо осетити бол.

Колико је познато, у телу нема неких посебних пријемника (рецептора) за бол, али

изгледа да постоје посебни живци што воде од места које прима надражај преко

кичмене мождине до мозга.

Места на кожи која одговарају на надражаје осећајем бола позната су као „тачке за

бол“.Оне нису равномерно распоређене по целој површини коже, а на неким

местима скоро их уопште нема. Па ипак, просечно, на сваком сићушном делићу

површине коже постоји по једна тачка за бол, а укупно их има око 3.000.000!

ВАНДАЛСКИ ПОСТУПАК

Безобзирно, дивљачко уништавање културних и материјалних вредности означава се обично

као вандалски поступак, вандалство или вандализам.

Вандалски је поступак био, на пример, спаљивање књига за време нацистичке владавине у Немачкој

измећу два светска рата, или рушење Народне библиотеке у Београду

приликом немачког бомбардовања 6. априла 1941. године. И много мања дивљаштва, као што су

уништавање школских клупа, разбијање прозорских стакала, или чупање садница по парковима и сл.,

у нас се, уз гнушање и осуду, називају вандалским поступцима.

Овај устаљени израз настао је давно. Употребљава се, осим код нас, и у другим европским језицима.

Ми смо га, највероватније, примили од Француза, а они су га начинили према имену једног старог

германског племена, Ванадала. Можда израз вандaлски поступак и нису први почели употребљавати

баш Французи. Можда су га сковали Талијани, наследници старих Римљана, или чак сами Римљани,

који су на својој кожи директно осетили сурове поступке Вандала.

Ко су, онда, ти по злу чувени Вандали и где се сада налазе? Под там именом крије се, како је већ

речено, једно старо германско племе, које је у почетку, још пре наше ере, живело на северу Европе,

негде на полуострву Јиланду (или, по немачком, Јитланду), у данашњој Данској и делимично у

Немачкој. У време великихсеоба народа кренули су Вандали на југ и у другом столећу наше ере

допрли до горње Тисе и Дације, тј. до самих граница велике Римске империје. Скоро два столећа

водили су огорчене борбе с Римљанима, а онда су крајем четвртог и почетком петог столећа, пред

најездом Хуна, кренули на запад, освојили Рецију, опустошили целу Галију и 409. године продрли у

Шпанију. Двадесетак година касније прешли су Гибралтар и освојили већи део

северне Африке покоривши и чувену Картагу (439. године). Ту, у северној Африци, основали су

снажну државу и кренули у нова освајања. Најснажнији и најразорнији поход Вандала био је онај на

Рим, који се збио 455. године. Том приликом, пљачкајући и рушећи све пред собом, уништили су

многе вредне и непоновљиве културноисторијске споменике, којима је "вечни град" обиловао. И

управо по том безобзирном, дивљачком разарању Рима и уништавању његових материјалних и

културних вредности настао је израз вандалски поступак.

Непуно столеће после тог дивљачког чина Вандали су нестали с лица земље. Њихову државу

уништио је византијски цар Јустинијан 533. године. Отада им се губи сваки траг. Као да их је сгигла

заслужена божја казна за дивљачке походе и разарања која су починили, посебно у Риму 455. године.

Њихово неславно име ипак је осгало запамћеноу историји, а чува се и у изразу вандалски поступак,

као и у речима вандалство и вандализам.

СЛОВА КОЈА НАЈЧЕШЋЕ ПИШЕМО

Сваки основац, чак и онај из првог разреда, зна да у нашем језику има тредесет гласова и да се

наше ћириличко писмо састоји од исто толико знакова (слова) којима се ти гласови бележе.

У току свога животног века човек изговори милијарде и милијарде гласова. А онајкоји се бави

писањем, испише у исто време (руком, на машини или помоћу компјутера) такође огроман број слова.

Тих наших трдесет слова и ви свакодневно испишете по не знам колико пута – у својим свескама за

пколски и домаћи рад или у писмима пријатељима и рођацима. И шта мислите: Које од тих тридесет

слова највише пута напишете? Другим речима, која су слова, односногласови, у нашем језику

најчешћи?

На ово питање одговорио је још пре неких стотину година универзитетски професор,

граматичар и преводилац Томо Маретић. Он је установио да се међу 10000 избројаних слова највише

пута појављују Е, А, И, О.

Према овом рачунању, најређи су у нас гласови, односно слова, Џ и Ф.

Према једном новијем рачунању уз помоћ компјутера, поредак гласова у нашем језику изгледа овако:

А(12,17%), И(10,07%), О(9,61%), Е(8,34%), Н( 6,11%), С(5,25%), Р (5,14%), Т(4,63%), У(4,41%), Д

(3,84%), В(3,79%), М (3,38%), К(3,34%), Ј (3,16%), П(2,79%), Л (2,58%), З(1,97%), Г(1,58%), Б

(1,27%), Ш(1,07%), Ц(1,02%), Ч(0,98%), Њ(0,93%), Х (0,77%), Ћ(0,45%), Ж(0,44%), Љ(0,41%),

Ф(0,25%), Ђ(0,23%), Џ(0,03%).

ВЕЛИКИ ОДМОР

Разговарају два дечака.

- Где си ти рођен? – пита један.

- Код куће. А ти?

- У болници.

- Зашто, шта ти је било?

Како Кинези држе дијету?

Једу једним штапићем!

- Извините, комшинице,

моја ћерка није могла да пева

јер је Ваш пас завијао.

- Извините, Ви, али Ваша ћерка

је прва почела!

Срели се кромпир и лимун, па ће кромпир:

- Данас ми нешто кисело изгледаш.

- Није ни чудо, део дан су ме цедили.

- Перице, који месец има 28 дана?

- Сваки, учитељице, а неки чак имају и више.

- Зашто овца каже ''муууу''?

-Учи страни језик.

- Перице, не можеш да спаваш на часу!

- Могу, учитељице, само да Ви нисте тако гласни.

ГАЛЕРИЈА

СВИМ УЧЕНИЦИМА И НАСТАВНИЦИМА ЧЕСТИТАМО

ДАН ШКОЛЕ!

Новинарска секција

ОШ''Трајко Стаменковић''