[kolarac

1. strana

Милован Глишић је рођен 6.

јануара 1847, у селу Градац поред

Ваљева. У његовом селу није било

школе, али су га родитељи

подучавали, и научили да пише. Овако

припремљен, Милован Глишић је у

Ваљеву одмах примљен у други

разред основне школе. Кад је 1864.

уписао Београдску нижу „теразијску”

гимназију, већ је имао седамнаест

година. Због немаштине је сам морао да се сналази, а

материјални положај се само погоршао кад му је 1865.

године умро отац. Потом је започео да учи технику на

Великој школи, но после две године оставља технику и

учи филозофију на истој школи. Кад је прекинуо

школовање, постављен је за коректора Државне

штампарије. Глишић је радио разне послове, које је могао

да нађе. Иако му је ово одузимало пуно

времена, ипак је био добар ђак.

Показивао је интересовање не само за

школске предмете; пуно је читао и учио

је руски, француски и немачки. Умро је у

Дубровнику 1. фебруара 1908. године.

GODINA: GODINA: GODINA: GODINA: XIII BROJ: BROJ: BROJ: BROJ: 29 JAN29 JAN29 JAN29 JAN 2010. godine 2010. godine 2010. godine 2010. godine

„Ma{ta je va`nija od znawa.” Albert Ajn{tajn

„Задушнице“

До пред сами мрак непрестано је мали Раде

немировао. Али му немир не беше као досад, него

некако необичан, чудан.

Сутон се већ поче хватати.

Мали Раде паде мајци на крило, па уморним, готово

промуклим гласићем рече полако:

– Мамо, ала ме боли глава!

– Проћи ће, соколе мој! – рече Нера и пригрли га себи.

Одиста сав гораше у некој ватри и дисаше јако.

– И леђа ме боле, мајко!

– Па трчкараш много, чедо моје; ваздан си био напољу...

– Али, мамо слатка, мене веома боли глава! – прошапута

Раде и наслони главицу Нери на руку.

– Хоћеш сине, да те мајка намести да се испаваш, па ће

проћи?

– Нека још, мајчице! Не спава ми се... А је ли сутра

петак?

– Није, сине, чак је после. Сутра је понедељник, па онда

још три дана па – петак.

Мали Раде опет се насмеши.

– А што питаш, злато, за петак?

– Немој, мамо слатка, да ме караш! Петак је леп, здраво

леп дан... Доћи ће и тата де ме води...

– А куда, сине? – упита Нера и глас јој задрхта.

– Далеко, далеко... далеко... – рече мали Раде, све тише

и тише.

– Раде, сине! – зовну га Нера и исправи му главицу што

гораше сва у ватри. – Видиш, дрема ти се; хоћеш да

спаваш?

– Хоћу, мамо!... Јао, ала ме глава боли, боли!...

Нера уздахну... Пренесе га до постеље и намести те

леже.

– Ох, како сам ти, мајко, уморан!... – шапуташе Раде,

једва се чује. – У петак ћу устати... ићи с татом далеко...

далеко... далеко... – и занесе се као у неко бунило.

Милован Глишић

Драги Школарче!

Желим да Ти са закашњењем пожелим пуно среће и

успеха у новој години. Брине ме, ипак, да се жеља

неће остварити. Пре тринаест година, када смо

штампали први број „Школарца“, гајили смо наде да

ћеш годинама стасавати заједно са нама. А данас, на

прагу најлепших година пубертета, твоја будућност

је постала неизвесна.

Овај број смо некако још успели да објавимо, а за

јунски број нам недостају средства.

Ти ниси човек који очекује чуда, зато ти не кажем:

„Збогом!“, него „Довиђења!“

[kolarac

2. strana

Свети Сава био је први српски архиепископ и

просветитељ, а за његово дело везује се и почетак српске

књижевности и правне науке. Отуда се, још од 1823.

године, одредбом кнеза Милоша Обреновића, Дан Светог

Саве обележава као школска слава. У свим школама у

Србији, Савиндан је радни, али ненаставни дан, па ђаци

долазе у школу да би присуствовали традиционалној

школској свечаности.

PutovawePutovawePutovawePutovawe SvetogaSvetogaSvetogaSvetoga SaveSaveSaveSave

„Путује по мрачној земљи

Штапом пред собом

Мрак на четверо сече

Хитне дебеле рукавице

Претворене у мачкетине

На сиву војску мишева

Одвеже вериге сред олује

И земљу од старе храстовине

За стајаће звезде везује

Пере сапе својим вуковима

Да трагови мрачне земље

На њима не преживе

Путује без пута

И пут се за њим рађа.“

Васко Попа

Savin monolog

„Ноћас ће кроз сан родитеља мојих слутња тешка

замахати црним огромним крилима,

и браће моје кроз срца витешка

страх ће минути.

А ја ћу бити далеко од родних села,

на домаку светогорских тихих манастира,

клечаћу већ крај манастирског прага бела

пун молитве и мира.

Десанка Максимовић

„…Живот је несхватљиво чудо, јер се непрестано

троши и осипа, а ипак траје и стоји чврсто…”

Иво Андрић

Kad za`murim gde odletim?Kad za`murim gde odletim?Kad za`murim gde odletim?Kad za`murim gde odletim?

Кад заклопиш очи, одлетиш у свет маште, који је некад

добар, а некад злочест.

Тако сам и ја заклопила очи и одлетела у море.

Маштала сам о томе да сам сирена. Створили су се

мехурићи и почели да круже око мене. Нисам знала ста се

дешава.Одједном уместо ногу ми се створио реп, добила

сам моћ и могла сам да дишем под водом. Било је

очигледно, постала сам сирена. Моја машта је испунила

сва моја очекивања. Видела сам разне врсте риба. Од

најмање рибице па све до кита. То је било нешто

најлепше што сам у животу видела. Било је нестварно.

Кад одједном чујем како неко дозива моје име: ”Јано!

Јано!” Тргнула сам се и схватила да је све то само моја

машта. Штета!

Машта, одлетела сам у морски свет и осетила прелепо

осећање сирене у тако лепом свету. Волела бих да ми

машта приреди још пуно таквих прелепих осећања.

Јана Стајић 6.1

Moja ma{ta

Као и свако дете и ја имам машту.

Једно вече сам зажмурио на трен и ушао сам у свет

чаролија. Нашао сам се у зачараној шуми.

Био сам нем од страха. Престрави сам се и нашао у

великом чуду. Лутао сам по зачараној шуми али никако

нисам могао да нађем излаз. Док сам тражио излаз

огладнео сам. Видео сам једну јагоду и хтео сам да је

узмем али тог трена када сам примакао јагоду својим

уснама, зачуо сам неки шум у крошњи дрвета. Уплашено

сам пришао стаблу када испред мене искочи нека

страшна ружна звер о којој сам читао у књигама. Та звер

се зове Гоблин. Гоблин ме је хладнокрвно напао. Тог

тренутка сам од страха пао и он је скочио на мене. Зарио

је зубе у моје раме. Одједном нека блештућа светлост

збацила Гоблина са мене. Гоблин је одмах побегао. Када

су ми се очи опоравиле од те жарке светлости угледао

сам свог хероја кога сам волео када сам био мали.

Замолио сам га да ме врати кући. Тог тренутка нашао сам

се у својој постељи са облогом на мом рамену. Угледао

сам раме и имао сам шта и да видим. То су били отисци

Гоблионових зуба. Истог тренутка сам питаи маму шта се

десило јер сам се уплашио да је сазнала шта ми се

десило. Мама ми је одговорила да ме је моја маца ујела

током спавања.

Упалио сам телевизор. Хтео сам да погледам свој

омиљени цртаћ и на том програму појавио се херој који

ме је спасао. Немо сам га гледао и у том тернутку он ми је

намигнуо. Тада сам схватио да је машта потребна једном

детету да би имао основу да се бори у животу и да никада

не посустане.

Владимир Бански 6.1

„Векови су прохујали од чудесне оне ноћи,

векови су прохујали и многи ће јоште проћи.

Ал то дете јоште живи, јер његова живи слава,

јер то дете беше Растко, син Немањин Свети

Сава.“

Милан Ракић

„Просто да си, Немањићу Саво!

Проста душа твојих родитеља!

Проста душа, а често т’јело!

Што носили, свијетло вам било!

Што родили, све вам свето било!”

Народна песма о Светом Сави

[kolarac

3. strana

Breza, sama na zimi

Бреза, бреза је на зими сама

без лишћа снегом обасјана.

Нема лишћа да је кити

а ми деца после вечере поред украшене јелке седимо

сити.

Док ми Божић славимо

бреза чами сама

без иједног другара.

Када на грудвање изађе дете

бреза се понада

да ће да има посете.

Пролеће долези

а зима пролази,

бреза сва срећна

око ње деца долазе

а намргођени људи

што су хтели да је уклоне

незадовољни поред ње пролазе.

Владимир Бански 6.1

Breza

Снег и све што он доноси је прекрасно и лепо за све.

Онда се деца играју напољу, а нико се не запита како је

јадном дрвећу.

Деца се играју по снегу, а јадно дрвеће трпи тај тежак и

хладан снег. Ко се запита за њих, нико?

Једног јутра ишла сам пешке у школу, испод мене је

пуцкетао снег, а на мене су падале прекрасне беле

пахуље. Гледала сам у небо и ишла својим путем. Када

одједном уместо пахуљица видела сам звезде. Налетела

сам на једну брезу пуну снега и наравно снег је пао на

мене. Кренула сам кући да се осушим, али окренула сам

се и запитала како је њој? Ја могу да се осушим, али она

не може. Мора да стоји цео свој живот ту, чак нема ни

лишће. „Ех, јадна она“, помислила сам. ,,Како ја могу да

јој помогнем?’’,,Никако”, рекла сам у себи. Природа им је

одредила такву судбину. Окренула сам се не

размишљајући на то да сам сва мокра. Мислила сам само

о њој. Биле су прекрасне, без обзира на услове.

Запитај се и ти некад, како јој је, како да јој помогнеш?

Јана Стајић 6.1

Kada bih ja bio nastavnik

Не бих волео да будем наставник, али када бих

мирао било би све другачије, него сада у свим школама.

На моје часове ученици би долазили срећни јер би знали

да сам ја увек расположен и спреман за шалу. Долазили

би код мене када би имали неке проблеме да им

помогнем да их реше. Помагао бих им и у учењу. Када би

радили неке нове лекције они би са пажњом слушали, јер

бих ја некако кроз шалу испредавао тако да они и не би

морали код куће да уче, већ би све на часу научили.

Када заврше школу волео бих да ме се сећају по добру и

када причају о својим наставницима да за мене кажу:

„Што смо ми имали једног супер наставника...“

Јован Станисављев 5.1

Gre{ka

1. ПРИМЕР:

КОЈИ УКАЗУЈЕ НА ПРОБЛЕМ

У шестом разреду био сам на тренингу кунг фуа . Мој

тренер Брус Ли је рекао да из скока шутнем лутку за

тренирање. Ја сам скочио и излетео кроз прозор. Сви су се

смејали и било ми је грозно.

2. ПРИМЕР:

Други час кунг фуа био ми је тренер Чак Норис. Требало је

да запнем мог друга. Запео сам га до пола и пао сам на

нос. Осећао сам као да се цео свет срушио на мене.

3. ПРИМЕР:

Моја трећа грешка била је када сам био дресер паса.

Дресирао сам чиваву и она ми је побегла. Узбунила је мог

ротвајлера. Чивава је упала у барицу и њен газда је тако

затекао. Осећао сам се као да су ме пребили.

4. ИЗВОЂЕЊЕ ЗАКЉУЧКА:

Закључио сам да нисам за кунг фу и за дресера паса па

сам кренуо на неки спорт.

5. ПРЕДЛОГ:

Кренуо сам на рукомет. Добро ми је ишло. Био сам међу

бољима.

6.ПРЕДНОСТИ И РЕЗУЛТАТИ:

Био сам на такмичењу. Освојио сам друго место. Добио

сам пехар и медаљу.

Владимир Бански 6.1

„Нема зиме док не падне иње, ни пролећа док

сунце не сине, ни радости док је не делиш с

киме.”

Народна пословица

„Ко чита зна много, ко запажа

зна још више.”

Народна пословица

[kolarac

4. strana

Pri~am Vam o svom zanimqivom putovawu

Пре неколико година ишла сам на породично

путовање у чувени забавни парк „Дизниленд“. Прави рај

за децу, пун светлуцавих места Дизнијевих јунака, базена

са великим уврнутим тобоганима и „откаченим“ местима

за вожњу и забаву... Било је савршено.

Пут до Дизниленда трајао је дуго. Одсели смо у

разним хотелима и обилазили многа занимљива места.

Међутим, ниједно се није могло поредити са нашим

правим одредиштем. Сећам се када сам први пут

угледала натпис за улазак овај јединствен, дечји свет-

Дизниленд. Осећала сам се савршено. Била сам узбуђена

и осетила сам милион немирних лептирића како ми лете

у стомаку, жељно ишчекујући да искусе све што

Дизниленд пружа. Када смо ушли у овај огромни забавни

парк, нисмо знали одакле да почнемо. Осећала сам се као

да сам ушла у неки нови свет, потпуно другачији од оног

на који сам навикла. Био је весео, забаван, шарен...

Јединствен. Моји омиљени телевизијски јунаци сада су

стајали поред мене, срећни и расположени као и увек.

Одмах смо решили да кренемо у вожње по разним

рингишпилима и „кућама страве“. Било је невероватно и

незаборавно. Јурећи у возићима, ветар ми је пријатно

мрсио косу, а осмех ми није силазио са лица. Осећала

сам се испуњено и мислила сам да је овај забавни парк

као створен за мене... Све о чему сам одувек маштала

налазило се ту.

Иако је путовање било пре много година, сећам га

се као да је било јуче. Надам се да ћу једног дана поново

имати прилику да одем тамо, а до тада, наставићу да се

присећам свега уз многе слике и пуно забележених

снимака, са великим осмехом на лицу и маштањем о

томе да ћу још једном моћи да завирим у тај савршен,

јединствен, весели мали свет. Никада га нећу заборавити,

јер тако нешто прелепо једноставно не могу никада

избацити из главе.

Неда Дерушек 7.1

Mostovi ~uvari istorije

У нашем крају нема моста, али могу описати мост

из другог места.

Дуго година није било ниједног моста у мојој

околини тако да смо се сви обрадовали када је Ада

добила мост. Пар пута сам ишао да гледам како га праве.

Испод воде су копали и правили четири велика бетонска

стуба која извиру из воде. Преко тих стубова су

монтирали мост, а на средини моста се налази један

велики стуб који има одприлике педесет метара. На њега

су закачене сајле које одржавају мост стабилним. Мост је

висок седамдесет метара, а дугачак је двестаседамнаест

метара.

Овај мост спаја Бачку и Банат.

Јован Станисављев 5.1

Razmi{qamo o Bo`i}u

Ја највише волим када је Бадње вече.

Тада се иде у цркву у гледамо како гори бадњак.

Када изгори бадњак онда се иде кући. Код нас у селу

прошле године је падао снег и било је веома хладно. Ја

бих волела да и ове године пада снег. Сваке године за

Бадње вече мени се смрзну ноге. Када се крене кући,

свако добије по бадњак. Када се дође кући, маме бацају

сламу и бомбоне. Ми деца онда пијучемо као пилићи.

Моја мама спреми вечеру. За вечеру моја мама спреми

пите, пиле и још по нешто. Пре него што дође Нова

година моје сестре и ја китимо јелку. Прошле године када

је била Нова година моја мама је купила шампањац и

ватеромет. Када је на сату откуцала поноћ ми смо пустили

ватромет. Пошто је било пуно снега, сестра и ја смо

правиле Снешка Белића.

Ја најсвише волим када је Бадње вече и Нова

година.

Миљана Белић 5.1

„Ко хоће нешто да учини, нађе начин; ко неће

ништа да учини, нађе оправдање!"

Пикасо

Јана Стајић 6.1

[kolarac

5. strana

Dolazi Nova godina

Ја једва чекам Нови годину!

То ми је најлепши дан у години. Ја волим Нову

годину због поклона и ватромета. Тада добијамо поклоне

од мамине и татине фирме. Има један човек који се зове

Бата, а ми га зовемо Деда Мраз. Ми китимо јелку, што

може већу јер ће нам она донети срећу. Ја волим Нову

годину јер и ја правим поклоне. После нове године иде

Божић. И тај празник ја јако волим. Ујутру тај дан тата иде

у шуму и одсече бадњак па га ми украшавамо. Некад

џарамо ватру па певамо: „Колико жарића толико пилића,

колико жарића толико парица...“ Тада смо сви пилићи у

слами, тражимо паре и слаткише. Мени је зими мало

хладно.

Ја волим зимске празнике.

Снежана Дамјановић 5.1

Nova godina Размишљам о Новој години јер ја волим Нову

годину.

Ја волим Нову годину зато што се тада добијају

лепи поклони. Волим Нову годину јер украшавамо јелку и

правимо разна јела. Кува се сарма, праве разне торте и

колачи и правимо разна јела. Сва деца воле када добију

пакетиће од Деда Мраза, а то нас уствари мама и тата

изненаде. За Нову годину долазе гости сви ћемо бити

срећни када дође Нова 2010. година и када будемо

требали да одбројавамо минуте од старе године. Сви смо

срећни због тога. Када је Нова година веје снег и прави се

Снешко Белић и тада деца излазе да се санкају.

Нова година куца на вратима и ја сма због тога веома

срећна. Тада се пуштају ватромети и пуцају петарде.

Нова година се не слави свакога дана него само

једном годишње и много ме радује тај празник.

Горана Савић 5.1

Drugarstvo

Када сам упознао мога друга имао сам две године.

Тада су ме мама и тата пустили нас на ћосак. Када

смо дошли видео сам једног дечака који је био годину

дана старији од мене. Питао сам маму и тату да ли може

да дође код мене. Мама ми је то одобрила и дошао сам

код њега и питао сам га да дође до мене, а он је рекао:“

Да.“ Он се зове Владимир Бански и све до сада је мој

добар друг. Када смо дошли код мене ту су били мајстори

који су градили терасу. Он и ја смо се играли у песку кога

су мајстори користили за рад. Када су мајстори

потрошили сав песак ми смо се играли у трактору, један

мајстор нас је провозао по селу. Ми смо викали да вози

брже али трактор није могао да иде брже. Дошли смо

кући, а тераса је била готова он и ја смо одмах скочили на

терасу и почели да скачемо са ње. Мени је Владимир

Бански до дана данашњег најбољи друг. Док сам ишао у

забавиште имао сам много другара. Сви су били несташни

и мали.

Ми смо се играли свега и свачега. Тада су у моди

били пиштољи на воду па смо их сви доносили у

забавиште. После су у моди биле играчке. Једном је

Марко донео чигру и сутрадан су сви донели чигру. После

извесног времена наше забавиште се реновирало. Па смо

ишли у друго забавиште. Тамо је било

коцака,возића,љуљашки и тобогана, али и полигон за

чигре. Сваки дан смо доносили чигре које су могле да

светле. Једног дана су нам чигре досадиле па смо од

коцки правили пушке. Те пушке смо сваки дан све боље

правили.

У забавишту смо сваки дан ужинали оно сто волимо.

Једном док смо ужинали Бојан Милинков је просуо сав чај

и од тог чаја су нама чарапе биле мокре. Срђан

Мартиновић је баш кренуо да пије воде док васпитачица

није била ту. Када је одврнуо славину до краја није могао

да је заврне, па је вода почела да се прелива из

униваоника. Срђан је узео две часе па је почео да у једну

сипа воду, а из друге пије па јее тако стално смењивао

чаше, а ми смо се смејали. Срђан је плакао док није

дошла васпитачица и изгрдила га. Онда је она заврнула

воду.

Ми смо се и даље смејали јер је била поплава по

целом забавишту.

Јован Станисављев 5.1

Гомбошев Душица 8.1

„Негуј песму, њом ћеш скротит љута тигра-

Али песма не сме бити

Пуста игра.

Песма мора бити света,

Бити чиста,

Баш к’o звезда у висини

Што се блиста.”

Јован Јовановић Змај

[kolarac

6. strana

^eznem da ti ka`em

Моја најбоља другарица је Неда Дерушек, која иде

са мном у седми разред и која на сваком часу седи поред

мене.

Нас две смо још од првог разреда нераздвојне.

Понекада се деси покоја свађа, али за кратко време

изгледа као да ничега није ни било. Она ми је у тешким

тренуцима била права подршка. Охрабривала ме и све

урадила за мене, шта год је требало. Никако да јој се

захвалим и да јој кажем колико пута сам мислила на њу,

па чак и у оним тренуцима, пожелела да је ту поред мене.

Када скупим снагу и охрабрим се, пожелим да јој кажем,

али не могу, јер су речи које бих јој рекла, превелике да

изађу из мојих уста. И тако, док ја чезнем да јој кажем,

нас две и делимо ужину, идемо заједно у школу,

углавном скоро све радимо заједно, па чак помажемо и

другима у невољи. Поред Неде ту је и моја сестра Весна.

Она ми је такође помагала у тешким ситуацијама. Истина

је да смо када смо биле мале, једна другу вукле за косу,

свађале се и тукле се. То је сада давна прошлост. Она је

урадила много ствари у животу само да мени олакша и да

прођем кроз неке ствари као она, али да се не мучим и да

не разбијам главу о зид. Њој не могу да опишем, нити да

јој кажем колико ми је стало до ње и колико бих волела

да јој све испричам од речи до речи.

Њих две су моје подршке у животу. Поред њих су и моји

родитељи, али ту нема шта да се каже. И тако чезнем да

кажем шта мислим и шта осећам према њима док се

шетам улицама по којима се налази опало лишће жуто-

црвене боје.

Стефанија Бугарски 7.1

Jesewi kros 5. октобра, после седмог часа, на долми поред реке Тисе

одржан је, такође, традиционални јесењи крос за ученице

и ученике од 4 – 8. разреда. Дан је био леп и сунчан, али

није било претопло, услови су били идеални да се одржи

добро и успешно такмичење. Наставници физичког

васпитања су претходно одмерили и обележили стазе и

дужине деоница.

Следе резултати за девојчице:

4. разред – 300 м. - 1. Бортот Здравка 4. 1

5. разред – 400 м. - 1. Нађ Даниела 5. 3

6. разред – 500 м. - 1. Косановић Невена 6. 1

7. разред – 600 м. - 1. Балаша Моника 7. 3

8. разред – 700 м. - 1. Пардуц Каролина 8. 2

Следе и резултати за дечаке:

4. разред – 400 м. - 1. Јовичић Марко

5. разред – 500 м. - 1. Пеце Марк

6. разред – 600 м. - 1. Пардуц Тамаш

7. разред – 700 м. - 1. Бартус Атила

8. разред – 800 м. - 1. Цапач Рајко

Укупно је учествовало 298 девојчица и број дечака, врло

мало је било оправдано и неоправдано одсутних ученика.

Крос је прошао без падова и повреда и успешно је

завршен.

Организатори такмичења били су наставници физичког

васпитања, а помоћници наставници Ђорђе Мајсторац и

Ђерђ Дожа. Кросу су присуствовали сви наставници и

учитељи као и директор школе.

Nadvla~ewe konopcem Ово спортско такмичење има већ дужу традицију у

нашој школи. Сем што развија снагу и издржљивост, јача

тимски рад и колективни дух. Због тога га деца изузетно

воле.

Такмичење је одржано у понедељак, 05. 10. 2009. године,

за време одмора и на трећем часу. Такмичили су се

ученици и ученице од 5 – 8. разреда.

Као круна овог такмичења одржано је надвлачење

конопцем између наставница и репрезентације ученица

осмих разреда. За разлику од претходне године у овом

надвлачењу су победиле наставнице.

„Једина награда врлине је врлина; једини начин да

имаш пријатеља је бити пријатељ.”

Ралф Емерсон

Резултати код

девојчица су следећи:

5. разред

1. 5. 3

6. разред

1. 6. 2

7. разред

1. 7. 2

8. разред

1. 8. 3

Следе резултати код

дечака:

5. разред

1. 5. 2

6. разред

1. 6. 3

7. разред

1. 7. 1

8. разред

1. 8. 3

Младен Јовичић

8.1

[kolarac

7. strana

Екипу ученица чиниле су Леона Такач, Сузана Кардош,

Драгана Ђоковић, Душица Гомбошев, Ева Салма и Енике

Такач, а екипу наставница Барбара Шаму, Марта Међери,

Тинде Лехоцки, Андреа Карољи, Ангела Хорват и Андреа

Сабо.

Громогласан аплауз и навијање пратили су ово

такмичење.

Организатори такмичења били су наставници физичког

васпитања Карољ Божовић и Марјан Маћаш.

Takmi~ewa u sportskim igrama i {tafetna takmi~ewa Уторак је био дан за квалификационо такмичење у

спортским играма и финално такмичење у штафетним

играма брзине и спретности. Дечаци од 5 – 8. разреда

такмичили су се у малом фудбалу. Организовано је

првенство школе. Девојчице 5. и 6. разреда такмичиле су

се у штафетним играма спретности и брзине, а девојчице

7. и 8. разреда у њиховој омиљеној спортској игри –

одбојци.

Следе резултати такмичења у штафетним играма:

Штафетне игре брзине и спретности одржане су у сали за

физичко васпитање да би се избегле повреде и озбиљнији

падови. Организатор такмичења је био наставник Марјан

Маћаш.

Finalna takmi~ewa u malom fudbalu i odbojci

Да би се што мање реметио рад и распоред часова,

финална такмичења, као и квалификације, одржана су на

редовним часовима физичког васпитања. Следе коначни

резултати турнира у малом фудбалу за дечаке:

5. разред 7. разред

1. 5. 2 1. 6. 2

6. разред 8. разред

1. 7. 1 1. 8. 2

Резултати одбојкашког турнира за девојчице 7. разреда

су:

1. 7. 3

А за 8. разред:

1. 8. 4

Maskenbal За време великог одмора и на трећем часу

организован је маскенбал за све ученике од 1. до 8.

разреда који су у њему желели да учествују. Поворка

маскиране деце, учитеља и наставника имала је збор у

школском дворишту одакле су кренули у шетњу селом

праћени радозналим погледима својих родитеља, рођака,

пријатеља и осталих становника села. Деца, учитељи и

наставници показали су заиста велику маштовитост у

прављењу маски и маскирању тако да је појединце било

врло тешко препознати.

По повратку из шетње селом поворка маскираних поново

се скупила у школском дворишту где је свако одељење

фотографисао наставник Атила Арпаш, а бројне слике

сведоче о успешности ове манифестације.

Турнир у одбојци је одржаван у сали за физичко, а

упоредо у школском дворишту турнир у малом фудбалу.

Организатор турнира у одбојци је био наставник Марјан

Маћаш а у малом фудбалу наставник Карољ Божовић.

Takmi~ewe u vo`wi biciklom

У четвртак, на четвртом, петом и шестом часу у школском

дворишту, одржано је такмичење у спретној вожњи

бициклом за дечаке и девојчице у две категорије. Прву

категорију су чинили дечаци и девојчице 5. и 6. разреда а

другу дечаци и девојчице 7. и 8. разреда. У ту сврху у

школском дворишту је постављен полигон спретности и

познавања саобраћајних прописа.

Укупно је учествовало 59 ученица и ученика.

У категорији ученика и ученица 5. и 6- тих разреда

резултати су следећи:

1. Киш Саболч 6. 2

2. Миклош Чонгор 6. 2

3. Серда Кристиан 6. 3

5. разред

1. игра

1. 5. 2

2. игра

1. 5. 2

6. разред

1. игра

1. 6. 2

2. игра

1. 6. 1

[kolarac

8. strana

У категорији ученика и ученица 7. и 8-их разреда

редослед је следећи:

1. Вишковић Андреј 8. 1

2. Јокић Горан 8. 1

3. Балаша Имре 7. 2.

Поједини ученици и ученице су заиста показали велико

умеће и спретност у вожњи бициклом и познавању

саобраћајних прописа а најбољима честитамо.

Организатор такмичења био је наставник Ђорђе

Мајсторац, а помагали су му наставници физичког

васпитања Марјан Маћаш и Карољ Божовић и педагог

школе Оршоља Келер.

Odbojka{ki turnir u~enice-nastavnice-roditeqi Дана 08.10.2009. на шестом часу одржан је турнир

између три екипе. Једну су чиниле девојке чланице

школске екипе, другу екипа наставница наше школе, и

трећу екипа родитеља наше школске деце.

Идеју за овај турнир покренули су родитељи у циљу

дружења и боље сарадње школе, наставника и учитеља

са родитељима. Школа је овај предлог оберучке

прихватила.

У фискултурној сали препуној гледалаца које су чинили

ученици, наставници и понеки родитељ, прво је одиграна

утакмица између ученица, чланица школске екипе, и

наставница наше школе.

Екипа ученица победила је у првом мечу и стекла право

да се у финалу састане са екипом родитеља. И у другој

утакмици екипа ученица је убедљиво победила екипу

родитеља. Утакмици је поред осталих присуствовао и

директор школе. Судија меча био је наставник физичког

васпитања Карољ Божовић.

Екипу ученица сачињавали су: Станица Белић, Александра

Ибишај, Леона Такач, Ева Салма, Дороћа Девич, Каролина

Пардуц, Енике Такач, Хенриета Пинтер и Сузана Кардош.

Наставнице су играле у саставу: Тинде Лехоцки, Барбара

Шаму, Мариана Варга, Каталин Молнар, Ангела Хорват,

Андреа Карољи и Изабела Хајду.

Екипу родитеља чинили су: Ева Тот, Бијанка Пустаи

Кережи, Марта Киш, Тања Нинић, Ибоља Кормањош и

Каталин Сабо.

Обе утакмице су протекле у најбољем реду, у правом

спортском духу и надметању уз громогласно навијање

ученика, наставника и родитеља гледалаца.

Након одиграних мечева, екипа родитеља, наставница и

учитељица, као и директор школе, педагог и наставник

физичког скупили су се у малој зборници школе. Ту су

наставили са краћим дружењем и разговором уз

адекватно освежење и закуску.

Родитељи су се посебно захвалили школи на

организацији турнира, пријатној атмосфери и дружењу.

Zavr{ne manifestacije de~qe nedeqe u Be~eju

Дечји вашар, финалне утакмице турнира у малом

фудбалу, образовне- креативне радионице,

манифестација „Покажи шта знаш“

У петак, 9. октобра на градском тргу у Бечеју су се

одвијале бројне спортске, културне и забавне активности:

дечји вашар, забавни програм у којем су деца показала

шта најбоље знају да раде, финалне утакмице у малом

фудбалу, еколошке активности...

На дечјем вашару је, по обичају, било весело, забавно и

шарено од разноврсне понуде играчака, сличица, албума,

књига, филмова, бижутерије, креативних рукотворина

којима се трговало и међусобно размењивало. Међутим,

иако је дечји вашар једна од посебно интересантних

дешавања међу децом, ове године је одзив био нешто

слабији него претходне године.

Поред њих штандове су имале и средње школе. Ученици

Техничке школе промовисали су своје патенте, био је ту и

фризерски салон на отвореном где су ученици шишали

заинтересоване грађане, док су ученици Економско-

трговинске школе са смерова посластичар, кувар и

конобар служили своје специјалитете.

Финалне утакмице турнира у малом фудбалу за ученике

основних школа под слоганом „Најважнија споредна

ствар на свету“, одржане су на платоу испред градске

куће, у петак од 14 часова и 30 минута до 17 часова и 30

минута. Екипе су састављене од ученика петог и шестог

разреда основних школа са територије општине Бечеј

("Шаму Михаљ", "Здравко Гложански", "Север Ђуркић",

"Петефи Шандор", "Шаму Михаљ" - Б.П.Село, "Светозар

Марковић" - Б. Градиште).

Наши мали фудбалери су били следећи ученици:

- Марко Анђелковић (5.1)

- Тамаш Тот (5.2)

- Симо Јанковић (6.1)

- Силвестер Киш (6.3)

- Саболч Киш (6.3).

[kolarac

9. strana

Победник турнира је екипа школе „Здравко Гложански“,

друга је екипа школе „Север Ђуркић“, а треће место су

освојили мали фудбалери школе „Шаму Михаљ“. Идеја и

циљ овог турнира је био развој спортског духа код деце и

повезивање и дружење деце из различитих школа у

општини.

Детаљно на сајту школе: http://www.samubps.edu.rs

„И ти се питаш” – Скупштина деце и младих

Последњег дана Дечје недеље под слоганом „И ти се

питаш“ одржана је скупштина деце и младих у великој

Сали СО Бечеј. Ове године су наши ученици 6-ог, 7-ог и 8-

ог разреда унапред написали своја питања, које смо

послали у електронској форми. Наши ученици су заиста

били вредни. Већина њих је поставила питања у вези са

снабдевањем водом овог места, уређењем пута од Бачког

Петровог Села до Бечеја, асфалтирањем улица у Б.П.Селу,

а поставили су и друга питања од важности за нормално

одвијање живота у овом месту.

Затим су ђаци искористили могућност да путем питања

траже базен, дечји кафић, педијатра у Дому здравља,

више интересантних дешавања у селу итд. Ученици који

су смислили најинтересантнија питања су имали

могућност да присуствују трибини. Чланови нашег

школског парламента су били: Радмила Цапач – 7.1,

Жофија Часњи – 7.2, Наташа Савић – 8.1, Зита Зелди – 8.2,

Саболч Мештер – 8.2, Давид Фабиан – 8.2 и Имре Нађ –

8.3.

Пратилац деце је била педагог школе, Оршоља Келер.

На пријему делегације ученика код председника

општине, Петер Кнези је одговарао на питања ђака. Децу

је интересовало када ће бити уређена плажа и шеталиште

дуж Тисе, да ли ће наредне године бити више културних

манифестација у Бечеју, како ће се следеће године

уредити центар града, када ће грађани добити обећане

нове канте за смеће, колико је председник општине

упознат са радом ђачке групе „Космополите“ и колики је

њихов значај за општину...

Ово су само нека питања на која је председник општине

одговорио, а остала питања су му достављена у писаној

форми на која очекујемо одговор.

Након пријема код председника општине уследила је

презентација више од двадесет цивилних организација са

територије општине Бечеј које се директно или

индиректно баве младима. Неки од представника

удружења искористили су могућност да информишу

присутне о раду својих организација (Креативни центар

Градског позоришта, Омладински клуб Бечеј, „Таура“,

Спортски савез општине Бечеј, Одред извиђача „Иво Лола

Рибар“, Друштво за помоћ ментално недовољно

развијеним особама, Еколошко удружење Рома „Азуро“,

КМВ, Друштво пријатеља деце, „Космополите“), а неке од

организација су на тргу имале штандове где су

промовисале рад својих удружења.

Predtakmi~ewe u prepri~avawu bajkiPredtakmi~ewe u prepri~avawu bajkiPredtakmi~ewe u prepri~avawu bajkiPredtakmi~ewe u prepri~avawu bajki

Народна библиотека

је и ове године

организовала над-

метање у препри-

чавању бајки за

ученике основних

школа, али и ликовни

конкурс за децу

предшколског узраста

и за ученике првог

разреда под називом „Све је добро што се добро

сврши...“.

На предтакмичењу 22. октобра 2009.год. у просторијама

библиотеке у Бачком Петровом Селу учествовало је 27

ученика, који су у три категорије (2. и 3, 4. и 5, 6. и 7.

разред) усмено препричавали бајке по сопственом

одабиру.

Чланови жирија су били:

Мирјана Морошев, васпитачица

Вукица Мрђанов, учитељица у пензији

Вишња Милошевић, професор српског језика (I и II

категорија)

Александра Јакшић, професор српског језика (III

категорија)

Ученици који су се најуспешнијом интерпретацијом бајке

пласирали на општинско такмичење су Ивана Галац (2.1),

Наташа Радановић (3.1) и Давор Чувардић (3.1) у првој

категорији.

У другој категорији на даље такмичење иду Нада Гагић

(4.1), Данило Станојев (5.1) и Срђан Мартиновић (5.1), а

из треће категорије Исидора Вишковић (7.1), Теодора

Милинков (7.1) и Данијела Никодиновић (7.1).

Сви такмичари су добили бесплатне чланске карте за

библиотеку, а најуспешнији су награђени књигама.

[kolarac

10. strana

Op{tinsko takmiOp{tinsko takmiOp{tinsko takmiOp{tinsko takmi~ewe~ewe~ewe~ewe

У просторијама Народне библиотеке у Бечеју 29.

октобра 2009.године је одржано општинско такмичење у

препричавању бајки. Такмичење се одвијало у три

категорије. У првој категорији били су ученици другог и

трећег разреда (укупно њих 12), у другој ученици четвртог

и петог разреда (такође њих 12) и у трећој категорији су

били ученици шестог и седмог разреда (укупно њих 10). У

првој категорији другопласирана је била Наташа

Радановић, ученица трећег разреда наше школе. У другој

категорији друго место је припало Срђану Мартиновићу,

ученику петог разреда. У трећој категорији друго место је

освојила Исидора Вишковић, ученица седмог разреда.

Хол Народне библиотеке био је украшен ликовним

радовима деце предшколског узраста и ученика првих

разреда основних школа која су учествовала на ликовном

конкурсу за илустрацију омиљене бајке. На ликовни

конкурс пристигло је 99 дечјих радова. Радове је

прегледао и оценио жири у саставу: Станислав Антонић -

студент Факултета примењених уметности из Београда и

Уна Ћирић – дизајнер из Бечеја. У категорији ученика

првог разреда утешну награду је добио ученик наше

школе, Срђан Миленковић (1.1). Пре проглашења

победника општинског такмичења у препричавању бајки

и ликовног конкурса, свим учесницима и гостима у

свечаној сали Народне библиотеке је приказана

представа “Чипкаста прича”. Драмска уметница, Весна

Бороцки из Дечјег позоришта из Суботице је извела ову

врло маштовито осмишљену представу и одушевила

публику.

Одговори председника општине, Кнези Петера на

питања постављена од стране наших ученика у дечјој

недељи

Последњег дана Дечје недеље под слоганом „И ти се питаш“

одржана је скупштина деце и младих у великој Сали СО Бечеј, на

којем је председник општине одговарао на питања ђака. Ове

године су наши ученици 6-ог, 7-ог и 8-ог разреда унапред

написали своја питања, које смо послали у електронској форми.

Наши ученици су заиста били вредни, већина њих је поставила

питања у вези са снабдевањем водом овог места, уређењем

пута од Бачког Петровог Села до Бечеја, асфалтирањем улица у

Б.П.Селу, а поставили су и друга питања од важности за

нормално одвијање живота у овом месту. Затим су ђаци

искористили могућност да путем питања траже базен, дечји

кафић, педијатра у Дому здравља, више интересантних

дешавања у селу итд. Ученици који су смислили

најинтересантнија питања су имали могућност да присуствују на

пријему.

На пријему делегације ученика код председника општине,

Петер Кнези је одговарао само на неколико питања ђака из

основних и средњих школа наше општине, а остала питања су

му достављена у писаној форми на која смо и добили одговор.

Следе постављена питања од стране наших ученика и одговори

председника општине на та питања:

Питање: Зашто овде не саградите базен?

Одговор: Изградња базена је врло скупа инвестиција, а ми

мислимо, да Бачком Петровом Селу тренутно више недостају

асфалтне улице, водовод, канализација, јавна расвета, итд...

Питање: Зашто још увек пијемо жуту воду?

Одговор: Жута вода је годинама била омиљена међу

Петровоселцима, међутим, водоводна мрежа је пропала, и вода

се у великој мери загађује. Ми смо избушили два бунара беле

воде, који ће на пролеће бити прикључени на водоводну мрежу,

и тиме ћемо делимично решити овај проблем. Дефинитивно

решење овог проблема јесте комплетна замена водоводне

мреже у селу, и прикључење исте на фабрику воде у Бечеју,

одакле би могли да снабдевамо село врло добром белом

пијаћом водом. Радимо на томе, али су инвестиције око 10

милиона евра.

Питање: Зашто у Бачком Петровом Селу увек све касни?

Одговор: Не знам на шта мислиш, шта касни у Бачом Петовом

Селу. У задњих три године асфалтирали смо више од половине

улица, доведен је гас, урађена атмосферска канализација, на

пролеће ће се радити јавна расвета на улицама, и кренули смо у

решавање и водовода. Тамо, где се 25 година ништа није

улагало, за 2-3 године се много не може урадити. Битно је да се

кренуло са мртве тачке, и у следећим годинама много тога ће се

проментити и у Бачком Петровом Селу. Наравно, набоље.

Питање: Када ће се решити проблем паса луталица у Бачком

Петровом Селу?

Одговор: Ово питање је решиво већ сада. У Бечеју постоји при

Комуналцу служба, која скупља псе луталице и доводи их у

прихватилиште у Бечеј. Ако се види пас или пси луталице, треба

јавити у Комуналац, или месној заједници, и биће одстрањени.

Питање: Шта ћете урадити по питању уређивања пута између

Бечеја и Бачког Петровог Села?

Одговор: Ово није општинска надлежност. Већ годину дана се

боримо да се тај пут поправи, безуспешно. Државни секретар

Министарства за инфраструктуру дао је обећање, да ће се

поправка отпочети ове године. Надамо се да ће обећање

одржати.

Детаљно на сајту школе: http://www.samubps.edu.rs

[kolarac

11. strana

Kina zabranila fizi~ko ka~wavawe zavisnika od interneta

Кинеско Министраство здравља је забранило физичко

кажњавање као одвикавање тинејџера од претеране

употребе интернета. Неколико месеци након што је у

једном кампу за лечење од зависности интернетом

претучен петнаестогодишњи дечак.

Grupa u Srbiji

Данашња грипа је доспела из Мексика. Много људи је

заражено. Неки су чак и настрадали. Грип се брзо шири по

целој Европи. Нови грип је стигао и у Бечеј пре недељу

дана. У Бечеју се разболело деветоро деце. Лекари

указују на следеће симптоме:

- ВИСОКА ТЕМПЕРАТУРА

- МАЛАКСАЛОСТ

- БОЛ У ЗГЛОБОВИМА

- БОЛ У МИШИЋИМА

- БОЛ У ГРУДИМА

- КИЈАЊЕ

Лекари препоручују да се вакцинишемо против новог

грипа. То је веома ризично јер вакцина није испробана на

људима.

Никола Жарић, Данијел Рајковић и Јован Станисављев 5.1

Kako da pri|em devoj~ici koja Kako da pri|em devoj~ici koja Kako da pri|em devoj~ici koja Kako da pri|em devoj~ici koja mi se svi|a?mi se svi|a?mi se svi|a?mi se svi|a?

Свиђа ми се једна девојка, али не знам како да јој приђем?

Претпостављам да је то питање које мучи већину твојих

вршњака. Често се заљубите у некога кога не познајете и

тада је наравно највеће питање како прићи. Нисте сигурни

"које су праве речи", најбољи приступ... Чини вам се да ће

било који потез деловати глупо, или настојите да пажљиво

осмислите "идеални". Што вам је више стало до некога то се

више и оптерећујете питањима шта ће тај неко мислити о

вама (отуда и толика трема када треба да приђете особи у

коју сте заљубљени). Универзалног, а посебно "идеалног"

приступа на жалост нема, али љубави, као и у свакодневној

комуникацији, много значе пријатељски осмех, срдачан

поздрав, добро расположење.

Како ћеш прићи девојчици која ти се свиђа зависи од твоје

личности и од тога како се иначе понашаш када се упознајеш

са неким. Ако си друштвен, а уз то и причљив једноставно

приђи својој изабраници и почни да причаш о свему. Ако си

повучен и ћутљив онда би требало да се укључиш у њено

друштво и ослушнеш о чему причају како би сазнао шта

девојчица која ти се свиђа воли и на шта обраћа пажњу. Ако

је то одређена музика, филм, игрица, књига или нешто

слично, понуди јој CD или било шта о чему је реч. Искористи

прилику да јој нешто позајмиш како бисте имали разлог да

се поново сретнете и то можда насамо.

У сваком случају, универзалног начина нема, али оно што је

олакшавајуће је да се то кроз искуство учи и "вежба". Наиме,

мислим да је кључно да испробаш различите начине

приласка. Не треба се оптерећивати да то буде неки посебан

"прилаз", "чаробна реченица" или слично. Често је довољно

обично "ћао". Мислим да је кључно у таквим ситуацијама не

оптерећивати се неуспехом.

Мислим да се допадам дечаку из школе, који је доста

стидљив, шта да радим?

Стидимо се онда када се не осећамо сигурно, а тада

мислимо да то што изговарамо личи на гомилу глупости.

Вероватно свим његовим друговима срце такође сиђе у пете

када сретну девојку која им се допада, љуте се на себе што

се зацрвене када им се обрати.

На неки начин можеш му помоћи да скупи храброст , нпр

када гледаш право у очи можда тренутак дуже и скренеш

поглед тек кад си сигурна да си привукла његову пажњу, кад

осмехом учиниш ситуацију пријатном и опуштеном, кад се

трудиш да будеш духовита.

Нека он одради део посла који је тежи, а то је почетно

упознавање. Потребан му је један знак, смешак упућен само

њему. После би требало да се вас двоје што боље упознате.

Када нам се неко свиђа није нужно да му директно приђемо

и питамо га да ли се и ми њему свиђамо. Ако нас неко не

познаје добро, тај ни нема основа да нам на то питање

одговори. Зато покушај више времена да проводиш са њим,

покушај да ти сазнаш више о њему, а и да он сазна више о

теби... Допусти да то што осећаш допре до њега.

Нисам више заљубљен у своју девојку, али не желим да је

повредим, па не знам како да јој то кажем?

Није лако бити тај који нешто прекида, поготово ако ће се

тиме повредити друга особа. Треба да изабереш право

време и место, а да то никако не буде у присуству твојих или

њених пријатеља. Није потребно наводити неке њене

особине које ти се не свиђају, само треба да искажеш своје

емоције – шта мислиш, зашто мислиш тако.Разлози и

изговори које би рекао девојци, за кога су те везивале лепе

емоције, не треба да буду ружни, неадекватни, недостојни.

Само тако ће она и даље задржати лепо мишљење о теби.

Требало би да имаш у виду да ће она бити повређена и да

обратиш пажњу на то. А да ли ћете после остати пријатељи,

зависи од тебе (од начина како ћеш разговарати са њом),а

највише од ње…

Моја другарица воли да ме оговара другима. Како да јој

кажем да то више не ради?

Да би неко постао пријатељ, треба да прође извесно време

да се добро упознамо, да стекнемо поверење…Сви се ми

разликујемо, па се тако разликују и пријатељства. Догађа се

и да понекад погрешно проценимо особу за коју верујемо да

нам је прави пријатељ. Учини нам се да је неко добар

пријатељ, да нас прихвата као и ми њега, отворена срца.

Када се уверимо да је све другачије, јављају се недоумица,

збуњеност, неверица, неразумевање. Друговати с неком

особом не значи да нам је она пријатељ.

На који начин и са којим мотивима твоја другарица ради то,

остаје да откријеш. Покушај да са њом о томе поразговараш

па да видиш шта ће ти рећи. Буди отворена са њом, не би

требало да се понашаш непријатељски, чак и ако осуђујеш

њене поступке. Претпостављам да би такав разговор могао

да разјасни ствари, а можда ће после вашег разговора она

престати да то ради. Немој много да бринеш због тога да ће

овај разговор покварити ваше пријатељство, јер у правом

пријатељству се улаже поверење, разумевање и добре

намере.Али само од вас две зависи да ли ћете наставити да

се дружите, у сваком случају, покушај да разговараш са њом.

[kolarac

12. strana

Већ неколико година имам друга, са ким сам провела

много времена... неко време већ осећам „више“ од

пријатељства. Не желим да нашем пријатељству буде

крај због овога, али ми је тешко прикривати своја

осећања.

Као и у свакој ситуацији када нисмо сигурни шта да радимо,

претпостављам да је најбоље да преиспиташ које могућности

ти стоје на располагању. Једна могућност је да то држиш у

себи. На тај начин ћеш сачувати пријатељство, али вероватно

нећеш бити задовољна, сретна у таквом пријатељству. Друга

могућност је наравно да на неки начин ту тему покренеш са

њим. У том случају постоји шанса да те он одбије. Али да не

мислимо на то, него више на то да ће можда и он бити

заинтересован за тебе. Доста се често дешава да када се

момак и девојка пуно друже, да ту са обе стране постоје и

нека осећања која нису само "пријатељска". Ако ти је тешко

да о овоме отворено поразговараш са својом другаром, да

чујеш шта он мисли и да му кажеш како ти све ово

доживљаваш, препусти иницијативу њему. Дај му неки знак,

с обзиром на то да те добро познаје, препознаће га. Кажеш

да те он доживљава, као другарицу. Могуће је да се и ти

њему допадаш, али да он мисли да ти на њега гледаш као на

другара па се ни не усуђује да се дугачије понаша са тобом.

Стално се свађам са родитељима, у последње време

највише због тога, што ми не дају да викендом излазим

са другарицама у град. Како да избегнем свакодневну

свађу са њима?

Када уђете у адолесценцију, почињу да вас интересују многе

ствари. Ограничења која вам родитељи постављали су вам

одједном превише "тесна", борите се за своја права, своју

слободу, своја уверења итд. Очекивано је да почињу да

избијају мањи, па и већи сукоби, некада око "крупних"

ствари, а још чешће око "ситница". Доза сукоба у овом

периоду је очекивана и нормална. Оно што је пресудно да

ти сукоби не доводе до међусобног повређивања и да се

временом проналазе конструктивна решења (тј. договори

који ће се међусобно поштовати и који ће бити

задовољавајући за обе стране).

Важно је да стрпљиво преговараш са родитељима и да

покушаш да им објасниш ствари које су за тебе тако важне,

да им кажеш лепо, смирено шта осећаш. Како ћеш у

преговорима бити најефикаснија? Пре свега је важно да

разумеш "позицију друге стране" (твојих родитеља) и да им

покажеш да то разумеш и да се са тиме слажеш. Покушај са

њима да направиш неки конкретнији договор - нпр. Само

једном месечно ћеш ићи у провод са другарицама,

другарима и да у „толико“ сати (договорите се заједно у

колико) ћеш бити код куће. Ако се ти будеш држала

договора, можда након неколико излазака успеш задобити

њихово поверење, па верујем да ће се и они временом

опустити и тада ће све бити лакше.

De~ji biseri

Где је лепше живети - у селу или у граду?

- Ја мислим на мору.

☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺

Како се зову људи који живе на селу?

- Сеоци.

☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺

Како се зове човек који ради на пумпи???

-Бензионер :)))

☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺

Је ли твој деда можда пензионер?

- Не, он не тренира никакве спортове

А зашто си се ти заљубио у ту девојчицу?

-Па јако је лепа, има дугу косу и слаже ми се уз мене!

☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺

Кредит

- Tо је оно у телефону. Када ти се потроши а ти укључиш

пуњаш и имас кредит.

☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺

Ко су политичари?

-То су људи који праве политанке.

☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺

Шта је бензин?

- Па. ..то је нека масноћа која се сипа у кола да би радио

брже његов организам

☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺

Да ли волиш животиње?

– Волим.. пиле, прасе. Крилце од пилета ми се највише

свидја!

☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺

Шта ради матичар?

-Учи децу математици.

☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺

Шта ћес бити кад порастеш?

- Камионџина

☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺ ☺

Презиме служи да се људи не би звали са „еј.”

Рекламе служе да се глумци одморе.

Стјуардеса служи људе у авиону да не би оболели од глади.

Чоколада је нешто тврдо и ако немаш довољно зуба не

можеш да је откинеш.

Дијета је кад једеш пуно па направиш паузу.

Симпатија је кад си симпатичан.

Прородан је онај који се понаша као да је рођен у природи.

Ђачки лист Основне школе

„Шаму Михаљ“ – Бачко Петрово Село

Излази на српском и мађарском језику

полугодишње.

Уређује уређивачки колегијум:

Јован Станисављев, Горана Савић,

Миљана Белић, Снежана Дамјановић

Никола Жарић, Данијел Рајковић 5.1

Владимир Бански, Јана Стајић 6.1

Одговорни уредник:

Александра Јакшић

Технички помоћник:

Арпаш Атила

Издавач:

ОШ „Шаму Михаљ“

Бачко Петрово Село,

Улица др Имреа Киша 34.

Тел/Телефакс: 021/803-039

E-mail:skola@samubps.edu.rs

web: www.samubps.edu.yu

За издавача:

Беретка Ференц (директор)

Штампа: Лукс – Бечеј

Лист није у слободној продаји