I\auka, nacionalizam i propaganda

Povodom mog Mtiókog pogleda na knjigtt dr ÈívotijaDjordjeuiéa: "Gubici stanovníÈtua Jugoslauije za vreme Drugogsvetskog rata", Beograd, ABC-Grafrka, Í 997

"Nadam se da óe se ëitalac moói sloZiti molom idejorn damu ova studija daje uvid u probleme, da je r.r stanju da ih kritiókiispita (prilozi óemubiti odvelikekoristi), da óemoói, evenilalno,da po nekim pitanjima, ili nekim mojim pretpostavkama - dá

neke bolje odgovore ili dokaàe netaènosti nekih mojihproraóunavanja. I time doprinese da se joÈ bolje nadjrr nekiodgovori na pitanje Lrtava za -..reme Drugog svetskog rata r.i

Jugoslaviji"- (Vidi stranu 129 londonskog ili stranu It,ssarajevskog izdanjamoje studij e: Zrt re Dntgog svetskog rata ttJugoslav'r1i-*)

Kada sam óuo da je 1997. godine u Beogradu Starnpanastudija dr Zivotija Djordjevióa " Gubici stanovníítva Jugoslavr.leu Dtugom svetskom ratu" i naroóito kada sam otkrio da se

+ Dr Bogoljub Koóovié: Zriwe Drugog svetskog rata u lugoslav4i; Predgovor

Desirnira ToSica, "Naie delo", London, 1985,205 str. Drugo izdanlc. Svjctiost,Sarajcvo, 1990, XXIV i 195 str. To izdanjc sadrT-i viic ocl lon<lonskt,g, iz.larrj;r."Uvod u_jugoslovensko izdarle, IX do XX, "Prilog uvoda u jugoslovcnsk,,izdaqc" od Vladete Vuèkovióa, XXI do )L.XI\'; i najzad na strauri 129, tab<:lc: ;r:r

Moravsku i Vardarsku banovinu po popisu 193 1, po matemjcrn jeziku iveroispovesti, kojeje Starnpar.omeo da ukljuói u londonskom izdanju.

17

BocoI-rtre Koèovré

velikim delom oswóe na moju studiju o istoj temi, nadao samse da óe ovo delo po principima nauke, kao 5to sam to u gornjemtrvodu a i pre 12 godina podlukao, prttàiti bar neke, ako ne imnoge, nauóne primedbe na moju studiju.

Nakon óitanj a knj i g eZivotijaDjordj evióa, na5avSi ogromanl;r'oj nevcrovatnih greSaka svake vrste, moja prva reakcija je bilacla o n-ioj ne donosim bilo kakav sud.

Argumenti mojih prijatelja su doprineli da promenimoclluku. Naime, s obzirom da je autor tematizirao svoju knjigukoliko podacima tz rada Vladimira Zeqavtca** tako isto imojim iz pomenute gornje studije, postoji opasnost danereagovaranje bude protumaóeno kao slaganje sa njegovimiziaganjima. Ogroman publicitet dat toj knjizi, promocija 25.nrafta 199'l na Kolaróevom univerzitetu, pod pokroviteljswornakademika Vasilija Krestióa i prisustvo drugog akademikaVeselina Djuretióa, èlanci u "Politici", itd. nameóu isto takomoju recenziju ove publikacije.

Pred ogromnim brojem pitanja i potrebnim objaÈnjenjimai analizama twdjenja i naóina obrade materijala ZivotijaDj ordj evióa, prvobitni proj ekat poduÈeg ëlanka ustupioje mestodosta Sirokoj raspravi. Naime, iako kritièki pogled naDjordjevióevu knjigu uzima u njoj najvi5e prostora, smatraosam da se njena recenztja mora da proSiri na sve óe5óe izjave istavove na mnogim mestima i kod izvesnih ljudi povodomsubitaka u Drugom svetskom ratu" Rasturanje Jugoslavije ioqoróenost nacionalistièkih oseóanja dozvolili su stavljenje uprvi red nimalo lakog nauónog problema broja demografskih iswarnih gubitaka pre vi5e od pedeset godina, ali na uZarenupoiitièku pozornicu. te tako njegovo pretvaranje u jedan odosnormih parametra za obja5njavanje i opravdanje dogadjaja odi 990. godine do danas a verovatno i u buduóe- tlkratko, broj

++ Vladimir Zeqavic: Gubici stanovnistva lugoslavtje u drugom sujetskomr.rIu". Uvodmcr: Prof. dr Zvonirni Sepanouic: "fu3eó1e o Zrtvama", D( do XII, i

Prcdgovor urednika: Slavko Goldstein, XII do XVI; Jugoslovenskoviktirrroloiko<ltlÈtvo", Zagrel>, 1989, 1989. XVI il9l str.

N,tura. NACIONALIZ-^M I PRoPAc^NDA

gubitaka Drugog svetskog rata je tako postao nnjpogodni.ic

orudje u propagandistiókom ratu.Da bi óitalac mogao da prati óto lakie mnogobrojne brojke

upotrebio sam sledeóa pravila: posle milionske cifle stavio sarr

zapellr, a posle hiljade taèku; zapÍocente, posle jedinice zapet;t

ako su izraÍ.ene i desetine.Kada u ovoj raspravi osudjujem nacionalizam.

podrazumeva se u tom sluóaju da je reó o netoleratnomnacionalizmu bez razlike da 1i sam upotrebio reó "netoleratltan "

Iako óe o tom problemu biti reëi u Drugom poglavilu"potrebno je odmah podwuói, da ne bi doólo do nesporazurrta, dtt

kada se istióu "demografski gubici" i "stvarne LÍtve" to nisu dvepotpuno posebne grupe. One se ne mogu sabrati da bi se dobioukupan broj gubitaka. Ako su "stvarne írtve" posebna grupa,ona je u isto vreme deo "demografskih gubitaka". N1aime pod

"demografskim gubicima" podrazumevamo vi5e: ne samoubijene i poginule nego i one koji su napustili zemlju, emigrrrali,kao i "nerodjene zbog ratne situacije", "asimilovat.re".,"nahrralizovane" -

Ova rasprava se sastoji iz pel poglavlja" IJ Poglavlju l.prored korigovanja nekih od mnogih greóaka, podvlaëim svakerrste, bióe dat odgovor na najvaZnije kritike koje je uputioDj ordj evi ó na moj u studij u" U Poglavlj u II bi óe iznet moj kriti ókipogled na kako je Djordjevió izraóunao ljudske gubitkeJugoslavije za .weme Dmgog svetskog rata Moj zakliuèak oknjizi Djordjevióa bióe dat u Poglavlju III. U Poglavlirr Í\uiznosióu komentar argumenata i brojeva gubitaka stanovniitvrru Drugom svetskom ratu u .Iugoslaviji. I najzad u Poglavljrr Vpodsetióu na principe koji su me rukovodili u radu na mojojknjizi" ukazaóu na bitne statistièke izvore kojim sAm se sluZit'r,ponovióu najglavnije rezultate mojih proraóunavanja i podvr,róinjegovo proraèunavanje gubitaka stanovni5wa, njihov smisao i

ogranióenje - koje Djordjevió nije uop5te ni pomenuo, a trebalojedapomene, poSto je veó posvetio najveór prostorupravo mojoistudiji.

l8 t9

Poglavlje I

Odgovor na kritike dr Zivotija Djordjevióa

Moja prva namera je bila da Poglavlje I podelim na i,rSe

sekcija: Stamparske gre5ke, gre5ke kopiranja, maternatiëkegre5ke, gre5ke u interpretaciji, zatim greóke koje bi mogle da

budu manipulacija ili proizvod neodgovornosti, itd - ali sarlodustao odtenamere,jerujednoj te istoj gre5ci mogrr da se nad jrr

vi5e moguóih interpretacija" Otuda sam odluèio da ostavitrróitaocu da sam da svoj sud.

Ovo Poglavlj e j e podelj eno na dva dela. U prwom delu (A),kroz 30 primera, su date medju mnogim drugim: greÉke,netaónosti. nerazumevanje, neznan.j e, podmelan ie.protivureónosti itd. autora. Drugi deo Poglavlja (B) je posveóenproblemu proraèunavanja "demografskog skoka posle Prwogsvetskcrg rata" koji igravainwulogu u oceni broja stanormiStvau 1948. godini pod pretpostavkom da Jugoslavija nije bilauwuóena u Drugi svetski rat a povodom koga se poja.vljujtrtakodje kao gore navadeni negatir.ni postupci-

A- Neke od gre5aka, netaènosti, nerazumevanja,neznanj a, podmetanj a, protivureënosti...

1 - Na strani 39, autor, raspravljajuói nejasno o daturnima,

21

Bocor-nre Koèovré

unosi sumnju o moralnoj isprarmosti Vlaclete Vuèkovióa koji jerr irne Saveznog zavoda za statistiku imao da izraóuna gubitke.lugoslavrje u Drugom svetskom ratu. Ta loóa ocena moralnostiVuókovi óa ne smeta autoru da na strani 4 I iznosi kao verodostoj nuVuókovióer.'u tw'dnju da je morao da radi "po uputstvu koje muje dato. A ono je bilo takvo da on nrje uzeo u obzir folksdojóerekao odseljena lica..-." i odmahdalje: "Prernadobijenom uputstvuon se nijeupuStao ni u izraóunavanje broja izginulih boraca, ajo5manje onih koji su izginuli, a proglaSeni za kvislinge ikolaboracioniste." Najpre sumnja o njegovom radnom odnosu,odnosno daje radio na proraèunavanju gubitaka, on kojije, kaoóto twdi autor, "novopeóeni demografski statistióar", Sto mu nesmeta da onda "zna" syauputstva koje je Vuókovió dobio zatajrad. ZaSto ta protivureënost? Ne àeli li se pre svega uniStenjeautoriteta Vla{ete Vuókovióa? Odgovor bi mogao da budepotwdan kada se zna da me je Vladeta Vuëkovié obavestio datakvih uputstava uop5te nije bilo, da je to ëista izmiSljotinaDjordjevióa. Dobio .je jedino pomoó od D. Tasióa gde da traàiizvore o numeriókim podacima.Dat je bio jedan nalog i jednouputstvo: "Dobio sam taèno dve nedelje da sw5im taj posao;jedino uputstvo je bilo da broj treba da bude znaóajan, alinauóno-statistióki fundiran" (vidi na strani X)il do XXIV,sarajevskog izdanja moje knjige, reprodukciju celog kritiènogèlanka moje studije od strane Vladete Vuókovióa, koja je iza5lau "Na5oj reëi", London, broj 368, 1985" godine).

2 - Djordje\,'ló twdi, na strani 43, da "neposredno posle

.javljanja V. Vuókovióa i njegove tvrdnje da je po njegovomraóunu iz 1947, Jugoslavija imala ukupne demografske gubitkeod 1,700.000 ljudi, 1985. se iz emigracije javio BogoljubKo ëo vi ó prema óij im raóuni ma j e Jugosl awij a u Drugom svetskomratu imala ukupno 1,985.000 demografskihLrtava, a 1.014.000stvarnih". Realnost je ipak drugaëija. Ólanak V. Vuókovióa jeobjavljen uèasopisu "NaSareè" broj 368, oktobra 1985 (ane broj386, kao 5to to autor, na strani 39, pogreËno navodi), a mojaknjiga je izaíla,kao 5to to wlo jasno stoji na poslednjoj strani

NauKa, NAcIoNALtzAM I PROPAGANDA

londonskog izdanla "printed in January 1985". Dakle prvo jeizaíla knjiga i posle 10 meseci kritiëki oswrt Vladete Vuókovióa-U svim zemljama,pa i u Srbiji valjda, prvo se pojavljuje knjigapa tek docnije kritiëki osvrt, a ne obratno, kako to Djordjeviósmatra.

3 - Na sÍani 49, Djordjevió primeóuje da "u raóuniciKoèovica neËto ëak ni tu nije u redu. Ako je konaëno usvojenoda su gubici: odseljeni 654.000, nerodjeni 333.000 i ubijeni1,014.000 ondaukupni demografski gubici iznose 2,001.000, a

ne 1,985"000, kako to Koóovió twdi".Razlika je 16-000- Da je autor zaista, kako to recenzent

akademik Vasilije Krestió tr,rdi, "ozbiljno" radio, naSao biobja5njenje zaturazliku na strani 47 londonskog ili na strani 33sarajevskog izdanla" Broj od 6.000 se odnosi na Istm a broj od22.000 na imigracije" Prvi broj predstavlja'izlazak' a drugi'ulazak"'. Razlika je 16.000, i tu sumu (gde je ulazak veói odizlaska) treba odbiti od 2,001,000 i tako se dobija 1,985.000.Dodajem da na strani 4l i na strani 43 moje knjige londonskogizdanja (ili na str. 28/9 sarajevskog), óitalac moZe da nadje neSto

vi5e o tim podacima"izlaska" i "ulaska", kao i u tabefi Prilogabroj 36 (strana 185 londonskog ili strana 175 sarajevskogizdanja).

4 - Na strani 126 do 129, Djordjevió ispituje problemLrLavana Kosmetu (Kosova i Metohije) i istióe, prvo, da je brojdemografskih írtava po Ze4avióu 5l-000 a po meni samo23.000. Sa svoje strane on navodi da je tamo bro.j srpskilikolonista bio oko 70.000 i daje pored izvesnog broja starosedelacaSrba i Crnogoraca veóina njih bila pobijena a jo5 veói brojproteran. Na dnu strane 128 svoje studije autor piSe: "HiljadeSrba i Crnogoraca je na Kosovtr i Metohiji za vreme ratapobijeno"-

Navedeni statistióki pojmovi: "veóina" i 'Jo5 veói broj",naàalost ni5ta ne znaóe,jer nisu nauóno precizni, naroóito kadase odnose na istu wstu stanovni3wa. Isto tako éta znaói izraz"hiljade "? To mogu da budu 2kao i 100 hiljada-

22 L-t

Bocor-rue Koëovró

strani 75: "A onda, Koèovióje u katolike swstao i: 1.886evarr gel i sta au gzburgov aca, 9 63 evan gel i st a reÍbrmatora (taóanbrol j" 965, jedna greSka viÉe), 7.726 ostalih hri5óana, 15.61 1

Jeweja i 75 ostalih veroispovesti" (opet gre5ka, taóno je 73) .

Pored ponovne dve greSke prepisivanja, niko ne sumnja da jeautor hteo da kaàe "s'uTstao u FIryate" a ne "u katolike". Ali ujednom nauónom radu takve gre5ke ne smeju da postoje.

Dodajmo da autornije spomenuo (azaSto nije spomenuo?)cla sam takodje izvestan broj svih tih gornje navedenihveroispovesti, ostavljajuói na stranu grkokatolike, ubrojao imedju Srbe- Óitalac moLda nije upoznat da popis 1931. godinebeleLi da se medju gornjim veroispovestima jedan izvestan brojizjasnio da mu je maternji jezik srpsko-hrvatski - te sam, na tojbazi,uzeo inicijativu, uglalnorn, ali ne uvek i svuda, da ukupanbroj gornj ih vgroispovesti srpsko-hrvatskog maternj eg jezlka,i. 45.019, na geografskoj osnovi tih veroispovesti (vidi mojetabele br. 4 i 5), podelim na Srbe, Hrvate i Makedonce. I tako sam"svrstao" veói njihov broj medju Hrvate (ukupno 26.261) negomedju Srbe (17.437) i Makedonce (1.321). Razume se da neiskljuóujem moguónost pogreSne procene u podeli. Isto tako jenoÍ.da bilo nekoliko hiljada vi5e (a za5to ne i manje?) Srba i utoliko manje Hrvata (ili onda obratno), ali to ne bi mnogoJrromenilo sliku. Djordjevió je mogao, takodje, informacije radi,cla doda da sam ubrojao u Slovence one koji su se iz tih gorenavedenih veroispovesti izjasnili da im je maternji jezikslovenaóki: ukupno 23.505 (abiloje, uzgredbudi reóeno, poredt;h i 1.842 pravoslavna Slovenca, i koje, razume se, nisam zbogpravoslavlja uwstio u Srbe, nego u Slovence, zbog njihovedeklaracije da im je slovenaóki maternji jezik).

9 - Jo5 smo uvek na strani 75- Autor podvlaói da je"Koóovió sarn morao da Srbe deli na Srbe, Crnogorce iMakedonce koji se kod popisa nisu izja5njavali kao Crnogorcii Makedonc i. . . ". Dj ord evió verovatno nij e upoznat sa óinj enicom,a trebalo bi da bude, da u popisim a 1921 . i 1931 . nij e uopÈte biloizjaSnjavanja po narodnosti, te nisam mogao da delim Srbe (ili

Nnuxe, NACIoNALIZAM I PROPAcANDA

bilo koje druge) poÈto popis nije bio zasnovan na nacionalnomizjaÉnjavanju. Kako su pak popisi Druge Jugoslavije uveksadrZali takva izjaónjavanja. da bismo mogli da pratimodemografske razvoje po narodnosti za celu zemlju i za pojedinerepublike i autonomne pokrajine, bilo je neophodno preobratitipopis iz 7931. godine, zasnovan na veroispovesti i maternjemjezil<tt - shodno novirn osnovama, tj. ukljuóiti ih u granicerepublika i autonomnih pokrajina i prilagoditi ih prihvaóenimnacionalnostima Druge Jugoslavije. I sve tobezobzirada li smosaglasni iti ne kako sa unutraÉnjim utwdjenim republiókimgranicama tako i sa, od vlasti, usvojenim nacionalnostima.

Óitalac ove rasprave treba daznada sam kod tih operacijapreobraóanja uvek naznaóavao upotrebljene metode i davaodetalje raéunanja upravo da bi kritióari mogli da prate mojeproraóunavanj e i eventualno isprave moj e greÉke. Naveóóu, kaoprimer, potrebnu korekciju broja Bugara. Naime, politikaKralj evine Jugoslavij e j e bila da 47 . 5 0O Bugara iz dv a gra n i è n a

sreza (carigradski, posle preimenovan u dimitrovgradski, i

bosiljgradski) ne govore bugarski, nego srpsko-hrvalski. .la ih,razLLrne se, nisam ukljuèio u Srbe, nego ih dodao onim kojinraje pnznat bugarski maternji jezik, tako da po popisu 1931

godine imamo 52.OOO Bugara, a ne broj zvaniónog popisa od4.500. {Jostalom, Djordjevió prihvativ5i broj od 52.000 Bugara.w3i na isti naèin korigovanje brojeva zvaniónog popisa.

10 - I onda po tom istom pitanju Djordjevió, na stïani 75,bez ikakvog kompleksa, nastavlja: "Koó<>vió je medjrrtirr-t rr

svojim raóunima oti5ao u krajnost, jer je sve pravoslavce u

Makedoniji i Crnoj Gori proglasio Makedoncima, odnosnoCrnogorcima, óto svakako ni pribliZno nije taóno"-

DodajmojoË, óto setièe stanowiétva Makedonije, da je nastrani 78, uporedjujuói cifre R- Bióanica i moje, Djordjeviópodvukaoda: "... nijedan ni drugi nepominje Srbeiz Makedonrye.Za njih su popisani stanovnici Makedonije jednostavnoMakedonci". Ostavljam na stranupitanje da li jeBióanic pomenuoMakedonce, to nije moj problem. U mojoj tabeli broj 30 stoji

26 27

llí x;r )l ll t;1 Ko!r rVli

vrlo.jasna moja l)re1p()sl:rvk;r tl:r jr. l()ll lrilo rr Makedoniji46.000 Srba i 2 000 Crnogonrclr, :r z:r ( lr rrrr ( ioru, u tabeli broj26, dajem cifru od 283.000 za Srbc i (lrnogorce, bez podele naCmogorce i Srbe, jer kao Sto sam napisao na slrani'/2londonskogili na str. 58 sarajevskog izdanja: "--. ispitujuói problem LrtavaDrugog svetskog rata u Crnoj Gori, Srbe i Crnogorce óemosmatrati kao jednu grupu, kao 5to to èinimo i za dmge republike",iako, u stvari, na viSe mesta i tabela dajem i dalju pod-podelu naSrbe i Crnogorce"

I 1 - A Sta to znaëi kada se na strani 79 , u zakljuèku,povodom broja Srba u Makedoniji autor pita: "--.koliko je onda,isprarma raóunica B. Koóovióa, koji je sve stanovnike popisane1931- u Makedoniji jednostavno proglasio Makedoncima"?Lzgleda da Djordjevió neóe da vidi da sam to ba5 ja stavio nasvetlo, oslanjaj3rói se na podatke popisa od 193 l. godine nabazimaternjeg jezika i veroispovetsi, ali isto tako oslanjajuói se napopise posle Dmgog svetskog rata, postojanje u Makedoniji(pored veó gornjih navedenih 46.000 Srba i 2.000 Crnogoraca):130.000 Albanaca, 106.000 Turaka, 40.000 jugoslovenskihmuslimana, i drugih manje prisutnih narodnosti. Kako moáeonda autor da twdi da sam "sve stanormike" Makedonijeproglasio Makedoncima! Treba li traàiti razlog ovakvomtwdjenju u nauci ili u nekoj polemici koja neóe da kaZe svojeinle?

12 - Na strani 76 knjige Djordjevióa, primera radi,napomenimojo5jednumedjumnogim sliónim gre5kama: "podacikoje Koóovió (tabela br. 15) navodi..." Nije reó o tabeli br. 15,nego o tabeli br. 6.

l3 - Raspravljajuói o broju jugoslovenskih muslimana,autor twdi na strani 80: "Nejasna je i Koëovióeva raèu:rica o221 .000 Muslimana van Bosne. Po Bióanióu je u Bosni '/29.A00Muslimana (po Koèovióu 908.000)... "

Ceo taj paragrafje l:rajnje konfirzan" Autor je verovatnociljao ne5to drugo a ne pravilnu statistióku obradu podataka, jerda se je referisao na mo.ju tabelu broj 211 óiji podaci odgovaraju,

NAUKA, NACIONALTZAM I PROPAGANDA

ne zaokrugljeno na hiljadunego do jedinice,zvaniónom popisu1931. godine Kraljevine Jugoslavije tu bi na5ao: 1) da je bilodeklarisanih muslimana, po veroispovesti, u celoj zemlji:1,561,166 (on pak netaóno twdi da je moj broj 1,041.000), i 2)da je bilo u celoj zemlji Muslimana srpsko-hrvatskog jezikataóno 90 B. I 67. Ova brojka nij e broj Muslimana srpsko-hrvatsko gjeziénoginaza u BiH, kako mi to Djordjevió imputira, poÉto jebroj zaBiH 715.000 kako tabela broj 25 to oëevidno poka,zuje.Svi brojevi u mnogim mojim tabelama o jugoslovenskimMuslimanima su jasno izloíeni: vidi pored gornje spomenutetabele 2/1, i sledeóe tabeie br" 77, 18, te 23 do 30 (gde zbirbroj eva Muslimana, po republikama, potr,rdjuj e zaokruglj enibroj od 908.000). Takrru kontrolu moZe svako lako da sprovede,te za5to to nije uèinio i Djordjevió? Da je zaista pratio tabele, onbi onda mogao da vidi i da je 133-000 koje pridodaje meni kaobroj Muslimana u JuÈnoj Srbiji i Makedoniji, u stvari, ukupanbroj Turaka u Jugoslaviji (taèan broj je 132.924" medju ko.iirl:rje, uzgred budi reèeno, bilo 102 pravoslawih, 28 katolika, .)

grko-katolika, 1 I Jevrejai nezaokrugljeno 132.7 8 I muslirrtarrsk c

veroispovesti, vidi moju tabelu br.2/1).l4 - Na strani 81, Djordjewió tvrdi, obraóajuór se na nrcr.jtr

tabelu broj 9: "Koóovió iznosi da je ukupan broj pravoslarmil-rtrebalo da bude uveóan za penod 3 I .03. 1931-31-03. l94l sa

6,568.000 na 7,591.500 ili 7 1,560Á" .

U ovoj reèenici se ponavlja, sajeclne strane, netaónost a

sa druge strane, dokaz pow5enosti matematiókog znanjaKada se saberu podaci dati na mojoj tabeli broj 9 dobrja se

stanje broja pravoslavnih na dan 31. marta 193 I : 6,568-000. Aiito nije sve, to je zbir pravoslavaca u izvesnom broju banovina.Tome broju treba dodati 7.000 pravoslavnih I)ravske banovrnei 2O9 .}}0lJprave grada Beograda, 5to onda daj e ukupan broj od6,784.000 (taóan broj je 6,785.501, ali zbogzaokrugljavanja zasvaku administrativnujedinicu nahiljadu, gornji zbir jeza 1 .5Oljedinica manji).

Djordjevió pravi opet gre5kuu sabiranju datihpodatakaza

28 29

lJrx;oI tt ttr Koi.r,,re

194 l. godinu na tabeli brol 9, <l:rklc lrcz l)r'avske banovine t

tJprave grada Reograda: taèlrr broj jc 7,-5(),4.500 a ne 7,591 "500.Ali ako ostanemo na niegov()nr pr>grcirronr ztrinr od 7,591.500,tada je, po autorovom raóuÍllr, povcóanjc kocl pravoslavaca:I,023.500. To poveóanje, matematióki govoreói je 15,5BoÁ ane11,560Á kako je to autor izraèunao. Jasno se vidi njegov metodizraëunavanja tog procenta: podelio je 7,591-500 sa 6,568.000i dobio 1,1558. Izraóunati faktor "1,1558" je taóan, ali se óinivrlo kmpna gre5ka kada se ignori5e prva cifra, koja je u na5emsluóaju " I " (taj " I " sluài samo kao umnoZitelj ili podelitelj). Da1r je autor prevideo ili ne ovo matematióko pravilo, utoliko viSe5to je odmah posle toga praviLno izraèunao procente za razvojkod katolika i muslimana? Pitanje je utoliko interesantnije, kadase autor pita u istom paragrafa, kako je "demografski rast,recimo, pravqslavnih bio sveden, za period 01.04.1941-15-03.1948, sa 15,58 na 9,59yo". Ovaj put, koje ëudo, "15,58"je taóan broj. Kako nije mogao u tom trenutku da odmah uoëi damu je " 1 1,56" pogre5an i da izvrÉi ispravku?

Ali kadaj e veó Dj ordj evi ó postavio pitanj e o padu postotka" sa 1 5, 5 8 na 9,59%o", moZemo da vi dimo nj egovo n erazumevanj e

problema i nekih matematiókih pravila, ëak i wlo prostih. Prviprocenat (15,58oÁ) je procenat za 70 godina, 5to znaèi da jeproseóni godiSnji broj 1,560Á. Drugi procenat (9,59oÁ) je za7godina, te je proseèni godi5nji broj 1,37oÁ. Ovaj pad procentara5óenja pravoslavnog stanovniÉwa je, po meni, odraz opËte

tendencije kod svih ewopskih "hriSóanskih" naroda u to weme(ostavljajuói na stranu specijalan fenomen koji se oblikujeupravo u tom p eri odu : rezultat demo grafsko g skoka po sle Prvo gsvetskog rata). Kada je izraàen u godi5njim procentima razlikaizgledamala, ali sa propagandistióke pozicije izgledadaje veóar azlika kada se stavlj aj uj edan pored drugo g " 7 5,5 80Á i 9,5 9 yo",

ne naznaóujuói da j e prvi procen at odraz razvoja perioda od I 0,a drugi od 7 godina.

ZaÉto óinjenice, dobij ene nauënom metodom, treba remetitiuvodjenjem efekata, zasnovanim na utiscima?

NeuKe., NAcIoNALIZAM I PRoPACANDA

15 - Opet, malo dalje na istq 81 strani, Djordjevió se óudi:

"Medjutim, o pravoslavnim Koóovió daje razliéite podatke"--"

Autor se uop5te ne snalazi ili se ne Íaz'rme u statistiókim

tabelama i faktorima koje treba upotrebiti kada se izraóunavaju

demografske Lrtve. Tako tabela Priloga br- 2/l daje potpuno

taóan broj svih pravoslavaca u Jugoslaviji 1931. godine (dakle

i Rusa 33.43O,Rumuna 734.795, Cigana 20.688, pa óak, pored

drugih, i 3.220Nem acai2.277 Madjara)' Utoj tabeli imamo sve

potrebne podatke o pravoslavcima u celoj Jugoslaviji' Ali kada'

primera radi, izraóunavamo faktor stope óistog prirodnog

priraótaja kod pravoslavnih u celoj zernlji, dovoljno je uzeti u

obzir jedino brojeve u krajevima gde je broj pravoslavaca

znaóajan. zato ne uzimamo u obzir broj od 7.000 pravoslawnih

u Dravskoj banovini, jer je, za naÉe proraóuna'zanje faktora

stop e ói sto g prirodno g prira5taj a, irel evantan -

16 - Uposlednjem paragrafute iste stranice 81, Djordicvii'raspravljajuói o procentima priraótaja stanovniilva l)()

veroispovesti navodi moj tekst:"Óist prirodni priraStaj u oblastima koje su Zivele potl

Turcima (ie) bio daleko veói od onoga u oblastima koje su bilc

pre Prvog svetskog rata u okviru Austre-Ugarske-""{J oblastima koj e su àivele pod Turcima, prirodni priraStaj

je bio naroëito veliki kod pripadnika pravoslavne vere do pred

poëetak Drugog svetskog rata, a od tada veói kod pripadnika

islamske veroispovesti" a medju poslednjirn veói priraËtaj korl

Albanaca nego kod jugoslovenskih muslimana."I onda, na strani 82, Djordjevió kategorióki iz-3avljuje'

"Podaci dati u tabelarnom pregledu (demografskog rasta po

veroispovestima, za peiod 1931-1939- - pravoslarmi 11,56r^-

rimokatolici l},33y" i muslimani 77,950Á) u direktnoj srr

suprotnosti sa napred datim zakljuócim a" .IzraÍ'ava1uói se ovako

Djordjevió smatra da moje twdjenje ne odgovara mojim datirrr

procentima demografskog rasta. Citalac upoznat sa aptorqvotlr

pogreSnom interpretacijom gore spomenutog faktora " 1- 1558",

moí.e sada sa razumevanjem da prati kako autor upored.ilrie

30 31

llr x;r rl Jl ltt K, rt r rVtt

pogre5ni postotak zl l)r.ítv():ilítvcL. ()(l I 1.56(% (rrmesto taónog15,58yo) sa muslintansk inr ()(l I 7,().5')..í,, ko ji ie z.aèudo ovog putataóno izraóunat. Zar ncÍll:ult l)titv() tla se upitam: zaéto jeraèunanj e za rimokato I i ke i rn rrsl i rnalle i sl)ravno uóinjeno, a nijeza Srbe?

Da je Djordjevió analizirao postotke priloga broja 9 i 11mogao bi da vidi da je prira5taj pravoslavnih od 193 1. do 1941.godine (gde Srbi óine oko 97%o ukapnog broja pravoslavnih)bio najslabiji uDunavskoj (7 ,30oÁ) i Savskoj banovini (11,3Oy.),dakle u geografskom prostoru koji je bio, u pro3losti, podAustro-Ugarskom, dok se u banovinama, óiji su geografskiprostori bili pod Turcima, taj priraËtaj krece izmedju 13,50 i21,000Á.

Da bismo imali bolji pregled, Èto nije dato u mojoj knjizi,uporedimo prir4itaj e pravoslavnog i muslimanskog stanorri ótvau oblastima koje su nekada bile pod Turcima, i to najpre zaperiod od 1931-1941, po ondaÀnjim banovinarrrà, a zaÍim zaperiod od 1941-1948.

Zapenod od 193 l-1941priraÈtaji, izraÈeni u procentima,izgledaju kao sledeóe:

Veroispovest Primor- Vrbas- Drin- Zet-ska ka _ ska *. ska

Pravoslavni 21,jyo 24.0 18,9 20,0 13,5Muslimani 17,4 22,2 22,2 16,6 13,6

Dakle, od 6 banovina (u Moravskoj su postoci praktiónoidentièni), samo u Drinskoj je muslimanski postotak veéi, uostalim 4 banovinama brojevi postotaka pravoslavnih su veóiizmedju l,B do 6,7 od muslimanskih. Llkupno uzev5i, proseëanpostotak je za2,0oÁ veói kod pravoslavaca na teritorijama kojesrr bile pod Turskom. Napomenimo pak da je samo jedan deo,istoóni, Primorske banovine bio pod Turcima-

NnuKe, NACIoNALIzAM i PRoPAGAI'IDA

Koji su, zattm, podaci za period 1941'1948 za te dve

veroispovesti?

Primor- Vrbas- Drin- Zet- Morav- Vardar- Prose

Veroispovest ska - --ka ---cka---ska---ska =--ska--- èno

Pravoslarmi l2,6Yn 14,'7 10.3 ï3,3 7,4

Muslimani 13,6 17,5 16,l I4,7 lO,4

Dakle, u svih 6 banovina" na prostorima koji su bili pod'Turskom, priraitaj Muslimana bio je veói od pravoslawnih za

period od 1941. do 1948, a proseóno veói za2,7oÁ-

Autor bi trebalo dazna da u statistici nije dozvoljeno da

me5amo podatke i izraéunate fakÍore za svakojake swhe i

raznolike geografske prostore i zarazlióite wemenske periode.l7 - Djordjevió, izgleda, ne zna da óita tabele. Tako rta

strani 85 njegoveknjige, uprvomparagrafu, on upuóuje óitaoca

na moje tabele 37,38 i 39, umesto da ih trpuóuje na tabele (). I 0

i I 1. Te pogre5ne reference su neoprostive naroóito katl:r.ic: r,-'i'

o wlo strogoj kritici koja sledi, Naime, tr tonl istotrt prtt-rrgr:rlrr

Djordevié se óudi mome svrstavanju "muslimana i protestanalrr

u istu gnrpu izraóunavanja demografskog rasta, ako je pozïralo

da je on kod muslimana najveói, a kod protestanata najmanji".Svako ko àeli moi,e da proveri da je na tabeli broj 1 l, a ne na

tabeli broj 39, kako nas Djordiewió pogre5no upuóuje, uzeto 6

banovina za muslimane (gde ih je bilo 1931. godine od 59.000u Moravskoj do 499-000 u Vardarskoj), a da je za protestante

uzetauobzirsamo Dunavskau kojoj takoreói nije bilo muslimana(samo 2.660, vidi moj Prilog broj 2/5) ali u kojoj nalaz.imo

upravo najveói broj protestanata. Óitalac moáeda konstatuje, da

se kod muslimana postotak priraStaiazapenod 193 l - 194l kreóeizmedju 13,60Á (Moravska) do 22,20Á (Vrbaska i Drinska), a da

je, kod protestanata, taj postatak samo 5,0yo-

18 - Ostajemo joó uvek na strani 85. Uzaludan je trudDjordevióa da "dokazuje" razlike izmedju brojki po veroispovestt

na tabeli 2/ 7 satabelama 9, 1 0 i I I " Broi evi u tabeli 2/ 1 su ukupni

I 1,1 I 1,ó

13,3 14,3

Morav- Vardar- Prose-ska ska ëno

24,9 lg,714,2 17,7

32 -t -,

ll, u;, 't tr rtr K',( , '\ t!

'-vanióni brojevi zil cclr .f rrpirsl:rvijrr P. ve r.islx)vesti i maternjem

jeziku po popistr l()-l | . g1y1l111g I I t;rlrcl:r1r:r () <19 I l, kao Sto samupravo gore nap()llren(r(), rci' .ic o izr:rèrrrravanju faktorademograflkograzvoja po ba'ovi.arn. a rra bazi veroispovesti.Za izraéwnavanje tih Íàktora irelevatno je uzimati u obzir nekebanovine u kojima je izvesna veroispovest malo zastupljena.Tako za muslimane nisu uzete tr obzir I)ravska, Savsta iDunavska, za katolike Moravska i Vardarska; za pravoslarmeDravska gde je bilo samo 7.000 pravosrarmih. sto se pak tióeUprave gradaBeograda, zapravoslatne (209.449 a ne 20g.442,kako pi Se Dj ordj evi ó) i e'zet poseban faktor umnoàitelj, kako j eto napomenuto u Prilogu broj 9. ovo su tumaèenja za razlikeizrnedju tabele 2/1 i tabela 9 do I 1, koje bi autor lako uoóio daih je pazljiwije ëitao i analizirao. A za5to nije, mislim da imamopravo da se piqamo?

19 - Na strani 86 autorove knjige, reó je o knjizi general_pukovnika veli mi ra Terz ié a ( s to m r{ralj e ui n e Jugo sl auij e r 9a I)i njegovog intervjua u nedeljnilc* "Intervju" od 5. avgusta 19g3,u kome je rekao da je samo u Jasenovcu "po najnovijimpodacima ubijeno (1941-1945) najmanje rnilion Srba, neraèunajuói àrtve drugih narodnosti ".

Djordjevió piSe zatim na strani 87:,,pozivanje Koóovióa,koji twdi da je ukupno ubijeno 1,014.000 Jugoslovena, naTerzica je, prema tome, bez ikakvog osnova, tim pre StoKoèovié ne iznosi ni jedan jedini dokaz da jeTerzié,eva twdnjanepouzdana".

Ja se pre svega nikadanisam pozivao na general_pukovnikavelimira Terzióa zbog taónosti podataka veó zuog njinovinnetaènosti. Razume se otuda da "Koëovió ne iznosi jedan jedinidokaz da j e T erzi é, ev a twdnj a n epo'zdana", j er j e ona tol iko b ezikakvih nauënih osnovadanjunewedi ni diskutovati ni pobijati.Da li bi Djordjevió gubio vremena u diskusiji sa nekim koji bitwdio da se sunce okreée oko zemlje? Ova twdnja, jedna odmnogobroj nih, j e data ovde kao ihxtracij a autorove nenauónosti.Uostalom, sam general-pukovnik y.Terzickaàe u svom intervju:

Neura, NAcIoNAtrzAM I PRoPAGANDA

"Ja lióno nemam nikakvih pouzdanih podartaka... mogu sanro danagadjam".

20 - Na strani 90 autor smatra da "dobar deo raèunicaKoèovióa i Zeqavióa su rezultati proizvoljnosti". Pisac izgledane pozn aj e razliku izmedj u proizvo lj nosti i pretp ostavke. Pro b I emLrtava u Drugom svetskom ratu nameóe izvesne pretpostavke,koje mogu biti i proizvoljne, Sto je naroóito sluóaj kodpropagandista bilo koje nacionalnosti. Ali pretpostavke mogubiti i solidne ako su zasnovane na stremljenjima. Vaàno je paknaznaóiti èitaocu metodu kako su gradjene te pretpostavke takoda on, kao analitióar, moáe da presudi o njihovoj realnosti iwednosti. To sam redovno óinio, Djordjevió skoro nikada. Takoje potpuno proizvoljno t\,Tditi, kao 5to to Djordjevió óini nasÍani 91: "---da su oba autora usvojili vrlo niske proseónegodi5nje stope rasta broja stanovnika kojih je trebalo da bude15"03.7948 zasluëaj da nije bilo Drugog svetskog rata... Ova scprimedba posebno odnosi na period 1941-1948, za k<rji srr oblautora pretpostavili óak niàe stope rasta nego za periorl lt)3 I

1941, ne vodeói uopóte raóuna o posledicama denrogrrrÍlkopiskoka posle Prvog svetskog rata". Autor bi trebalo, u takvorrrsluóaju, pre svega da dà, s jedne strane, argumente zaÈto je pr<r

nj emu godiSnj a stopa suviËe niska, i, s druge strane, koj e b i stope,po njernu, bile adekvatnije i zaóto. On nam je, istina, dao metodusvoga raëunanja i dobijene rezultate, ali bi bilo bolje, kao 5toóemo da vidimo, da se nije uop5te upuÉtao u to proraóunavanje.

Da su veóina autorovih kritika dokaz pow5enosti inetaónosti, èitalac óe odmah razumeti- Upuóujemo óitaoca namoje Priloge l3/I do l3/4 u kojima detaljno dajem na kojimosnovama i kako sam izraóunao broj koji je proizaáao iz"dernografskog skoka Prvog svetskog rata", i to kako za celuJugoslaviju tako i za svaku republiku po veroispovesti. i ondaposebno za svaku narodnost. Dodaj mo tako dj e da sam izraóunao,pod obja5njenom pretpostavkom, da bi stanormiótvo, izmedjn1941 i 1948, koji bi proizaSlo od generacijarodjenih posle Pruogsvetskog rata, bilo poveóano za 121.000, pod uslovom da nije

34 3-s

Ilr r t,,1 ;lltr K.r'.\'tr

bilo Drugog svctsk()Fr, r-:rl;r r lrr1l.ril:rviji Vi(li takodje rnojutabel. broj l4 grlc ic rklirrtt.'rr;r lrr t'rli;r P'i Proraóunavanjuukupnog broja stanov'ik^.lrg.sl:rvijc l<. jc lri .va trebalo daima1948, pod pretpostavkom da nijc bilo l)rrrgog svetskog rata_ Aza dalju podelu po n arod nost i, è i t:r I ac nr.Zc cla n adj e odgova rajuóebrojeve na strani 3l londonskog, ili na slr. l7 sarajevskogizdania" kao i utabelama broja23 do 30 po pojedinim republikamai, u isto vreme, po narodnosti.

Kako moZe autor onda da twdi da nisam vodio raóuna oposledicamademografskogskoka, utoliko viie éto on sam, maloclalje, na strani I 18, govoreéi o mojim izraóunavanjima, pi5e dasarn ja "navodno (za5to "navodno", pitam se), vodio raèuna odemografskom skoku posle prvog svetskog rata". fsto tako nastranici 120 priznaje da sam vodio raóuna o demografskomskoku, ali nedovoljno.

Nakon svih ovih protiweónihizlaganjautisak postaje svejaói i jaói da Djordjevió viSe organizuje svoje pisanje da nadkodimojem ugledu a ne da proizvede jedan nauóni statistióki rad.

21 - Na strani97,tabela49, Djordjevióeve knjige, opet dveStamparske greSke, koj ih ne bi trebalo da bude kada se pretenduj eda je to najozbiljniji rad po pitanju fuavau Drugom svetskomratu. Tako, za ukupnu sumu demografskog kretanja u BLIJ za1941. mesto 2,814.000 stoji 9,824.000 (dve brojke su netaóne:"9" i "2"), a za popis 1948. za ukupnu sumu stoji 2.565 mesto2,565.000. Te greSke, iako se radi o prepisivanju jedne tabele,pokazuju na generalnu nepouzdanost brojeva u autorovomtekstu-

22 - Na strani I 07, tabela br. 59 bi trebalo da pre<istavljademografska }retanja u Crnoj Gori i da bude, kao Éto to autoÍtvrcli, jednostavno prepisivanje cifara iz moiih tabela br. 3 í 26.On to nije uradio. Ja sam, naime, od zvaniënih brojki zaCrnogorce i Srbe odbio, sa pravom ili ne, 56-000 crnogorskihMuslimana i dodao tome broju deklarisanim 1.000 Muslimana.Treba ipak podr,uói da j e moj a pretpostavka o broj u crnogorskihMuslimana bila docnijim popisima potwdjena. Otuda su kod

NaLrKe, NAcroI{ALzAM I IRoI.AGANDA

mene Srbi imali 95.000, a Muslimani 10.000 demografskihLrtava, dok su kod Djordj evíc4 koji je izmenio moje brojeve,prvi imali 39.000 a drugi 66.000 demografsklh trtava.

Ta pro ceduraj e za svaku osudu. Kako m oZ e autor, n avode ói

rnoj e tabele i cifre, da r:zme samo ono Éto se nj emu svidj a" Ili akoto veó ëini, treba onda, u napomenama, da objasni étaje i za5toje izvr5io promenu u mojim tabelama.

23 - Isti je sluèaj sa autorovom tabelom broj 61, na strani108. Tu je izradio, na osnovu mojih tabela br. 23 do 3l, svojtrtabelu o demografskim gubicirna po teritorijalnoj i nacionalnojpripadnosti. U tom prepisivanju autorje uóinio, namerno ili ne,mnogobrojne greSke- Da ne bi gubili suvi5e vremena, nave3óusamo neke. Tako mi on pripisuje, i ne sarno utoj tabeli, da je bilodemografskih gubitaka u celoj Jugoslaviji 1,634.000, iako jemoj taóan broj 1,985.000 (a on sam na nekim mestima, Sto jenajëudnije, spominje tu taënu cifru); da je u Flrvatskoj bilo288.000 gubitaka, amoja cifra je 605.000; da je u Slovenij i biloplus 76.000, a moja cifra je minus 97,000; da su gubici Srtxr i

Crnogoraca 524.000, amoja cifraje 744.000 (vidi imojrr tabclrrbroj 32); za jugoslovenske Muslimane navodi 456-000 unrcst()mojih 1,79.O00; zaHrvate 55"000 umesto mojih 312.000, itcl

Ostavlj ajuói na stranu nj egov obiéaj prekroj avanj a broj evadrugih autora, treba obratiti paànju na njegovu nesposobnost dauvidi da je potrebno, da bi uporedjenja bila moguóa, korigovatineke brojeve na osnovu docnijih stremljenja izraáenih krozpopise wremenski bliZe nama- Primera radi, kako mogu da

uporedim moj proraèunati broj od 67.000 koji bi Muslimani u

Crncrj Gori dostigli 1948. godine, uvek podpretpostavkom danije bilo rata,kada ne bih zvaniónom rezultatu popisa I948.godine od samo 1.000 Muslimana, dodao i proraóunati broj od56.000 ? Utoliko viSe, kada u momentu pisanja znam da jedeklarisanih Muslimana u Crnoj Gori 1 971 . godine bilo: 70.000i 1981. godine 78.000. Ne uzimajuói u obzir moju metodu, netreba onda da nas èudi do kojih je zaista apsurdnih rezultatado5ao Djordjevió. Po autorq razlme se samo matematióki

36 37

llo, ;rll tr ltr Kot:ovti.

rrzeto' ne samo da ni.ie trir<l grrbirrrkír r r )l lrg,,()m svetskom ratu,nego je ta republika izaSla sa "vi(k ovirrrl": .5( ) ó00 vi5e Cmogoracai I 8'000 vi.e za crnogorsku re'rr'rikrr (vi<ri rrjegovutabelu broj9?, na strani 166). Do takvi' aJr.srrrclrrilr ,"r,,lrnfu Djordievió jedo5ao i u drugim sluèajevima, a i ne nroZc <la bude dÁgajij" aotírrtor ne shvati da treba da uzme u obzir i crocnija strlmtjenia ikonsekventno adaptira neke od ranijih zvaniënih podatata, aliuvek, i to trebapodvuói, sa potrebnim obja5njenj imaupotreiljen"metodologije.

24 - Na strani I 15, Djordjevió se, u napomeni njegovetabele broj 72, o demografskom lretanju Jeweja lUuziralrr?i sena mojim tabelama broj br. 3 i br. 23 do 30) ,,iudi,,, kuJSto

""uostalom veó "èudio " i na strani 63 njegove kn1.ige, da pokazuj emupravona toj tabeli br. 3 daje bilo 1g.044 Jevreja,iako wlojasnostoj i u rnojim *pomenama, ispod te i ste tabeli áa j e to broj onihkoji su se izjasnili da im je miternji jezrk 'Jewej ji,,, a da'su se,pored tih, 50-361 Jeweja izjasnili da su im-matárnj i jezicisrpsko-hrvatski, nemaèki, madjarski, da spomen"á

""rnonajbrojnije. Neverovatni su takvi primeri ,,èiànja brq;"/Da spomenem isto ogromne matematièke greike u samoj

toj njegovoj tabeli br" 72- Tako, primera radi, u drugoj koloni,demografskog kretanja Jeweja, od 193 l. d,o 1941", irirast uMakedoniji nije 14,290Á kako je to autor izraëunao, nego32,560Á (8.000 - 6.035 :1.965, te taj broj podeljen sa'O.OSSdobijamo 32,560Á; kraéa -"todu raèunanja bi bila6.035:8.000:0,1325.6, u tom sluèaju treba ignoriJati broj ,,1,,(faktor umnoàitelj/delitelj), te tako aobiiamo ZZ,ieol".NeobjaÈnjiva je takva greika utoliko vi5e Ëto je autor taènoizraóunao prirast Jeweja u Slo'eniji i Srbiji, isto tako za ceLuJugoslaviju, IJLI Srbiju i Vojvodinu. Ali za Hrvatsku opetneverovatna gre5ka- prirast je bio, po autoru a ne po meni, od11.000 do 22.000, dakle taëno dvÀstruko, znaei iOO,,À,' S*verovatno zna i neko sa swÈenorn osnovnom Skolom. Autor jepak na5ao da je rast 4,76yol Neverovatno neznanje -ur"rnJk"i statistike. U stvari, pored matematièkog neznanja, autoruzima

38

Neura, NActoNAr-tzAM I PROPAGANDA

bilo Èta: dabi pokazu6 fuglenje Jevreja od 1931. do 1948- godine,on kopira, pwo,iz moje tabele b.oj 3 podatke za 7931. godimr,iako su ti podaci samo za one Jeweje koji su se izjasnili da imje maternji jezik jewej ski. Zaim za godine 1941. i 7948. uzirnabrojeve ne iztabele b-j 3 nego iz mojih tabela br.23 do 30, ukojima imamo brojeve Jeweja bez razlike na njihov maternjijezik. Treba podr,r-rói da je autor mogao da kopira iz tih istihtabela i taóne podatke za 1931. godinu- TeÉko je objasniti zaÈto

nije tako postupio.Kako nakon svih ovih ëinjenica organizovati nauónu

raspravu sa Djordj evióem?25 - Na strani 121" Djordjevió donosi uporednu tabelu

stanormiStva Jugoslavije po nacionalnoj pripadnosti po popisuod 15.03.1948, tako kako smo ih jai /.e4avió dali, i u toj tabeli,u treóoj rubrici, razlike izmedju brojeva nas dvojice. Razlike srr

wlo lako objaSnjive, ali pisac ih ostavlja bez komentara, tloidrtda bi èitalac stekao utisak da su izvesne cifie arbitrarne. Pr vrr

velika razlika je u ukupnom broju stanowni5tva Jugoslavi.ie g<lcje rnoja cifraza4g4-O0O manja odLeqavió,eve. Nainre, nr().lc

cifre se odnose na broj stanovnika u granicama Prve Jugoslavij c.

dok je kod í,eqavióa u granicama Druge Jugoslavije. Druginrreóima, razhka je upravo broj stanovnlka iz novopripojenilrkrajeva koji su bili izmedju dva rata pod ltalijom, ostavljajuói,za sada, na stranu pitanje da li je moja raóunica bila taóna ili ne(vidi moju tabelu broj 1 5, odnosno kako sam doÉao do tog brojakao i podelu tog broja po narodnosti)- Razume se onda da scpojavljuju izvesne razlike i kod nekih narodnosti. Pored toga,druga razlika je posledica mojih "korekcija", kao recimo, brojajugoslovenskih muslimana, kako sam to maloóas objasnioNaime, i to sam jasno istakao na svim tabelama, u tekstu mojestudije, pai uovoj raspravi, dasarnzbog prirode ispitivanjabroj a

LrÍava, koji je bio moj najglavniji, iako ne jedini, zadatak, i sa

stanovniÉta docnijih dogadjaja" odnosno saznanja u weme kadasam radio na toj studiji (izmedju 1980. i kraja 1984), pa bilo da

se to smatra "arbitrarno" ili ne, doneo <ldluku da stavim sve

39

Il<xxrl lt rtr Kot:ovli.

Muslimane u jedn, g^rl).. 'r'. ist. rcg"l)isír'.i e tzvea sam i sajevrejima iciga'inra, i.k. ilr jc rrvc:k rrir., k^<> i kodMuslimana,koji su se oseóali kao Srbi, I lrvrrti, Mlrkccl..ci, po5to su upravostradali zato 5to su Jeweji ili c)igani. Ako se ove dve razrikeuzmu u obzir onda u stvari praktièno ne postoje razlikeizmedjurrrojih iZeqavicevih brojeva, posto je ona manje ili vi3e od jednelriljade, Sto je rezultat zaokruglavanja na bliZu hiljadu-

26 - Na strani I 23, Djordj evióu "ni kako nij e j asno na ëemuse temelji Koóovióeva pretpostavka da je proseèna godi5njastopa rasta u Vojvodini za period lg41-1949-" niska a u drugimteritorijama vi5a.

ZaÉto postoje u mojim proraèunavanjima stope rasta terazlike medju republikama i autonomnim pokrajinama? Mojajepretpostavka za razvoj proseóne godi5nje stope rasta za l94I_1 9 49,kako za Voj vodinu tako i za ostale republike i li autonomnepokrajine, da je taj razvoj nastavak jasno izraÈ,enog trendademografsko grazvojaizmedju 1 93 1 . i 1 94 1 . u tim republikamaili autonomnim pokraj inama. Taj raztoj j e'zimao smer ka dole,ali ovaj put nagib je ublaZen. Treba takodje imati na umu da subro je.ui za "demografski skok posle prvog svetskog rata" ispolj enip o sebno. T'ako, ako'zmem o u obár zajedno " normalan prirastaj "i "dernografski skok", demografsk i razvoj zapeiod od I 94 I . do1948. godine (ponavljam: pod pretpostavkom da nije biloDrugog svetskog rara)j e 12,8Yo i postajepravolinij ski u poredjenjusa trendom 193l-1941, koji je takodje lL,gyo.; a veói je odproseónog od 1936. do 1940. godine koji je bio ll,6%o. Kolikoje sve to daleko od Djordjevióevih izrai.enihkritika!

27 - Na istoj strani 123,autor, lritikujuói moje pretpostavkei moje proseène postotke rasta, poku5ava d,a izraÍna brojstvarnih gubitaka na svoj naèin, iako to nije njegov proraèunkako óemo to videti u II-om Poglavlju ove rasprave. Ali, ako sena njemu ovde zadri,avamo, to je da pokaZemo autorovo nekoposebno razumevanj e problema gubitaka, i sledstveno nj egovestati sti óke r ezultate.

Oslanjajuói se na starosnu struktrrru stanovniËtva

Neuxa, NAcIoNA-LIzAM I PRoPAGANDA

Jugoslawije, gde su uraóunati i stanovnici Istre (nadam se da jebar ta njegova tabela br.79, na strani 122, korektno prepisanaiz Statistiëkog godi5njaka Jugoslavije 1986, strana 117) i na

hipotezu o stnrkturalnoj ujednaëenosti Lriava, on "srnatra da su

generacije izrnedju 25 i 29 godine bile zastupljene sa svega6,7 4%;o, a generacij e 3 0-3 4 godin e sa 4,99oÁ. Bilo bi "normalno ",smatra autor, "da su one u ukupnora broju stanovniótvauóestvovale bar sa 9,4oÁ i B,5oÁ" i tako zakljuëuje da bi samo u

tim dvema grupama bilo 1,240.977 dernografskih gubitaka (i tosamo stvarni i odseljeni, kako to izrióito podvlaëi, ne obziruói se

na "nerodjene zbog rata"), odnosno oko 1,124.A00 stvarnihgubitaka.

Posmatrajmo za sada samo nj egol'u matematióku raóunicu,On nam otkriva, bez ikakvih argumenata, vrlo neverovatanodnos, zanaísluëaj, izmedju demografskih i stvarnih gubitaka,koj i j e prema nj emu 90, 57 % (tj 1,124.000 : I,24 1 .00G= 9 0,5 7 yo).

Prema tome, da bi dobili stvarne gubitke treb avzeti taj procett:r1

(9},57yo) i pomnoàiti ga sa ukupnim brojem denrograí'skihgubitaka- Ako treba oznaóitijednu metodu proraóunavanja krrt,

"arbitrarnu", ovdeje ona potpuno adekvatna.Ali idemo dalje. Generacije koje su imale 1948- godinc

izmedju "3O i 34 godina starosti" - rodjene su izmedju 1914. I

1 9 I 8, upravo u ratnim godinarna Prvog svetsk o g r atakadaj e bi lomanje radjanja, naroóito kod Srba. Ne smemo isto tako dazaboravimo da u toj grupi "30-34" nalazimo, sa.jedne strane,manjak "nerodjenih zbogratne situacije Prvog svetskog rata", i,sa druge strane, manjak koji proizlazi od gubitaka Drugogsvetskog rata, jer je ta grupa sigurno dala veliki broj boraca uborbama za ili protiv okupatora (poÉto su imali u periodu 1941-1945 izrnedju 23 i 27 godina). Znaói u toj grupi je mogao bitidobar deo demografskih i stvarnih gubitaka. Ako "nerodjenezbog Prvog svetskog rata" ne treba da se uzimu u obzir popredloZenoj metodi Djordjevióa, "manjak koji proizlazi ocl

gubitaka Drugog svetskog rata" treba. Tako se postavlj a pitanj e:

koliki bi trebalo da bude procenat uóeÉóa te grupe u celokupnom

40 4t

Br)<;<rt.rutr Koclovró

broju stanovniStva?U petogodiènjoj starosnoj grupi od,25_29 godina", koja

prethodi gornjoj gmpi, nalazimo stanovnike koji su rodjeniiznredju 1919. i 1923, i inrali za vrenre Drugog svetskog rataizmedju 1B i 22 godine. To je opet grupa koja je dala veói deotikupnog broja boraca u raznim vojskama- Istina je, takodje, dasrr u grad-ianskom ratu i naroëito u ustaikom genocidu, kao Ètoje to Djordjevió korektno podvLrkao, stradali svi, bez obztranagodine starosti. ostaje problem da nije lako odrediti procenateventualnog uèe5óajedne grupe u ukupnom broju stanovniStva.Prema tome, kao Sto srno podvukli gore, ako ne moàemo daprihvatimo autorovepredlozene postotkebarza grupuod 30-34,tj B,sy'o urnesto 4,990Á, moZemo ipak poku3iti

-da sledimo

autorovu sugestij u ali da j oj damo d-go, moàda reahiju osnovu"Ako bi, prime4a radi, uzeli za grupl,,25-29,,: g,Tyo; zz gl:ulpu" 3 0-3 4" : 6,syo,proraóun bi bio sledeói : I S,,l 7 2.Ogg(ukupan biojstanovni5tva Jugoslavije po popisu l94B) x 90Á: 1,4lg.4ïg i15,772.098 x 6,5Yo: 1,O25.186. Dakle te dve grupe bi trebaloda imaju ukupno 2,444.675 (l,4lg.4gg + 1,O2t.tSO; a srvarnoimaju 1,848.'742. Razlika od zaokrugljenog 596.000 bi, poDj ordj evi óevoj predloZenoj met.di, predstavlj ao demograÍbkigrrbitak te dve generacije. I ako sada pomnoàimo tu s,mu sarrcrrrogtróim predloàenim, ali bez ikakve argumentacijeo metodii z rl ó u n ava nj a, odnosom izm edj u dernografskih i stvarn ih Ërtavak<rjije "90,57yo", dobili bismo da je broj stvarnih àtava u timclverrra gnrpama bio 540.000. zatim, sledeói nanovo autorovumetodu, ako dodamo tom broju, za ostale grupe generacij a, kakoto autorpredlaze "realnih 700.000" (i to autorovo tvdjenje jebezikakve dokumentacije i argumentacrje), clobili bismo .,kopool, 240. 000 stvarnih gubitaka u celoj Jugoslavij i, al i ne u gran i camaPrve nego Druge Jugoslavije, u kojoj je po mom raóunanju bilo494.000 stanovnika viÉe. Sigurnoje dajejedan deo tih stanàvnikanovopripojenih oblasti ukljuóen u broju one dve petogodi5njegeneracije, gde je autor izrióno ignorisao broj "nerodjenih"-

Uzmimo sada autorove proraèunate najpre demografske

Naure, NACioNAT-LZAM I PRoPAGANDA

gubitke od 2,825 .000 (wideóemo docnij e na koj im su "nau ón i m "kriterijamaoni zasnovani), a zatim swarne gubitke od 1,83 8.000(vtdi za ove brojeve autorovu tabelu br. 120 na strani I 8 1 ), ondabi odnos, po samoj autorovoj logici, izmedju demografskih istvarnih gubitaka trebalo da bude 65,A60Á a ne 90,57Yo.

Ako sada, sledeói autorove brojeve, pornnoZimoz aofuuglj en i vi 5ak od 5 96. 00 0 sa 6 5,0 6Yo (a ne sa 90, 5 7 "Á) dob ilibismo zaolcugljeno 388,000 stvarnih gubitaka, i kada dodamo,po njemu, "logiónu" cifi:u od 700.000 za ostale starosne grupe.ukupan stvarni gubitakbi trebalo dabude 1,088-000, u granicamaDruge Jugoslavije . Ostaje sada da se zua za koliko treba jo5

smanjiti taj broj da bi bili u moguónosti da ga uporedimo sa

mojim 1,014.000, proraóunatim u glanicama Prye Jugoslavije,to jest bez stanovnika novoprisvojenih oblasti? IJ svakornsluóaju rezaltat ne bi bio daleko od mojih proraóunavanja-

Smatram pak, da autorova metoda zasnovana na starostto i

piramidi (Druge Jugoslavij e a ne Prve), na nj egovont apsu rd t t o t t t

odnosu demografskog i stvarnog gubitka od 90,57n1, - Irc vorlinióemu. Ponavljam da taj odnos nije nióim dokazart, i Íto .ievaànije protivno samim njegovim "izraóunatint" brojevittutdernografskih i stvarnih gubitaka. Isto tako autor nije objasniokako je doSao do takozvanog "realnog 700.000", i zaÉto jezanemarto problem "nerodjenih zbog svetskog rata"-

28 - Na strani 125" Diordjevió twdi da "Koèovió. na

primer, nerna uopSte Italijana u popisu od 3l .A3.1931,-.." Umorne Prilogu broj l8 stoji da je u popisu 1931. godine bilo10.000Italijana. Óitalac moi,etakodje da nadje u napomenamaza jeziéne ili verske grupe koje broje vi5e od 500 osoba i uvekpo banovinama sledeóe informacije: po prilogu 2/2: 4.124Italijana u Savskoj banowini; po prilogu broj 213: I 554 u

Primorskoj i 1.306 u Vrbaskoj; po prilogu broj 214: 658 u

Zetskoj ; u svemu dakle 7 . 642, ali ih ima takodj e medj u "ostal i m"kada ih je manje od 500 osoba u jednoj od banovina 5to.je bioslrróaj i sa lJpravom grada Beograda, Óitalu" moZe sada da se

uveri kakoj e to autordecenijarna ozbiljno radio natom problemrr.

42 43

Boc;ot.trllt Koóovló

prema pisanju "Politike" od 2l - erprila 1997. godine.29 - Na istoj strarri 125, pri kraju stranice, pisac navodi da

sam naÈao da je 193 l - biro u Vojvodini r 32.000 Flrvata, jer sujednostarmo, "sa malim intzecima, svi katolici, pa i unijati, aonda Sokci, Bunjevci, Madjari, Italijani proglaSáni Hrvátima,Èto nikako nije taëno". Ovde nije reó o Stamparskoj greéki-Ói talac, ako se referise na moj u tabelu broj 26 óe naói d,i iJ rcl t,pored 132-000 llrvata bilo i Madjara sa 369.000, medju kojima1e daleko najveói broj katolik a. Moíe takodje da se relerise i natabelu broj 2/5,povodom podataka u Dunavskoj banovini (kojaj e obuhvatala uglar.nom dana5nju Vojvodinu, atii aeo Srr-uaip,ali uovoj poslednjoj jebroj Madjarakao iunijata, biowro mari).Od ukupnog broja, u Dunavskoj banovini , od,390-211 koji seizjasnio da mu je madjarski maternji jezik bilo je 346.375katolika, 3 1.029 evangelista, 8.003 Jeweja....Napomenimo daje u Dunavskoj banovini bilo 19.093 grkokatoiika, odnosnounijata. Od tog broja je 14.645llkrajinaca, 513 R'muna,252Madjara, 202 Rusa, i, pored drugih manje zastupljenih,2.246koji su se izjasnili da im je maternji jezik srpsko-hrvatski. ovuposlednju grupu sam podelio na623 Srbe i r.623]Hr:tate. Dodaobih, najzad da bi èitalac uvideo ispravnostmojih proraèunavanja,cla se po popisu od 1948. godine u Vojvodini izjasnilo 134.000sllrrrovrrika kao Hrvati.

Kako èovek da reaguje na ovakve, da ne upotrebimrrclekvantniju reè, netaónosti Djordjevióa? Ne sumnjam da óeóítalac sam da nadje pravi inaz toj pojavi.

30 - Na strani 1 32, autor, analizirajuói problem Zrtava kodF{rvata zaklj uèuj e : "da su ukupne demografsk e Lrtv e hrvatskognaroda u Drugom svetskom ratu daleko veóe od 62.000, nako liko ih j e procen io 2e4 awc, a o 23 .000, na kol iko ih pro""olrrl

"I(oèovió, ne treba ni raspravljati"- Sto je najinteresantnii", sumDjordjevió citira na viËe mesta, áeqaiceve taène ,.trrpo"brojeve demografskih gubitaka Flrvata od 2g5.000 (vidi , naprimer, njegowu tabelu br. 48). Ali watimo se na tai<ozvanihmojih "23.000",odnosno natwdnjuda su, Hrvati imali, pomeni,

NauKa, NAcIoNALzAM I PRoP.IcANDA

taj broj demografskih gubitaka! Gde je na5ao taj brq? Utolikoje jo5 vi5e nepojmljivo 5to je, na drugom mestu, korektnokopirao upravo tu moju, na koju se poziva, tabelu broj 32(njegova tabeia br. 42, na strani 89), gde je broj demografskihgubitaka Hrvata: 312.000. Istina, na toj istoj tabeli nalazimagornji citirani broj od 23"000, ali se cifra odnosi na demografskegubitke Makedonaca. Kako je moguóe da nailazimo na takvenetaènosti u jednom tekstu koji bi trebalo smatratj nauónim?

B- VaÈnost proraëunavanja "demografskog skoka"

Kako je pitanje rezt:'ltata "demografskog skoka poslePrvog svetskog rata" vrlo vaÈan elemenat u proraèunavanjubroja stanovni5tva na dan 15- marta 1948. godine, podprelpostavkom da Jugoslavija nije bila uvuóena u rat, snratriu'ndaje potrebno posvetiti viÉeprostora tom problemu. To.je rruzrr.rzbog moj ih proraóunavanj a, zbog kriti ókih pri m edb i D j o r<i j c v i i' li najzad, zbog njegovog vlastitog proraèunavanja.

Iako upuóujem èitaoca da vidi u mojoj knjizi detaljcr i

osnove mojih raóunanja (tabele broj 13/1 do l3/4), objasnicrrovde, u glavnim crtam a, kako sam doSao do broj a vi Ska stanorm i k a

" demografskog skoka posle Prvog svetskog rata" od 5 5 9. 5 5 8, i lizaokrugljeno 560.000. Taj broj dece rodjene posle zaw5etkaPrvog svetskog rata bi dolazio, da nije bilo Drugog svetskograta, po mojim izmèunavanjima, u godine Zenidbe i radjanjadece, upravo od I 94 1 - godine pa na dalje. Jednom izraóunat brojdece "demografskog skoka posle Prvog svetskog rata" imamopo statistièkim proseónim godi5njim podacima za peiod od1931. do 1938. za celu Jugoslaviju podatak da se na 10-000stanovnika skiapaju godiSnje 77,08 brakova. Prema tomepomnoZio sam broj od 560.000 sa 77,08 i rezultat podelio sa

10.000. Dobiveni broj od 4.316 predstavlja poveóani brojbrakova koji je rezultat nadolaska generacija "demokratskogskoka posle Prvog svetskog rata". Kako je proseèan broj

44 45

Bcx;ot.n ttt Koóri1,1i'

rovorodjenih iznredju 1935 i 193g. br'i9g,9g, zaokrugljeno:400.00 na 100 brakova ujed.oj godi.i.cr svirr brakova sklopienihte i ranrjih godina, to onda znaót daje godi5nji doprinos tihbrakova "demokratskog skoka posle prvog svetskág rata,, iranije sklopljenih bio: (4.316 x 400,00) : 100 : t7.26Ádece, aza 7 godina (april r94r- 15 mart rg4g) to iznosi r20.g4g, irizaolmrgljeno 121.000.

Djordjevió smatra da moji statistièki gore spomenutipodaci, odnosno gore spomenuti mnoÈit elji ,,7i,0g,, i ,,400,00,,

zasnovani na podacima izmedju 193 1. i 193g. zapwi podatak,i izmedju 1935. i 1938. za drugi - ne odgovaraju stvarnosti-Autorje mogao ipak daproveri statistiëkepodatke iz StafisfiëkoggodiSnjaka 1964, ilije tu istu tabelu mogao naói kod ze4avtóana stranama 90 do 93, ili èak da sam izraëuna koji bi to faktori-rnnoZitelj odgovarali bolje od "mojih" "77,0g,, i ';400,00,,. Daleto poku5ao da izraëuna, uverio bi se da ti falctori variraju,zaviseói zakoji period traÈimo proseóni faktor. zapri faktor,tj- broja sklopljenih brakova na 10.000 stanovnika, nasao bi davartra izmedju "73,29,' i ,'77,29,,, dakle mnogo manje ili wloblisko "naÈem" upotrebl.l-enom,,77,0g"- Orugi fukto., tj. brojrodjene dece na 100 sklopljenih brakova te i ianijih godina, davarira izmedju "373,31,' i,,392,6g", dakle, u svakoá sluèaju,nr:rn-je od "naieg" upotrebljenog "400,00".

Ako je tendencija pred Drugi svetski rat, sa porastomst:urovni5tva, bila, s jedne strane porast sklopljenih brakova,beleZimo takodje veliki porast razvedenih brakorra, s drugestrane, Sto je presudnije za naí problem za taj isti period,tendencij a j e b ila sm anj enj e broj a novorodj enih i poi"d po., eóanj abroja stanovnika. Dodajmo, da bi dopunili

^poaatke kojim

raspolaZemo, da je proseèni godi5nji broj rodjenih, ukgueulueisve generacije, za period 1931_1935 459.236, a za period predrat 7936-1939: 418-907. padje veriki: g,5g3yo. prema tome,svaki pokuÈaj uvodjenja veóih, i pogotovo wlo veóih faktorarodjenja dece na 100 sklopljenih brakova te i ranijih godina, zaperiod 1941-1948, pod prepostavkom da nije bilo átu, .r"-u

Naure, NAcroNALrzAM r PRoPAGANDA

nikalcrru realnu podlogu.Djordjevió dalje smatra (vidi njegovu stranu 133) da ratni

period za Srbiju nije, kako ja tvrdim, od i 91 1 . do 1920, poËtoje, prema autoru, izmedju dva balkanska rata i poóetka Prvogsvetskog rata bilo mirodopskih perioda" Autor zaboravlja da se

ratni period ne raëuna od dana kada pukne prva pu5ka, ili od danaobj ave rata do poslednjog pucnj a ili s dana skloplj enog primirj a

Pre poèetka neprijateljstava postoji veó psihoza rata, nezaboravimo vreme mobilizacije, koja moàe da se proteZemesecima. Po zawéetku rata, povratak zarobljenika zahtevatakodje izvestan period vremena, zatim period dernobilizacije i

wem e prilagodj avanj a mi rovnoj si tua cij i, n ajzad, n e zaboravi m oi penod od 9 meseci trudnoóe. Ne bih bio daleko od istine kadabih tvrdio dajeratni periodtrajao, naroèito za Srbijui Crnu Gonrod 1 9 1 1 do kraj a 19 7 9, razume se, ne uvek sa istim intenzitetom

Najzad, Dj ordj evió twdi da j e u grrpi rodj enih 1 I I 6 - I 920 .

bilo veó dece "demografskog skoka posle Prvog svetskog rata",jerje, po njemu, taj skokpoóeo veó 1920. godin e. Prenra lonrc,on smatra da za grupu 1916-1920, umesto "mojilr 1,097-9() I ".trebauzeti, -nabazi, koju on definiSe: "nije daleko od realrrog"- 950.000.Isto tako, po5tojepo njemubilo samo tri ratne godinc,ne treba traÈiti, kao 5to sam jauradio, proseèan petogodiËnji oddesetogodi5njeg broja rodjenih (1911-1920) nego uzeti samobroj rodjenih za period 1916-1920. PokuSajmo da sledimonjegowu logiku. U tom sluóaju, raóunanje bi izgledalo sledeóe:1,751.136 - 950.000 : 801.136 (to bi, za njega, bio korektni-jibroj nego moj od 560.000)- Ne zaboravimo da, bilo njegov brojod (zaokrugljeno) 801.000 ili moj od 560.000, predstavljajuviSak dece koji su rodjeni posle Prvog svetskog rata kao rezultat.demografskog skoka posle zavrËetka upravo tog Prvog svetskogÍaÍa.

Éta u stvari radi Djordjevió? On je podelio broj B0l. I 36 sa

5 da bi imao godiSnji broj od 160.227, i to pomnoZio sa 7, dabirezultat od 1, 121.590 bio broj dece "demografskog skoka poslerata". ZadrLimo u parneti ovaj njegov broj po5to je on u srZi

46 47

Brx;tll r|tr Koiovttl

kritike koju óu sada da dam.Dobijam utisak da Djordjevió nije razumeo: prvo, gde

treba trailti broj demografskog skoka. Odgovor je: u pririmgodinama posle Prvog svetskog rata, a ne od I 941. Zatim: kadaóe t;r1 viÉzrk, taónije reóeno jedan manje veói deo tog vi5ka,proiza5ao iz clemokratskog skoka posle prvog svetskog rata(dakle, rodjeni uglavnom izrnedju 1920. i 1924.), doprineti,odnosno poveóati "normalan" broj novorodjenih. Odgovor je:kacla ljudi í íene udju r-r godine sklapanja brakova i radjanja dece,t.i . .cl lt)4 l. godine pa nadalje, ali nas interesuje samo doprinosprvih sedam godina, odnosno do dana popisa 15 marta 194g-

Razume se, da moja metoda kojom traÈ,im brojdemografskog skoka samo u petogodiÉnjoj gnrpi 1920-1924,rnoá,e da podlegne kritici sa aÍ€lumentom da je verovatno biloefekta "demoklatskog skoka posie prvog svetskog rata" i posle1924. \l moju "odbranu" treba reói, da sam radio podpreqpostavkom da su svi, od rodjenih 560"000, dostigli 20 d,o 26godinu starosti, izrnedj u I 9 4 I " i I 94 8, ito sigurno nij e bi o sluóaj ;zatim da nisam uzeo u obzir da j e j edan broj emigrirao ("trbuhomza kruhom"); inajzad da su faktori koje sam upotrebio, kakobroja sklapanja brakova tako i godi5njeg broja novorodjenih -lrrc veói nego manji, kao Sto smo to veé pokazali gore- Isto takolrcba dodati da je jedan izvestan broj brakovaiztihgeneracija,rr:r Zalost, ne mogu biti precizniji po5to ne raspolaàemo tim1r<rdacinra, bio sklopljen tek posle 15- marta 1948, a da negovorimo daje bilo ljudi i àenaiz tih generacijakoji nisu uopËtesnrpili u brak.

Pred ovom samokritiko m pozivanto Djord evióa u pomoó-Pretpostavimo daje nalazDjordjevióa od 801.000 moguóa

altenrativa. Ispitajmo je. Ako postupimo sa istim faktori ma, atisigr.rrno nisunimalo niski,kao Sto smo mogli videti, matematiókaoperacijaje sledeóa: (80 I .000 x77 ,08): 10.000:6. I 74 (brakovavi5e); zatim (6.174 x 400,00) : 100: 24.696, ili okmglo 24.700x 7 godina (za period 1941-48): 173_000 dece viSe nego 5to ihb i bi lo u stvarnom priraótaju da nij e bi lo to g uti caj a demo grafskog

Neuxa, NActoNAt.tzAM I I'RoPA(lANl)A

skoka posle Prvog svetskog rata.Pretpostavimo i ispitajmo sada d.ugo alternatirrr: sa jedtte

strane, argumenat Djordjevióa da za gï-upu godine rodjenj e

1916-20, umesto zvaniónog statistièkog broja 1,097.991, trebada se uzme 950.000 i, sa druge strane, moj stav da ratna situacijautièe kako na gr:upu rodj enih 1 9 1 6- 1 920 tako i na grupu rodj enih191 1-1915. Dabi olakéao óitaocudaprati matematióku operaciju.uporedjujem moj proraëun koji sam izneo u mojoj knjizi rr

Prilogu broj 13/7 sa ovom "drugom alternativom":

Godina Zvaníént "l)ruga alter-rod-ien_ia --broi rodjenih,

- nativa-

l9ll-l-s 1,285.1o4 1,285.1041916-20 1.097.99r 9s0.000

2,383.09s ?,235 104Da bismo dobili proseèni broj zaperiod od 5 godina, podelrti sa 2

Po zwaniènom popisrr í2 1921-2.5:. 1,751.136 (R) 1.751 l1(, (ll)

l,l91 348 (A) I.l17 552 (z\)

Daklc, generacij a "dcmografskogskoka" je veéa od proseènih petgodina od 1911-1920 (B - e) za: s6o.o00 ó14-a!a

I ako sada izwSimo nratematióku operaciju 2a"634.000",sa kojom se èitalac sada sigurno srodio, dobióemo sledeóe:(634.000 x 77,08) : 10.000 : 4.887; te (4.887 x 400,00) : I 00 :19.548 x '7 : 137.000 viÉe dece rodjene kao rezultat"demografskog skoka posle Prvog svetskog rata".

Kao 5to moZemo da widimo sve je to daleko od broja1,1 2 I . 5 9 0,broj koj i Djordj evió smatra taón ij im da su upotreb lj ene,razume se po njemu, "prawilnije pretpostavke"-

Ali, u svakom sluóaj u, to nij e broj rodj enih "demokratskogskoka posle Prvog svetskog rata" koji je izraóunao I)ordjevióO tome óe biti reè u sledeóem delu ove rasprave, poSto 1<r

njegovo proraèunavanje zahteva posebnu paZnjrrAko smo seveó zadríali nagornjim izraóunavanjima, cilj

48 49

Bocor.n-rs Koèovtó

rrirrn .je bio da èitalac bude upozrlat sa autorovom logikorn i

rrjcgovin.r interpretacijarna problerna gtrbitaka-

50

llrx;t,t n'lr Kocr t\rre

Ostaje pak pitan-je k<rjc z:rlrtcvir od autora, kao i od mene,

preciznui odgovor, naroèilo krtcllr sc pretl rrjim twdi da su

"hiljade Srba i Crnogoraca pobiieni" a 'JoS veói broj ih jeproterail", dok ja priznajem svoJ rr nemoguónost da odgovorim,jer su mjneki podaci bili nepoznati: kako obJasniti èinjenicu da

je Srba i Crnogoraca na Kosor,u bilo po popisu l93l - godine:

l49,000,godine I 94 I : I 78.000 (prema mojim proraèunavanjima

trebalo ih je biti 1948, pod pretpostavkom da nije bilo rata, oko200.000), a da se po popisu I 948- godine na5lo, i pored zabrane,

koja je 2aista postoj ala, za mnoge Srbe i Crnogorce da se watesvojim króarna: 190.000 Srba i Crnogoraca. Odmah dodajem da

sam tako, pol,azeci od tog podatka, izraóunao broj od 10.000

demog-afskih gubitaka na Kosovu, i 4.000 stvarnih.5 -Na strani 66, Djordjevióeve knjige je njegova tabela

brol 22.. o nacionalnoÍn sastavu Jugoslavije 1948, podp reqpo suvko m da n rj e bi I o r ata. Broj ewi su, kako autor n aznaóuj e,

izvuèeniz mojih tabela. Ako su kolone zaBiH, Makedoniju,Hrvatslcrr I Crnu Goru korekfno iznesene, to nije sluóaj za

Sloveniju, Srbiju ni za Jugoslaviju. Autor je arbitrarno stavio4.000 glevenaca viSe za Sloveniju (kao i u ukupnom broju za

Slovence)i za Srbiju on je izmenio brojeve za Turke, Rumune,Vlahe i zaglupu "ostalih". Referisati se na druge autore i menjatip.jihove originalne date brojeve je neprih'ratljiv naóin za nauónu

studiju-6 - U napomenama te svoje tabele, Djordjevió predstavlja

podatke nroje tabele kao netaóne komentariSuói brojno stanje

rurskog stanovnistva u Jugoslaviji- Tako autor upuóuje ëitaoca

na moju lnbelu br. 18, gde pokazujem da je bilo ukupno Turaka

u JugoslaflJl'ii|, L93l: 133.000; 1941: l5i-000 a 1948: 17: 170.000

(trebao jett, za poslednji broj, dodati, ali nije, da je to mojproraëun demografske situacije pod pretpostavkom da nije bilorata). Ti brojevi su barjednom taëno prepisani. I sada te brojeve

uporedjuje sa brojevima koje sam izneo za Turke samo uMakedoniji i na Kosmetu (Kosovo): 1931: 130.000 (taj broj jetaèan), t g4l : I 57 .000 (taj broj nij e znao daprekopira, j erj e taëan

NauKa, NAcIONALIZAM Í PIIOPACANDA

broj 147.000, razlika je velika: 10.000), 1948: 165-000 (taóan

broj je 166.000, opet netaëno kopiranje)- Autor onda smatra da

nisam naéao u drugim republikama ni jednog Turóina, znaói

negdesam pogreSio poóto manjkaza 193 1 : 3.000;za194I: 4.000

i za 1948:4.000. Jasno je da se Djordjevió nije upuÈtao uprouëavanju tabela koje kopira. Da savesno radi, na5ao bi u

napomenama tabele br.29 da je u UZoj Srbiji, u grupi "ostali"bilo 3.000 Turaka po popisu od 1931. godine, 4-000 1941- i da

ih je trebalo biti 4.000 1948. godine uvek pod pretpostavkom da

nije bilo rata.7 - Na strani75, Djordjevió se óudi daje "Koëovió naÉao

samo 970 grkogatolika Srba, alizato 12.441llwata grkokatolika,a nije sporno da su unijati (grkokatolici) poreklom Srbi".(Dodajmo da smatram da je bilo i 533 Makedonaca grko-katolióke veroispovesti)- Trebalo bi, pre svega, izneti argu-mente a ne twditi da "nij e sporno" . Zatimizneti koliko (i u koj imrepublikama) bi trebalo, po nj emu, da bude Srba-unij ata? Ó i ta I a c,

treba da bude upoznat sa podatkom da od ukupnog bro.ilgrkokatolika srpsko-hrvatskog maternj egj ezika od I 3 -4 I 1 ( p I us

533 Makedonaca koji su swstani u popisu 1931" godine rr

srpsko-hrvatskrr jeziónu grupu), pored manjih brojeva u druginrbanovinarna (ili republikama), u Sloveniji je bilo 2.254, u

Hrvatskoj 6.351 i u Dunavskoj banovini, dakle uglawnom uVoj vodini 2.246 "Pr,znav5i Papu kao svo g poglavar4 pretpostav iosam da je veói deo" iako moída srpskog porekla, vremenompohrvaóen. Isti sluóaj se desio sa veóim brojem Srba-katolrka.Nisam siguran 5to twdim, ali "govori se" da je ih je bilo ok<r

50.000 od Illcinja do Peljeéca, te da se najveói broj wemenorn,upravo pomoóu religije, pohrvatio. Nikada ne odbacujemmoguónost da moj e pretpostavke budu pogreÈn e, u j ednom i I i usuprotnom pravcu, i nadam da óe neko kompetentniji, ispravitimoje brojeve ozbiljnim argumentima, a ne sa takvim kao"mnogo veói", "apsurdno", "nlje sporno", "zna se", itd,

8 - Djordjevió stalno pravi gre5ke- Videli smo vec da

pogre5no prepisuje cifre tabela- Sada mi imputira, piéuói, na

i.

24 25