-
MIXER Pi{u: Kristina Rac/Dragan Nikoli}
VIRD@INA U HELANKAMA
Ili `ivotna pri~a transvestita-emigranta
PROLA@ENJE I MASKIRANJEUstaljeno je verovanje da pravu damu
mo`emo prepoznati ponegovanoj kosi, elegantnoj garderobi, skupoj
{minki, decent-nom dr`anju i negovanim rukama. No, {ta ukoliko neko
ispunja-va sve ove uslove, a uzgred je mu{karac?Tekst koji sledi je
poku{aj dokumentovanja `ivotnog iskustvamigranta-transvestita iz
Vojvodine koji `ivi i radi u Budimpe{ti.Polazna ta~ka iz koje }e se
sagledati `ivotna storija na{eg ispi-tanika je etnometodolo{ki
prilaz poimanju rodnog identiteta pokome postoje}i binarni svet
rodova nije jedini mogu}i, a dalekood toga da je najbolji.Fizi~ki
deformisane osobe, mentalni pacijenti, zavisnici, ho-moseksualci
samo su neke od kategorija ljudi koji se, ko-riste}i terminologiju
Ervinga Gofmana, mogu oka-rakterisati kao stigmatizovani. Sa svojim
fizi~kim,karakternim ili nekim drugim deformitetima, onine mogu da
se prilagode dominantnim socijalnimnormama. Da bi opstali u
svakodnevnom ̀ ivo-tu, ovi pojedinci te`e da stvore sliku o sebi
kao„normalnoj“ osobi te da takvu sliku kon-stantno projektuju u
svoju dru{tvenu sredi-nu. Napori koje pri tome ula`u u isto vremesu
i povod da stalno preispituju svoj krhkisocijalni identitet, iznova
streme}i da gauglave u tokove mainstream dru{tva kojeih okru`uje,
ali i sistemski ugnjetava.Posmatrano na ovaj na~in,
transvestiti-zam kao na~in na koji osoba sebe izra`a-va kroz
spolja{nji izgled (pona{anje,obla~enje, glas, frizura itd.)
razmatramokroz Gofmanov koncept kontrole identi-teta. Konkretno, u
prikazivanju `ivotnepri~e sagovornika posvetili smo pa`njuakcijama,
talentima, sposobnostima kojestigmatizovana osoba anga`uje u
gra|e-nju slike o sebi. Nazna~avanjem tehnikakontrole (rodnog)
identiteta, prola`enja imaskiranja, razmatramo strategije i
zna~e-nja tehnika koje ispitanik „upo{ljava“ u ciljuborbe protiv
odbacivanja od strane socijalnesredine. Gofman odre|uje prola`enje
kao kon-trolu nad nepoznatim, neobelodanjenim in-formacijama o sebi
koje mogu imati uticaj naugled stigmatizovane osobe u zajednici ili
dru-{tvu u kome `ivi, dok maskirne tehnike defini{ekao poku{aje da
reakcije okoline na ̀ ig (stigmu) re-dukuju na minimalni
nivo.Slede}i navedene koncepte, ̀ elimo da skrenemo pa`nju
nanarative koji su se kristalizovali u razgovoru sa sagovorni-kom:
prvi od njih, narativ uklju~enosti i povezanosti sa socijal-nim
kontekstom u kojem ispitanik `ivi; drugi, narativ
unutra{njeharmonije, koju stigmatizovana osoba sti~e uprkos svom
`igu, za-hvaljuju}i svom radu na sebi; i tre}i, uslovno nazvan
„najve}a samdama (u kom{iluku)“.
@IVOTNI PUT: TRNJE/ZVEZDESa na{im sagovornikom na{li smo se u
jednom od lep{ih restora-na na budimpe{tanskom Andra{i bulevaru.
Predstavlja nam sekao Matthias. Prezime ostaje nepoznato. Ime se
pi{e sa dva t.Sagovornik nagla{ava ovu ~injenicu, jer je ulo`io
dosta naporai truda da ustoli~i svoje ime kao brand (sli~no kao
Jellena sa dval). On gotovo odmah nudi instant verziju svoje ̀
ivotne pri~e. Ka-da govori o sebi, koristi li~nu zamenicu `enskog
roda. Ro|en jeu gradu u Vojvodini, u trenutku kada je samoupravni
socijalizamvrhunio u biv{oj Jugoslaviji, a frankfurtski marksisti
mu predvi-|ali sjajnu budu}nost. U Srbiji `ivi do 1988. godine
kada, po{tozavr{ava srednju {kolu, odlazi na „Zapad“. Najpre se
obreo najadranskoj obali, zatim u Nema~koj, posle ~ega odlazi u
Rumu-niju i kona~no u Ma|arsku. Bavio se razli~itim poslovima:
radioje u ugostiteljstvu, a kada nije bilo para, izlazio je van
legalnihokvira i oprobao sebe u prostituciji. Sredinom devedesetih
sa-govornik prvi put „ulazi u haljinu“ i po~inje da nastupa obu~enu
̀ ensku ode}u. Po~inje da se profesionalno anga`uje u kabare-ima u
Budimpe{ti u kojima nastupaju transrodni izvo|a~i. U po-~etku,
dovoljna mu je sama ~injenica da se pojavljuje u haljini.Me|utim,
tokom vremena, kako sve vi{e zara|uje od nastupa,po~inje da
„investira“ u svoju toaletu. Kraja devedesetih se}a sekao zlatnog
perioda nastupanja u ma|arskoj prestonici. Voli da
nastupa uz Madonu, ali su mu ipak najdra`e folk dive sa
eks-ju-goslovenskih prostora.Posle razgovora sa Matthiasom sti~e se
bolji uvid u dvostrukostnjegovog rodnog izra`avanja. Svakog vikenda
u klubu u kome na-stupa, Matthias je „dama ve~eri“. On obla~i svoju
skupu toaletu,u koju ula`e zna~ajna nov~ana sredstva, jer „dama se
prepozna-je po svojoj toaleti“. Sa druge strane, tokom dana, na
javnim me-stima, kao {to je restoran gde se sastajemo s njim, on je
obi~anmu{karac. Na ovaj na~in, na{ sagovornik svoj identitet
izra`avadvostruko. Na javnim mestima u toku dana, iako sebe
do`ivljavakao `enu, uz pomo}u vidljivih obele`ja (vereni~ki prsten,
govor,dr`anje) on prolazi kao mu{karac. Uve~e, tokom svojih
nastupa,
iako biolo{ki mu{karac, Matthias se transformi{e u divu
kojaizvodi kabaretske numere. Podvojenost rodne ekspresije
javlja se kao nu`nost: izra`avanje kroz klasi~ni mu{kirodni
model priklju~ak je koji ispitaniku omogu}ava
socijalnu uklju~enost; sa druge strane, (pre)izra-`ena
(kabaretska) ̀ enstvenost na nastupima osnovje ispitanikove
ekonomske egzistencije. Iako ispi-
tanik nalazi ̀ enski rodni identitet bli`im, njegovstav izra`ava
racionalnu osnovu menjanja po-nu|enih rodnih identiteta. Tako u
intervjuu ka-`e: „Nisam valjda toliko lud da hodam ulicamaobu~en u
haljinu, da me neko prebije na me-stu...“
DIVA VERSUS KURVAMatthias sebe i svoje nastupe
suprotstavljave}ini drugih transrodnih osoba u „bizni-su“. On sebe
vidi kao divu. U razgovoru na-gla{ava da u ~itavoj Budimpe{ti ima
oko pettransrodnih izvo|a~a, uklju~uju}i njega, ko-ji vrede i koji
su dovoljno popularni da mo-gu da napune klubove. Neki od
pomenutihizvo|a~a su njegovi bliski prijatelji. Vidi ihkao zamenu
za porodicu, me|usobno se is-
poma`u, daju savete jedan/na dugom/oj.Ohrabrivanje ima zna~ajnu
ulogu po{to: „...Ipak, `ivot transrodne osobe nije nigde lak,~ak ni
u Americi.“
Za razliku od „stare {kole“ izvo|a~a, nove ge-neracije mu se
gade zbog njihovih stavova i
pona{anja: „Oni uop{te nisu lepi. Do|u u klub,nalo~u se
alkohola, udrogiraju - kakve sramote!
A kako izgledaju?! Iscepane ~arape, neo~e{ljanaraspu{tena kosa.
U`as!“ Osobe koje on stvarno
prezire su „transvestiti uli~ari“. Ovi su, po njemu,24 ~asa
obu~eni kao `ene i ve}ina njih su prostitut-
ke. „Za takve ljude ne `elim ni da znam. Muka mi je odnjih.
Najgore je kad stanu ispred „Alibija“ (Bohemian Ali-
bi, bar u Budimpe{ti gde Matthias nastupa, op. aut.)! To jetakva
nekultura! Svako mo`e videti da su mu{karci.“ Suprotnonjima,
Matthias je uvek odeven, uvek u novim haljinama, stal-no radi na
sebi i svom izgledu. Uprkos svemu ovome, Matthias
KULTURNO PROPAGANDNI KOMPLET BR. 59, GOD. III, BEOGRAD, UTORAK,
25. NOVEMBAR 2008.
Redakcija: Milo{ @ivanovi}, Sa{a Ili}, Tomislav Markovi}, Sa{a
]iri}; Font Mechanical: Marko Milankovi}; E-mail: betonŸdanas.rs,
redakcijaŸelektrobeton.net; www.elektrobeton.net; Slede}i broj
izlazi 9. decembra
MIXERKristina Rac/Dragan Nikoli}: Vird`ina u helankama
[TRAFTAFaruk [ehi}: Pucanj s boka
VREME SMRTI I RAZONODEPredrag Luci}: Rado ide tu~ak pod
pra{nikeDragana Mladenovi}: Pr}a
BULEVAR ZVEZDAHANDKE, Peter
I BETON BR. 59 DANAS, Utorak, 25. novembar 2008.
� Ilustracija: CABARET, Nikola Kora} �
-
II
PUCANJ S BOKA
KOZMETI^KI MISIONARIPovod za ovaj tekst nalazim u skora{njem
razgovoru sa beogradskom pjesnikinjom Marijom Kne-`evi} koja me je
pitala da li je u Sarajevu d`ihadizacija uzela maha kako se pri~a,
ili je rije~ o ne-~em sasvim drugom. Te{ko mi je odgovoriti na to
retori~ko pitanje pogotovo sada kada traje sve-ti muslimanski
mjesec Ramazan, doba posta, skru{enosti i milosr|a, koji }e
svesrdno biti propa-girani sa profanih televizijskih, radijskih ili
{tampanih katedri za utjerivanje gra|ana, radnika iseljaka u
sveobuhvatni strah od Boga. Tako }e religija (islamska u ovom
slu~aju) postati domi-nantna medijska tema, jer, ipak, `ivimo u
vrijeme sveobuhvatne demokratije kada se vjerska pra-va gra|ana,
radnika i seljaka moraju ostvarivati i medijski aplicirati, a sve
po direktivi nacional-nih stranaka i velikomo}nih vjerskih
zajednica u Bosni i Hercegovini. Ona druga prava ljudi
na,nedajbo`e, ateizam ili neku varijantu agnosticizma su ve} odavno
protjerana iz mainstream no-vina i televizija, a sve u cilju
novoproklamovane politi~ke korektnosti, gdje dominiraju
monote-isti~ke religije, jer smo, navodno, u pro{lom re`imu bili
`estoko zakinuti za upra`njavanje svojihvjerskih osje}anja. Te{ko
je nekom ~ovjeku koji slijepo vjeruje televizijskom ekranu, sa
kojeg muse lascivno osmjehuju erotizirani (spram ljubavi prema
jednom Bogu) voditelji i voditeljice, te-{ko je njemu da ne
povjeruje ovim kozmeti~kim misionarima, {to ga zavode velikim
rije~ima kao{to su: ljubav, dobrota, milosr|e, ~ovjekoljublje itd.
Ovakve rije~i su davno protjerane iz umovastanovnika ove zemlje, pa
su ih zamijenile lingvisti~ke vrijednosti tipa: ukrasti, zajebati,
preva-riti, zabiti no` u le|a, ubiti, zapaliti ili zaklati, spisak
je dosta {irok i skoro beskrajan. Uglavnom,sveti je mjesec posta i
dobrota treba da zavlada me|u ljudima, premda niko ne}e ni
spomenutiproteklih jedanaest mjeseci (o u`ivanju u alkoholu i
drogama da i ne govorim) u kojima su ljudirevnosno koristili ve}
navedene lingvisti~ke vrednote pomo}u kojih }e pove}ati svoj imetak
i bo-gatstvo. I te{ko mi je da se ne sjetim 1996. i 1997. godine
kada sam boravio u Studentskom do-mu Bjelave u Sarajevu, i kada su
me moje drugarice {apatom upozoravale da ne spominjem na-glas
alkohol, drogu ili seks u Domu, jer je atmosfera bila dosta
nabrijana, i jer su se u Domu mo-tali neki studenti Arapi, koji su
valjda bili zajebani kao prava vjerska policija. Njihova
zajebanostje meni bila smije{na, jer sam tada vjerovao isklju~ivo u
argumente svojih {aka i mi{i}a, ali mi jeostalo sje}anje na
izvjestan oblik pritiska i te`ine u zraku, koji nisu na{li svoje
upori{te u glava-ma normalnih gra|ana Sarajeva.
ALAHOV DRVOSJE^ATakav oblik vjerske tiranije i {izofrene `elje
da se ugodi svome bogu najbolje sam osjetio u gradusvoga
odrastanja, Bosanskoj Krupi, odmah poslije rata kada se neki
vjerski ~inovnik sjetio da po-sije~e stoljetne lipe izrasle oko
(ratom netaknute) pravoslavne crkve, jer se zbog golemih
kro{njinije mogla vidjeti netom izgra|ena d`amija (stara je sru{ena
u ratu)udaljena dvadeset metara vazdu{ne linije od pravoslavne
crkve. Povlastitom priznanju fanatika, njemu se u snu ukazao Allah
d`.{. li~noi personalno, te mu je rekao da mora posje}i drve}e kako
bi se d`ami-ja bolje istakla u postratnom vremenu i prostoru.
Jadnik je samo slije-dio bo`anske upute i lipe su nestale sa lica
zemlje. Druga zanimljivostje vezana za snagu i broj decibela sa
razglasa na minaretu odakle jegradski imam trebao vr{iti svoju
slu`bu pozivanja na molitvu, tako dame je jednog jutra njegov
ka{alj sa razglasa, dok je ~istio grlo prijeezana (glasovne
molitve), skoro izbacio iz kreveta, te mi utjerao strahu kosti kao
da mi je u sobu uletjela granata velike razorne mo}i. Na-
kon protesta gra|ana koji `ive u blizini d`amije, decibeli su
smanjeni na razumnu mjeru, ali lipe,uz svu volju i molitve, nisu
mogle ponovo da izrastu visoko u nebo.Govoriti o d`ihadizaciji u
Sarajevu je stvar obaveze zdravog razuma, izuzev {to iz usta
MiloradaDodika ovaj pojam ima za mene sasvim drugo zna~enje ako se
sjetim da su u Banja Luci sru{enesve d`amije, kao {to je u RS-u za
vrijeme rata ostala netaknuta samo jedna d`amija, i to u
seluBaljvine kod Mrkonji} Grada, jer su tamo{nji Srbi i Bo{njaci
zadr`ali svoju starinu i, mo`da, mi-sti~ni osje}aj zajedni{tva,
koji je potpuno izgubljen u prohujalih 18 godina. Moja beogradska
sa-govornica, po vlastitom priznanju, nije znala za ove podatke,
ali je veliki i neprevazi|eni front-
men grupe EKV Milan Mladenovi} to znao jo{ 1993. godine, pa je
od-bio do}i u Banja Luku da odr`i koncert, jer nije htio i}i u grad
u kojemru{e bogomolje. Milan Mladenovi} je kristalno jasno vidio
stvarnostkroz svoju heroinsku vizuru, {to djeluje paradoksalno,
pogotovo da-nas kada mnogi ljudi jo{ uvijek pori~u genocid u
Srebrenici, koji sedesio ba{ tu, u njihovom prvom kom{iluku.
INDUSTRIJA MR@NJE I HAOSAZadnjih nekoliko mjeseci u Sarajevu je
aktuelna pri~a oko izgradnjespomen-krsta iznad grada na o{troj
stijeni Zlati{ta, odakle su nekadtopovi i mitraljezi ubijali civile
i sistematski ravnali Sarajevo. Inicija-
[TRAFTAPi{e: Faruk [ehi}
BETON BR. 59 DANAS, Utorak, 25. novembar 2008.
se `ali. „Lake dame“ su smatrane za prave predstavnike
trans-zajednice, pozivaju ih u TV emisije, „a oni ~ak ne stavljaju
ni pu-der na svoje lice. Da bi transvestit izgledao kako treba, on
tre-ba da ustane i pohvali se: kosa, 30.000 forinti (120€),
haljina50.000 forinti (200€), cipele 80.000 forinti (350€)“. Po
Matthi-asu, dakle, transvestit treba da izgleda kao prava dama –
ni{tamanje od toga. Ona mora da bude elegantna, lepa, zanimljiva,da
zna da pri~a lepo („godine nemaju veze s tim“). Naravno, vr-hunska
{minka i ode}a su uslov bez kojeg se ne mo`e. Prostitucija je
o~igledno prva asocijacija koja se dovodi u vezusa transrodnim
na~inom `ivota. [tavi{e, ~ini se da je to jedinimodel egzistencije
koji se nudi transrodnim osobama.
@IVOT U VISOKIM KRUGOVIMA: ODABRANO DRU[TVOMatthias govori o
svojim obo`avaocima. Spominje grofove, pri-padnike visokih slojeva
koji cene njegove nastupe. On primaskupocene poklone od njih.
Navodi primer skupih crvenih cipe-la koje su pristigle avionom
direktno iz Londona za njegov na-stup. Ka`e da ih je poslao li~no
Niki Lauda. Kao dodatak, dobioje i crvenu haljinu i skupocenu
krznenu bundu sa duga~kim zad-njim delom koji se vu~e po podu. Sve
ovo doprinosi da ga njego-va publika obo`ava, a u isto vreme mu i
zavidi.^esto, Matthias se nalazi u prisustvu VIP persona sa
kojimaostvaruje srda~ne odnose. Ponekad je sa njima imao
„ljubavneizlete“. Tako pominje i producenta ~uvenog filma Evita,
AlanaParkera, koji mu poklanja retki cvet sa {esnaest pupoljaka.
Ka-snije, on koristi ove pupoljke da ukrasi svoju frizuru na
nastupuna kojem je pevao dirljivu ljubavnu pesmu. Ispitanik
predstavljasvoju karijeru kao sli~nu onima koje su imale klasi~ne
dive. Je-dnom re~ju, njegova storija je gra|enje slike o sebi: biti
ekstra-
vagantan/a i druga~iji/a od drugih. To je slika u kojoj je on
obo-`avan i prihva}en.Na osnovu teorijskih koncepata, te stavki iz
`ivotne biografije ili~nih stavova ovog zabavlja~a, mogu se
artikulisati tri me|u-sobno povezana narativa.Dok otkriva ~injenice
o li~nom ̀ ivotu, Matthias pokazuje potrebuza uklju~eno{}u u u`i
ili {iri socijalni kontekst koji ga okru`uje.Ovo zapa`anje mo`e se
ilustrovati ispitanikovim nazna~avanjempovezanosti sa ostalim
transrodnim izvo|a~ima na sceni koje onceni i do ~ijeg mi{ljenja mu
je stalo. Isto tako, Matthias isti~e zna-~aj koji je na njega imala
mati~na socijalna sredina. Iako svestankonzervatizma i stigme koji
su ga na prvom mestu naterali da na-pusti zemlju, on i dalje sebe
smatra delom sredine iz koje je pote-kao. Mada je svoj `ivotni put
„utabao“ van ove zajednice, on isti-
~e da prati de{avanja u Vojvodini. Na osnovu sagovornikovih
is-kaza mo`e se naslutiti da je pridat veliki zna~aj potrebi za
nedi-skriminatornim dru{tvom. Srodna su zapa`anja ispitanika o
do-stignutoj unutra{njoj harmoniji koju ose}a bave}i se ovim
retkimi rizi~nim poslom. Iako „nije lud da {eta po ulicama obu~en u
̀ en-sku ode}u“, on je sasvim opu{ten kada se na|e na bini, ~esto
vr-lo ekstravagantno obu~en. Ne do`ivljava nikakvu nelagodu da
bu-de `ena; to mu je zadovoljstvo i u isto vreme izvor
prihoda.[tavi{e, zahvaljuju}i povezanosti sa ma|arskom pa i
svetskomelitom, skupocenoj garderobi i ume}u pona{anja u
razli~itimprilikama i svakom dru{tvenom okru`enju, Matthias mo`e
sebida priu{ti ekstravaganciju, nadmenost, pa i poneku malu la`
ilipreterivanje. Sve su to ̀ enske taktike koje ~ine da jedna
gospo-|a bude samo jo{ vi{e ono {to jeste: prava dama. Na kraju, na
artikulisane narative, na pona{anje i akcije ispita-nika u cilju
„zaokru`ivanja“ `ivotne pri~e, direktno je primenjivBaumanov
koncept promenljivog identiteta. Naime, u svojoj stu-diji Bauman se
obra}a praksi menjanja identiteta (dodu{e nerodnih) kao procesu u
kome identifikacija sa odre|enom zajed-nicom, te samoodre|ivanje
sebe kroz u~e{}e u zajednici zavisi odkonkretnog socijalnog
konteksta i mogu}nosti koje iz njega pro-izilaze. Primenjeno na
na{eg sagovornika, moglo bi se re}i da uli~nom delovanju i
izra`avanju sopstvenog (ne samo) rodnogidentiteta, on menja
dru{tveno ponu|ene rodne identitete shod-no mogu}nostima koje iz
konteksta proizilaze. Drugim re~ima, menjanje rodnog identiteta
(mada je to u ovomslu~aju i profesionalna odre|enost) poprima novu
dimenziju.Svakodnevni manevri menjanja rodova poprimaju oblik
„igre“kroz koju na{ sagovornik, krenuv{i „u svet“, nalazi svoje
mestopod suncem �
DA BI TRANSVESTIT IZGLEDAO KAKOTREBA, ON TREBA DA USTANE I
POHVA-LI SE: KOSA, 30.000 FORINTI (120€),HALJINA 50.000 FORINTI
(200€), CIPE-LE 80.000 FORINTI (350€). PO MATTHI-ASU, TRANSVESTIT
TREBA DA IZGLEDAKAO PRAVA DAMA - NI[TA MANJE OD TO-GA. ON/A MORA DA
BUDE ELEGANTNA,LEPA, ZANIMLJIVA, DA ZNA DA PRI^ALEPO („GODINE
NEMAJU VEZE SA TIM“)
Lako je prepoznati sile tame.Kupuju belu tehniku!
(Slobodan Milosavljevi})
Tomislav Markovi}
ETONJERKA POLUMESECAB
Foto:
Beta
Nije ono {to mislite da jeste (Buenos Aires - no}na patrola)
-
III BETON BR. 59 DANAS, Utorak, 25. novembar 2008.
BULEVAR ZVEZDAPi{e: Redakcija Betona
HANDKE, PETERHANDKE, Peter (Grifen, Kernten, 6. 12.1942),
austrijski kontroverzni pisac, apoliti~-ni postmodernista,
politi~ni „otkrivalac“ Bal-kana. [kolovao se najpre u katoli~koj
mu{koj{koli u Tancenbergu, potom u Klagenfurtu.Studirao je prava na
Univerzitetu u Gracu.Jo{ tokom studija, zajedno sa Elfride
Jeli-nek, pripadao je anga`ovanoj knji`evnojGrackoj grupi. Posebnu
pa`nju je privukaonakon izvo|enja njegove drame Psovanje pu-blike u
SAD 1968. Bio je i filmski scenarista.Naro~ito uspe{nu saradnju
imao je sa VimomVendersom, tokom njegove nema~ke faze(Nebo nad
Berlinom). Neki danas porede ovukreativnu saradnju sa filmskim
dvojcem Si-dran - Kusturica. Zanimljivo je da }e se u po-tonjim
godinama, Handke i Kusturica priklo-niti srpskoj strani rata.
Ina~e, njegov knji`ev-ni opus bio je opsesivno usmeren na pro-blem
jezika i limitiranost komunkacije. Mo-glo bi se re}i da je
Handkeovo politi~ko „bu-|enje“ tokom devedesetih
predstavljalotransformaciju jedne postmodernisti~ke po-etike koje
je zahvatilo mnoge pisce njegovegeneracije: jedni su krenuli ka
politi~komkonformizmu a drugi ka literarnom avanturi-zmu. Kod
Handkea se mogu na}i elementijedne i druge struje. Handke je
osvojio veli-ke simpatije srpske politi~ke i kulturne jav-nosti,
ali je navukao gnev zapadnih intelek-tualaca. Svra}ao je mnogo puta
u Beograd(Radoman Kanjevac je ispevao pesmu: PeterHandke dolazi u
Beograd.../ Doma}ice gleda-ju njegovu sliku u novinama/ Dive se tim
ne-govanim brkovima/ I bri`ljivo odabranomokviru za nao~are...). U
vreme rata u Bosni,na po~etku bombardovanja 1999, posetio
jeMilo{evi}a u Hagu 2004, a govorio je i nanjegovoj sahrani u
Po`arevcu 2006. Handke-ova ~esta putovanja, sada mnogo manje
eg-zoti~na nego ona iz osamdesetih (Japan,Aljaska), uslovila su i
osobiti politi~ko-puto-pisni `anr u kome je Handke prona{ao
novu
formu za svoju literaturu. Tako je nastalaknjiga Zimsko
putovanje uz reke Dunav, Savu,Moravu i Drinu: Pravda za Srbiju
(1996) ko-jom se Handke obra~unavao sa zapadnimmedijima, brane}i
Srbiju kao `rtvu balkan-skog rata. Godinu dana kasnije je iza{ao
na-stavak ove knjige pod naslovom Letnji doda-tak zimskom
putovanju. Brane}i svoj novi stil,Handke je jednom prilikom rekao
kako to ni-ko ne bi ~itao da je samo pisao o tome „kakosu ulice
puste i kako je Drina hladna“. Ova-ko je i{lo lak{e na tr`i{tu.
Handke je 2000.godine dobio nagradu Fondacije Bra}a Ka-ri}. Tom
prilikom je pozdravio Bogoljuba Ka-ri}a kao ~oveka koji „neguje
tradicije kojenam daju moralnu snagu za odbranu svega{to je sveto
~oveku“. Handkeova privr`enostMilo{evi}u dovela ga je u vrlo
nezgodnu po-ziciju kada mu je grad Dizeldorf dodelio na-gradu
„Hajnrih Hajne“ (50 000 EUR). Zbogu~estalih napada, Handke se
odrekao nagra-de ali ipak nije ostao bez nje. Berlinska
inici-jativa za alternativnu nagradu „Hajnrih Haj-ne“, obezbedila
mu je istu svotu, koju je on udru{tvu sa Klausom Paimanom odneo
Srbi-ma iz Velike Ho~e. „Volim ovu decu ovde i Ve-liku Ho~u“,
izjavio je pisac tom prilikom. Istegodine, Handke je predsedavao
`irijem naKusturi~inom Kustendorfu. Budu}i da ga jeodu{evio
planinski krajolik, odmah je dobioponudu da postane novi ̀ itelj
rodnog mestakremanskih proroka. Ostaje pitanje da li }eHandke
podi}i brvnaru u „`elucu Evrope“(kako je nazvao Kremnu) i da li }e
pro}i boljeod svog druga Kusturice. Srpski intelektual-ci }ute mada
im prija kada Handke u svom~asopisu Schreibheft objavi ponekog
sre}ni-ka, kao {to je to slu~aj sa prozom Igora Ma-rojevi}a. Bolji
je ikakav izlazak na nema~kogovorno podru~je od nikakvog,
rezonujusrpski pisci. U to ime je prire|ena knjiga kri-ti~kih
tekstova pod naslovom Treba li spalitiHandkea (2006) �
tiva za podizanje ovog vjerskog spomenika je do{la od nekog
udru`enja iz Isto~nog Sarajeva, koje kr-stom `eli da obilje`i
stradanje Srba (vojnika i civila) u i oko Sarajeva tokom proteklog
rata. Krst, pri-~a se, treba biti velikih dimenzija kako bi ga svi
gra|ani Sarajeva mogli kristalno jasno vidjeti. Stvar-ni motivi
neimara ovog spomenika su svakako vrlo jasni i precizni, ali ono
{to me zanima nalazi se usamoj gradskoj kotlini, gdje }e razna
udru`enja za za{titu i tekovinu Armije BiH i stradanja civila u
Sa-rajevu di}i svoj glas protiv ovog ideolo{kog konstrukta od
betona i nepokolebljive armature. ^injeni-ce govore u prilog tome
kako je mali, ili nikakav broj gra|ana Sarajeva reagovao na
izgradnju sli~nogspomenika na brdu Hum iznad Mostara. Rije~ je o
kri`u koji svojim obimom i visinom dominira nebe-skim krajolikom
ponad Mostara, podijeljenog grada na bo{nja~ki i hrvatski dio, a
ulogu grani~ne lini-je, uglavnom, tuma~i rijeka Neretva. Ovo je jo{
jedan dokaz autizma u kojem `ivi Sarajevo, ali i
drugibosanskohercegova~ki gradovi. Nakon izgradnje kri`a na Humu
isto~nim Mostarom je kru`ila slijede-}a duhovita anegdota: to je
jedan veliki plus za Mostar i cijelu Bosnu i Hercegovinu.
Posljednja linijaodbrane zdravog razuma je uvijek bio humor, pa bi
se i krst iznad Sarajeva mogao nazvati jo{ jednimvelikim plusom za
Sarajevo i cijelu Bosnu i Hercegovinu. U dana{njem Sarajevu, tom
evropskom Jerusalemu (kako se ka`e), postoji jo{ jedan
hiperrealisti~nivic: sve d`amije sru{ene u BiH ho}e da sagrade u
Sarajevu. Zanimljiv primjer za ovu opasku jeste iz-gradnja d`amije
u kvartu Ciglane ispred modernog tr`nog centra, na travnjaku, gdje
treba da niknesavremeni vjerski objekat, koji }e, sude}i prema
maketi, li~iti na neveselog hibrida izme|u tr`nog cen-tra i svete
ku}e. Razdragani kupci }e tako mo}i, odmah poslije klanjanja
velikom bogu Kapitala, oba-viti i drugu molitvu, te se pokajati za
svoje konzumeristi~ke grijehe. Posebno mi je privla~na d`amijau
sarajevskom naselju Vogo{}a, samo zbog njenog izgleda, zbog kojeg
bi Slavoljub Penkala bio iskre-no ushi}en, jer ta d`amija izgleda
kao gigantsko penkalo od stakla i betona. D`ihadizacija se
nasta-vlja na sve tri strane, i to je mrtva utrka u kojoj nikad
ne}e biti pobjednika ni pora`enih, dok god je re-ligija izda{na
politi~ko-ekonomska grana sveop{te industrije mr`nje i haosa, a to
su esencijalne ami-nokiseline za sve potencijalne budu}e ratove.
Vjerski objekti }e tu samo poslu`iti (i ve} slu`e) kao le-gla iz
kojih }e u svijet biti odaslane ~ete borbeno spremnih klonova.
Otpor }e biti uzaludan kao u Ra-tovima zvijezda�
VREME SMRTI I RAZONODE
RADO IDE TU^AK POD PRA[NIKE(Iz pesmarice Vuka Jeremi}a)
Ne, Srbija ratovala nije,Nikad nije i nikada ne}e,Kad tenkovi
krenu iz Srbije,Oni idu da raznose cve}e,
Cve}e rosno, gajeno u ba{ti,Poslano po tenkisti, drugaru,Da
rascvaloj udovolji ma{ti,Da ga sadi svud po Vukovaru.
[ta da vojska cvetonosna radiSa tom lepom, plemenitom `eljom? Da
bi cve}e mogla da posadi,Grad }e najpre da sravni sa zemljom.
To se zove priprema zemlji{ta,Ka`u knjige iz hortikulture,Kad od
grada ne ostane ni{ta,To je tle za ru`e i bo`ure.
Mesto ku}a karanfil i lala,Bela rada, jorgovan, fuksija...
Ko to la`e „Srbija je mala“,Proguta ga velika saksija!
Srbin vozi tenk i nosi pu{kuZarad cve}a, a ne da se bije.
Pra{nik ima polen, tu~ak nju{ku,Srbin ima nam}ore kom{ije.
[to im smeta miris srpskog cve}a,Hrizantema {to iz crepa
viri,Gusenice tenkovske s prole}a[to postaju {areni leptiri.
Nam}ori nas panjkaju pred svetom,Oj, Srbijo, alaj si budala:Ti
kom{iju bombarduje{ cvetom,On ti ha{kom tu`bom ka`e „Hvala!“
Sad je dosta, nek je jasno svima:Vuk Jeremi} protivtu`bu
sprema!Ko {to rekoh, tu~ak nju{ku ima,Nju{ku ima, al obraza nema
�
lirika utoke Pi{e: Predrag Luci}
Pi{e:Dragana Mladenovi}
PR]A(Iz „@enskog ciklusa“posve}enog `enama, `rtvama rata u
Bosni)
ne brojim/ne gledam(uh, ah, ah, aaa)ovako bilo je ovakobilo je
bolno/vla`nona stolu a onda toplo mrdavo/toplo i sre}no{ta kakuka{
vidi maleni pr}atako mi je rekla vidi maleni pr}a
(Svr{i, bre, vi{e,gle koliki je red uh, ah, ah, aaa) rekla je
vidi maleni pr}a pr}a u papiru/ubrusuprivi ga uz grudi vidi{ kako
se u}utao i samo mirno gleda(Napuni je ljudski, nek se kurva zasiti
kurcao, oh, oh, ooo) i onda ko vekna hleba povijen/obmotan
ne`anuzmi ga u naru~je/pored sebe o kako pospano
bi}eaaaaaaaaaaaaaaaaa([to je ise~e pre mene?[ta se dere{, operi je
akoti smeta krv mh, mh, mh, aaa)ne ose}am/ne gledam/ne}uovako je
bilo
ovako je bilo kako seti se kako bilo je bilo je ovakobilo je
leto u opatijiponeli smo breskve i osegume/du{eke/suncobran(Voli{
grubo, rugobo,jel voli{, uh,uh, mmm)ne slu{am/ ne ose}am/ne}ukako
je dalje bilohajde seti se suncobranileto u opatiji ne znam kako je
bilone mogu/gubim nit/ne mogu(Vrati taj pi{tolj u futrulu~uje{,
Milane, vratibam bam bam bam)pr}a nespretno kora~a talas/talasi
�
�Fo
tom
onta
`a: R
ecyc
le B
in L
aden
�Ga
me-
boy
„Ilij
ada“
New
Gen
erat
ion
BETON 01BETON 02BETON 03
