ЕСТЕТСКО ВАСПИТАЊЕ И ФИЗИЧКО, МОРАЛНО, ИНТЕЛЕКТУАЛНО, РАДНО И ЕКОЛОШКО ОБРАЗОВАЊЕ

Из семинарског рада Душице Марковић

Естетско васпитање и физичко васпитањеПовезаност естетског и физичког васпитања испољава се у тежњи за правилним и складним развојем човековог тела, лепотом његових покрета и облика. Правилно држање тела, ходање и грациозност покрета постижу се упражњавањем вежби обликовања, гимнастичким вежбама, пливањем, клизањем, скијањем, учењем народних игара и плеса. У псвезивању естетског и физичког васпитања посебно је значајан утицај музике, балета и ритмичке гимнастике.

Естетско васпитање и морално васпитањеПовезаност ествтског васпитања са моралним васпитањем изражена је још у атинском идеалу „калокагатија“, као савршенству, складности лепоте и доброте. Естетским садржајима утиче се на буђење и развијање моралних осећања и њихово обликовање. Моралиим осећањима се снажније и дубље доживљавају и прихватају моралне вредности. Снагом естетског израза подстичу се и развијају честитост, оданост, правичност, љубав према истини, домовини и слободи, алтруизам, тежња да се буде племенитији, хуманији и савршенији.У уметничким делима су садржаји који подстичу на морална размишљања, вредновање и заузимање моралних ставова. На уметнички начин исказани садржаји побуђују племенита осећања и морализују човека. Млади се често идентификују са „позитивним ликовима“ a ocyђују и презиру „негативне јунаке“. Уметничка презентација ликова, догађаја и односа има снажан утицај на развој моралности младих, некада и већи од непосредних моралних објашњења и савета. У процесу стваралаштва, Koje има естетски карактер, развија се тежња ка савршенству. To подразумева превладавање разних тешкоћа, што доприноси развоју стрпљивости, упорности, самодисциплине, самосталности и сл. Естетски садржаји и стваралаштво имају значајну улогу у процесу социјализације, развоју идентитета и самоактуелизације личности.

Естетско васпитање и интелектуално васпитањеЕстетско васпитање je тесно повезано са интелектуалним васпитањем. У процесу естетског опажања, доживљавања, вредновања и стварања активира се низ интелектуалних процеса и способности: опажање, мишљење, памћење, представљање, репродуковање, машта, продуктивна фантазија, креативно мишљење и стваралачке способности. Развој естетске културе подразумева усвајање широког обима знања из различитих области уметности, културе, историје, технике и производње. Тиме се проширује схватање и разумевање света, човека, природе, улоге човека и стваралаштва у развоју света и његовог хуманизовања. Естетска култура подразумева и овладавање знањима, вештинама, навикама, критеријумима процењивања естетских вредности и стварања по мерилима естетских идеала. Духовна радозналост, жеља за стварањем и самоусавршавањем могу бити инспирисани и делима великих уметника и стварала.

Естетско васпитање и радно васпитањеЕстетско васпитање је повезано и са радним васпитањем. Савремена производња велики значај придаје естетском обликовању производа. Са друге стране, целокупни радни амбијент, уређење, функционалност и оплемењеност простора утичу на радну мотивисаност и учинке. Радно-стваралачке активности постају занимљивије и инспиративније доживљавањем пријатних осећања изазвана лепотом и успешношћу стварања. У радно-стваралачким активностима развија се оригиналност, прецизност, упорност, стрпљивост, оштрина запажања, имагинација, моторичка спретност, тежња ка савршенству и многе друге вештине, иавике и способности подједнако значајне за област радног и естетског васпитања и стваралаштва.

Естетско васпитање и еколошко васпитањеПрема Лоренсу Халприну (познатом америчком архитекти-екологу)крајни циљ једнога града у наше доба јесте да људима пружи стваралачки надахнуту средину у којој ће живети. Под стваралачком средином он подразумева разноликости које омогућаваја слободу избора свих урбанистичких елемената преко којих је могуће успоставити повезаност између људи и њихове градске средине(Ђукановић, 1983: 33).Град мора да обезбеди сигурност и удобност својим становницима, а функционално и оргарнизаторски мора да задовољи све људске потребе у свом оквиру. У њему мора да се оствари здрава животна средина са решеним основним условима живота: доволно чистог ваздуха са мање буке, довољно воде, правилно регулисану хигијену градских простгра, довољно зелених површина. У обликовању насеља, појединачних објеката и разних елемената, он мора да задовољи и естетске критеријуме. Град је привлачна средина за савремени живот. Он се непрекидно шири и апсорбује у себе све већи број људи. Томе погодују: модеран начин живота, развој индустрије са мноштвом технолоишких процеса, боље могућности за образовање и запошљавање. Због тога њему све више гравитирају и житељи села, доносећи собом многе своје навике и понашања тешко прилагодљива новој средини. Порастом градске поулпације, повећавају се потребе у храни, одећи, предметима за домаћинство, у води, енергији и грађевинском земљишту. То за собом повлачи огромне промене у животу града. У негативном смислу, те се промене огледају у квалитативном и квантитативном развоју саобраћаја и проблемима везаним за њега, у загађености ваздуха насталој услед сагоревања фосилних горива у димњацима индустријских објеката, котларница, појединачних стамбених, здравствених, школских, угоститељских и других објеката, као и издувним гасовима моторних возила. Загађености средине доприноси и наго-милавање комуналног и индустријског смећа, повећање комуналне буке, дефицитарност зе-леног фонда и друго.Веома је тешко у једном граду помирити захтев за „стваралачки надахнуту“ урбану средину са одговарајућим решењима свакодневних проблема везаних за елиминацију загађености. Решавањем еколошких проблема отвара се пут удобном, здравом и сигурном животу становника града. То води закључку да су еколошке вредности истовремено и естетске вредности у урбаном ткиву града, под условом да су зналачки и са вољом решени. Архи-тектонско-урбанистичко планирање иде упоредо са спонтаним развојем који настаје као после-дица понашања људи. На 18. светском конгресу архитеката, одржаном 1979. године у Мексику, један од највећих архитеката нашега времена Кензо Танге, истакао је да управо тај спонтани развој и архитектонско планирање могу и треба да су у срећној коегзистенцији, која обезбеђује трасе хуманизације урбане средине.Сваки град, према свом географском положају, историјским вредностима, архитектонском и културном наслеђу има свој идентитет. Очување наслеђеног идентитета обострано ће зависити и од понашања грађана и од архитектонског планирања. Вештина, знање и креатив-ност градитеља, уз разумеваније и љубав становника допуњаваће и надовезиваће изглед града.Почев од урбанистичких решења градских целина и стамбених насеља, преко физичких структура појединих објеката, отворених градских простора (тргова, улица, скверова, обала), паркова, зелених партера, појединачних елемената у градском ткиву (разних киоска, канде-лабра, жардињера, уличних часовника, рекламних стубова), до најмањих детаља на појединим објектима, зналачки и са укусом решених (капија, прозора, ограда и слично), зависиће утисак који град оставља не само на сопствене становнике већ и на све остале који из различитих разлога долазе у град. Кад је град у целини уредан, он изазива одређено поштовање, а тиме намеће и стил понашања.

ЛИТЕРАТУРА1.      Антовић, М. (2004) : Музика и језик у људском уму, Ниш, Нишки културни центар.

2.      Arnheim,  R.   (1969):  Art and visual perception.   Berkely  and Los  Angeles, University of California Press.

3.      Безданов, С. (1983): Естетски квалитет и естетски доживљај у процесу наставе и учења. Нови Сад, Педагошка стварност, бр. 6, стр. 491-501.

4.      Berlyne, D. E. (1974): Studies in the new experimental aesthetics.Washington.5.      Бојовић, Ж. (2010). Функционалност уџбеничког садржаја у развоју естетске културе ученика. Педагошка стварно imellllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll