1

ДВА НАТПИСА ИЗ ОКОЛИНЕ ВИШЕГРАДА Током истраживачке кампање у 2016. години која се одвијала и у Подрињу, учињене су провјере натписа у околини села Међеђа код Вишеграда. Споменик у селу Каоштица (бр. 2) је данас тешко доступан и не бих га могао пронаћи без помоћи чланова породице Кадрић. Моје читање овог натписа се значајно разликује од читања уважених претходника. 1. ЗАВРБЉЕ КОД МЕЂЕЂЕ (ВИШЕГРАД) Натпис који је помињан у литератури по локалитету „међа између Међеђе и села Ђипи“, „Заврбље“, „Мрамори уз пут за Бродар“, лежи на двије стране стећка типа сандука са постољем у саставу старог гробља од којег су данас сачувана само два споменика. Његове димензије износе: 1,67 х 0,72 х 0,76 м. Налази се врло лако. Када се из села Међеђа које лежи уз саму Дрину крене узбрдо ка планинским Ђипима, наишавши на први изразитији и невелики плато уз десну страну макадамског пута, стиже се на локалитет „Заврбље“ на чијем западном ободу леже споменици (Уколико се настави путем за планинска села Ђипи и Вратар, на скретању за село, угледаће се велика некропола која је веома девастирана откопавањима гробова, а састављена од великог броја споменика типа сандука и сљемењака. И даље, са раскрснице, ка Вратару – стећци).

Натпис је објављивао Марко Вего1. Овом приликом се не би задржавали на разликама у детаљима између нашег цртежа и Веговог снимка обојаног натписа (слово Јат и тд.). Међутим, и код овог споменика и његовог натписа који припада 15. вијеку, јављају се извјесне непознанице и дилеме. Како је то било уобичајено да уважени претходници не пруже обавјештења о стању споменика са натписима, тако се и у овом случају јавила велика тешкоћа која се сaстоји у нашој немогућности да препознамо оштећења споменика која су постојала у часу када је овдје стигао М. Вего или неки техничар Земаљског музеја, и оштећења која се настала касније. Наиме, споменик је јако оштећен, пуно више него његов сусјед. Снимак М. Вега са маркираним словима говорио би да је споменик у десном дијелу натписа био читав у вријеме његове посјете. Не малу помоћ у том правцу пружа цртеж Ћира Трухелке који је први објављивао натпис са потпуно погрешним читањем, али са уоченим почетним дијелом натписа који у његово вријеме (1889) није недостајао2. Дакле, у вријеме посјете овог истраживача, и пуно касније М. Вега, споменик је био читав. 17. децембра 2016. године затекли смо размрвљен сјеверозападни угао споменика.

1 M. Vego, Zbornik srednjovjekovnih natpisa Bosne i Hercegovine, tomus IV, Sarajevo,1970, 14-15, br. 209; Šefik Bešlagić, Stećci..., 1971, 259; Arheološki leksikon Bosne i Hercegovine 3, Sarajevo, 1988 2 Ćiro Truhelka, Bosančica. Prinos bosanskoj paleografiji, Glasnik Zemaljskog muzeja 1889, IV, 77

2

Стање натписа на дан: 17. децембра 2016. године На овом натпису М. Вего је видио више сачуваних слова него ми 17. децембра 2016. године. Наиме, М. Вего је приказао сљедећа слова: (+АСЕ wВОН) КАМЕNНЕ УЗВУЧЕ РАДОВАN С МНЛНМq С КРqСТНYNНNOMq С РАДАШНNОМq (ЗА Ж)НВОТА NA СЕ Како се види на нашем цртежу, данас се види много мање слова: ...КАМЕNНЕ УЗВУЧЕ РАД... С КРqСТНYNНNOMq С РА... Мq (ужа страна-једина преостала слова) ...НВОТА NA СЕ

Ćiro Truhelka, Bosančica. Prinos bosanskoj paleografiji, Glasnik Zemaljskog muzeja 1889, IV, 77. Аутор није примјетио дио натписа на ужој страни споменика. Овај споменик је претрпио јако велика оштећења за која не можемо рећи да су намјерна, како се то виђа на неким споменицима Босне (на пр. Доња Перјашица под Трескавицом). Али, веома су опсежна и она захватају оба краја споменика. На ужој страни се још види само М са полугласом.

3

2. КАОШТИЦА КОД МЕЂЕЂЕ (ВИШЕГРАД) Натпис се налази на споменику типа сандука у селу Каоштица недалеко од Дрине, али спада у теже приступачне из разлога што је овај предио између села и ријеке зарастао у густу шикару. Димензије споменика износе: 1,63 х 0,47 х 0,50 м. Дакле, у путању је уски сандук покрај кога се налази мањи споменик. У саставу гробља се налазе и надгробни споменици знатнијих димензија. Читаво гробље лежи заправо на једном изразитијем платоу између кућа породице Кадрић и Дрине. Натпис је раније погрешно објављиван3. Наиме, М. Вего је приступио прекомјерним конструкцијама: +АСЕ ЛЕЖН }РАН КО(Nq) РАДО(Y) СВОГА ГОСПОДНЧНЋА

3 M. Vego, Zbornik srednjovjekovnih natpisa Bosne i Hercegovine, tomus IV, Sarajevo,1970, 18-19, бр. 212

4

Ćiro Truhelka, Bosančica. Prinos bosanskoj paleografiji, Glasnik Zemaljskog muzeja 1889, IV, 77. Овај аутор читао: ...Јурај код Радоје... Натпис гласи: +АСЕ ЛЕЖН }РАН КОРДА У(С) СВОГА ГОСПОДНЧНЋА Проблем се очигледно јавио из разлога што се аутор ослонио на одливак, па је поред слова Д које се једино налази изнад реда, уочио још и слово Јат као надредно слово које, заправо, не постоји. У тој зони се уочавају само два плитка удубљења која ни случајно не представљају траг клесања. Једино клесано слово послије КОРДА је слово У. Шефаик Бешлагић је овдје избројао осам сандука и седам сљемењака, а име покојника је читао као: Јурајко Радоје“4

4 Š. Bešlagić, Stećci..., 1971, 259