XV бЕОГРАДСКА ГИМНАЗИЈА

ОП АРТ

Оптичка уметност

Матурски рад из ликовне културе

Ментор: Весна Дејановић Ученик: Исидора Де Лунгин, IV/3 Београд, Мај 2013

Садржај:

Увод- Историја и настанак „Оп Арта“..........................................................4 Карактеристике „Оп Арта“...........................................................................7 Великани „Оп Арта“....................................................................................10 Изложбе посвећене „Оп Арту“..................................................................16 „Оп Арт“ данашњице..................................................................................17 Закључак......................................................................................................23 Литература..................................................................................................25

2

3

Увод

У природи човека, још од његовог настанка па до данас, је да кроз разне видове уметности исказује себе и ширу популацију, своје емотивно и психичко стање. Дозвољава нам да сагледамо историју, да је боље разумемо па чак и нас саме.

Кратак повратак у историју, тачније у Америку 1964, када се још опорављало од атентана на Џона Кенедија, ескалирајућег покрета за грађанска права, инвазије британске поп/рок музике и генерално завршним појмовима за постизање идиличног начина живота (упркос томе што је све то било сакривено у предходним 1950им). С обзиром на околности, то је био савршен тренутак за нови уметнички покрет да упали на сцени.

З октобру 1964, у чланку који описује овај нови уметнички стил, „Тime Magazine“ је сковао фразу „Оптичка уметност“ или како је познатије „Оп Арт“. Термин је упућивао на чињеницу да се Оп Арт састоји од илузије и често се појављује, за људско око, утисак кретања или дисања који је постигнут због прецизне математички засноване композиције.

Неки се ипак залажу је Оп Арт проистекао из конструтивистичких пракси Баухауса. Ово је немачка школа, коју је основао Валтер Гроупис, који је истицао однос форме и функције у оквиру аналаизе и рационалности. Студенти су учени да се фокусирају на укупан дизајн, односно целу композицију, како би представили јединствене радове. Када је Бахаус био приморан да се затвори 1933 године, многи његови инструктори су побегли у Америку, где је покрет узео маха у Чикагу.

Иако је термин био скован и изложба одржана средином 1960, већина људи која се бавила овом темом се слаже да је Виктор Вазарели пионир овог покрета са својом сликом „Зебра“ иѕ 1937/8 године.М.Ц.Есцхер, чији га је стил понекад изазвао да буде наведен као Оп уметник, створио је дела са невероватним видицима и мозаицима који су свакако помогли у правцима за друге уметнике.

На крају се ипак може рећи да Оп Арт не би био могућ, а камоли прихваћен од стране јавности, без предходних Експресионистичких и

4

Апстратних праваца који су де-нагласили или у многим случајевима елеминисали, репрезентацијски предмет.

Као званични покрет, Оп Арт је добио животни век око три године. То није значило да је сваки уметник престао да заступа Оп Арт као свој стил.

Бриџит Рајли је једна вредан пажње уметник, која је прешла из безбојних у обојена дела, али је остала упорно стварајући Оп Арт од свог настанка до данас.

Поред тог, свако ко је прошао кроз фино другоразредно уметничко образовање, вероватно је видео дело или два Оп Арт пројекта, настала током студија Теорија боја.

Такође вредно је напоменути да у дигиталном добу се Оп Арт понекад гледа са дозом збунјености. Можда сте чули, прилично саркастичан коментар по мом мишљењу, коментар: “Дете са правилним софтвером графичког дизајна може да произведе овакве ствари.“ Сасвим тачно, од талентованог детета, са рачунаром и одговарајућим софтвером, у 21. Веку. То свакако није био случај у раним 1960им и 1938 године Вазарелијеве „Зебре“ која говори сама за себе у том погледу. Оп Арт представлја много математике, планске и техничке вештине која никад не може бити верно приказана ако долази свеже штампана са рачунара.

Оригинални, ручно створени Оп Арт заслужује поштовање, у најмању руку.

5

Victor Vasarely „Zebra“ (1938)

6

„ “Карактеристике Оп Арта

Прво и најважније, Оп уметност је створена и постоји да превари очи посматрача. Оп композиције стварају неку врсту визелне напетости, у уму посматрача то ствара илузију покрета. На пример, ако се сконцетришемо на „Dominance Portfolio“ Бриџет Рајлиј из 1977 године, чак и на неколико секунди, почеће да игра и таласа испред нечијих очију. Реално, ви знате да је било које дело Оп Арта равно, статички и дводимензионално. Међутим, ваше очи почињу да шаљу вашем мозгу поруку да је оно што видите почело да осцилира, трепће, удара и сваки други глалог може значити: „Јој! Ова слика се креће!“

Због своје базно геометријске природе Оп Арт, готово без изузетка, је нерепрезентативна уметност.

Коришћени елементи као што су боја, линија и облик, су пажљиво одабрани да би се постигао максималан ефекат.

Критичне технике које се користе у Оп Арту су перспективе и пажљива јуксапозиција боје, без обзира да ли су хроматске или ахроматске.

У Оп Арту, као ни у једној другој уметничкој школи, позитиви и негативни простори у композицији су од једнаке важности. Оп Арт не може се направити без оба.

Сликари Оп Арта су користили знања из геометрије и оптике. У почетку су радили само црно-беле слика, на њима сз тако постављали геометријске облике да постигну оптичку илузију и осећај кретанја и нестабилности.

Оптичка илузија није била новитет јер се и пре користила у свим видовима уметности али новост је код Оп Арта уствари била њена примена у свим могућим правцима.

То је медот сликања која подразумева повезиванје између илузије и равни, између разума и вида. Оп Арт дела су апстрактна и заиста је много више познатих дела која су у црно-белој варијанти.

7

Оп уметност настаје на два начина.Први и најпознатији метод је стварање ефекта кроз употребу узорака и

линија. Често су овакве слике црно-беле или са комбинацијом сиве. Једна од реакција је да линије стварају, после појединих слика, боје због мрежњаче и њеног примања и обраде светлости.

Други метод се достиже комбинацијом боја.

8

Dominance Portfolio, Blue , Bridget Riley , (1977)

9

„ “Великани Оп Арта

Виктор Вазарели (Vásárhelyi Guőző) је био француски сликам мађарског порекла. Сматра се оцем Оп Арта. Базу је пронашао у Паризу 1930их година, где је био графички уметник. Баш у овом граду је створио своје прво значајно дело „Зебра“ које се састоји од закривљених линија, црне и беле боје и „Зебра“ се данас сматра првим делом у Оп уметности.

Биктор Базарели се родио у Печуху, априла 1906. Године, али је своје детињство провео у Будимпешти,а одрастање у Словачкој. 1925. Године је студирао медицину али ју је напустио и уписао графичку школу у Будимпешти , академију Мухеј коју су називали „будимпештански Бахаус“.

1929. година је била година његовог стварања „Модру студију“ и „Зелену студију“,а годину касније се оженио са колегиницом, Клар Спинер, са којим је касније имао двоје деце.

10

Виктор Вазарели напушта Мађарску и сели се у Париз,град уметности и ту ради као графички уметник. Желео је да оснује уметничку школу налик на његову у Будимпешти и поводом тога објављује и прва писана дела.

У наредне три деценије је стварао свој препознатљив геометријски и апстрактни стил користећи разне материјале и употребљавао минимално боја. Умро је у Паризу 15.марта.1997.године када је свет изгубио једног светски признатог и једног од најважнијих уметника 20ог века.

Његове иновације у домену боје и оптичких илузија постале су током 60их и 70их део популарне културе и извршиле значајан утицај на савремене уметнике, индустријски и графички дизајн, архитектуру, модне креаторе и многе друге правце. Величина његовог завештања се може кратко и јасно сажети у његовом мотоу: „Уметност за све“.

11

Арнолд Алфред Счмид(Arnold Alfred Schmidt) је уметник рођен 1930.године у Њу Џерзиј али је већи део живота провео у Њу Јорку. Као уметник Оп Арт покрета, прву самосталну изложбу „Оптичке слике“ је имао у октобру 1964.године у Териан Галерији у Њу Јорку, после које је излагао у Музеју Модерне уметности у оквиру „Тhe Responsive Eye“ изложбе. Његово дело је и дан данас изложено у оквиру тренутне колекције. Излагао је „Нове Слике“ у Теријану 1965.године и „Обликоване Оптичке Слике“ 1966.године,а 1967.године је био један од сто уменика који су учествовали у изложби која се одржавала у Теријан Галерији „Сва Уметност Је За Живот И Против Рата У Вијетнаму“, поводом страдале деце. Његова дела су сабрана у бројним музејима, укључујући и Музеј Уметности у Њу Орлеансу.

12

Франк Стела је амерички сликар и графичар, познат по својим минималистичким делика и његовој припадности покрету пост-сликарске апстракције.

Франк Стела је најпознатији, најважнији и проверено најпровокативнији уметник модерне традиције. Позната је његова изјава 1959.године, одмах по завршетку његове прве слике са танким линијама: “Што видиш је то што видиш“. Он је рођен да ослободи романтични идеализам апстракног експресионизма и понуди нам посебни нихилистички бренд минимализма

(1967) Black Series II lithograph

13

Бриџет Рајли(Bridget Louise Riley) је енглеска уметница која је једна од водећих личности у Оп Арту. Тренутно живи и ради на релацијама Лондон, Корнавел и Француска.

Рајлин старији стил почео је да се развоја за време 1960.године и био је под утицајем разних извора. У ово време је Рајли почела да слика црно-бела дела због којих је најпознатија. Представљају одличну варијацију геометријских форми које производе осећај покрета или боје.

Њене слике немају фигуре, већ само линије и облике у бојама које нам дају визуелно дају ефекат илузије.

У раним 1960им њени радови подсећали су на разноликост морске болести и роњење небом. Касније је радила контраст црне и беле боје, повремено убацујући и сиву боју. Од 1967.године почиње да истражује боју и производи своју прву слику у тракама. Била је инспирисана египатским хијероглифима па уводи боје и контрасте.

Њена дела су данас сабрана свуда у свету. Имала је утицај на даље уметнике. Додељени су јој докторати са Оксфорда и Кембриџа и још других награда. Без иједне сумње она је успешна жена, заслужна дивљења и поштовања за целокупно стваралаштво и наслеђе које оставља даљим генерацијама.

14

Movement in Squares, (1961)

15

„ “Изложбе посвећене Оп Арту(The Responsive Eye)

За планетарну полуларност Оп Арт стила била је заслужна изложба у Њу Јорку под називом „The Responsive Eye“ (Пријемчиво око) у Музеју Модерне Уметности 1965.године. На изложби су учествовали сви велики сликари овог стила: Франк Стела, Александар Либерман, Виктор Вазарели, Бриџед Рајли и други.

Изложба је била добро прихваћена од стране публике али не баш и толико добро и код ликовне критике. Критичари су одбацивали Оп Арт, говоривши да то није нисшта више до само оптичка илузија и гомила јефтиних трикова који служе да заварају око.

Безобзира на критику, Оп Арт је постао изузетно популаран и убрзо масовно коришћен у графичком дизајну и индустрији, па чак и у моди

За развој Оп Арта као стила на нашим просторима, биле су значајне загребачке Нове теденције, нарочито прва излагања 1961.и 1963.године на којима су излагали бројни Оп Арт уметници. Прву изложбу Нове Теденције је је карактерисао врло широк спектар уметничких стилова унутар апстракције, сада су наступали тродимензионални објекти, спојеви скулптуре и сликарства. Прва Теденција је водила ка Другој коју је обележио Оп Арт. Он пружа схватање сликарства као научни процес, за које је потребно знање из психологије и геометрије. Цене се експерименти са новим техничким медијима у циљу истраживања визуелних перцепсија.

Нове Тенденције су израсле у покрет који је окупљао авангардне уметнике који су углавном експериментисали с Оп Артом.

16

„ “ ОпАрт данашњице

Оп Арт се до данас мењао и уклапао у потребе и жеље које су временом биле потребне. Оп Арт је специфичан је се раширио и у друге правце. Данас са развитком и технологије га можемо наћи свуда.

Иако је било релативно чудно, фотографи су били спори у производњи Оп Арт. У сликарству су Виктор Вазарели и Бриџет Рајли произвели велику количину уметности, а исто се може рећи и за дигиталне уметнике као шсто су Акијоши Китаока.

Један од главних разлога за недостатак фотографа који раде Оп АРТ је тешкоћа у проналажењу ефикасних предмета.

Ласло Мохољи-Нађ је произвводио Оп Арт фотографије и предавао у Баухаусу. Једна од његових лекција се састојала у подстицају његових студената да произведу рупе у картицама, а затим их фотографишу.

Оп Арт је утицао и на архитектуру и моду. Добијани су плагијати у другим областима. Дизајнирали су се модни додаци, нове завесе са принтовима Оп Арта, модни дизајнери су користили појмове.

17

Колекције 60их су биле обележене Оп АртомВеровали или не, у колекцијама за пролеће/лето 2013. Оп Арт је

запажени део многих колекција као што су Мајкла Кроса, Кевин Клајна, Марк Џејкобсаи других.

18

Данас Оп Арт у архитектури, екстеријеру и ентеријеру, можемо наћи под појмом „3D“ што подразумева дводимензионално осликавање соба, чији се тродимензионални ефекат добија посматрањем из одређеног угла. Када се нађете у одређеном углу посматрања, добијате веома реалан приказ који је веома фасцинантан. Ефекат се постиже уз помоћ разних боја, фарбе и разних материјала као што је стакло и дефинитивно пластика.

19

20

Мени лично, најомиљенији вид Оп Арта данас је слободна улична уметност. То је врста дводимензионалне уметности за коју је специфично

21

осликавање кредом на самој улици, плочнику, а даје вам тродимензионалну оптичку илузију из одређене перспективе.

Данас је ово веома популаран уметнички правац. Познати брендови су овај вид уметности искористили у промоцији својих производа.

22

23

ЗакључакОп Арт је апстрактан и у осонови прецизан и формалан. Може се

посматрати као циљ да се достигне „надмоћ чисте сензибилности“, а може се посматрати и као тренд.

Поседује динамичке квалитете који провоцирају илузију и сензацију код посматрача, без обзира да ли она одговара у стварној или физичкој структури ока или у мозгу.

Међутим сва уметност генерално има везе са илузијом до одређеног степена. Илузије експлоатишу посматрачев капацитет да доврши представе у уму на основу предходног искуства. Али термин Оп Арта се примењује на ону врсту илузије где су уобичајни процеси виђања доведени у сумњу углавном преко оптичког феномена рада.

Оп Арт је само наставак револуције у уметности и глас бунта. Нико га боље није описао него сами представници: „Уметност старог света, заснована на принципу елите и статус квоа неједнакости,не може вишсе да буде наша“- Вазарели. Са уметничког дела треба скинути ауру изузетности и необичности. Треба створити дело које је осамостаљено као пластични систем и изграђено новом методологијом, заснованом на програмирању стандардних модула који се умножавају у аутоматизованом процесу реализације. На тај начин ће се уметност демократизовати, задржаће своје пластичне вредности али ће битно изменити функцију и постати нешто друго.

„Уметничко дело је најпре и изнад свега средство да се људи међусобно повежу. Тиме смо далеко од дела у које је сликар излио своје комплексе. Слиак постаје пре свега мајсторска конструкција која је разрађена свим оним што је у уметнику непроменљиво, здраво, усхићено, оним што је најсветије, што је најинтимније везано за рад, трагање и стваралаштво свих људи његовог времена. Уметник престаје да буде парија или чудак да би постао уравнотежени и социјални чинилац једног човечанства извандредних могућности“.

Све у свему, Оп Арт нас фасцинира и голица нам машту, ума нам заводи и води га иза границе и због тога Оп Арт као опијајућу уметност и његове представнике треба да поштујемо и сво њихово наслеђе које је остало човечанству и што даје инспирацију другим уметницима.

24

25

Литература:

www. arthistory.about.com (http://arthistory.about.com/cs/arthistory10one/a/op_art.htm); www.masterworksfineart.com(http://www.masterworksfneart.com/inventory/vasarely/vasarely.php);

www.zimbio.com (http://www.zimbio.com/Art/articles/fQJXtXDx5mg/Resurgence+of+Op+Art); www.webexhibits.org(http://www.webexhibits.org/colorart/riley.html);

Online Pop Art Blog; Оnline JP Zavod za urbanizam; Nove tendencije 2, Zagreb, 1. VIII.-15. IX. 1963., Katalog izložbe, Zagreb 1963.; Seitz, William C. The Responsive Eye, 1965; Frank Stella interviwed by Robert Ayers , March 2009; Concept of Modern Art, Penguin books, 1981; Jasia Reichardt ,Op Art, 1966.

26

27