Naziv dokumenta: 1. Pitawa_Definicije i klasifikacija tehnologija.doc

Pitawa za kolokvijum Definicije i klasifikacija tehnologija

1. [ta je tehnika? Re~ tehnika poti~e od starogr~ke re~i ' (eng. Technic) {to zna~i umetnost. Poti~e od gr~ke re~i za pojmove ve{ta~ki, ume}e, ve{tina skup znawa i oru|a za proizvodwu koja

~oveku omogu}uju delovawe na oklonu prirodu radi postizawa nekog ciqa.

2. Objasniti pojam tehnologija? Nauka o ume}u odnosno nauka o ve{tinama. Tehnologija je sistem koji ~ine tehni~ka sredstva (hardware), metodi i postupci primene tih sredstava,

tj. wihova programska podr{ka (software) i organizaciona struktura (orgware). Primewena, nau~na, tehni~ka disciplina kojom se prou~ava me|usobni odnos sredstava i metoda proi

zvodwe u svim sferama qudske delatnosti saglasno zakonima prirodnih nauka i ekonomske celishodnosti.

3. Kako se klasifiuju tehnologije?

Materijalna. Nematerijalna.

4. [ta su bazne tehnologije?

Tehnologije koje su u najve}oj meri prisutne u odre|enoj delatnosti, ~iji konkurentski uticaj nije odlu~uju}i, jer su {iroko rasprostrawene i u wima konkurenti imaju ekvivalentne mogu}nosti.

5. Kako se defini{u kqu~ne tehnologije?

U kqu~nim tehnologijama konkurentski uticaj je najja~i, one ~ine bazu konkurencije ~ijim se ovladavawem sti~e specifi~na kompetentnost nu`na za uspeh u odre|enom domenu proizvodwe.

6. [ta su generi~ke tehnologije?

Tek se stvaraju, nastaju, prolaze kroz etapu ispitivawa u pilot postrojewima i prve primiene u nekim domenima.

Generi~ke tehnologije ili wihove komponente u hibridnim tehnologijama nazivaju se tehnologijama budu}nosti ili tehnologijama III milenijuma odnosno tehnologijama XXI veka.

Posle provere u praksi i zadovoqavawa uslova kao {to su efikasnost, efektivnost i ekolo{ki standardi, neke od generi~kih tehnologija mogu da postanu kqu~ne u odre|enoj grani industrije.

7. Kako se opisuje i {ta je smisao i struktura transfera tehnologija?

Predstavqa multidisciplinarni sadr`aj koji ~ine svi oblici razmene, prodaje i prenosa tehnolo{kog znawa i materijalnih tehnolo{kih komponenti od mesta wihovog nastanka do mesta budu}eg korisnika.

8. U kojim pravcima se odvija transfer tehnologija?

U vertikalnom i horizontalnom pravcu.

9. Koje su karakteristike vertikalnog tranfera tehnologija ? Prenos znawa i rezultata iz fundamentalnih nauka i baznih istra`ivawa, preko primewenih u razvo

jna istra`ivawa.

10. Koje su karakteristike horizontalnog tranfera tehnologija ? Prenos tehnologija iz razli~itih firmi i grana proizvodne i neproizvodne delatnosti u druge firme

i industrijske grane u istim ili razli~itim geografskim podru~jima.

11. [ta su visoke tehnologije (napredne)? To su tehnologije primewene u:

KNU ra~unarom/kompjuterom numeri~ki upravqani sistemi. DNU distributivno numeri~ki upravqani sistemi. FTS fleksibilni tehnolo{ki sistemi. ITS inteligentni tehnolo{ki sistemi. Transfer linija sa visokim nivoom upravqawa. Nano tehnologije.

12. Koje tehnologije su obuhva}ene agilnim ili tehnologijama brzog dejstva?

Livewe u vakuumu i to specijalnih plasti~nih masa . Stereolitografija. Tehnologija elektrolu~nog oslojavawa. Tehnologija livewa alata od lakotopivih legura.

13. Kako se klasifikuju materijalne tehnologije?

Bazne. Mehani~ke.

14. [ta zna~e termini: softver, hardver i orgver?

Sredstva = hardver. Metodi i znawa = softver. Pokreta~ka aktivnost sa programom = orgver.

15. Na ostavqenim mestima, iz padju}ih emenija, izabrati ta~ne sadr`aje/odgovore.

16. U prazznim prozorima klasifikacione {eme za tehnologije, iz padju}ih emenija, izabrati ta~ne sadr`aje/odgovore.

17. Na slici 3 {ematski je predstavqena struktura tehnologija. Na ostavqenim mestima treba da se iz padaju}eg menija izaberu ispravni sadr`aji.

A`urirano 11. aprila 2014.g. mV{

Slika 1

TTEEHHNNOOLLOOGGIIJJAA

BAZNA MEHANI^KA

MATERIJALNA NEMATERIJALNA

Slika 2

TEHNOLOGIJE

KONVENCIONALNE

NOVE

NAPREDNE

AGILNE

Slika 3

Naziv dokumenta: 2. Pitawa_Sistemi u proizvodnom ma{instvu.doc

Pitawa za kolokvijum Sistemi u proizvodnom ma{instvu

1. Sistem se pravilno defini{e jedan od navedenih na~ina. Koji je ispravan? Sistem predstavqa skup interaktivnih aktivnih delova. Sistem je skup na~ela ili stvari uskla|enih tako da ~ine celinu. Sistem je skup objekata (entiteta) i wihovih me|usobnih veza usmerenih ka ostvarivawu zajedni~kog

ciqa.

2. Koje od navedenih funkcija karakteri{u sistem? Upravqawe. Radni proces. Povratni tok informacija.

3. Da li me|u navedenim definicijama sistema ima neta~nih?

Skup na~ela ili stvari uskla|enih tako da ~ine celinu. Celina, ono {to je sastavqeno. Skup organa u organizmu koji zajedno obavqaju vitalne funkcije (anatomija). Celina sastavqena od nekoliko delova.

4. U navedenoj listi objekata u sistemu nekoliko je neta~nih. Ozna~iti ta~ne navode.

Fizi~ki. Koncepti. Doga|aji.

5. Atributima se opisuju osobine ~ega?

Objekata sistema.

6. [ta ~ini okolinu sistema (okru`ewe)? Sve {to pripada prostoru izvan granica sistema.

7. Kakvu funkciju imaju ulaz i izlaz iz sistema?

Preko ulaza u sistem opisuje se dejstvo okoline, a dejstvo sistema na okolinu preko wegovih izlaza.

8. Na slici 1 {ematski je predstavqena transformaciona/funkcionalna definicija sistema. Na ostavqenim mestima treba da se upi{u nazivi elemenata.

9. Navedene su dve matemati~kologi~ke veze ulaza i izlaza. Potrebno je da se izaberu ta~ni wihovi nazivi.

Matemati~ko/logi~ka funkcija ulazizlaz: T(U)=I. Matemati~ko/logi~ka funkcija transformacije ulaza: T: UI.

10. Potrebno je da se ispravno pove`u ponu|eni nazivi sa navedenim definicijama.

Sistem analiza sagledavawe sadr`aja T, U i I. Sistem operacija zavisnost I od poznatih vrednosti T i U. Sistem inverzija utvr|ivawe U kada su poznati/dati T i I. Sistem sinteza (identifikacija) pri poznatom ulazu U i izlazu I treba da se odredi T. Sistem optimizacija utvr|uje se optimalno U, I ili T na osnovu postavqenih kriterijumima optimi

zacije.

11. U navedenoj listi potrebno je da se ozna~e na~ini modelirawa sistema. Fizi~ki. [ematski (grafi~ki). Matemati~ki (analiti~ki). Simulacioni (ra~unarski).

12. Na predvi|enim mestima strukturne {eme sistema potrebno je da se upi{u ta~ni nazivi svakog

elementa.

Slika 1

SISTEM

PROCES

UPRAVQAWE

KONTROLA STAWA

Slika 3

13. Upravqawe je jedna od funckija sistema. Iz ponu|enih definicija izabrati ta~nu. Upravqawem se dirigovano vode signali potrebni za izvo|ewe procesa.

14. Da li me|u navedenim definicijama funkcije kontrole u sistemu postoje ta~ne i koje su?

Kontrola se odnosi na prepoznavawe stawa signala izvr{nih organa sistema uz pomo} mernog sistema (senzori)

Sinonimi kontrole su: nadzor, proveravawe, nadgledawe. U pojmovnom smislu kontrola predstavqa mo}, prevlast, vladawe ne~im.

15. Ulaz u sistem ~ine tri elementa. Ozna~iti ta~ne.

Informacije. Energija. Materijal.

16. [ta su zadaci informacija kao ulaza/izlaza iz sistema? Ozna~iti ta~an odgovor.

Preko identifikovanih odre|enih podataka povezuju proces i wegovo izvr{ewe u razmatranom sistemu

17. Koja je funkcija energije u jednom sistemu. Ozna~iti ta~an odgovor. Obezbe|uje sposobnost sistema za ostvarewe predvi|enih funkcija.

18. U razmatranom sistemu, tokom procesa transormacije, energija do`ivqava raznovrsne uticaje. U nave

denoj listi ozna~iti ispravne odgovore. Generisawe. Konverziju. Prenos. Distribuciju.

19. U teoriji sistema materijal se defini{e na jedan od navedenih na~ina. Ozna~iti ispravan odgovor.

Odre|en je svojim fizi~kim osobinama (ukqu~uju}i i mehani~ke), hemijskim sastavom i podobno{}u za predvi|eni transformacioni proces.

20. Funkcionalni podsistemi ispravno se defini{u na jedan od navedenih na~ina. Ozna~iti tu definiciju.

Defini{u radne karakteristike svakog sistema.

21. Poreme}ajni podsistemi ispravno se defini{u na jedan od navedenih na~ina. Ozna~iti taj odgovor. Predstavqaju ograni~ewa u funkcionisawu sistema.

22. U praznim poqima strukturne {eme proizvodnog ma{instva potrebno je da se upi{u ta~ni sadr`aji.

23. Proizvodne tehnike obuhvataju neke od navedenih. Ozna~iti ispravne odgovore. [irok spektar ma{ina alatki (zakqu~no sa CNC i obradnim centrima) Robote Robotizovane sisteme za rukovawe materijalom Sisteme za automatizovanu monta`u Ma{ine za merewe i kontrolu Fleksibilne tehnolo{ke sisteme FTS Upravqa~ke jedinica Pogonske sisteme Visokoproduktivne alate i pribore Transportne i skladi{ne sisteme

PROIZVODNO MA[INSTVONAUKA OBRAZOVANJE IN@ENJERSTVO

TEHNIKE TEHNOLOGIJE

KIBERNETIKA

- CNC sistemi - Obradni centri - Roboti - Merne ma{ine - FTS - ...

FABRIKE

- Mehani~ke- Nekonvencionalne- Kompjuterske - Nano - ...

MATERIJALI

- In`enjerstvo projektovanja - CAD / CAM - CAE - CIM

INDUSTRIJE

NOVE GENERACIJE

Slika 4

24. Koje od navedenih tehnologija predstavqaju osnovu proizvodnih tehnologija? Odr`iva primena konvencionalnih mehani~kih tehnologija Ra~unarske tehnologije za simulaciju i projektovawe procesa Nove tehnologije (visoke) Primena i razvoj mikro i nano tehnologija Primena i razvoj konstrukcionih materijala Primena i razvoj transportne, gra|evinske i rudarske opreme

25. Koje od navedenih oblasti obuhvata proizvodna kibernetika, odnosnoin`ewersko projektovawe na bazi

primene ra~unara (CAD, CAM, CAE)? Projektovawe i izrada proizvoda Proizvodwa Organizacija Planirawe tehnolo{kih sistema Upravqawe tehnolo{kih sistema

26. [ta je zadatak proizvodne kibernetike?

Integracija informacionih i proizvodnih tehnologija sa ciqem stvarawa novih generacija proizvodnih industrija.

27. Koje od navedenih delova proizvodnog sistema obuhvata poslovni sistem?

Upravqawe poslovnim sistemom i rukovo|ewe. Marketing i prodaja. Razvoj i {kolovawe kadrova. Upravqawe nov~anim tokovima. Integralnu sistemsku podr{ku. Op{te poslove.

28. U prikazanoj {emi me|usobnih polo`aja sistema u proizvodnom ma{instvu treba da se upi{u ispravni

nazivi svakoga.

29. Koja dejstva objediwuje svaki poslovni sistem? Mehanizam tr`i{ta. Istra`iva~ki rad. Upravqawe. Kontrola.

30. [ta je ciq proizvodnog sistema?

Podizawe vrednosti polaznom materijalu i dobijawe gotovog proizvoda.

31. [ta mo`e da bude proizvodni sistem? Preduze}e. Fabrika. Pogon.

32. Koje aktivnosti obuhvata tehnolo{ki sistem?

Sadr`i aktivnosti koje zapo~iwu formulacijom koncepta proizvoda a zavr{avaju dobijawem gotovog proizvoda.

33. [ta ~ini strukturu tehnolo{kog sistema?

Projektovawe proizvoda. Projektovawe procesa. Izvo|ewe operacija.

34. [ta se realizuje sistemom za oblikovawe?

Realizuje se promena oblika polazne sirovine ili polufabrikata u gotov proizvod.

35. Koje proizvodne elemente sadr`i sistem za oblikovawe? Ma{ina alatka. Ma{ina za obradu plasti~nim deformisawem. Monta`ni sto skupa sa radnikom. Ra~unar i programer.

Slika 5

36. [ta mo`e da ~ini jedan obradni sistem? Predstavqa jednu ili grupu ma{ina alatki na kojima se izvodi planirani skup operacija.

37. [ta mo`e da pripada obradnom sistemu?

Radnik. Alati i pribori. Robot. Transportni sistem u okviru obradnog sistema. Softveri.

38. Proces se ispravno defini{e na razne na~ine. Da li u ponu|enim ima ta~nih?

Proces predstavqa skup interaktivnih pasivnih delova. Proces predstavqaju ma{ina alatka i radni predmet. Procesi se defini{u kao skup me|usobno povezanih aktivnosti pomo}u kojih se ostvaruje transforma

cija infomracija, energije i materijala pri dobijawu gotovog dela ili proizvoda od polufabrikata ili sirovine.

39. Kako se dele procesi prema sistemima kojima pripadaju?

Proizvodni. Tehnolo{ki. Procesi oblikovawa. Obradni procesi.

40. Na strukturnoj {emi proizvodnog procesa ostavqena su prazna poqa u koja treba da se upi{u ispravni

nazivi.

41. Kako se ceo proizvodni proces deli u odnosu na mogu}a dejstva aktivnosti? Direktni ili osnovni. Indirektni ili posebni. Dopunski. Pomo}ni.

42. [ta je sadr`aj direktnih proizvodnih procesa (osnovni)?

Sadr`e aktivnosti koje se odnose na direktno dobijawe gotovog dela ili proizvoda.

43. Direktni ili osnovni proizvodni procesi obuhvataju neke od navedenih u listi. Ozna~iti ispravne. Konstrukcija proizvoda. Projektovawe tehnolo{kog procesa. Izrada delova. Spajawe i monta`a podsklopova i sklopova. Kona~nu monta`u proizvoda. Za{titu i pakovawe.

44. Koje aktivnosti sadr`e indirektni procesi (posebni)?

Unutra{wi transport materijala. Kontrola i klasirawe delova. Ispitivawe proizvoda.

45. Koje aktivnosti pripadaju dopunskim procesima?

Izrada pomo}nih pribora. Izrada specijalnih alata. O{trewe alata. Remont proizvodne tehnolo{ke opreme.

46. Koje aktivnosti obuhvataju pomo}ni procesi u okviru razmatranog proizvodnog procesa?

Nabavku materijala. Dovoz i odvoz materijala. Druge aktivnosti koje poma`u proizvodwu.

47. Kako se defini{e tehnolo{ki proces?

Deo proizvodnog procesa, odnosno skup me|usobno povezanih aktivnosti kojima se polufabrikat transformi{e u gotove delove, podsklopove i sklopove.

Kao skup aktivnosti koje zapo~iwu formulacijom koncepta proizvoda a zavr{avaju dobijawem gotovog proizvoda.

PROIZVODNI SISTEMSIROVINA

PROIZVODNIPROCES

PROIZVOD POLUFABRIKAT Slika 6

48. Na slici 7 prikazan je {ematski polo`aj i uloga tehnolo{kog procesa. Neophodno je da se upi{u ispravni sadr`aji.

49. Kako se defini{e proces oblikovawa? Predstavqa osnovnu funkciju sistema za oblikovawe i sadr`i aktivnosti oblikovawa sklopova ili

celog proizvoda.

50. Ozna~iti osnovne aktivnosti procesa oblikovawa? Spajawa. Monta`a.

51. Na slici 8 prikazan je {ematski polo`aj i uloga procesa oblikovawa. Neophodno je da se upi{u

ispravni sadr`aji.

52. U obradnom procesu se, saglasno precizno propisanim tehni~kim i tehnolo{kim zahtevima, ulazni materijal transformi{e promenom izvesnih osobina. Na koje osobine se misli?

Fizi~ke. Hemijske. Oblik. Mere. Izgled.

53. Na slici 9 prikazan je {ematski polo`aj i uloga obradnog procesa. Neophodno je da se upi{u ispravni

sadr`aji.

54. Na slici 10 prikazan je model obradnog procesa. Neophodno je da se upi{u ispravni sadr`aji.

55. Na slici 11 prikazan je model obradnog sistema. Neophodno je da se upi{u ispravni sadr`aji.

TEHNOLO[KI SISTEM

Polufabrikat TEHNOLO[KI PROCES

Gotov deo

TEHNOLO[KI SISTEM Polufabrikat

Sklop(podsklop)

TEHNOLO[KI PROCES Gotovi delovi

Slika 7

SISTEM ZA OBLIKOVAWE

PODSKLOPPROCES

OBLIKOVAWAGotovi delovi

SKLOPSlika 8

Po

dsi

stem

i

OBRADNI SISTEM

X(t)

Ma{inskisistem

Obradniproces

ma{ina alat pribor obradak

proces obrade

pomo}ni procesi

Y(t)

Slika 11

OBRADNI PROCES

PROCES OBRADE POMO]NI PROCESI

DIREKTNE (efektivne)

POMO]NE (dopunske)

Slika 10

OBRADNI SISTEM

IZRADAKOBRADNI PROCES

PRIPREMASlika 9

56. Osnovni metodi proizvodnih tehnologija navedeni su u listi. Ozna~iti one metode koje se smatraju osnovnim metodima proizvodnih tehnologija.

Metod obrade rezawem. Metod obrade plasti~nim deformisawem. Nekonvencionalni metodi obrade. Metodi obrade velikim brzinama deformisawa. Posebni metodi obrade.

57. Metodi obrade materijala rezawem svrstavaju se u dve grupe s obzirom na oblik geometrije reznih

alata. Ozna~iti ispravne odgovore. Alati sa definisanom geometrijom. Alati sa nedefinisanom geometrijom.

58. Grupu metoda obrade materijala rezawem primenom alata sa definisanom reznom geometrijom ~ine neki

od navedenih postupaka. Ozna~iti one koji stvarno pripadaju ovim metodima. Strugawe. Prostrugivawe. Rendisawe. Bu{ewe. Glodawe. Provla~ewe. Odsecawe.

59. Grupu metoda obrade materijala rezawem primenom alata sa nedefinisanom reznom geometrijom spadaju

neki od navedenih postupaka. Ozna~iti one koji stvarno pripadaju ovim metodima. Bru{ewe. Honovawe. Lepovawe. Superfini{.

60. Strukturu obradnog procesa ~ini ~etiri elemenata. Ozna~iti ih u navedenoj listi.

Operacija. Grupni ili slo`eni zahvat. Zahvat. Prolaz.

61. Tehnolo{ku operaciju i wihov broj opredequje tri elementa u navedenoj listi. Ozna~iti ta~ne.

Priprema (stezawe). Anga`ovana ma{ina. Pozicija na kojoj se izvodi obrada.

62. Koje aktivnosti ~ine jednu operaciju?

Glavne (direktne) zahvati i prolazi Pomo}ne pozicionirawe, stezawe, regla`a alata.

63. Kako se defini{e zahvat?

Osnovna ili direktna elementarna operacija u kojoj se ostvaruje izvr{no ili direktno dejstvo alata na obradak i predstavqa osnovni tehnolo{ki element obradnog procesa u toku ~ijeg trajawa se ne mewaju elementi obrade (broj obrtaja, korak, dubina rezawa).

64. Me|u navedenim definicijama prolaza treba odabrati ispravnu i ozna~iti je.

Prolaz je deo zahvata kojim se skida jedan sloj materijala sa jednim alatom pri wegovom odre|enom pomerawu.

65. Tri slike predstavqaju slo`ene i grupne zahvate obrade rezawem. Ispod svake treba da se upi{e ispra

van naziv. A`urirano 11. aprila 2014.g. mV{

Slo`eni zahvat Grupnini zahvat Grupnini zahvat

Slika 12

Naziv dokumenta: 3. Pitawa_Tehni~ke karakteristike obradnih sistema.doc

Pitawa za kolokvijum Tehni~ke karakteristike obradnih sistema

1. Kojim funkcionalnim podsistemima se defini{u i odre|uju tehni~ke karakteristike sistema? Ozna~iti ta~ne navode.

Geometrijski sistem. Kinematski sistem. Sistem materijala. Energetski sistem. Komunikacionoinformacioni sistem.

2. Na slici 1 je prikazan model tehni~kih karakteristika obradnih sistema. Potrebno je da se upi{u

ispravni sadr`ajinazivi.

3. Geometrijski sistem predstavqa skup geometrijskih parametara kojima se defini{u i odre|uju tehni~ke karakteristike obradnog sistema. U navedenoj listi treba da se zna~e ta~ni wegovi elementi.

Apsolutni i relativni polo`aji svih elemenata obradnog sistema. Geometrijska ta~nost ma{ine, alata i pribora.

4. [ta predstavqa radni prostor ma{ine?

Predstavqa skup geometrijskih parametara kojima se defini{u ekstremni polo`aji pokretnih i nepokretnih elemenata ma{ine.

5. Koji minimalni elementi precizno defini{u radni prostor?

Gabaritne mere obratka. Maksimalni radni hodovi radnih organa ma{ine. Gabaritne mere alata koji mogu da se postave na ma{inu.

6. [ta ~ini geometriju alata?

^ine je povr{ine, se~iva i uglovi kao i wihovi me|usobni odnosi.

7. Geometrija alata mo`e da se utvrdi u dva uslova. Ozna~iti ta~ne odgovore. Stati~ka geometrija. Kinematska geometrija.

8. Stati~ka geometrija alata se defini{e tehnolo{kim koordinatnim sistemom. Da li je ta tvrdwa ta~na,

ili? Da, defini{e se tehnolo{kim koordinatnim sistemom.

9. Koji koordinatni sistem je prikazan na slici 2?

Stati~ki koordinatni sistem.

10. Ozna~iti ispravna tuma~ewa naziva ravni prikazanih na slici 2. Ps ravan rezawa tangira ili sadr`i se~ivo i normalna je na osnovu ravan Pr. Po normalna ravan upravna je na osnovu ravan Pr i projekciju tangente ili se~iva na osnovnu ravan. Pr osnovna ili woj paralelna ravan.

11. Na slici 3 je prikazana struktura strugarskog no`a. Upisati ispravne nazive elemenata.

Zf

Xf

Yf Ps Po

Pr

Slika 2.

Slika 1.

1. Le|na povr{ina 2. Pomo}na le|na povr{ina 3. Vrh no`a 4. Pomo}no se~ivo 5. Glavno se~ivo 6. Grudna povr{ina

Slika 3.

12. Na slici 4 je prikazana struktura oznaka stati~ke rezne geometrije strugarskog no`a. Na predvi|enim mestima potrebno je da se upi{u oznake i nazivi tih elemenata.

13. Na slici 5 je prikazana struktura spiralne burgije. Na predvi|enim mestima potrebno je da se upi{u oznake.

14. Stati~ka rezna geometrija spiralne burgije prikazana je na slici 6. Na predvi|enim mestima potrebno je da se upi{u oznake i nazivi tih elemenata.

15. Kako se pozicionira kinematski koordinatni sistem?

Kinematski koordinatni sistem postavqa se u odnosu na stvarnu brzinu rezawa.

16. Na slici 7 prikazan je kinematski koordintni sistem.

Potrebno je da se ozna~e karakteristi~ne ravni i upi{u wihovi nazivi.

17. [ta je smisao uspostavqawa kinematskog sistema?

Kinematskim sistemom se prikazuje, odre|uje i analizira relativno kretawe alata i obratka u toku izvo|ewa procesa obrade.

18. Preko kojih elemenata se realizuje kinematski sistem ma{ine?

Mehani~ki. Hidrauli~ni. Pneumatski. Kombinovani.

19. Koji zadatak imaju prenosnici u ma{inama alatkama?

Ostvare glavno i pomo}no kretawe alata i obratka. Obezbede promenu brzine glavnog ili pomo}nog kretawa u odre|enom

rasponu regulisawa.

20. Kako se dele prenosnici na osnovu na~ina izbora broja obrtaja? Sa stepenastom promenom brojeva obrtaja. Sa kontinualnom promenom brojeva obrtaja. Kombinovani prenosnici (stepenasta i kontinualna promena broja obrtaja).

21. Prenosnikom se obezbe|uje stepenasta promena broja obrtaja u skladu sa izabranim matemati~kim

nizom. Koje promene broja obrtaja su mogu}e? Geometrijska promena broja obrtaja. Aritmeti~ka promena broja obrtaja. Logaritamska promena broja obrtaja.

Oznake: le|ni ugao ugao klina grudni ugao napadni ugao 1 pomo}ni napadni ugao ugao nagiba rezne ivice ugao vrha no`a r polupre~nik zaobqewa vrha no`a ugao rezawa 1 pomo}ni le|ni ugao 1 ugao klina u pomo}noj ravni rezawa 1 pomo}ni grudni ugao 1 1 glavna ravan rezawa 2 2 pomo}na ravan rezawa

Slika 4.

Glavna se~ivaRub

Le|ne povr{ineGrudna povr{ina

Le|na povr{ina

Glavno se~ivo

Rezni deo

Telo Dr{ka

Slika 5

Zf

Xf

r r

Xf

Yf

v Yf

Zf

fff

p p

+ p _

o o o

+ _

Slika 6

Pfe

n

v

ve

vs=vf

Slika 7

22. Kako glasi matemati~i opis geometrijske promene broja obrtaja?

32 m1 2 m 1

nn nn n n

...

, = 1.12; 1.25; 1.4; 1.6; 2 faktor geometrijske promene

23. Kako se naziva dijagram prikazan na slici 8? Upisati karakteristi~ne oznake.

24. Kako glasi matemati~i opis logaritamske promene broja obrtaja? logv = logD+logki, ki=ni

25. Kako se naziva dijagram prikazan na slici 9?

Upisati karakteristi~ne oznake.

26. Kako se naziva mehanizam prikazan na slici 10?

27. Kako se naziva mehanizam prikazan na slici 11?

28. Kako se naziva mehanizam prikazan na slici 12?

29. Kako se naziva mehanizam prikazan na slici 13?

30. Kako se naziva mehanizam prikazan na slici 14?

31. Kako se naziva mehanizam prikazan na slici 15?

32. Kako se naziva mehanizam prikazan na slici 16?

33. Sistemom materijala obuhva}ene su tri od navedenih oblasti. Ozna~iti ih. Vrste i svojstva materijala elemenata obradnog sistema. Vrste i svojstva materijala alata. Pomo}ni materijali; posebno SHP sredstva za hla|ewe i podmazivawe.

34. Koji od navedenih materijala predstavqaju osnovne alatne materijale?

Brzorezni ~elici. Tvrdi metali. Alatna keramika. Supertvrdi alatni materijali.

v

D1

D2

v 2

v

n1

D

v 1

n2 nm

Slika 8

n1n2

ni -1 ni

nm

log v log

log

D

45

Slika 9

Slika 10

Slika 11 Slika 12

Slika 13 Slika 14 Slika 15

Slika 16

35. Kao pomo}ni materijali nameweni hla|ewu i podmazivawu mogu da se koriste oni koji ispuwavaju ve}inu navedenih osobina. Ozna~iti te osobine.

Smawewe trewa izme|u alata i strugotine, odnosno alata i obratka. Smawewe habawa alata. Smawewe sila rezawa i potro{we energije. Poboq{awe hla|ewa u zoni rezawa, {to dovodi do smawewa temperatura i distorzije obratka. Kontinualno ispirawa strugotine. Za{tita tek obra|ene povr{ine od spoqa{we korozije.

36. Tvrdi metali se svrstavaju u tri grupe. Ozna~iti ispravne nazive.

P (plava boja) za obradu ~elika, ~eli~nog liva i temper liva. M (`uta boja) za obradu ~elika, ~eli~nog liva, manganskih tvrdih ~elika, livenih gvo`|a (legira

nih), tvrdog liva, itd. K (crvena boja) za obradu krtih temper livova, kaqenog ~elika, nemetala, plasti~nih masa, drveta,

itd.

37. Kako glasi ispravna definicija energije? Energija predstavqa sposobnost sistema da ostvari rad kojim se mewa stawe nekog materijalnog

sistema.

38. Kako glasi ispravna definicija rada? Rad je kvantitativna mera dejstva sile kojom se mewa stawe sistema; iskazuje se proizvodom sile i

pre|enog puta.

39. Kako glasi ispravna definicija smage? Snaga je izvr{eni rad u jedinici vremena.

40. Energetski sistem funkcioni{e na osnovu postojawa tri grupe elemenata. Ozna~iti ih u narednoj

listi. Akumulacij energije. Prenos energije. Konverzija energije.

41. Komunikacionoinformacioni sistemi se ostvaruju u dva osnovna vida. Ozna~iti ta~ne navode.

Spoqa{wi komunikacionoinformacioni sistem. Unutra{wi komunikacionoinformacioni sistem.

42. Kako se defini{e upravqawe obradnih sistema?

Upravqawe obradnih sistema obuhvata skup dejstava na sam sistem radi ispuwewa predvi|enih funkcija (obradnih procesa) prema postavqenim tehni~kim zahtevima.

43. Na koje na~ine se ostvaruje upravqawe obradnih sistema?

Ru~no. Sistemom automatskog upravqawa SAU.

44. Sistem automatskog upravqawa obradnih sistema ostvaruje sa na ~etiri na~ina. Ozna~iti ta~ne eleme

nte liste. Kopirawem. Primenom bregastih plo~a. Pomo}u bu{enih traka. Elektronski.

45. Sistemi automatskog upravqawa realizuju se u dva oblika. Koja?

Sistemi programskog upravqawa. Sistemi adaptivnog upravqawa.

46. Sistemi numeri~kog programskog upravqawa obra-

dnih sistema ostvaruju se na tri na~ina. Koji su od ponu|enih?

NU sistemi (numeri~ki upravqani). NUMA sistemi (numeri~ki upravqane ma{ine). NC sistemi (Numerical Control).

47. Na slici 17 {ematski je prikazan NU sistem. Upisa-

ti nazive wegovih elemenata.

48. Na slici 18 prikazan je NU sistem opredeqen mernim sistemom. Da se radi o otvorenom ili zatvorenom mernom sistemu? Ozna~iti odgovor.

MERNI SISTEM

Merni element

POGONSKI SISTEM

Pogonski motor

UPRAVQA-^KA

JEDINICA

MA[INA ALATKA

Slika 17

Radni sto

Vode}e vreteno

UJ EKM HP Prenosnik

Slika 18

49. Na slici 19 prikazan je NU sistem opredeqen mernim sistemom. Da se radi o otvorenom ili zatvorenom mernom sistemu? Ozna~iti odgovor.

50. Hijerarhijski se upravqawa dele u tri grupe. Ozna~iti ta~ne navode u narednoj listi. Konvencionalno NU (NC - Numerical Control). Kompjuterizovano KNU (CNC - Computer Numerical Control). Direktno DNU (DNC - Direct Numerical Control).

A`urirano 11. aprila 2014.g. mV{

Radni sto

Vode}e vreteno ME

Signal povratne sprege

UJ

Servomotor JS Prenosnik

Slika 19

Naziv dokumenta: 4. Pitawa_Pokazateqi kvaliteta obradnih sistema.doc

Pitawa za kolokvijum Pokazateqi kvaliteta obradnih sistema

1. Pokazateqi kvaliteta obradnih sistema sastoje se od dve grupe. Koje su grupe pokazteqa u pitawu? Po~etni pokazateqi. Pokazateqi poreme}ajnih podsistema obradnog sistema.

2. Koji pokazateqi kvaliteta obradnih sistema spadaju u po~etne?

Geometrijska ta~nost ma{ina alatki. Kinematska ta~nost ma{ina alatki.

3. Koji pokazateqi pripadaju poreme}aj

nim podsistemima obradnog sistema? Toplotne pojave. Stati~ke deformacije. Dinami~ko pona{awe. Trewe i habawe. Buka ({um). Pouzdanost.

4. Na slici 1 prikazana je strukturna {ema pokazateqa kvaliteta obradnih sistema. U ostavqenim pro

storima treba da se upi{u odgovaraju}i nazivi.

5. Koja odstupawa se utvr|uju u oblasti geometrijske ta~nosti obradnog sistema? Odstupawa od idealnog geometrijskog oblika elemenata ma{ine. Odstupawa nominalnog relativnog me|usobnog polo`aja pojedinih elemenata ma{ine. Odstupawa relativnog odnosa pojedinih elemenata ma{ine prema pravcima kretawa osnovnih radnih

organa ma{ine.

6. Koja odstupawa se utvr|uju u oblasti kinematske ta~nosti obradnog sistema? Brzina kretawa radnih organa ma{ine. Pozicionirawe obradaka, alata i pribora. Ponovqivost pozicija pokretnih organa ma{ina.

7. Kakve posledice nastaju u obradnom sistemu usled prisustva toplote?

Smawewe ta~nosti obrade (deformacija elemenata obradnog sistema). Smawewe postojanosti alata.

8. Na slici 2 prikazana je skica glodalice sa ozna~enim mestima koja su izvori toplote. Napisati nazive

tih elemenata ma{ine. 1. Le`ajevi glavnog vretena. 2. Rezervoari za uqe i za sredstvo za hla|ewe i podmazivawe. 3. Prenosnik za glavno i pomo}no kretawe. 4. Pogonski i drugi elektromotori. 5. Klizne vo|ice. 6. Proces obrade. 7. Poreme}ajni podsistem.

9. Na slici 3 prikazan je toplotni bilans obimnog

glodawa sa hla|ewem. Potrebno je da se upi{u nazivi toplotnih gubitaka.

10. Koji pokazateqi kvaliteta mogu da se odrede putem ispitivawa

temperaturskog stawa obradnosg sistema (toplotnog stawa)? Maksimalni prira{taj temperatura u karakteristi~nim ta~kama ma{ine. Vreme postizawa stacionarnog temperaturskog stawa. Toplotne deformacije preko utvr|ivawa promene polo`aja ose glavnog vretena.

11. Pri kom broju obrtaja se, uobi~ajeno, ispituje obradni sistem na praznom hodu?

Pri 2/3 nmax.

12. [ta su naj~e{}i razlozi koji dovode do porasta temperature i temperaturskih deformacija?

Zazori u le`ajevima. Materijal elemenata obradnog sistema. Raspored masa. Efikasnost podmazivawa. Brzina i optere}ewe pokretnih delova.

13. Na slici 4 prikazan je model temperaturskog poqa u zoni stvarawa

strugotine. Ozna~ene toplote imaju svoje nazive. Kako glase? Q1 toplota generisana u ravni smicawa (tokom nastajawu strugo

tine). Q2 toplota generisana usled trewa strugotine po grudnoj povr{ini. Q3 toplota generisana usled trewa strugotine po obra|enoj povr{ini.

Slika 1

Slika 2

Slika 3

14. U listi su navedeni neta~ni stati~ki poreme}ajni faktori obradnog sistema. Ozna~iti one koji jesu ta~ni.

Sila rezawa. Sila stezawa. Sopstvena te`ina. Sila trewa. Inercijalne sile.

15. Na slici 5 {ematski je predstavqena struktura stati~kih poreme}ajnih

faktora i odziv elemenata na wihov uticaj. Upisati nazive svakog od wih.

16. Na slici 6 {ematski je predstavqen: Histerezis stati~ke karakteristike obradnog sistema.

17. Kako se defini{e dinami~ko pona{awe obradnih sistema?

Defini{e se intenzitetom i karakterom oscilacija izra`enih tokom izvo|ewa obradnih procesa.

18. Kojim veli~inama se iskazuje dinami~ki kvalitet obradnog sistema?

Dinami~ka stabilnost. Dinami~ka krutost.

19. Na slici 7 prikazan je regenerativni model nastajawa samopobudnih osci

lacija pri: Strugawu. Glodawu. Rendisawu.

Ozna~iti ta~an odgovor.

20. U narednoj liste je prisutno nekoliko neta~nih vidova habawa. Ozna~iti ta~ne? Abrazivno. Adheziono. Difuziono. Hemijsko. Oksidaciono habawe.

21. Koji vidovi habawa su prisutni kod habawa alata?

Abrazivno. Adheziono. Difuziono. Hemijsko. Oksidaciono habawe.

22. Na slici 8 prikazane su zone habawa na reznim povr{inama alata. Na ozna~enim mestima treba da se

upi{u ta~ni nazivi.

23. Na slici 9 prikazan je dijagram habawa alata. Ozna~ene zone imaju svoje nazive i treba ih upisati. I po~etno habawe inicijalno U linearna zavisnost parametra h i vremena ustaqeno K nagli porast intenziteta katastrofalno

24. Kako se defini{e postojanost alata?

Postojanost je sposobnost o~uvawa reznih karakteristika alata u odre|enim eksploatacionim uslovima i u odre|enom vremenu.

25. U navedenoj listi mogu}ih na~ina iskazivawa postojanosti alata nekoliko je neta~no. Ozna~iti ta~ne

stavove. Efektivno vreme rezawa izme|u dva o{trewa. Koli~ina skinute strugotine. Broj obra|enih komada. Ukupna du`ina rezawa.

Slika 4

Slika 6

Slika 7

Slika 8

Slika 9

26. Ozna~iti ispravno napisanu Tejlorovu jedna~inu postojanosti alata. mv T C const

mv T C const v T m C const

27. Ozna~iti ispravno napisanu pro{irenu Tejlorovu jedna~inu postojanosti alata.

mvv T a s C const

m

vv T a s C const

vv T m a s C const

28. Na slici 10 prikazane su krive postojanosti alata. Neophodno je da se

upi{u ispravne oznake parametara.

29. Kako se defini{e zvuk? Zvuk je mehani~ka oscilacija ~estica u elasti~noj materiji a naj~e{}e se prostire kao talas u ~oveko

vom ~ujnom opsegu.

30. Kako se defini{e buka ({um)? Buka ili {um su zvu~ne neperiodi~ne promene ~ije komponente prekrivaju ceo ~ujni opseg od 2020000 Hz.

31. Kako se defini{e pouzdanost obradnog sistema?

Svojstvo obradog sistema da u odre|enom vremenskom periodu i u odre|enim eksploatacionim uslovima ispravno funkcioni{e.

A`urirano 11. aprila 2014.g. mV{

Slika 10

Naziv dokumenta: 5. Pitawa_Obrada metala rezawem.doc

Pitawa za kolokvijum Obrada metala rezawem

1. Na slici 1 prikazana su dva osnovna tipa rezawa. Ozna~iti sve pozicionirane elemente i napisati nazive ta dva tipa rezawa.

2. Koje vrste deformacija karakteri{u zonu kontakta izme|u

alata i materijala u toku obrade rezawem? Elasti~ne deformacije. Plasti~ne deformacije. Razarawe. Odvo|ewe sloja materijala (strugotina).

3. [ta ~ini osnovna kretawa obradnog sistema?

Glavno kretawe. Pomo}no kretawe. Podeona kretawa. Poziciona kretawa.

4. [ta ~ini dopunska kretawa obradnog sistema?

Podeona kretawa. Poziciona kretawa.

5. Ko naj~e{}e izvodi glavno kretawe?

Alat. Obradak.

6. Koliko glavnih a koliko pomo}nih kretawa mo`e da ima jedan metod obrade (strugawe, rendisawe, ...)?

Jedan metod obrade mo`e da ima samo jedno glavno i jedno ili vi{e pomo}nih kretawa.

7. Na slici 2 prikazan je kinematski model obrade strugawem. Koji su osnovni elementi procesa rezawa (bazni)? Upisati nazive na ostavqenim mestima.

Brzina rezawa. Broj obrtaja. Brzina pomo}nog kretawa. Korak. Du`ina obrade. Dubina rezawa. Du`ina se~iva u kontaktu.

8. Na slici 3 prikazan je kinematski model obrade rendisawem. Koji su

osnovni elementi procesa rezawa (bazni)? Upisati nazive na osta-vqenim mestima.

Brzina rezawa. Broj duplih hodova. Brzina pomo}nog kretawa. Korak. Du`ina i {irina obrade. Dubina rezawa. Du`ina se~iva u kontaktu.

9. Na slici 4 prikazan je kinematski model obrade bu{ewem. Koji su

osnovni elementi procesa rezawa (bazni)? Upisati nazive na ostavqe-nim mestima.

Brzina rezawa. Broj obrtaja. Brzina pomo}nog kretawa. Korak. Dubina bu{ewa. Napadni ugao. Du`ina se~iva u kontaktu.

10. Na slici 5 prikazan je kinematski model obrade glo

dawem. Koji su osnovni elementi procesa rezawa (bazni)? Upisati nazive na ostavqenim mestima.

Brzina rezawa. Broj obrtaja. Brzina pomo}nog kretawa. Korak po obrtaju. Korak po zubu. Glavno vreme. Proizvodnost. Debqina strug. po zubu. Ja~ina materijala. Svojstva deformacija materijala.

D1

D2

n

a

s

b1

r vs

Obradak

Alat

vs

a

s

(vs)vp

vr (vp)

(vr)

L

B

n vs

D

L

b1r

s/2

L

Lt

n

vs

D sz

am

b

a

Isptosmerno Suprotnosmerno

11. Na slici 6 prikazan je model formirawa strugotine. Ozna~iti osnovne elemente.

AONB Zona rezawa ili zona stvarawa strugotine. AMO Po~etna ravan smicawa. BNO Krajwa ravan smicawa.

12. Napisati ispravne nazive analiti~kih izraza dva oblika

izra`avawa faktora sabijawa strugotine i ozna~iti odgovraju}e veli~ine na slici 7.

1aa

popre~ni faktor sabijawa strugotine.

s uzdu`ni faktor sabijawa strugotine.

13. Na slici 8 prikazani su uticajni faktori na formirawe

strugotine. Potrebno je da se u praznim poqima upi{u ispravni nazivi tih faktora.

14. Koji od navedenih faktora mogu da se svrstaju u kriterijume klasifikacije strugotine?

Bezbednost proizvodnog radnika. Transport strugotine. Mogu}nost o{te}ewa obra|ene povr{ine ili nekog drugog

elementa obradnog sistema.

15. Strugotine se svrstavaju u tri tipa. Koja? Nepovoqne. Dobre. Zadovoqavaju}e.

16. Koji faktori uti~u na oblik i vrstu strugotine?

Materijal obratka. Materijal alata. Geometrija alata. Ma{ina alatka. Vrsta sredstava za hla|ewe i podmazivawe (SHP). Metod upravqawa oblikom (loma~, hinter). Metod obrade.

17. Koji su glavni faktori obrade rezawem?

Brzine rezawa. Sile rezawa.

18. Na slici 9 prikazane su komponente i brzina u zoni rezawa.

Upisati wihove ta~ne nazive, ozna~iti komponente i uglove koje zaklapju me|u sobom.

v brzina rezawa. vs brzina smicawa strugotine. vst brzina kretawa strugotine po grudnoj povr{ini alata.

19. Na slici 10 prikazane su komponente sila u zoni rezawa. Upisati wihove ta~ne nazive, ozna~iti kompo-

nente i uglove koje zaklapju me|u sobom. F1 glavna sila rezawa. F2 sila prodirawa.

O

A

00

a1

a

s

0a1

hemijski sastav mehani~ka svojstva

postojanost otpornost na habawe

stati~ke karakteristikedinami~ke karakteristike

emulzije uqa za rezawe

loma~i strugotine kanali za usmeravawe toka strugotine

uglovi polupre~nik zaobqewa vrha alata

dubina rezawa korak brzina rezawa

Materijal obratka

Materijal alata

Ma{ina alatka

SHP Upravqawe oblikom

Geometrija alata

Elementi rezawa

Ft tangencijalna. Fn normalna. Fs sila smicawa strugotine. Fsn normalna sila u ravni smicawa

20. Kako se defini{e obradivost materijala?

Obradivost je slo`ena osobina materijala koja se koristi za ocenu wegove podobnosti za ma{insku obradu rezawem.

21. [ta uti~e na osobinu obradivosti materijala?

Glavni faktori obrade. Kvalitet obra|ene povr{ine. Vrsta dobijene strugotine.

22. Kqu~ni uticaj na obradivost imaju osobine materijala. Koje?

Fizi~komehani~ka svojstva materijala. Hemijski sastav materijala. Mikrostruktura materijala.

23. U jedna~inama faktora obrade, odnosno funkcija obradqivosti, nedostaju

eksponenti koji pripadaju pojedinim faktorima. Upisati prave oznake i wihove nazive.

1 2

1 2

q qi ki

vp pm

F C a sCv

T a s

Cki i Cv konstante. a, mm dubina rezawa. s, mm/o ili mm/dh korak. T, min period rezawa postojanost. q1, q2, p1, p2, ..., m eksponenti parametri obradivosti.

24. Na slici 11 prikazani su otpori rezawa kod uzdu`nog/popre~nog strugawa (precrtati neta~nu re~).

Ozna~iti ih i napisati wihove ispravne nazive. F1 glavni otpor rezawa. F2 otpor prodirawa. F3 otpor pomo}nog kretawa.

25. Na slici 12 prikazani su otpori rezawa kod uzdu`nog/popre~nog strugawa (precrtati neta~nu re~).

Ozna~iti ih i napisati wihove ispravne nazive. F1 glavni otpor rezawa. F2 otpor prodirawa. F3 otpor pomo}nog kretawa.

26. U op{tem izrazu za komponente otpora rezawa iskazane funkcijama obradivosti nisu upisani

eksponenti prisutnih faktora. Treba da se upi{u i navedu ispravni nazivi svih prisutnih faktora.

,

, ,

i i

i

x y1 ki F

Fi F i

F C a s k N

i 1 2 3k k

Cki konstanta. a, mm dubina rezawa. s, mm/o korak. xi, yi parametri obradivosti. kFi popravni koeficijent koji uzima u obzir ja~inu materijala obratka, geometriju alata i dr.

27. U izrazu za tehnolo{ku brzinu rezawa strugawem nisu upisani eksponenti prisutnih faktora. Treba da

se upi{u i navedu ispravni nazivi svih prisutnih faktora.

m x

, / minav

vy

v v

Cv k mT s

k k

Cv konstanta (mawa vrednost za oko 15% u odnosu na strugawe). x, y, m parametri obradivosti. a, mm dubina rezawa. s, mm/dh korak. kv popravni koeficijent koji uzima u obzir ja~inu materijala, geometriju alata, presek dr{ke no`a, stawe pripremka i primenu sredstava za hla|ewe i podmazivawe.

28. Na slici 13 prikazani su otpori rezawa kod rendisawa. Ozna~iti ih i napisati wihove ispravne nazive. F1 glavni otpor rezawa. F2 otpor prodirawa. F3 otpor pomo}nog kretawa.

29. U izrazu za komponente otpora rezawa iskazane funkcijama obradi

vosti nisu upisani eksponenti prisutnih faktora. Treba da se upi{u i navedu ispravni nazivi svih prisutnih faktora.

,

, ,

i i

i

x y1 ki F

Fi F i

F C a s k N

i 1 2 3k k

Cki konstanta. a, mm dubina rezawa. s, mm/dh korak. xi, yi parametri obradivosti. kFi popravni koeficijent koji uzima u obzir ja~inu materijala obratka, geometriju alata i dr.

30. U izrazu za tehnolo{ku brzinu rezawa rendisawem nisu upisani eksponenti prisutnih faktora. Treba

da se upi{u i navedu ispravni nazivi svih prisutnih faktora.

m x

, / minav

vy

v v

Cv k mT s

k k

Cv konstanta (mawa vrednost za oko 15% u odnosu na strugawe). x, y, m parametri obradivosti. a, mm dubina rezawa. s, mm/dh korak. kv popravni koeficijent koji uzima u obzir ja~inu materijala, geometriju alata, presek dr{ke no`a, stawe pripremka i primenu sredstava za hla|ewe i podmazivawe.

31. Na slici 14 prikazani su otpori rezawa kod rendisawa. Ozna~iti ih i

napisati wihove ispravne nazive. F1 glavni otpor rezawa. F2 otpor prodirawa. F3 otpor pomo}nog kretawa.

32. U izrazu za aksijalni otpor rezawa, iskazan funkcijama obradivosti, nisu upisani eksponenti

prisutnih faktora. Treba da se upi{u i navedu ispravni nazivi svih prisutnih faktora.

,1 1x y3 F vF C D s k N Cm i CF konstante. D, mm pre~nik burgije. s, mm/o korak. x, y, x1, y1 parametri obradqivosti. km i kF popravni koeficijenti zavise od ja~ine i tvrdo}e materijala obratka.

33. U izrazu za tehnolo{ku brzinu rezawa bu{ewem nisu upisani eksponenti

prisutnih faktora. Treba da se upi{u i navedu ispravni nazivi svih prisutnih faktora.

0

0

xv 0

vymC Dv kT s

Cv konstanta. T, min period postojanosti. 0 koeficijent uticaja bu{ewa. m, x0, y0 parametri obradivosti. km popravni koeficijent ja~ine materijala obratka.

34. Na slici 15 prikazana sa dva tipa glodawa. Upisati wihove nazive i ozna~i

ti smerove kretawa za obradke i glodala.

35. Na slikama 16 i 17 prikazani su otpori rezawa za oba tipa glodawa. Treba da se upi{u wihove oznake i ispravni nazivi.

F1(i) glavni otpor rezawa itog zuba. F2(i) otpor prodirawa itog zuba.

t t

t t

Istosmerno

Suprotnosmerno

n

n

vs

vs

a

sz

3

sz

2

a

3 2

D

D

=1

=1

36. Na slici 17 prikazani su otpori rezawa za suprotnosmerni tipa glodawa. U pro{irenom izrazu za glavni otpor rezawa po zubu treba da se upi{u oznake, ispravni nazivi i eksponenti.

( ) 11 x1 F iF i C b a

CF konstanta. b, mm {irina glodawa. ai, mm debqina strugotine itog zuba u zahvatu. x1 parametar obradivosti.

37. Napisati ispravne nazive faktora koji su prisutni u izrazu za otpor

prodirawa pri obimnom glodawu.

( ) ( )2 i 1 iF F F1(i) glvani otpor rezawa po zubu. relativna deformacija smicawa.

38. U izrazu za obimnu silu pri obimnom glodawu nisu upisanei ekspone

nti. Potrebno je da se upi{u na odgovaraju}im mestima i da se napi{u ispravni nazivi svih faktora.

,o o o

0

x y qp z

om Fi

C a s b zF k N

D

Cp konstanta. a, mm dubina rezawa. z broj zuba glodala. xo, yo, qo, io parametri obradivosti. kF popravni koeficijent proizvod popravnih koeficijenata brzine rezawa i grudnog ugla.

39. U izrazu za tehnolo{ku brzinu rezawa glodawem nisu upisani eksponenti prisutnih faktora. Treba da

se upi{u i navedu ispravni nazivi svih prisutnih faktora.

m/min,i

vm x q y uz

Cv Dv kT a b s z

sz, mm/zubu korak po zubu. Cv konstanta. D, mm pre~nik glodala. T, min period postojanosti. a, mm dubina rezawa. b, mm {irina glodawa. z broj zuba glodala. x, y, m, q, u, i parametri obradivosti. kv popravni koeficijent brzine rezawa materijali alata i obratka.

40. Na slici 18 prikazane su komponente otpora rezawa kod bru{ewa. Treba da se upi{u oznake i ispravni

nazivi. Fom sredwa obimna komponenta. Fr radijalna komponenta. Fa aksijalna komponenta.

A`urirano 11. aprila 2014.g. mV{

F1(3)

F1(2)

n

vs

F1(1)F2(1)

F2(3)

F2(2)

3

Istosmerno

=12

F1(1)

F1(2)

n

vs

F2(1)

F2(2)

F1(3)

F2(3)

Suprotnosmerno

3 =1

2

Tocilo ntnt

nr nrsa

FrFa Obradak Fom

Fom

Naziv dokumenta: 6. Pitawa_Kvalitet i re`imi obrade.doc

Pitawa za kolokvijum Kvalitet i re`imi obrade

1. [ta je obuhva}eno kvalitetom proizvoda? Ta~nost obrade. Kvalitet obra|enih povr{ina.

2. [ta predstavqa ta~nost obrade (definicija)?

Predstavqa komparativno svojstvo izra`eno stepenom podudarnosti obra|enih povr{ina delova sa prethodno utvr|enim etalonom.

3. Koje osobine obratka obuhvata ta~nost obrade?

Ta~nost mera. Ta~nost oblika povr{ina. Ta~nost me|usobnog odnosa dve ili vi{e povr{ina.

4. Kako se iskazuje ta~nost mera (definicija)?

Ta~nost mera iskazuje se stepenom podudarnosti ostvarenih sa nominalnim merama.

5. Kako se iskazuje ta~nost mera (definicija)? Ta~nost oblika povr{ina izra`ava se stepenom podudarnosti obra|enih povr{ina i odgovaraju}ih

geometrijskih povr{ina.

6. Kako se iskazuje ta~nost me|usobnog odnosa povr{ina (definicija)? Ta~nost me|usobnog odnosa povr{ina izra`ava se odstupawima od zadatog nominalnog polo`aja.

7. Kako se zadaju dozvoqena odstupawa?

Tolerancijama mera. Odstupawima oblika. Odstupawima me|usobnog odnosa povr{ina.

8. [ta defini{e kvalitet obra|ene povr{ine?

Hrapavost. Valovitost. Fizi~komehani~kia svojstva povr{inskog sloja.

9. [ta je hrapavost povr{ine?

Hrapavost predstavqa mikrogeometrijske neravnine na maloj, referentnoj du`ini odre|enog pravca povr{ine.

10. [ta je valovitost?

Valovitost obuhvata neravnine povr{ine u odre|enom pravcu na du`ini koja je ve}a od referentne du`ine.

11. [ta sadr`i struktura oznake broja klase hrapavosti?

Sadr`i latini~no slovo N i broj ~ija je vrednost od 1 do 12.

12. [ta ~ini strukturu re`ima obrade? Dubina rezawa, a Broj obrtaja obratka ili alata, n Broj duplih hodova obratka ili alata, nLd Korak, s Brzina pomo}nog kretawa, vs Broj prolaza, i

13. Na slici 1 predstavqeni su uticajni

faktori na prora~un i izbor re`ima obrade. Na predvi|ena mesta treba da se unesu ispravni nazivi elemenata.

14. [ta je pripremak (definicija)?

Pripremak je polazni materijal u obliku polufabrikata ili sirovine, koji se transformacijom u obradnom procesu pretvara u izradak, odnosno gotov deo.

15. Kako se naj~e{}e izra|uju pripremci?

Livewem od sivog ili ~eli~nog liva i obojenih metala. Kovawem na ~eki}ima ili presama. Vaqawem i vu~ewem; polufabrikati od ~elika i obojenih metala.

16. Kako se defini{e dodatak za obradu?

Predstavqa sloj materijala koji treba da omogu}i najmawu dubinu rezawa u svakom zahvatu pri ~emu se elimini{u gre{ake prethodne obrade ili prethodnog zahvata.

17. Da li se dubina rezawa odre|uje za operaciju, zahvat ili prolaz (zaokru`iti ta~an pojam) i na osnovu

~ega? Odre|uje se za svaki zahvat posebno na osnovu dodataka za obradu i mera pripremka.

Teh

ni

~k

i

usl

ovi

Ta~ost mera

Ta~ost oblika

Povr{inski kvalitet

Ek

on

om

ski

us

lo

vi

Cena

Serija

Obim proizvodwe

Tehnolo{ki uslovi

Me

to

d o

br

ad

e

Ma{

in

a

Al

at

P

ri

bo

r

Pr

ip

rem

ak

Ma

te

ri

jal

al

ata

M

ater

ija

l p

ri

pr

emk

a

n a

s

Slika 1

18. Na osnovu ~ega se prora~unava korak rezawa? Na osnovu otpornosti elemenata obradnog sistema. Na osnovu kvaliteta obrade.

19. Na osnovu ~ega se prora~unava korak rezawa kod strugawa?

Otpornost alata (otpornost dr{ke no`a). Kvalitet obra|ene povr{ine. Stabilnost obratka i kvalitet obra|ene povr{ine. Stabilnost obratka i ta~nost.

20. U izrazu za korak strugawa s obzirom na otpornost no`a (s) nisu upisani eksponenti prisutnih

faktora. Treba da se upi{u i navedu ispravni nazivi svih prisutnih faktora.

doz mm/o' ,11

1

yx

o k Fs

C C a k

doz, N/mm2, (doz = 200250) dozvoqeni napon na savijawe za materijal dr{ke no`a. So, mm

2 konstanta stezawa, popre~nog preseka i geometrije alata. Ck1, N/mm2 specifi~na sila. a, mm dubina rezawa. x1, y1 parametri obradivosti. kF1 popravni koeficijent.

21. U izrazu za korak strugawa s obzirom na kvalitet obra|ene povr{ine (s) nisu upisani eksponenti

prisutnih faktora. Treba da se upi{u i navedu ispravni nazivi svih prisutnih faktora.

"s - za zaobqen vrh - za o{tar vrh'( )r r

8rH

H ctg ctg H, mm najve}a visina neravnina teorijskog profila obra|ene povr{ine. r, mm polupre~nik zaobqewa vrha alata. r i r napadni i pomo}ni napadni ugao glavnog i pomo}nog se~iva alata.

22. U izrazu za korak strugawa s obzirom na stabilnost obratka i kvalitet obra|ene povr{ine (s) nisu

upisani eksponenti prisutnih faktora. Treba da se upi{u i navedu ispravni nazivi svih prisutnih faktora.

mm/o,.

11

1

2y x 3k F

E Is0 8 C a k

2, mm dodatak za finu obradu rezawa strugawem. E modul elasti~nosti materijala obratka (E=22.2105 kN/cm2). I aksijalni moment inercije kriti~nog preseka obratka. koeficijent stezawa obratka. aktivna du`ina obratka.

23. U izrazu za korak kod fine obrade strugawem s obzirom na stabilnost obratka i kvalitet obra|ene

povr{ine (s) nisu upisani eksponenti prisutnih faktora. Treba da se upi{u i navedu ispravni nazivi svih prisutnih faktora.

mm/omax ,.

11

1

y x 3k F

f E Is0 4 C a k

fmax, mm maksimalni ugib. E modul elasti~nosti materijala obratka (E=22.2105 kN/cm2). I aksijalni moment inercije kriti~nog preseka obratka. koeficijent stezawa obratka. aktivna du`ina obratka.

24. U izrazu za korak rendisawa s obzirom na otpornost no`a (s) nisu upisani eksponenti prisutnih

faktora. Treba da se upi{u i navedu ispravni nazivi svih prisutnih faktora.

doz mm/dh' ,11

1

yx

o k Fs

C C a k

doz, N/mm2, (doz = 200250) dozvoqeni napon na savijawe za materijal dr{ke no`a. So, mm

2 konstanta stezawa, popre~nog preseka i geometrije alata. Ck1, N/mm2 specifi~na sila. a, mm dubina rezawa. x1, y1 parametri obradivosti. kF1 popravni koeficijent.

25. U izrazu za korak rendisawa s obzirom na kvalitet obra|ene povr{ine (s) nisu upisani eksponenti prisutnih faktora. Treba da se upi{u i navedu ispravni nazivi svih prisutnih faktora.

"s - za zaobqen vrh - za o{tar vrh'( )r r

8rH

H ctg ctg H, mm najve}a visina neravnina teorijskog profila obra|ene povr{ine. r, mm polupre~nik zaobqewa vrha alata. r i r napadni i pomo}ni napadni ugao glavnog i pomo}nog se~iva alata.

26. U izrazu za proveru koraka burgije pre~nika do 16 mm nisu upisani eksponenti prisutnih faktora.

Treba da se upi{u i navedu ispravni nazivi svih prisutnih faktora.

, doz mm/o,

1 3 xyp y

m Ms D

42 C k

p, doz, N/mm2 dozvoqen napon na pritisak za materijal burgije, p, doz 300 N/mm2. D, mm pre~nik burgije. CM, Nmm/mm2 specifi~ni moment. x, y parametri obradivosti. kM popravni koeficijent koji zavisi od ja~ine, odnosno tvrdo}e materijala obratka.

27. Korak rezawa kod glodawa odre|uje se na tri na~ina. U navednoj listi ozna~iti ispravne.

Dozvoqen ugib vratila glodala. Kvalitet obra|ene povr{ine. Ta~nost mera.

28. U navedenom izrazu za korak glodawa s obzirom na dozvoqeni ugib upotrebqene su oznake osnovnih

faktora. Navesti wihove ispravne oznake i nazive.

mm/zubu1' max

1 xz 3 2 2 2F 1 2

110 E I fs ,

C b (q q ) (1 )

1 V 1F k F FC C k k

E modul elasti~nosti materijala obratka (E=22.2105 kN/cm2). I, mm4 aksijalni moment inercije kriti~nog preseka obratka, I 0.05d4. fmax, mm najve}i dozvoqeni ugib vratila, fmax=0.050.2. du`ina vratila. CF konstanta. b, mm {irina glodawa. x1 parametar obradivosti. Ck1, N/mm2 specifi~na sila. kFv i kF1 popravni koeficijenti.

29. U navedenom izrazu za korak glodawa s obzirom na ta~nost obrade upotrebqene su oznake osnovnih

faktora. Navesti wihove ispravne oznake i nazive.

mm/zubu'' ,

1

11 x

z 3F 2 1

110 E I fsC b q q

1 V 1F k F FC C k k

E modul elasti~nosti materijala obratka (E=22.2105 kN/cm2). I, mm4 aksijalni moment inercije kriti~nog preseka obratka, I 0.05d4. f = (0.30.35)d, mm dozvoqeni ugib vratila d, mm dowe odstupawe tolerancije mere koja predstavqa razmak izme|u obra|ene i odgovaraju}e bazne povr{ine.

du`ina vratila. Znak se odnosi na suprotnosmerno a znak + na istosmerno glodawe. CF konstanta. b, mm {irina glodawa. x1 parametar obradivosti. Ck1, N/mm2 specifi~na sila. kFv i kF1 popravni koeficijenti.

30. U navedenom izrazu za korak kod obimnog glodawa s obzirom na ta~nost obra|ene povr{ine upotrebqene su oznake osnovnih faktora. Navesti wihove ispravne oznake i nazive.

mm/o, mm/zubu, ,zss 4HD sz

H, mm najve}a visina neravnina teorijskog profila obra|ene povr{ine. D, mm pre~nik glodala. z broj zuba glodala.

31. U navedenom izrazu za korak kod ~eonog glodawa s obzirom na ta~nost obrade upotrebqene su oznake

osnovnih faktora. Navesti wihove ispravne oznake i nazive.

mm/zubu'z r rs H(ctg ctg ), H teorijska hrapavost bira se na osnovu klase hrapavosti. r napadni ugao glavnog se~iva alata. r napadni ugao pomo}nog se~iva alata.

32. U prora~unu broja obrtaja i broja duplih hodova primewuju se dva osnovna pristupa. Ozna~iti ispravne

navode u listi. Puno iskori{}ewe postojanosti alata. Puno iskori{}ewe snage ma{ine.

33. U prora~unu broja obrtaja kod strugawa s obzirom na puno iskori{}ewe postojanosti alata koristi se

navedeni izraz. Izabrati ispravne nazive svih prisutnih faktora.

, o/minm xa

v vA y

o

320C knDT s

Cv konstanta. kv popravni koeficijent. D, mm pre~nik strugawa. T, min postojanost alata. a, mm dubina rezawa. so, mm/o merodavni korak. x, y, m parametri obradivosti.

34. U prora~unu broja duplih hodova kod rendisawa s obzirom na puno iskori{}ewe postojanosti alata

koristi se navedeni izraz. Izabrati ispravne nazive svih prisutnih faktora.

dh/minm x

,( ) a

v vLA y

o

1000 r C kn1 r L T s

r faktor povratne sprege. Cv konstanta. kv popravni koeficijent. L, mm du`ina obrade. T, min postojanost alata. a, mm dubina rezawa. so, mm/o merodavni korak. x, y, m parametri obradivosti.

35. U prora~unu broja obrtaja kod bu{ewa s obzirom na puno iskori{}ewe postojanosti alata koristi se

navedeni izraz. Izabrati ispravne nazive svih prisutnih faktora.

o/minm

,o

v o vA 1 x y

o

320 C knD T s

Cv konstanta. o koeficijent uticaja bu{ewa; o=f(L/D). kv popravni koeficijent. D, mm pre~nik burgije. T, min postojanost alata. so, mm/o merodavni korak. x, y, m parametri obradivosti.

36. U prora~unu broja obrtaja kod glodawa s obzirom na puno iskori{}ewe postojanosti alata koristi se

navedeni izraz. Izabrati ispravne nazive svih prisutnih faktora.

o/min m x

,a

o v vA o1 i y q u

z

320 C k Cn CD s T b z

Cv konstanta. kv popravni koeficijent brzine rezawa; materijal alata i obratka. D, mm pre~nik glodala.

T, min postojanost alata. a, mm dubina rezawa. b, mm {irina glodawa. sz, mm/zubu korak po zubu. z broj zuba. x, y, m, q, u, i parametri obradivosti.

37. U prora~unu broja obrtaja kod strugawa s obzirom na puno iskori{}ewe snage ma{ine koristi se

navedeni izraz. Izabrati ispravne nazive svih prisutnih faktora.

o/min.

,1 1

6M

M x yk1 o F

19 11 10 PnDC a s k

PM, kW snaga pogonskog motora. stepen korisnosti pogonskog motora. D, mm pre~nik strugawa. Ck1, N/mm2 specifi~na sila. a, mm dubina rezawa. x1, y1 parametri obradivosti. kF1 popravni koeficijent.

38. U prora~unu broja duplih hodova kod rendisawa s obzirom na puno iskori{}ewe snage ma{ine koristi

se navedeni izraz. Izabrati ispravne nazive svih prisutnih faktora.

o/min,( ) 1 1

6M

LM x yk1 o F

60 10 r Pn1 r L C a s k

r faktor povratne sprege. PM, kW snaga pogonskog motora. - stepen korisnosti pogonskog motora. L, mm du`ina obrade. Ck1, N/mm2 specifi~na sila. a, mm dubina rezawa. so, mm/o merodavni korak. x1, y1 parametri obradivosti. kF1 popravni koeficijent.

39. U prora~unu broja obrtaja kod bu{ewa s obzirom na puno iskori{}ewe snage ma{ine koristi se

navedeni izraz. Izabrati ispravne nazive svih prisutnih faktora.

o/min.

,6

MM x y

m o M

9 55 10 PnC D s k

PM, kW snaga pogonskog motora. stepen korisnosti pogonskog motora. CM, Nmm/mm2 specifi~ni moment. D, mm pre~nik burgije. so, mm/o merodavni korak. x, y parametri obradivosti. kM popravni koeficijent.

40. U prora~unu broja obrtaja kod bu{ewa s obzirom na puno iskori{}ewe snage ma{ine koristi se

navedeni izraz. Izabrati ispravne nazive svih prisutnih faktora.

o/min.

,o o o o

6M

M 1 i x y qp z F

19 11 10 PnD C a s b z k

PM, kW snaga pogonskog motora. stepen korisnosti pogonskog motora. D, mm pre~nik glodala. Cp, N/mm2 specifi~na sila. a, mm dubina rezawa. b, mm {irina glodawa. sz, mm/zubu korak po zubu. z broj zuba. xo, yo, qo, io parametri obradivosti. kF1 popravni koeficijent.

41. Na koje na~ine se realizuje obrada slo`enih zahvata, odnosno kako se ostvaruje program upravqawa putawom alata ili obratka?

Mehani~ki {ablon za kopirawe (serijski ili masovni tip proizvodwe). Pomo}u upravqa~ke jedinice NU ma{ine alatke (maloserijski ili pojedina~ni tip proizvodwe).

42. Kako se zaokru`uje vrednost izra~unatih brojeva obrtaja kod obrade slo`enim zahvatom?

Na prvu mawu celobrojnu vrednost kod kontinualnih prenosnika za glavno kretawe. Na prvu mawu standardnu vrednost kod stepenastih prenosnika.

A`urirano 11. aprila 2014.g. mV{

1. _ _ 2. _ _ 3. _ _ 4. _ _ 5. _ _6. _ _