1111111111111

manja hala za Inox

STATIKI PRORAUNHALA INOX BEZ GREJANJA/ TR limA) KROVNA KONSTRUKCIJA

A.1. KROVNI POKRIVA:

jednostruki elini pocinkovan i plastificirani limTR 35/200/0.7, g=max 10kg/m2 nagib krovnih ravni tg(=10.5% (( ( 6()

optereenje sa krova:

sopstv. teina pokrivaa g=0.10/cos ( = 0.11

sneg (povrem. optereenje) s=95-(/100= 0.89

q*=1.00kN/m2 osnove

optereenje vetrom: (nezavisno od pokrivaa, i praktino nebitno od nagiba)

prema JUS U.C7.110 i U.C7.112: visina objekta do slemena- HSz = 1.2

b=1.00, ( =0.14 za otvoren teren

Kz2= 0.95 - faktor ekspozicije za visinu h=z(m) za otvoren teren usvojeno Kz2=1.00 qm,T,z= qm,T,10(Sz2(Kz2 = 0.22(1.22( 1.00 = 0.32 kN/m 2

objekat prema taki 4. JUS U.C7.112 spada u grupu malih krutih zgrada-

objekat sa referentnom visinom manjom od 15.0m, sa odnosom irina i visina2 i deformacijom vrha objekta manjom od h/250 (x ((=23.8/92.9=0. 256 ->

-> (=0.95, za liniju A prema tablici 3 pomenutog JUS-a

(i, max=N/A/(= 187.6/13.2/0.95=15.0 kN/cm2

(i, max < (dop(18.0kN/cm2)

2.donji pojas nosaa zategnut: Z max=U4=193.8 kN, ista kutija HOP (80(120(3.5mm

pa je ( z, max=Z/A= 193.8/13.2=14.7 kN/cm2 3.3.2. ispuna nosaa - jaa grupa tapova:

- oslonaka dijagonala D16= -70.4 kN, Lo=0.92 m - usvojena neto vea kutija, primereno duini i sili nad srednjim osloncem- HOP(60(60(3mm, A=6.6cm2 i=2.27 cm, g=5.2kg/m, Li=Lo=92 cm

(= Li/i=92/2.27=40.5-> ((=40.5/92.9=0.44 -> (=0.93, za liniju A prema tablici 3 pomenutog JUS-a

- (i, max=N/A/(= 70.4/6.6/0.93=11.5 kN/cm2< (dop (18.0kN/cm2) 3.3.3. ispuna nosaa-slabija grupa:

s obzirom na duine tapova ispune i da neto vei tapovi nee posebno uticati na ukupnu teinu reetke, usvojena kutija HOP(50(50(3mm A=5.4 cm2 , i=1.9 cm

za D20 = -35.0 kN, Lo=1.02 m(= Li/i=102/1.9=53.7-> ((=53.7/92.9=0.58 -> (=0.89, za liniju A(i, max=N/A/(= 35.0/5.4/0.89= 7.3 kN/cm2

Konano usvojeno:

- Svi pojasni- konturni tapovi HOP ( 80(120(3.5 mm, g= 10.4 kg/m poloena- tapovi ispune D13/D14, D16/D17: HOP ( 60(60(3mm, g= 5.2 kg/m

- Ostali tapovi ispune HOP ( 50(50(3mm, g= 4.3 kg/m dole su prikazani jai tapovi ispune duplom linijom. 3.4. veze tapova ispune prema pojasevima:

svi tapovi ispune zavareni su za pojasne tapove ugaonim avovima a=3mm po obimu tapa.

pojasevi se nastavljaju sueonim avovima ili podvezicama d=4mm.

3.5. oslonac reetke na stub

reetka se oslanja na stub preko leine ploe 300(220(8mm, zavarene sa

dva ugaona ava za donji pojas nosaa.

Ankeri za stub- 2 anker zavrtnja M16 po detalju, primaju siue dejstvo vetra

sa krova

donja leina ploagornja leina ploa- sa ovalnim rupama- pokretan oslonac

- osovinski razmak stubova: Lo=1400cm

- spoljna duina reetke:

Lre=1408cm

A.4. RIGLA U FASADI Ova hala ima za fasadnu oblogu vertikalno postavljene table TR lima. Usvojen na poetku- krovno fasadni TR 40/230/0.55mm (nije predvieno grejanje).

Lim e zapravo leati na temeljnim gredama po obimu hale.

Fasadne rigle: s obzirom na ukupnu visinu objekta i karakteristike/ krutost lima, ovde usvojena horizontalna fasadna rigla na treinama visine magacina. U nivou poda e se lim vezati za t. gredu preko L profila naknadno utiplovanog u beton, a u visini krova za krovnu ronjau na strehi. optereenje: fasadne rigle nose vertikalne limove i primaju vetar sa fasade, preko obloge

- s.t. rigle: max g=10 kg/m sa vezama

- proraun optereenja vetrom uraen na strani 2

fasada:wre=1.3 ( 0.32 = 0.42 kN/m2

wrs=-0.8 ( 0.32 = -0.256 kN/m2

wri=+0.70(0.32=+ 0.224 kN/m2izloena strana

zaklonjena strana

unutranje dejstvo v.

- horizontalno- qX=1.50((0.42+0.224)= 1.00 kN/m du rigle na viljoj strani

- vertikalno- samo s.t. riglei deo lima: qY=1.5(0.1+0.1=0.25 kN/m

statiki uticaji: rigle su realno krae za irinu stuba- radie se spoljnom stranom

ravne sa stubom ili 1 cm ispred, zbog izravnanja fasadeSrednje polje u hali je znatno ire od ostalih bokih, a pogotovu kalkanskih.

Usvojie se fasadne rigle razliitih dimenzija. Linijsko optereenje isto 4.1. polja L=5.30 m, bona, polja L=4.50-5.0, kalkani- kraa polja i manja kutijaMx-x= 5.22/8(0.25=0.845 kNm

My-y=5.22/8(1.0=3.38 kNm

2Rh= 5.30 kN

2Rv= 1.33 kN

dimenzionisanje: za .0361 (dop,II=18.00 kN/cm2usvojena horizontalno poloena kutija

HOP (60(100(3.0mm, sledeih geometr. karakteristika:

A=9.1 cm2, Wx=24.1 cm3 Wy= 18.2 cm3, g=7.1kg/m

- kontrola napona:

(max=Mx/Wx+My/Wy= 338/24.1+85/18.2 = 18.7 kN/cm2 >18.00 (( dop) s obzirom na trenutno dejsto vetra i 4% prekoraene napone, nee se menjati usvojena kutija

4.2. polje L=6.50 m, zadnje podunoMx-x= 6.42/8(0.25=1.28 kNm

My-y=6.42/8(1.0=5.12 kNm

2Rh= 5.80 kN

2Rv= 1.50 kN

za ovo polje usvojena kutija kao ronjaa-HOP(120(80(3.5mm: A=13.2 cm2, g=10.2 kg/m, Wx=43.1 cm3 Wy= 34.5cm3(max=Mx/Wx+My/Wy= 580/43.1+150/34.5 =17.8 kN/cm2 (18.00 (( dop)

A. 5. SPREGOVI U RAVNI KROVA

U prvom i poslednjem polju hale potrebno je da se urade spregovi u ravni gornjeg pojasa reetke, u vidu dijagonala od L profila HOP L50(50(3mm zavarenih preko vornih ploica 4mm, za gornje pojaseve reetki, a ispod ronjaa.

A.6. VERTIKALNI PODUNI SPREG

Du slemena reetke po duini hale, uraditi poduni (montani) spreg u

vertikalnoj ravni, u vidu dijagonala od L profila 50(50(3mm, zavarenih za srednju vertikalu reetke i dodatni tap u donjem pojasu. (gornje dve ronjae u slemenu su deo sprega, a i inae se moraju povezati meusobno flahom (30 x3mm ili slinim)

B) VERTIKALNI NOSEI ELEMENTI

Vertikalnu noseu konstruckiju hale ine etiri poprena rama. Dva srednja rama su sa reetkama i stubovima ukljetenim u podove.

Krajnji- kalkanski ramovi imaju meustubove zbog fasadne obloge i kosu riglu od kutije, umesto reetkastog krovnog nosaa.

B.1. SREDNJI POPRENI RAM HALE

ema srednjeg poprenog rama, sa dva stuba i reetkom:

ista visina -H=4.0mstubovi: kutijasti HOP 200(100(5mmrigla rama: reetkasti nosa

1. EMA I OPTEREENJE1.1. Vertikalno optereenje:

prema reakcijama reetke za prvo unutranje polje, kao merodavno, dole se daje pregled sila na vrhovima stubovastub L/D

reakc. reetke: Rg+s9.2+44.6

reakc. reetke: Rw10.0

sopstv. te. fasade:4(5.8(0.1=2.4

sopstv. te. stuba:4(0.25=1.00

Rg=

Rs+w=12.6 kN

44.6+10

1.2. Horizontalno optereenje vetrom: w= 0.32 kN/m2

prema proraunu na strani br. 2, dole su data/ ponovljena optereenja vetrom

linijsko optereenje du stuba u jednom od srednjih ramova: vetar se prenosi preko fasade na stubove. Pripadajua irina: b=(6.5+5.3)/2=5.8m za srednji ram unutranje dejstvo vetra du vertikalnih ravni e se uzeti istovremeno sa spoljnim, sa istim smerom dejstva.

vetar na krovu: ovde e se dati svaki sluaj za sebe / sa svojim koeficijentom krajnji stub- izloena strana: e+iqw=5.8((0.45+0.224)= 3.9 kN/m

krajnji stub- zaklonjena strana: e+iqw=-5.8((0.256+0.224)=-2.78 kN/m

preko krova,upravno na kosu ravan:

-izloena strana, za ( =6(:wwe1=-5.8(0.45=-2.60kN/m

- zaklonjena strana krova, spoljno:hwe2=-5.8(0.224 ( 1.3 kN/m

- unutranji vetar:hwi=5.8(0.224 = 1.3 kN/m

1.3. Horizontalno optereenje- seizmiki uticaji

objekat se nalazi u VIII zoni MCS, II je kategorije

Horizont. sila od dejstva seizm. uticaja, prema Pravilniku o graenju objekata

visokogradnje u seizmikim podrujima, naneta u nivou vrha stuba, iznosi:

Hs=K(G= (Ko(Ks(Kp(Kd)(((G+S+P/2)

za eline konstrukcije sa dijagonalama, Kd=1.6:

K=1.0(0.05(1.0(1.6=0.08

G= svo stalno, sneg, polovina korisnog, bez vetra, treina stuba i fasade- raunae se za jedno celo polje i dva stuba u ramu

G= 2((9.4+44.6)+2(4(1.0/3=110 kN po ramuHs=0.08(110=8.9 kN - ukupna horizont. sila u nivou vrha stubova

2. Statiki uticaji

2.2. vetar

ema optereenja

statiki uticaji

reakcije oslonaca

R0=-14.8 kNR1=-12.2 kN

2.3. seizmika ema optereenja

statiki uticajireakcije oslonaca

R0=R1=4.45kN

3. Dimenzionisanje stubova: merodavno je optereenje vetrom, uz max N silu

proraun e biti sproveden prema JUS U.E7.096- savijanje sa N silom

merodavni uticaji:

- M=27.9 kNm N= 12.6+44.6+10=67.2 kN- max N sila, min N=12.6kN usvojen stub HOP ( 220(140(5mmGeometrijske karakterisitke stuba:

Ax= 34.7 cm2, g=27.2kg/m Jx= 2351 cm4, Wx= 213.7 cm3 Jy= 1170 cm4, Wy=167.1 cm3 ix=8.2 cm, iy=5.8cm

prema pomenutom JUS-u, (max= (((N+(M(= f (() , a duina izvijanja stuba Li=1.7Lo (stub- konzola)

za Li=Lo(1.7=680 cm -> (=680/8.2=83.0 -> ((=83/92.9=0.893 -> (=1.66 za tabelu A(max=1.66(67.2/34.7+2790/214=16.2 kN/cm2< 18 (II sluaj optereenja)

Poduni pravac ramova:

u podunom pravcu stubovi su ukrueni fasadnim riglama i vertikalnim spregovima, pa je duina izvijanja Li=0.7(Lo. Horizontalne sile se prenose kroz spregove i nema savijanja stubova, pa je proraun prema JUS U.E7.081- za srednji stub, odnosno JUS U.E7.096- savijanje sa normalnom silom za ugaoni stub u hali 4. Anker ploa stuba glavnog rama

merodavne sile za dimenzionisanje:

Mmax =27.9 kNm

Nmax=Ng+Ns+Nw=67.2kN, Nmin=Ng=12.6 kN

usvojena elina ploa 450(320(12mm, po detalju doleSile u zavrtnjima:

za minimalnu N silu i vetar, i 6 zavrtnjeva u vezi:Zmax= M/e/3-N/6= 2790/3/0.35-12.6/6 =24.5 kN

- za zavrtanj M20, klase vrstoe 4.6/5.8 doputena sila zatezanja za II sluaj optereenja Zmax=24.3 kN pa se moe smatrati da anker zadovoljava

-max prenik rupe za lim t=12mm:

max d1==2.25cm

pa usvojena ploa zadovoljava

B.2. RAM U PREDNJEM / ZADNJEM KALKANU, SA KOSOM RIGLOM

ramovi u osama 1 i 4 imaju meustubove zbog fasadne obloge i kosu riglu od punog profila (kutije) umesto reetkastog krovnog nosaa. Kalkan ima dva meustuba, koji osim to nose kosi krovni nosa, u isto vreme se koriste i za fiksiranje fasade/ event. parapeta i prozora

1. ema i optereenje ema poprenog rama eone fasade, sa dva dodatna stuba:

stubovi: kutijasti HOP 160(100

rigla rama: ista kutija

S obzirom na jednaku duinu ronjaa u krajnjim poljima , linijski teret du kosih rigli e biti isti za oba rama u kalkanima. Takoe je i ukupno horizontalno optereenje (povrinsko) isto na obe strane, samo e se deliti zavisno od razmaka stubova. Vertikalni tereti od fasade: kao i gore, uzeto samo po 1.0m fasadne obloge, Tr lim lei zapravo na temeljnim gredama.

Vertikalno optereenje:

krajnaj reakcija ronjae- P=3.6kN

s.t. grede i opivi: g=0.20kN/m2. Statiki uticaji

ema optereenja konc. silama + s.t.grede g=0.2kN/m

Mmax=6.2 kNmRmax=14.4 kN

2. DIMENZIONISANJE RIGLE U KALKANU: Mx, max= 6. 2 kNm.

N max=14.0 kN - uticaji horizontalnog sprega u ravni krova, u kalkanu- usvojena kutija prema stubu u kalkanu- HOP (140(100(4mm, A=18.4 cm2, g=14.3kg/m, Wx=73.7cm3 (max=1.4(14/18.4+620/73.7=9.5kN/cm2 detalj veze stub/ rigla/ ronjaa dat je desno

B.3. STUBOVI U KALKANU: stubovi su u nivou poda ukljeteni, a u vrhu je stubu spreeno pomeranje- preko

rigle i ronjaa koje su deo horizontalnog poporenog sprega.

1. Optereenje vetrom: Razmak stubova u kalkanu: 4.5+5.0/2=4.75 m, uzee se isto povrinsko optereenje kao za popreni ram, pa je:

qw=4.75( (0.45+0.224)= 3.20 kN/m N sila: stub je u ovom sluaju srednji oslonac kalkanske rigle-Rmax =14.4 kN 2. Statiki uticaji:

srednji stub u kalkanu:

Mw,o= 5.02/8(3.2=10.00kNm

Mwpolja=4.7 kNm

Hw3(= 6.0 kN

Hw3= 10.00 kN

N= 14.4 kN od rigle

3. Dimenzionisanje:

proraun e biti sproveden prema JUS U.E7.096- savijanje sa N silom

merodavni uticaji:

M=10.0 kNm N=14.4+5.0(0.40=16.4 kN- max N sila

usvojen stub HOP ( 140(100(4

geometrijske karakterisitke stuba:

Ax= 18.4cm2Wx= 73.7 cm3, Wy=61.0 cm3ix = 5.3 cm, iy = 4.1 cm

g = 14.3 kg/m

prema pomenutom JUS-u, (max=(((N+(M(=f (() , a duina izvijanja stuba Li=0.7 Lo (u donjem osloncu je stub ukljeten, na vrhu zglobno vezan)za Li=07(Lo=350 cm -> (=350/5.3=66.0 -> ((=66/92.9=0.71 -> (=1.48(max=1.48(16.4/18.4+1000/73.7=14.9 kN/cm2Zbog fasade, slobodna duina izvijanja stubova e biti jo manja a time i koeficijent izvijanja (. Zadrae se usvojena kutija

4. Anker ploa stuba u kalkanu merodavne sile za dimenzionisanje:

Mmax =10.0 kNm

Nmax=Ng+Ns+Nw=16.4kN

Nmin=Ng=10.0 kN

usvojena elina ploa 350(300(12mm, po detalju

Sile u zavrtnjima:

za minimalnu N silu i vetar

Z= M/e-N/4

= 10.0/2/0.25-10/4=17.5 kN

- za M20, doputena sila zatezanja za II sluaj optereenja Zmax=24.3 kN pa se moe smatrati da anker zadovoljava- dakle isti kao za stub,. samo 4 kom u vezi

armatura u jastuku:

- jastuk dimenzija 30(35cm, armiran po detalju desno

B.4. VERTIKALNI PODUNI SPREGOVI

Radie se vertikalni spregovi od ukrtenih dijagonala, uraeni od L profila

ukupna horizontalna sila u spregu: (hala sa etiri rama), ovde e merodavna H sila od seizmikih uticajaZa etiri rama i dva sprega naizmenino postavljena u prednju i zadnju podunu fasadu: (Hs=4(4.45(19.8kN

Sila u zatezi sprega:

Z=19.8/cos37.6=25 kN

usvojeni profil L50(50(4mm, A=3.8 cm2

(max=25/3.8=6.6 kN/cm2

spreg zavariti ugaonim avovima 2(3(80mm za stubove, preko vornih limova:

F, ukupno=2((8-2(0.3)(0.3=4.4 cm2, vee od osnovnog presekaC) TEMELJI OBJEKTA

Na lokaciji je zateeno jako loe stanje terena, nasip neujednaenog kvaliteta i

debljine (graevinski ut, zemlja, organsko ubre, trava i humus) sa vrlo izvesnim raspadanjem nanetog materijala i samim tim i neujednaenim sleganjem. Ispod ovoga se nalazi ve poznati sloj humusa i barske trave u raspadanju, koji je inae veim delom godine pod vodom. Geomehanikim ispitivanjem lokacije utvren je visok nivo podzemnih voda, u nekim razdobljima godine i do kote samoniklog terena (takoe dobro poznato za ovaj prostor od auto puta do pruge i nanie prema V. Moravi). Oigledno je da fundiranje u sloju ispod nasipa ne bi dalo pozitivan efekat, jer bi se iskop vrio u vodi i vrlo nezdravom sloju tla sklonom raspadanju kome ak ni zateeno billje i gornji sloj nisu uklonjeni pre nasipanja. Drugo, ovako dubok iskop neminovno bi doveo do znatnog proirenja jame iskopa u ionako slabo vezanom nasipu.

S druge strane, gornji sloj, ma koliko nehomogen, ipak je iznad kote najviljih podzemnih voda a koliko- toliko je ugaen saobraajem, radom graevinskih maina i namenskim valjanjem- pripremom parcela za izgradnju objekata.

Nakon konsultacija sa kolegom kome je osnovna delatnost niskogradnja i ima veliko iskustvo u ovoj oblasti, odlueno je da se radi to je mogue plie fundiranje u sloju nasipa koji e u sutini da bude i zavrni sloj za saobraajnice i plato oko buduih objekata. Radie se temeljne trake irine 50cm po obimu objekta i po glavnim osama u oba pravca sa ukrtanjem ispod stubova poprenih ramova i kalkanskih stubova, na dubini 0.60m od kote poda buduih objekata. Rotilj od ovih greda e se objediniti sa podnom ploom srazmerno velike debljine, ovde usvojeno d=25cm. Beton za temelje i plou: MB20, armatura GA240/360 i RA400/500 Model ploe i greda uraen je za krutost podloge sa trenutnim sleganjem od 2-3cm, to nije malo, imajui u vidu ukupno malu teinu objekta i relativno male konc sile iz stubova. Trajna sleganja (vremenska) bi po ovome bila i do tri puta vea od poetnihNapominje se da uticaji dobijeni na modelu mogu da variraju i do duplo veih, zavisno od krutosti podloge- to je podloga manje deformabilna, uticaji su manji i obrnuto. Upravo iz ovog razloga se i radi valjanje posteljice i tamponskog sloja ispod objekta, potrebno je postignuti to vei MS u zateenom nasipu, kako bi se smanjile deformacije betonske kostrukcije a samim tim i uticaji u gredama i ploi.Projektant se unapred ograuje od usvojenih ulaznih parametara tla i pretpostavki o ponaanju podloge, jer je u ovakvim uslovima nemogue pouzdano proceniti posledice fundiranja objekta i po uobiajenom postupku, a pogotovu pri ovako specifinom reenju. Moe se rei da je ovo reenje temeljenja zajedniki zakljuak inenjera niskogradnje i konstruktivca, kao finansijski prihvatljiva varijanta za Investitora a s druge strane i zadovoljavajua sa inenjerske strane. Na kraju, ovakvo tehniko reenje je neuporedivo jeftinije od zamene tla na lokaciji ili pobijanja ipova, koji su u sutini jedino ispravno reenje za ovakve terene.C.1. Optereenje ploe: prema analizi optereenja na prethodnim stranama, dae se koncentrisane sile iz

stubova i stalni tereti od obimnih i unutranjih greda, kao i teina ploe. 1.1. raspodeljeni tereti

stalni tereti: sopstvena te. ploe g=0.25(25= 6.25 kPa

korisno optereenje: u praksi, mogue je vrlo aroliko optereenje masivne podne

ploe, samim tim i znatna varijacija uticaja po poljima. Meutim, merodavni su negativni uticaji u krajnjim poljima ploe, od pritiska stubova, pa ispada da je za uticaje u samoj ploi najnepovoljnije kad je neoptereena. Prvi sluaj na dijagramima- ploa optereena celom povrinom. Model je probno optereen u krajnjim poljima, ime se dobijaju vei negativni uticaji u centralnom delu ploe, i u treoj varijanti, optereeno je srednje poduno polje, za max momente u ploi i gredama u donjim zonama objekta/temeljne ploe. Optereenje e se naneti u iznosu od p=6 kPa.1.2 Linijski tereti od greda

- TEMELJNE GREDE PO OBIMU OBJEKTA- TEMELJNE GREDE UNUTAR OBJEKTA optereenje: sopstv. teina grede g= 0.4(0.6(25=6.00

poduna armatura u gredama dae se u proraunu koji sledi, prema uticajima dobijenom na zajednikom modelu- rotilj greda i ploa d=25cm1.3. konc sile iz stubova

1. STUB POPR. RAMA: ose A, D optereenje: ranije sraunato

reakcija reetke max/min44.6+10/8.6

s.t. stuba i dela fasade4.0

(Qmax=60.0 kN

(Qmin=12.6 kN

momenat od vetra: Mw=27.9 kNm

Arm. bet. jastuk eli. stuba visina jastuka: prema usvojenim kotama, D=0.60 m

jastuk je dimenzija 45(35cm, h=40cm

MB20, RA400/500

Fa, pot=1.8(2790/40/0.9/40=3.5 cm2

usvojeno (3R(14 po strani za vertikalno gvoe, uzengije (8/15cm, po detalju

Anker ploa stuba glavnog rama

ponovie se detalj eline ploe

450(300(12mm, stub u osi jastuka i same ploe, ankeri s navojem 6M20

- stubovi glavnih ramova: HOP(220(140(5

- visina stuba: 4.0 m

2. STUBOVI U KALKANU

optereenje: merodavan srednji-vilji stub u kalkanu

reakcija rigle i stuba Pmax=16.4 kN

momenat od vetra: Mw=10.0 kNmanker ploa kalkanskog stuba

proraun uraen na prethodnim

listovima, elina ploa 350(300(10mm

zavrtnji M20, 4 kom u vezi

stubovi u kalkanu: HOP (140(100(4mm, A=18.4 cm2, g=14.4kg/m

- sva etiri stuba iste visine- oko

armatura u jastuku stuba u kalkanu

C.2. Statiki uticaji u ploi i gredama prema opisanom modelu i gore datim optereenjima dae se dijagrami

merodavnih uticaja u obe zone ploe i momenti u linijskim nosaima- gredama na osnovu kojih e se odrediti armatura u pos temeljne ploe. Kocentrisane sile od stubova su u svakoj varijanti optereenja. Uticaji su dati sa parcijalnim koeficijentima

gornja zona ploe-Comb 2

gornja zona ploe-Comb 3

donja zona ploe- merodavni uticaji

sluaj 1- korisno optrereenje celom povrinom ploe

sluaj 2- korisno optrereenje u krajnjim poljima ploe

sluaj 3- korisno optrereenje u srednjem polju ploe

C.3. Armatura u elementima1. ploa: ve je reeno, MB20, dp=25cm, h=22.5cm, MA500/560 gornja zona ploe: Mu=-28.0 kNm/m Fapot=2800/50/0.9/22.5=2.8cm2/m- potrebna mrea Q335 u gornjoj zoni ( (8/15cm) donja zona ploe: Mu= 12.0 kNm/m u zonama ispod greda u polovini visine grede, kroz poprenu arm greda- uzengija ( 6/25cm, postavie se mrea Q188 ( (6/15cm) celom povrinom donje zone ploe, koja je ujedno i pod hale, sa prekidima kroz grede 2. grede u osama A - D- etiri podune kao i sve druge, dim. 50(60cm, armirane po planu dole i detaljima- sve etiri grede jednako krajnja polja 1-2 i 3-4 srednje polje 2-3

3. poprene grede u osama 1 i 4

U poprenim gredama uticaji malo vie variraju, pa e dve krajnje/ u kalkanima biti neznatno slabije armirane od dve srednje, u ravni reetki

Karakteristini popreni preseci slini gornjim, samo to i u srednjem polju mora da se ugrade 5R(12 u gornjoj zoni

4. poprene grede u osama 2 i 3

dve poprene grede u pravcu stubova glavnih ramova, zavisno od optereenja na ploi, imaju najvee uticaje- potrebno 6R(12 u gornjoj zoni preseka u poljima uz eline stubove ispod reetki.

krajnja polja A-B i C-Dsrednje polje B-C

U upriji,

avgusta 2014.

Sraunao:

Miodrag Miti, dipl.ing.gra.

PAGE 24

_1220600569.bin

_1409219720.unknown

_1243602414.bin

_1194378663.unknown