1. ZADOVOLJSTVO POSLOM1.1.Zadovoljstvo zaposlenih poslomZadovoljstvo poslompredstavlja temelj zanimanja savremenog menadmenta ljudskihresursa. Predstavlja kompleksan aspekt ljudskog doivljavanja i ponaanja koji se moe sagledatisa vie aspekata. Moe se definisati sa vie aspekata. Onustvari predstavlja subjektivandoivljaj kojiseogledakrozrazliitekarakteristike. Svaki zaposleni imanekaoekivanjanaposlu. o je bitan faktor uspeha u radu jer osoba koja je nezadovoljna svojim poslom to svojenezadovoljstvo prenosi i na druge korisnike pa i na kolege.Zadovoljstvoposlompredstavljafenomenkoji seogledauafektnoj orijenta!iji premaradniminio!ima i radnomokruenju. "ajvanije determinante zadovoljstva poslomsu#interesantani kreativanposao$ dobri odnosi sa rukovodio!ima i kolegama$ visoka zarada$autonomija u radu$ mogu%nost napredovanja$ sigurnost posla i sposobnost odvajanja privatnogod poslovnog ivota. S druge strane nezadovoljstvo poslom utie na zdravlje pre svega mentalnoi dovodi do pove%ane aneksioznosti$ dok je sa fizikim zdravljem u umerenoj korela!iji.Zadovoljstvo poslom ili stav zaposlenih prema poslu moe se definisati kao & kognitivne$afektivne i evaluativne reak!ije pojedina!a na svoj posao & '(reenberg i )aron$ *++,-..ognitivna komponenta obuhvata odre/ene pretpostavke i verovanja prema tomposlu.0fektivna komponenta obuhvata ose%anja prema poslu. 1valuativna komponenta obuhvata o!enurada na poslu.2okovateorijazadovoljstvaposlomjeosnovnateorijakojapotrepljuje ovaj fenomen.' 2o!ke$ *+34-. Prema ovoj teoriji pojedina! je zadovoljan poslom ukoliko odre/eni ishod poslaodgovara eljenomishodunaprimer ' odlazaknausavravanjeili dodatna bonus zarada-.Pojedina! je zadovoljan poslom u onoj meri u kojoj dobija ishode koje eli. 2okova teorija !enisvaki ishod koji je bitan za zaposlenog bez obzira na vrednost. Prema ovoj teoriji zadovoljstvopredstavlja nesklad izme/u onoga to zaposleni imaju na poslu i onoga to ele da imaju. 5to jenesklad ve%i to je i ve%e nezadovoljstvo.1.1.1.Komponente zadovoljstva poslom Zadovoljstvo poslom je sloen stav koji obuhvata tri komponente# Vrednosti, Znaaj vrednosti, Percepcija.1dvin2ok jedefinisaovrednosti kaoeljuosobeda postignenetosvesno ili nesvesno.Postoji razlika izme/u vrednosti i potreba. Potrebe predstavljaju objektivne zahteve ljudskog telakoji morajubiti zadovoljeni naprimer potrebazahranom$ vodomi kiseonikom.6rednostipredstavljaju subjektivne potrebe koje se nalaze u ljudskom umu.7ruga komponenta zadovoljstva poslom jeste znaaj vrednosti. "ije samo bitno koje vrstevrednosti imaju zaposleni nego i kako te vrednosti preferiraju. odosta utie na stepenzadovoljstva poslom. "ekim ljudima je vie bitna sigurnost posla u odnosu na druge vrednosti.7rugi ljudi vie ele da rade poslove koji su kreativniji$ koji podrazumevaju stalno usavravanje.7rugi ljudi vie vole poslove koji su oputaju%i ili zabavni. "eki ljudi su zadovoljni dugoronimzaposlenjem a neki vie ele stalan radni odnos.re%akomponentajeper!ep!ija. Onapredstavljaodnosizme/utrenutnesitua!ijei naihvrednosti. Onasedostareflektujenazadovoljstvoposlom. 8kolikoonanijesavrenanjenorazumevanje moramo traiti u razumevanju trenutne situa!ije od strane zaposlenih i na osnovunjegovih linih karakteristika."erazdvojni pro!es upravljanjaorganiza!ijompredstavljai pro!esmerenjazadovoljstvaposlom. Onpredstavljapro!esmerenjazadovoljstvazaposlenihposlomkakobi sepostigaokvalitet proizvoda i usluga i podigla efikasnost u radu zaposlenih ' 8roevi% i Sajfert$ 9:*9-.Zadovoljstvo poslom predstavlja per!ep!iju odnosno da li su zadovoljeni motivi koji bi uti!ali nave%u produktivnost. 8 sreditu zadovoljstva zaposlenih je motiva!iija. O teoriji motiva!ije bi%e rei u narednimpoglavljima. Postoje neke polazne predpostavke za merenje zadovoljstva zaposenih$ kao to su# Zadovoljstvo zavisi od oekivanja zaposlenih kao i u kojoj meri su ta oekivanjazadovoljena, Meri se razlikom izmeu nivoa tenji i postignutih rezultata, Zadovoljstvozaposlenihnijeuvekobjektivnaali nisubjektivnaocenaposledicaeikasneorganizacije, Zadovoljstvo poslom je mogu!e oceniti tek ako se na red postavi hitnost potreba koje suvredne za zaposlenog i kada se utvrdi lista potreba to jest herarhija koja je njima svojstvena" #anasijevi!, $%%&'. 1.1.2. a!to"i zadovoljstva poslom Postoje brojni faktori koji utiu na zadovoljstvo poslom. Oni utiu i na ponaanje zaposlenihna poslu ali i na njihov doivljaj posla. 7va osnovna faktora zadovoljstva poslom su#(. )ini aktori zadovoljstva poslom$. *rganizacioni aktori zadovoljstva poslom*. 2ini faktori zadovoljstva poslom; su faktori koji se nalaze u samom oveku i to mogu biti# +adni staistarost;2judi save%imradnimstaomi viegodinastarosti imajuve%utenden!iju zadovoljstva poslom od onih mla/ih. adnik %evremenomukolikobudepostavljennaradnomestokojejesklononjegoviminteresovanjima davatiboljerezultate$izraava%esvojevetineiznanjaupunomsjaju idava%e deo sebe za organiza!iju. o %e onda dovesti do ve%eg nagra/ivanja radnika$ boljeproduktivnosti i ve%eg stepena zadovoljstva poslom. Pozicija i status ; to je najvie izraeno u birokratskim organiza!ijama. Svojim poloajemuorganiza!iji zaposleni stiumo%$ uti!aj i ve%uzaradutodovodi dozadovoljstvaposlom. 5to je nivo pozi!ije ve%i to je ve%e i zadovoljstvo. -kupno zadovoljstvo ivotom ; ukoliko je pojedina! zadovoljan svojim ivotom onda je ive%e zadovoljstvo poslom.9. Organiza!ioni faktori zadovoljstva poslom; ovi faktori su izvan linosti zaposlenih i nalaze se uorganiza!iji. o mogu biti# Vrsta posla; 8koliko zaposleni obavljaju posao koji je mentalno izazovniji a nejednostavan i rutinski bi%e zadovoljni poslom. +adni uslovi; >adnasredinamoebiti prijatnai neprijatna. Prilikomprojektovanjaradnihmestamorasevoditi raunadaradnikimaodgovaraju%euslovetupresvegatemperatura vazduha$ vlanost$ osvetljenje i odgovaraju%i nivo buke do =: fonova. o seodnosi na fiziku sredinu. Sdruge strane neophodnoje voditi rauna oso!ijalnojatmosferi zaposlenih odnosno mora se voditi rauna i pratiti odnosi izme/u zaposlenih.Odnosi izme/u zaposlenih su veoma bitni jer je est sluaj da zaposleni jedni drugimapodme%urazne stvari. "aruito je to izraeno kodena koje suponekad izloenemobingui tojesadaveomauestalapojava. )itni sui odnosi izme/uzaposlenihirukovodio!a. 8koliko su odnosi dobri ve%e je zadovoljstvo poslom. Mora se naglasiti dakod ovog faktora zadovoljstva poslom veoma veliki uti!aj ima na!ionalna kultura. "aimeu kolektivistikim drutvima kao to je nae zaposlenima je vie bitno da imaju dobreodnose sa kolegama$ rukovodio!ima i da se s njima posle posla drue u odnosu na visinuplate. Platajestebitna$ ali nei presudnaupoboljanjuradnihuslovauorganiza!ijiznaajno mesto zauzima i so!ijalna atmosfera. ,istemnagraivanja;poznatojetojeplatave%atojeve%ei zadovoljstvoposlom.Me/utim nekada plata nije presudna veoma je vano stvoriti pravedan sistemnagra/ivanja to kod zaposlenih izaziva ve%e zadovoljstvo nego visina plate. ,til upravljanja organizacijom; razliiti stilovi upravljanja dovode do ve%egsamodokazivanja i samopotvr/ivanja zaposlenih. 8 demokratskim stilovima rukovo/enjazaposleni imaju ve%u mogu%nost da uestvuju u odluivanju i to dovodi do zadovoljstvaposlom. *rganizacionastruktura?tosuorganiza!ijede!entralizovanijetojemogu%nost zaodluivanjezaposlenihve%easamimtimizadovoljstvoposlomve%e.Ovaj argumentdeluje dosta logino ali se mora imati u vidu i mogu%nost njegove kulturne ogranienosti."aime$ de!entraliza!ijamoebiti izvor zadovoljstvazaposlenihsamoakooni imajupretpostavku i oekuju da mo% treba da bude to je mogu%e vie ravnomerno raspore/enau organiza!iji. o je me/utim sluaj samo u na!ionalnim kulturama koje imaju nisku tzv.distan!umo%i. 8kulturamasavisokomdistan!ommo%i zaposleni i neoekujui nepreferiraju njihovo ukljuivanje u odluivanju te %e de!entraliza!ija verovatno ostati bezefekta po njihovo zadovoljstvo. obbinson$ 9::B-. 0apu/tanje; aktivna destruktivna reak!ija$ odlazak iz preduze%a zbog nezadovoljstva$ Zanemarivanje; pasivno putanje da se situa!ija pogorava$ pove%ava se odustvovanjesa posla $ redukuje se zalaganje i pove%ava se kart$ Protestovanje ; aktivno konstruktivno zalaganje da se otklone uzro!i nezadovoljstva$ISPUNJENOSTPOSVEENOSTUKLJUENOSTNEZADOVOLJSTVOZAPOSLENIHZADOVOLJSTVOZAPOSLENIHFaktori koji vode nezadovoljstvu:Loa plataLoe osigura!eLoi uslo"i ra#aNe$ogu%ost apre#o"a!aLoe &ee'(i!eNesigurost poslaFaktori koji vode zadovoljstvu:Do&ro "o)st"oDo&ar o#os sa $ea#*ero$Pri+a!aNapre#o"a!eLi,i apre#a-.ee#&a(- i po#r-aJasa uputst"a i (il!e"iKada su ovi faktori optimalni, nezadovoljstvo poslom e biti eliminisano. Ipa-/ o"i 0a-tori e po"e%a"a!u +a#o"ol!st"o poslo$1Kada su ovi faktori optimalni, zadovoljstvo poslom e se poveati.Model zadovoljstva poslom )ojalnost ? pasivno konstruitivno ekanje da se stvari same poprave.Sli!a 1. Model zadovoljstva zaposlenih ' Aield$ 9::,-.1.1.'. Zadovoljstvo poslom i izv"(enje zadata!a Mnogi veruju da je zadovoljstvo poslom povezano sa produktivno%u. Me/utim u praksi sepokazalo da je to malo drugaije. >ezultati istraivanja naime pokazuju da je odnos izme/u ovadva pozitivan ali da nije toliko jak. Cedan od razloga zato je to tako moglo bi da bude da radniuinakvodi zadovoljstvuposlomsamoakosunagradevrednije. 6isokoproduktivni radni!idobijaju vie nagrada i to svakodnevno$ dok nisko produktivni radni!i te nagrade ne dobijaju."eke organiza!ije ne nagra/uju uinak i zato veza izme/u uinka i zadovoljstva nije toliko jaka.Me/utimtaj odnossemoepoboljati uvo/enjemfaktorakaotosu# mestoradnogmestauhijerarhiji organiza!ije$ kontrola$ brzina mehaniza!ije i slino. ako/e$ objanjenje moe biti dazadovoljstvo poslom kao stav ne predvi/a pojedinana ponaanja ve% se bavi ponaanjem ljudi uopte. "aime neki radnik %e iako je nezadovoljan nastaviti da se trudi$ drugi %e manje da se trudia tre%i %e da poeli da ode iz organiza!ije. >azlozi zato zadovoljstvo poslom i uinak imaju takoogranien odnos mogu biti slede%i# Zadovoljstvo poslom i uinak su povezani vrednim nagradama ali to ne mora da budedirektna veza. 0ko se zadovoljstvo poslom meri uinkom onda to moe da bude vezanoza kvalitet i kvanitet ali i za organiza!iono ponaanje. o se odnosi na zatitu resursa$veseo i kooperativan stav$ pomo% drugim kolegama. o dosta utie na drutvene odnose ufirmi dosta doprinosi efikasnom funk!ionisanju organiza!ije ali ne mora biti u funk!ijistandardnog merenja uinka. Destoumnogimposlovnimsredinamapostoji mali prostorzapove%anjeminimalnoguinka.8nekimpaksredinama radni!i da biostalidarade tajposao moraju dadremakar minimalni uinak da bi ostali da rade na tom radnom mestu '(reenberg i )aron$*++,-.1.1.). Zadovoljstvo zaposlenih i o"%aniza*iona posve+enostOrganiza!iona posve%enost predstavlja stependokojegsupojedin!i spremni da buduposve%eni organiza!iji u kojoj radi$ to se odnosi na elju da ostanu u organiza!iji$ spremnost naostvarivanje !iljeva organiza!ije i poistove%ivanje sa organiza!ijom. Ona predstavlja proirenjezadovoljstva poslom. Stepen posve%enosti je vezan za jainu emo!ija. .od posve%enosti emo!ijesu jae$ zaposleni su spremni da se rtvuju za organiza!iju i da daju deo sebei vide organiza!ijukao svoju drugu ku%u. )itni aspekti organiza!ione posve%enosti su# osnova ili izvorposve%enosti$ objekti posve%enosti$ faktori posve%enosti i efekti posve%enosti.*snovaili izvor posve!enosti; dajeodgovor napitanjezatojenekoposve%ensvojojorganiza!iji postoje tri osnova ili izvora posve%enosti#Prva grupa posve!enosti odnosi se na usagla/enost ciljeva pojedinca i organizacije.o seodnosi na radnika koji ostaje u organiza!iji i rtvuje se za nju i to dovodi do stvaranja efektivneposve%enosti..rugagrupa posve!enosti odnosi se na kontinuelnuorganizacijuodnosno zaposleniimasiguranulog. oznai dazaposleni ostajeuorganiza!iji i posve%ujesenjoj jerznaakobinapustio organiza!iju izgubio bi sve ono to je u nju godinama ulagao.#re!agrupaposve!enosti je normativnaposve!enost; topodrazumeva da radnikostajeposve%en organiza!iji samo zato to je to njegova obaveza koja je njemu nametnuta iz radnesredine.*bjekti posve!enosti Objekti posve%enosti mogu biti razliiti i mogu se odnositi na pojedin!e u organiza!iji$ grupepojedina!a u organiza!iji$ delove organiza!ije i organiza!iju u !elini.Postoje tri nivoa objektaposve%enosti# *rganizaciona posve!enost na individualnom nivou; odnosi se na posve%enostzaposlenogzajednuosobu. Onsevezujezajednuosobusakojomimadobrei ferodnose. Primer toga je vezanost za rukovodio!a sa kojima ima dobre odnose. *rganizaciona posve!enost na grupnom nivou ; podrazumeva da se pojedina! vezuje zagrupu pojedina!a u organiza!iji formalno ili neformalno. Primer toga su kolege na poslusa kojima radi. *rganizaciona posve!enost na nivou organizacije; podrazumeva posve%enostorganiza!iji u !elini ili samo njenimrukovodio!ima. Me/utimta posve%enost iorganiza!iji i rukovodio!ima je u me/usobnoj interak!iji.1aktori koji imaju uticaja na nivo organizacione posve!enosti Posve%enost moe biti mala i velika$ dok visina posve%enosti zavisi od slede%ih faktora# )ine karakteristike zaposlenih; dui radni sta i godine starosti pove%avaju posve%enostorganiza!iji. e&motiva!ijaFpotieodlatinskerei motivus toznai pokrenuti$ terati$ prisiliti ioznaava ono to iznutra pokre%e oveka da radi neto ili se ponaa na odre/en nain 'http#GGHHH. Irtanje i slike. IomGGmotiva!ija.html-. ako/e na osnovu operativne upotrebe podmotiva!ijom podrazumevamo organiza!iju$ usmeravanje$ odre/ivanje inteziteta i trajanje radneaktivnosti. >ukovodio!i u organiza!iji pod motiva!ijom podrazumevaju sposobnost da usmereljudedaseponaajunaeljennainkakobi ostvarili !iljeveorganiza!ije$ ali istovremenoostvarivanje!iljevazaposlenih. Pravi menader 'rukovodila!- nastoji dapoveematerijalne$psiholoke i so!ijalne potrebe zaposlenih sa !iljevima organiza!ije a neke od njih su#& Motiva!iju moemo definisati kao pro!es pokretanja aktivnosti oveka i njenogusmeravanjanaodre/eneobjekteikordina!ijuteaktivnosti?radipostizanjaeljenih!iljeva' .uli%$ 9::B-.& Motiva!ija je psiholoka kategorija$ dok samo motivisanje predstavlja upravljaki pro!espomo%u koga se vri uti!anje na ponaanje ljudi$ a na osnovu predhodnog saznanja o tome ta jeto to izaziva odre/eno ljudsko ponaanjeF ' Mari%$ 9::,-.& 2judi svojim poten!ijalom 'znanjima$ sposobnostima i ponaanjem- doprinose ostvarenju!iljeva kompanije. Za uzvrat kompanija zaposlenima treba da omogu%i da kroz ostvarenje njenih!iljeva i oni ostvare svoje line i profesionalne !iljeve 'Covi%$ 9::,-.Osnovni pro!es motiva!ije zasnovan je na tri elementa# potreba$ pokret$ nagrada. Potrebapredstavlja stanje nedostatka ili psiholokog i fizikog debalansa. "a primer pojedina! uorganizmuimanedostatakvodei unjemusejavljatenzijakojumoradazadovolji. Pokretpredstavlja ak!iju koja se preduzima kako bi se otklonio nedostataki otklanilatenzija. "agradapredstavlja ono ime se moe otkloniti nedostatak i tenzija.Sli!a 2. Pro!es motiva!ije ' Cani%ijevi%$ 9::,-Zamenadment preduze%ajeodizuzetnevanosti dapoznajeprofil motivisanjasvojihzaposlenih. Produktivnost radadirektnozavisi odstepenamotivisanjazaposlenih. 7abi seostvariovisokstepen motivisanostizaposlenih moraju da se poznaju njihovi motiviinjihovepotrebe. Svaki zaposleni mora da se upozna kao jedinka bez obzira u tip linosti koji ste ga svrstali.Za to je potrebno ne samo znanje nego vetina da se upoznaju ljudske osobine i koreni. .orensvih ljudskih motiva lei u zadovoljenju potreba zaposlenih. .ljuni element svega jeste da seprona/e nain da se zaposleni zadovolje. ri dimenzije motiva!ije su bitne za razumevanje njenog uti!aja na performan!e zaposlenih#prava!$ intezitet$ postojanost. 7a bi zaposleni u preduze%u bili motivisani na pravi nain njegovamotiva!ijamoradaimaodgovaraju%iprava!. "aprimerstudentmoedabudemotivisandapoloi ispit na pogrean nain odnosno da prepisuje$ a ne da ui. azlika u odnosu na prethodnu teoriju je u tome to mi ne moramo prvo da zadovoljimo potrebenieg nivoa nego moemo da prvo zadovoljimo vie potrebe ukoliko je to u skladu sa naimrazmiljanjem 'na osnovu$ kulture$ profila i iskustva pojedin!a-. Zajedniko za ove dve teorije jepostojanje ideje da se utvrdi koje potrebe pokre%u pojedin!e. Ova teorija ima implika!ije za menadere naime svaki pojedina! ima razliite potrebe nekesu za njega vane vie od drugih stoga kada zadovoljavamo potrebe svakog radnika moramo daga sagledamo kao posebnu linost.#eorija dva aktoraJer!bergova teorija motiva!ije kae da motiva!iju zaposlenih reguliu dve grupe faktora#higijenski i motiva!ioni faktori. 5utina zadovoljstva ove teorije jeste da nezadovoljstvoizadovoljstvoljudi na posluodre/ujuodre/eni faktori. Prisustvoi odsustvonezadovoljstvaodre/ujuhigijenskifaktori. Prisustvoiodsustvozadovoljstvaodre/ujumotiva!ionifaktoriilimotivatori.