[kolarac

1. strana

GODINA: GODINA: GODINA: GODINA: XII. . . . BROJ: 26 JUN 2008. godine BROJ: 26 JUN 2008. godine BROJ: 26 JUN 2008. godine BROJ: 26 JUN 2008. godine

Zbogom [kolarcu!

Последње звоно осмацима не означава само крај

основне школе, него и неминован завршетак

богатог и срећног детињства. Сваки минут тог

чаробног доба је прави драгуљ који треба

брижљиво чувати. Зато што га не можемо

поновити, не можемо преиначити нити

исправити. А ми нисмо били добри чувари

дечјих година, разиграних снова и узбурканих

страсти. Него смо превише минута и сати

проћердали на бесмисице, трагајући за нечим

што ни сами нисмо препознали. Зато се сада

растајемо разочарани. Носимо неке ранице у

души. И трачак наде, да ће нам младост ипак

понудити нешто што бисмо заиста желели и што

смо заслужили.

Нека буде тако!

Sun~ana poqana

Играла се ко дете на сунчаној пољани.

Сад ме девојком зову.

Играла сам се често, а поља рацветала...

И први пут ме чудна олуја узвитлала.

За љубав нисам знала.

Са мном је један дечак трчао преко траве

и брао беле раде,

различке чупао плаве.

Никад га отад више нисам срела.

Другом сам љубав дала.

Da smem

Једно је оно што хоћу, а друго оно што

смем.

Да смем све оно што хоћу, било би

лепше и боље.

Ја знам за један луг у коме је дрвеће

мртво.

А боли, кад се сетим дрвећа кога

нема...

Први сам цвет маслачка јутрос у парку

срела,

прва се врежица танка ладолежа

уплела...

Пролеће опет...

И опет, широко, зелено, поље...

Да смем све оно што хоћу, било би

лепше и боље.

Mira Ale~kovi} Novi Sad (1924-2008)

Тамара Јованоновић 8.1

[kolarac

2. strana

Li~na karta

Бројно стање: 20

Број дечака: 13

Број девојчица: 7

Разредна: Душанка Тодоровић

Најдуховитији: Сава

Најхистеричнији: Зорана, Саша

Нај- спортисти: Каћа, Вики, Страле, Коса

Нај-ученици: Тамара, Дуња, Бојана, Јелена, Страле

Најмирнији: Јеца, Срба

Најнемирнији: Коса, Кекс, Сима

Нај предмет: одмори, чос, музичко

Омиљени наставник: Профа историје-А. Новков

Омиљена наставница: Наставница биоса Матић М.

Најупорнија и најиздржљивија: разредна

Нај-надимци: Кекс, Комарац, Пурџа, Гарави сокак,

Креда

Најзаборавнији: Кекс и Каћа

Нај-каснише: Синиша, Вики

Неостварене жеље: да нам профа предаје историју и

екскурзија у осмом разреду.

Dragi osmaci!

Након 7 година заједничких одмора, утакмица,

несташлука и првих симпатија путеви се раздвајају. Ми

остајемо још једну годину у детињству и основној

школи, а ви одлазите у младост, нове обавезе, успехе,

разочарења и искушења. Имаћете нове наставнике,

школу, окружење и успомене у којима ће бити ова

школа, учитељи, наставници, и ми седмаци. Много

среће, здравља у даљем животу желе вам ваши седмаци

уз ове стихове:

„Само ја знам:

никада више,

никада више,

нећемо се ухватити за руке

ни ходати од угла до угла,

и покушавати узалуд да се сетимо

док ћутимо

нечега врло важно,

нечега толико огромно важног

чега се раздвојени никада више нећемо

моћи сетити.“

Андријана Ракић 7.1

Dragi na{i! Ево... ма колико смо оклевали и правили се да не

примећујемо, стигао је час нашег растанка. Стојимо на

раскрсници у нади да ћемо изабрати прави пут којим

ћемо кренути у будућност. Свако ће кренути својим

путем, али ће се они укрштати. Заувек ће нас везати

основношколске успомене. Зар можемо заборавити

часове ОС-е. Између осталих занимљивости разредна

се трудила да откријемо ко толико воли на неким

часовима клупе шарати, наставнике секирати,

родитеље варати, редовно код директора одлазити, у

школски радио без дозволе упадати, на одморима

ограде прескакати... а ми са невиним изразима

зачутјујуће је посматрамо, "јатаке наше" не одајемо!

"Шта је образ? - Кад се изгуби, не враћа се". Чос се

завршава са надом разредне да се притужбе на наше

понашање неће поновити! ... Тако смо заједнички

створили успомене на страницама школских

споменара.

Било је несташлука, али и много однегованих петица.

Желимо да нас памтите као необичан разред, а ми ћемо

вас што нас изведосте до овог дивног тренутка. Није

било лако, али успех завршног посла говори о томе!

Велико хвала нашој учитељици, наставницима,

поштованом директору и свим запосленима са којима

смо сарађивали ових 8 година. Хвала свима. Део нашег

срца и нас остаће заувек у основној школи.

Тамара Јовановић 8.1

Za osmake:

“Желиш ли знати тајну среће?

Живи далеко од лоших другова.”

Јелена Видовић-упознала сам је у првом разреду и од

тада смо нераздвојне. Јелена је веома радознала,

искрена, и тиха девојчица. Када сам нерасположена,

увек је ту да ме орасположи. Зна да чува тајне. Увек

шири позитивно расположење. Мислим да ћемо увек

остати добре другарице. (Ристић Зорана)

Александар Вишковић-је један од мојих најбољих

другова. Ја Алексу познајем од малена и он је стварно

добар друг. Упознао сам га у 1. разреду основне школе,

и од тада смо постали нераздвојни. Он је висок око 180.

цм, има браон очи, и веома је крупан и леп дечко.

Стварно волим што имам тако доброг другара и надам

се да се наше пријатељство никада неће срушити.

(Немања Косановић)

Виолета Гутић-једна од мојих најбољих другарица.

Заједно смо још од забавишта, и са њом сам прошао

кроз многе незгоде а и згоде. Шта рећи за њу? Висока,

црне косе, одлична ученица, духовита, друштвена и

јако добра другарица. Воли да тренира кошарку. У

свакој невољи је спремна да помогне. Желим јој пуно

успеха у даљем школовању! (Жељко Ковачић)

Дуња Дерушек-је најбоља другарица, увек спремна да

помогне у свему. Срећан сам кад уграбим прилику да

седнем у разреду поред ње. Дуња је тиха и прелепа,

глас јој је пријатан. Одлична је ученица, освојила је

специјалну диплому из српског језика. Упорна је и

вредна. Жао ми је што нећемо више бити у разреду.

Она је по мени оличење лепоте и доброте! (Синиша

Савић)

[kolarac

3. strana

Страхиња Златић-ми је најбољи друг. Заједно смо још

од малена. И увек када је у питању фудбал, или било

који други спорт, јер је он успешан у свему.

Понарочито када су мотори у питању, и наравно

девојке. Када се ова осма година заврши нама то

уопште неће сметати, јер овакво пријатељство то не

може покварити и још дуго ћемо остати пријатељи.

(Мирослав Вуксановић)

Тамара Јовановић-Искрена и најбоља другарица. Често

ме извлачила из незгодних ситуација на часовима.

Понекад је тврдоглава. Из српског језика нас је увек

успешно представљала на такмичењима. Много воли

животиње, шпански језик, тренира одбојку. Тешко ће

ми пасти растанак са њом. (Сава Миленковић)

Жељко Ковачић-Остаће ми у сећању као дружељубив и

духовит. Често нас је засмејавао, али је на часовима

својим упадицама извлачио дебљи крај. Често је

својеглав. На одморима у његовом друштву је

позитивна атмосфера. Увек је спреман је да помогне.

Слободно време проводи слушајући музику, претежно

реп. (Тамара Јовановић)

Немања Косановић-пажња на часовима му је слабија

страна. Многи би му дали име немирко, али он је увек

спреман да помогне. Висок, смеђе косе и очију изнад

свега воли мотире и брзу вожњу. Обожава одбојку и

фудбал. Своје слободно време воли највише да

проводи у (не)учењу, зезању и дружењу.(Срђан

Предин)

Катарина Мацко-Другарица коју познајем од првог

разреда и са којом сам провео ових осам година

основне школе. Катарина има плаве очи и светло смеђу

косу. Увек је имала одличне оцене и пролазила са

одличним успехом. Воли и слуша страну музику. Њена

жеља је да упише гимназију у Бечеју и мислим да ће

успети у томе. (Србољуб Петричевић)

Сава Миленковић-Упознао сам га у забавишту и од

тада се дружим са њим. Сава некада уме да буде

немиран, али упркос томе он је искрен пријатељ. Некад

се посвађамо, али то кратко траје. Сава у друштву уме

да буде забаван и цео разред често засмеје својим

причама. Сава воли брзу вожњу моторима. (Немања

Рајковић)

Бојана Николић-Упознала сам је у четвртом разреду.

Слуша страну музику, одличан је ученик, бави се

спортом, искрена је и увек спремна да помогне или

извуче из невоље. Веома је упорна и верујем да ће у

будућности све своје планове остварити. (Виолета

Гутић)

Србољуб Петричевић-је добар друг. Воли пецање,

фудбал и дружење. Највише воли када причамо о

фудбалу. Увек је насмејан и весео. Обожава да прича

вицеве. Желим му све најбоље у даљем животу и

школовању. Надам се да ћемо остати пријатељи и

после основне школе. (Петар Новковић)

Комар, Зока, Сима, Каћа, Бокиша, Јеца, Татићка, Кекс, Коса, Разредна, Злаћа, Кокача,

Пера, Викица, Дуња, Турца, Срба, Сале, Раја, Савке, Креда

[kolarac

4. strana

Петар Новковић-Познајем га из забавишта и од тада се

дружим са њим. Током овог дугогодишњег дружења,

приметила сам доста његових позитивних особина,

наравно да постоји и по нека мана, али сви их имамо.

Петар је веома искрен, осећајан и пажљив пријатељ.

Код њега ценим што нема ”длаке на језику” и све што

има каже ти директно. Често зна да цео разред засмеје

својим шалама. Веома ми је жао што је ово наша задња

школска година, а ја му желим да буде успешан и

упоран као и до сада. (Јелена Видовић)

Срђан Предин је миран и дружељубив дечко. Он је у

школи добар ђак и миран је на часовима. Он јако воли

кошарку и животиње. Срђан је веома брижан према

девојкама. Он се мало плаши мрака али се стиди да

призна! (Александар Вишковић)

Немања Рајковић је добар ученик. Слуша страну

музику. Немања има обичај да касни на часове под

разним изговорима. Занимају га компјутери и планира

да упише компјутерску школу. Надам се да ће успети у

томе. (Дуња Дерушек)

Зорана Ристић-Познајем је још од првог разреда.

Зорана је веома повучена особа. Од првог је одлична

ученица. Наше одељење је представљала на

многобројним школским такмичењима. Зорана често

успе да засмеје разред са својим хистеријама, јер уме

брзо да се изнервира. Са њом врло брзо можеш та

стекнеш пријатељски однос, зато што је веома

дружељубива особа и једнога дана када се сви

разиђемо, свако на своју страну, памтићемо је као

ведру и насмејану Зорану. (Никола Симендић)

Синиша Савић-Синишу, Синкета или Комарца

познајем од малих ногу, од забавишта. Добар је друг,

мало је тврдоглав. Кад би само мало учио могао би да

буде одличан ученик. Воли да игра кошарку. (Саша

Ћелап)

Симендић Никола-Познат је под надимком Сима, и

један врло интересантан лик. На жалост наставницима,

његова занимљивост прелази у многобројне

несташлуке. Сима је и веома духовит и често својим

упадицама измамљује наш осмех. Поред тога је и

креативан па му праћење наставе често промиче

цртањем занимљивих радова. Жао ми је што седми

разред није провео у нашој одељенској заједници, али и

неизмерно драго што ову последњу годину заједно

проводимо. (Катарина Мацко)

Вуксановић Мирослав-је један од мојих најбољих

другова. Знам га откад знам и за себе. Прошли смо

заједно кроз многе несташлуке и авантуре, добре и

лоше ствари. Много времена проводимо заједно, и када

освајемо женска срца и када се возамо моторима, а да

не заборавимо да споменемо и на фудбалу. Овај

растанак нама ништа неће променити јер такви другари

остају за цео живот. (Страхиња Златић)

Саша Ћелап-Упознала сам га у четвртом разреду, што

значи да смо четири године виших разреда провели

заједно. Има смеђу косу и смеђе очи. Воли реп музику

и слуша је дуго, тако да је његов стил облачења исто

такав. Његов хоби је кошарка. Пошто је креативан и

воли ликовно, жеља му је да упише уметничку школу.

(Бојана Николић)

Pitali smo osmake na odmoru:

Која ти успомена пада на памет из ОШ?

Јелена В. - Лепе успомене на учитељицу, разредницу,

друштво...

Александар В. – Осми разред и припреме за пријемни

само слушам... учи, ... учи. Једва чекам да прође

пријемни да ме оставе на миру.

Мирослав В. – Претеривао сам у незгодном понашању

и памтићу да сам кажњен Укором директора.

Виолета Г. – остаће успомена на учитељицу

Слободанку Топалски која нас је увела у свет бројки и

слова, а у руке нас преузела разредна Душанка

(Веселинка)Т. која нас је извлачила из проблема и

невоља.

Дуња Д. – школа у природи и екскурзије.

Страхиња З. – преживљене лепе и ружне успомене са

мојим другарима Косом, Кексом и Савом; симпатија

према једној девојчици из 7. 2; Тамарину помоћ ако не

научим! ! !

Тамара Ј. – овакав разред и разредну са њеним

саветима, опраштањима...

Никола С. – преправљао сам оцене у дневнику, и добио

укор!

Синиша С. – нови предмет физика која ме уопште не

интересује...

Жељко К. – Разредна ми није била драга, али у овом

моменту мислим да је пожртвована јер ми као разред

нисмо "цвећке"...

Немања К. – Несташлуци, однос према разредној и

једном сам се сажалио и извинио разредној,

Катарина М. – Памтићу неке наставнике, учитељицу и

разредницу замењивали су нам родитеље, екскурзија

Сава М. – Лепу екскурзију у Буковичкој бањи,

Аранђеловцу, тучу за време фудбалске уткмице са 8. 3

Бојана Н. – Бежање са часа немачког и страх како ће се

све то завршити. Разредна нас је често вадила из

опасних ситуација.

Србољуб П. – Укор због пушења у школском дворишту

са Синкетом, Сашом и Рајом.

Немања Р. – Учитељицу, наставнике и школско

двориште.

Зорана Р. – Школа ће ми остати у сећању, имали смо

компијутере, радио, учитељицу, наставнике...

Срђан П. – Из првих успомена провирују уплашени,

крезуби прваци... Пели смо се степеник по степеник

осам година освајајући пространства знања...

Саша Ћ. – Сусрет са учитељицом, укор због пушења. Драгана и Мира 7.1

[kolarac

5. strana

Сваке године сам ишла

на општинско такмичење из

српског језика. Резултати

нису били такви да стекнем

услов за Вукову диплому.

Наставница ме је

посаветовала да будем и ове

године упорна. Припремила

је многобројне задатке,

хтела сам да одустанем...

Ипак, успела сам! Са

трећим местом на

општинском из српског

језика стекла сам услов за

Вукову диплому. Међутим,

за сада (ово је април), нисам сигурна да ћу имати

петице из свих предмета. Попустила сам, али се трудим

да поправим оцене из многих предмета. Надам се да ћу

бити Вуковац. Волела бих да упишем гимназију и

потрудићу се да се још боље организујем тако да имам

времена и за дружење, изласке, компјутер... Волела сам

да сарађујем у нашем школском листу Школарцу.

Надам се да ће ми се та прилика пружити и у средњој

школи.

Дуња Дерушек 8.1

Досадашњи резултати

говоре да ће ми Вукова

диплома украшавати

успомене из основне школе.

У свим разредима, из свих

предмета имала сам увек

све петице. Поред овога, да

бих постала Вуковац треба

освајити једно од три прва

места на општинском

такмичењу из предмета који

ти волиш. Заволела сам

српски језик и већ у петом

разреду отишла као

представник на такмичење.

Освојила сам друго место. Од тога сам се још више

заинтересовала за српски језик, те сам и сваке наредне

године освојила услове за специјалну диплому. У томе

ме је бодрила, дајући ми све захтевније задатке,

наставница српског која ми је предавала, а уједно ми

била и разредна ове четири године. Мој рецепт за

добро учење је пажљиво слушање на часовима и

систематски рад. У нашем школском листу често сам

писала, а такође сам и у редакцијском одбору. У

слободно време највише волим да играм одбојку, коју

(уједно) већ и дуже време тренирам. Још нисам свесна

да ускоро одлазим из ове школе... Тамара Јовановић 8.1

Кад сам била мала нисам разумела одрасле кад кажу

„време лети“. Сад ми је већ јасно и потпуно се слажем

с тим. Сада када стојим на раскрсници која ће ми

одредити животни правац, још увек гледам којим

путем поћи. Присећам се

дана основне школе, како

сам се борила с'временом

које никад нисам имала

доста за учење, пошто сам

пуно времена проводила са

друштвом, слушањем

музике и кошарком коју

тренирам већ четири

година. Од првог разреда до

сада била сам скроз

одлична, значи Вукова

диплома ми се смешка, а ја

нисам имала „специјалну

диплому“ све до пре

неколико дана када сам отишла на такмичење из

атлетике и освојила чак три дипломе у једном дану.

Двоумим се где даље ... Гимназија или медицинска?!

Од уписа ме још одваја само једна ствар, пријемни.

Вредно се припремам и надам се да ће мој рад донети

свој плод.

Гутић Виолета 8.1

За основно школовање које

је брзо прохујало, вежу ме и

многа лепа сећања

детињства која ће заувек

остати у мом срцу. До сада

сам увек била одлична.

Специјалну диплому сам

освојила у задњем тренутку

из физичког (крос). Била

сам на општинском

такмичењу трећа. Ове

године сам попустила у

учењу али бих сада желела

да имам све одличне оцене

да би била Вуковац. Много

ћу се око тога потрудити. Бавила сам се и ваншколским

активностима у школи сам сарађивала у часопису

„Школарац“. Најважније је учити редовно, а не

кампањски.

Желим да се захалим свим наставницима на труду, а

посебно нашој разредници која нас је увек

добронамерно саветовала. Катарина Мацко 8.1

„Истинска срећа у животу постиже

се путем напора.

Радост успешно испуњених

одговорношћу може се ценити

осетити само након што си понео

терет такве одговорношти“

[kolarac

6. strana

Dragi osmaci!

-Драги осмаци, куцнуо

је час да и ви одете од нас.

Ваша разредна Душанка-Веселинка

Је била као добра вила

и на пут среће вас водила.

-Драги осмаци, иза вас

Су остали тешки задаци

Прошло је ових осам година

Као и један час, а данас се

Већ растајете од нас.

-Ми, седмаци, желимо вам срећу,

Да упишете школу што већу!

-Свако својим путем креће

Желимо вам пуно, пуно среће! Јована Вишковић 7.1

Moj brat osmak

Мама и тата увек говоре да једнако воле брата и

мене. Мени то не изгледа тако. Данима слушам

разговор у кући о њему. Његов упис у средњу школу је

стално на дневном реду, те добро је ово, а сутра то није

добро, а нешто друго је боље. Он воли ово, а могао би

оно. Кад ја тражим да ми купе нове патике као и да не

говорим, а његова гардероба за матуру је стално на

дневном реду. Опет боље ово, а још боље оно. Да не

причам кад су биле готове слике за таблон, сто пута су

их гледали. Јуче сам случајно обрисала са компјутера

нешто његово. Прво су ми мама и тата држали

предавање како треба прво њега да питам шта смем да

дирам пошто је он старији, а само што ми је све рекао

на крају ме назвао глупом балавицом. Доста ми је

таквог брата, више нећу да чујем о њему. Пришле су

нам још неке другарице из других разреда и после

извесног времена почеле су да коментаришу игру

дечака испод коша. Препирале су се ко игра боље и ко

је међу њима лепши. Углавном су се сложили да је

међу њима најбољима и најлепшима мој брат. Зар и оне

као мама и тата, помислила сам и била мало љута! Кад

су оне наставиле још више да га хвале заборавила сам

на оно његово "балавице" и узвикнула сам: "То је мој

брат!"

Схватила сам да је лепо имати старијег брата! Ана Предин 6.1

Tra`e se osmaci

Ових осам година је

Прошло као у трену,

И сада ми, седмаци,

Ступамо на сцену!

До сада сте били

Најстарији- ОСМАЦИ.

У средњој школи ћете

постати најмлађи- ПРВАЦИ.

Сада се нови траже осмаци

Стари више не важе.

Заменићемо вас одлично

САМО ДА ЗНАТЕ!

Николина Пријић 7.1

Тамара Јованоновић 8.1

Тамара Јованоновић 8.1

„Као пролећни облак

Што земље многе зна,

Лик наше мале школе

Понећу увек ја.“

[kolarac

7. strana

Prole}e

Сви људи воле једно годишње доба.

Моје омиљено годишње доба је пролеће. Описаћу вам

пролеће у нашем селу. Дрвеће на гранама има бело-

розе цветове. Цвеће увелико цвета: зумбули, љубичице,

чашице, нарцис и висибабе. Деца су срећна јер могу да

се играју напољу на трави. Увек почетком пролећа, а

крајем марта се мења сат, то значи да дан дуже траје.

Небо је плаве боје и птице лете. Сунце не престаје да

сија, а ветар пири. Људи у пролеће сеју воће и поврће.

Мислим да је пролеће најзабавније годишње доба зато

што се сви радују топлоти.

Пролеће у нашем селу је најлепше. Милана Бабић 4.1

Masla~ak

О дивни, жути цвете,

по теби стално пчелице лете!

Лепотом својом ти ливаде

красиш, а поленом својим цвеће опрашиш.

Ја те волим и пуно ми

значи, тај мирис увече

када се смрачи.

Радановић Наташа 1.1

Qubi~ica

Љубичица је дивна,

љубичаста, мирисна и

опојна. Она расте у шумама

ливадама и баштама.

Љубичице теби хвала за

пролећне, веселе дане

што си нам дала!

Радановић Наташа 1.1

Jedna muka mawe

После 8 година стигли су тренуци ти

да се основна школа заврши

и да се од нас растанете ви.

Ми ћемо вас лепо испратити,

а сви наставници ће једну мање муку имати.

Рада Ибишај и Мира Божичковић 7.1

Cve}e

Ово дивно цвеће

означава пролеће.

Буди се цео свет

радостан и леп.

Животиње радосне

скакућу и трче.

Врапчићи и зечеви

радују се "СТИЖЕ ПРОЛЕЋЕ"!

Снежа Дамјановић 3.1

Prole}e

Пролеће се на прсте попне,

провири преко рамена зиме,

и док још негде снегови копне

топлином испуни сунчево виме.

Воћке одену костиме цветне,

путеви радосно капуте свуку,

зима се повлачи уз уздахе сетне,

дан све теже вече ухвати за руку.

Сунчево млеко позлати реке,

ливаде зазване од смеха траве,

шуме дозову птице далеке,

облаци добију чунове плаве. Валентина Врбашки 7.1

Zima pla~e

Пролеће нам

На врата куца,

Зима полако муца.

Цвеће цвета,

Зелени се трава,

Од љубави заболе нас глава.

Заљубљени ђаци од љубави лете

Зима плаче као мало дете! Милица Ђоковић 1.1

Проданов Сандра 8.1

И учитеља нашег,

и његов топли глас,

кроз живот цео што иде

ПРАТИЋЕ УВЕК нас!“

[kolarac

8. strana

Nezaboravni prole}ni dani

Ми смо одлучили да овај првомајски дан

проведемо на Стражилову и на Петроворадинској

тврђави.

Освануло је дивно пролећно јутро. Сунце је

обасјало равницу. Све се око нас зеленило. Кренили

смо на пут. Брат и ја смо били срећни. На нашим

руменим образима блистао је осмех. Посматрали смо

широка поља, зеленилом окићено дрвеће и бескрајно

плаветнило. И стигли смо на Стражилово. Ту лежи

споменик нашег песника Бранка Радичевића и његова

родна кућа-музеј. Чека немо путнике намернике. Чуо

се цвркут птица. Унаоколо надвило се Стражилово,

окићено са безброј дрвећа зеленила лишћа. Кроз главу

ми заискрише стихови:

"Стражилово, дивно Стражилово,

Тебе Бранко у звездице ково,

Тебе ково и по теби сниво... "

Недалеко чуо се жамор излетника , музика, ширио се

мирис роштиља и вашарских ђаконија. Ми смо се

шетали, играли фудбал и уживали у дивном мајском

дану. Затим смо обишли Сремске Карловце, гимназију

и цркве у Карловцима. Потом смо отишли на

Петроворадинску тврђаву, која је понос нашег Новог

Сада. И тамо нас је дочекао жамор `излетнника,

музика, сувенири, ђаконије. Шетао сам на тврђави и

слушао таласе Дунава. Испред мене се простирало

плаветнило Дунава које се пресијавало на сунцу. А

поред Дунава поносно је стајао бисер на длану

равнице, наш лепи Нови Сад. Гледао сам безброј зграда

, улица, гледао сам са тврђаве новосадски кеј. Дунавом

је пловила веома лепа лађа и одлазила далеко у

неповрат. Сумрак се спустио над Војводину.

Сунце је полако залазило. Небом се простирало

руменило. Ћилими шареног цвећа и зелених ливада

кренули су на почетак. И ми смо пошли кући.

Милан Тобџић 7.1

Najmiliji ~lan na{e porodice

Најмилији члан наше породице је био и остао мој

тата Мирослав.

Најбољи човек којег сам икада могла упознати био

је мој тата. Он је био тако рећи супер. Увек насмејан,

ведар, расположен за шалу и игру... Пуно времена сам

волела да проводим са њим. Увек смо причали о свему,

договарали се, шалили се... Највише сам волела да

слушам његове догађаје из војске јер је увек то

описивао на смешан начин. Он је био одлучан, вредан,

поштен, увек ме је учио како не треба лагати и да је

лагати и красти нешто најгоре. Пошто је био

пољопривредник волела сам са њим да идем да

обилазимо њиве. Једино што ми је сметало код њега

јесте то што није волео да иде на базен и на море јер

није волео сунце. Он је увек остајао код куће и гледао

телевизор, а ја сам са мамом ишла на базен. Иако га

нема, ја се и дан данас одушевљавам тиме, што је знао

да је болестан, а није то показивао ни на један начин и

то само да ја не бих била тужна.

Он је био најбољи тата на свету и мислим да такве

особе више нема, а знам да није заслужио то што је

добио.

Душица Гомбошев 6.1

Uskrs

Ускрс је хришћански празник.

Два дана пред Ускрс је Велики петак. Тог дана се

пости, праве се посна јела, фарбају се јаја и бари се

шунка. Јаја фарбамо у више боја. Прво црвено јаје које

се обоји остављамо и то се јаје зове чуваркућа. Јаја

шарамо са воском, туткалом, а нека јаја украшавамо са

травчицама па та јаја изгледају јако лепо. Суботом

мама прави колаче и украшава кућу за Ускрс, тада

највише осећам празничну атмосферу. У недељу

ујутру, на Ускрс, чим устанемо, узмемо јаје куцамо се

и поздравимо се са Христос Васкрсе, а други одговара

Ваистину Васкрсе. После тога идемо у цркву. Када

дођемо из цркве, мама спрема ручак и долазе нам

гости.

Свима је лепо и свечано, а нама деци је најлепше.

Обично за ускрс добијамо поклоне и радујемо се

сутрашњем дану. Јован Станосављев 3.1

Месарош Штефанија 5.1

[kolarac

9. strana

Se}awe na baku Већ сам много писао о својој покојној баки, ипак

ћу написати још који ред да оживим саћање на њу, јер

ми је она много значила у животу. Може се рећи да је

она жена којој се дивим. Моја бака није била научник,

није била херој, позната личност, она је увек када се

појави зрачила својом добротом, смиреношћу и

разумевањем. И данас, пет година после њене смрти,

када се окупи родбина једна од тема је моја бака.

Сећамо се моје баке по лепим гестовима, по

пожртвованости, разумевању и спремности да свима

помогне. Моја бака је увек имала времена да са сваким

из своје околине подели добро и зло. Увек саслуша

свог саговорника и опрезно износи своје мишљење,

ваљда да не намеће своју вољу. Знала је много лепих

речи које су биле као: "Лек на рану увек постављено

где треба”. Сећам се њених тамних, смеђих очију, увек

су сијале чудним сјајем. Тек сада, када су прошле

године могу да схватим неке бакине поступке, речи.

Када би ме мама грдила, тукла за неке несташлуке,

бака је за то налазила неко решење. У њеним очима

ништа није било тако страшно. Када урадим нешто

лоше она каже: "Има и горег". Жао ми је што бака није

сада са нама да делимо добро и лоше. Моја бака је лист

откинут са дрвета наше породице који је пао ту доле,

да буде у нашим мислима и не да ветру да га одува. За

мене је бака жена којој се дивим.

Сава Миленковић 8.1

Odlu~io sam …

Кад кажем дневник, прво

што ми падне на памет је

школски дневник у којем се

уписују оцене. Али постоје и

дневници у којима се пишу

разни догађаји и дешавања

које би хтели да запамтимо.

Идеју да ћу и ја писати

дневник десила се када сам

помагао баки да спреми

шупу, наишао сам на одбачене играчке. Са једне кутије

сам очистио прашину, отворио је, а у њој су биле неке

слике из новина и једна шарена свеска са тврдим

корицама. Сео сам на једну кутију и почео да листам

свеску. То је био дневник моје маме. На првим

страницама је било исписано њено име и то тако

великим и шареним словима да је мени било смешно

док сам га гледао. Почео сам да читам. Један датум је

био написан фломастером па ми је привукло пажњу.

Ма прочитаћу још то што пише тако посебно назначено

па идем да се играм. Читао сам: „Дан у школи ми је

протекао као и обично, ништа се није десило“. Једва

чекам да одем на тренинг да се мало истрчим. У пет

сати тата ми је рекао да се обучем да идемо у

продавницу. Ни сањала нисам шта хоће да купи, док

нисмо ушли у радњу са бицикловима и моторима.

Рекао је: „Бирај мотор који ти се свиђа“ Нисам могла

да верујем, уперила сам прст у бели аутоматик и само

рекла „Овај“ Купио га је, а ја сам још увек тако

узбуђена. „Не могу да спавам, а већ је 2300“ Вече је, а ја

још седим у шупи и читам мамин дневник. У мислима

ми се јавио час српског језика кад смо обрађивали

Дневник Ане Франк. Одлучио сам да ћу и ја бележити

у дневник занимљивости из свог живота.

Немања Нинић 7.1

Vra}eno mi je srce

Другарице су приметиле да сам расположенија и

срећнија него иначе. Дуго ми се свиђао један дечко из

мађарског одељења.

Преко заједничке другарице поклонила сам му јастуче

у облику срца. Када му је пришла, видела сам његов

осмех, а ја сам сакрила свој. Она му је дала "срце"

говорећи да је то од мене. Погледао ме је, али сам

сакрила поглед. Звонило је за час, и сви смо били у

учионицама.

На одмору сам сазнала да су га задиркивали па је бацио

"срце" својој другарици. У том тренутку ушла је

наставница, а његов друг шаљивџија узео је "срце" и

поклонио наставници. Наставница се захвалила

незнајући о чему се ради. Кад сам све чула, наљутила

сам се на своју симпатију. Објаснила сам наставници.

Наставница је рекла да очекује да ће дечак доћи и

тражити "срце". Моја симпатија изгледа није имала

храбрости. Шаљивџија је тражио"срце" и вратио ми га.

Веома сам се разочарала, престао је да буде моја

симпатија. Нећу олако поклањати "срце" дечацима. Ибишај Рада 7.1

Ристић Зорана 8.1

[kolarac

10. strana

Mladi recitatori

Народна библиотека је организовала пролећно

такмичење младих рецитатора. Учествовали су

ученици од петог до осмог разреда. Просторија је била

мала да прими све заинтересоване посетиоце. Мира

Пешић, библиотекар, је говорила о значењу лепе речи.

Многобројни ученици су хтели да покажу своје

способности у рецитовању.

Сви смо уживали у њиховом рецитовању и прелепим

стиховима. Трочлани жири у саставу:

Мира Пешић, библиотекар, Мима Морошев, васпитач,

Жарка Свирчев- професор; донели су одлуку:

Категорија петих и шестих разреда:

1. место-Душица Гомбошев 6.1

2. место-Исидора Вишковић 6.1

3. место деле Штефика Месарош и Неда Дерушек 5.1

Категорија седмих и осмих разреда:

1. место-Мирослав Вуксановић 8.1

2. место-Зорана Ристић 8.1

3. место деле Драгана Шарин и Милан Тобџић 7.1

Сви ученици су добили захвалнице, а награђени

ученици и књиге. Николина Пријић 7.1

Nezaboravno kwi`evno ve~e

Библиотека је 9. маја организовала у Месној

заједници књижевно вече. Библиотекарка, Мира

Пешић, представила је песнике Недељка Попадића и

Тода Николетића. Поздравили су их најбољи

рецитатори Душица Гомбошев, Исидора Вишковић,

Штефика Месарош, Неда Дерушек, Мирослав

Вуксановић, Зорана Ристић, Драгана Шарин и Милан

Тобџић. После дугог аплауза своје песме су говорили

песници, а то је било право уживање за очи, уши и

осећања. Сат друзења је прошао као трен. Многобројни

посетиоци су излазили задовољни, насмешени са

запамћеним стиховима које су са песницима

допуњавали: Живот тече као река, уз чар ТВ сапуница,

биће хлеба, биће млека, МИ СМО СРЕЋНА

ПОРОДИЦА.

Јелена Видовић 8.1

[ta zna{ o saobra}aju?

Под покровитељством Ауто-мото клуба "Бечеј" у

сарадњи са ОУП-ом ДДОП Нови Сад и Пик-а "Бечеј"

одржано је такмицење из саобраћаја. Учествовало је 42

ученика у 2 категорије. Из наше школе су учествовали:

Косоруш Золтан VII, Зепи Зита VI и Салма Ева VI,

Страхиња Златић VIII, Сава Миленковић VIII и Андреј

Вишковић VI. Успех су постигли Страхиња Златић 1.

место, Сава Миленковиц и Андреј Висковић 2. место.

Додељене су вредне награде које смо, ми,

Петровоселци, однели својим кућама. Припремали су

нас наставници Ђорђе Мајсторац и Доже Ђерђ.

Страхиња Златић 8.1

“Tajna uspeha u `ivotu nije u tome da ~ovek radi ono {to voli, ve} da voli ono {to radi”

[kolarac

11. strana

Uspe{an nastup u~enika O[ “[amu Mihaq” na {ahovskoj olimpijadi

У организацији Шаховског савеза општине Врбас,

под покровитељством Министарства просвете и Владе

PC, одржано је квалификационо такмичење основних

школа Јужно Бачког округа за шахову олимпијаду ОШ

Војводине. Такмичење је одржано у Врбасу дана 09. 03.

2008. ОШ "Шаму Михаљ" је у сарадњи са ОШ "Н.

Рајковић" из Мола, на такмичењу наступиле су са две

екипе. На такмичењу је учествовало укупно 9 екипа у

мушкој и у женској конкуренцији. Екипе ОШ су

заузеле: "Шаму Михаљ" 1. екипа 5. место; 2. екипа 8.

место. Екипе ОШ Б. П. С. су успешно представили:

Божидар Николић, Ђорђе Ковачев из 5.1 и Варга

Лорент и Сабо Саболч из 5.2. Са младим шахистама

вежба Зоран Мајсторац, мајсторски кандидат.

B. B.

Takmi~ewe iz geografije

Географија је такав предмет да га баш не можеш

учити увек напамет, потребно је што више проучавати

атлас и тако сазнати више ствари. Као млађи многе

градове сам упознао у свету преко фудбалских

клубова. Увек ме је занимало где се шта налази.

Географија је предмет где упознајеш цео свет и

културу живота, у далеким земљама које мене највише

интересују. Тај дан сам једва чекао да дође, била је

недеља, девети март. Такмичење је било општинско и

одржало се у Бечеју, у школи "Здравко Гложански".

Када сам добио тестове, нестрпљиво сам почео да

радим и ужурбано сам већ прелазио на следеће, а то све

из знатижеље да видим да ли знам. Да сам само мало

сконцентрисанији био, ја бих освојио прво место, али

зато ако следеће године будем ичао спремићу се боље.

Вечно ћу памтити тренутак када ми је наставница

јавила да сам освојио друго место. Био сам јако срећан!

Дејан Тобџић 7.1

Pitali smo

Ивер не пада далеко од кладе- ову народну мудрост

можемо потврдити и после анализе анонимне анкете (у

прошлом броју осмака) а сада њихових родитеља.

Анкетирано их је педесетчетворо. Мшљења родитеља о

професији, лични примери у раду знатно утичу какве

професије ће млади изабрати или какви радници ће од

њих постати.

1. питање: Зашто треба радити?

26-оро је одговорило: Зато што је рад део наших

живота; десетак родитеља одговара: Зато што од нечега

морамо живети.

2.питање: Какав посао радо радите?

48-оро каже да највише воли радити оно што уме и што

се цени. Неколико родитеља радо ради посао који се

добро плаћа.

3. питање: Колико вам је важна воља за рад?

13-оро родитеља одговара да наша воља зависи од нас.

14-оро мисли, да ако радимо са добром вољом, рад нам

неће бити робот. Већина ипак каже да наша воља за рад

зависи од нас.

4. питање: Какво је добро радно место?

Већина родитњеља (45) одговара да на добром радном

месту услови за рад су добри, а наш рад се и

материјално и морално цени.

5. питање: Да ли је битно да свој рад обавите савесно?

Трудим се да у оквиру мојих могућности најбоље

обавим посао – одговорили су скоро сви родитељи (52).

По резултатима анкете се види колико се мишљења

родитеља и школе слажу: радити треба, јер је рад део

нашега живота, да смо за нашу добру вољу одговорни

ми сами, да је идеалан посао тај, који волимо и умемо

радити, који се морално цени, а није занемарујућа

чињеница ни зарада. Све ово заједно није нимало лако

реализовати, међутим, ако изаберемо праву професију

и учимо, можемо постати задовољни и корисни

одрасли чланови нашега друштва. Желимо и нашим

садашњим осмацима да им све ово успе!

Кормањош Ибоља, стручни сарадник

Moda

Матура се ближи, девојке... Будите спремне!

Прво, треба вам план. Њега требате ставити на папир.

Овде су вам опције о којима требате размишљати пре

него што дођете до крајње идеје. О свему треба

мислити. Наводим овај списак јер ћу се и ја њиме

служити...

Коса- која дужина, фризура- на равно или локне које су

сад модерне, боја(освежене, потпуно нова, праменови...

); Детаљи у коси- рајф, трака, светлуцави елемент

(укоснице) хаљина- боја; дужина (испод, изнад колена,

баласка? ) материјал (сатен, свила, чипка, светлуцаве,

једнобојне) Детаљи на хаљини- појас, цветић,

шљокице...

Ципеле- штикла за плесање а опет модерна? Хм хм

хм...

Торбица-писмо ташна вам не гине, колико се тренутно

чини биће модерна и за крај школске године.

[kolarac

12. strana

Накит- бижутерија, бисери или бело злато? Питање је

сад...

Шминка- шта нагласити, како урадити...

За све могу да помогну сајтови, добра воља и понеки

целебрити узор.

Лепо је имати жеље и идеје али највећи проблем је- да

ли ћемо то успети... Кројити или купити?

Још једна битна ствар- Ко ће вам бити пратња, који су

вам циљеви за то вече (смувати коначно неког дечка

или сравнити неке заостале рачуне... )

Треба се припремити на све начине... Бојана Николић 8.1

Ускрсни вашар ....а на вашару?!

Практијада

И ове године су ученици наше школе показали колико

успешно стечено знање примењују у пракси...

Kulturno pona{awe

Кад се нађеш у ресторану, није битно јели велики или

мали. То је место где људи долазе да једу, па према

томе ваља поштовати бонтон који важи кад се једе за

столом. Кад се оде у нечију кућу на ручак, окружен си

углавном људима које познајеш па ћеш ти понешто и

опростити. А овде су сви сами непознати људи који

вероватни неће имати разумевања за неког који јурца

између столова и подмеће ногу келнерима. Зато је

најбоље да се не мичеш од стола. Ако ти нешто

затреба, замоли старије да ти то среде. Нека они који

су те довели у ресторан бирају сто, наручују и дозивају

конобара. Твоје је да изабереш јело које волиш и да га

свештиш у стомак (а не у крило).

Humor

Перица: - Тата, твој сат је стварно водоотпоран. Јутрос

сам га напунио водом и до сада из њега није исцурила

ниједна кап.

На часу Саша шмрче па га наставник пита:

- Саша, имаш ли ти марамицу?

- Имам, наставниче, али ми је мама рекла да је ником

не дајем – одговори Саша.

Враћа се наставник кући и у дворишту угледа свог

ученика како бере јабуке па рече:

- А, ти си ту Ацо! Рећи ћу те тати!

На то ће Аца:

- Тата, сиђи, хоће наставник да разговара са тобом!

Перица: „Мама, како си ти знала да се ја зовем Перица

кад сам се родио?“

Прикупиле: Исидора и Теодора 5.1

***********************************************

У техничком припремању листа помогли су ученици

7.1 разреда!

***********************************************

Ђачки лист Основне школе

„Шаму Михаљ“ – Бачко Петрово Село

Излази на српском и мађарском језику

полугодишње.

Уређује уређивачки колегијум:

Адријана Ракић и Николина Пријић 7.1

Тамара Јовановић, Виолета Гутић,

Бојана Николић, Катарина Мацко

и Дуња Дерушек 8.1

Одговорни уредник:

Веселинка (Душанка) Тодоровић

Технички помоћник:

Арпаш Атила

Издавач:

О.Ш. „Шаму Михаљ“

Бачко Петрово Село, Лењинова 34

Тел/Телефакс: 021/803-039

E-mail:samubps@sksyu.net

web: www.samubps.edu.yu

За издавача:

Беретка Ференц (директор)

Штампа: Лукс – Бечеј

Лист није у слободној продаји