MIXERPi{e: Aleksandar Novakovi}

KVISLING IZ GRO^ANSKOG SOKAKA

Pozori{te devedesetih i istorijski revizionizam

DISKRETNI [ARM ISTORIJSKIH SOFIZAMAZamislite da se danas na repertoaru nekog eminentnog francu-skog ili norve{kog pozori{ta nalazi komad „Mar{al Peten, herojFrancuske“ ili „Vidkun Kvisling: prava pri~a“. Nemogu}e? Sla`emse, ukoliko komad nije groteska, farsa ili najlju}a politi~ka sati-ra. Da podsetimo: Peten i Kvisling su vodili kolaboracionisti~kere`ime, rasisti~ke, totalitarne i antidemokratske, okrenute pro-gonu svih koji su bili protiv nacisti~ke okupacije. Na teritorijamaKvislingove Norve{ke i Petenove „vi{ijevske“ Francuske va`ili suzakoni protiv Jevreja i Roma, a lokalne policije su ih temeljnosprovodile. I danas se postavlja pitanje koliko bi ljudi pre`ivelorat da satelitske vlasti evropskih zemalja nisu izru~ivale Hitlerusvoje rasno i ideolo{ki nepo`eljne sugra|ane.Ako mislite da se tako ne{to nikad nije dogodilo u Srbiji, gre{ite.Sve {to je va`ilo za vlade ovih zemalja va`ilo je i za onu |eneralaMilana Nedi}a. Komad Sini{e Kova~evi}a, nazvan po ovom „srp-skom Petenu“, vrati}e vas ravno u krvavu pro{lost kad su se silesudarale na Balkanu, a od njihovih udaraca i plemenskih „rasku-suravanja“ stradale stotine hiljada ljudi. Ne govorim samo o Dru-gom svetskom ratu ve} i o njegovoj nesre}noj reprizi oli~enoj unizu ratova u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, te (za sa-da) zavr{enih NATO bombardovanjem ex-SRJ 1999. godine. Jedna od osnovnih tema nacionalno zaumnih studenata istori-je (i na nesre}u ne samo njih) kad popiju koju vi{e je: „Da li jetrebalo ili ne potpisati pakt sa Silama osovine i, samim tim, dali smo mogli da izbegnemo Drugi svetski rat ili nam spasa nijebilo?“ Pitanje koje proishodi iz ovog je, naravno: „Ko je bio upravu, general Simovi} ili knez Pavle?“, tj. „Da li su bile u pravu~etni~ke i partizanske hrabri{e koje su s le|a upucavale nema~-kog mlekad`iju {to je rezultiralo sa stotinu streljanih Srba ili nji-hov protivnik, |eneral Milan Nedi}, koji je gledao da suzbije ge-rilu i sa~uva narod od odmazde?“. Ako bi ovako sugestivno pi-tanje pro{irili na izvesnog Ljoti}a i njegov Zbor, neobave{tenisagovornik bi se slo`io da su i on i Nedi} uradili pravu stvar i ne-svesno postao fa{ista. Istorijski sofizam, od kojeg boluju generacije nacionalno zatro-vanih intelektualaca, mo`e da se tako tera do u beskraj. Na kra-ju }emo zaklju~iti da Hitler nije ni bio tako lo{ ~ovek (pogledajtesamo {ta je Hamsun napisao o njemu u Na zaraslim stazama!),pravi nema~ki patriota, kavalir, ljubitelj lepih `ena, dece (zlato-kose, naravno) i ̀ ivotinja, a k tome i vegetarijanac. Ali, {ta ako binekom „Srbendi“, zatrovanom ovakvim postavkama, rekli eks-tremni desni~arski sofizam koji dolazi iz Hrvatske: „Paveli} je mo-`da stvorio satelitsku i fa{isti~ku dr`avu ogrezlu u genocidu, alije ona bila odraz tisu}ljetnih te`nji hrvatskog naroda“.

BIOGRAFIJA BEZ VESELJAZapravo, ako zagrebete malo povr{inu vide}ete da srpski ekstre-misti najvi{e cene hrvatske i obrnuto, jer su „dosledni“, a mr`njuokre}u prema drugim nacijama i svemu {to ne deli iste stavove.Tako u Kova~evi}evom komadu general (|eneral je jo{ samo sad)Nedi}, prikazan u periodu 1941-1946. godine brani srpski narodod izumiranja i raspar~avanja koje preti od suseda. Podrazumevase da ~uva i vekovnu srpsku dr`avnost, a po koju cenu - to u ko-madu nije prikazano. Sigurno je, me|utim, da na njegovu po`r-

tvovanu odluku uti~u nema~ki ultimatumi u kojima stoji da }e ono{to je danas „u`a Srbija“ biti raspar~ano izme|u susednih dr`avaukoliko se ne formira satelitska vlada. Re~eno - u~injeno - Nedi},Srpska Majka, zajedno sa finim gospodinom Milanom A}imovi}em(~ija je Specijalna policija po~inila brojna zlodela), ruku pod ru-ku, kre}e u spasavanje naroda. Tako su do kraja 1941. godine ko-munisti proterani, ~etnici pacifikovani, a nema~ke odmazde suprestale. Zavedena je ultradesni~arska vladavina. Ono {to je autor presko~io u Nedi}evoj biografiji su „mali deta-lji“ poput slede}eg: Kako su uglednog patriotu, biv{eg ministravojnog, junaka dva balkanska i Prvog svetskog rata koji je uAprilskom ratu vodio Tre}u armiju, Nemci pomilovali? Odgovor:Bio je germanofil, fasciniran nema~kom vojnom silom, nacio-nalista i antikomunista. Ostalo je zabele`eno kako je jo{ 1940.godine predlagao da se Jugoslavija pridru`i Osovini i otme Solunod Gr~ke koja je ratovala protiv Musolinija. Nedi}eva Srpska dr-`avna stra`a, sastavljena uglavnom od biv{e ̀ andarmerije i Do-brovolja~ki korpus fa{iste Ljoti}a zajedno su se na strani naci-sta borili protiv partizanskih i ~etni~kih jedinica, a vi{e deseti-na hiljada pristalica oba pokreta stradalo je u logoru u Jajinci-ma. Jeziva je ~injenica da je Srpska dr`avna stra`a u~estvovala

u hap{enju hiljada talaca koji su streljani u Kragujevcu i Kralje-vu. Ni rasizam nije bio stran Nedi}evom re`imu: antisemitizam jepodstican konstantnim spominjanjem „jevrejsko-masonsko-ko-munisti~ke“ zavere, a policija je hapsila Jevreje i Rome koji suprosle|ivani nacistima. Dakle, Nedi} je ~uvao srpski narod, ako se pod narodom ne pod-razumevaju svi oni koji nisu srpskog porekla, ne misle kao Ne-di} ili su odre|eni za taoce, pa makar bili i deca. A po Kova~evi-}u, Nedi} je ipak sa~uvao narod. Kako to? Nema~ke i bugarskejedinice su i dalje harale, a plan o pretvaranju Srba kao ni`e ra-se u masu robova samo {to nije realizovan. Da li je to o~uvanjenaroda ili je u pitanju zaklanjanje tiranina iza Komesarijata zaizbeglice koji je u toku rata primio izme|u 200 i 400 hiljada od-beglih? Paktiranje sa zlom i njegovo uve}avanje ne mo`e se ni-~im opravdati.

KANONIZACIJA ZLO^INACAIdeolo{ki gledano, Nedi} je u komadu pervertirano postavljenna jedan od dva (tobo`e jedina mogu}a) srpska politi~ka pola:Kara|or|e ili Milo{ Obrenovi}. Podrazumeva se da je Nedi} naObrenovi}evom kursu, a Kara|or|evu ulogu igraju partizani i~etnici. Tre}eg izlaza nema. Takva nam je sudba - manihejska,pro`eta dave`nom storijom o dve Srbije. Tu nema mesta za po-jedince, samo za velike ideje. Po Kova~evi}u, Nedi}eva ideja daje nacionalni cilj svakog Srbina da pre`ivi ipak je ostvarena: broj`rtava je daleko manji u odnosu na Prvi svetski rat i izbeglice suzbrinute, ali je Veliki Dobro~initelj postao ̀ rtva. Za{to? Zato {toje iz svoje Grocke poneo zdravu selja~ku pamet i visoki moralniintegritet, a takvi ljudi moraju da stradaju od kombinacije en-gleske izdaje i svojih, u ovom slu~aju partizana opsednutih gla-mo~kim kolom.Ergo, Nedi} je u bezizlaznoj situaciji, kao pravi mu~enik, jer je iDra`a spremao za njega „katran i perje“. Nedi} strada jer se je-dino tako Dobro~initelj mo`e izdi}i do Sveca, mo`da ne ba{ La-zara koji je sve samo ne kolaborirao sa Turcima, ali tu negde. Ka-nonizovanje zlo~inca kao da je predskazalo ono {to i danas tra-je - trend no{enja majica sa likovima onih koje je neko gre{kompripustio u ljudski rod. Vratimo se sad alkoholiziranom istorijsko-sofisti~kom razgovo-ru s po~etka ~lanka. Jedno od najsumanutijih pitanja koja se ja-vljaju nacionalno ispravnim istori~arima i politi~kim analiti~ari-ma u ovim dokonim ~asovima jeste: „[ta bi rekao (ime istorijskeli~nosti) na ovo {to se danas doga|a?“. Uf, jedino sumanutijepitanje je ono moje kad sam imao pet godina: „[ta bi bilo da seudru`e Godzila, Supermen, Betmen i Paja Patak?“. Bilo kako bi-lo, Kova~evi} je na sofisti~ko pitanje imao spreman odgovor.Evo, zamislimo intervju sa Generalom Nedi}em, a na osnovu re-plika iz drame.

I BETON BR. 19 DANAS, Utorak, 15. maj 2007.

KULTURNO PROPAGANDNI KOMPLET BR. 19, BEOGRAD, UTORAK, 15. MAJ 2007.

Redakcija: Milo{ @ivanovi}, Sa{a Ili}, Tomislav Markovi}, Sa{a ]iri}; Font Mechanical: Marko Milankovi}; E-mail: betonŸdanas.co.yu, redakcijaŸelektrobeton.net; www.elektrobeton.net; Slede}i broj izlazi 29. maja

MIXER

Aleksandar Novakovi}: Kvisling iz Gro~anskog sokaka

CEMENT

Marjan ^akarevi}: Skromnost praznine

[TRAFTA

Sa{a ]iri}: Logocentri~ko ~i{}enje filozofije

ARMATURA

Slobodan Georgijev: Nadzirana nezavisnost za Srbiju

VREME SMRTI I RAZONODE

Tomislav Markovi}: Nedi}grami

BULEVAR ZVEZDA

MEDAKOVI], Dejan

BLOK BR. V

Lazar Bodro`a: Patrijarh 3000

Za novog ~oveka

�Fo

toko

mpl

et: V

iele

Grü

sse

aus B

erlin

�

II

DIJALOG U PAKLUMesto i vreme: Beograd, 1992. godina, 28. jun, Vidovdan.Novinar: [ta mislite o ratu u BiH?General Nedi} (zvani Du~e): Sve {to fes nosi usta{ku je ka-mu pripasalo a ako nije uskoro }e. Novinar: Da li da se bojimo suseda? Kaudiljo Nedi}: Da, i to Bugara i Ma|ara, oni }e „kao i uvek,potuljeno, podlo, iz potaje“.Novinar: Recite nam budu}e granice Hrvatske. El Heneral Nedi}: „Od Sesveta do Samobora“. Novinar: U komadu vas gospodin Had`ipen~i} preklinje damu pustite sina komunistu. Kako?Broz Nedi}: ^itate li vi didaskalije? „Cvili poput koker - {pa-nijela“. A i po{tedeo sam mu sina, moram nekog.Novinar: Molili ste Hitlera da ukine odmazdu sto za jednoga on vam je rekao da ste nezahvalni, da je Jugoslaviju eko-nomski spasao 1933. i 1938. godine, te da smo zaslu`ili od-mazdu 1000:1. Kako ste se tad ose}ali?Milan D`uga{vili: Bilo me sramota.Novinar: Kako vidite na{u pro{lost u biv{oj SFRJ?Idi Amin Nedi}: Bio sam u pravu kad sam rekao da }e „Srp-kinje ra|ati komuniste a Hrvatice Hrvate“.Novinar: Kako onda obja{njavate da su biv{i komunisti po-veli rat u biv{im republikama, a da ste vi za`iveli na pozor-nici upravo za vreme komunisti~kog epigona Slobodana Mi-lo{evi}a?Milan Nedi} (sobom samim): Moram hitno u Grocku da tet-ki odnesem lek.

(Ode u bespu}e historijske zbilje).

POETIKA „DNEVNIKOVOG DODATKA“Sla`em se, mo`da je ovaj „intervju“ sarkasti~an, ali on to nije niizbliza kao kontekst koji komad nosi od devedesetih do dana da-na{njeg. Naime, ako je komad napisan o istorijskoj li~nosti ko-ja je i dalje ̀ iva u se}anju naroda (a to Nedi} sigurno jeste), on-da on nije slu~ajno stvoren u odre|enom istorijskom trenutku iiza njegovog stvaranja stoji jasna politi~ka namera. O ~emu jere~? O nacionalnom {ovinizmu koji devedesetih dobija komadkoji mo`e svojski da prigrli. Ako sa scene patriota i za{titnik na-roda (a to po Kova~evi}u Nedi} sigurno jeste) poziva na slogu irad (~itaj robovanje i rmba~enje) i busa se u srpska prsa na ko-ga vam to li~i? Ako govori kako protiv susednih naroda koji stra-daju od doma}ih „formacija“ u Sarajevu ili Vukovaru tako i pro-tiv drugih suseda (okru`eni smo „brigama“), te protiv Britana-ca (koji predstavljaju „truli Zapad“) ~etnika (monarhisti~ki deoopozicije), „komunaca“ (odnosi li se to i na levi deo opozicije?)i „metiljave bur`oazije“ (valjda centar? ), postavlja se pitanjeko je onda u pravu? Prisetimo se „crveno-crne koalicije“ koja jeje {irila nacionalni {ovinizam i zavila u crno najve}i deo biv{eSFRJ, pri tom licemerno pla~u}i nad izbeglicama kao Nedi}evavlada nekad. Jezik mr`nje i Dnevnikovog dodatka devedesetihodjekuje iz Nedi}evih usta u ~etrdesetim pro{log veka, i ova na-izgled nelogi~nost upravo je i najzna~ajniji istorijski podatak,koji govori kako se lako opa~ina iz jednog prenosi u drugo vre-me a da se to i ne oseti. Da su imali naviku odlaska u teatar Mi-lo{evi} i [e{elj bi sigurno rado pogledali „Nedi}a“ i preporu~iliga svojim satrapima za dizanje „nacionalnog ponosa“. No, ne-ka se ne brinu, videli su taj komad mnogi tada{nji {kolarci. Imali su {ta i da nau~e.Razre{enja i suo~avanja sa politi~kim teretom devedesetih ne-ma ba{ kao {to ne postoji ni jasno ra{~i{}avanje sa u`asima Dru-gog svetskog rata koji ovde jo{ `ive. Ne zaboravimo: amnestiju„nedi}evaca“ je pre vi{e od deset godina predlagao poslanik jed-ne od danas jo{ uvek vladaju}ih stranaka i niko se od njegovih„saboraca“ nije pobunio. Da ne zaboravimo i onu ~uvenu izjavuda va{e srpstvo mo`e do}i u pitanje ako ne stanete u stav mirnokad spomenu Nedi}a. Ipak, najvi{e se brinem za istorijski neo-bave{tene klince koji }e sutra, zahvaljuju}i „istinama“ o Nedi}uponavljati iste gre{ke koje mogu da vode samo stvaranju kseno-fobne i pseudopatrijarhalne Srbije koja je spremna i na najve}anepo~instva ako je to u „nacionalnom interesu“. A ako nekomenije jasno: od neprepoznavanja zla u liku&delu Nedi}a do ispija-nja piva na Terazijama u senci obe{enih i nije tako daleko�

Koncentraciona vlada je uvod u koncentracione logore.

Mom~ilo Mihajlovi}

ETONJERKA POLUMESECAB

BETON BR. 19 DANAS, Utorak, 15. maj 2007.

CEMENTPi{e: Marjan ^akarevi}

SKROMNOST PRAZNINEMiroslav Egeri}: Lirski eseji, Zavod za kulturu Vojvodine, 2005.

Vanredno neinspirativan kao tuma~ knji`evnosti, uprkos ~emu utom svom poslu istrajava, nalaze}i se na jednom od institucio-nalno najva`nijih mesta u srpskoj kulturi, Miroslav Egeri} se oku-{avao i u lirskoj prozi. Tako su tajno, {to bi Miro Vuksanovi} re-kao: „kao da ne}e“, nastajali, i po obimu, jo{ vi{e po pesni~komzamahu i sva sre}a po tira`u, skromni zapisi koji poku{avaju dasebe nametnu kao poeziju u prozi, a podvedeni su bezazleno pod`anr lirskih eseja. Ovaj se `anr kao zanimljiv i inspirativan spojpoezije i esejistike nikada nije naro~ito primio u srpskoj knji`ev-nosti koja ne voli da su stvari izme{ane, nego kao i Egeri} te`i bi-strinama, koje pak te`e uzvi{enosti, a u toj te`nji ostaju da leb-de, da igraju svoj ples u praznini, nad prazninom.Jasnost, palana~ka zdravorazumnost i „ranoranila~ki utilitari-zam“ bile bi glavne odlike ove knjige. Besplodnost tog duha za-divljuju}a je, ona ozra~ava sve ~ega se dotakne. Za razliku odkritike u kojoj je raznim navodima i retori~kim visprenostimamogu}e biti glup a da to zvu~i pametno, u lirici su stvari ogolje-ne i precizne, pa tako ovi zapisi, operisani od svakog istinskognadahnu}a, budu}i lirski, pru`aju pravu sliku stvarnih dometa

toga duha, a ti dometi ne prebacuju brdo iznad rodne ku}e iliprozor stana. Sve je tu sku~eno i zagu{ljivo, iako se neprekidnopriziva bistrina i pla~e se za njom kao za igra~kom u svakoj re-~enici, ali to je bistrina koja stvari i pojave ne ogoljava do su-{tine, do metafizi~ke dubine, nego do neke ~udne bezobli~no-sti, jedna nepatvorena duhovna uravnilovka kojoj je sve isto, ise}anje na majku, i rat, i lipe, i potok, i hleb, sve je to dato unekoj magli i mutnini, neraspoznatljivo od silnih, kabastih ge-nitivnih metafora, glomaznih epiteta i banalnih fraza o prola-znosti i ve~nom vra}anju istog. Knjiga vrvi od jasnih uvida ni u{ta, prodornih pogleda u prazno, preciznih misli o belini, odhrabrih, anga`ovanih stavova o li{}u na vetru, kontempliranjao pahuljici snega. Ali opasniji je taj duh nego {to izgleda. Pi{u}i o detinjstvu, on za-ustavlja `ivot i istoriju. Zaklonjen iza titula, kabineta, nagrada,debelih tomova tzv. klasika, on ne `eli nikakvo kretanje, jer kre-tanje uvek zna~i i stranputice i sumnje i preispitivanje. Taj duh

sebe nikada ne dovodi u pitanje i nema nikakav ironijski otklonprema sebi, on je ve~nost i savr{enstvo, i mada pi{e o prolazno-sti - nimalo u nju zapravo ne veruje. Jedno se banalno logi~nopitanje name}e kao neminovnost (re~ ina~e tako draga Egeri}u):ako je toliko radosti i spokojstva bilo u detinjstvu u rodnom selu,nasuprot ta{tini i zlu na koje je nailazio na svakom koraku u gra-du, pa ~ak i kod bliskih prijatelja, za{to je uop{te napu{tao rod-no selo i zlopatio se, namesto da u`iva u tre{njama i bregovimasvojim? Koji razuman ~ovek, po{to se pisac neprekidno na razumi umerenost poziva, bira ono {to mu samo donosi neprijatnosti?Detinjstvo i jasnost, bistrina za kojima ~ezne ovaj duh, detinja-sta je jasnost, koja stvari ne sme da dovede u pitanje, kao {to nisvoje savr{enstvo i polo`aj ne sme da dovede u pitanje, za kojimpolo`ajem sebe u svetu ho}e da posegne kao dete za slatki{em,a nikako da ga dosegne, tj. da neprekidno, odricanjem i duhov-nim radom iznova taj polo`aj dose`e i potvr|uje. Voleo bi Egeri} da ponekad zali~i na Andri}a, pa i tad na onog us-putnog, nikako najva`nijeg Andri}a, ali mu ne polazi za rukom,kao {to ponekad, sasvim nesvesno, zanese i na Nastasijevi}a.Uop{te ima jedna linijica na{e posleratne knji`evnosti, sva re-dom od uglednika, kojoj je Nastasijevi} ostao nedosanjani san,zabranjena ljubav. Okrenut samoodricanju, samoponi{tavanju,koja su kod njega bila autenti~na egzistencijalna drama, Nasta-sijevi} ostaje su{tinski zatvoren i nerazumljiv ovoj duhovnoj stru-ji koja je sva ogrezla u zemaljskim radostima i preimu}stvima. Ta-ko se ovaj poku{aj apgrejdovanja Nastasijevi}a pokazuje kao ja-lov, jer nije izazvan nikakvim istinskim duhovnim napetostima,nego je jedna obrazina koja prikriva prazninu i ispraznost. Kao{to je profesor i tuma~ zato {to je to ugledno zanimanje, jer upredgra|anskom dru{tvu polo`aj zna~i vi{e nego delo, Egeri} jetako i pesnik po svojoj volji, a ne po svom moranju. Polovinom {ezdesetih godina u srpskoj poeziji objavila se bila

jedna skupinica seoskih pesnika, tzv.samouka, koji u pauzi izme|u motikei sekire izvijahu uz frulu svoju odu{e-vljenost sobom i svojim rodnim kra-jem. Najpoznatiji iz te stilske forma-cije je Srbin Dobrica Eri}, a pripadajoj i Milena Jovovi} iz sela Dobra~ekojoj se u zanosu „omladila mesecuvelika zlatna ko{ulja“. Egeri}evi zapi-si najbli`i su ovoj duhovnoj struji, ali,na`alost, i do ovakvih zanosa te{kodobacuju. Posebnu pri~u predstavljaju {tam-parske gre{ke, kojih je u ovom knji-`uljkuzastra{uju}e mnogo (lektor i

korektor Ljubinka Egeri}), i koje ponekad dovedu do neverovat-nih, grotesknih zna~enjskih obrta. Tako|e univerzitetskom pro-fesoru se omakao da li proma{aj pade`a ili je u pitanju ne{todrugo, tek konstrukcija „od neba do korenja travama“ sa strane49. siluje um, nepotrebno, jer je banalna. Ima i rvanja sa kon-gruencijom i kung-fua sa interpunkcijom (najve}i problem suta~ka-zarez i dve ta~ke). Ne{to su brojniji proma{aji smisla, {tose sve (osim {tamparskih gre{aka) po pravilu de{ava u trenuci-ma kad poku{a da sledi svoj umetni~ki zanos. Lep su detalj i triprikaza na kraju knjige, koji bi svi zaslu`ivali poseban tekst: Ale-ka Vukadinovi}a (nekad je pisao dobre pesme, {ta }e mu ovo?),Milo{a Petrovi}a i neizbe`nog Mira pogovor-po-pogovor-nagra-da Vuksanovi}a, kojeg ~ovek ne mo`e da proma{i. Vuksanovi}evje tekst, naravno, posebno zanimljiv. Oni koji imaju makar itrunku ~itala~kog mazohizma ne bi smeli da propuste ovu knji-gu, a naro~ito Vuksanovi}a, da bi videli kakav je knji`evni ukuspisca koji je dobio ama ba{ sve uglednije nagrade u Srbiji �

Kada zavr{ih ovu uzbudljivuknjigu, utonuh u dubok san.Na|oh se na livadi. Poko{enoj. Nigde nikog. A na sred te livade videh:usamljen, truo Hrast, zaboravljen iz jedne davnepolemike. I ja se zapitah kakoiz polemike?! Ali Hrast, i tovideh, re{ava{e sudbinu sveta, promi{lja{e istorijsketokove, narode preme{ta{e. I pod Hrastom videh promrzlu, jer vetrometina jena livadi toj, ljubi~icu kakosanja san koji ni snovi ne bune.Probudio sam se u goloj, bistroj vodi i sve mi se jasno ukaza.

Hrast & ljubica: SANU & Matica

III BETON BR. 19 DANAS, Utorak, 15. maj 2007.

[TRAFTAPi{e: Sa{a ]iri}

LOGOCENTRI^KO ^I[]ENJE FILOZOFIJE ili Nastavak ratne politike sredstvima uma

Te 1999. godine na Kosovu je vo|en rat, Nato je bombardovaoSRJ, a akademik Mihailo \uri} objavio je knjigu O potrebi filozo-fije danas: filozofija izme|u Istoka i Zapada, ~ije je drugo izdanjenedavno promovisano.„Ovom \uri}evom knjigom srpska filozofija se na najbolji na~inuklju~uje u rasprave koje su ve} dugo u sredi{tu pa`nje najzna-~ajnijih filozofija na{e savremenosti“, isti~e na promociji redov-ni prof. dr Jovan Aran|elovi}. Krajem XX veka (pa onda 2006) in-sistirati na logocentrizmu, zagovarati povratak filozofije logo-snoj su{tini mi{ljenja, zna~i biti definitivno izvan i nasuprot glav-nih tokova savremene filozofije. Ako imenski registar \uri}eveknjige uporedimo sa, recimo, edicijom Routledge modern thin-kers, koja je posve}ena najzna~ajnijim savremenim misliocima,vide}emo da od Ratlid`ovih 22 filozofa akademik \uri}, i to uz-gred, pominje svega nekoliko imena. Tako kod \uri}a uop{te ne-ma Lakana, Bodrijara (osim ako njegovom uticaju ne pripi{emoiskaze: Informatika je jedna od najodvratnijih stvari na ovom sve-tu... Da bi se znalo {ta se danas stvarno doga|a u svetu, nisu nampotrebne nikakve ‘informacije’. Dovoljno je samo udubiti se u mi-{ljenje), Fuko je pomenut svega jedanput, Derida i Delez tek nanekoliko mesta (ove predstavnike akademik \uri} odre|uje kaoumi{ljene grobare filozofije ili kratkovide i lakomislene postmoder-nisti~ke raskolnike), {to je, nadamo se, dovoljan pokazatelj da jeakademikov „obra~un“ sa kritikom logocentrizma i savremenomfilozofijom u osnovi pau{alan, plitak i kritizerski.

NA BRANIKU FILOZOFSKOG FOLKSVAGENANo, to je manji problem. Da se ova knjiga ograni~ila samo na „~i-stu“ filozofsku problematiku, bila bi primer retro vi|enja savre-mene filozofije jednog vreme{nog akademika koji je ̀ ive}i u Sr-biji devedesetih u~e{}e svetskih sila u balkanskom haosu videokao znak propasti temeljnih evropskih vrednosti, koji je poisto-vetio dekonstrukciju i destrukciju i po`eleo povratak tradicio-nalne filozofije i tradicionalne Evrope kojoj smo, vazda, bili sa-veznici. Ovo kontekstualizovanje i politizovanje \uri}eve filo-zofije nije nikakav (pre)slobodan interpretativni ~in, nego jeutemeljeno dvema besedama iz Post scriptuma u samoj knjizi.Naime, po autorovim re~ima, tekstovi Pohvala Srbiji 1999. (be-seda od 27. marta 1999.), i Golgota Srbije 1999. (prvobitno iz-govorena 26. maja 1999.) nastali su gotovo kao sastavni delovirada na samoj knjizi, a razja{njenje tragi~ne sudbine na{eg na-roda... i te kako [je] posredno uklju~eno u osnovno razmatranjepolo`aja filozofije u savremenom svetu.Pohvalu Srbiji akademik \uri} zapo~inje re~ima: Nevolja u kojojse danas nalazi srpski narod potresna je potvrda na{eg vi{ekrat-nog uzaludnog stradanja za slobodu u minulom veku, a zavr{avakonstatacijom da na{ narod nema drugog izbora nego da hrabroistraje u svom otporu jer se na pitanju odnosa prema toj nevolji uizvesnom smislu re{ava sudbina Evrope.U „briljantno napisanom ogledu“ Golgota Srbije 1999., koji je„najre~itije svedo~anstvo o podsticajnoj vrednosti \uri}eve filo-zofije“ (Otkrovenje Jovanovo - Aran|elovi}evo), autor ka`e:

Ovaj na{ narod ima nekakvo poslanstvo... nad ovim na{imnarodom stoji nekakvo prokletstvo... nema nikakve krivice nanjemu, to nije skrivljena ve} dosu|ena nevolja (...) KolevkaEvrope je Balkan, njeno rodno mesto jeste stara Gr~ka. Oda-tle je sve po~elo. Mi smo na samom izvoru tog po~etka. Vi{epripadamo Evropi nego bilo koji od tih naroda {to u~estvujuu ovim varvarskim vazdu{nim operacijama protiv nas. Mi smoEvropa i u fizi~kom i u duhovnom smislu re~i. Ali, oni ne zna-ju da je nasrtanje na nas, na srpski narod i srpsku zemlju, za-pravo, nasrtanje na samu ideju Evrope (...) Mo`e se bez uzdr-`avanja re}i da je evropski ~ovek - naravno, ne predak ovogosionog uljeza sa Divljeg zapada, koji se ve} nedeljama svire-po poigrava sa nama, ve} potomak onog plemenitog staro-sedeoca sa Balkanskog Isto~nika, koji nam je i danas prija-teljski privr`en... [toliko da je kao ~lanica NATO-a de factou~estvovao u ratu - prim. aut.] Moramo, dakle, ozbiljnoshvatiti da je srpski narod danas na braniku Evrope ve} sa-mim tim {to je ustao u odbranu logosa, {to se zala`e za dija-log, za diskurzivno raspravljanje, {to se poziva na pravo sva-kog ~oveka i svakog naroda da prihvati samo ono {to je razlo-

`no utemeljeno, {to se zasniva na razlozima koji su slobod-no izlo`eni i razmotreni... Na primeru na{eg stradanja odlu-~uje se jedino o sukobu izme|u gole sile i na~ela uma.

Tako, eto, zvu~i \uri}eva filozofija misli i tla, jedinstva geograf-skog porekla i na~ela istine&pravde, koja se zala`e za ~istu gr~-ku i logosnu misao. Dok je Evropa, iskrivljuju}i ovu filozofsku ~i-stotu, izgubila veru u vi{i smisao `ivota, a moderna evropska fi-lozofija u velikoj meri prikrila, izmenila, ~ak iskrivila izvorno gr~-ko razumevanje logosa, mi stradamo jer smo ostali verni na~eluuma, pa tako dakle i sa~uvali veru u vi{i smisao `ivota. Zato, isamo zato, zbog te vernosti izvornoj filozofiji, mi smo na brani-ku Evrope, mi izvornu ideju i su{tinu Evrope branimo od nje sa-me. Ovakvo promi{ljanje novije srpske istorije mogu}e je samona osnovu jednog specifi~nog vi|enja filozofije kao disciplinova-nog poku{aja da se prodre u su{tinu stvari. Ne radi se o tome dase nabrajaju pojedinosti, da se pri~a o tome {ta se fakti~ki zbiva,{ta se dogodilo ovde ili onde, ve} da se jasno poka`e {ta je istini-to, {ta je su{tinsko u tome {to se doga|a i da se to odvoji od ono-ga {to je puko spolja{nje zbivanje. Kada se tako postave stvari,nije vi{e bitno gde je, kada i koliko ljudi stradalo, koliko je gra-dova sru{eno i sela popaljeno, ko je to i u ~ije ime ~inio, nije bit-no kakva je politika vo|ena devedesetih godina, jer to je pukospolja{nje zbivanje, a na{a nevolja nije skrivljena ve} dosu|ena.U semanti~kom smislu ova filozofija ne samo da je slepa za po-teze Milo{evi}evog re`ima, ona mu daje puno opravdanje i pri-znanje (nema nikakve krivice na njemu), i sme{ta ga u ravan za-laganja na{eg naroda za slobodu. ^isto radi potpunijeg utiska, mo`emo ilustrovati kako ova filo-zofija identiteta (istovetnosti sa samim sobom), sva posve}ena~istoj logosnoj su{tini srpskog naroda, zvu~i kada govori o Is-toku: Ono {to odre|uje ljudski ̀ ivot jeste napor i naprezanje, a neopu{tenost i lagodnost. Ili, ta~nije, ono {to odre|uje na{ evrop-ski stav prema `ivotu. U tome je mo`da sva razlika izme|u Evropei staroga Istoka.Dakle, pori~u}i fakti~ko zbivanje, u noumenalnom prodoru ka su-{tini stvari, svet, polje pojavnog, drugost otkrivaju se kao otu-`na hrpa notornih i trivijalnih stereotipa. Sve ima svoju su{tinu- srpski narod svoju, Evropa svoju, Istok svoju (opu{tenost i la-godnost). Hegelov Svetski duh, koji se seli sa naroda na narod,pre{ao je sa Grka na Evropljane, a sada na srpski narod, koji stra-da zbog svog logosnog karaktera a ne zbog katastrofalne i kr-vave politike koju je vodio vladaju}i re`im. Evropska filozofijase, dakle, odvojila od svog korena, od svog porekla, ona morapovratiti etni~ku (starogr~ku) ~istotu. Tako su Srbi, ratuju}i,branili ideju i su{tinu ne jedino Evrope, ve} i same filozofije. Sa-mo u tom kontekstu samootu|enja Evrope i izdaje filozofije mo-`emo razumeti ~vrstu vezu osmi{ljavanja tragi~ne sudbine na{egnaroda i razmatranja polo`aja filozofije u savremenom svetu.Kako ove dve besede stoje prema ostatku knjige M. \uri}a za ko-ju dobija 2001. novoustanovljenu nagradu Radio Beograda 2, akako sama knjiga O potrebi filozofije danas, filozofija izme|u Is-toka i Zapada funkcioni{e unutar opse`nog korpusa 16+10 aka-demikovih dela? Eto {kolskog zadatka ne za kratkovide apologe-te i tribinske protokol-majstore, ve} za sve analiti~are koji su vandoma{aja krvo`edne boginje Nacije i Erinija nemo}nog intelektu-alnog revan{izma. Ako je ve} tog va{ljivog prole}a/leta ‘99, aka-demik Mihajlo \uri} pri~ao i objavljivao emfati~ne nonsense kon-zervativnog esencijalizma, ~emu onda njihovo ponovno {tampa-nje i {ta ono zna~i danas? Odgovor bi, mo`da, trebalo potra`itiod onih koji, kao re~eni Jovan Aran|elovi}, smatraju da „ovaknjiga na najbolji na~in potvr|uje da je on na{ najzna~ajniji [sa-vremeni] filozof“, sugeri{u}i time da bitka za Logos i dalje traje,te da se nismo oslobodili utvara 90-ih, koje zapravo i nisu bileutvare koliko kvalifikacioni test koji tek ima da pola`emo�

ARMATURAPriredio: Slobodan Georgijev

NADZIRANA NEZAVISNOST ZA SRBIJU

Inicijative: pismo Evropskoj uniji

Po{tovani,Mi, gore potpisani, odlu~ili smo se na ovaj dramati~ni korak vo-|eni `eljom da se stanje u Srbiji promeni na bolje i da se spre~idalje propadanje na{e dr`ave u nestajanju. Imaju}i u vidu vred-nosti na kojima je nastala va{a zajednica, u pro{losti osaka}enastalnim trzavicama i ratovima, a danas manje-vi{e slo`no poljerazli~itih kultura, obra}amo vam se u nadi da }ete na}i vremenada razmislite o na{im predlozima. Pre nego {to se pozabavimo samom molbom iliti predlogom, `e-limo da podsetimo na neke ~injenice koje doprinose boljem raz-umevanju na{eg trenutnog stanja u kontekstu globalnih proce-sa. Da bismo te procese precizirali i postavili u odgovaraju}ikontekst potrebno je objasniti doga|aje iz nedavne pro{losti,{to je nemogu}e ako se ne osvrnemo malo dalje u istoriju u vre-me u kome su koreni onoga {to }e se docnije ostvariti.Problemi nastaju kada poku{amo da ta~no odredimo polaznuta~ku iz koje bi bilo mogu}e formirati valjani referentni sistemkoji bi nam omogu}io da u jednom, jasnom sledu posmatramodoga|aje i postavimo ih u ravan koja bi nam omogu}ila dono-{enje ispravnih zaklju~aka. U tom smislu, ~ini se, trebalo bi po-}i od prvih me|uetni~kih sukoba na ovom podru~ju, ali i tu po-stoje sporenja koja se odnose na datiranje prvog plemena, od-nosno, ta~no pozicioniranje onih koji su prvi zauzeli odre|enuteritoriju. Ako bismo metodolo{ku nedore~enost ostavili po strani i vrati-li se na ono {to se doga|a danas, a upravo nas je to nagnalo davam se obratimo, vide}emo da se Srbija na{la u problemima ko-je nije u stanju da samostalno prevazi|e.

Zbog ~ega se to dogodilo? Na{e je mi{ljenje da je upravo ona gore pomenuta metodolo{kaneodre|enost direktno proizvela sveop{tu blokadu srpskog dru-{tva i onih institucija za koje su Srbi i svi gra|ani koji `ive u Sr-biji mislili da objektivno postoje. Nemogu}nost da se odredi po-lazna ta~ka iz koje }e se posmatrati sopstvena pozicija izazvalaje toliku zbrku da ni Ajn{tajnova formula E=mc2 ne mo`e da po-mogne i postavi stvari u iole stabilni referentni okvir. Poku{ajida se takva neodre|enost prevazi|e insistiranjem na univerzal-nim ljudskim pravilima i demokratskom, liberalno-kapitalisti~-kom, tr`i{no-kompetitivnom sistemu nije donela nikakav rezul-tat i dileme nisu razre{ene.

Evropa ~eka

Sa Logosom ili na njemu

BULEVAR ZVEZDAPi{e: Redakcija Betona

MEDAKOVI], DEJANMEDAKOVI], Dejan (Zagreb, 7. jula 1922), kunst-histori~ar, povesni~ar zapadnih srpskih krajeva,hroni~ar srpstva, kolenovi}, akademik, politi~ki übermensch proistekao iz kru`oka Simine 9a,funkcioner mnogih odbora, zadu`bina i komisija, koautor Memoranduma SANU i njegov doslednizagovornik. Gimnaziju je zavrsio u Sremskim Karlovcima. Za vreme okupacije je u Beogradu radiokao asistent u Muzeju kneza Pavla. Diplomirao je i doktorirao na Filozofskom fakultetu u Beogra-du na grupi za istoriju umetnosti. Na istom fakultetu je izgradio karijeru od asistenta do dekana.Radio je i u Muzeju grada Beograda, Ministarstvu za nauku i kulturu, Saveznom zavodu za za{tituspomenika kulture, Istorijskom institutu SANU. Devetnaesti predsednik SANU postao je 11. fe-bruara 1999. Na toj funkciji je ostao sve do 3. aprila 2003. kada je na izbornoj skup{tini izgubio odprotivkandidata Nikole Hajdina. Intenzivni period njegovog nau~nog rada vezuje se uglavnom zasedamdesete godine pro{log veka, kada je objavio nekoliko knjiga o srpskom baroku (Barokne te-me srpske umetnosti, Putevi srpskog baroka). Knji`evnu karijeru je zapo~eo 1946. kao pesnik bes-pu}a (Motivi), a okon~ao je u petoknji`nom bespu}u bestselera Efemeris. Oduvek se hvalio svojimporeklom, osobito povezano{}u sa mnogim dinastijama, srpskim, crnogorskim i ruskim. Kao ku-riozitet isti~e da je jedan njegov predak imao ~ast da radi korekturu Gorskog vijenca. Otuda se ipredstavlja kao naslednik narodne poezije i Njego{a. Memoranduma se nikada nije odrekao. Sma-tra da je taj „proro~ki“ tekst jedan od zvezdanih trenutaka Akademije, kojim je ona htela da spa-se Jugoslaviju. Tri godine nakon objavljivanja tog dokumenta, Medakovi}u je u Predsedni{tvu Sr-bije Sedmojulsku nagradu uru~io Slobodan Milo{evi}, {to je ostalo zabele`eno u foto dokumenta-ciji Politike. Dobitnik je Herderove nagrade za 1990. godinu, Oktobarske nagrade grada Beogra-da za istu godinu, kao i mnogih drugih nagrada. Redovni je ~lan Evropske akademije nauka i umet-nosti. Kao predsednik SANU, u toku NATO bombardovanja, ponudio je generalu Ojdani}u uslugeAkademije. @ivi i radi u Beogradu. Ne voli konceptualnu umetnost. U`iva u Vagneru �

www.kosmoplovci.netBLOK BR. V

BETON BR. 19 DANAS, Utorak, 15. maj 2007. IV

VREM

E SM

RTI I

RAZ

ONOD

EPi

{e: T

omis

lav

Mar

kovi

}

NEDI]GRAMI(Milan Parivodi}, iz zbirke Srpska majka Gadost i njezina deca)

SRCE U EREKCIJI

Miruj, miruj, srce moje,Stani mirno pred Nedi}em,Kad prilike budu boljeSta}e{ mirno pred Mladi}em.

JEDNA JE MAJKA

Nedi} be{e srpska majka,Tople du{e, srca meka.On je Srbe spasavao,A Jevreje u smrt slao.

OD TRA^A DO MA^A

O Nedi}u tra~ se {iri- Izdajnik be{e. O, Hriste,Zar izdajnik mo`e bitiKo ubija komuniste?

ZDRAVICA

Nedi} be{e Srbin dobar,A jo{ bolji naci-kvisling.U njegovo slavno imePopijmo jo{ koji rizling!�

Srbija je entitet koji se neprestano raza-ra i poku{ava da se konstitui{e (po siste-mu: sami sebe zapli}emo, sami sebe ras-pli}emo), ali sada vi{e izgleda nema unu-tra{nju snagu da sam dobaci do nekogkonsolidovanog oblika. Zbog toga {to sene zna kolika je, gde je, koliko ima sta-novnika, gde ide i odakle dolazi, Srbija jezemlja koju davi njena sopstvena mapa,{to je svakako lepa figura za neko knji-`evno delce, ali u stvarnosti vodi ka pot-punom poni{tenju svakog „realiteta“. Zato vam se obra}amo i ̀ elimo da vas za-molimo da u~inite sve {to je u va{oj mo}ida Srbija u budu}nosti dobije status„nadzirane nezavisnosti“ koji bi podrazu-mevao ve}u involviranost evropske admi-nistracije u sve institucije srpskog dru-{tva. Potreban je period od nekolikomandata punog nadzora i implementaci-je procedura koji bi pomogli da se srpskodru{tvo izgradi na vrednostima koje ne bibile u suprotnosti sa principima na koji-ma je izgra|eno moderno evropsko dru-{tvo. U tom periodu predstavnici Srba igra|ana koji `ive u Srbiji ne bi imali izvr-{nu vlast, ve} bi prolazili kroz specifi~netreninge u cilju sticanja ve{tina izgradnjenormalnog dru{tva. Vremenom bi EU pre-pu{tala odre|ene izvr{ne projekte lokal-nim administracijama i na tim pilotima bimogla da se meri uspe{nost zapo~etogozdravljenja. Molimo vas da uzmete u obzir vremenski te-snac u kome se Srbija na{la i da reagujetena najbr`i mogu}i na~in. Da odmah budebolje, jer Srbija ne mo`e da ~eka. @ivela Sr-bija! @ivela Evropska unija! Znamo se�

Beogradski knji`evni klan

raspisuje

LIKOVNI KONKURS

na temu „Foto-robot pesni~kog genija“

Opis modela

Pesni~ku tradiciju o`ivljava reanimacijom, tradicionalnim metodama s kolena nakoleno i usta na usta. ^esto pada u trans, a naj~e{}e u transsimbolizam. Stih muvarira od heksametra do deseterca, mada zna i da se napenali. Njegove pesme seuzimaju na{te srca, jedna po jedna, i rastvaraju u umu (idealno sredstvo protiv

migrene). Ne ustaje iz kreveta dok ne oseti ~e`nju za apsolutnom Lepotom i ve~nom Harmonijom, a onda

drmne jednu rakijicu. Za svoju pesni~ku individualnostbori se svim sredstvima, kad prigusti - ~ak i pisanjemstihova. Bavi se jedino klju~nim pitanjima ljudske

egzistencije, po ugledu na Nata{u Miljkovi}. Pesni~kisvet gradi na mitolo{koj osnovi, a tako se i obla~i.Za razliku od svog lirskog subjekta, egzistencijalnumu~ninu ose}a samo kad prepije. Dok se {eta pologorima i strati{tima, slu{a muziku sfera sa mp3plejera, da mu jauci i zapomaganja ne bi naru{ili

koncentraciju u pisanju tihe knjige o beskraju.

Sve tehnike su u igri.

Radove slati isklju~ivo na adresu.

Pobednik se odre|uje `rebom i nagra|uje

imenovanjem za kolodvorskog slikara.

Nes

tran

a~ka

li~n

ost n

a ~e

lu B

IA