ОРИЈЕНТАЦИОНИ РАСПОРЕД НАСТАВНОГ ГРАДИВА СА ПРИПРЕМAMA ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК У 6. РАЗРЕДУ, Јагода Жунић

Јагода Жунић

ОРИЈЕНТАЦИОНИ РАСПОРЕД НАСТАВНОГГРАДИВА СА ПРИПРЕМAMA ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК У 6. РАЗРЕДУ

Завод за уџбенике, Београд Београд, Обилићев венац 5

1

[email protected]

РецензентАлександра Лалић, професор ОШ „Филип Филиповић“ у Београду

Уредницимр Бранислава Марковић,Драгица Морић - Радовановић

Одговорни уредникСлободанка Ружичић

Директор и главни уредникМилољуб Албијанић

2

САДРЖАЈ

1. Предговор2. Наставни план и програм3. Глобални план4. Оперативни план са припремама

3

1. ПРЕДГОВОР

Оријентациони распоред наставног градива са припремама за српски језик за шести разред основне школе треба да послужи наставницима српског језика као оријентир како да спроведу наставу у 6. разреду.

Годишњи фонд часова подељен је на: књижевност, језик − граматика, правопис, језичка култура. Већи број часова посвећен је утврђивању, а у циљу постизања трајног знања и умећа ученика.

Осим циљева и задатака преписаних Правилником о наставном плану и програму за пети разред основног образовања и васпитања дајемо и самостално припремљене задатке.

Табеларно је приказан распоред наставних јединица у годишњем плану, са прецизирањем наставних тема (1. На крилима плаве звезде, 2. Светлост детињства, 3. Игра за живот, 4. Рано су полетели..., 5. Моје духовно наслеђе, 6. Спомиње се Краљевићу Марко/као добар данак у години, 7. Сунчеви дарови). Наведен је број часова по наставној теми уз редни број часа, затим наставне јединице и за сваку наставну јединицу тип часа, корелација са другим предметима, активности ученика и активности наставника.

Прецизно је обрађено свих 144 часова.Свака наставна јединица има конкретне циљеве (образовни, васпитни и функционални) и тип часа, а у складу са садржајем часа прецизно

одабране наставне методе, облике и наставна средства. Разноликошћу метода, облика рада и наставних средстава најразноврсније приступамо свакој наставној јединици.

Садржај часа подељен је на уводни, главни и завршни део, уз домаће задатке који ученике подстичу да обрађено градиво увежбавају код куће.

У садржају часа наводимо примере из наставне праксе, које сваки наставник може искористити као полазне идеје током обраде, утврђивања и систематизације градива. Препоручујемо и употребу читанке, граматике и радне свеске.

Свака припрема садржи и анализу часа, коју наставник самостално попуњава као степен успешности часа и могућност побољшања рада.Такође предлажемо програме допунске и додатне наставе, као и полугодишње и годишње тестове.Основна одлика ових припрема су поступност и систематичност у свакој од 144 наставнe јединицe, што је нарочито важно код израде

писмених задатака, где се поступно током целог тромесечја раде адекватне говорне, писмене и правописне вежбе, тако да писмени задаци долазе као продукт апсолутне припреме ученика. Наводимо и теме писмених задатака, што може бити подстицај за креативнији рад.

4

2. НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ

СРПСКИ ЈЕЗИК

Циљ и задациЦиљ наставе српског језика јесте да ученици овладају основним законитостима српског књижевног језика на којем ће се усмено и писмено

правилно изражавати, да упознају, доживе и оспособе се да тумаче одабрана књижевна дела, позоришна, филмска и друга уметничка остварења из српске и светске баштине.

Задаци наставе српског језика: развијање љубави према матерњем језику и потребе да се он негује и унапређује; описмењавање ученика на темељима ортоепских и ортографских стандарда српског књижевног језика; поступно и систематично упознавање граматике и правописа српског језика; упознавање језичких појава и појмова, овладавање нормативном граматиком и стилским могућностима српског језика; оспособљавање за успешно служење књижевним језиком у различитим видовима његове усмене и писмене употребе и у различитим комуникационим ситуацијама (улога говорника, слушаоца, саговорника и читаоца); уочавање разлике између месног говора и књижевног језика; развијање осећања за аутентичне естетске вредности у књижевној уметности; развијање смисла и способности за правилно, течно, економично и уверљиво усмено и писмено изражавање, богаћење речника, језичког и стилског израза; увежбавање и усавршавање гласног читања и читања у себи (доживљајног, изражајног, интерпретативног, истраживачког; читањe с разумевањем, логичкo читањe) у складу са врстом текста (књижевним и осталим текстовима); оспособљавање за читање, доживљавање, разумевање, свестрано тумачење и вредновање књижевноуметничких дела разних жанрова; упознавање, читање и тумачење популарних и информативних текстова из илустрованих енциклопедија и часописа за децу; поступно и систематично оспособљавање ученика за логичко схватање и критичко процењивање прочитаног текста; развијање потребе за књигом, способности да се њоме ученици самостално служе као извором сазнања; навикавање на самостално коришћење библиотеке (одељењске, школске, месне); поступно овладавање начином вођења дневника о прочитаним књигама; поступно и систематично оспособљавање ученика за доживљавање и вредновање сценских остварења (позориште, филм); усвајање основних функционалних појмова и теоријских појмова из књижевности, позоришне и филмске уметности; упознавање, развијање, чување и поштовање властитог националног и културног идентитета на делима српске књижевности, позоришне и филмске уметности, као и других уметничких остварења; развијање поштовања према културној баштини и потребе да се она негује и унапређује; навикавање на редовно праћење и критичко процењивање часописа за децу и емисија за децу на радију и телевизији;

5

подстицање ученика на самостално језичко, литерарно и сценско стваралаштво; подстицање, неговање и вредновање ученичких ваннаставних активности (литерарна, језичка, рецитаторска, драмска, новинарска секција и др.); васпитавање ученика за живот и рад у духу хуманизма, истинољубивости, солидарности и других моралних вредности; развијање патриотизма и васпитавање у духу мира, културних односа и сарадње међу људима.

6

ПРЕДЛОГ ОБРАЗОВНИХ СТАНДАРДА ЗА 6. РАЗРЕД ПО НАСТАВНИМ ТЕМАМАНаставна

темаНаставне области и нивои постигнућа – 6. разред

НИВО вештина читања и разумевање прочитаног

писано изражавање граматика, лексика, народни и књижевни језик

књижевност

1.

На крилима плаве звезде (18) О

СН

ОВ

НИ

НИ

ВО

CJ.1.1.1. разуме текст (ћирилични и латинични) који чита наглас и у себи CJ.1.1.2. разликује уметнички и неуметнички текст; уме да одреди сврху текста: експозиција (излагање), дескрипција (описивање), нарација (приповедање)CJ.1.1.4. разликује основне делове текста и књиге (наслов, наднаслов, поднаслов, основни текст, поглавље, пасус, садржај); служи се садржајем да би пронашао одређени део текста CJ.1.1.5. проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумимаCJ.1.1.6. рaзликује у тексту битно од небитног, главно од споредног CJ.1.1.7. повезује информације и идеје изнете у тексту, уочава јасно исказане односе (временски след, средство – циљ, узрок – последица и сл.) и извoди закључак заснован на једноставнијем тексту CJ.1.1.8. чита једноставне нелинеарне елементе текста: легенде, табеле

CJ.1.2.1. зна и користи оба писма (ћирилицу и латиницу) CJ.1.2.2. саставља разумљиву, граматички исправну реченицу CJ.1.2.3. саставља једноставан експозиторни, наративни и дескриптивни текст и уме да га организује у смисаоне целине (уводни, средишњи и завршни део текста)CJ.1.2.4. уме да преприча текст CJ.1.2.5. свој језик прилагођава медијуму изражавања* (говору, односно писању), теми, прилици и сл.; препознаје и употребљава одговарајуће језичке варијетете (формални или неформални) CJ.1.2.7. зна да се служи Правописом (школским издањем)* CJ.1.2.8. примењује правописну норму (из сваке правописне области) у једноставним примерима

а) CJ.1.3.1. зна особине и врсте гласова; дели реч на слогове у једноставнијим примеримаCJ.1.3.4. препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи; примењује књижевнојезичку норму у вези с облицима речи CJ.1.3.5. разликује просте речи од твореница; препознаје корен речи; гради реч према задатом значењу на основу постојећих творбених моделаCJ.1.3.9. правилно употребљава падеже у реченици и синтагмиCJ.1.3.10. правилно употребљава глаголске облике обрађене у 5.р.б) CJ.1.3.12. познаје основне лексичке појаве: једнозначност и вишезначност речи; основне лексичке односе: синонимију, антонимију, хомонимијуCJ.1.3.13. препознаје различита значења вишезначних речи које се употребљавају у контексту свакодневне комуникације (у кући, школи и сл.)CJ.1.3.15. одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (једноставни случајеви)в) CJ.1.3.17. разликује појмове књижевног и народног језика

CJ.1.4.1. повезује наслове прочитаних књижевних дела (предвиђених програмом VI разреда) са именима аутора тих дела CJ.1.4.2. разликује типове књижевног стваралаштва (усмена и ауторска књижевност) CJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму CJ.1.4.4. препознаје врсте стиха (римовани и неримовани; осмерац и десетерац)CJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монолог CJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја) CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...CJ.1.4.9. способан је за естетски доживљај уметничких дела*

7

1.

На крилима плаве звезде (18)

СР

ЕД

ЊИ

НИ

ВО

CJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“ (ради брзог налажења одређених информација); читање „с оловком у руци“ (ради учења, ради извршавања различитих задатака, ради решавања проблема); читање ради уживања*CJ.2.1.4. разликује све делове текста и књиге, укључујући индекс, појмовник и библиографију и уме њима да се користиCJ.2.1.5. проналази, издваја и упоређује информације из два краћа текста или више њих (према датим критеријумима)

CJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“ (ради брзог налажења одређених информација); читање „с оловком у руци“ (ради учења, ради извршавања различитих задатака, ради решавања проблема); читање ради уживања*CJ.2.2.4. зна основне особине говорног и писаног језика*

а) CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речиCJ.2.3.4. познаје основне начине грађења речи (извођење, слагање, комбинована творба, претварање)CJ.2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примеримаCJ.2.3.7. препознаје главна значења падежа у синтагми и реченициCJ.2.3.8. препознаје главна значења и функције глаголских обликаб) CJ.2.3.10. зна значења речи и фразеологизама који се јављају у школским текстовима (у уџбеницима, текстовима из лектире и сл.), као и литерарним и медијским текстовима намењеним младима, и правилно их употребљаваCJ.2.3.11. одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (сложенији примери)

CJ.2.4.1. повезује дело из обавезне лектире са временом у којем је настало и са временом које се узима за оквир приповедањаCJ.2.4.2. повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуацијаCJ.2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, контраст)CJ.2.4.6. одређује мотиве, идеје, композицију, форму, карактеристике лика (психолошке, социолошке, етичке) и њихову међусобну повезаностCJ.2.4.8. уочава разлику између препричавања и анализе делаCJ.2.4.9. уме да води дневник о прочитаним књигама*

1.

На крилима плаве звезде (18)

НА

ПР

ЕД

НИ

НИ

ВО

CJ.3.1.1. проналази, издваја и упоређује информације из два дужa текстa сложеније структуре или више њих (према датим критеријумима)CJ.3.1.2. издваја кључне речи и резимира текстCJ.3.1.3. издваја из текста аргументе у прилог некој тези (ставу) или аргументе против ње; изводи закључке засноване на сложенијем тексту

CJ.3.2.1. организује текст у логичне и правилно распоређене пасусе; одређује прикладан наслов тексту и поднаслове деловима текстаCJ.3.2.5. зна и доследно примењује правописну норму

а) CJ.3.3.1. дели реч на слогове у сложенијим случајевимаCJ.3.3.4. познаје подврсте речи; користи терминологију у вези са врстама и подврстама речи и њиховим граматичким категоријамаCJ.3.3.6. познаје главна значења падежа и главна значења глаголских облика (уме да их објасни и зна терминологију у вези с њима)б) CJ.3.3.7. уме да одреди значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава, контекста у коме су употребљени, или на основу њиховог порекла

CJ.3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива CJ.3.4.3. разликује аутора дела од лирског субјекта и приповедача у делуCJ.3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у текстуCJ.3.4.5. одређује и именује врсту стиха и строфеCJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлажеCJ.3.4.8. повезује књижевноуметничке текстове с другим текстовима који се обрађују у настави*

8

Наставна тема

Наставне области и нивои постигнућа – 6. разредНИВО вештина читања и разумевање

прочитаногписано изражавање граматика, лексика, народни и

књижевни језиккњижевност

2.

Светлост детињства (18)

ОС

НО

ВН

И Н

ИВ

О

CJ.1.1.1. разуме текст (ћирилични и латинични) који чита наглас и у себи CJ.1.1.2. разликује уметнички и неуметнички текст; уме да одреди сврху текста: експозиција (излагање), дескрипција (описивање), нарација (приповедање)CJ.1.1.3. препознаје различите функционалне стилове на једноставним примеримаCJ.1.1.4. разликује основне делове текста и књиге (наслов, наднаслов, поднаслов, основни текст, поглавље, пасус, садржај); служи се садржајем да би пронашао одређени део текста CJ.1.1.5. проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумимаCJ.1.1.6. рaзликује у тексту битно од небитног, главно од споредногCJ.1.1.7. повезује информације и идеје изнете у тексту, уочава јасно исказане односе (временски след, средство – циљ, узрок – последица и сл.) и извoди закључак заснован на једноставнијем тексту

CJ.1.2.1. зна и користи оба писма (ћирилицу и латиницу)CJ.1.2.2. саставља разумљиву, граматички исправну реченицу CJ.1.2.3. саставља једноставан експозиторни, наративни и дескриптивни текст и уме да га организује у смисаоне целине (уводни, средишњи и завршни део текста)CJ.1.2.4. уме да преприча текст CJ.1.2.5. свој језик прилагођава медијуму изражавања* (говору, односно писању), теми, прилици и сл.; препознаје и употребљава одговарајуће језичке варијетете (формални или неформални)CJ.1.2.7. зна да се служи Правописом (школским издањем)* CJ.1.2.8. примењује правописну норму (писање имена васионских тела) у једноставним примерима

а) CJ.1.3.1. зна особине и врсте гласова; дели реч на слогове у једноставнијим примерима; примењује књижевнојезичку норму у вези са гласовним променамаCJ.1.3.4. препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи; примењује књижевнојезичку норму у вези с облицима речи CJ.1.3.5. разликује просте речи од твореница; препознаје корен речи; гради реч према задатом значењу на основу постојећих творбених моделаCJ.1.3.9. правилно употребљава падеже у реченици и синтагмиCJ.1.3.10. правилно употребљава глаголске облике (осим имперфекта)б) CJ.1.3.12. познаје основне лексичке појаве: једнозначност и вишезначност речи; основне лексичке односе: синонимију, антонимију, хомонимијуа) CJ.1.3.1. зна особине и врсте гласова; дели реч на слогове у једноставнијим примерима; примењује књижевнојезичку норму у вези са гласовним променамаCJ.1.3.4. препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи; примењује књижевнојезичку норму у вези с облицима речи CJ.1.3.5. разликује просте речи од твореница; препознаје корен речи; гради реч према задатом значењу на основу постојећих творбених моделаCJ.1.3.9. правилно употребљава падеже у реченици и синтагмиCJ.1.3.10. правилно употребљава глаголске облике (осим имперфекта)б) CJ.1.3.12. познаје основне лексичке појаве: једнозначност и вишезначност речи; основне лексичке односе: синонимију, антонимију, хомонимију

CJ.1.4.1. повезује наслове прочитаних књижевних дела (предвиђених програмом VI разреда) са именима аутора тих дела CJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму CJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монолог CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...CJ.1.4.8. има изграђену потребу за читањем књижевноуметничких текстова и поштује национално, књижевно и уметничко наслеђе*

9

2.


СР

ЕД

ЊИ

НИ

ВО

CJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“ (ради брзог налажења одређених информација); читање „с оловком у руци“ (ради учења, ради извршавања различитих задатака, ради решавања проблема); читање ради уживања*CJ.2.1.5. проналази, издваја и упоређује информације из два краћа текста или више њих (према датим критеријумима)

CJ.2.2.1. саставља експозиторни, наративни и дескриптивни текст, који је јединствен, кохерентан и унутар себе повезан CJ.2.2.3. пише резиме краћег и/или једноставнијег текстаCJ.2.2.4. зна основне особине говорног и писаног језика*CJ.2.2.5. зна правописну норму и примењује је у већини случајева

а) CJ.2.3.2. препознаје гласовне променеCJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речиCJ.2.3.4. познаје основне начине грађења речи (извођење, слагање, комбинована творба, претварање)б) CJ.2.3.10. зна значења речи и фразеологизама који се јављају у школским текстовима (у уџбеницима, текстовима из лектире и сл.), као и литерарним и медијским текстовима намењеним младима, и правилно их употребљава CJ.2.3.11. одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (сложенији примери)

CJ.2.4.1. повезује дело из обавезне лектире са временом у којем је настало и са временом које се узима за оквир приповедањаCJ.2.4.2. повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуацијаCJ.2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, метафора, контраст)CJ.2.4.6. одређује мотиве, идеје, композицију, форму, карактеристике лика (психолошке, социолошке, етичке) и њихову међусобну повезаностCJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање, описивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалогCJ.2.4.8. уочава разлику између препричавања и анализе делаCJ.2.4.9. уме да води дневник о прочитаним књигама*

10

2.


НА

ПР

ЕД

НИ

НИ

ВО



а) CJ.3.3.1. дели реч на слогове у сложенијим случајевимаCJ.3.3.2. познаје гласовне промене (уме да их препозна, објасни и именује)CJ.3.3.3. зна и у свом говору примењује* акценатску нормуб) CJ.3.3.7. уме да одреди значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава, контекста у коме су употребљени, или на основу њиховог порекла

CJ.3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотиваCJ.3.4.2. издваја основне одлике књижевних родова и врста у конкретном тексту CJ.3.4.3. разликује аутора дела од лирског субјекта и приповедача у делуCJ.3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у текстуCJ.3.4.6. тумачи различите елементе књижевноуметничког дела позивајући се на само делоCJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлажеCJ.3.4.8. повезује књижевноуметничке текстове с другим текстовима који се обрађују у настави*

11





3.

Игра за живот (13) О

СН

ОВ

НИ

НИ

ВО

CJ.1.1.1. разуме текст (ћирилични и латинични) који чита наглас и у себиCJ.1.1.2. разликује уметнички и неуметнички текст; уме да одреди сврху текста: експозиција (излагање), дескрипција (описивање), нарација (приповедање), аргументација, пропаганда CJ.1.1.4. разликује основне делове текста и књиге (наслов, наднаслов, поднаслов, основни текст, поглавље, пасус, садржај); служи се садржајем да би пронашао одређени део текста CJ.1.1.5. проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумимаCJ.1.1.6. рaзликује у тексту битно од небитног, главно од споредногCJ.1.1.7. повезује информације и идеје изнете у тексту, уочава јасно исказане односе (временски след, средство – циљ, узрок – последица и сл.) и извoди закључак заснован на једноставнијем тексту

CJ.1.2.1. зна и користи оба писма (ћирилицу и латиницу)CJ.1.2.2. саставља разумљиву, граматички исправну реченицуCJ.1.2.3. саставља једноставан експозиторни, наративни и дескриптивни текст и уме да га организује у смисаоне целине (уводни, средишњи и завршни део текста)CJ.1.2.4. уме да преприча текст CJ.1.2.5. свој језик прилагођава медијуму изражавања* (говору, односно писању), теми, прилици и сл.; препознаје и употребљава одговарајуће језичке варијетете (формални или неформални)CJ.1.2.7. зна да се служи Правописом (школским издањем)* CJ.1.2.8. примењује правописну норму (из сваке правописне области) у једноставним примерима

а) CJ.1.3.1. зна особине и врсте гласова; дели реч на слогове у једноставнијим примерима; примењује књижевнојезичку норму у вези са гласовним променамаCJ.1.3.2. уочава разлику између књижевне и некњижевне акцентуације*CJ.1.3.5. разликује просте речи од твореница; препознаје корен речи; гради реч према задатом значењу на основу постојећих творбених моделаб) CJ.1.3.12. познаје основне лексичке појаве: једнозначност и вишезначност речи; основне лексичке односе: синонимију, антонимију, хомонимијуCJ.1.3.13. препознаје различита значења вишезначних речи које се употребљавају у контексту свакодневне комуникације (у кући, школи и сл.)CJ.1.3.14. зна значења речи и фразеологизама који се употребљавају у контексту свакодневне комуникације (у кући, школи и сл.), као и оних који се често јављају у школским текстовима (у уџбеницима, текстовима из лектире и сл.)CJ.1.3.15. одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (једноставни случајеви)в) CJ.1.3.17. разликује појмове књижевног и народног језикаCJ.1.3.20. има позитиван став према дијалектима (свом и туђем)*CJ.1.3.21. разуме важност књижевног језика за живот заједнице и за лични развој*

CJ.1.4.1. повезује наслове прочитаних књижевних дела (предвиђених програмом VI разреда) са именима аутора тих дела CJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму CJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монологCJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја) CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...CJ.1.4.8. има изграђену потребу за читањем књижевноуметничких текстова и поштује национално, књижевно и уметничко наслеђе*CJ.1.1.9. способан је за естетски доживљај уметничких дела*

12

3.

Игра за живот (13)

СР

ЕД

ЊИ

НИ

ВО

CJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“ (ради брзог налажења одређених информација); читање „с оловком у руци“ (ради учења, ради извршавања различитих задатака, ради решавања проблема); читање ради уживања*CJ.2.1.4. разликује све делове текста и књиге, укључујући индекс, појмовник и библиографију и уме њима да се користи

CJ.2.2.1. саставља експозиторни, наративни и дескриптивни текст, који је јединствен, кохерентан и унутар себе повезан CJ.2.2.3. пише резиме краћег и/или једноставнијег текста CJ.2.2.4. зна основне особине говорног и писаног језика*CJ.2.2.5. зна правописну норму и примењује је у већини случајева

а) CJ.2.3.2. препознаје гласовне променеCJ.2.3.4. познаје основне начине грађења речи (извођење, слагање, комбинована творба, претварање)б) CJ.2.3.10. зна значења речи и фразеологизама који се јављају у школским текстовима (у уџбеницима, текстовима из лектире и сл.), као и литерарним и медијским текстовима намењеним младима, и правилно их употребљаваCJ.2.3.11. одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (сложенији примери)

CJ.2.4.1. повезује дело из обавезне лектире са временом у којем је настало и са временом које се узима за оквир приповедања CJ.2.4.2. повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуацијаCJ.2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, метафора, контраст)CJ.2.4.6. одређује мотиве, идеје, композицију, форму, карактеристике лика (психолошке, социолошке, етичке) и њихову међусобну повезаностCJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање, описивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалогCJ.2.4.8. уочава разлику између препричавања и анализе делаCJ.2.4.9. уме да води дневник о прочитаним књигама*

13

3.

Игра за живот (13)

НА

ПР

ЕД

НИ

НИ

ВО


CJ.3.2.1. организује текст у логичне и правилно распоређене пасусе; одређује прикладан наслов тексту и поднаслове деловима текстаCJ.3.2.4. пише резиме дужег и/или сложенијег текстаCJ.3.2.5. зна и доследно примењује правописну норму

а) CJ.3.3.1. дели реч на слогове у сложенијим случајевимаCJ.3.3.2. познаје гласовне промене (уме да их препозна, објасни и именује)CJ.3.3.3. зна и у свом говору примењује* акценатску нормуб) CJ.3.3.7. уме да одреди значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава, контекста у коме су употребљени, или на основу њиховог пореклаCJ.3.3.8. зна значења речи и фразеологизама у научнопопуларним текстовима, намењеним младима, и правилно их употребљава

CJ.3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива CJ.3.4.3. разликује аутора дела од лирског субјекта и приповедача у делуCJ.3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у текстуCJ.3.4.6. тумачи различите елементе књижевноуметничког дела позивајући се на само делоCJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлажеCJ.3.4.8. повезује књижевноуметничке текстове с другим текстовима који се обрађују у настави*

14





4.

Рано су полетели (20)

ОС

НО

ВН

И Н

ИВ

О

CJ.1.1.1. разуме текст (ћирилични и латинични) који чита наглас и у себиCJ.1.1.4. разликује основне делове текста и књиге (наслов, наднаслов, поднаслов, основни текст, поглавље, пасус, садржај); служи се садржајем да би пронашао одређени део текста CJ.1.1.5. проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумимаCJ.1.1.6. рaзликује у тексту битно од небитног, главно од споредногCJ.1.1.7. повезује информације и идеје изнете у тексту, уочава јасно исказане односе (временски след, средство – циљ, узрок – последица и сл.) и извoди закључак заснован на једноставнијем тексту

CJ.1.2.1. зна и користи оба писма (ћирилицу и латиницу)CJ.1.2.2. саставља разумљиву, граматички исправну реченицуCJ.1.2.3. саставља једноставан експозиторни, наративни и дескриптивни текст и уме да га организује у смисаоне целине (уводни, средишњи и завршни део текста)CJ.1.2.4. уме да преприча текст CJ.1.2.6. влада основним жанровима писане комуникације: саставља писмо; попуњава различите обрасце и формуларе с којима се сусреће у школи и свакодневном животуCJ.1.2.7. зна да се служи Правописом (школским издањем)* CJ.1.2.8. примењује правописну норму (из сваке правописне области) у једноставним примерима

а) CJ.1.3.4. препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи; примењује књижевнојезичку норму у вези с облицима речи CJ.1.3.6. препознаје синтаксичке јединице (реч, синтагму, предикатску реченицу и комуникативну реченицу) CJ.1.3.8. одређује реченичне и синтагматске чланове у типичним (школским) примеримаб) CJ.1.3.12. познаје основне лексичке појаве: једнозначност и вишезначност речи; основне лексичке односе: синонимију, антонимију, хомонимијуCJ.1.3.15. одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (једноставни случајеви)CJ.1.3.16. служи се речницима, приручницима и енциклопедијама

CJ.1.4.1. повезује наслове прочитаних књижевних дела (предвиђених програмом VI разреда) са именима аутора тих дела CJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму CJ.1.4.4. препознаје врсте стиха (римовани и неримовани; осмерац и десетерац)CJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монологCJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја)CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...CJ.1.4.8. има изграђену потребу за читањем књижевноуметничких текстова и поштује национално, књижевно и уметничко наслеђе*CJ.1.4.9. способан је за естетски доживљај уметничких дела*

15

4.


СР

ЕД

ЊИ

НИ

ВО

CJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“ (ради брзог налажења одређених информација); читање „с оловком у руци“ (ради учења, ради извршавања различитих задатака, ради решавања проблема); читање ради уживања*CJ.2.1.3. препознаје и издваја језичка средства карактеристична за различите функционалне стиловеCJ.2.1.4. разликује све делове текста и књиге, укључујући индекс, појмовник и библиографију и уме њима да се користиCJ.2.1.5. проналази, издваја и упоређује информације из два краћа текста или више њих (према датим критеријумима)

CJ.2.2.1. саставља наративни и дескриптивни текст, који је јединствен, кохерентан и унутар себе повезанCJ.2.2.5. зна правописну норму и примењује је у већини случајева

а) CJ.2.3.2. препознаје гласовне променеCJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речиCJ.2.3.4. познаје основне начине грађења речи (извођење, слагање, комбинована творба, претварање)CJ.2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примеримаб) CJ.2.3.10. зна значења речи и фразеологизама који се јављају у школским текстовима (у уџбеницима, текстовима из лектире и сл.), као и литерарним и медијским текстовима намењеним младима, и правилно их употребљаваCJ.2.3.11. одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (сложенији примери)

CJ.2.4.1. повезује дело из обавезне лектире са временом у којем је настало и са временом које се узима за оквир приповедањаCJ.2.4.2. повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуацијаCJ.2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, метафора, контраст)CJ.2.4.6. одређује мотиве, идеје, композицију, форму, карактеристике лика (психолошке, социолошке, етичке) и њихову међусобну повезаностCJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање, описивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалогCJ.2.4.8. уочава разлику између препричавања и анализе делаCJ.2.4.9. уме да води дневник о прочитаним књигама*CJ.2.4.9. уме да води дневник о прочитаним књигама*

16

4.


НА

ПР

ЕД

НИ

НИ

ВО

CJ.3.1.2. издваја кључне речи и резимира текстCJ.3.1.3. изводи закључке засноване на сложенијем тексту


а) CJ.3.3.1. дели реч на слогове у сложенијим случајевимаCJ.3.3.2. познаје гласовне промене (уме да их препозна, објасни и именује)CJ.3.3.3. зна и у свом говору примењује* акценатску нормуCJ.3.3.4. познаје подврсте речи; користи терминологију у вези са врстама и подврстама речи и њиховим граматичким категоријамаб) CJ.3.3.7. уме да одреди значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава, контекста у коме су употребљени, или на основу њиховог порекла

CJ.3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива CJ.3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у текстуCJ.3.4.5. одређује и именује врсту стиха и строфеCJ.3.4.6. тумачи различите елементе књижевноуметничког дела позивајући се на само делоCJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлажеCJ.3.4.8. повезује књижевноуметничке текстове с другим текстовима који се обрађују у настави*

17





5.

Моје духовно наслеђе (37)

ОС

НО

ВН

И Н

ИВ

О

CJ.1.1.1. разуме текст (ћирилични и латинични) који чита наглас и у себиCJ.1.1.2. разликује уметнички и неуметнички текст; уме да одреди сврху текста: експозиција (излагање), дескрипција (описивање), нарација (приповедање)CJ.1.1.3. препознаје различите функционалне стилове на једноставним примеримаCJ.1.1.4. разликује основне делове текста и књиге (наслов, наднаслов, поднаслов, основни текст, поглавље, пасус, садржај); служи се садржајем да би пронашао одређени део текстаCJ.1.1.5. проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумимаCJ.1.1.6. рaзликује у тексту битно од небитног, главно од споредногCJ.1.1.7. повезује информације и идеје изнете у тексту, уочава јасно исказане односе (временски след, средство – циљ, узрок – последица и сл.) и извoди закључак заснован на једноставнијем текстуCJ.1.1.8. чита једноставне нелинеарне елементе текста: легенде, табеле

CJ.1.2.1. зна и користи оба писма (ћирилицу и латиницу)CJ.1.2.2. саставља разумљиву, граматички исправну реченицуCJ.1.2.3. саставља једноставан експозиторни, наративни и дескриптивни текст и уме да га организује у смисаоне целине (уводни, средишњи и завршни део текста)CJ.1.2.4. уме да преприча текст CJ.1.2.5. свој језик прилагођава медијуму изражавања* (говору, односно писању), теми, прилици и сл.; препознаје и употребљава одговарајуће језичке варијетете (формални или неформални) CJ.1.2.7. зна да се служи Правописом (школским издањем)* CJ.1.2.8. примењује правописну норму (из сваке правописне области) у једноставним примеримаCJ.1.2.9. има изграђену језичку толеранцију и негативан став према језику дискриминације и говору мржње*

а) CJ.1.3.6. препознаје синтаксичке јединице (реч, синтагму, предикатску реченицу и комуникативну реченицу)CJ.1.3.7. разликује основне врсте независних реченица (обавештајне, упитне, заповедне)CJ.1.3.8. одређује реченичне и синтагматске чланове у типичним (школским) примеримаCJ.1.3.10. правилно употребљава глаголске облике – аорист (осим имперфекта)б) CJ.1.3.12. познаје основне лексичке појаве: једнозначност и вишезначност речи; основне лексичке односе: синонимију, антонимију, хомонимијуCJ.1.3.13. препознаје различита значења вишезначних речи које се употребљавају у контексту свакодневне комуникације (у кући, школи и сл.)CJ.1.3.14. зна значења речи и фразеологизама који се употребљавају у контексту свакодневне комуникације (у кући, школи и сл.), као и оних који се често јављају у школским текстовима (у уџбеницима, текстовима из лектире и сл.)CJ.1.3.15. одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (једноставни случајеви)CJ.1.3.16. служи се речницима, приручницима и енциклопедијамав) CJ.1.3.17. разликује појмове књижевног и народног језика

CJ.1.4.1. повезује наслове прочитаних књижевних дела (предвиђених програмом VI разреда) са именима аутора тих делаCJ.1.4.2. разликује типове књижевног стваралаштва (усмена и ауторска књижевност)CJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму CJ.1.4.4. препознаје врсте стиха (римовани и неримовани; осмерац и десетерац)CJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монологCJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја)CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...CJ.1.4.8. има изграђену потребу за читањем књижевноуметничких текстова и поштује национално, књижевно и уметничко наслеђе*CJ.1.4.9. способан је за естетски доживљај уметничких дела*

18

5.


СР

ЕД

ЊИ

НИ

ВО



а) CJ.2.3.5. препознаје подврсте синтаксичких јединица (врсте синтагми, независних и зависних предикатских реченица)CJ.2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примеримаCJ.2.3.8. препознаје главна значења и функције глаголских обликаб) CJ.2.3.10. зна значења речи и фразеологизама који се јављају у школским текстовима (у уџбеницима, текстовима из лектире и сл.), као и литерарним и медијским текстовима намењеним младима, и правилно их употребљава

CJ.2.4.1. повезује дело из обавезне лектире са временом у којем је настало и са временом које се узима за оквир приповедањаCJ.2.4.2. повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуацијаCJ.2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, контраст)CJ.2.4.6. одређује мотиве, идеје, композицију, форму, карактеристике лика (психолошке, социолошке, етичке) и њихову међусобну повезаностCJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање, описивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалог

5.


НА

ПР

ЕД

НИ

НИ

ВО

CJ.3.1.1. проналази, издваја и упоређује информације из два дужa текстa сложеније структуре или више њих (према датим критеријумима)CJ.3.1.2. издваја кључне речи и резимира текстCJ.3.1.3. изводи закључке засноване на сложенијем тексту


а) CJ.3.3.3. зна и у свом говору примењује* акценатску нормуCJ.3.3.5. познаје и именује подврсте синтаксичких јединица (независних и зависних предикатских реченица)б) CJ.3.3.7. уме да одреди значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава, контекста у коме су употребљени, или на основу њиховог порекла

CJ.3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива CJ.3.4.3. разликује аутора дела од лирског субјекта и приповедача у делуCJ.3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у текстуCJ.3.4.5. одређује и именује врсту стиха и строфеCJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлажеCJ.3.4.8. повезује књижевноуметничке текстове с другим текстовима који се обрађују у настави*

19





6.

Спомиње се Краљевићу Марко као добар јунак у години (9)

ОС

НО

ВН

И Н

ИВ

О

CJ.1.1.1. разуме текст (ћирилични и латинични) који чита наглас и у себиCJ.1.1.4. разликује основне делове текста и књиге (наслов, наднаслов, поднаслов, основни текст, поглавље, пасус, садржај); служи се садржајем да би пронашао одређени део текста CJ.1.1.5. проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумимаCJ.1.1.6. рaзликује у тексту битно од небитног, главно од споредногCJ.1.1.7. повезује информације и идеје изнете у тексту, уочава јасно исказане односе (временски след, средство – циљ, узрок – последица и сл.) и извoди закључак заснован на једноставнијем тексту

CJ.1.2.1. зна и користи оба писма (ћирилицу и латиницу)CJ.1.2.2. саставља разумљиву, граматички исправну реченицу CJ.1.2.7. зна да се служи Правописом (школским издањем)* CJ.1.2.8. примењује правописну норму (из сваке правописне области) у једноставним примерима

а) CJ.1.3.10. правилно употребљава глаголске облике – плусквамперфекат, футур II (осим имперфекта)б) CJ.1.3.12. познаје основне лексичке појаве: једнозначност и вишезначност речи; основне лексичке односе: синонимију, антонимију, хомонимијуCJ.1.3.14. зна значења речи и фразеологизама који се употребљавају у контексту свакодневне комуникације (у кући, школи и сл.), као и оних који се често јављају у школским текстовима (у уџбеницима, текстовима из лектире и сл.)CJ.1.3.15. одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (једноставни случајеви)в) CJ.1.3.17. разликује појмове књижевног и народног језика

CJ.1.4.2. разликује типове књижевног стваралаштва (усмена и ауторска књижевност)CJ.1.4.4. препознаје врсте стиха (римовани и неримовани; осмерац и десетерац)CJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монологCJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја) CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...CJ.1.4.9. способан је за естетски доживљај уметничких дела*

20

6.

Спомиње се Краљевићу Марко као добар јунак у години (9)

СР

ЕД

ЊИ

НИ

ВО



а) CJ.2.3.8. препознаје главна значења и функције глаголских обликаб) CJ.2.3.10. зна значења речи и фразеологизама који се јављају у школским текстовима (у уџбеницима, текстовима из лектире и сл.), као и литерарним и медијским текстовима намењеним младима, и правилно их употребљаваCJ.2.3.11. одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (сложенији примери)

CJ.2.4.1. повезује дело из обавезне лектире са временом у којем је настало и са временом које се узима за оквир приповедања CJ.2.4.2. повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуацијаCJ.2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, контраст)CJ.2.4.6. одређује мотиве, идеје, композицију, форму, карактеристике лика (психолошке, социолошке, етичке) и њихову међусобну повезаностCJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање, описивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалог

6.

Спомиње се Краљевићу Марко као добар јунак у години (9) Н

АП

РЕ

ДН

И Н

ИВ

О



а) CJ.3.3.6. познаје главна значења глаголских облика (уме да их објасни и зна терминологију у вези с њима) б) CJ.3.3.7. уме да одреди значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава, контекста у коме су употребљени, или на основу њиховог пореклаCJ.3.3.8. зна значења речи и фразеологизама у научнопопуларним текстовима, намењеним младима, и правилно их употребљава

CJ.3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у текстуCJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлаже

21





7.

Сунчеви дарови (29)

ОС

НО

ВН

И Н

ИВ

О

CJ.1.1.1. разуме текст (ћирилични и латинични) који чита наглас и у себиCJ.1.1.2. разликује уметнички и неуметнички текст; уме да одреди сврху текста: експозиција (излагање), дескрипција (описивање), нарација (приповедање)CJ.1.1.4. разликује основне делове текста и књиге (наслов, наднаслов, поднаслов, основни текст, поглавље, пасус, садржај); служи се садржајем да би пронашао одређени део текста CJ.1.1.5. проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумимаCJ.1.1.6. рaзликује у тексту битно од небитног, главно од споредногCJ.1.1.7. повезује информације и идеје изнете у тексту, уочава јасно исказане односе (временски след, средство – циљ, узрок – последица и сл.) и извoди закључак заснован на једноставнијем текстуCJ.1.1.8. чита једноставне нелинеарне елементе текста: легенде, табеле

CJ.1.2.1. зна и користи оба писма (ћирилицу и латиницу)CJ.1.2.2. саставља разумљиву, граматички исправну реченицуCJ.1.2.3. саставља једноставан експозиторни, наративни и дескриптивни текст и уме да га организује у смисаоне целине (уводни, средишњи и завршни део текста)CJ.1.2.5. свој језик прилагођава медијуму изражавања* (говору, односно писању), теми, прилици и сл.; препознаје и употребљава одговарајуће језичке варијетете (формални или неформални) CJ.1.2.7. зна да се служи Правописом (школским издањем)* CJ.1.2.8. примењује правописну норму (из сваке правописне области) у једноставним примерима

а) CJ.1.3.1. зна особине и врсте гласова; дели реч на слогове у једноставнијим примерима; примењује књижевнојезичку норму у вези са гласовним променамаCJ.1.3.3. одређује место реченичног акцента у једноставним примеримаCJ.1.3.4. препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи; примењује књижевнојезичку норму у вези с облицима речи CJ.1.3.5. разликује просте речи од твореница; препознаје корен речи; гради реч према задатом значењу на основу постојећих творбених моделаCJ.1.3.6. препознаје синтаксичке јединице (реч, синтагму, предикатску реченицу и комуникативну реченицу)CJ.1.3.7. разликује основне врсте независних реченица (обавештајне, упитне, заповедне)CJ.1.3.8. одређује реченичне и синтагматске чланове у типичним (школским) примеримаCJ.1.3.9. правилно употребљава падеже у реченици и синтагмиCJ.1.3.10. правилно употребљава глаголске облике (осим имперфекта)б) CJ.1.3.12. познаје основне лексичке појаве: једнозначност и вишезначност речи; основне лексичке односе: синонимију, антонимију, хомонимијуCJ.1.3.13. препознаје различита значења вишезначних речи које се употребљавају у контексту свакодневне комуникације (у кући, школи и сл.)CJ.1.3.14. зна значења речи и фразеологизама који се употребљавају у контексту свакодневне комуникације (у кући, школи и сл.), као и оних који се често јављају у школским текстовима (у уџбеницима, текстовима из лектире и сл.)CJ.1.3.16. служи се речницима, приручницима и енциклопедијамав) CJ.1.3.21. разуме важност књижевног језика за живот заједнице и за лични развој*

CJ.1.4.1. повезује наслове прочитаних књижевних дела (предвиђених програмом VI разреда) са именима аутора тих дела CJ.1.4.2. разликује типове књижевног стваралаштва (усмена и ауторска књижевност)CJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму CJ.1.4.4. препознаје врсте стиха (римовани и неримовани; осмерац и десетерац)CJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монологCJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја) CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...CJ.1.4.8. има изграђену потребу за читањем књижевноуметничких текстова и поштује национално, књижевно и уметничко наслеђе*

22

7.


СР

ЕД

ЊИ

НИ

ВО


CJ.2.2.1. саставља наративни и дескриптивни текст, који је јединствен, кохерентан и унутар себе повезанCJ.2.2.2. саставља реферат и извештај*CJ.2.2.5. зна правописну норму и примењује је у већини случајева

а) CJ.2.3.1. одређује место акцента у речи; зна основна правила акценатске нормеCJ.2.3.2. препознаје гласовне променеCJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речиCJ.2.3.4. познаје основне начине грађења речи (извођење, слагање, комбинована творба, претварање)CJ.2.3.5. препознаје подврсте синтаксичких јединица (независних и зависних предикатских реченица)CJ.2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примеримаCJ.2.3.7. препознаје главна значења падежа у синтагми и реченициCJ.2.3.8. препознаје главна значења и функције глаголских обликаб) CJ.2.3.10. зна значења речи и фразеологизама који се јављају у школским текстовима (у уџбеницима, текстовима из лектире и сл.), као и литерарним и медијским текстовима намењеним младима, и правилно их употребљава

CJ.2.4.2. повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуацијаCJ.2.4.4. разликује књижевнонаучне врсте: биографију, аутобиографију и научно-популарне текстовеCJ.2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, контраст)CJ.2.4.6. одређује мотиве, идеје, композицију, форму, карактеристике лика (психолошке, социолошке, етичке) и њихову међусобну повезаностCJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање, описивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалогCJ.2.4.9. уме да води дневник о прочитаним књигама*

23

7.


НА

ПР

ЕД

НИ

НИ

ВО

CJ.3.1.2. издваја кључне речи и резимира текст


а) CJ.3.3.1. дели реч на слогове у сложенијим случајевимаCJ.3.3.2. познаје гласовне промене (уме да их препозна, објасни и именује)CJ.3.3.3. зна и у свом говору примењује* акценатску нормуCJ.3.3.5. познаје и именује подврсте синтаксичких јединица (независних и зависних предикатских реченица)CJ.3.3.6. познаје главна значења глаголских облика (уме да их објасни и зна терминологију у вези с њима)б) CJ.3.3.7. уме да одреди значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава, контекста у коме су употребљени, или на основу њиховог пореклаCJ.3.3.8. зна значења речи и фразеологизама у научнопопуларним текстовима, намењеним младима, и правилно их употребљава

CJ.3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива CJ.3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у текстуCJ.3.4.5. одређује и именује врсту стиха и строфеCJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлажеCJ.3.4.8. повезује књижевноуметничке текстове с другим текстовима који се обрађују у настави*

24





8.

Чаробни врт детињства (28)

ОС

НО

ВН

И Н

ИВ

О

CJ.1.1.1. разуме текст (ћирилични и латинични) који чита наглас и у себиCJ.1.1.4. разликује основне делове текста и књиге (наслов, наднаслов, поднаслов, основни текст, поглавље, пасус, садржај); служи се садржајем да би пронашао одређени део текста CJ.1.1.5. проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумимаCJ.1.1.6. рaзликује у тексту битно од небитног, главно од споредногCJ.1.1.7. повезује информације и идеје изнете у тексту, уочава јасно исказане односе (временски след, средство – циљ, узрок – последица и сл.) и извoди закључак заснован на једноставнијем текстуCJ.1.1.8. чита једноставне нелинеарне елементе текста: легенде, табеле

CJ.1.2.1. зна и користи оба писма (ћирилицу и латиницу)CJ.1.2.2. саставља разумљиву, граматички исправну реченицуCJ.1.2.3. саставља једноставан експозиторни, наративни и дескриптивни текст и уме да га организује у смисаоне целине (уводни, средишњи и завршни део текста)CJ.1.2.4. уме да преприча текст CJ.1.2.5. свој језик прилагођава медијуму изражавања* (говору, односно писању), теми, прилици и сл.; препознаје и употребљава одговарајуће језичке варијетете (формални или неформални)CJ.1.2.7. зна да се служи Правописом (школским издањем)*

а) CJ.1.3.4. препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи; примењује књижевнојезичку норму у вези с облицима речи CJ.1.3.6. препознаје синтаксичке јединице (реч, синтагму, предикатску реченицу и комуникативну реченицу)CJ.1.3.7. разликује основне врсте независних реченица (обавештајне, упитне, заповедне)CJ.1.3.8. одређује реченичне и синтагматске чланове у типичним (школским) примеримаCJ.1.3.9. правилно употребљава падеже у реченици и синтагмиCJ.1.3.10. правилно употребљава глаголске облике презент, инфинитив, радни глаголски придев, футур Iб) CJ.1.3.12. познаје основне лексичке појаве: једнозначност и вишезначност речи; основне лексичке односе: синонимију, антонимију, хомонимијуCJ.1.3.13. препознаје различита значења вишезначних речи које се употребљавају у контексту свакодневне комуникације (у кући, школи и сл.)CJ.1.3.16. служи се речницима, приручницима и енциклопедијамав) CJ.1.3.17. разликује појмове књижевног и народног језикаCJ.1.3.20. има позитиван став према дијалектима (свом и туђем)*CJ.1.3.21. разуме важност књижевног језика за живот заједнице и за лични развој*

CJ.1.4.1. повезује наслове прочитаних књижевних дела (предвиђених програмом V разреда) са именима аутора тих дела CJ.1.4.2. разликује типове књижевног стваралаштва (усмена и ауторска књижевност)CJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму CJ.1.4.4. препознаје врсте стиха (римовани и неримовани; осмерац и десетерац)CJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монологCJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигуракњижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја) CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...CJ.1.4.8. има изграђену потребу за читањем књижевноуметничких текстова и поштује национално, књижевно и уметничко наслеђе*CJ.1.4.9. способан је за естетски доживљај уметничких дела*

25

8.


СР

ЕД

ЊИ

НИ

ВО

CJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“ (ради брзог налажења одређених информација); читање „с оловком у руци“ (ради учења, ради извршавања различитих задатака, ради решавања проблема); читање ради уживања*CJ.2.1.4. разликује све делове текста и књиге, укључујући индекс, појмовник и библиографију и уме њима да се користи

CJ.2.2.1. саставља експозиторни, наративни и дескриптивни текст, који је јединствен, кохерентан и унутар себе повезанCJ.2.2.4. зна основне особине говорног и писаног језика*CJ.2.2.5. зна правописну норму и примењује је у већини случајева

а) CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речиCJ.2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примеримаCJ.2.3.7. препознаје главна значења падежа у синтагми и реченициCJ.2.3.8. препознаје главна значења и функције глаголских обликаб) CJ.2.3.10. зна значења речи и фразеологизама који се јављају у школским текстовима (у уџбеницима, текстовима из лектире и сл.), као и литерарним и медијским текстовима намењеним младима, и правилно их употребљаваCJ.2.3.11. одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (сложенији примери)

CJ.2.4.1. повезује дело из обавезне лектире са временом у којем је настало и са временом које се узима за оквир приповедањаCJ.1.4.1. повезује наслове прочитаних књижевних дела (предвиђених програмом V разреда) са именима аутора тих дела CJ.1.4.2. разликује типове књижевног стваралаштва (усмена и ауторска књижевност)CJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму CJ.1.4.4. препознаје врсте стиха (римовани и неримовани; осмерац и десетерац)CJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монолог CJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигуракњижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја)CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, ликCJ.2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација)CJ.2.4.6. одређује мотиве, идеје, композицију, форму, карактеристике лика (психолошке, социолошке, етичке) и њихову међусобну повезаностCJ.2.4.7. разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање, описивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалогCJ.2.4.8. уочава разлику између препричавања и анализе делаCJ.2.4.9. уме да води дневник о

26

8.


НА

ПР

ЕД

НИ

НИ

ВО

CJ.3.1.2. издваја кључне речи и резимира текстCJ.3.1.3. издваја из текста аргументе у прилог некој тези (ставу) или аргументе против ње; изводи закључке засноване на сложенијем тексту


а) CJ.3.3.1. дели реч на слогове у сложенијим случајевимаCJ.3.3.3. зна и у свом говору примењује* акценатску норму) CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речиCJ.2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примеримаCJ.2.3.7. препознаје главна значења падежа у синтагми и реченици б) CJ.3.3.7. уме да одреди значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава, контекста у коме су употребљени, или на основу њиховог порекла

CJ.3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива CJ.3.4.3. разликује аутора дела од лирског субјекта и приповедача у делу CJ.3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у текстуCJ.3.4.5. одређује и именује врсту стиха и строфеCJ.3.4.7. изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлажеCJ.3.4.8. повезује књижевноуметничке текстове с другим текстовима који се обрађују у настави*

27

ШЕСТИ РАЗРЕД

Оперативни задаци: увођење ученика у грађење речи; упознавање са гласовним системом; упознавање гласовних алтернација, њихово уочавање у грађењу и промени рeчи; утврђивање знања о значењу и функцији придевских заменица; стицање основних знања о грађењу и значењима глаголских облика (футур II; имперфекат; плусквамперфекат; императив; потенцијал; трпни глаголски придев; глаголски прилози); проширивање знања о сложеној реченици; оспособљавање ученика за уочавање разлике између дугих акцената; оспособљавање за уочавање и тумачење узрочно-последичних веза у уметничком тексту, за исказивање властитих судова и закључака приликом анализе текста и у разним говорним ситуацијама; развијање способности за уочавање и тумачење емоција, мотива и песничких слика у лирском тексту; постепено упознавање структуре основних облика усменог и писменог изражавања – према захтевима програма.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

ЈЕЗИК

ГраматикаОбнављање, проверавање и систематизовање знања која се у овом и старијим разредима проширују и продубљују, до нивоа њихове примене и

аутоматизације у изговору и писању у складу са књижевнојезичком нормом и правописом.Подела речи по настанку: просте, изведене и сложене. Суфикси – разликовање суфикса од граматичких наставака; творбена основа; корен

речи. Примери изведених именица, придева и глагола (певач, школски, школовати се). Сложенице, примери сложених речи насталих срастањем двеју или више речи, односно њихових творбених основа; просто срастање и

срастање са спојним вокалом (Бео/град, пар/о/брод). Префикси; примери именица, придева и глагола насталих префиксацијом (праунук, превелик, научити).

Атрибутска и предикатска функција именица и придева.Самогласници и сугласници; слоготворно р. Подела речи на слогове. Подела сугласника по месту изговора и по звучности. Гласовне промене и алтернације – уочавање у грађењу и промени речи: палатализација и сибиларизација; непостојано а; промена л у о;

једначење сугласника по звучности (одступања у писаном језику); једначење сугласника по месту изговора; јотовање; асимилација и сажимање самогласника; губљење сугласника (на одступања указати у примерима).

28

Придевске заменице: разликовање по значењу и функцији – присвојне, показне, односно-упитне, неодређене, опште, одричне; употреба повратне заменице свој.

Грађење и значења глаголских облика: аорист (стилска обележеност), футур II; имперфекат; плусквамперфекат; императив; потенцијал; трпни глаголски придев; глаголски прилози. Прости и сложени глаголски облици. Лични и нелични глаголски облици.

Реченица (основни појмови): комуникативна реченица (синтаксичко-комуникативна јединица која представља целовиту поруку) и предикатска реченица (синтаксичка јединица која садржи глагол у личном облику).

Независне и зависне предикатске реченице.Вежбе у исказивању реченичних чланова речју, синтагмом и зависном реченицом.Комуникативне реченице које се састоје од једне независне предикатске реченице и од више њих.

ПравописПроверавање, понављање и увежбавање правописних правила обрађених у претходним разредима (писање речце ли уз глаголе, не уз глаголе,

именице и придеве; нај уз придеве; употреба великог слова и др.).Писање одричних заменица уз предлоге. Писање заменица у обраћању: Ви, Ваш.Писање имена васионских тела – једночланих и вишечланих.Писање глаголских облика које ученици често погрешно пишу (радни глаголски придев, аорист, потенцијал, перфекат, футур I).

Интерпункција после узвика. Растављање речи на крају реда.

Навикавање ученика на коришћење правописа (школско издање).

ОртоепијаПроверавање и увежбавање садржаја из претходних разреда (правилан изговор гласова, разликовање дугих и кратких акцената, интонација

реченице).Вежбе у изговарању дугоузлазног и дугосилазног акцента.Интонација везана за изговор узвика.

КЊИЖЕВНОСТ

29

Лектира

Лирика

Народна песма: Највећа је жалост за братомПородичне народне лирске песме (избор) Обичајне народне лирске песме - свадбене (избор) Ђура Јакшић: Вече Војислав Илић: Свети СаваАлекса Шантић: Моја отаџбинаМилан Ракић: НаслеђеЈован Дучић: Село Вељко Петровић: РатарДесанка Максимовић: О пореклуМирослав Антић: Плава звездаДобрица Ерић: Чудесни свитацСтеван Раичковић: Хвала сунцу, земљи, травиМилован Данојлић: ШљиваСергеј Јесењин: БрезаРабиндранат Тагоре: Папирни бродови или једна песма по избору из Градинара

Епика

Народна песма: Смрт мајке Југовића.Епске народне песме о Косовском боју (избор)Народна песма: Марко Краљевић укида свадбаринуЕпске народне песме о Марку Краљевићу (избор)Народна приповетка: Мала вилаБранислав Нушић: АутобиографијаПетар Кочић: ЈабланСветозар Ћоровић: Богојављенска ноћ (одломак)Исидора Секулић: Буре (одломак)Иво Андрић: Аска и вук

30

Бранко Ћопић: Чудесна справа Стеван Раичковић: Бајка о дечаку и МесецуГроздана Олујић: Златопрста или Седефна ружа (избор)Светлана Велмар-Јанковић: Улица Филипа Вишњића (одломак ) Вилијем Саројан: Лепо лепог белцаАнтон Павлович Чехов: Вањка

Драма

Коста Трифковић: ИзбирачицаБранислав Нушић: АналфабетаПетар Кочић: Јазавац пред судом

Допунски избор

Б. Ћопић: Орлови рано летеДанило Киш: ВеренициСлободан Селенић: Очеви и оци (одломак)Владимир Андрић: Пустолов (избор)Џек Лондон: Зов дивљинеФеренц Молнар: Дечаци Павлове улицеХенрик Сјенкјевич: Кроз пустињу и прашумуРеј Бредбери: Маслачково вино (избор)Ефраим Кишон: Код куће је најгоре (избор)Анђела Нанети: Мој дека је био трешња (одломак)Ијан Мекјуан: Сањар (избор)

Са предложеног списка, или слободно, наставник бира најмање три, а највише пет дела за обраду.

Научнопопуларни и информативни текстови

Вук Стефановић Караџић: Живот и обичаји народа српског (избор)Милутин Миланковић: Кроз васиону и векове (одломак)Веселин Чајкановић: Студије из српске религије и фолклора (избор)Ева Кири: Марија Кири .

31

М. Иљин: Приче о стварима (избор)Владимир Хулпах: Легенде о европским градовима (избор)

Избор из књига, енциклопедија и часописа за децу.Са наведеног списка, обавезан је избор најмање три дела за обраду.

Тумачење текста

Тумачење условљености догађаја и ситуација, осећања, сукоба, поступака, нарави и карактерних особина ликова − у епским и драмским делима. Упућивање ученика у поткрепљивање властитих судова и закључака појединостима из дела, али са становишта целине. Тумачење ликова као у претходном разреду. Запажање, коментарисање и процењивање ситуација и поступака, речи и дела, физичких и других особина, жеља и могућности, циљева и средстава (њихове складности и противречности). Упућивање ученика у откривање двоструког описивања стварности: верно представљање појава (објективна дескрипција) и маштовито повезивање појава са ставом и осећањем писца (субјективна дескрипција). Даље упућивање ученика у тумачење песничких слика изазваних чулним дражима (конкретни мотиви), те размишљањем и осећањем (апстрактни мотиви, емоције, рефлексије).

Откривање главног осећања и других емоција у лирским песмама. Уочавање мотивске структуре песме; начин развијања појединих мотива у песничке слике и њихово здружено функционисање.

Развијање навике да се запажања, утисци и закључци доказују подацима из текста и животне стварности, да се уметничке вредности истражују с проблемског становишта. Давање припремних задатака и упућивање ученика у рад на самосталном упознавању књижевног дела (усмено и писмено приказивање дела). Читање и вредновање ученичких бележака о прочитаној лектири.

Књижевнотеоријски појмови

Лирика

Врсте строфа: стих (моностих); двостих (дистих); тростих (терцина), четворостих (катрен).Ритам: брз и спор ритам; темпо; интонација и пауза; нагласак речи и ритам; рима – врсте: мушка, женска, средња (дактилска); парна,

укрштена, обгрљена, нагомилана и испрекидана; улога риме у обликовању стиха.Језичко-стилска изражајна средства: контраст, хипербола, градација;Врсте ауторске и народне лирске песме: родољубива, социјална песма; обичајне и породичне народне лирске песме.

Епика

Основна тема и кључни мотиви. Фабула: покретачи фабуле; заустављање фабуле; ретроспективни редослед догађаја.

32

Карактеризација: социолошка, психолошка; портрет: спољашњи и унутрашњи.Биографија и аутобиографијаРоман − пустоловни, историјски и научно – фантастични.

Предање.

Драма

Комедија − основне одлике. Хумористичко, иронично и сатирично у комедији. Карактеризација ликова у комедији.Монолог и дијалог у драми.

Функционални појмови

Ученици се подстичу да разумеју, усвоје и у одговарајућим говорним и наставним ситуацијама примењују следеће функционалне појмове: чежња, наслућивање, сумња, запрепашћење; савесност, предострожност, хуманост, достојанство; објективно, субјективно, посредно, непосредно, драматично; запажање, образлагање, аргументовано доказивање, анализа, синтеза, упоређивање; детаљ, атмосфера, перспектива.

Читање

Усклађивање читања с природом неуметничког и уметничког текста. Даље упућивање ученика на проучавање обрађеног и необрађеног текста ради изражајног читања (условљеност ритма и темпа; јачина гласа, паузирање, реченични акценат). Казивање напамет научених различитих врста текстова у прози и стиху. Читање и казивање по улогама.

Увежбавање читања у себи према прецизним, унапред постављеним задацима (откривање композицијских јединица, дијалога у карактеризацији ликова, описа и сличних елемената; налажење речи, реченица, провописних знакова и др.)

Увежбавање брзог читања у себи с провером разумевања прочитаног непознатог текста.

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

Основни облици усменог и писменог изражавања

33

Препричавање са истицањем карактеристика лика у књижевном тексту, филму, позоришној представи. Изборно препричавање: динамичне и статичне појаве у природи (књижевно дело, филм, телевизијска емисија). Препричавање с променом гледишта. Уочавање структуре приче грађене ретроспективно.

Причање са коришћењем елемената композиционе форме (увод, ток радње, градација, место и обим кулминације у излагању, завршетак). Уочавање карактеристика хронолошког и ретроспективног причања.

Описивање спољашњег и унутрашњег простора (екстеријера и ентеријера) по заједничком и самосталном сачињеном плану. Описивање динамичких и статичких појава у природи; прожимање и смењивање статичких и динамичких слика и сцена у описивању и приповедању.

Портретисање особа из непосредне околине на основу анализе књижевних портрета и портрета личности из научно-популарне литературе.Извештавање: кратак извештај о школској акцији, свечаности, друштвеној акцији у селу или граду и сл.

Усмена и писмена вежбања

Ортоепске вежбе: проверавање и увежбавање садржаја из претходних разреда (правилан изговор гласова, разликовање дугих и кратких акцената, интонација реченице); вежбе у изговарању дугоузлазног и дугосилазног акцента; интонација у изговору узвика.

Слушање звучних записа; казивање напамет научених лирских и епских текстова; снимање казивања и читања; анализа снимка и вредновање.Лексичке и семантичке вежбе: разликовање облика по дужини изговора; семантичка функција узлазне интонације; именовање осећања и

људских особина; један предмет − мноштво особина; значења речи приближних облика.Некњижевне речи и туђице − њихова замена језичким стандардом.

Синтаксичке и стилске вежбе: ситуациони подстицаји за богаћење речника и тражење погодног израза; одређивање синтагмом и зависном реченицом.

Сажимање текста уз појачање информативности.Вежбе у запажању; уочавање значајних појединости.Синтаксичко-стилске вежбе с различитим распоредом речи у реченици, уочавање нијансираних разлика у значењу, истицању и сл. Стваралачко препричавање текста са променом гледишта.

Причање о догађајима и доживљајима са коришћењем елемената композиционе форме − по самостално сачињеном плану. Вежбање у хронолошком и ретроспективном причању.

Портретисање особе из непосредне околине ученика - по самостално сачињеном плану.Извештавање: кратак писмени извештај о школској акцији (сакупљање хартије, уређење дворишта ...).Увежбавање технике у изради писменог састава (избор грађе, њено компоновање, коришћење пасуса, обједињавање приповедања и

описивања).Писање службеног и приватног писма. Осам домаћих писмених задатака, читање и анализа задатака на часу.Четири школска писмена задатка − по два у полугодишту (један час за израду задатка, два за анализу задатака и писање побољшане верзије

састава). *

34

*„Просветни гласник“, бр. 5 од 26. маја 2008.

Уџбеник за ученике: Милка Андрић: Читанка за 6. разред, Завод за уџбенике, Београд, 2009. М. Николић, М. Николић: Српски језик и језичка култура за 6. разред, Завод за уџбенике, Београд, 2009. М. Николић, М. Николић: Радна свеска за српски језик у 6. разреду, Завод за уџбенике, Београд, 2009. Књиге лирске, епске и драмске поезије предвиђене програмом за 6. разред; допунски избор и научнопопуларни и информативни текстови.

Литература за реализацију програма Милка Андрић: Читанка за 6. разред, Завод за уџбенике, Београд, 2009. М. Николић, М. Николић: Српски језик и језичка култура за 6. разред основне школе, Завод за уџбенике, Београд, 2009. М. Николић, М. Николић: Радна свеска за српски језик у 6. разреду основне школе, Завод за уџбенике, Београд, 2009. М. Николић: Методика наставе српског језика и књижевности, Завод за уuбенике и наставна средства, Београд, 2006. П. Илић: Методика наставе српског језика и књижевности, Прометеј, Нови Сад, 1991. С. Маринковић: Методика креативне наставе српског језика и књижевности, Креативни центар, Београд, 2003. М. Андрић: Наставно проучавање народног песништва, Завод за уuбенике и наставна средства, Београд, 1997. Живојин Станојчић, Љубомир Поповић: Граматика српског језика, Завод за уuбенике, Београд, 2008. М. Пешикан, Ј. Јерковић, М. Пижурица: Правопис српскога језика, Матица српска, Завод за уџбенике, Београд, 2009. И. Тартаља: Теорија књижевности, Завод за уџбенике, Београд, 2008. Р. Пешић, Н. Милошевић-Ђорђевић: Народна књижевност, Требник, Београд, 1997. Речник књижевних термина, уредник Д. Живковић, Нолит, Београд, 1992 В. Јанковић: Митови и легенде, СКЗ, Београд 2006. П. Булат, В. Чајкановић: Митолошки речник, СКЗ, Београд 2007. М. Николић: Стилске вежбе, Просветни преглед, Београд, 2000.

35

3 . ГЛОБАЛНИ ПЛАН

НАСТАВНА ОБЛАСТ Број часова обраде, утврђивања и обнављањаКЊИЖЕВНОСТ 56ЈЕЗИК 60ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА 23Систематизација, провера и анализа провере знања

5

УКУПНО 144

Ред. бр.

Наставна тема Књижевност Језик и правопис

Језичка култура

Укупно

1. НА КРИЛИМА ПЛАВЕ ЗВЕЗДЕ

7 7 4 18

2. СВЕТЛОСТ ДЕТИЊСТВА

5 10 3 18

3. ИГРА ЗА ЖИВОТ 7 7 1 154. РАНО СУ ПОЛЕТЕЛИ 4 7 8 195. МОЈЕ ДУХОВНО

НАСЛЕЂЕ18 14 5 37

6. СПОМИЊЕ СЕ КРАЉЕВИЋУ МАРКО КАО ДОБАР ДАН У ГОДИНИ

5 7 3 15

7. СУНЧЕВИ ДАРОВИ 10 8 4 22УКУПНО 56 60 28 144

36

Ред. бр.

Наставна тема Обрада Утврђивање Систематизација Други типови Укупно

1. НА КРИЛИМА ПЛАВЕ ЗВЕЗДЕ

9 5 / 4 18

2. СВЕТЛОСТ ДЕТИЊСТВА

10 5 / 3 18

3. ИГРА ЗА ЖИВОТ 9 5 / 1 154. РАНО СУ ПОЛЕТЕЛИ 6 4 1 8 195. МОЈЕ ДУХОВНО

НАСЛЕЂЕ20 11 1 5 37

6. СПОМИЊЕ СЕ КРАЉЕВИЋУ МАРКО КАО ДОБАР ДАН У ГОДИНИ

9 3 / 3 15

7. СУНЧЕВИ ДАРОВИ 10 5 3 4 22УКУПНО 73 38 5 28 144

37

редни број

натавне теме

наставна тема

број часова

по наст. теми

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦАтип часа

(обрада/остали типови)

корелација са другим

предметима

активности ученика

активности наставника

IНа крилима плаве звезде

181. Уводни час; план и програм

– годишњи оперативни; уџбеници

остали типликовна култура

посматрање планирање и припремање

2. Говорна вежба: Књига која је на мене оставила најснажнији утисак

остали тип слушање

организовање

3. Књижевност − лирика: Народне и ауторске песме обрађене у 5. разреду

обнављање и утврђивање

приповедање реализовање

4. Језик − правопис: Понављање и увежбавање правописних правила обрађених у претходним разредима (писање речце ли, не, нај, употреба великог слова... )


описивање

презентовање

5. Књижевност − епика: Обнављање и утврђивање народних и ауторских текстова обрађених у 5. разреду


читање усклађено с природом различитих текстуалних

избор садржаја, метода и техника, наставних објеката и

38

жанрова средстава

6. Језик – граматика: Обнављање и утврђивање садржаја обрађених у 5. разреду на одабраном тексту (акценат на значењу и функцији падежа)


писање различитих облика текстова

израда дидактичког материјала

7.Књижевност − лирика: Плава звезда, Мирослав Антић

обрада вредновање

подстицање и усмеравање ученика

8.Књижевност − епика: Бајка о дечаку и Месецу, Стеван Раичковић

обрада

коришћење различитих извора

осмишљена помоћ ученику

9. Језик − граматика: Подела речи по постанку (просте, изведене и сложене); суфикси, творбена основа, корен речи

обрадаинформација преношење

информација

10.Језик − граматика: Сложенице, префикси (начини грађења)

обрада

истраживање (рад на тексту)

развијање индивидуалних способности ученика

11.Књижевност − лирика: Чудесни свитац, Добрица Ерић

обрада стварање

вредновање ученичких постигнућа у свим облицима активности

12. Језик − граматика: Речи по постанку утврђивање

презентовање упућивање ученика на

39

самостално проналажење информација

13.Књижевност − епика: Буре, Исидора Секулић

обрада израда паноа и power pointпрезентација

вредновање и

14. Култура писменог изражавања ДЗ: „Моја прича у плавом“, „Чудесни свитац мога детињства“

остали тип самовредновање рада

15. Књижевност − лирика: Папирни бродови, Рабиндранат Тагоре

обрада

16. Граматика: Гласови; самогласници и сугласници

обрада

17. Језик – граматика: Слоготворно Р; подела речи на слогове

обрада

18. Култура усменог изражавања Рецитовање обрађених лирских песама (Плава звезда, Чудесни свитац)

остали тип

IIСветлост

детињства18

19. Језик – граматика: Подела сугласника по месту изговора и звучности

обрада

20. Књижевност – епика: Чудесна справа, Бранко Ћопић

обрада

21. Књижевност – епика: Чудесна справа, Бранко Ћопић

обрада

40

22. Језик – граматика: Самогласници и сугласници, слоготворно Р; подела сугласника по звучности и месту изговора

утврђивање

23. Књижевност – епика (допунски избор): Мој дека је био трешња, Анђела Нанети

обрада

24. Језик – граматика: Једначење сугласника по звучности

обрада

25. Књижевност – епика: Лето лепог белца, Вилијам Саројан

обрада

26. Књижевност – епика: Лето лепог белца, Вилијам Саројан

утврђивање

27. Језичка култура – увежбавање технике у изради писменог састава (избор грађе, њено компоновање, пасус; обједињавање ретроспективног приповедања и описивања)

остали тип

28. Језичка култура – писмено изражавање : Анализа ДЗ: „Веровао сам да сам тај догађај заборавио“, „Давно се догодило, али као да ми је сада пред очима“

остали тип

29. Језик – правопис: обрада и

41

Писање имена васионских тела, једночланих и двочланих, вежбе

обнављање

30. Први писмени задатак (причање о догађајима и доживљајима)

остали тип

31. Језик – граматика: Палатализација; уочавање у грађењу и промени речи

Обрада

32. Језик – граматика: Сибиларизација; уочавање у грађењу и промени речи

Обрада

33. Анализа Првог школског писменог задатка

Остали тип

34. Писање побољшане верзије Првог школског писменог задатка

Остали тип

35. Језик – граматика : Палатализација и сибиларизација

Утврђивање

36. Језик – граматика : Непостојано а Обрада

IIIИгра за живот

1537. Књижевност – епика: Аска и

вук, Иво АндрићОбрада

38. Књижевност – епика: Аска и вук, Иво Андрић


39. Језик – граматика : Промена гласа Л у глас о

Обрада

40. Књижевност – епика: Јаблан, Петар Кочић

Обрада

41. Књижевност – епика: Јаблан, Петар Кочић


42

42. Језик – граматика : Једначење сугласника по месту изговора (творбе)

Обрада

43. Језик – граматика : Једначење сугласника по месту изговора (творбе)


44. Књижевност – драма: Јазавац пред судом, Петар Кочић

Обрада

45. Језик – граматика : Асимилација и сажимање самогласника

Обрада

46. Језик – граматика: Губљење сугласника

Обрада

47. Књижевност – епика: Мала вила, народна приповетка

Обрада

48. Књижевност – епика: Седефна ружа, Гроздана Олујић

Обрада

49. Језик – граматика: Гласови и гласовне промене


50. Језик – граматика: Гласови и гласовне промене

Контролна вежба

IVРано су

полетели...19

51. Књижевност – епика: Орлови рано лете, Бранко Ћопић (допунски избор)

Обрада

52. Књижевност – епика: Орлови рано лете, Бранко Ћопић (допунски избор)


53. Језик – граматика: Атрибутска функција

Обрада

43

именица и придева54. Језик – граматика:

Предикатска функција именица и придева

Обрада

55. Језичка култура: Екстеријер и ентеријер

Остали тип

56. Језичка култура : Анализа ДЗ : „Предео којем сам се дивио“ (теме из Културе изражавања)

Остали тип

57. Језик и правопис: Понављање и увежбавање правописних правила; интерпункција после узвика

Остали тип

58. Други писмени задатак

Остали тип

59. Језик – граматика: Именичке заменице

Обнављање

60. Анализа Другог школског писменог задатка

Остали тип

61. Писање побољшане верзије Другог школског писменог задатка

Остали тип

62. Језик – граматика: Придевске заменице (присвојне, показне, односно-упитне)

Обрада

63. Језик – граматика: Придевске заменице (неодређене, опште и одричне)

Обрада

64. Књижевност – епика: Вањка, А. П. Чехов

Обрада

65. Књижевност – епика: Вањка, Утврђивање

44

А. П. Чехов66. Језик – граматика:

Придевске заменице – употреба повратне заменице СВОЈ


67. Језик – граматика: Заменице; именичке и придевске


68. ПОЛУГОДИШЊИ ТЕСТ Систематизација

69. Језичка култура: Писмо (приватно и службено); Писмо баки и деки (Нова година; Божић)

Остали тип

VМоје

духовно наслеђе

3770. Књижевност – епика:

Богојављенска ноћ, Светозар Ћоровић

Обрада

71. Књижевност – лирика: Свети Сава, Војислав Илић

Обрада

72. Језичка култура: Свети Сава у уметничкој књижевности

Остали тип

73. Књижевност – епика: Живот и обичаји народа српског, Вук Караџић (избор)

Обрада

74. Књижевност – лирика: Обичајне народне лирске песме − свадбене

Обрада

75. Књижевност – драма Избирачица Коста Трифковић

Обрада

76. Књижевност – драма: Избирачица, Коста

Сценски приказ

45

Трифковић77. Језик – граматика: Реченица

– комуникативна и предикатска

Обнављање и проширивање

78. Језик – граматика: Независне реченице

Обрада

79. Књижевност – лирика: Највећа је жалост за братом, народна песма

Обрада

80. Језик – граматика: Зависне реченице

Обрада

81. Језик – граматика: Независне и зависне реченице


82. Књижевност – епика: Смрт мајке Југовића, народна песма

Обрада

83. Књижевност – епика: Смрт мајке Југовића, народна песма


84. Језик – граматика: Исказивање реченичних чланова речју, синтагмом и зависном реченицом

Вежба

85. Књижевност – епика : Епске народне песме о Косовском боју

Обрада

86. Књижевност – епика: Епске народне песме о Косовском боју

Обрада

87. Језик – граматика: Реченица Систематизациј

46

– комуникативна, предикатска; независна и зависна

а

88. Књижевност – лирика: Наслеђе, Милан Ракић

Обрада

89. Књижевност – епика: У памћење су ушли из поезије, Матија Бећковић, (допунски избор)

Обрада

90. Језик – граматика: Глаголи; глаголски вид и род

Обнављање и утврђивање

91. Књижевност – лирика: О пореклу, Десанка Максимовић

Обрада

92. Књижевност – лирика: Моја отаџбина, Алекса Шантић

Обрада

93. Језичка култура: Анализа домаћег задатка „Ја знам ко сам“


94. Језик – граматика: Инфинитив и презент; инфинитивна и презентска основа


95. Књижевност – лирика: Вече, Ђура Јакшић

Обрада

96. Језик – граматика: Грађење и основна функција глаголских облика (радни глаголски прилог, перфекат, футур)


97. Књижевност – епика: Улица Филипа Вишњића, Светлана

Обрада

47

Велмар-Јанковић98. Језичка култура:

Портретисање особе из непосредне околине и на основу одабраних књижевних портрета

Остали тип

99. Језик – правопис: Писање речци: ЛИ, НЕ уз глаголе, именице и придеве, НАЈ


100. Трећи школски писмени задатак (теме везати за проучавање народне поезије и њено духовно значење или портрет)

Остали тип

101. Језик – граматика: Аорист; грађење и значење

Обрада

102. Језик – граматика: Аорист; стилска изражајност

Остали тип

103. Анализа Трећег школског писменог задатка

Остали тип

104. Писање побољшане верзије Трећег школског писменог задатка

Остали тип

105. Језик – граматика: Имперфекат; грађење и значење

Обрада

106. Језик – граматика : Имперфекат; стилска функција

Обрада

VI Спомиње се Краљевићу Марко/као

добар данак

15 107. Књижевност – епика: Марко Краљевић укида свадбарину, епска народна песма

Обрада

48

у години108. Књижевност – епика: Марко

Краљевић укида свадбарину, епска народна песма

Обрада

109. Језик – граматика: Плусквамперфекат; грађење и значење Обрада

110. Књижевност – епика: Епске народне песме о Марку Краљевићу

Обрада

111. Књижевност – епика: Епске народне песме о Марку Краљевићу

Обрада

112. Језик: Футур II Обрада113. Језичка култура: Лексичке и

семантичке вежбе – некњижевне речи и туђице – њихова замена стандардом

Остали тип

114. Језик – граматика: Императив

Обрада

115. Језичка култура: Анализа ДЗ „Марко Краљевић у сваком времену учи како се бори против зла“

Остали тип

116. Језик – граматика: Потенцијал

Обрада

117. Језик – граматика: Обрађени глаголски облици


118. Књижевност: Кроз пустињу и прашуму, Хенрик Сјенкјевич

Обрада

49

119. Студије из српске религије и фолклора, В. Чајкановић

Обрада

VIIСунчеви дарови

22120. Књижевност – лирика:

Ратар, Вељко ПетровићОбрада

121. Језик – граматика – Трпни глаголски придев

Обрада

122. Књижевност – лирика: Село, Јован Дучић

Обрада

123. Језик – граматика: Глаголски прилози – прошли и садашњи

Обрада

124. Језик – граматика: Глаголски прилози – прошли и садашњи


125. Књижевност – лирика: Шљива, Милован Данојлић

Обрада

126. Књижевност – епика: Аутобиографија (Прва љубав), Бранислав Нушић

Обрада

127. Књижевност – драма: Аналфабета, Бранислав Нушић

Обрада – сценски приказ

128. Језичка култура : Анализа ДЗ

Остали тип

129.Језик − правопис


130. Четврти школски писмени задатак

Остали тип

131. Језик – граматика: Прости и сложени глаголски облици


132. Анализа Четвртог школског писменог задатка

Остали тип

50

133. Писање побољшане верзије Четвртог школског писменог задатка

Остали тип

134. Језичка култура: контролна вежба

Систематизација

135. Језичка култура: Извештај о раду секције...

Остали тип

136. Књижевност – епика: Дечаци Павлове улице, Ференц Молнар (допунски избор)

Обрада

137. Књижевност – епика: Дечаци Павлове улице, Ференц Молнар (допунски избор)


138. Језик – граматика: Акценат; вежбе у изговарању дугих акцената

Обрада

139. Књижевност – лирика: Бреза Сергеј Јесењин

Обрада

140. Књижевност – епика: И све што се креће, покреће Сунце, Милутин Миланковић

Обрада

141. Књижевност – лирика: Хвала сунцу, земљи, трави,Стеван Раичковић

Обрада

142.Годишњи тест


143.Годишњи тест


144. Језичка култура: Казујемо најлепше стихове, научене у оквиру наставне теме

Остали тип

51

52

4. ОПЕРАТИВНИ ПЛАН СА ПРИПРЕМАМА

МЕСЕЦ НАСТАВНА ТЕМАсептембар НА КРИЛИМА ПЛАВЕ ЗВЕЗДЕоктобар СВЕТЛОСТ ДЕТИЊСТВАновембар ИГРА ЗА ЖИВОТдецембар РАНО СУ ПОЛЕТЕЛИ...јануар, фебруар и март МОЈЕ ДУХОВНО НАСЛЕЂЕаприл СПОМИЊЕ СЕ КРАЉЕВИЋУ МАРКО/КАО ДОБАР ДАНАК У

ГОДИНИмај и јуни СУНЧЕВИ ДАРОВИ

МЕСЕЦ ПЛАН И ПРОГРАМ РАДА ДОПУНСКЕ НАСТАВЕ

Септембар – октобар

Просте, изведене и сложене речи; суфикси, префикси, корен речиГласови; самогласници и сугласници; поделе сугласника по месту изговора и звучности;Гласовне промене и алтернације

Новембар – децембар

Гласовне промене и алтернацијеЗаменице – именичке и придевскеФункција речи у реченици

Фебруар – март Реченица (основни појмови)Независне и зависне предикатске реченицеИсказивање реченичних чланова речју, синтагмом и зависном реченицомПравопис – основна правила

53

Април − мај ГлаголиГлаголске основе – инфинитивна и презентскаПрости глаголски облици – грађењеСложени глаголски облици – грађењеПравопис − писање глаголских облика које ученици често погрешно пишу

Месец ПЛАН И ПРОГРАМ РАДА ДОДАТНЕ НАСТАВЕ

Септембар – октобар

Књижевно дело по избору ученика – тумачење (тема, композиција, ликови, језик)Грађење речи суфиксацијом и префиксацијомСамостално стваралаштво ученика (поезија, проза)

Новембар – децембар

Правописне нормеДрама − књижевни род (Јазавац пред судом; савремена драма)Гласовне промене (одступања)Припреме за школско такмичење

Фебруар – март Школско такмичење из језика и језичке културеПрипрема за општинско такмичење (збирка тестова)Општинско такмичење из језика и језичке културеМетафора – најпесничкија стилска фигура на одабраним стиховима

54

Април – мај – јун

Градинар, Рабиндранат ТагореГледање позоришне представе по избору; анализаПрипрема за градско такмичење из језика и језичке културеСањар, Ијан Мекјуан, утисци о прочитаном делуУчешће на градском такмичењуКазивање стихова из самосталног ученичког стваралаштва

55

1. час

ПРЕДМЕТ: Српски језик

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:

ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Уводни час

ТИП ЧАСА: Увод

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати ученике са програмом, планираним распоредом градива; годишњим, месечним; Читанком, Уџбеником, Радном свеском...

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати љубав према свом, српском језику; неговати га и волети.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Научити ученике да се служе уџбеницима и приручницима.

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ :

CJ.1.1.4. разликује основне делове текста и књиге; служи се садржајем да би пронашао одређени текст CJ.1.1.8. чита једноставне нелинеарне елементе текста: легенде, табеле

НАСТАВНА МЕТОДА: Монолошка и дијалошка

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Годишњи програм рада; Читанка, Српски језик и језичка култура (Уџбеник) и Радна свеска; Завод за уџбенике 2008.

САДРЖАЈ ЧАСА

УВОДНИ ДЕО ЧАСА Представити ученицима Годишњи програм рада из језика и књижевности; основне циљеве и задатке.

56

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: − Објаснити: начин коришћења Читанке, Уџбеника и Радне свеске; технику учења и вођења бележака. − Шта се бележи – битни елементи градива, концизност бележака. − Како се бележи – прегледност, распоред грађе, наслови, подвлачења, функције маргина, рукопис, илустрације. − Дати информације о:

− писању школских и домаћих задатака (8); − свескама и њиховом изгледу (маргине), вежбама;− раду школске библиотеке и начину коришћења књижног фонда; − вођењу „Дневника прочитаних књига“; − начину читања књига (образац).

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: − Истаћи основне циљеве:

− утврдити и систематизовати знања стечена у млађим разредима (иницијални тест);− савладати основне садржаје из језика и правописа; − оспособити ученике за тумачење књижевних дела (епских, лирских, драмских); − приказати све оно што је садржај програма у 6. разреду.

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД): Купити одговарајуће свеске, обележити маргине.

АНАЛИЗА ЧАСА:

57

2. часПРЕДМЕТ: Српски језик


ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Говорна вежба: Књига која је на мене оставила најснажнији утисак

ТИП ЧАСА: Говорна вежба

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Психолошко-радна припрема за почетак редовне наставе у 6. разреду. Спонтана размена утисака и мишљења о књигама прочитаним у току летњег распуст и забележених у „Дневник прочитаних књига“.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Стварање навике за читањем и развијање љубави према књизи. Читање „са оловком у руци“.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Развијање потребе да књига буде део ученичке свакодневице.


CJ.1.1.1. разуме текст (ћирилични и латинични) који чита наглас и у себи CJ.1.1.4. разликује основне делове текста и књиге (наслов, наднаслов, поднаслов, основни текст, поглавље, пасус, садржај); служи се садржајем да би пронашао одређени део текста CJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“ (ради брзог налажења одређених информација); читање „с оловком у руци“ (ради учења, ради извршавања различитих задатака, ради решавања проблема); читање ради уживања*CJ.2.1.4. разликује све делове текста и књиге, укључујући индекс, појмовник и библиографију и уме њима да се користиCJ.2.4.9. уме да води дневник о прочитаним књигама*CJ.3.1.2. издваја кључне речи и резимира текст

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, текстовна, излагања

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални, индивидуални

НАСТАВНА СРЕДСТВА: књиге и „Дневник прочитаних књига“.

58

САДРЖАЈ ЧАСА:УВОДНИ ДЕО ЧАСА:

Подсетити ученике на значај читања и богатство које се добија дружењем са књигом.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Ученици говоре о књигама које су прочитали за време распуста и које препоручују и својим друговима. Читају занимљиве одломке из

књига које су донели на час и коментаришу са осталим ученицима. Објашњавају зашто препоручују баш ту књигу.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Подсетити ученике да наставе да воде свој „Дневник прочитаних књига“ као и претходне године, само са више појединости, и то према

плану који већ имају.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ РАД): Прочитати једну књигу од оних које су препоручили ученици једни другима.


59

3. часПРЕДМЕТ: Српски језикРАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:

ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Лирика: Народне и ауторске песме обрађене у 5. разреду

ТИП ЧАСА: Обнављање и утврђивање

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обновити и систематизовати садржаје народне и ауторске лирике обрађене у 5. разреду.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати љубав према народној и уметничкој поезији.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Развијати навике за поступно и систематично проучавање књижевности.


CJ.1.1.1. разуме текст (ћирилични и латинични) који чита наглас и у себи CJ.1.4.1. повезује наслове прочитаних књижевних дела (предвиђених програмом VI разреда) са именима аутора тих дела CJ.1.4.2. разликује типове књижевног стваралаштва (усмена и ауторска књижевност) CJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму CJ.1.4.4. препознаје врсте стиха (римовани и неримовани; осмерац и десетерац)CJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монолог CJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја)CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...CJ.2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, контраст)

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Текстовна, дијалошка, демонстрација

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Групни и фронтални

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Самостални радови група, Читанка

60


Проверити да ли су све групе припремиле радове. Објаснити редослед излагања група.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:1. ГРУПА – НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ − ПОЕЗИЈА

а) Лирске народне песме – митолошке: Женидба сјајног месеца Војевао бели Виде

б) Епске народне песме – тематски круг песама о Немањићима и Мрњавчевићима: Зидање Скадра, Урош и Мрњавчевићи, Женидба Душанова, Женидба краља Вукашина, Свети Сава

− теме, ликови, стилска изражајна средства...− казивање стихова

2. ГРУПА – АУТОРСКА КЊИЖЕВНОСТ − ЛИРИКА Одлике и врсте лирских песама према главном мотиву. назив песме аутор песме Шашава песма Мирослав Антић Домовина Душан Васиљев Зимско јутро Војислав Илић Песма о песми Ј. Ј. Змај Покошена ливада Десанка Максимовић Поље Јован Дучић Ђачки растанак (поема) Бранко Радичевић − стилска изражајна средства на примерима из наведених песама − казивање стихова

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Синтеза обновљених садржаја народне и ауторске лирике; графикон.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД: Обновити садржаје обрађене епике и драме за трећи час.


61

62



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Правопис – писање речце ЛИ, НЕ уз глаголе, именице и придеве, нај у суперлативу

ТИП ЧАСА: Утврђивање

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Утврдити основна знања из правописа.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Правилно писмено изражавање, уз примену научених правописних правила.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Практична примена научених правила.


CJ.1.2.1. зна и користи оба писма (ћирилицу и латиницу)CJ.1.2.2. саставља разумљиву, граматички исправну реченицу CJ.1.2.7. зна да се служи ПравописомCJ.1.2.8. примењује правописну норму (из сваке правописне области) у једноставним примерима

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Индивидуални, фронтални

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Звучна читанка, текст


Поновити теоретска знања о правописним правилима.

63

– Речца „не“ уз глаголе, именице и придеве – Упитна речца „ли“

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Диктат са Звучне читанке Анализа диктата

– Утврђивање знања на грешкама ученика. – Објаснити нејасно.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Сумирање резултата диктата.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ РАД): Правопис, школско издање – поновити материју.


64


5.РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:

ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Епика: Народна и ауторска епика; драма


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обновити и систематизовати епске врсте у прози, као и садржај драмског стваралаштва. Усвојити основне функционалне појмове и теоријске појмове из књижевности и позоришне уметности.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијање поступности и систематичности у усвајању наставних садржаја.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Развијање потребе за књигом, способности да се њоме самостално служе као извором сазнања.


CJ.1.1.1. разуме текст (ћирилични и латинични) који чита наглас и у себи CJ.1.4.1. повезује наслове прочитаних књижевних дела (предвиђених програмом VI разреда) са именима аутора тих дела CJ.1.4.2. разликује типове књижевног стваралаштва (усмена и ауторска књижевност) CJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму CJ.1.4.4. препознаје врсте стиха (римовани и неримовани; осмерац и десетерац)CJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монолог CJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја)CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ : Текстовна, дијалошка, демонстрација

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Групни и фронтални

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Самостални радови група, „Дневник прочитаних књига“ и Читанка

65

САДРЖАЈ ЧАСА:

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Проверити да ли су све групе припремиле радове. Објаснити редослед и начин излагања група.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:1. ГРУПА – НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ – ПРОЗА: БАЈКЕ: Биберче, Аждаја и царев син ...

НОВЕЛЕ: Дјевојка цара надмудрила, Све, све, али занат, Краљ и чобанин ШАЉИВЕ ПРИЧЕ: Еро са онога свијета, Еро и кадија... ПРИЧЕ О ЖИВОТИЊАМА: Пјевац на дивану... БАСНЕ: Није вјера тврђа у јачега КРАТКЕ НАРОДНЕ УМОТВОРИНЕ: пословице, питалице, загонетке... − теме, ликови, занимљиви одломци из дневника прочитаних књига

2. ГРУПА – АУТОРСКА КЊИЖЕВНОСТ – ЕПИКА назив приповетке аутор приповетке Поход на Мјесец Бранко Ћопић Јутра плавог сљеза Бранко Ћопић Прва бразда Милован Глишић Десетица Иван Цанкар Чича Јордан Стеван Сремац Шала А. П. Чехов Путовање у путопис Вида Огњеновић

назив романа аутор романа Хајдуци Бранислав Нушић Робинзон Крусо Данијел Дефо Доживљаји Тома Сојера Марк Твен

− теме, ликови, облици казивања...3. ГРУПА – АУТОРСКА КЊИЖЕВНОСТ – ДРАМА Дела: Биберче, Љубиша Ђокић Кирија, Бранислав Нушић

66

Капетан Џон Пиплфокс, Душан Радовић− одлике драме, радња, ликови, сцена, дидаскалије...

4. ГРУПА – ПАНО На хамеру урађена свеукупна подела народне и ауторске књижевности са обрађеним текстовима (овај рад поставити у учионици на зиду, за свакодневно подсећање).

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Обновљене садржаје из књижевности систематизовати према урађеном паноу.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:


67

6. часПРЕДМЕТ: Српски језик РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:

ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Садржаји обрађени у 5. разреду

ТИП ЧАСА: Обнављање и утврђивање градива

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обновити и утврдити основна знања о садржајима из језика обрађених у 5. разреду.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати систематичност и поступност у усвајању трајних знања.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Практична примена научених садржаја.


CJ.1.3.4. препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи; примењује књижевнојезичку норму у вези с облицима речи CJ.1.3.9. правилно употребљава падеже у реченици и синтагмиCJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речиCJ.2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примеримаCJ.2.3.7. препознаје главна значења падежа у синтагми и реченициCJ.3.3.4. познаје подврсте речи; користи терминологију у вези са врстама и подврстама речи и њиховим граматичким категоријамаCJ.3.3.6. познаје главна значења падежа и главна значења глаголских облика (уме да их објасни и зна терминологију у вези с њима)

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, текстовна

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални и индивидуални

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка


68

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Прочитати текст у Читанци (стр. 10) Бајка о дечаку и Месецу Стевана Раичковића. Кратак разговор о дечаку и Месецу.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: У прва два-три одељка проналазити врсте речи по значењу, одређивати њихову функцију у реченици.Реченице по саставуРеченични чланови (главни и зависни)Врсте предикатаГлаголске допуне (прави и неправи објекат)Именичке одредбе (атрибут и апозиција)Прилошке одредбе (за време, место, начин, узрок...)Падежи – питања, значења, функције, падежна основа Глаголски вид и род; глаголски облици (инфинитив, инфинитивна основа, презент, презентска основа, перфекат, футур I, радни глаголски придев)

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Самостална анализа једне реченице из текста са повратном информацијом – провером тачности.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД: Довршити вежбања на истом тексту.


69



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Лирика: Плава звезда, Мирослав Антић

ТИП ЧАСА: Обрада

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Проблемским проучавањем песме ући у њен вишеслојни књижевноуметнички свет и одгонетати га...

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Жеље, снови, идеали који човека у животу воде, надахњују, бодре истовремено га и разапињу; у животне битке треба ући спреман; потпуног остварења нема, мора се стално трагати...

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Саживети се са потребом да се чита поезија, посебно на примерима стваралаца какав је Мирослав Антић, чија је поезија сагласна узрасту ученика.


CJ.1.1.1. разуме текст (ћирилични и латинични) који чита наглас и у себи CJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“ (ради брзог налажења одређених информација); читање „с оловком у руци“ (ради учења, ради извршавања различитих задатака, ради решавања проблема); читање ради уживања*CJ.1.4.2. разликује типове књижевног стваралаштва (усмена и ауторска књижевност) CJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму CJ.1.4.4. препознаје врсте стиха (римовани и неримовани; осмерац и десетерац)CJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја)CJ.2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, контраст)CJ.3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива CJ.3.4.3. разликује аутора дела од лирског субјекта и приповедача у делуCJ.3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у текстуCJ.3.4.5. одређује и именује врсту стиха и строфе

70

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Текста, дијалошка, монолошка


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, песме Мирослава Антића, Радна свеска.


Разговор о жељама и тежњама ученика. О песнику – Мирослав Антић; песме тумачене у млађим разредима; стихови које знају.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Изражајно читање песме (казивање) Доживљеност ученика; утисци. Истраживачки задаци налазе се испод текста. Проблемска подручја су у следећим стиховима:

1. Чудна нека звезда плава. 2. Чак и ако не верујеш... 3. Мора бити такве звезде. 4. Кад је нађеш – сам ћеш знати.

Сад је тајна. Тумачећи средишње мотиве подстицати ученике на трагање. Плава звезда је постојала и постоји. Чека смеле сањаре и све оне који су у

потрази за остварењем својих идеала Живот је непрекидна духовна пустоловина у којој треба истрајати. Циљ је негде испред нас

„иза шума, иза гора, иза река, иза мора...“ .Симболика плаве звезде. Снови, жеље, идеали, тежње, подстичу човека да увек трага, да иде даље и да никад не подлегне духовној инертности.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Читање ученика; поруке...

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД):

71

Научити песму напамет.


72

8. час ПРЕДМЕТ: Српски језик


ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Епика: Бајка о дечаку и Месецу, Стеван Раичковић


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Стваралачким, проблемским приступом проникнути у свет књижевноуметничког дела и свестрано га откривати.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати стваралачко, креативно маштање, богатити духовни свет ученика.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Упознати ученике са стваралаштвом Стевана Раичковића и његовим књижевним опусом за децу.


CJ.1.1.1. разуме текст (ћирилични и латинични) који чита наглас и у себи CJ.1.1.4. разликује основне делове текста и књиге (наслов, наднаслов, поднаслов, основни текст, поглавље, пасус, садржај); служи се садржајем да би пронашао одређени део текста CJ.1.1.5. проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумимаCJ.1.1.6. рaзликује у тексту битно од небитног, главно од споредног CJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“ (ради брзог налажења одређених информација); читање „с оловком у руци“ (ради учења, ради извршавања различитих задатака, ради решавања проблема); читање ради уживања*CJ.1.4.1. повезује наслове прочитаних књижевних дела (предвиђених програмом VI разреда) са именима аутора тих дела CJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму CJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монолог CJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја)CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...CJ.2.4.2. повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуација

73

CJ.2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, контраст)CJ.2.4.8. уочава разлику између препричавања и анализе делаCJ.3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Текстовна, дијалошка


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, Мале бајке Стевана Раичковића, Радна свеска


Подсећање на причу Поход на Мјесец Бранка Ћопића, обрађену у 5. разреду. Трагање за „плавом звездом“ Мирослава Антића; Мале бајке Стевана Раичковића; о песнику – приповедачу.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Истицање циља часа Читање текста Импресије ученика Компарација – заједничко са причом Поход на Мјесец и песмом Плава звезда. Тумачење текста према кључним тематским јединицама:

1. А Месец све ближи. 2. Чим би у кући заспао, враћао му се тај исти Месец у сан. 3. Месец је све више грабио ливадом и бивао даљи.

Портрет дечака; његово понашање се разликовало од мештана малог планинског села. Зашто? Наведи фантастичне мотиве по којима прича заиста јесте бајка. Зашто је „мала бајка“? „Месец је све више грабио ливадом и бивао даљи.“ Подвуци и препиши сва стилска средства којима је Раичковић описао Месец.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Читање текста. Искуства ученика.

74



75

9. и 10. час ПРЕДМЕТ: Српски језик


ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Подела речи по постанку – просте, изведене и сложенице; суфикси, творбена основа, корен речи


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати ученике са појмовима: корен основа, наставци за облик и за грађење речи, префикс, суфикс, инфикс...

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Богатити лексику.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Практично применити стечена знања о грађењу речи.


CJ.1.3.4. препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи; примењује књижевнојезичку норму у вези с облицима речи CJ.1.3.5. разликује просте речи од твореница; препознаје корен речи; гради реч према задатом значењу на основу постојећих творбених моделаCJ.1.3.12. познаје основне лексичке појаве: једнозначност и вишезначност речи; основне лексичке односе: синонимију, антонимију, хомонимијуCJ.2.3.4. познаје основне начине грађења речи (извођење, слагање, комбинована творба, претварање)

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Монолошка, дијалошка, демонстрације


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, Радна свеска, шеме


УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Врсте речи у нашем језику и њихова значења.

76

Истаћи да се речи међусобно разликују и по начину на који су настале: ПРОСТЕ (не знамо како су настале): рука, хватати, писати, водити ИЗВЕДЕНЕ (можемо довести у везу са једном речи): ручица, ручерда, руковати СЛОЖЕНЕ (спајањем две речи): рукохват, рукописни, руководити

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Језичка појава у којој по одређеним правилима од једне или више речи настају НОВЕ речи, проучава део граматике који се зове

ТВОРБА РЕЧИ. У свакој врсти речи разликују се по начину постанка три типа речи: просте, изведене и сложене. ПРОСТЕ РЕЧИ :

ЗУБ, КЊИГА, БОЛ (именице)ПРАВ, ЦРН, МЛАД (придеви)ПИСАТИ, ЧЕКАТИ, ГРАДИТИ (глаголи)ДВА, ТРИ, ПЕТ (бројеви) НАД, ПОД, ИЗ (предлози

) Просте речи служе само као грађа (корен-основа) за творбу других речи. Оне су НЕПРОДУКТИВНЕ – не могу послужити као модел (узор) за грађење нових речи (црв-ић – ножић, путић/изведене/ пут, град, мост, угао(не); водо-мер, струјомер, угломер/слож.)

ПО

РО

ДИ

ЦА

ГЛАСПРОС

ТАРЕЧ

→

ИЗВЕДЕНЕ

ГЛАСНИК → ГЛАСИЋ → ГЛАСАЊЕ → ГЛАСИНА ИМЕНИЦЕ

→ ГЛАСАН → ГЛАСОВИТ

→ ГЛАСАЧКИ

ПРИДЕВИ

→ ГЛАСАТИ (ГЛАГОЛ); ГЛАСНО (ПРИЛОГ)

РЕЧИ

→

СЛОЖЕНЕ

ПРОГЛАС, ОГЛАС, РАЗГЛАС СУГЛАСНИК

ИМЕНИЦЕ

→ ПРОГЛАСИТИ,

ОГЛАСИТИ,

РАЗГЛАСИТИ

ГЛАГОЛИ

КОРЕН је низ (скуп) гласова који садржи основно значење речи. ПОРОДИЦУ РЕЧИ чине оне речи које имају неко заједничко основно значење изражено истим низом гласова.

77

КОС КОСА КОСА КОСИТИ

Корен јесте исти низ гласова, али нема заједничко основно значење, нису у творбеној вези, не припадају једној ПОРОДИЦИ.

(птица) (на глави) (линија)

ИЗВЕДЕНЕ РЕЧИ настају додавањем наставака (СУФИКСА) на заједнички део речи који служи као њихова основа. Оне су ПРОДУКТИВНЕ јер се према њима могу градити нове речи. Све речи изведене од исте основе имају сродна значења. Сродна, слична значења добијамо и када различите основе комбинујемо истим наставцима:

ГЛАГОЛ + АР ИМЕНИЦА + АР(пећи) ПЕК-АР НОВИН-АР

лице које врши радњу(писати)

ПИС-АР ЛЕК-АР

(чувати) ЧУВ-АР ЗУБ-АР

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Научити одговарајуће делове из Уџбеника.

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД): Урадити 7. вежбање у Радној свесци (стр. 12).

2. час

СЛОЖЕНЕ РЕЧИ /СЛОЖЕНИЦЕ/ су настале додавањем префикса основној речи или спајањем двеју речи. Оне су ПРОДУКТИВНЕ. Према ГЛАСОНОША: ПИСМОНОША, ВОДОНОША, СТЕГОНОША Посебно је продуктиван тип сложенице од префикса (најчешће предлози) и глагола ИЗНОСИТИ, ДОНОСИТИ, ОДНОСИТИ, РАЗНОСИТИ.

ОСНОВНИ НАЧИНИ ТВОРБЕ РЕЧИ у српском језику су:1. ИЗВОЂЕЊЕ (ДЕРИВАЦИЈА, СУФИКСАЛНА ТВОРБА) је творба речи помоћу наставака за творбу речи који се називају СУФИКСИ.

Њих треба разликовати од наставака за облик (граматичких н.)

наставакза творбу

граматичкинаст. (за облик)

наставакза

творбу грам. наст.

78

ЛЕК + АР + ИМА ЛЕКАР + КИН + Ооснов

асуфикс падежни

наставакоснова суфикс наст. за

средњи род

Граматичким наставцима се мења облик исте речи, а суфиксима од једне речи настају нове речи. основа имен. инфин. осн.

ПЛИВ

+ АЧ ПЛИВ АЧ + ИЦА ПЛИВА + ЛИШТЕ

корен суфикс корен суфикс корен суфикс

Примери из Граматике ученика. 2. СЛАГАЊЕ је творба сложених речи срастањем двеју или више речи, односно њихових творбених основа у једну реч – СЛОЖЕНИЦУ: РОД-О-ЉУБ, БРОД-О-ВЛАСНИК, САМ-О-НИКАО

спојни вокал – спаја два корена, две речи Сложеница има један акценат: риболов, свезналица, рукопис ПОЛУСЛОЖЕНИЦЕ су такође настале од две речи, али су обе сачувале свој акценат. Нпр. СПОМЕН-ПЛОЧА, УЗОР-МАЈКА, РАДИО-СТАНИЦА... 3. КОМБИНОВАНА ТВОРБА – Овом творбом настају речи које су и сложене и изведене.

На пример:

ВОДОВОД - НИ БЕЗБРИЖ - АН РИБОЛОВ - АЦсложеница суфик

сслож. суф. слож. суф.

ТВОРБА СЛОЖЕНИХ СКРАЋЕНИЦА од почетних слова или гласовних група ТАНЈУГ (Телеграфска агенција нове Југославије) ЈУС (југословенски стандард)НОЛИТ (Нова литература) УЛУС (Удружење ликовних уметника Србије).НИН (недељне илустроване новине)

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Радити вежбања у Уџбенику.


79


80


ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: ЛИРИКА: Чудесни свитац, Добрица Ерић


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Развијати способност за уочавање и тумачење мотива и песничких слика у лирској песми. ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати стваралачко маштање ученика.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Развијање потребе за читањем, дружењем са књигом и вођењем „Дневника прочитаних књига“.


CJ.1.1.1. разуме текст (ћирилични и латинични) који чита наглас и у себи CJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“ (ради брзог налажења одређених информација); читање „с оловком у руци“ (ради учења, ради извршавања различитих задатака, ради решавања проблема); читање ради уживања*CJ.1.4.2. разликује типове књижевног стваралаштва (усмена и ауторска књижевност) CJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму CJ.1.4.4. препознаје врсте стиха (римовани и неримовани; осмерац и десетерац)CJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја)CJ.2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, контраст)CJ.3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива CJ.3.4.3. разликује аутора дела од лирског субјекта у делуCJ.3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у текстуCJ.3.4.5. одређује и именује врсту стиха и строфе


81

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални, индвидуални

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, Радна свеска песме Добрице Ерића


Подсетити ученике на стваралаштво Добрице Ерића (Вашар у Тополи ), обрађено у 5. разреду.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:− Изражајно и доживљено читање песме− Импресије ученика – свитац – мотив песника да искаже своје емоције о људима, њиховим вредностима, врлинама и тргањем за срећомТумачење песмеМотив чудесног свица; мотиви светлости и бескрајних висинаУочавање наведених мотива и тумачењеСвако трага за својим свицем, који мора бити „највећи и најсјајнији, као и ти“Чудесни свитац – поуздани путовођа. Протумачи!Он „само за те сјаји у ноћи“, али ти никад нећеш моћи „да пружиш прст и кажеш – тај.“Лирски субјект ти се обраћа, разговара с тобом, подсећа те, пита, позива те да и ти видиш оно што он види и сазнаш оно што и он зна.Шта си добио овим разговором? Размисли. Објасни.

„ Свако срце има свог свица, своју ливаду, реку и гај!“

Рима – укрштена; ритам песме; стих, строфа.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Разговор о мотивима, порукама које ову песму повезују са Плавом звездом Мирослава Антића – прочитати још неке песме Добрице Ерића

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД): Увежбати изражајно читање песме и научити напамет последње три строфе. Написати домаћи задатак „Моја прича у плавом“; „Чудесни свитац мога детињства“, за 14. час.


82



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Речи по постанку


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Поновити и утврдити основне садржаје о грађењу речи.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Богатити лексику ученика и развијати језичко осећање.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: На примерима датим у Радној свесци увежбавати садржаје о грађењу речи.


CJ.1.3.4. препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи; примењује књижевнојезичку норму у вези с облицима речи CJ.1.3.5. разликује просте речи од твореница; препознаје корен речи; гради реч према задатом значењу на основу постојећих творбених моделаCJ.1.3.12. познаје основне лексичке појаве: једнозначност и вишезначност речи; основне лексичке односе: синонимију, антонимију, хомонимијуCJ.2.3.4. познаје основне начине грађења речи (извођење, слагање, комбинована творба, претварање)

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Самосталних радова ученика, дијалошка


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Радна свеска


Подсетити ученике на основна теоретска знања о грађењу речи; просте, изведене, сложене, начини грађења; корен, суфикс, префикс, инфикс (спојени вокал).

83

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Објаснити начин рада.Самостална израда вежбања у Радној свесци (стр. 16−18).Вежбање бр. 4 – изведене речиВежбање бр. 7 – сложенице с префиксимаВежбање бр. 8 – сложенице настале од пунозначних речиВежбање бр. 9 – породица речи

Након самосталне израде сваке вежбе, заједнички проверити и кориговати грешке.Свако исправља своје грешке.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Сачинити синтезу утврђеног градива о речима по постанку.

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД): Урадити 10. и 11. вежбање у Радној свесци, стр. 16−18.


84



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Епика: Буре, Исидора Секулић (одломак)


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за тумачење епског дела, његове структуре, доживљавање и разумевање текста.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати стваралачко маштање и богатити језичку културу.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Подстицати ученике да разумеју и усвоје и примењују основне функционалне појмове.



85




НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, Радна свеска


УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Ученици су имали задатак да прочитају целу причу Буре и да у „Дневнику прочитаних књига“ забележе своје утиске. Стога ће у овом делу

часа о томе бити говора.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:Изражајно читање одломкаПрипремљени задаци су испод одломка у Читанци и тумачење текста радити према захтевима аутора Читанке.Тезе:− Сањала сам..

− Волела сам...− У пламену је пуно слика и прича.Пошто је већина за овај час прочитала неку приповетку, тумачење проширити на свет девојчице, њено одрастање, слободно време.− Зашто је пожелела да освоји буре? Сликовит опис „грда каца, расушена, раздрмана стара каца...“ (епитети).− На који начин се уселила у буре?− Духовити свет девојчице – мир и спокој док сањари у трошном бурету.− Пејзажи – сликовити описи предела.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Подсетити ученике на домаћи задатак за следећи час и теме које су дате:

86

1. Моја прича у плавом 2. Кад зажмурим и кад сањарим



87



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Култура писменог изражавања: домаћи задатак: Моја прича у плавом; Чудесни свитац мога детињства


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Развијати креативност и самостално стваралаштво ученика .

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати креативно писмено изражавање.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Примена знања о стваралаштву Мирослава Антића и Добрице Ерића.


CJ.1.2.1. зна и користи оба писма (ћирилицу и латиницу) CJ.1.2.2. саставља разумљиву, граматички исправну реченицу CJ.1.2.3. саставља једноставан експозиторни, наративни и дескриптивни текст и уме да га организује у смисаоне целине (уводни, средишњи и завршни део текста)CJ.1.2.8. примењује правописну норму (из сваке правописне области) у једноставним примеримаCJ.3.2.1. организује текст у логичне и правилно распоређене пасусе;

НАСТАВЕ МЕТОДЕ : Писани радови

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Индивидуални и фронтални

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Свеска за домаће задатке


88

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Проверити да ли су сви ученици урадили домаћи задатак и донели свеске. Обавезно прегледати задатке.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Читање домаћих задатака и разговор о њима. Док један ученик чита свој задатак, остали бележе своја запажања, примедбе и сугестије

везане за одговор на тему, композицију, стил изражавања, језик. После свака три прочитана задатка, усмено коментарисати.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Изабрати најбоље задатке за пано у учионици.



89



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Лирика: Папирни бродови, Рабиндранат Тагоре


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособити ученике за тумачење лирске песме у прози. ВАСПИТНИ ЦИЉ: Будити и неговати стваралачко маштање ученика.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Упознати ученике са поезијом индијског песника Рабиндраната Тагоре и бележити податке о њему у „Дневник прочитаних књига“.



90

НАСТАВЕ МЕТОДЕ: Текстовна, дијалошка


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, Радна свеска, збирка Градинар Рабиндраната Тагоре


УВОДНИ ДЕО ЧАСА: О песнику Рабиндранату Тагоре и збирци Градинар.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:− Изражајно и доживљено читање текста.− Емоције које је песма пробудила у ученицима.Тумачење песмеПесму тумачити према детаљно датим задацима аутора Читанке.Тезе:− Из дана у дан− А кад сам погледао у небо− Кад падне ноћ, закрилим лице и снивам

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Прочитати и 6. песму из Градинара ( стр. 20. у Читанци).



91



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Гласови; самогласници и сугласници


ОБРАЗОВНИ ЗАДАЦИ: Усвојити појмове фонетика, фонологија, говорни орган; карактеристике самогласника и сугласника.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Правилан изговор гласова, правилна артикулација и говорна интонација.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Упознати ученике са говорним апаратом, говорним органима, и гласовним системом српског језика.


CJ.1.3.1. зна особине и врсте гласова; дели реч на слогове у једноставнијим примеримаCJ.3.3.1. дели реч на слогове у сложенијим случајевима

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Монолошка, дијалошка, демонстрације


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, Радна свеска, графофолије, графоскоп


Разговор о гласовима српског језика и правилном изговарању.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Истицање циља часа, записивање на табли:

92

Графофолија – говорни органи: плућа, душник, гласне жице, језик, непце, зуби, усне, усна и носна дупља. Глас је најмања говорна јединица; од гласова настају речи. Гласови сами немају значење, али уносе разлике у облицима и значењима речи (РАД, ПАД; РОД, РЕД).

Слово је писана ознака за глас. У нашем језику 30 гласова. Графофолија – самогласници: А, Е, И, О, У (5)

– нелокализовани гласови (зато су СЛОГОТВОРНИ) (говорна струја слободно пролази кроз усну дупљу),

– гласне жице затегнуте, јако трепере, – звуче као чисти тонови (могу се дуго певати), – носиоци су слога (ГРОЗД, РАЗ/ВОЈ, НЕ-У-О-БИ-ЧА-ЈЕН).

Графофолија – сугласници (25),– локализовани, – звуче као шумови, – препреке (делимичне; потпуне).

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Утврдити обрађено градиво.



93



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Слоготворно Р; подела речи на слогове


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособити ученике за уочавање сонанта „Р“ у слоготворној функцији; слог; подела речи на слогове

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати љубав према свом језику

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Вежбање правилног изговарања и правилног растављања речи на слогове.



НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, монолошка, текста


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, Радна свеска


Поновити говорне органе, самогласнике и сугласнике. Шта је слог?

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:

94

– Истицање циља часа Подели на слогове следеће речи:

ПРСТ, КВРГА, СРНА, ТВРЂАВА, РЂАВ, РВАТИ СЕ, ЗАРЂАТИ, ПОРВАТИ СЕ – Подвуци Р које је носилац слога! – Закључите!

Р је носилац слога (слоготворно) у следећим позицијама: – кад се налази између два сугласника(ПРСТ, КВРГА, СРНА, ТВРЂАВА) – на почетку речи, испред сугласника (РВАТИ, РЂАВ) – иза самогласника у префиксима (ЗАРЂАТИ, ПОРВАТИ СЕ)

Слог је скуп гласова (или само један глас) који изговарамо једним отварањем уста. – Граница слога долази иза самогласника

(ЧИ-ТА-ТИ, ПИ-СА-ТИ) – Граница може бити и између два сугласника

(ЗЕМ-ЉА, РАВ-НИ-ЦА, ЛУТ-КА) – Између сугласничких група, ради лакшег изговора

(СУД-СТВО, БРАТ-СКИ, ЗДРАВ-СТВО)

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Вежбе у Радној свесци, стр. 21.



95

18. час



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Рецитовање обрађених лирских песама Плава звезда Мирослава Антића и Чудесни свитац Добрице Ерића..

ТИП ЧАСА: Говорна вежба ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Развијати културу усменог изражавања, уз поштовање природне интонације, акцентуације и уметничких изражајних елемената.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: На примерима из одабране лирике, неговати љубав према природи и доживљено казивање стихова.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Неговати културу изражавања и у свакодневној комуникацији


CJ.1.4.9. способан је за естетски доживљај уметничких дела*

НАСТАВЕ МЕТОДЕ: Вербална, текстуална


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, Звучна читанка


Објаснити ученицима значај усменог казивања. Подсетити их на песме који ће се казивати. Поделити ученике у три групе, према афинитетима и жељама.

96

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:Ученици казују по следећем редоследу:1. група − Плава звезда Мирослава Антића2. група − Чудесни свитац Добрице Ерића..

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Жири ученика бира најбољег рецитатора.


97



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Подела сугласника по месту изговора и звучности


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Увођење ученика у основне појмове поделе гласова према месту артикулације (изговора) и звучности. ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати правилан изговор гласова, обратити пажњу на место изговора, постанка гласова.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Научити поделе гласова према месту изговора и звучности. Разликовати звучне и безвучне сугласнике.



НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Демонстрације, монолошко-дијалошка




Поновити све о гласовима; самогласници, сугласници, сонанти; слоготворно Р.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: а)

98

По месту изговора – творби сугласници се деле на: УСНЕНЕ, ЗУБНЕ, НАДЗУБНЕ, ПРЕДЊОНЕПЧАНЕ И ЗАДЊОНЕПЧАНЕ. 1. УСНЕНИ (лабијални): Б, П, М – двоуснени; В, Ф – уснено-зубни 2. ЗУБНИ (дентални): Д, Т, З, С, Ц 3. НАДЗУБНИ (алвеоларни): Р, Л, Н 4. ПРЕДЊОНЕПЧАНИ (палатали): Ђ, Ћ, Џ, Ч, Ж, Ш, Ј, Љ, Њ 5. ЗАДЊОНЕПЧАНИ (велари): К, Г, Х

По начину изговора:1. НОСНИ (назални): М, Н, Њ 2. ПРАСКАВИ (експлозивни): Б, П, Г, К, Д, Т 3. СТРУЈНИ (фрикативни): З, С, Ж, Ш, В, Ф 4. СЛИВЕНИ (африкати): ЂДЗ, ЋТЗ, ЏДЖ, ЧТШ, ЦТС 5. ДРХТАВИ (спирант): Х 6. ПОЛУВОКАЛ: /Ј/ - сродан вокалу И7. ЛАТЕРАЛНИ: Љ, Л

б) Анализа садржаја графофолије

– Самогласници су најзвучнији гласови. Гласнице трепере. Чују се тонови. – Гласнице трепере и при изговору већине консонаната – Уочавање разлике у звучности консонаната Д/Т – Закључити:

ЗВУЧНИ Б Г Д З Ж Ђ Џ / / /БЕЗВУЧНИ П К Т С Ш Ћ Ч Ф Х Ц

Сонанти су изразито звучни. Људи Врло Радо Једу Лубенице М, Н, Њ. 20 звучних гласова; 10 безвучних.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Увежбавање изговора и распознавање на основу учешћа говорних органа; звучност/безвучност



99



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Епика: Чудесна справа, Бранко Ћопић

ТИП ЧАСА: Обрада / утврђивање (2 часа)

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: На облицима казивања засновати методичку интерпретацију приповетке; тумачење ликова и порука

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Пријатељство и човекољубље, неговати као духовне вредности; оданост и побратимство; љубав – основа постојања

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Стваралаштво Бранка Ћопића, његове књиге за децу, слика детињства.



100

CJ.2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, контраст)CJ.2.4.8. уочава разлику између препричавања и анализе делаCJ.3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива CJ.3.4.3. разликује аутора дела од приповедача у делу





Јутра плавог сљеза из Баште сљезове боје Бранка Ћопића, рађене у 5. разреду. Деда Раде, средишњи лик у овом поглављу. О Бранку Ћопићу.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Изражајно читање приповетке Доживљеност ученика; утисци о „чудесној справи“, часовнику. Разговор о тексту према истраживачким задацима. Ко приповеда причу? Како се зове овакав начин приповедања? (ретроспекција) ПЛАН ТУМАЧЕЊА ТЕКСТА и задаци дати су на 55−56. стр. у Читанци.Тајанствено биће које живи својим загонетним животом. Према једном сату, брате Саво, ти си једна обична бена. У реду, побро, биће пажено као очи у глави. Да је он мртав, и његов би сат умро. Ова прича пружа изузетну могућност тумачења засновану на доминантним облицима казивања: ретроспективног приповедања,

експресивних дијалога, објективне и субјективне дескрипције. Истраживачку пажњу усмерити посебно на изражајност и функционалност дијалога Самарџија Петрак – несмирена, радознала луталица, боем, побратим деда Рада. Они зраче човекољубљем, пријатељством, оданошћу...

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:

101

Упутити ученике на план за препричавање приче по ретроспективном обрасцу који се налази у Читанци на стр. 56.



102


ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Самогласници и сугласници, слоготворно Р; подела сугласника по звучности и месту изговора ТИП ЧАСА: Утврђивање

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обновити и утврдити обрађене садржаје из фонетике.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати и неговати говорну културу ученика и правилан изговор гласа Р.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Примена обрађеног градива на адекватним примерима и у говору.



НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Самосталних радова ученика и дијалошка


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Наставни листићи


Подсетити ученике на поделу гласова у српском језику – самогласнике и сугласнике и њихове карактеристике, поделу сугласника по звучности и месту изговора.


103

Поделити наставне листиће и објаснити начин рада.

Садржај наставног листића

1. У српском језику има укупно _____ гласова. Гласови се деле на : ____________________ и ____________________ .

2. Подвуци самогласнике у следећим стиховима Мирослава Антића:„ИМА ЈЕДАН ЧУПЕРАК ПЛАВИ, ЗАМИСЛИ, ГДЕ, У МОЈОЈ ГЛАВИ“.

Растави речи из песме на слогове и обележи их усправном цртом!

3. При настајању самогласника ваздушна струја не наилази на препреку, па се они чују као ______________________ , док при настајању сугласника ваздушна струја наилази на препреке, па се они чују као ___________________________ .

4. Наброј врсте сугласника по месту изговора:1. _______________________2. _______________________3. _______________________4. _______________________5. ЗАДЊОНЕПЧАНИ, а то су ______,_______,_______.

5. Сачувај ме, Боже, од пријатеља, а од непријатеља ћу се сам чувати.а) Разврстај гласове из наведене пословице на : УСНЕНЕ:______________________________ПРЕДЊОНЕПЧАНЕ:__________________________НАДЗУБНЕ:_________________________________ГЛАСНИКЕ (СОНАНТЕ):______________________АФРИКАТЕ (СЛИВЕНЕ):______________________

б) Подвуци све звучне гласове у наведеној пословици.

6. Подвуци слоготворно Р у речима:ЗАКРПИТИ, ПРЕТРАЖИТИ, ПРСЛУК, НАПРСТАК, РАЗВРСТАТИ,

104

ЗАРЂАТИ, РАСКРСТИТИ

7. Допуни низ гласника (сонаната):___Љ__, ___В__, ______, ______, ______, ______, ______,______.

8. Сугласници се по звучности деле на_______________________________ и ____________________________.

9. Наведи их у паровима по следећем обрасцу.

ЗВУЧНИ ББЕЗВУЧНИ П

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Након самосталне израде наставних листића, заједнички проверити тачност урађених задатака, исправити грешке и сачинити синтезу

обрађеног градива.



105



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Епика: Мој дека је био трешња, Анђела Нанети (допунски избор)


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати ученике са романом, епском врстом у којој су заступљени сви облици казивања, почев од приповедања у 1. лицу, ретроспекцији, субјективној дескрипцији, дијалозима; љубави између деде и унука

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати трајну повезаност међу члановима породице заснованој на љубави из најранијих дана детињства

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Слика детињства у стваралаштву страних аутора.



106


НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Текста, дијалошка


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Мој дека је био трешња, роман, „Дневник прочитаних књига“, Радна свеска


Емоционална подсећања на Ћопићеву Башту сљезове боје (Чудесна справа) О Анђели Нанети (1942): савремена италијанска списатељица за децу и младе. Пише о одрастању деце и њиховим свакодневним

проблемима. Књиге: Анђели, Адалбертова сећања, Мистерија острва, Мој дека је био трешња (1998) – пет престижних награда за овај роман.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Изражајно читање одломка Импресије ученика О роману у целости говоре ученици који су прочитали и сачинили белешке у „Дневнику прочитаних књига“. (Обавезни су сви да

прочитају.) Тумачење наслова романа Детињство уз деку Октавијана и баку Теодолинду, деку и баку из села и уз баку и деку из града – Луиђи и Антонијета Посебна везаност за деку Октавијана и трешњу. Шта је све за деку значила трешња, природа, живот у њој, башта? На шта све то унука подсећа? Дечак Тонино – деда Октавијан: духовна повезаност, снажна љубав, трајна, која и после декине смрти успева да, победи, савлада све

препреке у борби да се сачува Фениче – декина трешња. Дека је Тонина научио да слушајући звуке из природе може оживети њену лепоту – пијукање сенице, пиштање птића, зујање пчела, дисање

трешње. Читање занимљивих делова романа.


107

Они који нису прочитали роман да прочитају и забележе у „Дневник прочитаних књига“.



108



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Једначење сугласника по звучности


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Уочавати звучне и безвучне консонанте и њихова једначења; посебно обратити пажњу на одступања.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Правилно изговарање гласова српског језика и усавршавање правилне употребе звучних и безвучних сугласника.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Практична примена научених правила и одступања.


CJ.1.3.1. зна особине и врсте гласова; дели реч на слогове у једноставнијим примеримаCJ.2.3.2. препознаје гласовне промене CJ.3.3.1. дели реч на слогове у сложенијим случајевимаCJ.3.3.2. познаје гласовне промене (уме да их препозна, објасни и именује)

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Демонстрације, вербалне


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Фолије, графоскоп, Уџбеник, Радна свеска


109

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Поновити поделу консонаната по звучности

ЗВУЧНИ Б Г Д Ђ Ж З Џ / / /БЕЗВУЧНИ П К Т Ћ Ш С Ч Ф Х Ц

– Уочавање обрађених гласовних промена: КЊИЗИ СЕОСКИ РАДИО СИРОМАШЕУЧЕНИЧЕ ЧИТАОНИЦА ВРЕДН

АРЕЦИ

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Примери:

– Овај ти чај није довољно сладак. – Овце су слатко пасле росну траву. СЛАДАК → СЛАДКО → СЛАТКО У нашем језику важи закон о једначењу сугласника по звучности. Ако се у речи нађу један крај другог звучни и безвучни сугласници и обрнуто (безвучни и звучни), онда се први изједначује по звучности са другим, претварајући се у свој безвучни парњак или обрнуто.

а) Србин – србски → српски; изтерати → истератинизак – низка → ниска; робство → ропство б)сват + ба → сватба → свадба; косити – коситба – косидба

ОДСТУПАЊА: а) Кад се Д нађе испред С и Ш не мења се у свој безвучни парњак Т: ПРЕДСЕДНИК, ГРАДСКИ, ОДСЕЛИТИ, ЉУДСКИ, СРЕДСТВО ПОДШИШАТИ, ОДШТАМПАТИ, КАДШТО б) Ако се Ђ нађе испред С у наставку –СТВО: ВОЂСТВО в) Једначење се не врши ни у сложеним речима страног порекла: ПОДТЕКСТ, РЕНТГЕН, ПРЕДТУРСКИ ПОСТДИПЛОМСКИ, ВАШИНГТОН г) Једначење се не врши у скуповима речи већ само у засебним речима: НЕ: прет кућом ВЕЋ: пред кућом НЕ: з братом ВЕЋ: с братом

110

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Вежбања у Уџбенику ( стр. 50−51)

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД): Научити лекцију и урадити вежбања у Радној свесци (вежба 16, стр. 24).


111



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Епика: Лето лепог белца, Вилијам Сарајан

ТИП ЧАСА: Обрада / утврђивање (2 часа)

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за тумачење књижевноуметничког дела; композиција; ликови, самостално стваралаштво

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати говорну културу ученика препричавањем приче, богаћење лексике

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Упознавање са стваралаштвом Вилијема Саројана. Слика и доживљаји детињства.

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ : CJ.1.1.1. разуме текст (ћирилични и латинични) који чита наглас и у себи CJ.1.1.4. разликује основне делове текста и књиге (наслов, наднаслов, поднаслов, основни текст, поглавље, пасус, садржај); служи се садржајем да би пронашао одређени део текста CJ.1.1.5. проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумимаCJ.1.1.6. рaзликује у тексту битно од небитног, главно од споредног CJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“ (ради брзог налажења одређених информација); читање „с оловком у руци“ (ради учења, ради извршавања различитих задатака, ради решавања проблема); читање ради уживања*CJ.1.4.1. повезује наслове прочитаних књижевних дела (предвиђених програмом VI разреда) са именима аутора тих дела CJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму CJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монолог CJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја)CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...CJ.2.4.2. повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуацијаCJ.2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, контраст)

112

CJ.2.4.8. уочава разлику између препричавања и анализе делаCJ.3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива CJ.3.4.3. разликује аутора дела од приповедача у делу

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Текста, монолошко-дијалошка




Поћи од занимљивих догађаја и доживљаја из ученичког искуственог света. О писцу: Саројан (1908–1981), амерички приповедач арменског порекла. Описује живот арменских досељеника у САД. Дела: Људска

комедија (роман), Зовем се Арам (аутобиографске цртице); драме.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: На претходном часу ученике смо подсетили на читање приче и припрему за тумачење текста према плану аутора Читанке и припремним

задацима. Изражајно читање текста. Импресије ученика. План текста: − Када је живот био још чаробан и тајанствен сан. − Пре свега, били смо поносити, затим поштени и веровали смо у добро и зло. − Свака породица носи у себи неку луду жицу. − Ја нисам знао шта да чиним − Коњ се мора вратити правом власнику.

2. час Препричавање приче са истицањем карактерних особина дечака Арама и Мурада, ујака Косровеа и фармера Џона Бајроа. Према датом плану, ученици самостално праве план индивидуалног препричавања, служећи се и „Карактеризацијом“ на 107. страни

Читанке.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Одабрати једну од две понуђене теме и написати домаћи задатак:

113

1. Веровао сад да сам тај догађај заборавио 2. Давно се догодило, али као да ми је сад пред очима (догађаји и доживљаји)

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД): Вежбати изражајно читање текста и препричавање према плану.


114



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Језичка култура : Увежбавање технике у изради писменог састава

ТИП ЧАСА: Утврђивање градива

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Увежбавати технику израде писменог састава обједињујући приповедање и дескрипцију.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати и неговати језичку културу ученика.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Примена у самосталним радовима ученика.


CJ.1.2.1. зна и користи оба писма (ћирилицу и латиницу) CJ.1.2.2. саставља разумљиву, граматички исправну реченицу CJ.1.2.3. саставља једноставан експозиторни, наративни и дескриптивни текст и уме да га организује у смисаоне целине (уводни, средишњи и завршни део текста)CJ.1.2.8. примењује правописну норму (из сваке правописне области) у једноставним примеримаCJ.3.2.1. организује текст у логичне и правилно распоређене пасусе; одређује прикладан наслов тексту и поднаслове деловима текста

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Текстовна и дијалошка

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ : Фронтални и индивидуални

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Наставни листић са текстом То се не заборавља.


115

Подсетити ученике на садржаје обрађене у 5. разреду − начин избора теме, одређивање (предмет, циљ писања, облици изражавања), начин прикупљања, избора и распореда грађе, основни елементи композиције састава и груписање грађе према композиционим мотивима.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:Циљ часа − обједињавање приповедања и описивања (или...).Тема: „То се не заборавља“.На овом раду ученици уочавају: тему, предмет, циљ, облик писања, појединости битне за тему; распоред одабраних података (увод, главни

део разрада, закључак).Графички изгледа овако :

Закључак : − за тему о којој се жели писати бира се грађа;− изабрана грађа се распоређује у композиционе етапе састава;− реченице се међусобно групишу у визуелне целине − пасусе. Пасус може бити и једна реченица;− без описивања нема доброг приповедања. Описивање чини приповедање потпунијим, садржајнијим, упечатљивијим.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Дати теме за домаћи задатак и објаснити је.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Тема: Веровао сам да сам тај догађај заборавио


116



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Култура писменог изражавања: Анализа домаћег задатка: Веровао сам да сам тај догађај заборавио


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Развијати креативност и самостално стваралаштво ученика .


ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Моја слика детињства



НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Писани радови




117







118



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Правопис – практична вежбања

ТИП ЧАСА: Утврђивање и обрада: писање имена васионских тела, једночланих и двочланих

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Поновити и утврдити основна правописна правила као део припреме за израду школског писменог задатка.

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Научити како се пишу имена васионских тела.

ФУНКЦИОНАЛИ ЦИЉ: Примена научених правила о писању имена васионских тела у свакодневном писању.


CJ.1.2.1. зна и користи оба писма (ћирилицу и латиницу) CJ.1.2.7. зна да се служи Правописом (школским издањем)* CJ.1.2.8. примењује правописну норму (из сваке правописне области) у једноставним примерима

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, монолошка

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални, индивидуални, рад у паровима

НАСТАВНА СРЕДСТВА: графофолија, графоскоп, Уџбеник


Подсетити ученике на елементарна правописна правила.

119

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Са графофолије правилно преписати текст написан неправилно. Разменити свеске, исправити грешке у паровима. Графофолија – правилно написан текст Провера. Утврђивање грешака. Објаснити најчешће грешке.

ТЕКСТ НА ГРАФОФОЛИЈИ: 1. Дату реченицу стави у управни говор:

Наставник је љутито рекао да му предају радове. 2. Напиши правилно следеће реченице :

а) Учили смо да се земља окреће око сунца, а месец око земље. б) Посматрао сам помрачење месеца и звезде малог медведа. в) Посетићемо фрушку гору, палићко језеро и банатско ново село. г) Јесили видео на небу кумову сламу. д) Мој друг не радо иде на утакмице партизана јер навиа за црвену звезду. ђ) Јован неговори са никим у оделењу.

3. Стави запету где јој је по правилу место : – Јано донеси књигу! – Марко мој најбољи друг победио је на такмичењу. – Научи правопис Милице!

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Правилно написан текст са графофолије преписати у свеску.

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД): Поновити из Правописа (школско издање) основна правила.


120

30. час



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Први школски писмени задатак


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Композиција, језик стил, правопис и обрада теме

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати и неговати културу писменог изражавања ученика и неговања лепе речи

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Проверити усвојеност писменог изражавања; израда Првог школског писменог задатка




НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Индивидуални

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Вежбанке за писмени задатак

121


УВОДНИ ДЕО ЧАСА: – Припремне радње: обрађени текстови, домаћи задатак, одељак, композиција задатка; правописна вежбања обављена на претходним

часовима у континуитету – Поделити свеске за писмене задатке и подсетити ученике на техничку страну израде задатка.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Записати теме на табли и објаснити – Теме: 1. „Свако има свог свица, Своју ливаду, реку и гај.“2. Кад зажмурим и кад сањарим

На крају часа скупити вежбанке.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Прикупити вежбанке


122



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Палатализација


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Увођење ученика у основе наше фонетике и фонетских правила која се тичу алтернација К:Ч; Г:Ж; Х:Ш.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Подстицати ученике да правилно изговарају гласове српског језика и воде рачуна посебно задњонепчане сугласнике.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Правилна употреба задњонепчаних сугласника у говору и писању, уз придржавање закона палатализације.



НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Демонстрације, монолошко-дијалошка


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Фолија, графоскоп, Уџбеник


Поновити поделу сугласника по месту творбе – артикулације.

123

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Истаћи циљ часа и објашњавати садржај фолије. ЗАКЉУЧИТИ: Палатализација је смењивање велара К, Г, Х палаталима Ч, Ж, Ш. Налази се у следећим обличним и творбеним положајима:

– У вокативу једнине именица мушког рода када се К, Г, Х нађу испред -е: војниче, друже... – У презентским облицима глагола чија се инфинитивна основа завршава на задњонепчани сугласник кад се они нађу испред -е иза наставка

за презентску основу: ВУЋИ (ВУКОХ) ВУЧЕМ; СРИЋИ (СТРИГОХ) СТРИЖЕМ; ВРЋИ (ВРХОХ) ВРШЕМ– У презентским облицима глагола са инфинитивном основом на -а испред -е: викати − вичем, стругати − стружем, махати − машем – У компаративу и суперлативу придева: ЈАК − ЈАЧИ, ДУГ − ДУЖИ, ТИХ − ТИШИ / НАЈЈАЧИ, НАЈДУЖИ... – У облицима множине именица ОКО и УХО: очи, уши. – У изведеним речима, пред наставцима за творбу: ДРУГ − ДРУЖИНА, МОМАК − МОМЧИНА, ЗРАК − ЗРАЧАК...

Одступања урадити на Наставним листићима (прилог 1, 2, 3/са решењима).

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Усвојеност градива проверити на наставним листићима.

ПрилогНАСТАВНИ ЛИСТИЋ БР. 1

Задатак: а) Напиши вокатив једнине датих именица!

хајдук __________________Миодраг __________________ дух __________________

б) Напиши 1. лице једнине презента следећих глагола!

124

вући _____________ стрићи _____________ врћи _____________

НАСТАВНИ ЛИСТИЋ БР. 2

Задатак: а) Напиши деминутиве именица наставцима -ак!

зрак ______________ брег ______________ дах ______________

б) Изведи именице наставцима: -ић, -ица, -ина!

вук ______________ нога ______________ прах ______________

в) Изведи присвојне придеве од следећих именица наставком –ин!

Новица ______________ Даница ______________ царица ______________

г) Од датих именица начини глаголе у инфинитиву!

бег ______________ крик ______________ слух ______________

125

НАСТАВНИ ЛИСТИЋ БР. 3

ЗАДАТАК: ДА УТВРДИМО!

Како се врши палатализација?

1. Наведи облике речи у којима се извршила палатализација!

ђаче ______________ тучем ______________ дружина ______________ Љубичин ______________

2. Подвуци речи у којима се палатализација НИЈЕ извршила!

очи, секица, Загин, краљичин, Лукин, ручица

3. Небојша каже брату: – Миодраге, ја стално говорим и бачици и сечици да су хајдуки најбољи и да ће бити први, а оне се не слагу!

А Миодраг: – Мој хајдуке, мој јунаке, ко се муке не намуки, граматику не поуки, тај језика не науки!

Небојша: – Не разумем!!

Објасни зашто Небојша није разумео! Фолија 1.

А) На крилима лептира разбацани су различити сугласници. Разврстај их у одређене колоне по паровима!

126

Решење:

Звучни Б Г Д Ђ Ж З Џ / / /Безвучни П К Т Ћ Ш С Ч Ф Х Ц

Б) Пронађи парове овим речима чији су почетни или крајњи сугласници ЗВУЧНИ, односно БЕЗВУЧНИ и упиши их у табеле:

РЕШЕЊЕБОД ПОДГУЧЕ КУЧЕЗОВА СОВАПЛОД ПЛОТ САД САТ РАД РАТ

Фолија 2.

Овде су груписани сугласници! Попуни укрштенице (слова), затим упиши назив у понуђене колоне:

а) укрштенице:

4. 5. 1. 2. 3.

б) назив:

1. ________________________________ 4. ______________________________________ 2. ________________________________ 5. ______________________________________ 3. ________________________________

127

Љ

Г

Р

М

С

РЕШЕЊЕ

а)

1. Л, Р, Н 2. Б, П, М, В, Ф 3. Д, Т, З, С, Ц 4. Ђ, Ћ, Ж, Ш, Џ, Ч, Ј, Љ, Њ 5. К, Г, Х

б) 1. Надзубни/језични 4. Предњонепчани/палатални 2. Уснени/лабијални 5. Задњонепчани/велари 3. Зубни/дентални

Фолија 3.

Решења наставног листића бр. 1

а) Вокатив једнине датих именица гласи:

хајдук хајдуке хајдучеМиодраг

Миодраге Миодраже

дух духе душе

б) 1. лице једнине презента датих глагола гласи:

вући вукем вучемстрићи стригем стрижемврћи врхем вршем

Фолија 4.


128

а) Деминутиви именица изведени наставком –АК:

зрак зрак + ак → зрачак дах дах + ак → дашак брег

брег + ак → брежак

а/Ø

б) Именице изведене наставцима: -ИЋ, -ИЦА, -ИНА

вук вук + ић → вучићнога ног + ица → ножицапрах

прах + ина → прашина

в) Присвојни придеви изведени од именица наставком –ИН:

Новица Новиц

+ ин → Новичин

Даница Даниц + ин → Даничин царица цариц + ин → царичин

г) Глаголи у инфинитиву изведени од именица:

бег бегати → бежатикрик кр

икати→ кричати

слух слухати → слушати

Фолија 5.


129

1. Облици речи у којима је извршена палатализација:

ђаче → вокатив именице мушког рода тучем → 1. лице презента глагола у инфинитиву на –ћи дружина → именица изведена наставком –ина Љубичин → присвојни придев властите именица на –ица

2. Речи у којима није извршена палатализација:

секица, Загин, Лукин

3. Небојша каже брату: – Миодраже, ја стално говорим и бакици и секици да су хајдуци најбољи и да ће бити први, а оне се не слажу!

А Миодраг: – Мој хајдуче, мој јуначе,

ко се муке не намучи, граматику не проучи, тај језика не научи!

Небојша: – Не разумем!!

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД): Довршити вежбања и научити.


130



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Сибиларизација


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Даље увођење ученика у основе фонетике и фонетских правила која се тичу алтернације К:Ц, Г:З, Х:С.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Подстицати ученике да правилно изговарају гласове српског језика и воде рачуна посебно задњонепчане сугласнике.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Правилна употреба задњонепчаних сугласника у говору и писању, уз придржавање закона сибиларизације.



НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Монолошко-дијалошка, демонстрације




Поновити усвојеност палатализације. Проверити домаћи задатак и објаснити нејасно.

131

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Истаћи циљ часа и објашњавати садржај фолије. (прилог) – Сибиларизација је смењивање велара К, Г, Х њиховим зубним алтернатима Ц, З, С – Јавља се у промени именица (К, Г, Х испред -И у настацима за облике)

РУКА – РУЦИ; НОГА – НОЗИ; ОРАХ – ОРАСИ– У императиву глагола ПЕЋИ – ПЕЦИ; СТРИЋИ – СТРИЗИ; ВРЋИ – ВРСИ – У имперфекту истих глагола: ПЕЦИЈАХ, СТРИЗИЈАХ, ВРСИЈАХ.

Одступања урадити на примерима из Уџбеника.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Увежбавање палатализације и сибиларизације.

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД): Научити!


132

33. и 34. час



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Анализа Првог школског писменог задатка

ТИП ЧАСА: колективни исправак / писање побољшане верзије (2. час)

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособити ученике за поштовање композиције писменог задатка; одељка, језика, стила, и правописа

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати самостално стваралаштво ученика

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Примена савладаног градива у самосталном писменом изражавању и богаћење лексике



НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, демонстрације, писмених радова


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Писмени задаци у вежбанкама


133

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Општа запажања о писменим задацима; читање најбољих композиционих целина или радова у целости.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Указивање на добре стране, као и на стилске и језичке погрешке у радовима; на табли направити табелу у којој ће се бележити неправилно

и правилно написане речи и изрази (НИЈЕ − НЕГО). − Поделити ученицима свеске.− Сваки ученик исписује у свесци за школски рад своје погрешке.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Припрема за писање побољшане верзије писменог задатка.

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД): У свесци за школски рад написати побољшану верзију писменог задатка.

2. часПисање побољшане верзије првог писменог задатка у вежбанкама.Ученици предају наставнику вежбанке, да утврди квалитет побољшане верзије задатка.

134



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Палатализација и сибиларизација


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: На одабраним примерима увежбати палатализацију и сибиларизацију!

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати културу писменог и усменог изражавања.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Уочавати палатализацију и сибиларизацију у грађењу и промени речи.




НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални, рад у паровима

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Одабрани примери


Поновити поделу консонаната по месту и начину артикулације.

135

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: На одабраним примерима вежбати. Примери: – Ко се мука не намучи, памети се не научи. – На муци се познају јунаци. – Слога кућу гради, а неслога разграђује. – Кад се сложе и слаби су јаки. – Није сиромах ко мало има, већ ко много жели. – Сиромаштво и кашаљ не дају се сакрити.

Да ли се у следећим речима врши палатализација: сека, честитка, тачка, мачка, мотка... Објаснити!

Напиши датив и локатив једнине именица: РУКА, МАЈКА, ВЛАГА. Изведите придеве од имена: Љубица, Даница, Аница, Верица. Написати датив именица Десанка, Лука и Анка.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Систематизовати знање!



136



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Непостојано а


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Утврдити обрађене гласовне законе и усвојити нови: а које се у различитим облицима исте речи појављује и губи.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Правилна употреба гласовних промена.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Савладати гласовне промене, посебно непостојано а, у говору и писању, као и у грађењу и промени речи.



НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Демонстрације, текста, дијалошка




Поновити стечена знања о палатализацији и сибиларизацији на примерима:

137

ђак − ђаче − ђаци; брига − брижан − бризи; грех − грешити − греси.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Истаћи циљ часа.

Анализа садржаја фолије. Тумачење. Забележити: Непостојано а назив је за самогласник а који се јавља у одређеним облицима речи и у одређеним позицијама, док га у другим облицима истих речи нема. Именица ловац: а јавља се само у номинативу једнине и генитиву множине. Порекло ове појаве везано је за далеку прошлост нашег језика. Некада ловьць. Поред осталих гласова у склопу ове речи имамо и два знака за које не знају наша стандардна писма. Ь – полугласник који је некада чинио саставни део нашег гласовног система, али се брзо изгубио. Прво се губио ь с краја слога јер је био у слабом положају, а онај у средини (вьц) између сугласника ојачао и доцније вокализовао. Отуда у номинативу једнине – ЛОВАЦ. У зависним падежима једнине било је – ЛОВЬЦА, ЛОВЬЦУ... Отуда фонетски феномен (не)постојаног а у нашем језику. Јавља се у: ИМЕНИЦАМА: ловац − ловца; отац − оца; кобац − копца ПРИДЕВИМА: добар − добра; горак − горка, бесан − бесна ГЛАГОЛСКИМ РЕЧИМА: рекао − рекла, пекао − пекла, јесам − јесмо ЗАМЕНИЦАМА: овакав − оваквога, сав − сва − све БРОЈЕВИМА: један − једнога ПРЕДЛОЗИМА: ка/к, с/са; низ/низа, уз/уза, пред/преда (ме)

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: На примерима из Уџбеника проверити усвојеност градива (1. и 2. вежбање, стр. 66−67)

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД): Урадити преостала три вежбања са стр. 66−67 Уџбеника и научити.


138



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Епика: Аска и вук, Иво Андрић


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Развијати стваралачку машту ученика, љубав према животу и стварним људским вредностима; указивати на животни оптимизам и радост; функција дескрипције у приповедању.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Значај уметности у животу

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Упознавање са стваралаштвом Иве Андрића, његовом биографијом, његовим односом према уметности.



139


НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Стваралачка, дијалошка, текста

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Групни рад, фронтални, индивидуални

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Звучна читанка, Читанка, приручници...


Материјално-психолошки приступ. Медитације ученика... Како музика и игра делују на наша чула? Истаћи општи појам лепог – у природи, уметности...

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Пошто су претходно саопштени – дати задаци ученици су по групама припремили уводно излагање као и расправу о другим питањима. Сумирање резултата и оцењивање активности група и појединаца.

Прва група: Сачините краћи библиографски преглед: а) Андрићевих радова; б) радова о Андрићу; в) звучних и визуелних извора о овом писцу и делу!

Друга група: Из књижевних критика издвојте занимљива мишљења о вредности Андрићевог дела. Спремите се да их прочитате и тумачите. Које закључке на основу тога предлажете?

Трећа група: Издвојте из приповетке: а) најлепше речи и изразе; б) мање познате речи.

Четврта група: Подвуците реченице које означавају преломне (најважније) тренутке у радњи. Припремите се да их прочитате и објасните.

Пета група: Уочите у делу занимљиве описе природе. Обележите их и размислите о њиховој лепоти (боје, звуци, покрети, осећања)

Шеста група:

140

Проучите лик Аске у делу. Издвојте речи и изразе којима се слика њен изглед, њено понашање, ток игре, ток мисли и осећања, особине, однос према мајци и према вуку.

Седма група: Истражите лик Вука. Испишите речи и изразе којима се слика: његов изглед, понашање и поступци, развој мисли и осећања, моралне особине, однос према другима, према свету и себи. Упоредите његове особине са Аскиним. Шта можете просудити?

Осма група: Обележите у тексту она места која покрећу на размишљање о животу, људима, уметности. Наведите појединости које иду у прилог Андрићевој тврдњи да „уметност и воља за отпором побеђују свако зло, па и саму смрт.“

Девета група: Покушајте да саставите неку мисао о значају уметности у човековом животу.

Десета група: Замислите себе у улози режисера филма Аска и вук . Предложите решења појединих сцена, кадрова, костима, декора, глумаца, музике и др.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Бележење закључака група. Изражајно читање текста.

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД): Одабране одломке научити напамет.


141



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Промена Л у О


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Историјски развој ове гласовне промене и резултати у књижевном језику. ВАСПИТНИ ЦИЉ: Правилно изражавање и писање.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Примена правила о гласовним променама у промени именица, посебно оних на -лац.



НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Вербална, текстовна и демонстрације

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални и рад у паровима

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Фолија, графоскоп, Уџбеник, Радна свеска


Освежити знања о обрађеним гласовним променама.

142

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Циљ часа: Промена Л у О. У нашим народним говорима који чине основу нашег књижевног језика сугласник л је некада (друга половина 14. века) прелазио на крају речи и на крају слога у самогласник о: сол-соо-со; селба-сеоба. Већ у другој половини глас л је опет могао да стоји на крају речи и на крају слога. Отуда је разумљиво што у нашем језику данас, поред речи које место некадашњег л имају редовно о, има речи у којима стоји л место о, а има речи које се употребљавају и са о и са л. У књижевном језику редовно се употребљава о (од л) у овим случајевима: а) у мушком роду једнине глаголског придева радног: ЧУО, ВИДЕО, СМЕО, РАДИО, БИО, РЕКАОб) у именицама женског рода с наставком -ОНИЦА: УЧИОНИЦА, ЧИТАОНИЦА, МАСТИОНИЦА, РАДИОНИЦА в) у именицама м. и ж. рода с непостојаним А испред О (од Л): ОРАО, ПИСАО, КОПАО, УГАО, МИСАО; г) у именицама и придевима са самогласником Е испред О (од Л): ДЕО, ПРЕДЕО, ПЕПЕО, ВЕО, КИСЕО, ЦЕО, ВРЕО, ДЕОБА, СЕЛБА

Л се чува у следећим речима и облицима: БОЛ, ЖДРАЛ, ГЛАГОЛ, БОКАЛ, МАРШАЛ, ГЕНЕРАЛ, МЕТАЛ, БОЛНИЦА, НЕВАЉАЛЦА, БЕЛЦА...

Речи са Л и О : ДО-ДОЛ; СОКО-СОКОЛ Именице које означавају вршиоце радњи, а завршавају се наставком -ЛАЦ имају у номинативу једнине и генитиву множине Л

непромењено у О и непостојано а. У свим осталим падежима код њих се губи непостојано а и Л прелази у О.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Вежбања у Уџбенику (стр. 70−71)

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД): Урадити 22. вежбање у Радној свесци (стр. 31).


143

40. и 41. часПРЕДМЕТ: Српски језик


ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Епика: Јаблан, Петар Кочић


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за тумачење приповетке, форме излагања (нарација, дескрипција, дијалог), статике и динамике сцене, књижевни портрет

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати љубав према животињама, према сликовитом изражавању приповедача

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Упознати живот и дело Петра Кочића, посебно његов приповедачки рад. Прочитати још бар две приповетке по избору и унети у „Дневник прочитаних књига“.


CJ.1.1.1. разуме текст (ћирилични и латинични) који чита наглас и у себи CJ.1.1.4. разликује основне делове текста и књиге (наслов, наднаслов, поднаслов, основни текст, поглавље, пасус, садржај); служи се садржајем да би пронашао одређени део текста CJ.1.1.5. проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумимаCJ.1.1.6. рaзликује у тексту битно од небитног, главно од споредног CJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“ (ради брзог налажења одређених информација); читање „с оловком у руци“ (ради учења, ради извршавања различитих задатака, ради решавања проблема); читање ради уживања*CJ.1.4.1. повезује наслове прочитаних књижевних дела (предвиђених програмом VI разреда) са именима аутора тих дела CJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму CJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монолог CJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја)CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик...

144

CJ.2.4.2. повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуацијаCJ.2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, контраст)CJ.2.4.8. уочава разлику између препричавања и анализе делаCJ.3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива


НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални, групни, индивидуални

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, приповетке Петра Кочић, Радна свеска


Ученици су припремљени за обраду текста. Добили су истраживачке задатке и прочитали текст. Локализовати текст. Време аустроугарске владавине у Босни. Занимљивости из Кочићевог тешког живота. (1. група)

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: – Истицање циља часа. – Доживљеност текста. Утисци о пријатељству дечака Лује и Јаблана. – Тумачење текста према три основне слике:

1. Пази га као очи у глави 2. О томе Лујо будан сања 3. Лујо задрхта.

Портрет дечака Лује (2. група) – Изглед дечака дат на почетку приповетке:

„Само му вири пегаво лице с крупним, грахорастим очима и неколико прамичака жућкасте косе, расуте по челу.“ Далеко је потпунији унутрашњи свет (портрет) Лује. Нежан је према бику, поносан на његову снагу, дели са њим ужину, разговара с њим. Мучи га престојећи мегдан, чак и у сну. Гата и ликује певајући. Дрхти, стрепи, помогао би Јаблану, да може.


145

– 3. група: пејзажи. Сликовитост приповедања. Примери за облике казивања: нарација, дијалог, дескрипција, монолог. Статични и динамични мотиви.

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД): Ишчитати текст и у „Дневник прочитаних књига“ преписати пејзаже, портрет и најзанимљивији део текста по избору. Припремити се за тумачење текста Јазавац пред судом.


146



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Јотовање


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Усвајање новог гласовног закона; резултати старог јотовања, нова јотовања, јотовање уснених сугласника.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Правилно усмено и писано изражавање.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Правилна употреба речи у екавском и ијекавском изговору.



НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Демонстрације, излагања


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Фолије (прилог), графоскоп, Уџбеник


147

Подсетити ученике на обрађене! Које су гласовне промене извршене у речима: представа, подшишати, ропство, врео, цео, све, јуначе, реци, баки, Миличин...

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: – Подела консонаната по месту артикулације. – Јотовање је гласовни процес који је почео у прасловенској заједници. Јављао се у различитим епохама, а и данас је у неким дијалектима

жив. Закон гласи: Ако се неки ненепчани консонант нађе у контакту са Ј даје обавезно предњонепчани консонант. Резултати старог јотовања: – ТРПНИ ПРИДЕВ: гонити – гоњен, замишљен, слепљен, зграбљен. – КОМПАРАТИВ НЕКИХ ПРИДЕВА: плав – плављи, бео – бељи, љут – љући, црњи. – У ПРЕЗЕНТУ НЕКИХ ГЛАГОЛА: мазати – маже, глодати – глође. – У ИМПЕРФЕКТУ: градити – грађах, волети – вољах. Јотовање уснених консонаната је интересантно! Они у контакту са Ј дају секвенце:

БЉ љубити – љубјен – љубљен ПЉ купити – купјен – купљен МЉ сломити – сломјен – сломљен ВЉ здрав – здравје – здравље

Нова јотовања почињу од 14−15. века и трају и данас. Обухватају следеће категорије: – ИНСТРУМЕНТАЛ ЈЕДНИНЕ: со – солју – сољу; крв – крвју – крвљу – ЗБИРНЕ (КОЛЕКТИВНЕ) ИМЕНИЦЕ:

лист-је – лисће – лишће / јотовање грозд-је – грозђе – грожђе / творба

– НЕКЕ ПОСЕСИВНЕ ПРИДЕВЕ: говедо – говеђе, биво – бивољи

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Утврдити обрађено на примерима из Уџбеника.

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД): Научити и уредити вежбања у Уџбенику.


148



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Драма: Јазавац пред судом, Петар Кочић


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознавање са драмским обликом казивања и особеностима, карактеристикама драме и драмских врста; функција дидаскалија; драмски јунак.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: У говору Давида Штрпца уочавати бриткост, хумор, иронију, сатиру и тешку осуду туђинске власти; неговати љубав према свом народу као свевременско и општевредно.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за тумачење драмског дела. Навикавати их да тумаче дубља значења књижевног дела и поступке јунака.



149



НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка и Јазавац пред судом, Петра Кочића

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ:


– Поновити о животу и раду Петра Кочића– Навести његова дела: С планине и испод планине, Јауци са Змијања, Суданија.– Сатира у драмском облику Јазавац пред судом – дело које је одиграло значајну улогу у борби против аустријске окупације Босне и

Херцеговине.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: – Истицање циља часа; записивање – Локализација текста– Читање одломка– Тумачење текста – Давид, главни лик дела, долази у град да би тужио јазавца што му је појео кукуруз. То је само повод да изрази своје незадовољство због

тешког живота сељака, народа под аустроугарском влашћу у Босни. – Пронађи битне појединости које говоре о изгледу Давида Штрпца. – Шта оне откривају о његовом духовном портрету? – Издвој и протумачи посебно смешне ситуације из дијалога Давидовог са судијом. – Која је Давидова основна порука царској власти? – Прочитај додатне дијалоге из дела и закључи које и какве тескобе и ране Давид носи у својој души?

150

– Ко је, заправо, Давид Штрбац? У чије име говори? – Давидове општељудске и свевременске поруке.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Читање текста по улогама.

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД): Прочитати дело у целости и забележити у „Дневник прочитаних књига“.


151



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Једначење сугласника по месту творбе (изговор)


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Уочавање и усвајање гласовне промене која се тиче једначења сугласника по месту или начину творбе (изговора)

ВАСПИТНИ ЦИЉ: јасно и правилно акцентовање и изговарање речи у српском језику.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Примена правила о грађи и променама речи, са посебним наглашавањем правила о једначењу.



НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, демонстрације, монолошка


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Графофолија, графоскоп, Уџбеник


Поновити обрађене гласовне промене и поделу консонаната по месту изговора.

152

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: – Истаћи циљ часа

Анализирати садржај графофолије Закључити:

– Ова алтернација обухвата скуп од четири консонанта (С,З), Х и Н. а) Правило за групу (С,З): артикулација се преноси на предње непце Ако зубни (С,З) дођу у контакт са предњонепчаним, они се са њима једначе по месту творбе С у Ш; З у Ж из-чезнути → исчезнути → ишчезнути (зв./безв./творба) даска → даскица → дасчица → дашчица (палат.; творба) б) Х ова промена је веома ограничена дрхтати – дршће; мех – мешчић в) Н у Мзелен-баћ – зелембаћ стан-бени – стамбени Н се замењује двоусненим назалним сонантом М који има исто место творбе као Б у тим наставцима

ОДСТУПАЊА: Не увек: ванпартијски, странпутица, једанпут јер се Н налази у првом делу сложенице – психолошка пауза граница спречава Ако се С и З налазе у префиксима испред сугл. Љ и Њ не прелазе у Ш и Ж.

СЉУШТИТИ, ИЗЉУБИТИ, ИЗЊИХАТИ, ИЗЊУШКАТИ.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Вежбања у Уџбенику.

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД): Урадити 2. и 3. вежбање у Уџбенику (стр. 62) и 20. вежбање у Радној свесци (стр. 29)


153



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Асимилација и сажимање самогласника


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Усвајање основних појмова о губљењу интервокалног ј као предуслову за асимилацију и сажимање самогласника.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Правилно изговарање и писање речи добијених сажимањем самогласника.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Практична примена знања.

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ : CJ.1.3.1. зна особине и врсте гласова; дели реч на слогове у једноставнијим примеримаCJ.2.3.2. препознаје гласовне промене CJ.3.3.1. дели реч на слогове у сложенијим случајевимаCJ.3.3.2. познаје гласовне промене (уме да их препозна, објасни и именује)

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, монолошка




Поновити алтернације самогласника − непостојано а и прелазак л у о.

154

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: На примерима из текстова у Уџбенику уочавати пут од губљења интервокалног ј, преко асимилације, до сажимања самогласника.

Пример:мој − мојега − моега − моога − мога:мој − /моЈега − губљење интервокалног јмоега − асимилација (изједначавање е/о)моога − сажимање самогласникамога − финална реч

Вежбати на примеру заменица; твој − твога, свој − свога, који − кога…

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Поновити алтернације самогласника.



155



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Губљење сугласника


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Усвајање знања о упрошћавању сугласничких група због нормираности у човековој свести.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Усавршавати правилно изговарање гласова и речи у српском језику, као и писање речи по правилима гласовних промена.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Правилно примењивати закон о губљењу сугласника, посебно правила о упрошћавању сугласничких група, као и одступања.



НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, демонстрације

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални (индивидуални)

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Графофолије, графоскоп, Уџбеник


156

Поновити обрађене гласовне промене.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Анализа садржаја графофолије .

Закључити: Овај закон решава два проблема:

а) Не дозвољава већи број елемената у секвенци него што је нормирано у човековој свести. б) Не дозвољава комбинације које су бројно могуће, али где не могу бити консонанти свих типова.

Најчешће се јавља тамо где би дошло до рефлексивности. Искључују се секвенце: ДД, ТТ, ЈЈ. ПРЕДДРЖАВНИ, ЧЕТРДЕСЕТТРЕЋИНА, НАЈЈАСНИЈИ.

без + значајан → безначајан

изшетати

→ исшетати → ишшетати → ишетати

звучност/безв.творба

удвојеност

губљење

Губљење се врши и код група које се теже изговарају СТН радостан – радостна – радосна постан – постна – посна – посно частан – частна – часна – часно

Т се губи испред Ц јер се већ садржи у њему почетак – почетци → почеци суд – судци – сутци → суци.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Увежбавање на примерима из Уџбеника.

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД): Научити и довршити вежбања.


157



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Епика: Мала вила, народна бајка


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за тумачење условљености догађаја и ситуација, нарави и карактерних особина ликова. Основна тема и кључни мотиви.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати љубав према народном стваралаштву и развијати могућност доживљавања текстова.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Подстицање ученика на самостално и креативно стваралаштво и читање народног блага.



158



НАСТАВНИ ОБЛИЦИ : Фронтални, индивидуални



Одлике бајки. Обрађене бајке. Разговор са акцентом на уобичајеном завршетку бајки.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:− Читање бајке.− Импресије, утисци.− Тумачење текста према задацима аутора читанке са посебним освртом на сличности са ауторском бајком Стакларева љубав Гроздане

Олујић.− „Љубав је крхкија од стакла.“− Зашто су Краљевић и стаклар изгубили љубав и право на опроштај?− Вечне истине о љубави.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Читање текста.



159



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Епика: Седефна ружа, Гроздана Олујић


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за тумачење епског дела и узрочно-последичних веза у уметничком тексту.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати навике да се уметничке вредности истражују са проблемског становишта, будити радозналост и машту ученика.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Развијање навике да се запажања, утисци и закључци доказују подацима из текста.



160






Подсећање на причу Небеска река обрађене у петом разреду.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:Изражајно читање текста.Доживљеност, утисци − разговор.Тумачење текста према истраживачким задацима аутора Читанке у оквиру теза:

− С чежњом расло је у њој зрно бисера− Она зна да је мало сунце скривено у њој − лепша од свих− У излогу, у ствари, блешти једна чежња− Посебно мотивисати ученике да схвате како ова бајка заправо казује о настанку и животу уметничког дела, о уметнику и његовом односу

према свом делу, свакако посредно.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Читање текста.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Прочитати и друге приче из збирке Седефна ружа и друге бајке и забележи у „Дневник прочитаних књига“.


161



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Гласови и гласовне промене

ТИП ЧАСА: Понављање и утврђивање

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Утврдити основна знања из фонетике. Карактеристике и поделе гласова, гласовни систем, и обрађене гласовне промене.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати трајна знања о гласовима и гласовним променама и практичну примену у комуникацији.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Подстицати ученике да правилно изговарају речи српског језика и држе се гласовних правила. Водити рачуна и о одступањима од правила.



НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, текстовна, демонстрације


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Графофолије, графоскоп...


162

Шта је фонетика? Чиме се бави фонологија?

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: На одабраним фолијама поновити и утврдити градиво из фонетике: глас, поделу гласова према месту и начину артикулације, говорне органе, палатализацију и сибиларизацију.

„Звезде су ишчачкале моје бомбоне из фиоке и све их појеле, а једна се растопила од њене топлоте...

Вратили су се у градски одбор и први пут изјавили да је кућа број 3 најљупкија у жутој улици. Председник грађевинског одсека потражио је списак старих кућа у граду које је требало срушити и у том списку прецртао кућу број 3.“

(М. Стефановић)Објасни: шта се догодило, или се није догодило, и зашто се није догодило у подвученим речима:

„Бегунци од куће Не бирају средстваОни само седе И смишљају бекства.“

(Љ. Ршумовић)

163

1. Који су гласовни закони деловали у подвученим речима?

2. Шта се догодило у измењеним речима?

Од села до села путељак И багреми се стислиПутељком иде сељак Води коња и мисли

Радили смо без грешке Ићи ћу кући пешке Макар пао на прагу Ал поштедећу рагу

Коњ гази прашину меку И мисли о човеку Знам да јахати уме Ал он коња разуме

Пешаче човек и рага Остају два сива трага Сељак хода све брже А коњ уморно рже.

грешакамисаорадиојашем

уморан

сељацигажењесеоски

путељци

Изведи још неке примере и уочи гласовне промене.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Преписати одабране примере са фолија.


164


165



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Гласови и гласовне промене

ТИП ЧАСА: Провера

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Проверити усвојеност градива из фонетике; гласове и гласовне промене.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати трајна знања о гласовима и гласовним променама и практичну примену у комуникацији.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: практична примена знања из фонетике у говорној и писменој комуникацији.



НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Самосталних радова ученика


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Тест

САДРЖАЈ ЧАСА:УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Поделити ученицима наставне листиће са задацима. Објаснити начин рада.

166

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Израда задатака.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Покупити наставне листиће.



167



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Епика: Орлови рано лете, Бранко Ћопић

ТИП ЧАСА: Обрада / утврђивање

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Роман – појам; симболика орлова; тематика, тема; књижевни лик.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати код ученика идејне и етичке вредности анализом књижевних ликова и њихових поступака; поређење по сличности и супротности; сложност, оданост и пријатељство; смисао колективног живота и рада; хумор. Развијање мишљења, поштовање саговорника.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Дневник лектире обогатити одабраним ликовима, хумором, дескрипцијом.



168

CJ.2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, контраст)CJ.2.4.8. уочава разлику између препричавања и анализе делаCJ.2.4.9. уме да води дневник о прочитаним књигама*CJ.3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива



НАСТАВНА СРЕДСТВА: Књига Орлови рано лете, „Дневник прочитаних књига“


Разговор о утисцима (општим) после читања. – О писцу (елементарни подаци). – Најпознатија дела.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Тема романа:

Како је протицало немирно и бурно дечаштво Јованчетове дружине. Локализација:

Време пред Други светски рат и народноослободилачку борбу.. Место и амбијент: планинско село у Босанској Крајини.

Разрада романа по целинама: – Роман почиње описом Прокина гаја (прочитати опис). – Стигао је нови учитељ. – Чланови „хајдучке дружине“: Стриц, Ђока Потрк, Лазар Мачак... – Логор на Тепсији (уређење); пољар Лијан. Други део романа почиње веома тужно: Почео је рат.

„Настало је једно друго детињство, опрљено мразом рата...“ – Николетина Бурсаћ се вратио у село, али са пушком. – Окупаторска власт. – Активности Јованчетове дружине.

169

– Прокин гај постаје партизанска радионица. – Дечаци, млади орлови, који су рано полетели, отишли су у прави, тешки и сурови рат у коме се и гине. Тога су били свесни. Опште одлике дружине. Идеје романа. Објаснити синтагму у наслову.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Подсетити ученике у групама формираним на почетку месеца да за следећи час припреме извештаје о договореним темама.

2. часИзвештај

Орлови рано лете

А група Б група Ликови: главни и остали Портрет (физички изглед) Карактер (понашање и однос према другим ликовима)Избор најдражег лика и истицање особина које га красе.

Време радње (историјско; време као годишње доба)Тема Фабула Етапе у развоју радње.

Наставник координира рад обеју група.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Пејзажи. Хумор.Читање делова романа по избору ученика

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД): Довршити записе у „Дневнику прочитаних књига“ и илустровати.


170



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Атрибутска и предикатска функција именица и придева


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Уочавати функције реченичних чланова са посебним акцентом на атрибутску и предикатску.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати осећај за језик и његову примену; стилске функције именица и придева.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Уочавање на тексту, богаћење лексике.


CJ.1.3.4. препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи; примењује књижевнојезичку норму у вези с облицима речи CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речиCJ.2.3.6. одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примеримаCJ.3.3.4. познаје подврсте речи; користи терминологију у вези са врстама и подврстама речи и њиховим граматичким категоријама

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, текст

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални, у паровима



Поновити: – Врсте речи; именске.

171

– Главни и зависни реченички чланови. – Функције именица: субјекат, именски део предиката, објекат, прилошке одредбе, атрибут. – Функције придева; атрибут, именски део предиката.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Рад на тексту Гликули (Уџбеник, стр. 107).Именице Уочавање карактеристичних примера:

– Кад је чуо крчање радија , Гликули је сав задрхтао.

АТРИБУТИ– Затекнем га како седи на листу књиге .– Миш се изгуби у жилама храста . – Ја сам Лилипутанац.

именски део предиката– Лилипутанца сам назвао Гликули .

Придеви – Патуљак је био исцепан и гарав .

именски део предиката– Био је избезумљен . – Брао је печурке у оближњој шуми.

атрибут

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Вежбе у Уџбенику, стр. 108−110 и 114. Рад у паровима.

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД): Радна свеска, стр. 38−40.


172



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Језичка култура: Екстеријер и ентеријер

ТИП ЧАСА: Обрада и утврђивање

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обогатити језичку културу ученика новим појмовима.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати љубав према природи, пределима, људима; ентеријеру.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Оспособити ученике за описивање ентеријера и екстеријера





НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, Читанка


173

Текст: Море и сунце, стр. 31 Уџбеника

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Закључци на основу прочитаног текста: – природна повезаност, – битна, карактеристична и изузетна предметност, – динамички мотиви, – људи у пределу; непосредно виђени и наслућени.

Текст: Најдражи кутак на свету, стр. 133 Уџбеника.Закључци на основу текста: – изглед, величина, положај и намена просторије, – изглед, распоред и груписање ствари у просторији, – присуство људи, – утисци.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Читање одабраних пејзажа из обрађених текстова (Аска и вук, Јаблан, Буре)

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД): „Предео којем сам се дивио“


174

56. час:ПРЕДМЕТ: Српски језик


ДАТУМ: НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Култура писменог изражавања: Анализа домаћег задатка „Предео којем сам се дивио“


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Развијати креативност и самостално стваралаштво ученика.


ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Припрема за Други писмени задатак. Дескрипција.







УВОДНИ ДЕО ЧАСА:

175

Проверити да ли су сви ученици урадили домаћи задатак и донели свеске. Обавезно прегледати задатке.






176



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Правопис

ТИП ЧАСА: Понављање и увежбавање правописних правила

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обновити и утврдити на адекватним примерима основна правила о употреби великог слова, речце не и интерпункције.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати и неговати трајна знања везана за правилно писмено изражавање, применом правописних правила.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Припрема за Други писмени задатак и подстицање свакодневне писмене комуникације.


CJ.1.2.1. зна и користи оба писма (ћирилицу и латиницу) CJ.1.2.7. зна да се служи Правописом (школским издањем)* CJ.1.2.8. примењује правописну норму (из сваке правописне области) у једноставним примерима

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Писмених самосталних радова, дијалошка

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Индивидуални, у паровима

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Наставни листићи


УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Обновити основна правописна правила о употреби великог слова.

177

Подсетити ученике на употребу знакова интерпункције (тачка, запета)Поделити наставне листиће и објаснити начин рада.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Рад у паровима.

Садржај наставног листића.

1. На основу наведених примера закључи о којим правилима је реч.а) Данас идемо на излет._________________________________________________________________б) Обећали су нам нпр. (на пример), тј. (то јест) рекли су да ће и др. (и друго), заправо и сл. (и слично) решавати на исти начин.__________________________________________________________________________________________________________________________________в) Др Јован често гледа ТВ (телевизијске) емисије о раду УН (Уједињених нација).__________________________________________________________________

2. У следећим реченицама стави запете где им је по правилу место.А) а) Марко дођи сутра код мене. Дођи сутра код мене Марко. Дођи Марко сутра код мене. б) Београд главни град Србије лежи на две реке. Ана моја најбоља другарица путује у Париз. в) Ето стижу нам најбољи! Еј дођи Милице! г) Он је можда најбољи ученик. Дакле све смо научили. Ми ћемо се наравно ускоро видети.

Б) На основу урађених задатака закључи: а) Запета се употребљава у писању _________________________ . б) Запетом се одваја ______________________ . в) Запетом се одвајају _____________________ .

178

г) Запетом се одвајају ____________________ .

Повратна информација. Заједничка провера тачности и заједнички закључци о употреби интерпункције.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: У школском издању правописа пронаћи примере за научена правила.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ РАД): Поновити правопис и припремити се за Други писмени задатак.


179



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Други школски писмени задатак




ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Проверити усвојеност писменог изражавања; израда Другог школског писменог задатка







180



ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Записати теме на табли и објаснити – Теме: 1. Аскина игра за живот и вукова игра са смрћу2. Улица мога детињства

Израда писменог задатка.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Прикупити вежбанке.



181



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Именичке заменице


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Утврдити основна знања о личним и неличним заменицама

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати осећај за правилну употребу заменица; неговати културу говора

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Примена у свакодневној говорној и писаној комуникацији





НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, припремљени задаци


Поновити: − Врсте речи у српском језику; именске речи, деклинација.

182

− Заменице упућују на бића, ствари, особине. − Именичке заменице самосталне.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Примери: – Он воли да путује. субјекат– Срео сам га на улици. објекат– Неко је дошао и донео нешто.

субјекат објекат Именичке заменице имају исту функцију као и именице.

Именичке заменице – самосталне

ЛИЧНЕ НЕЛИЧНЕ2. ЈА, ТИ, ОН, ОНА, ОНО

МИ, ВИ, ОНИ, ОНЕ, ОНА3. Лична заменица за свако лице

СЕБЕ, СЕ (повратна)

– упитне КО, ШТА (не разликују лица) један облик за сва три рода и броја

– неодређене НЕКО, НЕШТО – одричне НИКО, НИШТА – опште СВАКО, СВАШТА

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Деклинација заменица; уочавање енклитичких облика у генитиву, дативу и акузативу.

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД): Научити!


183



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Анализа Другог школског писменог задатка и писање побољшане верзије


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Отклонити елементарне правописне, језичке и стилске грешке.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати и неговати културу писменог изражавања.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Вежбањем у континуитету постићи што виши степен писмености.



НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Текст, дијалошка, демонстрације


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Писмени радови ученика, припремљени задаци


184

Презентовати упечатљиве примере са грешкама у писању речце „не“, назива улица, растављања речи на крају реда...

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Примери за увежбавање:

Напиши правилно речцу НЕ уз следеће речи:

знање незнање знам не знам ожењен неожењен оженивши се не оженивши севаспитан

неваспитан васпитавајте се не васпитавајте се

радник нерадник радећи не радећи видљив невидљив видесмо не видесмо

Напиши знаке интерпункције који недостају:

– Милане, престани да ме гураш рече Ана. – Ана рече Милане престани да ме гураш – Милане рече Ана престани да ме гураш Он не брине ни о чему. Живим у Улици војводе Степе. (Улица липа. Кнеза Милоша улица...)

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Ученици преписују грешке из својих задатака и пишу их исправно.

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД): Научити из Правописа основна правила о писању улица.


2. часПисање побољшане верзије Другог писменог задатка у вежбанкама.Ученици предају наставнику вежбанке, да утврди квалитет побољшане верзије задатка.

185



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Придевске заменице


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Уочити разлику именичких и придевских заменица (самосталне и несамосталне).

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијање љубави према језику...

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Препознавање и разликовање на тексту.





НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, припремљени задаци


Поновити основно о именичким заменицама

186

– Ја сам ученик. субјекат– Он воли мене. субјекат – објекат – Мој друг чува своје књиге.

именски део предиката– Он је наш.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: – Истицање циља часа – Уочавање разлика – ________________ (твој) хаљина је лепа. ТА

________________ (који) авионом путујеш? ТАЈ Његови родитељи су из ___________ (тај) села / града. ТО

Придевске заменице , као и придеви : – Несамосталне, – упућују на особину, припадност, количину,– имају функцију атрибута (најчешће) и именског дела предиката, – имају посебне облике за поједине родове – ТРОРОДНОСТ.– Врсте придевских заменица према значењу: – ПРИСВОЈНЕ (мој, твој...) – ОДРИЧНЕ (ниједан, ничији...)– ПОКАЗНЕ (овај, тај...) – ОПШТЕ (свачији, сваки...)– УПИТНО-ОДНОСНЕ (који, чији...)

– НЕОДРЕЂЕНЕ (неки, нечији...)

ОСТАЛЕ : ИКОЈИ, МА КОЈИ, БИЛО КОЈИ...

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Радна свеска, 30−35, вежба, стр. 41−47. Посебно вежбати употребу заменице СВОЈ, -а, -е.

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД): Научити из Уџбеника.

187

АНАЛИЗА ЧАСА: Напомена: Сви неопходни садржаји сликовито су дати у Уџбенику и Радној свесци.

188

64. И 65. ЧАСПРЕДМЕТ: Српски језик


ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Епика: Вањка, А. П. Чехов


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособити ученике за читање, доживљавање, разумевање, свестрано тумачење књижевног уметничког дела. Посебност Чеховљевих приповедака − новела!

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати љубави и разумевања за патње и болове вршњака, развијати осећања за правду у људском друштву.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Побудити жељу за читањем снажних Чеховљевих новела.



189


НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Текстовна




Подсетити ученике на обрађену приповетку Шала (5. разред).Живот и дело А. П. Чехова.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:Изражајно читање текста.Доживљеност ученика, утисци о прочитаном делу.Тумачење приповетке према истраживачким задацима.

Тезе : − Немам ни оца ни мајчице, само си ми ти остао.− Мени овде живота нема.− Весело је било то време.− Христом Богом те кумим, води ме одавде.

− Која осећања везују Вањку за деду?− Како замишљаш физички и духовни портрет Вањкиног деде?− Шта је узрок Вањкине туге и чежње за селом, домом, дедом?− Како се односе према Вањки у кући обућара Аљахина?− Уочавај слике Вањкиног живота у селу и пореди их са животом у Мокви.− Зашто су сећања на живот са дедом у селу истовремено тешка и спасоносна?− Шта је све Вањка доживео у кући обућара Аљахина?− Шта је његова највећа жеља?

190

− Да ли ће Вањкино писмо стићи у дедине руке?− Како си доживео неправде са којима је Вањка суочен?

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Пронаћи хипокористике у тексту и објаснити их. Спремити се за изражајно читање текста на следећем часу и стваралачко препричавање

текста

ДОМАЋИ (САМОСТЛНИ) РАД:Прочитати приповетку у целости.АНАЛИЗА ЧАСА:

191



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Придевске заменице, употреба повратне заменице СВОЈ


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Проширити знања о придевским заменицама и правилној употреби заменице СВОЈ.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати писменост и правилну говорну и писану језичку културу.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Примена знања у свакодневној комуникацији.



НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Текстовна, дијалошко-монолошка

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ : Индивидуални и фронтални



Поновити придевске заменице (врсте), посебно присвојне заменице.

192

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:Примери :

− Ја волим своју сестру.− Марко воли свога брата.− Ти чувај своје књиге.− Ми чувамо своје ствари.

Анализом наведених примера закључити: Присвојна заменица свој,-а,-е,-и,-е,-а означава припадност нечега сваком лицу које је субјекат реченице. Зато се и зове присвојна заменица за свако лице. Пошто се том заменицом означава да се припадност увек „враћа“ субјекту, ова заменица се зове и повратна присвојна заменица. Дакле, када се нешто приписује субјекту, обавезно се употребљава присвојна заменица за свако лице, а не права присвојна. Није правилно : Ја сам узео моју свеску, већ своју. Ја спавам у мојој соби, већ у својој, а ти, не у твојој већ у својој.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Вежбања у Уџбенику и Радној свесци (32. вежбање).

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Научити све о заменицама и припремити се за следећи час.


193



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Заменице; именичке и придевске

ТИП ЧАСА: Систематизација

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обновити, утврдити и систематизовати основна значења и функције заменица на одабраним текстовима.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати и развијати писменост и правилну говорну и писану језичку културу.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Примена знања у свакодневној комуникацији.





НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, Радна свеска, наставни листић


Проверити тачност урађених вежбања о придевским заменицама у Радној свесци.Поделити наставне листиће и објаснити начин рада.

194

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:Наставни листић.

Из следећег текста издвој заменице и одреди њихово значење, падеж и функцију.

1. Неки човек имао једнога папагаја, којега је научио да изговара само речи „Разуме се“. Једнога дана однесе тај човек свога папагаја у град да га прода. „Ко хоће да купи мога папагаја за хиљаду динара?“ − викао је на тргу.

заменица значење падеж функција

4. Напиши правилно: − Нисам узео књигу од никога. − Немам у никога поверење. − Са никим се не дружим. − Не говорим о никоме.

После урађених задатака са ученицима их анализирати и проверити тачност урађеног.

− Деклинација именичких и придевских заменица− Правилна употреба присвојне заменице СВОЈ на примерима ученика.ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:

Графички приказати заменице и њихова значења.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Научити све о заменицама.


195

68. час

ПОЛУГОДИШЊИ ТЕСТ

1. Са леве стране су имена писаца, а са десне њихова дела. На линијама испред имена писца напиши број који се односи на његово дело.

__ Иво Андрић 1. Седефна ружа__ Гроздана Олујић 2. Орлови рано лете__ Петар Кочић 3. Бајка о дечаку и месецу__ Анђела Нанети 4. Мој дека је био трешња__ Добрица Ерић 5. Аска и вук__ Бранко Ћопић 6. Чудесни свитац__ Стеван Раичковић 7. Јаблан

2. „Дечак је данима молио деду да му покаже сат. − Иди, бено, где ће дијете знати у сат!“а) Напиши наслов ове приповетке: _______________________б) Писац је ___________________________________________в) Ликови у причи су __________________________________

3. Допуни стихове : Иза шума, иза гора, иза река, иза мора, жбуна, трава, опет ноћас тебе чека чудна нека ____________________ ___________________________а) Из које су песме стихови? _________________________б) Ко је написао песму? _____________________________в) Из које збирке песама је ова песма? _________________

4. Допуни: Стих је ___________________________________________.Катрен је _________________________________________.Рима је ___________________________________________.Врсте риме су _________, ______________, ____________.

196

5. Напиши макар једну поруку Андрићеве приповетке Аска и вук : ___________________________________________________________

6. а) У ком делу су описани следећи јунаци : Јованче, Стриц, Потрк, Мачак, Луња, пољар Лијан? ________________________________________________________б) Ко је написао то дело? ______________________________________________

7. „Била је танка, лака и покретна као бела врбова маца коју носи ветар. Правила је од себе белу, веселу чигру која заслепљује очи гледалАца.“а) Из које приповетке је овај одломак? _____________________________________б) Ко је написао ту приповетку? __________________________________________в) Коју стилску фигуру препознајеш у овом одломку? ________________________

8. а) Подвуци корен речи у примерима :ПУТЕЉАК, ГЛАВУРДА, БЕЛИЧАСТ, ТРЕШЊЕВ

б) Подвуци сложене речи : ГЛАСНИК, ПРОГЛАС, НАГЛАСАК, ГЛАСНИЦЕ

9. Које су гласовне промене извршене у речима? ПРУЋЕ _______________ОРАСИ _______________СТАМБЕНИ _______________БРИЖНА _______________, ______________ИШАРАТИ _______________, ______________, ______________ЧИТАОЦИ _______________, ______________ТВОГА _______________, ______________, ______________ ГУБИЦИ _______________, ______________, ______________

197

10. Препиши правилно реченицу:

КАД ЈЕ ВЕДРА НОЋ НА НЕБУ СЕ ВИДЕ КУМОВА СЛАМА И МЛЕЧНИ ПУТ.

11. Oдреди врсте речи у следећој реченици : Он каже да ће сутра доћи на железничку станицу.

Он _____________ каже __________________ да ___________________ће _______________ сутра _________________ доћи ________________на _______________ железничку ____________ станицу ____________.

198



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Језичка култура : Писмо баки и деки (за Нову годину и Божић)

ТИП ЧАСА: Писмено изражавање

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Проширити знања о писању писма (приватно и службено).

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати и неговати језичку културу ученика.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Оспособити ученике да пишу и приватно и службено писмо.



НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Самосталних радова ученика


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Свеске за школски задатак


199

Подсетити ученике на прошлогодишње вежбе у писању писама са освртом на приватно − које пише појединац и службено − које пише колектив.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:Прочитати пример службеног писма, анализирати и закључивати;Пословно писмо пише колектив колективу, појединац колективу или колектив појединцу. Пословно писмо има на почетку назив и адресу онога ко га шаље и адресу и назив онога коме се шаље. Потписује га у име колектива

овлашћени појединац, руководилац. Приватно писмо пише појединац некоме своме блиском (пријатељу, родитељима, драгим особама...) Обично почиње са: Драга моја, Драги

моји... У њему се осећа блискост између оних који се међусобно дописују. Осећајност, сликовитост и звуковна ефектност одлике су приватног писма. (Пример Вањкиног писма − деки).Напишите писмо баки, деки, рођацима, поводом новогодишњих и божићних празника! Писање писма

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Читање неколико писама − радова ученика.



200



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Епика: Богојављенска ноћ, Светозар Ћоровић


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за тумачење епског дела према истраживачким задацима.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати љубав, разумевање и блиске породичне односе.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Упознати ученике са приповедачким радом Светозара Ћоровића.



201

CJ.2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, контраст)CJ.2.4.8. уочава разлику између препричавања и анализе делаCJ.3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотиваCJ.3.4.3. разликује аутора дела од приповедача у делу



НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, Живот и обичаји народа српскога Вука Стефановића Караџића


О приповедачком раду Светозара Ћоровића. Прочитати о богојављењу из Вукове књиге Живот и обичаји народа српскога.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:Изражајно читање приповетке.Утисци, доживљеност текста, туге дечака.Тумачење текста према истраживачким задацима:− Која је једина дечакова жеља уочи Богојављења?− Однос дечака и мајке− Пронађи дечакова осећања и расположења током приче. Шта слути? За чим чезне?− Шта садржи дечакова молитва?− Дечакове слике из сна. Зашто је у сну био радостан?− Коју реакцију најчешће понавља?− Зашто и како је дечаку сан отворио небеса?− Тумачи слику зимског ноћног пејзажа. Која стилска средства писац користи у описима звезда и неба? Посебност слике отварања небеса.Тезе :− И тад, ко год што зажели нека заиште, па ће му се испунити.− Он уистину, и није имао веће жеље од те.− „Отворила се небеса“, као да му сину кроз главу.

202

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Прочитати целу приповетку.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Довршити причу. Напиши како би ти желео да се прича заврши.


203



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Лирика: Свети Сава, Војислав Илић


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: На изузетном уметничком остварењу о светом Сави приближити овај светао лик младима...

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Побудити трајну радозналост ученика за личност и дело св. Саве и његов свестрани значај у историји српског народа.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Дело светог Саве у историји, традицији и култури српског народа.




204


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Звучна читанка, песме о светом Сави (уметничке), Читанка, Радна свеска


Предзнања – знања ученика о св. Сави. Предања, легенде, народна поезија о св. Сави. Песници о светом Сави: Змај, Војислав Илић, Десанка Максимовић...

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Слушање песме – Звучна читанка.

– Тумачење песме према истраживачким задацима аутора Читанке. – Главни мотив песме – исповест дечака пред капијом светогорског манастира. – Кључни стихови:

„Презрео сам царске дворе, царску круну и порфиру, и сад ево светлост тражим у скромноме манастиру.“

– Осветљена је животна стаза св. Саве са две најудаљеније временске тачке („векови су прохујали од чудесне оне ноћи...“). Спојене у песми на оригиналан начин евоцирају личност светог Саве и његову духовну задужбину, која ће вечно живети у српском народу.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Изражајно читање песме; певање – хорско у оквиру одељења; корелација са музичком културом.

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД): Научити песму напамет. Прочитати и песме других песника о св. Сави.


205



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Књижевност: Свети Сава у уметничкој књижевности

ТИП ЧАСА: Говорна вежба

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Увести ученике у свет уметничког стварања о св. Сави; појединачна доживљеност овог светлог лика.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Побудити трајну радозналост ученика за личност и дело св. Саве и његов свестрани значај у историји српског народа.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Дело светог Саве у историји, традицији и култури српског народа.



206


НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Демонстрације, текста, дијалошка


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Дијапозитиви, дијапројектор, радови ученика


Одабрани дијапозитиви. Тумачења. Која је уметничка песма на вас оставила најснажнији утисак?

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Уметници су о Сави написали око две стотине песама. Писали су: Змај, Војислав Илић, Десанка Максимовић, Милорад П. Шапчанин...

Излагања ученика према сачињеном плану, поткрепљена одабраним стиховима. – све време теку дијапозитиви који обједињени представљају животни пут, рад и значај светитеља и просветитеља св. Саве.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Слика просветитеља, књижевника, архиепископа на основу уметничких песама. Општи утисци, закључци.

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД): Прочитати песме других песника.


207



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Научнопопуларни текст: Живот и обичаји народа српскога, Вук Стефановић Караџић


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати ученике са обичајима и веровањима српског народа, сведочанством о начину живота и размишљања наших предака, свадбеним обичајима у Срему и предањима као врсти усмене прозе која обухвата легенде о местима и личностима. ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати културну традицију српског народа.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Развијање навика за читање српских старина.



208




НАСТАВНА СРЕДСТВА: „Дневник прочитаних књига“, Читанка, Живот и обичаји народа српскога Вука Стефановића Караџића


Проверити да ли су и како урађене белешке о књизи Живот и обичаји народа српскога у „Дневницима прочитаних књига“.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:− Прочитати одломак Сватовски обичаји у Сријему.− Разговор о сватовским обичајима повезан са обрађеним сватовским песмама.− Казивање свадбене лирике напамет.− Читање забележака о обичајима српског народа из „Дневника прочитаних књига“.− Тумачење прочитаног.− Предање − врста усмене (народне) прозе.− Митолошка предања − о веровању у постојање натприродних сила.− Етимолошка предања − о пореклу појава у природи и друштву. − Културно-историјска предања − о јунацима, догађајима, настанку назива места.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Усмено приповедање − причање предања по избору ученика.



209



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Лирика : Обичајне народне лирске песме − свадбене (избор)


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособити ученике за уочавање мотивске структуре лирске народне песме; одлике и врсте обичајних песама, посебно свадбених.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговање народне традиције и обичаја наших народа и чување од заборава.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Побудити читалачку радозналост ученика.


CJ.1.1.1. разуме текст (ћирилични и латинични) који чита наглас и у себи CJ.1.1.5. проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумимаCJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“ (ради брзог налажења одређених информација); читање „с оловком у руци“ (ради учења, ради извршавања различитих задатака, ради решавања проблема); читање ради уживања*CJ.1.4.1. повезује наслове прочитаних књижевних дела (предвиђених програмом VI разреда) са именима аутора тих делаCJ.1.4.2. разликује типове књижевног стваралаштва (усмена и ауторска књижевност)CJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму CJ.1.4.4. препознаје врсте стиха (римовани и неримовани; осмерац и десетерац)CJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја)CJ.2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, контраст)CJ.3.4.5. одређује и именује врсту стиха и строфе

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Текстовна

210

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Вукова збирка песама, Читанка, „Дневник прочитаних књига“


Истраживачки задаци за тумачење песама дати на почетку месеца, кад и оперативни план. Стога се очекује да су тумачења избора песама урађена у „Дневнику прочитаних књига“ и наученим стиховима.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:Подестити ученике на основне истраживачке задатке: − Песме тумачити према етапама у свадбеном церемонијалу.− Мисли и расположења која прате поједине етапе свадбеног обреда.− Песме : Кад се проси дјевојкаУочи свадбеКад се надају сватовима код дјевојачке кућеКад полазе сватови по дјевојкуКад дјевојку чешљају Кад сватове задржавају Кад путују са девојком Кад сватови с дјевојком буду близу кућеКад се помоле сватови с дјевојком Наук дјевојциО чему размишља и шта прижељкује невеста уочи свадбе и одласка из свог дома?Које жеље упућује сватовима младожењина мајка?Каква осећања обузимају невесту када се опрашта од свог родног дома? Шта њена осећања уносе у свет свадбених народних песама? Упореди младожењина и невестина осећања кад сватови полазе из девојачког дома. Шта у младожењином дому очекују од невесте? Соко и соколица − асоцијативна вредност метафоре.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Осећања, мисли, мотиви свадбене лирике.


211


212



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Драма: Избирачица, Коста Трифковић (одломак)

ТИП ЧАСА: 1. час обрада; 2. час сценски приказ

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавање ученика за тумачење драмског дела. Упознавање са делом Косте Трифковића. Карактеристике драме као рода.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати код ученика правилан смисао за хумор, ведрину људског духа, комику; последице претеране родитељске попустљивости; размаженост и охолост нису врлине, већ мане.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Усвајање трајних знања о елементима драме као књижевног рода, посебно са комедијом као драмском врстом.



213



НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Индивидуални, фронтални, групни

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Комедија Избирачица, Звучна читанка


За уводни део часа 1. група има задатак да усмено прикаже комедију Избирачица и прочита занимљиве делове. То би била мотивација за одломак који се налази у Читанци.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: – Слушање одломка са Звучне читанке. Доживљеност текста. Утисци.

2. група: О писцу – Коста Трифковић је српски комедиограф, рођен 1843. у Новом Саду, а умро 1875 у родном граду... (ученик) Познате комедије:

– Љубавно писмо – Школски надзорник – Честитам – Избирачица

Тема и идеја садржани у пословици: „Избирач наиђе на отирач“

3. група: Односи у породици Соколовић. Ликови: Малчика, Савета, отац, мајка (три просиоца).

214

Карактерне особине, доминантне. Анализирати према захтевима аутора Читанке. Закључити : Последице охолости и размажености на крају увек постају видљиве и тешке.

2. час Изражајно читање по улогама са елементима глуме; сцена, музика по избору ученика.

ЗАВРШНИ ДЕО 2. ЧАСА: Жири од три ученика бира најбољу глумачку екипу и најбољег глумца и глумицу (одређено на почетку часа).

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД): Прочитати комедију Избирачица и забележити у „Дневник прочитаних књига“.


215



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Реченица-комуникативна и предикатска

ТИП ЧАСА: Обнављање и проширивање градива

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Продубити знања о реченици у ширем смислу (комуникативној) и о реченици у ужем смислу (предикатској). Уочавати предикате и границе предикатских реченица.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати језичко осећање за реченицу као комуникативну јединицу.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Проширити знања о сложеној реченици и уочавати разлику између комуникативне и предикатске реченице.


CJ.1.3.6. препознаје синтаксичке јединице (реч, синтагму, предикатску реченицу и комуникативну реченицу)CJ.1.3.7. разликује основне врсте независних реченица (обавештајне, упитне, заповедне)CJ.1.3.8. одређује реченичне и синтагматске чланове у типичним (школским) примеримаCJ.2.3.5. препознаје подврсте синтаксичких јединица (врсте синтагми, независних и зависних предикатских реченица)CJ.3.3.5. познаје и именује подврсте синтаксичких јединица (независних и зависних предикатских реченица)

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, монолошка, текстовна




216

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Обновити знања о реченици стечена у 5. разреду.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: На одломку из романа Мој дека је био трешња увежбавати границе предикатских реченица и уочавати разлику између комуникативне у

предикатске реченице.

− Дакле, кад се мама родила, дека је отишао у село и вратио се с паром златних минђушица за баку и једном садницом трешње...Након анализе одломка, уз обавезно подвлачање предиката, и одређивање граница предикатских реченица, закључити и забележити:Комуникативне реченице (реченице у ширем смислу) исказују целовите (завршене) поруке.Предикатске реченице (реченице у ужем смислу) су говорне јединице које садрже глагол у личном облику, предикат.предикатска = простасложена = комуникативнасамостална предикатска (Ми учимо.) = комуникативно предикатска или проста комуникативна

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Вежбање у Уџбенику, стр. 96.

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ) РАД:Научити из Уџбеника стр. 93−94.


217

78. ЧАСПРЕДМЕТ: Српски језик РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:

ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Независне реченице


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: У комуникативним реченицама уочавати границе предикатских и њихову међусобну самосталност (независност); функција везника и запете.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати и неговати усмену и писмену језичку културу.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Настојати да усвојена знања достигну степен аутоматизма.



НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Текстуална, дијалошка, монолошка, демонстрације


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, Уџбеник


218

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Подвуци предикате у следећој реченици:

− Изашао је онај човек, изађоше два полицајца, изађоше два ватрогасца, и сви дођоше до дрвета и почеше да ме гледају.Колико предикатских реченица има у комуникативној?

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:Истаћи циљ часа.Дека је орезао гране и Феличе је изгледао скроз промрзло.Бака се разболела и дека више није био онај стари.Ја сам сео, а он ми једном руком обухвати рамена и шаком покри очи.Уочавати да свака предикатска реченица има своје потпуно значење и не зависи од других реченица, те се може осамосталити.

Од независних предикатских реченица формирају се независносложене реченице.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Вежбе у Уџбенику на 98. стр. и Радној свесци, вежбање 27 (стр. 37).

ДОМАЋИ (САМОСТАЛАН) РАД:


219



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Лирика: Највећа је жалост за братом, народна лирска породична песма


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обрада народних породичних лирских песама – карактеристике, мотиви, тематика. Понављање и утврђивање књижевнотеоријских појмова о народној лирици.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати осећање љубави и привржености према члановима породице, као и везаности за народну традицију.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Упознати ученике са породичним лирским песмама, у којима доминира љубав сестре према брату. Истаћи уметничку вредност стилских изражајних средстава у народној поезији.


CJ.1.1.1. разуме текст (ћирилични и латинични) који чита наглас и у себи CJ.1.1.5. проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумимаCJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“ (ради брзог налажења одређених информација); читање „с оловком у руци“ (ради учења, ради извршавања различитих задатака, ради решавања проблема); читање ради уживања*CJ.1.4.1. повезује наслове прочитаних књижевних дела (предвиђених програмом VI разреда) са именима аутора тих делаCJ.1.4.2. разликује типове књижевног стваралаштва (усмена и ауторска књижевност)CJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму CJ.1.4.4. препознаје врсте стиха (римовани и неримовани; осмерац и десетерац)CJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја)CJ.2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, контраст)CJ.3.4.5. одређује и именује врсту стиха и строфе

220

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, текста




Поновити митолошке и обредне песме. Мисао проширити на породичне мотиве: љубав и поштовање деце према родитељима, чешће родитеља према деци, затим братска и сестринска љубав.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: – Изражајно читање (казивање) песме. – Тумачење песме. – Лађом су се извезли јунаци. У смирај дана – нису се вратили.

Шта се њима десило? Бол је овде постављен као степен величине и снаге осећања. Слике тог бола поређане су као градација. Наслов песме указује на врхунац жалости за братом. Објаснити ту слику. Зашто су баш очи у песми израз највећег сестринског бола? (Очи су светлост, сунце, лепота, очи су слике, простори, најважније човеково чуло.) Идеја је у наслову песме. Прочитати и песму Сестра избавља брата.

Породичне песме најчешће опевају нежна осећања љубави и оданости међу члановима најближе родбине. Највише их је са тужним осећањима (жалост за умрлим – та је жалост често хиперболично изражена (за умрлим братом себи вади очи).

Стилска и језичка анализа ради се истовремено са садржајем: – градација – хипербола – језик

221

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Изражајно читање песме и утврђивање.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ РАД): – Научити песму напамет. – Подсетити ученике на „Дневник прочитаних књига“.

АНАЛИЗА ЧАСА: 80. часПРЕДМЕТ: Српски језик


ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Зависне реченице


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособити ученике да уочавају зависне реченице у комуникативним и њихову зависност од независне или зависне предикатске реченице.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати језичку културу ученика и систематичност у раду.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Примена наученог на тексту и самостално стваралаштво ученика.



222

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Текстовна, дијалошка и монолошка

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални , индивидуални НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник , Радна свеска


УВОДНИ ДЕО ЧАСА: На самосталним примерима ученика поновити и проверити усвојеност градива о независним реченицама.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: На примерима из текста Мој дека је био трешња Анђеле Нанети уочавати зависне реченице.

З Н З Н− Када је мама чула те речи, сто пута ме је замолила да се не мичем и отрчала да Зтелефонира тати. Н З З− Рекао сам градоначелнику да прво на папиру напише да нико неће нашкодити

Феличеу.

Уочити да је зависна реченица она која зависи од неке друге реченице и служи јој најчешће као допуна или одредба. Свака зависна реченица има своју главну на коју се наслања и чије значење допуњује.Појављују се испред главне (у инверзији) и иза ње.Увежбавање на 102. страни Уџбеника, где је све сликовито презентовано.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Вежбање у Радној свесци ( вежбање 27.)

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД: Научити и урадити вежбање 4. на 104. страни Уџбеника.


223

81. ЧАСПРЕДМЕТ: Српски језик РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:

ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Независне и зависне реченице


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обновити и утврдити комуникативне реченице, границе предикатских реченица, независне и зависне реченице.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати навике за редовно, поступно и систематско усвајање градива.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Самостално састављање реченица само од независних предикатских и комбиновано.



НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Самосталних радова ученика, текстовни





224

Поновити и утврдити усвојеност појмова независност и зависност на примерима учења.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:− Индивидуални рад у Радној свесци, вежба 27 на 37. страни.– Анализа урађене вежбе – колективна− Исправка грешака и објашњење нејасног.− Инсистирати на подвлачењу предиката, глагола у личном облику; инсистирати и на реченичном смислу код подела комуникативних реченица на предикатске.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Самостални примери ученика за независносложене и зависносложене реченице.



225



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Епика: Смрт мајке Југовића, народна епска песма


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Истаћи корелативан однос са друштвено-историјским приликама тога доба; упознати ученике са тематским и уметничким облицима песама тематског круга о Косовском боју.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Указати на родољубље као узвишено човеково осећање.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Етичка и психолошка карактеристика лика мајке Југовића, правилан однос према смислу жртвовања за идеал слободе.



226


НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, текста, демонстрације


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Звучна читанка, Читанка, Радна свеска


Подсетити ученике на основну и мотивску грађу песама обрађених тематских кругова.– Корелацијом са историјом доћи до тематског изворишта ове и других песама тематског круга о Косовском боју.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Слушање песме са звучне читанке Разговор о утисцима, доживљености песме Мајчино срце није издржало велики бол за изгубљеним синовима (или формулација ученика) Анализа садржаја по песничким сликама: (4 шире слике) 1. Мајка долази на Косово где затиче мртве своје синове и мужа – први налет бола срце је издржало 2. Мајка се враћа кући – призор сусрета са снахама – и други, сада још јачи напад туге и бола, срце такође издржава. 3. „Ал` завришта Дамјанов зеленко...“ – и трећи пут жалосна мајка издржава удар бола и очајања. 4. Гавранови носе руку Дамјанову – бол је постао непребол: срце је препукло од жалости. Лик мајке

– Објасните трагични лик мајке и осећања која је прате – Систематизовати песничке слике у јединствен доживљај: како мајчин бол нараста, чиме се појачава? Зашто је њено срце препукло баш у

тренутку док мајка „у криоцу своме“ милује руку Дамјанову? – Како се мајка бори са тешким мислима, са потресима? – Колико дуго им одолева? – Долазак мајке на Косово још више појачава трагичан призор. – У мајчином срцу расте бол, али и понос, достојанство. – Објасните смисао тог поноса (истаћи родољубље)

227

– Епитетима или другим врстама описа прикажите епски и узвишени људски лик мајке. / Храбра, чврста, постојана; велика, добра и нежна мајка, достојанствена у својој несрећи и непреболу, херојска личност, трагична... Уз све то, она је нежна и блага мати. Закључити: Да ли је, онда, срце мајке, заиста, било тврдо? Одлике песме: – Указати на стилску функцију епског понављања емоционално наглашених стихова (вриска коња, лајање лавова, кликтање соколова, стално

подсећање мајке на мртве синове). – Пронађите нестварне мотиве у песми и одредите им значење. (Она лети на Косово равно“, појава гаврана као весника трагедије.) – Развити функцију гаврана у нашој народној поезији на другим примерима (Бој на Мишару... новије доба) – Објаснити функцију првог стиха у песми. (Скретање пажње слушалаца на догађај у песми) – Градација – ређање песничких слика по јачини. (климакс – антиклимакс) – објаснити. – Не појављује се глас Х . Зашто? Објаснити.

Стих песме је класичан епски десетерац, без риме.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Изражајно прочитати песму.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ РАД): Научити песму напамет (може и слика по избору).


228



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Исказивање реченичних чланова речју, синтагмом и зависном реченицом


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Увежбавање садржаја о реченици, развијање речи у синтагму, а синтагме у реченицу.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Богатити речник, неговати и развијати културу изражавања.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Развијањем реченичних чланова; практично примењивати научено.





НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник


229

Поновити појмове: реч, синтагма, реченица – независна и зависна.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Развиј подвучене реченичне чланове у синтагми и реченице.Раноранилац две среће граби. СУБЈЕКАТКо рано рани, две среће граби. СУБЈЕКАТВолим сочно воће. АТРИБУТВолим воће које је сочно. АТРИБУТДечак је посматрао игру другова. ОБЈЕКАТДечак је посматрао како се другови играју. ОБЈЕКАТБио сам пажљив за време часа. ПРИЛОШКА ОДРЕДБАБио сам пажљив док је трајао час. ПРИЛОШКА ОДРЕДБАУстали смо у цик зоре. ПРИЛОШКА ОДРЕДБАУстали смо чим је свануло. ПРИЛОШКА ОДРЕДБАЈури као ветар. ПРИЛОШКА ОДРЕДБАЈури као да га ветар носи. ПРИЛОШКА ОДРЕДБАДрвеће је ишчупано због јаког ветра. ПРИЛОШКА ОДРЕДБАДрвеће је ишчупано јер је дувао јак ветар. ПРИЛОШКА ОДРЕДБАЗакључити: Сваки реченични члан може бити исказан речју, синтагмом (групом речи) и зависном реченицом.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Вежбе на самосталним примерима ученика.



230



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Књижевност: Епске народне песме о Косовском боју


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознавање тематских и уметничких облика песама о Косовском боју. Корелација са историјским догађајима.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Указати на родољубље као узвишено човеково осећање и као моралну дужност.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Проширивати знања о епској народној поезији, посебно оној везаној за косовску епопеју.



231


НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, текста, излагања. Неговати тимски рад у групама


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Књига лектире, „Дневник прочитаних књига“


Групе су формиране на часу утврђивања песме Смрт мајке Југовића и дати истраживачки задаци. 1. група: Историјски подаци

Историјски подаци о Косовском боју. Не помиње се да је битка изгубљена због издајства Вука Бранковића. Напротив, он је учествовао у бици, био заробљен, одведен у ропство, а касније пуштен.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: 2. група – Песме пре боја; 3. група – Песме после боја

Песме о Косовском боју имају чврсто тематско јединство времена, догађаја и личности. Пружају комплетну општу слику о једном значајном догађају са битним детаљима који су му претходили и који су на уметнички изванредан начин затворили тај тематски круг са описом последица тог боја. Тематско јединство огледа се у следећим песничким сликама:

– Сан царице Милице − предосећање да ће доћи до великог обрачуна. – Долазак Муратов на Косово − слобода српске земље је угрожена. – Султан Мурат шаље ултиматум; кнез Лазар одговара достојанствено. – Кнежева клетва – Великаши и народ се одазивају позиву. – Бановић Страхиња и Иван Косанчић уходи Турке („Сви ми у со да се преметнемо, не би Турком ручак осланили“). – Српска војска се припрема за бој. – Неслога међу српским великашима (Милош Обилић и Вук Бранковић).– Цар Лазар и царица Милица – опис српских ратника, храбрих и поносних.

232

– Пропаст царства српског − фрагментарни опис самог боја. – На Вука пада тешка Лазарева клетва. – Слуга Милутин – први весници трагедије. – Косовка девојка и Смрт мајке Југовића − у злом удесу младе девојке која преврће по крви јунаке оличена је она младост наших народа

чији су синови покопани на Косову, а у несрећној мајци Југовића приказана је тежина пораза и обезглављеност земље. Систематизовати: – песме пре боја (најбројније), – песме о непосредном самом боју (најмање),– песме о стању после боја.


Казивање стихова.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ РАД):

233

87. часПРЕДМЕТ: РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:

ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Реченица – комуникативна, предикатска; независна и зависна

ТИП ЧАСА: Систематизација

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Систематизовати знања о комуникативној реченици, независној и зависној реченици.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати језичко осећање ученика и богатити говорну и писану културу изражавања.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Примена знања на тексту и у самосталном стваралаштву.








234

Поновити основне појмове о реченици.Предикатска и комуникативна реченица.Независне и зависне реченице.Исказивање реченичних чланова речју, синтагмом, зависном реченицом.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Градиво о комуникативној и предикатској реченици систематизовати на народној бајци Мала вила (Читанка, стр. 67) и на следећим

примерима.

Подвучене реченичне чланове развиј у зависне реченице: Београђани лето проводе на Ади. СУБЈЕКАТКо живи у Београду, лето проводи на Ади. СУБЈЕКАТПосматрам залазак сунца. ОБЈЕКАТПосматрам како сунце залази. ОБЈЕКАТПрочитао сам занимљиву књигу. АТРИБУТПрочитао сам књигу која је занимљива. АТРИБУТУвече излазим са друштвом. ПРИЛОШКА ОДРЕДБА Кад падне вече, излазим са друштвом. ПРИЛОШКА ОДРЕДБА

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Сачинити синтезу систематизованог градива.



235



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Лирика: Наслеђе, Милан Ракић


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Уводити ученике у свет рефлексивних, мисаоних песама, појам наслеђа – духовног; утврдити основне појмове о версификацији и одликама лирике

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати љубав према свом народу и поштовање предака...

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Упознавање са стваралаштвом Милана Ракића и његовим местом у српској поезији.



236



НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, песме Милана Ракића, Радна свеска


О животу и делу Милана Ракића Посебно нагласити Ракићев рад у Приштини и круг песама о Косову – инспирација у дугим шетњама.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Истицање циља часа Изражајно читање песме – наслеђе (основно значење појма – особине које деца (потомци) наследе од својих родитеља и предака; главни

мотиви – родољубље и рефлексије. У песми, то је јуначка прошлост српског народа, племенитост, достојанство, понос; привидна грубост;

– „неисцрпна крепост старинских јунака“, заправо морална јачина, снага, постојаност; „У корену старом струји снажна храна“ – духовно наслеђе предака „који умираху ћутке на страшноме кољу...“ Размишљања, ставови ученика о наслеђу које је Ракић опевао; стилска средства тумачити у анализи Версификација: − стих – дванаестерац, − строфа – катрен, − рима – смењује се укрштена са обгрљеном.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Одлике лирске песме: субјективности, осећајност, музикалност, сликовитост, сажетост израза. Појам мисаоне песме.

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД): Научити две строфе по избору.


237



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Епика: У памћење су ушли из историје, Матија Бећковић (одломак) – допунски избор


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Заокружити тематски круг песама о Косовском боју одломком из књиге Косово – најскупља српска реч Матије Бећковића; „поезија је постала надисторија, уметност – вера“.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Свевременски значај и утицај народног стваралаштва – из свести српског народа нико и никада не може избрисати оно што је народна поезија уградила у поколења.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Духовно зрачење епског певања о Косову свеже је и живо код савременог читаоца; „Нека је прост пораз који доноси толику веру и такву поезију“. (Матија Бећковић)



238






– Разговор о песмама Молитва, Милутина Бојића и Нејаки Ненаде, Драгољуба Филиповића, које су ученици самостално прочитали и забележили у „Дневник прочитаних књига“.

– О Матији Бећковићу – основни подаци.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: – Истицање циља часа – Изражајно читање текста – Разговор о тексту; локализација одломка

Тезе: – На Косову су се раздвојиле историја и поезија. – Историја није одбранила Вука Бранковића– Издаја; Лазарева сумња у Милоша Обилића– Сазвежђе косовских јунака – Мајка Југовића – тројерука „трећа рука – зелена јабука“

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: – Казивање одломака из песме Наслеђе, Милана Ракића обрађене на претходном часу.

239



240


ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Глаголи; глаголски вид и глаголски род

ТИП ЧАСА: Обнављање и утврђивање градива

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обновити, утврдити и проширити основна значења глагола и граматичке категорије – вид, род, лице, време, начин; граматички род и број. ВАСПИТНИ ЦИЉ: Навикавати ученике на поступно и систематско усвајање градива.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Продубити знања до нивоа примене у писању.


CJ.1.3.10. правилно употребљава глаголске облике – аорист (осим имперфекта)CJ.2.3.8. препознаје главна значења и функције глаголских облика

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка и самосталних радова ученика


НАСТАВНА СРЕДСТВА: наставни листићи


УВОДНИ ДЕО ЧАСА:Подсетити ученике на врсте речи у српском језику; променљиве и непроменљиве.Граматичке категорије именских речи.

241

Глаголи – променљиве, несамосталне речи које означавају радњу, стање и збивање.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Поделити наставне листиће за индивидуални рад и објаснити начин рада.

Садржај наставног листића: 1. Из следећег одломака препиши глаголе у облику инфинитива разврставајући их према трајању радње.

„ Натуштило се небо, ни крочити не видиш. Духнула силна ветрина – већ дрвеће изваљује из корена; уз то ситна хладна киша шиба да очи избије. Кадшто севне муња те обасја за тренут сву ту страхоту и загрми, рекао бих, земља се пролама.“ глаголи свршеног вида: а) почетно: загрмети... б) тренутно: севнути, крочити, обасјати, рећи, духнути, натуштити се в) завршно: избитиглаголи несвршеног вида: а) трајни: шибати... б) учестали: изваљивати...двовидски: видети

2. Глаголе из одломка у 1. задатку разврстај према роду на:а) прелазне – видети, духнути, изваљивати, шибати, обасјатиб) непрелазни – крочити, загрмети, севнути...в) повратне – натуштити се, проламати се

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Колективна анализа, закључивање, дефинисање, исправка са допуном самосталних примера.

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД):Поновити инфинитив и презент за 94. час.


242



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Лирика: О пореклу, Десанка Максимовић


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Развијање способности за уочавање и тумачење емоција, мотива и песничких слика у песми; живот и дело Десанке Максимовић

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијање поштовања према културној баштини и потребе да се она негује и унапређује; упознавање, развијање, чување и поштовање националне припадности своме народу.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Неговати навику да се чита поезија.



243

НАСТАВНА МЕТОДА: Текстовна, дијалошка, монолошка


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, збирка Тражим помиловање Десанке Максимовић, Радна свеска


Основни биографски подаци о песникињи.О поезији Десанке Максимовић, посебно о збирци Тражим помиловање.


Изражајно и доживљено читање песме.Утисци, доживљеност песме… разговор.

Тумачење песме:Главни мотив: рефлексије о пореклу цара Душана („ја знам ко сам“).Царевом гласу придружује се и глас сваког Србина.Корелација са историјским чињеницама о Немањићима.Подсећање на српске средњовековне манастире и њихову улогу у животу и духовном наслеђу Срба.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Изражајно читање песме.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Написати домаћи задатак: „Ја знам ко сам“.


244



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Лирика: Моја Отаџбина, Алекса Шантић


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за тумачење лирске родољубиве песме; уочавање мотивске структуре сонета као лирске форме, врсте стиха, строфе и риме.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Поштовати и чувати национални и културни идентитет, неговати патриотизам.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Развијати потребу за читањем Шантићеве поезије...



245

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Текстовна, дијалошка, монолошка

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, песме Алексе Шантића


Подсетити ученике на обрађене родољубиве песме, на Наслеђе Милана Ракића и О пореклу Десанке Максимовић, које, осим дубоких рефлексија, као мотиве садрже и родољубље. О песнику и његовој поезији.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:Изражајно и доживљено казивање (читање) песме. Импресије ученика.

Тумачење песме:− уочавање главног мотива− љубав песника према отаџбини и свом народу− тумачење природе родољубља лирског субјекта− за кога и на који начин лирски субјект везује свој појам отаџбине− зашто је отаџбина без граница

"И свуда где је српска душа којатамо је мени отаџбина мојамој дом и моје рођено огњиште..."

− врсте строфа − два катрена и две терцета− сонет − лирска форма − песма од четрнаест стихова распоређена у два катрена и два терцета− рима − обгрљена у катренима

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Читање родољубивих и социјалних песама Алексе Шантића (Вече на шкољу, Остајте овдје...).

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Научити песму напамет.

246


247



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Језичка култура: Анализа домаћег задатка : „Ја знам ко сам“.


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за литерарно стваралаштво на основу обрађених текстова.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати осећање националне припадности своме народу; поштовање своје културне баштине и традиције.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Самостално стваралаштво инспирисано обрађеним текстовима (поезија и проза).


CJ.1.2.1. зна и користи оба писма (ћирилицу и латиницу) CJ.1.2.2. саставља разумљиву, граматички исправну реченицу CJ.1.2.3. саставља једноставан експозиторни, наративни и дескриптивни текст и уме да га организује у смисаоне целине (уводни, средишњи и завршни део текста)CJ.1.2.8. примењује правописну норму (из сваке правописне области) у једноставним примеримаCJ.2.2.1. саставља наративни и дескриптивни текст, који је јединствен, кохерентан и унутар себе повезанCJ.3.2.1. организује текст у логичне и правилно распоређене пасусе;

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Самосталних ученичких радова, дијалошка


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Свеске за домаће радове


248

УВОДНИ ДЕО ЧАСА:Проверити да ли су сви написали домаћи задатак и донели свеске.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:Читање радова. Анализа, разговор о њима. Бележење примедби, утисака, похвала, сугестија…

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Избор најбољих радова.



249

94. часПРЕДМЕТ: Српски језик РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ: ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Инфинитив и презент; инфинитивна и презентска основа

ТИП ЧАСА: Обнављање и утврђивање градива; инфинитивна и презентска основа.

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Поновити и утврдити значење и грађење инфинитива и презента; презент помоћних глагола и увежбати добијање инфинитивне и презентске основе глагола. ВАСПИТНИ ЦИЉ: Навикавати ученике на поступно савладавање и систематизовање градива. ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Проширити и продубити знања о инфинитиву и презенту.



НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Самосталних радова ученика и текстовна


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, радна свеска


Глаголи Глаголски вид и глаголски родГлаголски облици обрађени у 5. разреду

250

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:Поделити наставне листиће са следећим садржајем:

1. Подвуци облике инфинитива у примерима: − Он је почео радити. (сложени глаголски предикат)− Књигу нисам хтео дићи. (сложени глаголски предикат)− Ми ћемо сутра доћи. (део футура I)−Мама ће му исплести. (део футура I)

2. Одреди инфинитивну и презентску основу глагола:глагол Инфинитивна основа Презентска основарадити ради/ти, ради- ми ради/мо, ради-дићи диг/ох, диг- ми дигне/мо, дигне-доћи дођ/ох, дођ- ми дође/мо, дође-

исплести исплет/ох, исплет- ми исплете/мо, исплете-

3. Облике инфинитива у прве две речи из 1. задатка замени облицима презента:− Он је почео да ради. (део сложеног предиката)− Књигу нисам хтео да дигнем. (део сложеног предиката)

4. Напиши облике презента помоћних глагола у оба бројаЈЕСАМ БИТИ ХТЕТИ

јесам, сам јесмо, смо будем будемо хоћу, ћухоћемо,

ћемојеси, си јесте, сте будеш будете хоћеш, ћеш хоћете, ћетејесте, је јесу, су буде буду хоће, ће хоће, ће

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Заједничка анализа урађених задатака, исправљање грешака и закључци о грађењу и значењу инфинитива и презента.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД: Подвући све глаголске облике у тексту Тој се напасти није надао из Уџбеника и поновити перфекат и футур I за 96. час.


251

252



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Лирика: Вече, Ђура Јакшић


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавање ученика за тумачење лирске дескриптивне песме. Појам дистиха. Мотиви родољубља у дескриптивној јакшићевој поезији. ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати и даље развијати љубав ученика према природи, као и естетички однос према природи.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Пејзаж – књижевнотеоријски појам; стилска изражајна средства.



253

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, метода текста


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, Звучна читанка, репродукције слика Ђуре Јакшића.


Психолошка припрема. Природа свуда око нас. – Наш однос према природи. Разноврсност, занимљивост и лепота природних слика. – Како доживљавамо слике природе. Како нас оне својом лепотом – бојама, изгледом, снагом или топлином узбуђују. Освежити појам

пејзажа.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: О песнику

Ђ. Јакшић је познати српски песник, један од најбољих и најомиљенијих писаца из 19. века. Био је и познати сликар. Рођен је у Српској Црњи у Банату 1832. год, а умро је 1878. године у Београду. Био је плодни писац: песник, приповедач, сликар и драмски писац. У књижевној историји је остао запажен у првом реду као песник лиричар. Писао је родољубиве, љубавне, описне, мисаоне и социјалне песме! Најпознатије Јакшићеве песме су:

– Отаџбина – На Липару – Падајте, браћо и др.

Изражајно читање песме. Основни мотив (тема):

– Залазак сунца и пад витеза на бојишту. Тумачење (анализа) песме

– Према тематици и мотивима песма ЈЕ ОПИСНА И РОДОЉУБИВА Песничке слике (мотиви):

– ОПИСНЕ : – сунце залази – у природи влада тишина („И све немо ћути, не миче се ништа“) – ветар хуји – славуј отпочиње своју тиху песму

254

– немо поток бежи – поноћ је – „сад месец изађе“

– ПАТРИОТСКЕ : – Један „витез паде са бојишта“ – ветар хуји – то су уздисаји – витез „смртно бледа лица... ено се посвети“

– Основни тон – мисао – све је у знаку неког нестајања, умирања. И сунце нестаје... – „Сукобљене“ су супротности у времену, светлости и постојању

ДАН – НОЋ; СВЕТЛОСТ – ТАМА; ЖИВОТ – СМРТ – Симболи: ДАН – СУНЦЕ, НОЋ – МЕСЕЦ – Временско и тематско јединство умирања једног дана и једног витеза.

„Сунце залази за гору, за гране“, а истог часа „Најбољи витез паде са бојишта“

– Слика погинулог јунака подударна је са сликом залазећег сунца. Једна слика – два мотива: пејзаж и јуначки мотив из прошлости Изражајна средства песме: (самостални рад)

– Компарација: „Као златне токе, крвљу покапане...“ – Епитети: златне (токе), најбољи (витез), хладне (стене)... – Персонификација: „А славуји тихо уз песмицу жале, не би ли им хладне стене заплакале“ .

Версификација – Седам строфа (дистиха). – Стихови се римују (парна рима – 1. и 2. стих).

Изузетак – 5. строфа – ЛЕОНИНСКА РИМА (римовање у средини и на крају истог стиха). – Немо поток бежи – ко зна куда тежи ?– Можда гробу своме – мору хлађаноме.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Синтеза.

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД): Научити песму напамет.


255



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Епика: Улица Филипа Вишњића, Светлана Велмар-Јанковић

ТИП ЧАСА: Обрада ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за тумачење епског дела; фабула; ликови; народни певач. ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати осећања за естетске вредности дела и поштовање националне баштине.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Развијати и продубљивати истраживачко читање текста.



256

CJ.2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, контраст)CJ.2.4.8. уочава разлику између препричавања и анализе делаCJ.3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива CJ.3.4.3. разликује аутора дела од приповедача у делу НАСТАВНА МЕТОДА: Текстовна, дијалошка




УВОДНИ ДЕО ЧАСА: О Светлани Велмар-Јанковић и збирци приповедака Дорћол. Бојеви Првог српског устанка – повезаност са историјом.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:Изражајно читање текстаДоживљеност ученика; разумевање

Тумачење текста Према тезама датим у Читанци:

− Певање доноси неко расветљење у смрачење људске унутрашњости.− Што је битка била неизвеснија, то је његов глас бивао сигурнији.− Битка је била добијена, Лозница одбрањена.− Вишњић је отишао сам у своју ноћ; Карађорђе је остао у својој.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Читање текста.

257

ДОМАЋИ РАД(САМОСТАЛНИ РАД): Прочитати две-три приповетке из збирке Дорћол и забележити у „Дневник прочитаних књига“.


258



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Портретисање особе из непосредне околине и на основу одабраних књижевних портрета

ТИП ЧАСА: Писмена вежба

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Развијати моћ и смисао уочавања и процењивања особина портрета и унутрашњих карактеристика личности из свакодневног окружења.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Поштовати људе са којима живимо, радимо, које сусрећемо, са којима се дружимо. Уважавати њихове људске карактеристике.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Припрема за писмени задатак.



НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, писмених радова


НАСТАВНА СРЕДСТВА: свеске

259


Разговором о теми доћи до теза за могући план писања.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: План:

Увод: – Из мноштва људи које готово свакодневно срећем, нарочито је моју радозналост привукао лик баш те особе.

Разрада: – Опис места и начина сусретања. – Шта ме је привукло том лику? – Битне карактеристике портрета особе – године старости (младости), крепкост – изнемоглост... – Изглед – висина, држање тела, опис лица... – Чиме се бави? Шта је занима? – Карактерне особине. – Какав је твој суд о тој особи?

Закључак: – Његова необичност ме занима. – Сваки сусрет са том особом ствара ми радост. Читање довршених радова. Анализа. Запажања.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Општи утисак. Скретање пажње на елементе писмености.

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД): Припремити се за школски писмени задатак. Поновити правописна правила.


260



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Правопис – писање речце ЛИ, НЕ уз глаголе, именице и придеве, нај у суперлативу


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Утврдити основна знања из правописа, посебно писање речце „не“ и „ли“.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Правилна употреба правописних правила. Навикавати ученике да се служе Правописом.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Практична примена научених правила из области правописа.


CJ.1.2.1. зна и користи оба писма (ћирилицу и латиницу) CJ.1.2.7. зна да се служи Правописом (школским издањем)* CJ.1.2.8. примењује правописну норму (из сваке правописне области) у једноставним примеримаCJ.2.2.5. зна правописну норму и примењује је у већини случајеваCJ.3.2.5. зна и доследно примењује правописну норму



НАСТАВНА СРЕДСТВА: Звучна читанка, текст, Правопис


261

Поновити теоретска знања о правописним правилима. – Речца „не“ уз глаголе, именице и придеве – Упитна речца „ли“

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Диктат са Звучне читанке Анализа диктата

– Утврђивање знања на грешкама ученика. – Објаснити нејасно.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Сумирање резултата диктата.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ РАД): Правопис, школско издање – поновити материју.


262

100. час



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Трећи школски писмени задатак










263


УВОДНИ ДЕО ЧАСА: − Припремне радње: обрађени текстови, домаћи задатак, одељак, композиција задатка; правописна вежбања обављена на претходним

часовима у континуитету. − Поделити свеске за писмене задатке и подсетити ученике на техничку страну израде задатка.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Записати теме на табли и објаснити их. – Теме: 1. Особа која ми служи као узор2. Портрет једног косовског јунака


264

101. и 102. часПРЕДМЕТ:


ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Аорист

ТИП ЧАСА: Обрада; 2. час − утврђивање

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавање ученика за уочавање глаголских радњи завршених у непосредној, блиској прошлости, начину грађења и стилској изражајности аориста.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати и богатити говорну и писану културу ученика као и правилност изражавања.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Подстицати ученика да самосталним преобликовањем текстова написаних у перфекту, осете уметничку вредност и сликовитост.



НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Текстовна, монолошка, дијалошка


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, Радна свеска графофолије, графоскоп


Подсетити ученике на обновљена знања о глаголским облицима ученим у 5. разреду; поделу глаголских облика на просте и сложене; личне и неличне; времена и начине.

265

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:− На одломку Послушај ме, Стојане!, који се налази у Уџбенику на 139. страни уочавати временски однос писца и читаоца према

приказаном догађају.− Закључити да облици ОДВОЈИ, ИСПРАВИ СЕ, ДИЖЕ, ИЗДУЖИ, САВИ, ВИКНУ... означавају прошле радње завршене непосредно пред

сам тренутак временског разграничавања.− На примерима свакодневне комуникације увежбавати непосредност, блискост радње казане аористом.− Забележити на основу уоченог и закљученог:Аорист је прост и личан глаголски облик који означава радњу која се извршила у непосредној прошлости.

Гради се од инфинитивне основе и двојаких наставака, углавном од глагола свршеног вида.а) Ако се инфинитивна основа завршава на самогласник, наставци су следећи: - Х - СМО Ја ВИКНУХ Ми ВИКНУСМО - - СТЕ Ти ВИКНУ Ви ВИКНУСТЕ - - ШЕ Он ВИКНУ Они ВИКНУШЕб) Ако се инфинитивна основа завршава на сугласник наставци су: - ОХ - ОСМО Ја РЕКОХ Ми РЕКОСМО - Е - ОСТЕ РЕЋИ-РЕКОХ Ти РЕЧЕ Ви РЕКОСТЕ - Е - ОШЕ Он РЕЧЕ Они РЕКОШЕ

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Указати на палатализацију (К, Г, Х у Ч, Ж, Ш) и помоћни глагол БИТИ (Ја бих, Ти би,...испред -е)

ДОМАЋИ РАД:Научити и вежбати на тексту, стр. 142 у Уџбенику.

2. час Проверити степен усвојености знања о аористу на вежбању које је требало да ураде код куће (одломак из приповетке Јаблан Петра Кочића,

стр. 142 Читанке).− Стилску функцију, изражајност аориста у приповедању увежбавати у Радној свесци (52. страна, вежба 37).Уочавати живост и убедљивост приповедања на датом опису мегдана Марка Краљевића и Мусе Кесеџије и узбудљивост на одломку из

баладе и Женидба Милића Барјактара.Самостално описати једну узбудљиву сцену уз доминантну употребу аориста. Постићи динамичност и напетост радње.

266

У завршном делу часа читати радове ученика и анализирати описане сцене. Казивати исте сцене перфектом. Утврдити градиво о аористу и пронаћи примере употребе аориста у обрађеним епским песмама.

267

103. и 104. час



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Анализа Трећег школског писменог задатка










268








269



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Имперфекат

ТИП ЧАСА: Обрада/2. час утврђивање

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознавање и разумевање радњи казаних искључиво глаголима несвршеног вида које су дуже трајале и обављале се паралелно са током присутних догађаја; непосредност и присност доживљавања давнине; архаични призвук у уметничким текстовима; начин грађења (тројаки)

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Пробудити заинтересованост и радозналост за уочавање значаја оваквог казивања

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Развијати способност примене имперфекта у приповедним текстовима и уочавање његове стилске функције



НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: дијалошко – монолошка, текстовна и демонстрација

НАСТАВНИ ОБЛИК: фронтални и индивидуални

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, радна свеска



270

Поновити обрађене личне глаголске облике, са акцентом на аористу, пређашњем свршеном времену и истаћи да прошле радње могу бити казане и имперфектом.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:РАД НА ОДЛОМКУ ИЗ УЏБЕНИКА (стр. 163) Уочавање глагола несвршеног вида (трајних и учесталих) и њихова изражајност у тексту.

Закључити: Имперфекат означава радњу, која се вршила у одређено време у прошлости напоредно са неком другом прошлом радњом. Обележен је значењем доживљености. Данас је врло редак у употреби и налази се углавном код писаца који негују класични језик у књижевности. Гради се само од несвршених глагола, од инфинитивне и презентске основе тројаким наставцима: а) - АХ - АСМО ПИСАТИ Ја ПИСАХ Ми ПИСАСМО - АШЕ - АСТЕ ПИСА +АХ Ти ПИСАШЕ Ви ПИСАСТЕ - АШЕ - АХУ саж. самогл. Он ПИСАШЕ Они ПИСАХУ б) - ЈАХ - ЈАСМО ГРАДИТИ Ја ГРАЂАХ Ми ГРАЂАСМО - ЈАШЕ - ЈАСТЕ ГРАД+ ЈАХ Ти ГРАЂАШЕ Ви ГРАЂАСТЕ - ЈАШЕ - ЈАХУ јотовање Он ГРАЂАШЕ Они ГРАЂАХУ

в) - ИЈАХ - ИЈАСМО ПЕЋИ, ПЕК+ОХ Ја ПЕЦИЈАХ Ми ПЕЦИЈАСМО - ИЈАШЕ - ИЈАСТЕ ПЕК+ИЈАХ Ти ПЕЦИЈАШЕ Ви ПЕЦИЈАСТЕ - ИЈАШЕ - ИЈАХУ сибиларизација Он ПЕЦИЈАШЕ Они ПЕЦИЈАХУ ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:

Вежбе на тексту Село га поштоваше, Уџбеник, стр. 165.

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД): Научити значења и грађење имперфекта

2. час Поновити и утврдити градиво о имперфекту − Помоћни глагол бити и хтети у импефекту гласе: а) БИТИ

271

Ја БЕЈАХ, БЕХ Ми БЕЈАСМО, БЕСМО Ти БЕЈАШЕ, БЕШЕ Ви БЕЈАСТЕ, БЕСТЕ Он БЕЈАШЕ, БЕШЕ Они БЕЈАХУ, БЕХУ − Служи за грађење плусквамперфекта б) ХТЕТИ Ја ХОЋАХ Ми ХОЋАСМО Ти ХОЋАШЕ Ви ХОЋАСТЕ Он ХОЋАШЕ Они ХОЋАХУ Вежба 38 у Радној свесци (стр. 53)


272



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Марко Краљевић укида свадбарину, народна епска песма


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Освежити знања о Краљевићу Марку – шта каже историја, а шта народна песма; компарација; најомиљенији наш јунак.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Човекова лична и општељудска дужност је да се бори против зла, за правду, слободу.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Мотивисати ученике за читање епске народне поезије. Посебно обратити пажњу на различите облике епских песама (десетерачке, бугарштице), као и на предања о Марку Краљевићу.



273


НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Монолошка, дијалошка, текстовна


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Песме о Краљевићу Марку, Звучна читанка


Разговором мотивисати ученике. „Море Марко не ори друмове, Море Турци не газ`те орање.“

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Истаћи циљ часа. Слушање песме – Утисци. Доживљеност. Мање познате речи и појмови: зулум – насиље, телал – гласник... Временска и просторна локализација: Косово у доба Турака. Тема песме: Садржана у наслову. Анализа садржаја песме – по сликама, целинама.

1. слика: Марко сусреће седокосу девојку на Косову (дијалог) – шира епска слика као дуга експозиција у прави догађај у песми. (Од првог стиха па све до „Данас ћу вас, браћо, осветити, осветити или погинути“.)

2. слика: Марко за све свадбарину плати (такође шира епска радња, акционо и драмски тесно повезана, те је не треба у динамици анализе кидати, иако се у њој налази неколико фабулативних одељака:

– Срдит Марко иде ка Араповом шатору; – Арапова беседа слугама; – Страх Арапових слугу;

274

– Арап дочекује Марка; – Арапов бес; – Марко ослобађа намета момке и девојке.

Анализа ликова: – Косовка девојка – Црни Арапин – Краљевић Марко (физичке и моралне особине)

Идеја песме: Човекова је лична и општељудска дужност да се бори против зла, против суровости и злочина, против људи који другима одузимају слободу и нападају на мир и достојанство, дужност је борити се за правду. Стилску анализу радити истовремено са садржинском.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Формирати групе и поделити задатке за 111. и 112. час

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ РАД): Научити део песме напамет! Спремити „Дневник прочитаних књига“ са песмама о Краљевићу Марку.


275



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Плусквамперфекат


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Усвојити основна значења и функције плусквамперфекта; начин грађења.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати богатство језичког изражавања и проширивати га.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Развијати моћ запажања, закључивања, анализе и синтезе; практична примена знања.



НАСТАВНА МЕТОДЕ: Монолошко-дијалошка, тектовна, демонстрација


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, графоскоп, грофофолије


УВОДНИ ДЕО ЧАСА:Поновити имперфекат и перфекат помоћног глагола БИТИ.

276

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Примери: Док сам ја учио историју, Мира већ беше научила песму. Кад сам се вратио из школе, мама је већ била спремила ручак. УОЧАВАЊЕ ОБЛИКА ПЛУСКВАМПЕРФЕКТА, ДАВНО ПРОШЛОГ ВРЕМЕНА ЗАБЕЛЕЖИТИ: Плусквамперфекат је сложен и личан глаголски облик који означава радњу која се вршила у прошлости, пре неке друге прошле радње.

− Гради се на два начина: а) од перфекта помоћног глагола бити и радног глаголског придева

Ја сам био спремио Ми смо били спремилиТи си био спремио Ви сте били спремилиОн је био спремио Они су били спремили

б) од имперфекта глагола бити и радног глаголског придева Ја бејах, бех научио Ми бејасмо, бесмо научили Ти бејаше, беше научио Би бејасте, бесте научили Он бејаше, беше научио Они бејаху, беху научили

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Вежбе у Уџбенику и Радној свесци, стр. 54

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД): Научити плусквамперфекат.


277



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Епске народне песме о Краљевићу Марку


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Анализом одабраних песама и прича о Марку Краљевићу, истицати богатство тема и мотива о највећој епској личности у усменом народном стваралаштву; историјски и легендарни лик Краљевића Марка.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Етичке и психолошке особине и поступци људи.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Продубљивање знања о епској народној поезији и њеном јунаку Марку Краљевићу.



278


НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, текста, демонстрације


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Књига лектире, Читанка


Мотивациони. Најлепше песме, приче. Утисци о прочитаном.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Извештавање група. На основу излагања представника група закључујемо:

– Песме о Марку Краљевићу су најбројније. Он је најомиљенија личност. Историјски и епски лик се врло мало поклапају. – Марко је био син краља Вукашина... (историјски подаци) – У песмама и приповеткама опеван и описан вишеструко. Народни певач му је дао многе особине – физичке и моралне које га чине

симболом снаге, поштења, храбрости, слободарства и праведности, али је и носилац неколико негативних особина. Посебно разговарати о песми Марко Краљевић и Муса Кесеџија .

– Његов морални лик је веома сложен. Поступци и расположења се често мењају – иду од праве нежности, до немилосрдне суровости. Нарочиту нежност и поштовање показује према својој мајци. Због своје правдољубивости он је у сукобу са својим оцем (Урош и Мрњавчевићи). У неколико песама се бори за слабе и нејаке девојке на чију је част ударио неки силник. Ту његов морални лик достиже право савршенство. (Марко Краљевић укида свадбарину, Марко Краљевић и Арапин).

– Може да буде груб и суров (Марко Краљевић и Муса Кесеџија) када одсеца руку Новаку ковачу, када убија брата због једног коња...– Његови поступци имају и хумористичко значење (Марко пије уз рамазан вино, Марко Краљевић и Љутица Богдан).

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Казивање најлепших, одабраних стихова.


279

Марко Краљевић у сваком времену учи како се бори против зла.


280

112. ЧАСПРЕДМЕТ: Српски језик


ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Футур II


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Усвојити знања о значењу и грађењу футура II и његовој синонимности са презентом свршених глагола.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати језичку културу ученика и богатити лексику новим глаголским облицима.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Настојати да усвојена знања нађу применљивост у свакодневној комуникацији, у говору и писању.



НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Монолошко-дијалошка и текстовна НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални и индивидуални

НАСТАВНА СРЕДСТВА:Уџбеник, Радна свеска


Обновити глаголска времена са акцентом на презенту помоћних глагола (јесам, бити, хтети) и футур I.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:Примери :

281

− Ако будем све знао, добићу одличну оцену. − Родитељи ће се радовати, будем ли успешно завршио разред.− Ићи ћемо на летовање, ако будемо имали довољно новца.

Након анализе реченица и уочавања предбудућих радњи, закључити : Футур II је сложен и личан глаголски облик који означава предбудуће радње за које се претпоставља да ће се извршити пре неке друге будуће радње или истовремено са њом. Гради се од презента помоћног глагола бити и радног глаголског придева.

ја будем научио ми будемо научилити будеш научио би будете научилион буде научио они буду научили

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Вежбање у Уџбенику, страна 144.

ДОМАЋИ РАД:Урадити 42. вежбање у Радној свесци (стр. 58) и научити.


282



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Језичка култура: Некњижевне речи и туђице – њихова замена стандардом


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособити ученике за уочавање некњижевних речи и туђица и замену књижевним речима, стандардима (англицизми, германизми, галицизми).

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати и проширивати богатство лексике српског језика.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Уочавати разлику између туђица и термина стручних назива које треба разумети, усвојити и њима се служити.


CJ.1.3.12. познаје основне лексичке појаве: једнозначност и вишезначност речи; основне лексичке односе: синонимију, антонимију, хомонимијуCJ.1.3.14. зна значења речи и фразеологизама који се употребљавају у контексту свакодневне комуникације (у кући, школи и сл.), као и оних који се често јављају у школским текстовима (у уџбеницима, текстовима из лектире и сл.)CJ.1.3.15. одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (једноставни случајеви)CJ.1.3.16. служи се речницима, приручницима и енциклопедијамаCJ.1.3.17. разликује појмове књижевног и народног језикаCJ.2.3.11. одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (сложенији примери)

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, текстовна и самосталних радова

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник


283

Поновити:− синониме – васиона-свемир, храбар-одважан, ватра-огањ − хомониме – коса-коса (ишли су планинском косом-Покоси се својом косом (власи)...)− антониме – радост-жалост, дан-ноћ, топло-хладно− парониме – извинити се-извинути се, љубитељ − љубимац, познаник − познавалац

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: На 121. страни Уџбеника, наведено је осам реченица у којима су употребљене речи позајмљене из страних језика; треба их уочити и заменити домаћим речима.Пример: Сестра је оставила флашу у ћошак шпајза. Сестра је оставила боцу у угао оставе; флаша, шпајз – германизми; ћошак – турцизам;Након урађених свих осам примера, закључити да су позајмљенице (туђице) у наш језик ушле из страних језика и да их треба избегавати, осим када не може да се нађе домаћу реч. Термини – међународне, интернационалне речи (субјекат, предикат, објекат, номинатив, космос, физика...). Њих треба разумевати и њима се служити.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Користећи следеће позајмљенице састави реченице тако што ћеш у заграду написати и одговарајућу домаћу реч и позајмљенице: пинк

тендер, експерт, лиценца, тајмаут, рејтинг, фер. Нпр. То није фер (праведно).

ДОМАЋИ РАД:Забележити најмање по 10 позајмљеница из наведених језика; групни рад.

Прва група бележи англицизме, друга – германизме, трећа – грцизме, четврта група – хунгаризме.


284



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Императив


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Уочавање заповести и жеље казане императивом и начин грађења; облик за казивање модуса (начина).

ВАСПИТНИ ЦИЉ:. Богатити лексику и изражајност казивања.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: На поетском тексту откривати стилску функцију императива и тако неговати примењено знање и умење.



НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошко-монолошка, текстовна

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: фронтални, индивидуални

НАСТАВНА СРЕДСТВА:Уџбеник, Радна свеска, слојевите графофолије, графоскоп,


УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Поновити обрађене глаголске облике и задржати се на грађењу презента (графофолија).

285

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Примери: „Звижди, ветре, на све стране, чупај дрва, крши гране! Свом силином свога лета Хуји, јури преко света.“ (Коста Абрашевић)

− Тумачити текст и уочавати облике императива, директне, непосредне заповести.

Закључити: Императив је прост и личан глаголски облик, начин (модус) којим се казује заповест или жеља да се нека радњаГради се од презентске основе добијене од трећег лица множине презента и двојаких наставака:а) Ако се презентска основа завршава на самогласник, наставци су: 1. л. - - ЈМО 1. - 1. ЧУПАЈМО 2. л. - Ј - ЈТЕ 2. ЧУПАЈ 2. ЧУПАЈТЕ 3. л. - - 3. 3. -б) Ако се презентска основа завршава на сугласник, наставци су:1. л. - - ИМО 1. - 1. МИ ЗВИЖДИМО2. л. - И - ИТЕ 2. ТИ ЗВИЖДИ 2. ВИ ЗВИЖДИТЕ 3. л. - - 3. - 3. - Уочити да нема потребе себи заповедати (1. лице једнине нема), а 3. лице је неприсутно, те нема директне заповести. Може нека + презент (нека чупа/ју, нека звижди/е).

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Вежбе у Радној свесци стр. 55, вежба 44.

ДОМАЋИ РАД: Урадити правописну вежбу на 147. стр. Уџбеника и научити.


286



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Домаћи задатак: Марко Краљевић


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Развијати креативност и самостално стваралаштво ученика.


ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Примена знања о марку Краљевићу.





287





везане за одговор на тему, композицију, стил изражавања, језик. После свака три прочитана задатка, усмено коментарисати. У сваком времену, на сваком месту, човек се мора борити за трајне животне вредности – чистину, правду, добро; Савременог читаоца

привлаче особине Марка Краљевића пред смрт, храброст, правдољубивост, племенитост, нежност, сналажљивост; Марко успева да се избори за трајне људске вредности.




288



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Потенцијал (могућни начин)


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Проширити знања о глаголским облицима и усвојити нова о значењу и грађењу потенцијала.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Богатити изражајност казивања услова, могућности, жеље.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Практична примена знања на текстовима и у свакодневној комуникацији.



НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошко-монолошка, текстовна





289

Поновити основна значења и грађење императива, начина (модуса), за казивање заповести и жеље и аорист помоћног глагола БИТИ.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Примери: Радовао бих се твом доласку. Ишли бисмо у позориште. Оне би радо прочитале занимљиву књигу.

− Анализирати реченице и уочавати облике потенцијала− Закључити: Потенцијал је сложен и личан глаголски облик који показује могућност, услов и жељу да се нека радња врши или изврши.Гради се од аориста помоћног глагола бити и радног глаголског придева.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Вежбе у Уџбенику на тексту Као да га погледом милује (стр. 149).

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ РАД): Научити и урадити вежбу бр. 41, стр. 56 у Радној свесци.


290

117. часПРЕДМЕТ:

РАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ: Српски језик

ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Обрађени глаголски облици (лични)


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обновити и утврдити знања о личним глаголским облицима, начину грађења, функцији и правилном писању.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати навике за систематско усвајање градива као предуслов за трајност знања, навика и учења.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ:Уочавање личних глаголских облика на тексту и њихова примена у самосталном стваралаштву; стилска изражајност.



НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: дијалошка и текстовна


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, самостални примери ученика


Препознај глаголске облике : волео сам, волим, волећу, љубљах, бејах љубио, будем волео/љубио

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:− Организован рад на 1. и 2. вежбању на 167. страни

291

− Подела личних глаголских облика према временима и начинима− Прости и сложени глаголски облици*

прости (4) сложени (5)презент перфекатаорист плусквамперфекат

имперфекат футур Iимператив футур II

потенцијал

Времена (6) начини (3)презент – Они певају императив – Ти певај

аорист – Они отпеваше футур II – Ти будеш певаоимперфекат – Они певаху потенцијал – Ти би певаоперфекат – они су певали

плусквамперфекат – они бејаху/беху певали или - Они су били певали;футур I – Они ће певати/певаће

Самостално саставити реченице у којима ће бити употребљени сви лични глаголски облици. Уочити њихове предикатске функције.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Проверити тачност урађеног разменом са паром у клупи и колективно.

ДОМАЋИ РАД:Поновити и утврдити обрађено градиво о глаголским облицима.


292



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Допунски избор: Кроз пустињу и прашуму, Хенрик Сјенкјевич


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за тумачење романа као (етапе у развоју врсте) епске врсте; књижевни ликови; облици изражавања. ВАСПИТНИ ЦИЉ: Упознавање са светском литературом.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: упознати ученике са стваралаштвом Хенрика Сјенкјевича.



293


НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Текстовна, самосталних радова ученика

НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Групни, фронтални

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Књига Кроз пустињу и прашуму Хенрика Сјенкјевича, „Дневник прочитаних књига“


Објаснити редослед и начин излагања група

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:1. група − О Хенрику Сјенкјевичу2. група − Садржај романа − тема и фабула3. група − Ликови − карактерне особине ликова кроз поступке и ситуације4. група − облици изражавања са примерима; нарација, дескрипција, дијалози, монолози, ретроспекција;Излажући, групе бележе кључне податке и појмове.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Читање занимљивих одломака из „Дневника прочитаних књига“.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Прочитати још неко Сјенкјевичево дело и забележити у „Дневник прочитаних књига“.


294



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Научнопопуларни текст: Студије из српске религије и фолклора, Из наше старе религије, Веселин Чајкановић, избор


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознати се са обичајима и веровањима Срба пре примања хришћанства. Упознавање са научнопопуларним текстом као обликом прозног дела на основу којег сазнајемо научне истине у овој области.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати традицију и културу српског народа. ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Побудити жељу за откривањем старих српских веровања.



295

CJ.2.4.2. повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуацијаCJ.2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, контраст)CJ.2.4.8. уочава разлику између препричавања и анализе делаCJ.3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива CJ.3.4.3. разликује аутора дела од приповедача у делу

НАСТАВНЕ МЕТОДЊ: текстовна, монолошко-дијалошка




Подсетити ученике на живот и рад нашег познатог научника Веселина Чајкановића и избор из његових дела урађених у 5. разреду;

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:− Читање текста (изражајно)− Тумачење и бележење мање познатих речи и појмова; тумачење текста; тезе.− Религија Срба пре примања хришћанства− Извори сазнања о религији и обичајима− Бог Перун – врховни бог Срба; тврђења− Заштитница људске и земаљске плодности – Баба (еуфемизам)− Путујућа божанства; Свети Сава код Срба− Термоморфни богови – богови у животињском облику− Нижа божанства и демони − Суђеници – Суђаје – управљају човековом судбином− Култ предака; Бадње вече, Слава – Крсно име− Разлике старе религије и хришћанства− У песми Путовање Сунца пронаћи елементе паганске и хришћанске вере.


296

Читање текста; утврђивање појмова.



297



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Лирика: Ратар, Вељко Петровић


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Анализом песничких слика уочити главну мисао о нераскидивој вези између ратара и земље; стилска анализа; версификација. ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговање правилног односа према раду, вредновање плодова рада, и развијање потребе за радом.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Оспособљавање ученика за тумачење лирске песме. Указати и на приповетке Вељка Петровића.



НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, метода текста

298


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Звучна читанка, Читанка, Радна свеска


Емоционални приступ песми. Ко су ратари?

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: О песнику

Вељко Петровић је познати српски писац – песник и приповедач. Рођен је у Сомбору 1884. године, а умро је 1967. у Београду. Његово најзначајније поетско стваралаштво је у области социјалне, родољубиве и љубавне лирике. У области приповедачког рада нарочито су познате збирке приповедака: – Изданци из опаљеног грма (филмоване) – Препелица у руци – Дах живота

Слушање песме са Звучне читанке. Да ли вам се песма допала? Да ли сте је разумели? Тема песме –

Ратар изорава богате бразде напорним радом и својим знојем их гноји, али ће се златно класје гибати сред лета.

Анализа песничких слика : – Да ли се у песми осећа колики је значај и колика вредност сељачког рада на земљи?

Ко све зависи од плодова тог рада? Прва слика – прва строфа даје изванредан „портрет“ ратара

– На њиви, у изораној бразди. Уморан од тешког рада – дубоко дише и као да дремље, ветар га освежава; сед је, руке су му жуљаве, нема времена за прави одмор – одмара се зачас, у бразди, наслоњен о плуг.

Друга слика – друга и трећа строфа је слика нераскидивог споја ратара са земљом. Шта за њега она значи и како је ратар „осећа“.

299

Земља тражи рад и напор – ратар јој га даје, знојем је гноји; осећа нежност и топлину према њој и цео живот на њој, радећи, проведе. Трећа слика – четврта строфа

Ратар својој земљи кличе и са њом „збори“. Радује се плодовима свога рада „с ње га сета мори“ – увек је брижан: земљу и плодове може „убити“ изненадна поплава, дуготрајна суша или каква друга штета.

Четврта слика – пета строфа Ратар пева. Каква осећања изражава његова песма?

Идеја песме – „Он воли земљу ту, на којој стоји, напорним радом, знојем што је гноји, на којој своје он проводи дане“.

(тавори) Стилска анализа (истовремено са мотивском)

Поређење: Гледа богате бразде ко своја добра... – тиха песма „проста ко земља, ко различак плави“ – Персонификација – То му земља збори Епитети: жуљаве (руке), пробуђена (земља), ...

Визуелне слике– жуљаве руке одмара на плугу; под ногама му полегле бразде

Акустичне слике – дубоко дише; он са ње кличе;семе пуцкета; чује се тиха песма

Мешовите слике – Ветар тресе седу влас му дугу; класје шушти и гиба се

Версификација – Песма је испевана у чистом једанаестерцу. Обгрљена рима (1. и 4. и 2. и 3.) Социјална и мисаона песма према мотивима о којима пева.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Изражајно прочитати песму.

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД): Научити напамет.


300



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Трпни глаголски придев


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособити ученике за разумевање актива и пасива; основна значења трпног глаголског придева, грађење и функција.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Богатити језичку културу ученика.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Примена на тексту и у самосталном стваралаштву ученика.



НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Текстовна, дијалошка, монолошка


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник и Радна свеска


Поновити обрађене неличне глаголске облике – значење и грађење.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:У Уџбенику је сликовито и прегледно напоредно дато радно и трпно стање.

301

РАДНО СТАЊЕ ТРПНО СТАЊЕБрат је купио накит за јелку. Накит је купљен.Отац је донео јелку. Јелка је донета.Ја сам окитила јелку. Јелка је окићена.Сестра је упалила свећице. Свећице су упаљене.Отац је угасио светло. Светло је угашено.Мајка је поделила поклоне. Поклони су подељени.

Након тумачења активног и пасивног стања закључити да је актив исказан радним глаголским придевом а пасив трпним глаголским придевом.

Дакле, трпни глаголски придев означава да се на некоме или нечему вршила или извршила радња. Он је неличан глаголски облик.Само прелазни глаголи имају трпни придев.Гради се од инфинитивне основе (ређе презентске) и наставака: -н, -на, -но;-ни,-не,-на (зидан, цртан, читан,чуван);-ен,-ена,-ено... (печен, суђен, речен, варен);-т,-та,-то;-ти,-те,-та (узет, откинут, помакнут, преврнут).Трпни глаголски придев служи за грађење сложених глаголских облика. Сви глаголски облици у чијем саставу је трпни глаголски придев

налазе се у трпном стању или пасиву.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Радна свеска, вежбања 46 и 47 (стр. 63 и 64. стр.)

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД): Научити обрађено градиво.


302

122. часПРЕДМЕТ: Српски језикРАЗРЕД И ОДЕЉЕЊЕ:ДАТУМ:НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Лирика: Село, Јован Дучић


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за тумачење лирске дескриптивне песме; мотиви, стилска средства, строфа, сонет; рима

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Будити емоције према природи, њеним скривеним лепотама у ноћном пејзажу.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Развијати љубав према поезији Јована Дучића и тежњу да се у њу дубље проникне.





303

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, збирка песама

САДРЖАЈ ЧАСА:УВОДНИ ДЕО ЧАСА:Подсети ученика на Дучићеву песму Поље, обрађену у 5. разреду. Два-три ученика казују песму напамет. Врста песме – дескриптивна; о песнику.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:Изражајно и доживљено читање песме Село.Тумачење песме према захтевима аутора читанке.Главни мотив – село; рибарско село – пејзаж крај мора.Уочи мотиве сваке песничке слике.Прва – виторог месец, млад са извијеним луковима попут витих рогова обасјава старе кестенове; ноћ светла; море спава у немом блистању.Друга – чемпресова шума бдије, месец је обасјава, одсјај летњег иња са траве, крик буљине (сове).Трећа – рибарско сеоце полегло, сишло у затон, млечна маглаЧетврта – бескрајна тишина, часовник ког не чује никоУ композицији су два катрена и две терцине – сонет; Стилска средства уочавати током тумачења песме (епитет, поређење, персонификација); опкорачење;Рима – обгрљена (абба) – у катренима; вгв, бдд – у терцинамаРитам – основна јединица стих дванаестерац са _____ после шестог слога; рима; строфеИзражајно читање песме уз поштовање ритма;

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Вежба број 6. у Радној свесци, страна 121.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Научити песму напамет.


304



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Глаголски прилози – садашњи и прошли

ТИП ЧАСА: Обрада / 2. час утврђивање

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Усвојити основна значења, грађење и функцију глаголских прилога, као и њихово правилно писање.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати правилну употребу језичких садржаја.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Примена у анализи реченице и самосталном језичком стваралаштву.



НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Монолошко-дијалошка и текстовна




Поновити неличне глаголске блике и глаголске основе (инфинитивну и презентску).

305

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:* Прочитати одломак Узбуна у Паланци С. Рашовића. Тумачећи га, уочавати облике глаголског прилога садашњег (тумарајући, позивајући, знајући, дишући) и закључити да он означава радњу која се врши истовремено (паралелно) са радњом коју он одређује. Неличан је, те не може бити предикат. Најчешће врши функцију прилошке одредбе (за начин).Гради се само од несвршених глагола тако што се на 3. лице множине презента дода наставак -ћи. (Они знају + ћи знајући)* У народној причи Како се медвед преварио уочити пример глаголског прилога прошлог (изашавши). Закључити да је неличан глаголски облик, да означава радњу која се извршила пре неке друге прошле радње и да најчешће врши функцију прилошке одредбе за време и начин. Гради се од инфинитивне основе свршених глагола и наставака -в, -вши, -авши; (рекавши, прочитав, прочитавши)

2. час – Увежбавати глаголске прилоге у Радној свесци, страна 61 и 62.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Самостално састављање реченица у којима ће бити употребљени глаголски прилози – садашњи и прошли.

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Научити и урадити вежбања у Уџбенику.


306



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Лирика: Шљива, Милован Данојлић


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Наставити рад на дескриптивној песми и њеним одликама. Особености Данојлићеве поезије.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: И даље неговати лепоту песничких речи, смисао за доживљеност и уочавање појединости у природи; симболика.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Мотивисати ученике да се упознају са поезијом Милована Данојлића.




307




Облици изражавања; дескрипција; пејзаж – опис предела.Обрађене дескриптивне песме (Вече, Село; у 5. разреду – Поље)Казивање песме Село (2 - 3 ученика).О песнику.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:− Читање песама− Доживљеност; утисци− Тумачење песме према захтевима аутора Читанке− Уочавање песничких слика; мотива, стилских изражајних средстава (епитети, поређења, персонификација, стиха, риме)− Открити да ово није само песма о годишњем циклусу шљиве – од цветања до зимског сна, него је нешто много више; упућује на шира

значења, казује о човеку.− Вежбе у читању песме са циљем да се запамти што већи број стихова и каже изражајно и доживљено.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Проверити ко је највише стихова запамтио – такмичење; награда.



308



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Епика: Прва љубав; Бранислав Нушић (одломак из Аутобиографије)


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособити ученике за тумачење епске врсте – посебно аутобиографије и упознати их са занимљивостима из Нушићевог детињства и школских дана.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Пробудити радозналост дечијег духа.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Проширити знања о разноврсном стваралаштву Б. Нушића; усвојити појам аутобиографије.



309




НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка и Радна свеска


− Шта знамо о Браниславу Нушићу?− Која смо његова дела радили у 5. разреду? (Кирија, Хајдуци)− Аутобиографија – пишчева сећања на школско доба, доживљаји из детињства и ране младости.− Сетите се своје прве симпатије, љубави.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:− Читање текста – изражајно и доживљено.− Утисци о прочитаном тексту (о заљубљености).− Тумачење текста према задацима у Читанци.* Тезе :− Од часа када сам се заљубио изгледала ми је божанствено лепа.− Зар сам могао измирити љубав и рачуницу?− Тако се свршила моја прва љубав.

Појам аутобиографије Аутобиографија је биографски спис аутора који пише о себи (детињство, младост). Оне су богат извор грађе о животу и раду појединих личности, о времену у коме су живели, о људима с којима су се сусретали. Пример Живот и прикљученија Доситеја Обрадовића.Изражајно читање текста.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Читање одабраних сцена по улогама и избор „најзаљуљенијег пара“ (с обзиром на доживљеност текста и изражајност казивања).

310

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД: Написати домаћи задатак са темом: „На крилима прве љубави“.


311



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Драма: Аналфабета, Бранислав Нушић (одломак)


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Појам једночинке; основ драме је радња кроз дијалог лица на сцени; чин – тематска целина; слике – промена изгледа позорнице; призор – када се на сцени појави ново лице; дидаскалије – упутства глумцима и редитељима; тумачење драмског текста.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати хумористички дух и начин казивања драмског текста, понашање на сцени.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Подстицати ученике на самостално стваралаштво, активирати њихову машту и креативност; проширити лексичка знања.



312


НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Текста, демонстрације, дијалошка


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, дело у целости


Подсетити ученике на обрађене драмске текстове и одлике драме као књижевног рода.Текстови Бранислава Нушића које су прочитали (Хајдуци, Аутобиографија). Нушић као комедиограф; тематика комедија.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Истицање циља часа Слушање текста са Звучне читанке или изражајно читање наставника. Доживљеност текста. Утисци ученика. Разговор. Тумачење наслова (аналфабета – неписмена особа). Анализа садржаја према захтевима аутора Читанке .Ликови: Начелник, Мика и Света (писари), начелникова жена, њена сестра, пандур. Хумор – комичан неспоразум. Незнање – извор хумора.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Изабрати дијалог, прочитати и одглумити са паром из клупе, поштујући дидаскалије.


313

Пошто је у тексту доста позајмљеница, преписати их и разврстати на: романизме, грцизме, германизме, хунгаризме. Помоћ потражити у Уџбенику, на стр. 121.


314



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Језичка култура: Анализа домаћег задатка: „На крилима прве љубави“.


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за литерарно стваралаштво на основу обрађених текстова.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати осећање националне припадности своме народу; поштовање своје културне баштине и традиције.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Самостално стваралаштво инспирисано обрађеним текстовима (поезија и проза).



НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Самосталних ученичких радова, дијалошка


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Свеске за домаће радове


315

УВОДНИ ДЕО ЧАСА:Проверити да ли су сви написали домаћи задатак и донели свеске.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:Читање радова. Анализа, разговор о њима. Бележење примедби, утисака, похвала, сугестија…

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Избор најбољих радова.





ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Правопис – Увежбавање обрађених правописних правила


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Поновити и утврдити стилска знања о правилној употреби великог слова, писање речце не уз глаголе, глаголски облици и интерпункција.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати писменост систематском вежбом.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Навикавање ученика на коришћење правописа.


CJ.1.2.1. зна и користи оба писма (ћирилицу и латиницу)

316

CJ.1.2.7. зна да се служи Правописом (школским издањем)* CJ.1.2.8. примењује правописну норму (из сваке правописне области) у једноставним примеримаCJ.2.2.5. зна правописну норму и примењује је у већини случајеваCJ.3.2.5. зна и доследно примењује правописну норму

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка, текстовна и самосталан рад


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Радна свеска, Правопис


У Правопису који су донели, у паровима пронаћи и забележити шта се све пише великим почетним словом.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:Пошто су честе грешке у употреби појединих глаголских облика, то ће индивидуално урадити 49. вежбу у Радној свесци, страна 67, а онда

разменити Радне свеске и без помоћи наставника једни другима исправити грешке.Следи колективна провера тачности урађене вежбе и исправке грешака. Награђује се одговарајућом оценом и похваљује пет парова који су најбоље урадили вежбу.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Вежбати правилну употребу запете у писању вокатива и апозиције.



317



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Четврти школски писмени задатак










318




ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Записати теме на табли и објаснити – Теме: 1. Дивим се човечности Марка Краљевића2. Месечина је обасјала моју улицу3. Предео који носим у срцу


319



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика: Прости и сложени глаголски облици


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Обновити и утврдити знања о простим (неличним и личним) и сложеним глаголским облицима, значењима и функцијама, као и начин грађења.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати систематичност у усвајању трајних знања.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Граматичка примена у говорној и писаној култури изражавања.



НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Дијалошка и метода самосталних радова




Поновити глаголе, глаголски вид и глаголски род.Глаголске основе: инфинитивна и презентска.

320

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:Рад у Радној свесци (стр. 63−66)

46. вежба – Глаголска времена (проста и сложена)

47. вежба – глаголски начини (прости и сложени)

48. вежба – нелични глаголски облици (сви прости)

Рад у вежбама – индивидуални. Након сваке вежбе заједничком анализом проверити тачност урађеног.На табли записати: ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ Прости (9) Сложени (5)Лични Нелични ПерфекатИнфинитив Презент ПлусквамперфекатРадни глаголски придев

Аорист Футур I

Трони глаголски придев

Имерфекат Футур II

Глаголски прилог прошли

Императив Потенцијал

Глаголски прилог садашњи

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА:Проверити усвојеност градива „шетњом“ кроз све облике глагола водећи рачуна о глаголском виду код имперфекта и глаголског прилога

садашњег

ДОМАЋИ (САМОСТАЛНИ) РАД:Обновити – вежбати на тексту по избору.


321

132. и 133. час



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Анализа Четвртог школског писменог задатка










322








323

134. час

ГраматикаПровера знања

Име и презиме ________________

1. Допуни: а) Реченице по саставу могу бити _________________ и _______________________.б) Комуникативним реченицама исказују се _________________________________.в) Предикатске реченице су говорне јединице које садрже _____________________.

2. Колико комуникативних, а колико предикатских реченица садржи следећа реченица?Кад се утакмица завршила, отишли су у посластичарницу да поједу сладолед.

предикатских _____________ комуникативних _____________

3. Просте (предикатске) реченице у сложеној могу стајати у _______________ и ________________ односу.

4. У следећим сложеним реченицама подвуци предикате, одреди границе простих реченица и њихов међусобни однос! а) Деца се држе за руке па се весело смеју.____________________________________________________________________б) Или ћу гледати филм, или ћу учити. ____________________________________________________________________в) Мама верује да ћу добро урадити контролну вежбу, али тата сумња. ____________________________________________________________________г) Мада је био болестан, отишао је у школу. ____________________________________________________________________д) Да сам редовно учио граматику и да сам вежбао, сигурно бих успешно урадио контролни задатак.____________________________________________________________________

5. Одреди функцију (службу) подвучених зависних реченичних чланова!а) Није дошао у школу због болести. ____________________________________б) Размишљали су о прочитаној књизи. __________________________________в) Идем у град ради куповине патика. ___________________________________

324

г) Завршивши учење, изашао је напоље. __________________________________д) Ујутру слушам цвркут птица. ________________________________________

6. Подвучене реченичне чланове из претходног задатка (4.) развиј у одговарајуће зависне реченице. а) ________________________________________________________________________________________________________________________________________б) ________________________________________________________________________________________________________________________________________в) ________________________________________________________________________________________________________________________________________г) ________________________________________________________________________________________________________________________________________д) ________________________________________________________________________________________________________________________________________Препиши и главну, независну реченицу заједно са зависном!

7. Које су гласовне промене извршене у речима : ЗАМИШЉЕН________________, __________________ЗАДАЦИ ________________, __________________, ______________РАШИРЕН ________________, __________________, ______________МИСЛИОЦИ ________________, __________________,РАДОСНИ ________________, __________________

8. У наведеним реченицама подвуци субјекте и одреди њихову врсту!а) Милан је добар ученик. __________________________б) Милану је лепо у школи. _________________________

9. Подвуци предикате у следећим реченицама и одреди им врсту!а) Данас је тмуран дан. ______________________________________________б) Нико не може целом свету колача намесити. _________________________

10. Који су придеви и именице у следећим реченицама у атрибутској, а које у предикатској служби (функцији)?врста речи служба

325

а) Моја школа је најлепша. ____________________ ___________________б) Блиста као драги камен. ____________________ ___________________в) Чује се цвркут птица. ____________________ ___________________г) Она је најбоља ученица. ____________________ ___________________

11. Одреди врсте и подврсте речи према значењу: а) ђачки ___________, ____________ ђ) овај _____________, ____________б) петица __________, ____________ е) неко ____________, ____________в) господа __________, ___________ ж) никоји __________, ____________г) жут ______________, ___________ з) свако ____________, ____________д) свој _____________, ____________ и) који _____________, ____________

12. Напиши правилно реченице: − ПОСМАТРАО САМ ПОМРАЧЕЊЕ МЕСЕЦА И ЗВЕЗДЕ МАЛОГ МЕДВЕДА.__________________________________________________________________________________________________________________________________________− ЧИТАМ КЊИГУ ПЛАВИ ЧУПЕРАК МИРОСЛАВА АНТИЋА ДОК МОЈ ДРУГ ГЛЕДА УТАКМИЦУ ЗВЕЗДА ПАРТИЗАН. __________________________________________________________________________________________________________________________________________13. Глагол ВУЋИ напиши у облику : а) 1. л. мн. ИМПЕРАТИВА ___________________________________________б) 3. л. мн. АОРИСТА _______________________________________________в) 3. л. мн. ИМПЕРФЕКТА ___________________________________________г) 3. л. мн. ПРЕЗЕНТА _______________________________________________д) 1. л. јд. ФУТУРА ДРУГОГ _________________________________________ђ) 2. л. мн. ПОТЕНЦИЈАЛА __________________________________________е) 1. л. јд. ПЛУСКВАМПЕРФЕКТА ____________________________________ж) 3. л. мн. ФУТУРА ПРВОГ _________________________________________з) ГЛАГОЛСКОГ ПРИДЕВА ТРПНОГ ________________________________и) ГЛАГОЛСКОГ ПРИЛОГА САДАШЊЕГ ____________________________ј) ГЛАГОЛСКОГ ПРИЛОГА ПРОШЛОГ ______________________________к) ГЛАГОЛСКОГ ПРИДЕВА РАДНОГ у мушком роду, јд. _______________

326

Број бодова ___________ Оцена _________________


ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Језичка култура: Извештај о раду секције


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за писање новинских облика изражавања (вест, чланак, извештај); одлике извештаја.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијање знања о структури основних облика усменог и писменог изражавања.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Самостално писање извештаја, примена наученог.


CJ.1.2.1. зна и користи оба писма (ћирилицу и латиницу)CJ.1.2.2. саставља разумљиву, граматички исправну реченицу CJ.2.2.5. зна правописну норму и примењује је у већини случајеваCJ.3.2.1. организује текст у логичне и правилно распоређене пасусе; одређује прикладан наслов тексту и поднаслове деловима текста

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Текстовна, дијалошка, самостално стваралаштво ученика


НАСТАВНА СРЕДСТВА: Уџбеник, радови ученика

327


Облици новинског изражавања Вест, чланак (примери из Уџбеника, 75−77. стр.)

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:Прочитати пример извештаја из Уџбеника, стр. 78.

На основу прочитаног извући одлике – карактеристике доброг извештаја.Извештај је прегледан и целовит приказ неке значајне делатности.Заснива се на важним, провереним подацима.Пишу се извештаји о обављеним пословима, постигнутим резултатима, годишње, месечно, о текућем раду.Подсетник за писање извештаја о раду секције налази се у Уџбенику на стр. 79.

Према њему ученици пишу извештаје о секцијама чији су чланови.Самосталан рад ученика.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Читање и анализа самосталних радова ученика.



328



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Допунски избор: Дечаци Павлове улице, Ференц Молнар

ТИП ЧАСА: Обрада; утврђивање

ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за тумачење романа, најобимније епске врсте

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговање другарства, пријатељства, хуманости

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Универзалне теме детињства, одрастања и сазревања, дечјих игара и доживљаја, сагледане и кроз литерарно стваралаштво наших и страних писаца.



329



НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Групни, фронтални

НАСТАВНА СРЕДСТВА: „Дневник прочитаних књига“, књига Дечаци Павлове улице


Утисци о прочитаној књизи. Снага доживљености романа.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Кратко о писцу Ференцу Молнару (1878–1952).

1. група: Роман је написан 1907. године, али ми као да не осећамо, читајући га толику временску раздаљину – драг нам је и занимљив, а његова

тематика блиска сваком дечаштву. Тема романа – Како су дечаци из Павлове улице проводили своје немирно дечаштво у ратничким играма, копирајући старије, као и јунаке

из прочитаних авантуристичких романа. 2. група:

Разрада романа по сликама и целинама – Увод у роман – атмосфера дечака подељених у две „ратничке“ групе. – Значај великог плаца „градилишта“. – Тајно гласање – Бока – ратни план. – Три дечака на терену Црвених Кошуља. – Гереб у противничкој дружини. – Мали Немечек, прислушкујући дознаје за „издајство“ и зле намере Гереба.– Немечек се разболео. – Геребово писмо Боки.

330

– Ратничке боје препознавања. – Начин опхођења и строгог поштовања војничке дисциплине. – Опис рата – развучен, са прилично детаља. – Шта је пресудно утицало на победу Бокине војске (Немечек)? – Шта је дечацима Павлове улице помутило велику радост победе? – Немечекова реченица на самртничкој постељи изражава сву љубав према игралишту: „Са градилишта дува. С драгог градилишта

дува.“ (2. час)3. група: Ликови дечака

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: – Читање занимљивих делова романа из „Дневника прочитаних књига“ по избору ученика. – Ученици – критичари.



331


ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Граматика – ортоепска вежбања: Акценат – изговор дугих акцената


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознавати ученика са основним појмовима о акценту – истицањем једног дела говора јачином, висином и дужином или само неким од тих елемената; вежбе у изговарању дугоузлазног и дугосилазног акцента.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за уочавање разлике дугих акцената.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Правилан изговор речи и реченица.


CJ.1.3.1. зна особине и врсте гласова; дели реч на слогове у једноставнијим примерима; примењује књижевнојезичку норму у вези са гласовним променамаCJ.1.3.3. одређује место реченичног акцента у једноставним примеримаCJ.2.3.1. одређује место акцента у речи; зна основна правила акценатске нормеCJ.3.3.1. дели реч на слогове у сложенијим случајевимаCJ.3.3.3. зна и у свом говору примењује* акценатску норму



НАСТАВНА СРЕДСТВА: Српски акценат с лакоћом Милорада Дешића, Уџбеник и Радна свеска


332

УВОДНИ ДЕО ЧАСА:Поновити слог, реч, реченицу. Хомоними

Дáра није имала за језике дâра. Лỳка је купио килограм л″ука.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Слушање касете о акцентима; изговор

Рáда не може живети без рâда.Јáвићу Ђôрђу и Зόри да је време дивно.Писао је другу да ће студирати медицину.

Вежбе у изговрању речи и реченица уз касетуВежбе на примерима из Уџбеника.Хомоними (стр. 84−85) Забележити:

Посебно гласовно истицање појединих слогова у речима назива се акценат или нагласак. Наш акценатски систем има четири акцента:СИЛАЗНИ − дуги ( ˆ ) кратки ( )УЗЛАЗНИ − дуги ( ) кратки ( )

Основна правила:На првом слогу вишесложних речи стоје сва четири акцента. На једносложним речима стоје само силазни акценти.

На унутрашњем слогу вишесложних речи стоје само узлазни.Последњи слог никад није акцентован.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Послеакценатска дужина (-)Слушање касета Акценат с лакоћом Милорада Дешића.

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД ): Вежбати на примерима из Уџбеника (стр. 80−84) и Радне свеске, вежбање 23 (стр. 33).


333



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Лирика: Бреза, Сергеј Јесењин


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Самосталним тумачењем песме проверити усвојеност књижевнотеоријских појмова неопходних за анализу лирске песме.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговати емоционалност и доживљеност књижевног дела, богатити језичку културу ученика.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Самостално тумачење лирске песме; примена наученог о лирици.




334




УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Подсетити ученике на песму Шљива Милована Данојлића.Два-три ученика казују стихове.О песнику Сергеју Јесењину и његовој поезији (кратко).

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Прочитати песму изражајноДоживљеност песме, мотива брезеСамостално тумачење песме:− главни мотив – врста песме− мотиви у оквиру песничких слика− језичко-стилска изражајна средства− врста строфе− ритам− рима

Песма је веома захвална за проверу усвојености готово свих књижевнотеоријских појмова неопходних за тумачење лирске ауторске песме, те је стога пожељно овако и урадити.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Читање самосталних радова ученика. Допуне тумачења. Избор пет најбољих радова.

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД ): АНАЛИЗА ЧАСА:

335



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Допунски избор: И све што се креће покреће сунце, Милутин Миланковић


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Проширити знања о животу и делу Милутина Миланковића, еминентног научника; његов допринос развоју науке у нас.

ВАСПИТНИ ЦИЉ: Поштовати лик и дело наших великих стваралаца.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Будити жељу за новим сазнањима у свету науке.



336




НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, Кроз васиону и векове, Радна свеска


УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Живот и дело Милутина Миланковића, подсећање на садржаје обрађене у 5. разреду (Успомене, доживљаји и сећања).О књизи Кроз васиону и векове

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА: Читање текста (одломка) Припремни задаци дати на претходном часу према захтевима аутора Читанке. Тезе за тумачење текста: − Сва лепота природе коју сад уживам, дар је Сунчев. − Све што живи захваљује за свој живот Сунцу. − И све што се креће, покреће Сунце. − Без Сунца не би било ни даха ни замаха на Земљи.

Прочитати и народну песму Путовање Сунца.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Читање текста са провером способности запамћивања прочитаног.

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД): У „Дневник прочитаних књига“ забележити занимљивости из књиге Кроз васиону и векове по самосталном избору.

337


338



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Лирика: Хвала сунцу, земљи, трави, Стеван Раичковић


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за откривање главног осећања и других емоција у песми; мотивска структура песме; ритам и интонација. ВАСПИТНИ ЦИЉ: Развијати способност за уочавање и тумачење емоција, мотива „песничких слика“ у лирском тексту.

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Подстицати ученике на самостално стваралаштво и читање поезије Стевана Раичковића.



339

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Текстовна, дијалошка, самосталних радова ученика НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални, индивидуални, рад у паровима



УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Подсетити ученике на живот и дело песника Стевана Раичковића (Бајка о дечаку и Месецу).

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:Изражајно читање песме – доживљеност ученикаПрочитај песму у себи и осети боје, звуке и покрете у природи – лепоту живота и захвалностШта све песник прославља? Чиме је лирски субјект опчињен? На чему је захвалан?Ритам песмеИнтонација песме је битан чинилац њеног свеукупног ритма (1. строфа – успон, 2. строфа – равна линија, 3. строфа – благо спуштање

интонације)Темпо – уједначен и природанНаглашени и ненаглашени слогови равномерно се понављају у складу са мисаоно- емоционалним тоном смирене радости лирског субјекта.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Учење песме напамет. Преслишавање са паром у клупи.

ДОМАЋИ РАД (САМОСТАЛНИ РАД): Обновити лирске песме обрађене у оквиру наставне теме за 144. час


340

142. и 143. час

ГОДИШЊИ ТЕСТ (2. час анализа)

Име и презиме ________________1. Која гласовна промена није извршена у речима?ОДШЕТАТИ ______________________АНКИ ______________________ЦРНООКА ______________________ОДСУСТВО ______________________БАКИ ______________________

2. Следеће речи разврстај на :а) просте : _________________________________________________

изведене : _______________________________________________сложене : ________________________________________________

рука, рукомет, ручица, земља, земљиште, земљопис, рад, радник, нерадник

б) Подвуци коренске морфеме у изведеним речима;

3. Подвуци именске речи (скупове) у следећој реченици, и одреди им врсту падежа и функцију!Српски манастири сведоче о веома развијеној култури средњовековне Србије. именска реч (синтагма) падеж функција___________________ ___________________ __________________________________ ___________________ __________________________________ ___________________ _______________

4. Препиши правилно реченице: УЧЕНИК САМ ОШ ФИЛИП ФИЛИПОВИЋ У БЕОГРАДУ. У ГОСТЕ МИ ЈЕ ДОШАО ДРУГ ИЗ БАНАТСКОГ НОВОГ СЕЛА. ПОСЕТИЛИ СМО КАЛЕМЕГДАН ПРШЕТАЛИ КНЕЗ МИХАЈЛОВОМ УЛИЦОМ И У НАРОДНОМ ПОЗПОРИШТУ ГЛЕДАЛИ ПРЕДСТАВУ ИЗБИРАЧИЦА. ВРАЋАЈУЋИ СЕ КУЋИ ПОСМАТРАЛИ СМО НА НЕБУ ЗВЕЗДЕ МАЛОГ И ВЕЛИКОГ МЕДВЕДА И КУМОВУ СЛАМУ. БИЈО ЈЕ ОВО ЈЕДАН ОД НАЈ ЛЕПШИХ ПРОЛЕЋНИХ ДАНА. ________________________________________________________________________________________________________________________________

341

________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

5. Одреди подвучене глаголске облике у следећим примерима: Живљаше један сиромах са својом кћери. _________________Био један цар, па имао три сина. _________________Испеци, па реци. _________________Поздравивши се, уђе у воз. _________________Певајући, оде низ улицу. _________________Волео бих _________________да и ти дођеш. _________________Ако будем знао, _________________добићу одличну оцену. _________________Он је каснио, а _________________она већ одавно беше стигла. _________________Сви јурнуше у шуму. _________________Они ношаху лопте. _________________

6. Подвуци предикате и одреди границе предикатских реченица. Колико независних, а колико зависних реченица има у следећој наведеној комуникативној реченици?

Људи су јатимице хрлили да га виде, али су само један дечак и један песник знали да то у излогу, у ствари, блешти једна чежња.

независних __________________ зависних _______________

7. Попуни табелу!

Дело Аутор Књижевни род Књижевна врста

342

Орлови рано летеДечаци Павлове

улицеМој дека је био

трешњаИзбирачица

Јазавац пред судомСмрт мајке

ЈуговићаМарко краљевић укида свадбарину

Прва љубавНајвећа је жалост

за братомМоја отаџбина

8. Виторог се месец заплео у грањуСтарих кестенова; ноћ светла и плава.Ко немирна савест што први пут спава,Тако спава море у немом блистању.

У наведеним стиховима одреди :а) врсту строфе _____________________б) врсту стиха _____________________в) врсту риме _____________________г) стилска изражајна средства епитете _________, _________, _________, ________, ________, _______; поређење ____________________ персонификације ______________, _______________, _________________

9. Са леве стране су имена дела, а са десне главни ликови тих дела. На линијама испред имена дела напиши број који се односи на лика у том делу.

343

___ Лето лепог белца 1. Константин Макарич___ Јаблан 2. Малчика___ Вањка 3. деда Раде___ Избирачица 4. Лујо___ Чудесна справа 5. ујак Косрове

10. Напиши ауторе и врсте наведених лирских песама:

Песма Аутор Лирска врстаВече

НаслеђеРатарСело

О пореклу

Број поена ______________ Оцена _______________

344



ДАТУМ:

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Језичка култура: Казујемо најлепше стихове, научене у оквиру наставне теме


ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Оспособљавати ученике за доживљено, акценатски правилно казивање стихова песама обрађених у оквиру теме. ВАСПИТНИ ЦИЉ: Неговање свих елемената изражајног казивања текста: ритам, интонација…

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Развијање способности да правилан говор и говорна култура нађу примену у свакодневној комуникацији.

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ : CJ.1.4.9. способан је за естетски доживљај уметничких дела*

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: Текстовна, дијалошка НАСТАВНИ ОБЛИЦИ: Фронтални, индивидуални

НАСТАВНА СРЕДСТВА: Читанка, збирке песама


345

УВОДНИ ДЕО ЧАСА: Поновити песме обрађене у оквиру теме: Хвала сунцу, земљи, трави Стевана Раичковића, Ратар Вељка Петровића, Село Јована Дучића,

Шљива Милована Данојлића, Бреза, Сергеја Јесењина.Објаснити им песме са више појединости.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА:Ученици казују песме или делове песама, који су на њих оставили најснажнији утисак, који су им се највише допали и за које мисле да ће

их најбоље одрецитовати.Формирати жири од ученика, који ће прогласити најбољег казивача или рецитатора.

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА: Поделити ученицима листиће са програмом за 7. разред, и делима које треба да прочитају за време распуста.

346

347

Documents

ОРИЈЕНТАЦИОНИ РАСПОРЕД НАСТАВНОГ ГРАДИВА СА ПРИПРЕМAMA ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК У 6. РАЗРЕДУ, Јагода Жунић