1. U prvu skupinu govornih organa tj.u skupinu organa koje proizvode I sprovode fonacionu vazdusnu struju ubrajaju se dijafragma, trbusni misic koji se moze stezati I siriti, a svojim stezanjem ili sirenjem utice na stezanje pluca, spadaju zatim pluca koja predstavljaju organ sundjeraste gradje koji se moze stezati I siriti, a smesteni su u grudnom kosu koja se mogu stezati ii siriti. Svojim sirenjem I stezanjem pluca izazivaju protok vazdusne struje, pa su prema tome oni proizvodjaci fonacione struje. Pluca su bronhijama povezana sa dusnikom, a bronhije predstavljaju dvije misicaste cevcice koje povezuju plucna krila sa dusnikom I sluze za sprovodjenje fonacione struje od pluca do dusnika. Dusnik je organ smesten u grkljanu cijev sastavljena od hrskavih prstenova koji dalje sprovode fonacionu struju do zdreone supljine. Na gornjem delu dusnika nalazi se otvor koji se naziva glotis. Taj otvor ima I poklopac koji se moze otvarati I zatvarati I naziva se epiglotis.

2. U skupinu organa koji proizvode pojedine elemente glasova spada vise organa medju kojima, a. glasne zice- koje cine dva misicasta nabora, prosecne duzine kod ljudi, 1,4 mm, smestana u ________________. Pri izgovoru pojedinih glasova glasne zice se zategnu I fonaciona struja ih pri svom periodicnom nailasku iz pluca pokrene pa nastane njihovo treperenje. Kad glasne zice trepere tada ucestvuju u artikulaciji (proizvodnji glasova). Pri izgovoru nekih drugih glasova glasne zice su opustene I fonaciona struja prolazi pored njih ne pokrecuci ih, tada ne ucestvuju u proizvodnji glasova. Od njihovog ucesca da li trepere ili ne zavise ______________ glasova koje nazivamo zvucnost ili bezzvucnost. Ako ucestvuju onda su ti glasovi zvucni, a ako ne ucestvuju onda su ti glasovi bezzvucni. U ovu skupinu organa ubraja se jezik. To je govorni organ smesten u usnoj supljini. On je najpokretljiviji organ covecijeg tela, koji svojim pokretima prema drugim govornim organima ucestvuje u proizvodnji vecine glasova. kod njega kao organa razlikujemo vrh jezika-apeks, gornju povrsinu koju nazivamo jezicna ledja- dorsum, bokovi- latus. U ovu skupinu se ubrajaju I gornja I donja vilica I na njima smesteni govorni organi, a to su usne, zubi, alveole desni, kao I dva nepca (prednja I zadnje). Prednje nepce smesteno je na gornjoj vilici u srednjem delu usne supljine. Gradjeno je da se ispod kozice nalazi kost pa se zato naziva jos I tvrdo nepce- palatum. A zadnje nepce-velum smjesteno je u zadnjem delu usne supljine. Posto se kod zadnjeg nepca ispod kozice nalaze misici onda se naziva meko nepce. Zadnje nepce u svom zavrsetku ima oblik luka u cijoj sredini se nalazi resica-uvula. Uvula je pokretni organ koji se moze dizati I spustati. Od njenog dizanja I spustanja zavisi to da li ce sva fonaciona struja na svom putu od pluca do usana izlaziti iskljucivo kroz usta ili ce dio fonacione struje izlaziti kroz nosnu duplju.

3. U skupinu organa koji pojacavaju stvorene__________________glasova,a koji se ajednickim imenom nazivaju rezonatori, ubrajaju se: usna, nosna I zdreona supljina. Govorni organi mogu se deliti I dele se u fonetskim prirucnicima I po nekim drugim kriterijumima. Tako npr.prema kriterijumu pokretnosti dele se na pokretne I

nepokretne. U pokretne se ubrajaju: dijafragma, pluca I epiglotis, glasne zice, jezik, donja vilica, usne I uvula(resica).

Glasovni sistem srpskog knjizevnog jezika

-sadrzi ukupno 30 glasova koji predstavljaju govorne realizacije jezickih jedinica fonema. Kao I u vecini drugih jezika glasovi srpskog knjizevnog jezika dijele se u dvije velike skupine: vokale-samoglasnike I suglasnike.Vokala ili samoglasnika ima 5: a,e,I,o,u. to su takozvani pravi samoglasnici, a vokalnu funkciju moze vrsiti I sonant R (prst I krst). Izgovor vokala razlikuje se od izgovora suglasnika po tome sto govorni organi prilikom izgovora ovih 5 prvih vokala ne prave nikakvu vidljivu prepreku u protoku fonacione struje na njenom putu od pluca do usana. Jeste da usne I jezik svojim pokretima malo usmeravaju njen protok, ali neke vidljive prepreke koje bi ometala njen prolaz nema. Zbog takvog izgovora (artikulacije) ne moze se precizno odrediti mesto njihovog izgovora. Otuda se klasifikuje, tj.deli u odredjene skupine po nesto drugacijim kriterijumima nego sto se dele suglasnici. 5 pravih vokala srpskog jezika obicno se u fon.prirucnicima klasifik.u odredjene skupine na osnovu ova tri kriterijuma: 1. Na osnovu tzv.horizontalne ili vodoravne artikulacije jezika, tj.prema tome da se pri izgovoru pojedinih vokala jezik pomera napred prema zubima ili se povlaci nazad prema zadnjem nepcu. Po ovom kriterijuma 5 pravih vokala dele se: a. vokale prednjeg reda- oni samoglasnici pri cijem se izgovoru jezik pomera napred prema zubima ( I,e),b. vokale srednjeg reda- pri cijem izgovoru je jezik neutralan,ne pomera se ni napred ni nazad (a),v. vokale zadnjeg reda- pri cijem se izgovoru jezik povlaci prema zadnjem nepcu (o,u).2. Drugi kriterijum predstavlja podelu vokala prema okomitoj ili vertikalnoj artikulaciji jezika, tj.prema tome koliko se I koliko visoko pojedini delovi jezika podizu prema prednjem nepcu. Po ovom kriterijumu vokale srpskog jez.delimo: a. visoke vokale pri cijem se izgovoru pojedini delovi jezika visokko podignu prema prednjem nepcu (I,u),b. srednji vokali pri cijem se izgovoru pojedini delovi jezika nesto podignu prema nepcu, ali ne toliko visoko kao pri izgovoru visokih vokala (e,o),v. niske vokale pri cemu se jezik ni malo ne podize prema nepcu (a).3. Treci kriterijum po kome se dele samoglasnici srp.jezika predstavlja oblik ili velicina usnenog otvora. Po ovom kriterijumu vokale srp.jezika delimo: a. otvorene- usneni otvor najveci (a), b. poluotvorene- usneni otvor veci ali ne kao I kod izgovora otvorenih vokala (e,o),v. zatvorene vokale- usneni otvor najmanji (I,u).

Suglasnika u srp.knjizevnom jez.je 25. Izgovor svih suglasnika srp.jezika razlikuje se od izgovora vokala po tome sto govorni organi prilikom njihovog izgovora obavezno grade nekakvu prepreku protoku fonacione struje od pluca do usana. Ta prepreka koju grade govorni organi moze imati razlicite oblike. Mogu je graditi razliciti govorni organi, moze biti jaca ili slabija ali je bitno da ta prepreka uvek postoji.Suglasnici srp.knjizev.jez.se obicno klsifikuju prema 2 kriterijuma: 1. Postoji klasifikacija prema nacinu izgovora Ili nacinu tvorbe,2. Prema mestu izgovora ili mestu tvorbe.

1. Nacin tvorbe ili nacin izgovora podrazumeva to kakva je ta prepreka koju govorni organi grade prilikom izgovora pojedinih suglasnika. To kakva je prepreka znaci da li je potpuna da u jendom trenutku zaustavi prolaz fonacione struje, da li je jaka ili slaba itd. Po nacinu izgovora ili tvorbe svi suglasnici srp.knjiz.jez. dele se u 4 grupe: 1.ekplozivne (b,p,d,t,g,k,h), 2.frikativne (z,s,ž,š,f,h), 3. Afrikativne (c,č,ć,đ,dz), 4. sonante (m,lj,r,v,j,l,n,nj). Eksplozivni suglasnici nazivaju se jos praskavi, pregradni pa i ____________________. Za njihov izgovor je karakteristicno da govorni organi naprave potpunu prepreku protoka fonacione struje, tako da u jednom trenutku zaustave njen prolaz. Fonaciona struja pri nailasku iz pluca nagomilava se ispred takve prepreke a onda je razbije, provali. Pri tom razbijanju prepreke stice se akusticki utisak nekog praska pa se zato nazivaju eksplozivni ili praskavi. Zapravo u izgovoru ovih suglasnika mogu se razlikovati 3 fraze. Prva koja se naziva implozija a koja prestavlja pocetak skupljanja govornih organa. Druga koja se zove okluzija, a to je uspostavljanje prepreke. I treca koja se zove eksplozija razbijanje prepreke. Frikativni suglasnici nazivaju se jos strujni, tjesnacki, a neki turbulentni. Za njihov izgovor karakt.je to da govorni organi prave prepreku protoku fonacione struje u obliku tjesnaca, tj.tako da joj suze prolaz. Fonaciona struja trlja se o bokove tjesnaca i tako nastaju frikativni suglasnici.Afrikativni suglasnici nazivaju se jos sliveni, slozeni, pregradno-tjesnacki ili obrnuto turbulentni. To su tzv. Afrikate a za njihov izgovor karakteristicno je da im izgovor pocinje kao kod eksplozivnih, a zavrsava kao kod frikativnih. Naime prilikom njihovog izgovora govorni organi naprave potpunu prepreku, zatvore protok fonacione struje, samo sto fonaciona struja ne razbije tu prepreku nego se ona otvori u tjesnacu. Zapravo kao i eksplozivni oni znaju za one prve dve faze: imploziju- pocetak skupljanja govornih organa, i okluziju gde nema razbijanja prepreke. Posto im kao izgovor pocinje kao i kod eksplozivnih, a zavrsava kao kod frikativnih to se svi suglasnici sastoje od ___________________ dva glasa, i to _______________ jednog eksplozivnog i ___________________ drugog frikativnog. Sonanti se jos i ponekad nazivaju glasnici. Za njihov izgovor

karakteristicno je da prepreka koju grade govorni organi vrlo slaba, tako da je fonetska struja lako savladjuje. Sonanti se tradicionalno ubrajaju medju suglasnike, ali oni pravi suglasnici konsonanti. Zapravo oni stoje na prelazu izmedju samoglasnika i suglasnika, niti su pravi samoglasnici ni pravi suglasnici, a mogu vrsiti funkciju i samoglasnika i suglasnika.Kriterijum mesto izgovora ili tvorbe podrazumeva to koji konkretno govorni organ i na kom mestu gradi prepreku pprotoku fonacione struje pri izgovoru pojedinih suglasnika. Po ovom kriterijumu svih 25 suglasnika dele se u dve velike skupine: 1. Usnene ili labijalne-u cijem izgovoru odlucujucu ulogu igraju usne dok jezik ne ucestvuje, ima ih 5: b,p,m,v,f. 2. Jezicki (lingua)- u cijem izgovoru odlucujucu ulogu igra jezik. Usneni se deli u dve grupe: a. Dvousneni (bilabijalni) :b,p,m.b. usnenozubni : v,f.Jezicni se dele: a. zubne (dentalne)-prepreku gradi jezik tako sto se oslanja na zube (d,t,z,s,c),b. alveolarni- pri cijem nastanku prepreku pravi jezik (r,l,n),v. prednjonepčani (palatarni)- pri cijem izgovoru prepreku pravi jezik tako sto se oslanja na prednje nepce (j,lj, nj, ž, č, ć, đ, dz),g. zadnjonepcani (velarni)- (k,g,h).svi glasovi srp.jezika mogu se deliti prema zvucnosti, a dele se na zvucne I bezzvucne. Da li ce biti zvucni ili bezzvucni zavisi ucestvuju li glasne zice. Po ovom kriterijumu sve vokale I sonante I suglasnike ubrajamo u zvucno neutralne. Od pravih suglasnika zvucni su: b,d,g,z,ž,đ,dz, prema njima stoje njihovi bezzvucni: p, t,k,s,š,ć,č,f,h,c.

O akustickim osobinama glasova

Glasovi kao konkretne glasovne realizacije jezickih jedinica fonema su prakticno zvukovi, tj.talasanje vazduha koji se prima putem cula sluha. Kao I svi zvukovi I oni imaju odredjene akusticke osobine. Ima ih vise a mi pominjemo osnovne. Osnovne akusticke osobine glasova su: 1.Jacina- zavisi od snage podsticaja tj.od snage fonacione struje. Sto je jaci udah fonacione struje jaci je I glas.2.Visina glasa-ona je u direktnoj vezi sa brzinom treptanja glasnih zica. Glasne zice brze trepere ako su krace. U proseku glasne zice kod zenskih osoba su krace I zato brze trepere. Zenski glas je za oktavu visi od muskog.3.Trajanje ili duzina izgovora takodje ulazi u izgovor glasova. Moze biti duzi ili kraci. U srp.knjiz.jez. duzi I kraci izgovor mogu imati samoglasnici, vokali. Suglasnici se izgovaraju uvek kratko.

4.Timbar(tembar) ili boja glasa zavisi od oblika rezonatora. Predstavlja individualnu osobinu posto svaki pojedinac ima posebnu boju glasa. Boja glasa moze biti manje ili vise slicna sto moze biti genetski uslovljeno. Boja glasa moze se I vestacki uciniti ali nikad nije potpuno jednaka.

Glasovne promene

Glasovni sistem kakav danas imamo u srp.knjiz.jez.nije bio takav I u proteklim razdobljima razvitka naseg jezika. Imali smo neke glasove koje danas vise nema. Imali smo staro jat (e, je, ie, ij), nazalno em (e), nazalno on (u), nazalno l (u).Danasnji glasovni sistem u srp.jez.nastao je kao rezultat ili posledica niza glasovnih promena koje su se vrsile I izvrsile u razlicitim vremenskim razdobljima. Neke od glasovnih promena aktivne su I vrse se I dan danas, a s obzirom na to da se u ranim razdobljima izvrsilo vise glasovnih promena I obzirom da se neke vrse I danas, jedan od zadataka fonetike jeste I taj da izvrsi klasifikaciju glasovnih promena tj.da ih grupise u odredjene grupe.Te klasifikacije glasovnih promena zavise od kriterijuma koji se uzima za klasifikaciju. Jedna od najstarijih klasifikacija npr.delila ih je prema tome koji se tip glasova menja pa je sve glasovne promene delila na vokalne I suglasnicke.Klasicna fonetika deli sve glasovne promene takodje na dve skupine:a. Apsolutne glasovne promeneb. Uslovne glasovne promene

U apsolutne glasovne promene ubrajaju se one kod kojih se neki glas menjao u svim pozicijama reci. Krajnji rezultat ovih glasovnih promena bio je nastanak toga glasa iz naseg jezika, npr. Vokal jat koji je u svim srpskim govorima namenjen drugim glasovima. U jednim govorima sa vokalom e. to su takozvani ekavski govori (pesma, mleko, sneg, itd.). u drugim govorima zamenjen je kratkim e (pjesma, vjera, sjesti,itd.), a u drugim ijekavicom (lijep, snijeg, bijel,itd.), u trecim govorima zamenjen vokalom I pa se govori (pisma, snig, mliko, itd.).

U uslovne glasovne promene ubrajaju se one glasovne promene kod kojih se neki glas menjao samo pod odredjenim uslovima npr. Nije se svako L pretvatralo u O nego samo ono koje se nalazilo na kraju reči ili na kraju sloga. Nije svako K,G,H prelazilo u Č,Ž,Š nego samo ono koje je stajalo ispred vokala prednjeg reda. Nestanak tog glasa nije bio krajnji rezultat ovih glasovnih promena već samo njegove promene u određenim pozicijama reči.

Moderna fonologija-fonetika deli sve glasovne promene na dve skupine a.fonološki uslovljene glasovne promene- tu se ubrajaju one glasovne promene koje se vrše pod uticajem fonetskog okruženja-susednih glasova i koje su aktivne i vrše se i dan danas.

b.U drugu skupinu morfološki uslovljene glasovne promene, u tu skupinu ubrajaju nekadašnje glasovne promene koje su se vršile i izvršile u različitim razdobljima. Danas se više ne vrše ali se njihovi tragovi čuvaju u pojedinim morfološkim kategorijama našeg jezika. Baš zbog toga što se ti tragovi glasovnih promena čuvaju u morfološkim kategorijama našeg jezika nazivaju se morfološki uslovljene glasovne promene. U fonološki uslovljene glasovne promene ubrajaju se: jednačenje suglasnika po zvučnosti, jednačenje suglasnika po mestu tvorbe i gubljenje suglasnika. Sve druge ubrajaju se u morfološki uslovljene. Većina glasovnih promena u našem jeziku pripadaju asimilacijama (jednačenje) ili disimilacijama (razjednačavanje). Asimilacije predstavljaju one glasovne promene kod kojih se neki glas delimično ili u potpunosti jednači prema susednom glasu u rečima ili bar prema glasu u bližem okruženju.

Disimilacija predstavlja obrnut postupak kad se neki glas udaljava po nekim slogovima od susednog glasa.

Svaka asimilacija i disimilacija mogu biti konstantne, i mogu biti daljinske. Svaka asimilacija može biti progresivna i regresivna. Progresivna se naziva ona kad se drugi glas u nizu prilagođava glasu ispred sebe. Regresina se naziva kada se prvi jednači prema drugom.

Jednačenje suglasnika po zvučnosti

U ovoj glasovnoj promeni učestvuju samo pravi suglasnici-konsonanti a pravim suglasnicima nazivamo sve osim R. Po zvučnosti prave suglasnike delimo na: zvučne: b,d,g,z,ž,đ,dz, a u bezzvučne: p,t,k,s,š,ć,č,f,h,c.

Zakonitost srpskog književnog jezika da u rečima ne mogu stajati jedan pored drugog dva suglasnika iste zvučnosti. Ako do toga iz nekih razloga dođe mogu biti druge glasovne promene. Ako do toga ipak dodje automatski dolazi do njihovog jednačenja po zvučnosti. To je regresivna asimilacija.

U praksi to znači: ako se npr.zvučni suglasnik b nađe ispred bilo kojeg od bezzvučnih glasova jednači se i prelazi u svoj bezzvučni par (b u p). Ako se bezzvučno p nadje ispred bilo kojeg zvučnog suglasnika jednači se prema njemu prelazeći u b. Ako se zvučno d nađe u rečimaispred bilo kog bezzvučnog prelazi u svoj bezzvučni par t (podpukovnik-potpukovnik). Ovo

jednačenje suglasnika po zvučnosti predstavlja automatsku glasovnu zakonitost koja se obavezno vrši u izgovoru reči, međutim kad je reč u pisanju naš pravopis predviđa neke izuzetke kod kojih se u pisanju ne sprovodi. Ti izuzeci su sledeći,

1. Ne jednače se u pisanju, zvučni suglasnik d kad se nađe ispred bezzvučnih suglasnika ds, dš- ostaju neizmenjene u pisanju (predškolsko, predsednik)

2. Ne sprovodi se u pisanju jednačenja zvučnog suglasnika đ kad se nađe ispred bezzvučnog s (vođstvo).

3. Ne sprovodi se u pisanju ni kad su u pitanju lična imena naša a pogotovo strana (Vašington, Habsburg, rentgen).

4. Ne sprovodi se u pisanju ni onda kad bi njegovo sprovođenje dovelo do promene ili nejasnosti značenja pojedinih reči (predturski a ne pretturski, podtekst a ne pottekst).

5. Suglasnici f,h,c samo delimično učestvuju u jednačenju suglasnika po zvučnosti. Naime ako se neki zvučni nađe ispred njih jednači se prema njima prelazeći u svoj bezzvučni par. F,h,c nemaju svoj zvučni par i nemaju se u šta pretvoriti.Metateza-metatezom nazivamo glasovne promene koje se ispoljavaju u tom da se pojedini glasovi ili skupine glasova zamene svoj redosled unutar reči. Mnoge reči u današnjem knjiž.jeziku dobili su današnji knjiž.lik zahvaljujući metatezi (barjak-bajrak, vas-sav).Haplologija je glasovna promena koja se ispoljava u tome da se gubi jedan od dva ista ili slična sloga ako se u reči nađu jedan do drugog. Neke reči u srpskom knjiž. jeziku dobile su svoj glasovni lik zahvaljujući ovoj glasovnoj promeni (tankokosa- tanka kosa, kukuruz-kuruz).

JEDNACENJE SUGLASNIKA PO MJESTU TVORBE

U ovom jednacenju ucestvuju ova cetiri suglasnika:dentalni(z i s) ,velarni suglasnik(h) i sonant (n). Dentalni suglasnici Z i s jednace se po mjestu izgovora-tvorbekada se u rijecima nadju ispred bilo kojeg od prednjonepcanih suglasnika i to tako sto im se djelimicno prilagodjavaju pretvarajuci se u sebi.. Suglasnik Z u Ž, a S u Š (paziti-pažnja: mrziti-mržnja) Ovo jednacenje suglasnika Z i S ne sprovodi se ni u izgovoru ni u pisanju.Kad se u prefiksalnim tvorenicama s ili z nađu na kraju prefiksa m ispred prednjonepčanih suglasnika j,lj ili nj npr.(juriti-sjuriti). I ne sprovodi se ovo jednačenje kad se nađu ispred onih prednjonepčanih suglasnika j,lj ili nj koji su u ijekavskim govorima ostali u zamenama starog vokala jat (slepilo-sljepilo,a ne šljepilo).Velarno H jednači se po mestu izgovora takođe kad se nađe ispred nekog prednjenepčanog suglasnika i to tako što im se

prilagođava pretvarajući se u sebi najsrodnijem prednjonepčanom suglasniku Š npr.(trbuhščić-trbuščić).Sonant N jednaci se po mjestu tvorbe kada se u rijecima nadje ispred suglasnika B ili P i to tako sto se pretvara u sebi najsrodnijem suglasniu M. (NB-MB; NP-MP)(stambeni,prehrambeni).Ovo jednačenje sonanta ne sprovodi se samo u pisanju u rečima složenicama i to samo onda kad se I nađe na kraju prvog dela složenice,a drugi deo počinje sa usnenim suglasnikom B ili P.

GUBLJENJE SUGLASNIKA

I ova glasnovna promjena spada u red uslovnih i u skupinu fonoloskih uslovnih glasovnih promjena.Spada i u red disimiacije.Postoji vise slucajeva u kojima se gube suglasnici iz rijeci srpskog jezika.Pocinejmo ove najvaznije: 1) Nas knjizevni jezik ne podnosi da se u rijecima naseg jezika iz bilo kojeg razloga jedan pored drugog nadju dva ista suglasnika.Ako do toga ipak dodje onda se jedan gubi.(bezzakonje-jedno z se gubi).Ovakva gubljenja suglasnika ne provode se u pisanju a dijelom i u izgovoru.U ova dva slucaja: a)pise se jedan pored drugogu, dva J, u oblicima superlativa rijeci koje pocinju sa J. (najjaci,najjeftiniji) b)pise se pa i izgovara dva ista suglasnika u oblivima onih rijeci kod kojih bi gubljenje jednog suglasnika dovelo do nejasnosti ili promjene znacenja(preddrzavno).2.Dentalni(zubni suglasnici obicno se gube iz rijeci kada se u njima pojave u poziciji ispred afrikativnog suglasnika C, i to zato jer se dijelom sadrze u afrikatima.(otac-otce-oče) Ovo gubljenje dentalnih D i T ispred afrikativnog ne sprovodi se ni u izgovoru ni u pisanju u ova dva slucaja: a)kad bi njihovim gubljenjem doslo do pormjena ili nejasnosti znacenja rijeci obicno se to desaca u prefiksalnim tvrenicama. b)ne gube se ni u pisanju ni u izgovoru ova dva suglasnika u navedenim pojavama kada se nalaze u sastavu nekog licnog imena.3. Dentalni suglasnici D i T obicno se gube i iz suglasnickim grupa u rijecima onda kad se ispred njih nalaze jedan od suglasnika Z,S,Ž ili Š a iza njih bilo koji drugi suglasnik osim suglasnika R ili V. (mastna-masna,bolestna-bolesna). Gubljenje ova dva suglasnika ne vrsi se u dva slucaja: a)onda kada se od imenica muskog roda koje zavrsavaju na -ist(fasist,komunist) gradi sufiksom-kinja.(komunistkinja,fasistkinja) b)ne sprovodi se ni onda kada se od imenica stranog porijekla grade prisvojni pridjevi sufiksom -NI. (NI-NA-NO) (protestni,azbestna).4.Zubni suglasnik S obicno se gubi iz sufiksa -stvo ili -ski kad se oni dodaju na osnove koje zavrsavaju frikativnim Ž ili Š ili afrikativnim suglasnicima Č ili Ć (bečki,a ne bečski).

NEPOSTOJANO A

Nazivamo ono A koje se u jednim oblicima nekih reči javlja, a u drugim oblicima istih tih reči gubi. Baš zbog toga što se u pojavnim oblicima istih reči čas gubi čas javlja nazivamo ga nepostojano A. Njegovo gubljenje i javljanje nalazimo u različitim oblicima mnogih imenica (pas-psi, psu-pasa, lovac-lovci). Javlja se i gubi u različitim oblicima mnogih prideva (mudar-mudrog, dobar-dobrog), javlja se i gubi i kod nekih glagolskih oblika npr.kod oblika glagolskih prideva (isao,rekao, stigao, stiglo). Napominjemo da ovo nepostojano A nije izvorno A već je nastalo od ________________ u jakom položaju.

NAPOMENE O HIJATU

-nazivamo slučajeve kad se u rečima jedan do drugog nađu najmanje dva samoglasnika. Srp.književni jezik dozvoljava hijat u sve glave pozicije reči (aerodrom, euforija, iako), a može i u sredini reči (jauk, pauk, bauk). Srp.književni jezik dozovljava postojanje hijata i na kraju reči: radio, došao. Hijat se može ukidati na ova dva načina: 1)kontrakcijom vokala –sažimanje (zajec-zaec-zeec-zec,moj-mojeg-moeg-moog-mog). 2) drugi način na koji se hijat ukida jeste njegovo razbijanje npr. Buha-bua-buva, muha-mua-muva).U narodnim govorima ove su pojave znatno češće posebno sažimanje (išo,došo...)

JOTOVANJE

Predstavlja glasovnu promenu koja se ispoljava u tome kada se neki tvrdi suglasnik nađe ispred sonanta J zajedno s njim spaja u kvalitativno u prednjonepčani(mek) suglasnik.Promene se obavezno vrše u vezi sa sonantom J koji se u starim azbukvarima nazivalo jota L+J=LJ (bijel-ji=bjelji), I+J=NJ (crnji), D+J=Đ (tvrđi), T+J=Ć (žući), Z+J=Ž (brži), S+J=Š (viši), K+J=Č (jači), G+J=Ž (duži), H+J=Š (tihji,tiši), B+J=BLJ (grub+ji=grublji), P+J=PLJ (tup+ji=tuplji), V+J=VLJ (suv+ji=suvlji), M+J=MLJ (slom+jen=slomljen).Ono što nazivamo jotovanje kao glasovnom promenom ne predstavlja samo jedan već više fonetskih procesa koji su se vršili i izvršili u različitim razdobljima razvitka srp.jezika. danas se ti procesi ne vrše ali se tragovi tih nekadašnjih procesa čuvaju i danas u srp.književnom jeziku. U istoriji se javljaju ova tri jotovanja: 1.staro jotovanje, 2.novo jotovanje, 3.ijekavsko jotovanje. Među ova tri jotovanja postoje određene sličnosti i razlike. Sličnost se ogleda u tome što su se pojedinačno gledano sve što se jotovalo jotovalo se na isti način. Ralike među

pojedinačnim jotovanjima ispoljavaju se u vremenu vršennja broju tvrdih suglasnika koji su se jotovali na prostoru srpskih govora koje je jotovanje zahvatilo. Staro jotovanje vršilo se jos u praslovenskom razdoblju razvitka našeg jezika, tj.onda kad se naš jezik nalazio u sastavu praslovenskog jezika (prvog govornog jezika starih slovena).Zato se i ponekad i naziva prasloslovensko jotovanje. Jotovanje je obuhvatilo sve slovenske jezike.Po ovom jotovanju jotovali su se svi tvrdi suglasnici pa se ono i naziva potpuno jotovanje. Tragovi ovog starog jotovanja čuvaju se i danas u srpskom književnom jeziku i u više morfoloških kategorija kao što su: a.u brojnim imeničkim tvorenicama koje se grade različitim sufiksima a počinju sa J, b.čuvaju se u oblicima komparativa onih prideva koji komparativ grade nastavkom JI (bijel+ji=bijelji, crn+ji=crnji...), v.čuvaju se tragovi starog jotovanja i u oblicima prezenta onih glagola koji prezent grade nastavcima JEN, JEŠ, JE,g.čuvaju se i u oblicima glagolskog prideva trpnog koji se gradi nastavkom JEN,JENA, JENO (sagrađen, izgrađen, zarađen).

NOVO JOTOVANJE

-vršilo se od 14-17 veka i obuhvatilo je većinu štokavskih govora ali ne dosledno. Po ovom jotovanju nisu se jotovali svi tvrdi suglasnici: dentalni Z i S, velari K,G,H i sonant R.Zato se novo jotovanje naziva delimično jotovanje. Tragovi ovog jotovanja čuvaju se i danas u srp.jeziku najčešće u ove četiri morfološke kategorije:a.u oblicima __________________jednine onih imenica ženskog roda u nominativu jednine završavaju na suglasnik, a _________________ grade nastavkom JU (smrt+ju=smrću, krv+ju=krvlju),b.čuvaju se i kod onih zbirnih imenica bića i predmeta koje se grade sufiksom JE (trn+je=trnje, grozd+je=grožđe, list+je=lišće),v.čuvaju se u prisvojnim pridevima koji se grade sufiksom JE (govedo, govedji, goveđi),g.čuvaju se i kod jotovanja JT i JD u oblicima glagola koji su složeni, npr. Do+iti=doći, po+iti=poći.Napomena: i po starom i po novom jotovanju jotuju se i usneni suglasnici. Usneni suglasnici (b,p,m,v,f) jotuju se na nešto drugačiji način od ostalih suglasnika. Ovo L koje se javlja prilikom jotovanja usnenih suglasnika naziva se epentetsko.

IJEKAVSKO JOTOVANJE

-vršilo se takođe u razdoblju od 14-17 veka, a vršilo se samo u ijekavskim govorima. I i jekavski govor kratko jat zamenjeno je sekvencijom je. Po ijekavskom jotovanju jotuje se prvi suglasnik kada se nađe ispred ove sekvencije je (pijesma). Norma našeg knjiž.jezika po ijekavskom jotovanju priznaje samo jotovavanje dva suglasnika L i N (l+je=lje, n+je=nje). U narodnim govorima srpskog jezika međutim jotuju se i drugi suglasnici. Knjiž.norma ne prihvata jotovanje ovih drugih suglasnika izuzev u ličnim imenima.

APOFONIJA VOKALA

To je vrlo stara glasovna promena. Njeni tragovi čuvaju se u svim indoevropskim jezicima što znači da su se vršile u indoevropsko vreme. Apofomija se ispoljava u zamenama vokala u pojedinim morfemama reči. Najčešće se vrši u tzv.korenskoj morfemi. A korenskom reči nazivamo onaj deo reči koji je zajednički čitavoj jednoj skupini reči. Tragovi ove glasovne promene čuvaju se kao i zamena vokala u pojedinim _______________ reči. Poznate su 3 vrste apofomije: kvalitativna- u kojoj jedan vokal biva zamenjen drugim vokalom, to su tzv.______________________,2.postoje tzv.kvalitativni prevoj-tako se naziva onaj prevoj u kome se ne ostvaruje zamena već samo dolazi do promene dužine vokala.3.postoji kombinovani prevoj to je onaj u kome zamenu vokala u istom korenu reči traži i promena dužine.