Redakcija: Milo{ @ivanovi}, Sa{a ]iri}; Font Mechanical: Marko Milankovi}; E-mail: betonŸdanas.rs, redakcijaŸelektrobeton.net; www.elektrobeton.net; Slede}i broj izlazi 19. juna 2018.

KULTURNO PROPAGANDNI KOMPLET BR. 195, GOD. XIII, BEOGRAD, UTORAK, 15. MAJ 2018.

Pi{e: Haris Imamovi}

NA STRA@I KOD BRISELA

Napu{tanjem iranskog nuklearnog sporazuma i najavom uvo|e-nja carina na (evropski) aluminijum i ~elik, ameri~ki predsjed-nik Donald Trump nastavio je sa implementacijom novog svjet-skog ne-reda. Kolizija sigurnosne i ekonomske politike EU i SAD-a odavno nije bila izra`enija. Pove}ano nepovjerenje izme|u za-padnih saveznika dovelo je do smanjenja nepovjerenja, pa ~ak isolidarnosti EU spram Rusije i Irana. Predsjednik Evropske komisije Jean-Claude Juncker nedavno sepohvalio svojim (dugogodi{njim) prijateljstvom sa VladimiromPutinom, odaju}i puno po{tovanje Rusiji kao „glavnom igra~u upitanjima evropske sigurnosti“. Dodao je i da mu se „ne dopadasada{anja politika hladnog rata“, te da je „neophodno vratiti sedijalogu s Rusijom“. Na{av{i se dakle pred ogromnim sigurno-sno-ekonomskim pritiskom svog najve}eg zapadnog saveznika,EU se okrenula taktici relaksiranja odnosa sa svojim najve}im is-to~nim susjedom. Zbog transatlantske prijetnje, EU ima interesda se u Isto~noj i Jugoisto~noj Evropi o~igledno sudr`ava odubrzanih euroatlantskih integracija.

DVA DONALDA I JEDAN ALEKSANDAR Takva konstelacija na globalnom nivou dovela je unezavidan polo`aj sve one koji zagovaraju euroa-tlantski put Zapadnog Balkana. Istovremeno, ovoje savr{eno stanje za Aleksandra Vu~i}a i politikusjedenja i na ruskoj i na evropskoj stolici, uz suzdr-`avanje, pa ~ak i odre|enu vrstu antagonizmaspram sjevernoatlantskog pakta.Predsjednik Evropskog vije}a Donald Tusk, tokomsvoje posjete Beogradu krajem aprila, govorio je opredsjedniku Srbije Aleksandru Vu~i}u kao o „srod-noj du{i“ i „najve}em Srbinu“. Taj minezengersko-fudbalski Tuskov stil do~arao je koli~inu zadovolj-stva Brisela spram anga`mana srbijanskih vlasti,po pitanju provo|enja obaveza.Istovremeno, kriti~ka javnost u Srbiji ne prestajeiskazivati nezadovoljstvo u vezi sa Vu~i}evom auto-kratskom metodologijom vr{enja vlasti. Najutjecaj-niji mediji su pod ~vrstom kontrolom vlasti, pravnadr`ava postoji sve dok interesi pravde ne kolidirajusa voljom izvr{ne vlasti, korupcija u javnom sekto-ru jo{ uvijek je na visokom nivou, a etni~ka i vjer-ska netrpeljivost do`ivljava procvat.Vojislav [e{elj, koji je nedavno drugostepeno osu-|en u Hagu za ratne zlo~ine, predstavlja najglasni-ju, a zapravo po Vu~i}evoj `elji krojenu opoziciju:[e{elj je rado vi|en gost u medijima pod kontrolomvlasti, gdje se prema njemu odnosi blagonaklonokao prema „simpati~nom ludilu“.Srbija je jedan od mnogih dokaza tvrdnji da novaEvropska unija, nakon pada ameri~kog i francuskogutjecaja, britanskog napu{tanja zajednice, te sveve}eg ja~anja njema~ke volje, vi{e ne insistira napoliti~kim i gra|anskim slobodama, koliko stvari-ma kao {to su – sigurnost, disciplina, stabilnost.Rije~ju, sve ono {to obilje`ava Vu~i}evu vladavinu.Predsjednik Evropske komisije Juncker uputio je u

martu entuzijasti~nu ~estitku Vladimiru Putinu nakon nedavnihpredsjedni~kih izbora u Rusiji, u kojoj je izrazio nadu za budu}usaradnju s ciljem „panevropskog sigurnosnog poretka“. ^estit-ka je izazvala niz `estokih kritika, jer izra`avanje tolike dobrevolje prema Moskvi, nakon slu~aja [kripal, te unato~ tome {to jeKrim i dalje nelegalno okupiran a Rusija podr`ava re`im u Sriji,nije u skladu sa zahtjevima konzistentosti. No, i pored tih kritika, Juncker je u aprilu nastavio u jednakomtonu, govore}i o Putinu kao prijatelju, demantiraju}i navode Ba-racka Obame iz vremena ukrajinske krize da je Rusija (samo) re-gionalna sila, a ne i svjetska, te nagla{avaju}i (~itaj: pravdaju}inekonzistentnost) rusku va`nost u sigurnosnom poretku Evrope.

ERDOGAN U SARAJEVUZa to vrijeme, u Bosni i Hercegovini povedena je ogromna javnarasprava po pitanju odr`avanja mitinga turskog predsjednikaRed`epa Tajipa Erdogana u Sarajevu. Za neupu}ene, objavljenoje da }e Erdogan, u sklopu kampanje za nadolaze}e predsjedni~-ke izbore, odr`ati miting za turske gra|ane u dijaspori, po{to sumu pojedine evropske zemlje (Njema~ka, Austrija i Holandija)zabranile odr`avanje takvog mitinga.Glavni argument protivnika skupa bio je da }e se BiH, ukoliko todopusti, zamjeriti Evropskoj uniji kojoj te`i, te da odr`avanje mi-tinga predstavlja naru{avanje suvereniteta Bosne i Hercegovi-ne. Navedeno stajali{te izrazio je ve}i dio lijeve opozicije (Soci-jaldemokratske partije, Demokratske fronte i Na{e stranke), kaoi Savez za bolju budu}nost, koji ~ini dio vladaju}e koalicije. Vla-daju}a Stranka demokratske akcije, iako tradicionalno bliska Er-doganu, nije se ogla{avala.

Premda se ni delegacija Evropske unije u Bosni i Hercegovini ni-je oglasila po pitanju odr`avanja mitinga, u bh. javnosti je stvo-ren utisak da je EU izri~ito protiv. Za razliku od Putina i Vu~i}a, Erdogan je u o~ima nekih evropskihzemalja ne{to vi{e autokrata zbog toga {to nije sigurnosno ko-ristan (opasan) kao Putin, niti je poslu{an kao Vu~i}. Iako je sa-mo nekoliko dana prije najave mitinga, generalni sekretar NA-TO-a Jens Stoltenberg kazao da je Turska „visoko cijenjen save-znik“, koji je „va`an za na{u zajedni~ku sigurnost“, te se zahva-lio Turskoj za doprinos u borbi protiv ISIS-a i naglasio va`nostprepoznavanja ~injenice da je „Turska me|u saveznicima najvi{estradala od teroristi~kih napada“. Unato~, tim svje`im stavovima iz NATO-a, protivnici Erdogano-vog mitinga su svoju argumentaciju zasnivali na uvjerenosti da

je Turska sve dalje od Sjevernoatlantskog saveza, teda je u{la u alijansu sa Rusijom, s ciljem borbe pro-tiv Zapada i blokade euroatlantskih integracija Za-padnog Balkana. Protivnici skupa svoju argumen-taciju crpe iz dojma da je, recimo, Austrija koja jezabranila skup Erdoganu bli`e NATO-u (iako nije~lanica), nego Turska koja je ~lanica.Prije ne{to vi{e od mjesec dana Milorad Dodik jeodr`ao skup za srpsku dijasporu u austrijskom Lin-zu. Kako podsje}a Emir Suljagi}, Dodik je otvorenopozivao Srbe u Austriji da glasaju 2016. za pred-sjedni~koj kandidata krajnje desne Slobodarskepartije Austrije (FPO) Norberta Hofera. Na tribiniu ruskoj organizaciji otvoreno je zagovarao podje-lu BiH, a u publici je bio i ministar vanjskih poslo-va iz FPO-a Heinz-Christian Strache. Nakon {to ni-ko u Austriji nije ni pomislio da zabrani takav skup,u BiH se povela rasprava treba li uskratiti Erdoganubujrum u Sarajevu, da se BiH ne bi izme|u ostalogzamjerila austrijskoj politi~koj volji koju simbolizi-ra Strache. Napetosti me|u transatlantskim partnerima ne do-pu{taju vi{e hladnoratovsku shemu „izme|u Istoka iZapada“. Sigurno da navedeni wishful thinking nijemotivisan lo{om namjerom, no razmi{ljati na na~in –da BiH treba zabraniti Erdoganov miting pla{e}i se daEU to ne shvati kao provokaciju, jednako je kao savje-tovati EU da pristane na Trumpove ucjene, jer }e onsve drugo shvatiti kao provokaciju i dovo|enje u pi-tanje savezni{tva. Oni koji opravdano kritikuju Erdo-gana s demokratskih pozicija zbog zatvaranja novina-ra i opozicionih politi~ara, a `ele zabranu, u slu~ajukad bi se ona i desila – pobijedili bi sami sebe. Neupitno je da kod dijela bo{nja~ke javnosti posto-ji ~e`nja za vanjskim tutorstvom, koja je usmjerenaka Erdoganovom autokratskom na~inu vladanja. Ta~e`nja za gospodarom i samopot~injavanjem je na-vika protiv koje se treba boriti. Rje{enje problema

MIXER MIXERHaris Imamovi}: Na stra`i kod BriselaantiCEMENT Sa{a ]iri}: Metak lutalica

ARMATURAMuanis Sinanovi}: Prvi maj i prekarijat

VREME SMRTI I RAZONODEMilo{ @ivanovi}: Igra stolice – preobra`enje

BLOK BR. VStudiostrip: Fossil&Swatch

BETON BR. 195 DANAS, Utorak, 15. maj 2018.I

Foto

graf

ije u

bro

ju: B

eton

– Cr

na G

ora,

apr

il 20

18.

2B

nije u tome da odaberete ko }e vas pot~initi, ko je bolji gospo-dar – isto~ni ili zapadni, ve} kako se nositi sa nesigurnim sta-njem slobode, koja osim raznih blagodeti nosi i razne opasno-sti. Me|utim, neovisno o volji Turske i njoj sklonih elemenata uBiH, postoje odre|ene pretpostavke koje onemogu}avaju uspo-stavu submisivnog odnosa.Za razliku od Turske, Srbije ili Rusije, Bosna i Hercegovina je dr`a-va koja nema pretpostavke za uspostavljanje autoritarne vlastikoja po~iva na nepodijeljenosti mo}i. U BiH se mo} najprije dije-li po entitetskom i etni~kom principu, a onda se i taj dio na koji biErdogan trebalo da ima utjecaj – dalje dijeli. Tako na kraju, ima-mo stanje heterogenosti probosanskih politi~kih snaga, gdje vla-daju}a Stranka demokratske akcije podr`ava i ima podr{ku Erdo-gana, dok se stranke ljevice na ~elu sa Socijaldemokratskom par-tijom, pa ~ak i vladaju}i Savez za bolju budu}nost, o{tro protiveErdoganovom utjecaju i zahtijevaju apsolutnu okrenutost ka EU.Takvu ravnote`u suprotnih mi{ljenja recimo nemogu}e je na}i popitanju Putina bilo u Republici Srpskoj, bilo u Srbiji. Navedeno politi~ko nejedinstvo temelj je neefikasnosti BiH uprovo|enju obaveza na euroatlantskom putu, {to i dovodi do za-stoja. Umjesto discipline, funkcionalnosti i stabilnosti, kao te-meljnih vrijednosti dana{njeg Brisela, Sarajevo ima visok stepenpluralizma, ideolo{kih razlika i politi~kih sloboda. Skoro da nepostoji pitanje po kojem postoji unificirano mi{ljenje. Tako vlastu BiH nije funkcionalna kao u Srbiji ili Crnoj Gori u ispunjavanjuobaveza, ali ni dru{tveni ambijent nije u toj mjeri autoritaran.

EVROPSKE PERSPEKTIVE BiHPrekomjerno podijeljena mo} u BiH se ~esto pretvara u nemo},pa tako i u nemogu}nost da se ispune postavljeni uslovi za akti-viranje Akcionog plana za ~lanstvo (MAP) u NATO-u, me|u njimaknji`enje vojne imovine na dr`avu, ~emu se Republika Srpska uzpodr{ku Rusije `estoko protivi. Na nedavno odr`anoj sjedniciSjevernoatlantskog vije}a posve}enoj Zapadnom Balkanu, ge-neralni sekretar NATO-a je naglasio da „to pitanje nije nekakavbirokratski proces, ve} dokaz da li dr`ava BiH ima ovlasti i kon-trolu nad svojom vojnom imovinom“.Me|utim, nije samo vlast u Republici Srpskoj na ~elu sa Milora-dom Dodikom mehanizam kojim Moskva potkopava evropski putBosne i Hercegovine. Pored nedovoljnog stepena odgovornostii posve}enosti bh. vlasti u provo|enju reformi, glavni problemjeste i odnos same Evropske unije prema klju~nim politi~kim

pitanjima u BiH, me|u kojima prvo mjesto zauzima pitanje re-forme Izbornog zakona. Ustavni sud BiH proglasio je neustavnim odredbe Izbornog zakonakoje se ti~u izbora delegata u Dom naroda Parlamenta FederacijeBiH. Ve} du`i period ne postoji konsenzus kako urediti izborni si-stem. Hrvatska demokratska zajednica, koja je i pokrenula apelaci-ju prema Ustavnom sudu, insistira da samo kantoni sa zna~ajnomhrvatskom populacijom delegiraju ~lanove Kluba Hrvata u Domu na-roda, kako bi se osiguralo da u tom tijelu budu „legitimni predstav-nici“ Hrvata. HDZ se poziva na princip konstitutivnosti po kojem Hr-vati biraju Hrvate, Srbi biraju Srbe, a Bo{njaci biraju Bo{njake.S druge strane, stranke sa sjedi{tem u Sarajevu odbijaju takvumogu}nost, s argumentom da je rije~ o diskriminaciji, jer demo-kratski princip jednakopravnosti gra|ana pred zakonom ka`e dasvaki gra|anin ima pravo da daje i dobiva glas od svakog drugoggra|anina, neovisno o etni~koj pripadnosti. Svaka strana ima svoje argumente. HDZ – princip o konstitutiv-nosti naroda i strah od preglasavanja. Probosanske strane –princip o jednakosti gra|ana pred zakonom i zazor od tendenci-je etni~ke ~isto}e izbornog legitimiteta, odnosno zabrane etni~-kog mije{anja glasova. Me|unarodna zajednica je ranih 2000-ih na ~elu sa sna`nom ini-cijativom tada jo{ uvijek dominantnih Sjedinjenih Ameri~kih Dr`a-va, progurala odre|ene izmjene izborno-ustavnog sistema u BiH,s ciljem smanjenja etni~kih podjela i pove}anja funkcionalnostiBiH. Glavne su tzv. Barryjevi amandani, kojima je princip etni~kogpredstavljanja dodatno razgo|en principom gra|anskog predsta-vljanja. Su{tina pri~e o Izbornom zakonu je poni{tavanje naslije-|a SAD-a u BiH, te produbljivanje etni~kih podjela ~ak i u odnosuna Dayton (npr. na~in izbora ~lana Predsjedni{tva).Premda se rasprava o Izbornom zakonu vodi ve} du`i period,Evropska unija se suzdr`ava od pru`anja podr{ke bilo kojem odprincipa, stvaraju}i pritisak samo sa zahtjevom da bh. lideri na-|u rje{enje u duhu kompromisa, {to je zbog suprotstavljenihstavova te{ko dosegnuti. Koli~ina energije koja je ulo`ena u ras-prave i borbe po pitanju Izbornog zakona dovela je do zastojana EU putu. Valja naglasiti da je u ovom mandatu HDZ BiH imaoono {to tra`i da mu bude garantovano i u idu}em (dominaciju uDomu naroda i mjesto u Predsjedni{tvu).Tokom posjete Berlinu, na zna~ajan datum – 9. maja, ~lanoviPredsjedni{tva Bosne i Hercegovine su razgovarali sa njema~-

kom kancelarkom Angelom Merkel o Izbornom zakonu i Erdoga-novom dolasku u BiH. Prenijeli su da je kancelarka Merkel izra-zila raspolo`enje da pomogne po pitanju Izbornog zakona zbogzabrinutosti EU da nakon izbora ne}e biti mogu}e formirati Domnaroda i vertikalu vlasti, {to bi bila lo{e za evropski put BiH jer bionemogu}ilo po~etak pregovora o pristupu.Da li }e Angela Merkel uistinu investirati energiju u rje{enjeklju~nog politi~kog pitanja u BiH ili je rije~ samo o diplomat-skom izrazu brige? U svakom slu~aju, ako Berlin odlu~i da po-krene stvari, morat }e dati ve}u prednost jednom od suprosta-vljenih stavova. Ako podr`i produbljivanje principa etni~kih podjela, s ciljem sma-njenja vrijednosti glasa „Erdoganu lojalnog Sarajeva“, odnosnodavanja dodatne mo}i „kr{}anskoj Evropi lojalnom“ HDZ BiH, tobi proizvelo politi~ki homogenije Sarajevo uz osje}aj straha prednamjerama Evrope, te bi umjesto postoje}ih podijeljenih senti-menata prema Erdoganu, utrlo put njegovom izrazito ve}em utje-caju, pa mo`da ~ak i odnosu kakav RS ima prema Rusiji.Ukoliko pak Berlin podr`i gra|anski princip, to bi za razliku oddaljeg etnocentrizma HDZ-a svakako donijelo ve}i stepen funk-cionalnosti BiH i ve}i kapacitet za ubrzano provo|enje obavezana njenom evropskom putu. To je, iako po`eljna, sve manje vje-rovatna opcija zbog sve ve}eg utjecaja islamofobnog diskursa ugermanosferi i percepcije da bi gra|anska BiH zna~ila korak kastvaranju ve}inski muslimanske dr`ave. Poni`avaju}e je dokazi-vati da bosanski muslimani nisu onakvi kakvim ih islamofobnidiskurs vidi, te da su pod daleko ve}im utjecajem zapadne mo-dernosti i evropsko-slavenskog iskustva nego orijentalnog utje-caja, kao i da differentia specifica nije isto {to i su{tina. O tomponi`avaju}em statusu najbolje govori evropsko iskustvo Jevre-ja, kojima nije pomoglo {to su bili u ve}em stepenu modernizira-ni odnosno „evropeizirani“ od „izvornih“ naroda.Najvjerovatnije je da ni jedno od navednih radikalnih rje{enjane}e biti provedeno, {to zbog nemogu}nosti postizanja kompro-misa doma}ih lidera, {to zbog neodlu~nosti Evropske unije. Ap-solutna posve}enost Berlina o~uvanju stabilnosti kolidira sa na-javama, odnosno prijetnjama HDZ-a o mogu}oj paralizi dr`aveu slu~aju neimplementacije odluke Ustavnog Suda. Zato je, na-`alost ili nasre}u, te{ko o~ekivati i{ta drugo, osim neke pravno-tehni~ke intervencije (kompromisa), kojom bi bio legaliziranstatus quo do neke nove konstelacije politi~kih odnosa u Evropi

i svijetu, a prvenstveno u samoj BiH

BETON BR. 195 DANAS, Utorak, 15. maj 2018.3BBETON BR. 195 DANAS, Utorak, 15. maj 2018.

pi{e: Muanis Sinanovi}

PRVI MAJ I PREKARIJAT

Obele`avanje Prvog maja napunjeno je ki~em nostalgije:vatra, koja impotentno poku{ava da se di`e u no}, muzi~kitrash nekih drugih dekada, radni~ka i porodi~na kultura iz-gubljenog vremena, sve nas to mo`e, ako se odlu~imo u~e-stvovati, napuniti tupim sentimentom, sa`aljenjem, melan-kolijom. Puka u vremenu zamrznuta forma praznika, kojislavi borbe, prava i nade kojih vi{e nema. A ~ini se da je sveto lak{e propu{tati iz godine u godinu, pogotovo ako smopredstavnici prekarijata. Prekarnih radnika se ti ostaci da-na i radni~kog identiteta nekako uop{te vi{e ne ti~u.Uz duboke, epohalne transformacije tr`i{ta radne snagedolazi i do jednako dubokih promena u identitetima. Kaoprvo, radni~ki praznik za prekarne radnike u osnovi ne mo-`e imati posebnu auru, koja prati dane odmora, po{to dani

odmora za njih ne postoje: percepcija vremena se menja,po{to se menja radno vreme. Linearno razumevanje, kojese podudara sa idejom istorije kao tokom progresa i koje seuobli~ilo u - teleolo{kom - ~ekanju kraja radnog dana, vi-kenda, odmora, praznika i najzad revolucije, to ontolo{kizastra{uju}e poimanje temporalnosti sada prelazi u haosbez prepoznatljivih diskretnih vremenskih jedinica, bez te-leologije. Time se menja jedna cela psiholo{ka strukturaradnica i radnika, koja uklju~uje i poimanje ̀ ivotnih razdo-blja, detinjstva, mladosti i starosti, a time i porodice. Veli-ki pratioci `ivota kao {to su nostalgija i nada nestaju i ume-sto njih pojavljuje se nostalgija prema nostalgiji - Mark Fis-her detektovao ih je u popularnoj muzici, u koju su se napo~etku milenijuma vra}ali stari oblici rock’n’rolla, gara-`ni iz {ezdesetih i sedamdesetih te post-punk iz sedamde-setih i osamdesetih, i to u golom ponavljanju, bez imagi-nacije novoga.Nuklearna porodica, taj neophodni pratilac radni~kog iden-titeta 20. veka, tako|er nestaje. Fleksibilizacija rada u trciza radna mesta masovno uklju~uje `ene; plate mu{kih rad-nika smanjuju se i nisu vi{e dovoljne za pre`ivljavanje cele

ARMATURA

Pi{e: Sa{a ]iri}

METAK LUTALICAMiljenko Jergovi}: Nezemaljski izraz njegovih ruku(Booka, 2018.)

Tehni~ki gledano, ovo ne}e biti kriti~ki prikaz, ve} deskrip-cija sa elementima analize. Time }e biti „iskazan pijetet“ pre-ma atipi~nosti ove hibridne knjige, koju naivni, ignorantniili ne~asni mogu nazvati romanom. [ta je ova knjiga? Njegova biv{a ekselencija, dvoNINovski la-ureat, ovu knjigu video je kao spoj „studije, skice za roman,traktata i eseja“. To je dobra polazna osnova za odre|ivanjenjene osobenosti. U knjizi Nezemaljski izraz njegovih ruku au-tor je poimence naveo deo svoje „lektire“ iz koje je preuzi-mao gra|u. Ta bi se lektira u slu~aju studije zvala izvori i una~elu svaka faktografska tvrdnja morala bi da bude potkre-pljena pozivanjem na izvor. Ponegde Jergovi} to ~ini, naj~e-{}e ne, kao {to na pojedinim mestima ka`e da }e zauvekostati nepoznato {ta je u datom trenutku neko pomislio iliosetio. Pi{u}i o po~etku putovanja Franje Ferdinanda i Sofije Chotek, Jergovi} navodi da se kompozicijanjihovog voza zbog problema sa osovinama zaustavila na otvorenoj pruzi i citira izjavu austrou-garskog nadvojvode: „Lijepo nam je po~elo putovanje. Ovdje gori, a dolje }e na nas poletjeti bom-be!“ Nema izvora za ovaj citat, ali nedugo dalje sledi pasus: „Mjesec-dva kasnije, nekoliko }e sto-tina ljudi, slavnih i anonimnih, ministara, generala, pustolova, prevaranata i budu}ih memoarista,ustvrditi da su se zatekli u kupeu kada je nadvojvoda izrekao te proro~anske rije~i“. Efekat re~eni-ci donosi retorika nabrajanja, dok je njeno zna~enje ironi~no upravo prema navodnim svedocimaistorije, posredno i prema istorijskim izvorima. Jergovi}u izjava ima stilsku funkciju i na~in na koji je predstavljena svedo~i o nekoliko svojstavapripovedne tehnike ove knjige. Prvo: sklonost ka reprezentativnom i pitoresknom detalju. Drugo:postupak u`ivljavanja u poziciju li~nosti o kojima pi{e, koji je dosledno sproveden. Tre}e: ironi~nikomentar, koji nije ~est i predstavlja element esejisti~kog diskursa. Jergovi} ukr{ta istorijsku i sa-vremenu perspektivu. Predo~avanju podataka o sarajevskom atentatu pridru`uje njegovu potonju

recepciju, uklju~uju}i i onu iz dana{njeg doba, koje je od ras-pada zajedni~ke dr`ave donelo interpretativnu reviziju i et-ni~ki multiperspektivizam. Uz informativni dodatak sledi bla-go polemi~an pristup u tuma~enju aktuelnih kontroverzi okarakteru Sarajevskog atentata i, posebno, o profilu, moti-vima i ciljevima atentatora.

MUKE S ATENTATOMKako iza}i na kraj sa eti~kom dimenzijom atentata: ho}e li sepodrediti i opravdati politi~kim ciljem kojem je atentat imao daposlu`i, ho}e li se u osnovi svesti na kriminalni akt i kr{enje re-ligiozne norme, ili }e se nagla{avati posve}enost po~inilacaatentata (spremnost na li~nu ̀ rtvu) i njihov nasilan kraj (smrt-na kazna i zatvorska tortura). Jergovi} se opredelio da „podr-`i“ ocenu Ive Andri}a iz njegovog eseja o mladobosancima ko-ja navodi obe strane medalje njihovog ~ina. Oni su bili i ubice i`rtve, i samoprogla{ene sudije i mu~enici. Paradoksalno, takvaocena je u isto vreme dijalekti~ka, kompromisna i subverzivna.Danas, kada se etni~ko poreklo ve}ine atentatora (srpsko) sta-vlja ispred njihovog politi~kog opredeljenja (revolucionarnianarhizam i radikalno jugoslovenstvo), ili se jugoslovenstvo iz-jedna~ava sa velikosrpstvom, kako su poentirale austrofilsketeorije, takva ocena deluje vi{e subverzivno nego kompromi-sno. Ali, nezavisno od dana{njih nacionalisti~kih falsifikata,svojatanja mladobosanaca ili poricanja samostalnosti njiho-vog delovanja, fenomen atentata kao metod u sebi zadr`avasvoju inicijalnu subverzivnost. Jer, nezavisno od politi~kih ci-ljeva u ime kojih je po~injen, gledano sa „beogradskog pend`e-

ra“, atentat kao metod ubistva vladara u istu ravan stavlja: oficire urotnike majskog prevrata iz 1903.i brutalne ubice kraljevskog para; mladobosanske jugoslovenske anarhiste iz 1914; pripadnike usta-{ke i VMRO emigracije iz 1934. i crvene beretke, specijalne jedinice dr`ave Srbije iz 2003, sa krvavomulogom u ratovima 90-ih. Otuda ni za jedan re`im nije uputno da slavi atentatore, posebno ne anar-histe. (Uzgred, a to je Jergovi}u promaklo, prvi spomenik Gavrilu Principu u Beogradu podignut je tek2015. godine. To je u~inio tada{nji predsednik Srbije Tomislav Nikoli}, na Vidovdan, u Finansijskomparku, sa porukom da je Princip „bio nosilac ideje oslobo|enja od ropstva“. Zanimljivo, ~ini se `uta{tampa nikada nije tako ~esto pisala o zaverama i planovima za atentat na jednog vladara kao danas,u vreme naprednja~kog re`ima i predsednika Vu~i}a.)

HRONIKE I POLEMIKEKome se obra}a jedan afirmisan i prihva}en postjugoslovenski pisac poput Miljenka Jergovi}a? Lako je re}i svima, svim post-yu scenama, ali to ni ina~e nije ta~no, a nije ta~no ni u ovoj knjizi. Zapra-vo, krajnje retki su autori koji uop{te i poku{avaju da pi{u za vi{e sredina, i to ne zato {to to ne bi intim-

antiCEMENT

no ̀ eleli, ve} zato {to to jednostavno nisu u stanju. Stvar je u tome{to se genius loci svake sredine mora dobro upoznati, toliko da na-rativni poku{aj u`ivljavanja i govora iz perspektive te sredine ne de-luje naivno, prepotentno a povr{no. Dosada{nji prozno-poetsko-esejisti~ki opus Miljenka Jergovi}a pokazuje da suvereno poznajedve sredine, dok se tre}oj, beogradskoj i srbijanskoj, postojano go-dinama pribli`ava. Upravo opis „zaga|enog beogradskog zraka“ sa 116. stranicepredstavlja tekst zrelog autora koji je i na po~etku 50-ih godina`ivota sposoban da indukuje entuzijazam prvog pogleda i da ta-ko notornu stvar kao {to je prostor oko Zelenog venca, po komesu se u sumrak atentata kretali i sastajali mladobosanci, opi{enadahnuto poput studenta iz provincije ili impresionisti~kog pu-topisca. Pitaju}i se tako, u nekoj istra`iva~ko-hodo~asni~ko-ma-zohisti~koj {etnji, {ta li bi novi gospodar Vu~i} u~inio da ga jevolja su|aja gurnula u 1914. godinu (dodajem ja: u ruke VojeTankosi}a ili majora Apisa a ne vojvode od Hrtkovaca), pa pi{e:„Takva su pitanja zanimljiva, i ne mo`e ~ovjek o njima da ne mi-sli dok tako besposlen lunja Ulicom kraljice Natalije, u Branko-voj zalazi po pra{njivim antikvarnicama, i tamo lista spise o sta-rim srpskim junacima i mu~enicima, pa se Prizrenskom uspinjeprema Hotelu Moskva, i udi{e beogradske mirise, vonj u`eglogulja, nesagorjelih motornih benzina, opojno prijete}i miris di-zela, miris pljeskavica i aleve paprike, koja se no{ena proljetnimvjetrom mije{a sa gradskim smogom, s pra{inom u kojoj ima stu-canog ugljena, savskog i dunavskog pijeska, grinja, vodene pa-re, virusa i bakterija, i usitnjenih ljudskih i pile}ih kostiju.“ Ajmo malo da se na{alimo u ova te{ka, vu~i}evska vremena. Zahva-ljuju}i ovom citatu saznao sam da je neko u{ao u antikvarnice uBrankovoj, poznate po pristupa~nim cenama, mada mi nije najja-snije za{to je listao kupusare „o starim srpskim junacima i mu~e-nicima“. Ali dobro, {ta fali u tekstu malo sladunjavosti i rodoljubi-ve memle sa grinjama. E da, „grinje, virusi i bakterije“. Jeste da jeBrankova zbog saobra}aja jedna od najzaga|enijih ulica, sa Uli-com 29. novembra ili prostorom oko sajmi{ta, ali nisam znao da seba{ toliko grinja, virusa i bakterija tu nakotilo. Ne{to su kanda za-tajili stari srpski junaci, ili me|u njima nema starog, ali ne Vujadi-na nego doktor Batuta. Svaka ~ast autoru na njuhu za nesagorelibenzin, posebno za u`eglo ulje, ali nema dobre pljeske ili pomfri-ta bez ulja od prekju~e. Pri kraju bgd {etnje opis postaje zanetometafizi~an ili prete}i sanitaran: otkud u vazduhu „usitnjene ljud-ske i pile}e kosti“? Genocid nad pili}ima ili alternativni na~in sa-hranjivanja: ne spaljujemo, nego meljemo ljudske kosti? Dobro, i Homer zadrema, zaigra srce i dobronamernog putopi-sca, ali poenta je da je Nezemaljski izraz njegovih ruku zapravopisana za hrvatsku publiku, gde je prvobitno objavljena, pro{legodine u izdanju Frakture. ^ini se da ova knjiga rubno reflektu-je i izvestan spor koji autor ima sa sredinom u kojoj `ivi. Opisu-ju}i preovla|uju}i hrvatsku percepciju Prvog svetskog rata, Jer-govi} pi{e: „Hrvatska svakodnevica je, u odnosu na Gavrila Prin-cipa, 1914. i Veliki rat, izuzetno jednostavna. Toliko jednostav-na da se ~ini kako nikakvog rata nije ni bilo“. Ipak, ova fina isuptilna ironija se dalje ne razra|uje. Citiraju}i izve{taj FranjeFerdinanda koji 1910. boravi na sprovodu engleskog kraljaEdvarda VII i pi{e svom stricu, austrijskom caru, Jergovi} pomi-nje Ferdinandov do`ivljaj mladog srpskog prestolonaslednikaAleksandra Kara|or|evi}a: „izgleda kao lo{a kopija Ciganina“.Nakon ovog citata sledi deo koji sadr`i najsna`niji polemi~ki eks-kurs u knjizi: „Iza Srba kao lo{e kopije Cigana stoji grandioznoetni~ko ~i{}enje Hrvatske tokom dvadesetog stolje}a, u kojemuje narod koji je sudjelovao u formiranju hrvatske nacije, i dugo`ivio u nekoj vrsti dvojnog identiteta i dvostruke lojalnosti, pre-ma rodu i prema domovini, sveden na statisti~ki gotovu zane-marivu i su{tinski obespravljenu manjinu...“ Polemi~ka ogor~enost izbija kao deo autorovog se}anja na svogprofesora estetike Predraga Fincija, koji je glumio Gavrila Princi-pa u filmu Fadila Had`i}a Atentat u Sarajevu (1964): „Nekoliko go-dina ranije, dok su u Zagrebu vodili hajku protiv romana Ruta Tan-nenbaum, govore}i o meni kao o antisemitu i mrzitelju Hrvata, ko-jega bi, ve} iz higijenskih razloga, trebalo prebrisati s ulica togameni vje~no tu|ega, a sve vi{e i tu|inskoga grada, elektronskommi je po{tom poslao pismo u kojem ka`e da je pro~itao Rutu, i nu-di mi svoju odbranu knjige, bude li zatrebalo“. Ovaj citat je zgo-dan da se konstatuje Jergovi}eva sklonost da u dominantnu per-spektivu knjige Nezemaljski izraz njegovih ruku, koja je perspekti-va distanciranog prezentera istorijske gra|e, gdegde blago me-lanholi~nog, unese privatnu perspektivu ozle|enog polemi~ara,koji ozloje|eno {alje poruku svojoj sredini. Izrazi koji bodu o~i ikoji izgledaju preterano jesu: „meni vje~no tu|ega, a sve vi{e tu-|inskoga grada“. To je odgovor na pitanje koje nismo o~ekivali uknjizi, kako se pisac knjige Nezemaljski izraz njegovih ruku ose}au Zagrebu, ali hvala na pitanju i küss die hand.

NEMA LA@A KOD KOLA@AVra}amo se pripovednim odlikama ove kola`ne knjige i nasta-vljamo „pri~u“ o odnosu istorije i literature.

Primarni fokus Jergovi}evog pristupa istoriji ima dva plana: jedaninduktivan koji je usmeren na pojedina~ne li~nosti, drugi je sinteti-~an i nastoji da od narativnih fragmenata sklopi mozaik epohe. Obaplana te`e razumevanju: pojedina~nih egzistencija i duha vreme-na. U toj ta~ki pisac deli tastaturu sa istoriografom. Su{tinska raz-lika izme|u njih je u tome {to je pisac selektivan prema gra|i (nezanima ga sve) i pristrasno human (ne zanimaju ga istorijski pro-cesi u njihovoj slo`enosti). Pisac poku{ava da razume pojedinca kaoli~nost, da pronikne u njegove motive i osvetli karakter, da nazujenjegove cipele i krene onim stopama koje }e ga u~initi protagoni-stom istorije, pomaga~em, slu~ajnim prolaznikom, kolateralnom`rtvom ili sitnim zup~anikom pokrenutog mehanizma istorijskogdoga|aja. Dve su bitne odlike Jergovi}evog naracije: kretanje pro-tagonista ga jednako zanima koliko i slu~ajnih posmatra~a (gluvo-nemi Moric Alkalaj, poslednji s kojim je Nedeljko ̂ abrinovi} „komu-nicirao“ pre nego {to }e baciti bombu na automobil s nadvojvodom)ili ~inovnika sistema: relevantnijih (istra`ni sudija Leo Pfefer/LujoFefer), egzoti~nih (slu`beni d`elat Alois Seyfried) ili sasvim neva-`nih (zatvorski ~uvar Pepi Dole`al). Druga odlika je da naporedo saglavnim i o~ekivanim tokom fabule autor ume}e kratke istorijateljudi ili objekata koji su bili deo glavnog zapleta: recimo broda „Vi-ribus Unitus“ kojim je austrijski nadvojvoda doplovio od Trsta doMetkovi}a, uz koji idu kratke biografije dvojice oficira Italijana ko-ji su taj isti brod digli u vazduh kada je brod 1918. pripao ju`noslo-venskoj kraljevini. Time Jergovi} posti`e efekat razu|enosti nara-cije, koja od gra|e o atentatu i njegovim u~esnicima te`i da posta-ne slika epohe. S tre}e strane, to je ujedno i narativ o gradu i o nje-govim istaknutim `iteljima, makar privre-menim, poput Tina Ujevi}a ili Ive Andri}a(zaklju~no sa autorom, razume se). ^etvr-ti sloj donosi poglavlje o umetni~koj repre-zentaciji atentata, tj. o dva filma o Sarajev-skom atentatu (drugi je Atentat u SarajevuVeljka Bulaji}a iz 1975. godine). Drugi deo knjige Nezemaljski izraz njego-vih ruku predstavlja ~istu fikciju. Sastojise od zaokru`ene novele pod imenom„Troje“, ali deluje kao da je ta novela tre-balo da poslu`i kao jedno od poglavlja ko-ja tematizuju period posle atentata, evo-ciraju}i nasilje sarajevske sredine premaSrbima i radnjama srpskih trgovaca kojesu oplja~kane i devastirane. (Tu se obi~-no koristi re~ pogrom, kao i za doga|ajena Kosovu iz 2004. U Srbiji vole re~ po-grom, kada je re~ o nasilju nad Srbima, aline vole re~ genocid. Ko }e ga znati za{to.)Jergovi} se opredelio za dvostruki poro-di~ni ljubavni zaplet sme{ten u kontekst„pogroma“: u jednom slu~aju }e neuzvra-}ena ljubav izazvati revan{isti~ki bes kododbijenog, u drugom }e se javiti neo~eki-van i nemotivisan primer plemenitosti. Udrugom slu~aju pod pojmom ljubav nepodrazumevam prijateljstvo, jer ga nijebilo, ve} neki gotovo fantasti~an primerhumanizma, fantasti~an jer je neobja-{njiv i psiholo{ki malo verovatan. Naime,musliman kome je davno, kao de~aku,njegov srpski vr{njak izbio oko, u trenut-ku plja~kanja srpskih radnji, sam se nudisvom nehoti~nom „oslepitelju“, ne tra`e-}i nadoknadu, da upravlja njegovom tr-gova~kom radnjom dok traje rat. Me|utim, u zbiru, knjiga Nezemaljski izraznjegovih ruku ima izvesnu strukturnu koherentnost. Atipi~nost nje-nog kola`nog poku{aja je u tome {to spaja gra|u i fikciju, odnosno{to tzv. gra|a ve} predstavlja vi{eslojni esejisti~ko-narativni tekst,koji pokazuje da fikcionalni i diskurzivni tekst dele jedan deo za-jedni~kih postupaka, efekata i ciljeva. Glavna zamerka koja bi mo-gla da se uputi takvoj knjizi ne bi se ticala njene hibridnosti, ve}upravo toga {to nije i ne ̀ eli da bude studija. Ona o`ivljava pro{losti dovodi pred nas istorijske li~nosti, protagoniste i marginalce, alini{ta novo o njima ne govori, niti pomera stepen tuma~enja. Onaje kao akribi~na mejnstrim istorijska ~itanka sa bo~nim storijama,lepo ispripovedana istorijska slikovnica sa bonus novelom za kraj.To su dometi hibridnog teksta ovakvog tipa: u heteronomiji trebazadovoljiti te`nju svakog zasebnog dela slo`ene celine, a svaki deoima vlastitu tendenciju. Lako}a ~itanja i zanimljivost {tiva mogubiti i jesu njeni kvaliteti, ali sve zavisi od toga ko ~ita i {ta od {tivao~ekuje. Tako literarna i esejisti~ka naracija ne mogu da zameneistoriografiju, ali mogu da budu pre~ica ka njoj. Fikcionalna inve-sticija neobja{njive dobrote, koja se iznenada pojavljuje i prkosiop{toj isklju~ivosti i nasilnom revan{izmu, dovoljno je jasan odgo-vor „su ~im“ nam je i}i u budu}nost, vek nakon atentata: treba ~e-kati ~uda i uzdati se u akciju humanoidnih an|ela.

VREME SMRTI I RAZONODEPi{e: Milo{ @ivanovi}

IGRA STOLICE –PREOBRA@ENJE

U vreme kad je Sava Savanovi} pohodio ru-munjsku, na saboru u Tr{i}u ’87. primi{e sr-blji isukrsta, primi{e ga dobro, jer bejahudo{li dani da se satre `uta sekta.I re~e Sava rumunjima, @ivot je raj, al vi stevragovi, o rumunji nesretni poglejte kako seradi. Iskani se Sava na zemlju tr{i}ku i za-me{a `ivo blato te od blata on sa~ini Gole-mog vojvodu i pu{ti ga me| ljude. I dovedeSava mladun~ad iz sela i {uma i torova iobora i dovede Golemog vojvodu sve predcrkvu ud`ericu. I re~e proizvodu, hajd voj-vodo, bacaj mladun~ad preko zvonika, davidimo koje }e se na noge do~ekati koje li }epropasti, {to propadne ti pojedi. I baca{eGolemi vojvoda mladun~ad, Sava zasadi li-pu u Po`arevcu i ode me| rumunje.Sred livade u Borovu selu ravnu, napregnu seGolemi i natego{e vojvodu dvojica, svaki zapo jednu ruku toliko narastao be{e, i tre}i muglavu dr`a{e {lemom a ~etvrti pod nosemstenja{e. I natego{e oni i napre`e se Golemijednom, dvaput, tre}i put slobog poma`e i is-pade Maleni. Vrisnu vojvoda zapu{enog no-sa, podmetni mi {lem budalo. Sa~uva{e Ma-lenoga tako, a Golemi ode sam po livadi se-jati i poseja jo{ 99 narodnih posejnika i dese-tog ne{to manjeg i to malo nazva{e maja.Stra{no miro pole`e po crnici i bo`ji i bezbo-`ni `ivalj {to pocrka {to pobe`e, ne mogahuto ni vetrovi ni ki{e rasterati ni oprati, a `ivstvor tuda vi{e ni sejati ni orati.I ode Golemi slu`beno me| rumunje nesta-de ga, a Maleni osta da raste gde je Sava uDunavo ulazio, u kuli mramornoj sa konjskimdverima spolja i konjima baleganima unutra.Pohodila ga merkelica stara sa dva mr{avanemca tifusara, da mu gata u {olju i u ple}-ku, i rekla mu je, vladaj i ne boj se sinko, nemo{ umret mlad. I nastavi on da vlada po-stumno. Sve je imo ali mira imo nije. Brzostigo{e dani da se satre `uta sekta. KrenuMaleni da izi|e iz kule, al od veli~ine ne mo-`e kroz dveri i 99 posejnika jedva ga izneso-{e. Te on stade pred kulu sred raskr{}a rav-nog i napre`e se i nategnu se jednom, dva-put, tre}i put slobog poma`e i vrisnu ko va-treno orel~e i ispade Golemi vojvoda. Ve}i noikad govora{e jezikom tajnim mrmotskim {toje me| rumunjima nau~io i po vasceli dan se~ulo ht ht ht. I te{ko miro proletno stoletnole`e po raskr{}u i po kuli slavnoj i udavi se ipocrka bezbo`ni soj. A Maleni mudra glavare~e narodu grdnom {to se okupio, mirevropski golemi se rodi, i pomilova iza uhasvoga oca i sina. Narod sakupljeni zahvalanbeja{e i donese mu novina da se ubri{e i odenarod u autobuse da slu{a kako vuneno |o-go recituje, Ne mogu da ka`em ono {to go-vorim jer mislim da pojedem sendvi~ kao {toje u ugovoru napisano

IV

BLOK BR. V Autori: Studiostrip

porodice. Ipak, doma}i~ka uloga `ene ostaje.Mu{karci koji uz pove}anu konkurenciju ~estoostaju bez rada, mladi, koji se posle studiranjavra}aju u provincijalne gradove, ose}aju nesta-janje starog kodeksa mu{ke ~asti. U isto vreme,`ene se `ele rasteretiti duplog zadatka, koji sesastoji od pla}enog rada i nepla}enog doma-}i~kog rada. To doprinosi toksi~nim i konfu-znim kulturnim pojavama, koje se ogledaju urastu maskulinih identitetskih politika i iden-titetskom feminizmu. Guy Standing u svojojstudiji prekarijata (Prekarijat: Opasna novaklasa) navodi podatak da je broj ven~anja u ne-davnoj godini na istorijsko niskoj razini sedam-desetih godina 19. veka. Prvi majje u velikoj meri bio porodi~ni pra-znik, za velike industrijske firme injihove sindikate bile su identi-tetski i sentimentalno vezane celeporodice.Takmi~enje, trka do dna, unesenaje i u najintimnije odnose, pa {taonda o~ekivati od dru{tvenih?Ako ne mo`e postojati zajedni~kiidentitet ni u okviru ne~ega {to jedugo va`ilo za „osnovnu }elijudru{va“, kako bi mogao postojatina mnogo {irem planu? Ako neke zajednice ipak treba dapostoje, treba imati neki – identi-tetet. Uspon politika identiteta uposlednjih nekoliko godina mo`e-mo povezati upravo sa prekarizaci-jom stanovni{tva. Zajednice, saku-pljene oko pojedina~nih identiteta,slu`e kao proteze nemog vlastitogglasa, onog koji bi mogao artikuli-sati `ivotni modus prekarijata uadekvatnim ekonomskim i socijal-nim terminima. Mada prekarijat nije homogenapojava - ako je Ronaldo dio prekarijata, on si-gurno nije u istom stanju kao prevodilac naBalkanu. Stari ljudi koji uz penziju pone{to za-ra|uju nisu na istome kao mladi, koji su primo-rani svoju egzistenciju i budu}nost osiguratihonorarima. I tako dalje. Takva podela sigurnodoprinosi nedostatku doti~nog glasa. Ponekadje oko pitanja rase, pola, veroispovesti ili naci-onalnosti mnogo lak{e ujediniti se nego okoekonomskih pitanja. Pogotovo ako je to ujedi-njavanje povr{no, kao {to je na internetu, kojiomogu}ava skoro bezgrani~ne na~ine komuni-kacije, koji svojom dubokom bazom slika, zvu-kova i zna~enja u drugim oblicima nudi prilikubrze, impotentne artikulacije kritike ili prostogbesa. Slaganja u tom slu~aju podjednako supovr{na, a identitetske zajednice labave. Ne`elimo re}i da rasna i sli~na pitanja nisu polu-autonomna u odnosu na ekonomska, nego da

se kroz identitetska pitanja ona ekonomska si-stematski pre{utkuju i time politike identitetapostaju simptomi. Na sve to veliki deo levice na zna se smislenoodazvati. @ive}i u fantazmama industrijskogkapitalizma druge polovine dvadesetog veka,on ̀ eli ostalim identitetima suprotstaviti iden-titet idealnog blue collar radnika, kojeg smatrauniverzalnim subjektom. Ipak, u simboli~kimrelacijama savremenih politika taj identitet na-stupa kao partikularan, kao identitet koji se su-protstavlja ostalim, u ime univerzalnosti, ali seipak nalazi izvan nje – opredeljen je negativno,u slu`bi je negiranja ostalih identiteta ali ne

nudi alternativne tehnike uspostavljanja uni-verzalnog. Time nestaje i romantika revolucio-narne levice, sav onaj vi{e od veka traju}i ima-ginarij crvenih zastava, prljavih siromaha kojiosvajaju tvr|ave i uspostavljaju barikade, koji{trajkuju iza prastarih ma{ina u zajedni~kojupotrebi. Mi{i}avi, a umorni, vi{e ili manje „fi-zi~ki“ radnik iza glomazne ma{ine danas se bo-ri sa slaba{nim {treberom iza kompjutera, ~ijipoliti~ki domet u najboljem slu~aju predstavljapravljenje mem-ova u mra~noj sobi, koji je aso-cijalan i ne mo`e sebe da zamisli na nekakvommasovnom slavljenju Prvoga maja.U toj situaciji i levica postaje supkulturna po-java. Time {to za svoj ideal ponekad bira iden-titet opisanog radnika, {to je nagnuta ka ide-aliziranju istog, ~emu doprinosi i nesposob-nost da se mase pridobiju i pokrenu, preuzimaodrednice devastirane radni~ke kulture. Pone-

kad se bli`i i etnonacionalizmu, kojeg treba ja-sno odvojiti od ekonomski progresivnog etati-zma. U prvom slu~aju dr`ava je shva}ena kaomitska zajednica, u drugom kao racionalna za-jednica ekonomske distribucije i medijacije ka-pitala - na~in na koji se mo`e postaviti kao za-{tita, na primer kada anonimne nadnacional-ne institucije pritiskaju sa zahtevima u koristkapitala. Jedan od oblika nereflektiranog skre-tanja levice ka etnonacionalizmu jeste stvara-nje nekakvog panslavenskog identiteta, briko-la` u koji upadaju i papa i Staljin, i Putin i in-ternacionalizam. Zaboravlja se da masovni po-kreti ne nastaju odozgo, preko sugestija avant-

garde, nego odozdo, u odgovaraju}im istorij-skim uslovima i da do toga nema pre~ice.Sve to zove ka novom mi{ljenju politike, koja bise zauzimala za radni~ka prava. Posle kratkogperioda odu{evljavaju}eg revivala klasi~nih le-vih ideja u obliku novih partija, kojeg je simbo-lizovala Syriza, ~ini se da se opet, mo`da i ja~enego prije, na terenu politike vra}amo ka sta-vu „there is no alternative“. Glas proletarijataje nekoherentan, zaga|en etnomra~nja{tvom,pun beznandnih supkulturnih ideja, i malo tkojo{ mari za Prvi maj. ^ini se da je u tom istorij-skom momentu nestala i cela jedna generacijaaktivista, intelektualaca i politi~ara leve provi-nijencije. Kult levice je sru{en. Ostaje pitanjeda li }e se i kada pojaviti novi masovni, kohe-rentni i organizovani oblici radni~kog pokreta.Njegov jednakopravni deo mora}e da bude iprekarijat

BETON BR. 195 DANAS, Utorak, 15. maj 2018.