ФСФВ - OCENJIVANJE U SPORTSKOJ GIMNASTICIdif.pr.ac.rs/docs/predmeti/oas/sportska_gimnastika/...Pravilnik sa komentarom za ocenivanja – bodovanje u Ženskoj Sportskoj gimnastici

ŠESTA NEDELJA

SPORTSKA GIMNASTIKA

TEORIJA

OCENJIVANJE U SPORTSKOJ GIMNASTICI

1. OCENJIVANJE U SPORTSKOJ GIMNASTICI 1.1 Razvoj pravila za ocenjivanje u Sportskoj gimnastici

Tab. 11. A Žiri – 1985/1989 (D težina)

Muškarci Žene

Težina 4.0 Težina 3.0

Kompozicija 1.0 Kompozicija 2.0

Bonifikacija 0.6 Bonifikacija 0.6

SVEGA 5.6 SVEGA 5.6

Izvođenje 4.4 Izvođenje 4.4

SVEGA 10.0 SVEGA 10.0

Tab. 12. A Žiri – 1990/1992

Muškarci Žene




SVEGA 5.6 SVEGA 4.9



Tab. 13. A Žiri – 1990/1992 (E težina)

Muškarci Žene




SVEGA 4.6 SVEGA 5.6



Tab. 14. A Žiri – 1992/1996

Muškarci Žene




SVEGA 4.6 SVEGA 5.6



Tab. 15. A– 1997/2000 (SUPER E)

Muškarci Žene


Kompozi 0.0 Kompoz 0.6

Bonifikac 1.4 Bonifikac 1.0

Sp. Zaht. 1.2 Sp. Zaht. 1.4

SVEGA 5.0 SVEGA 6.0

Izvođen 5.0 Izvođenj 4.0


Tab. 16. A Žiri – 2003/2005

Muškarci Žene


Sp. zaht. 1.0 Sp. zaht. 1.0

Bonifikac 1.2 Bonifikac 1.2

SVEGA 5.0 SVEGA 5.0

Izvođenj 5.0 Izvođenje 5.0


Tabele 11 - 16. Razvoj pravila za ocenjivanje

Danas se u Sportskoj gimnastici primenjiju nova Pravila za ocenjivanje, koja podrazumevaju filozofiju otvorene konačne ocene, a to znači da se za Težinu ne

limitira vrednost, jer se ona računa gimnastičaru kao zbir najviših 10 težina. Specifični zahtevi su utvrđeni pravilom od pet vežbi po 0.50 bodova. Otuda je

jasno da se ocena „A” žirija ne može predvideti, a „B” žirija vredi maksimalnih 10.00 bodova. Konačnu ocenu (Tabela 17.) dobijamo kada se srednji odbitak

„B” žirija oduzme od 10.00 bodova i tako se formira ocena „B” žirija i ona se sabere sa ocenom „A” žirija.

A (D) i B (E) Žiri – 2005/2007 A (D) i B (E) Žiri – 2008/2009

„A“ ŽIRI Muškarci „A“ ŽIRI Žene

Težina 10 x 0.70 = 07.00bod. Težina 10 x 0.70 = 07.00 bod.

Bonifikacija 0.10-0.30 = 00.50 boda Bonifikacija 0.10-030 = 00.50 boda

Sp. Zahtevi 5 x 0.50 = 02.50 boda Sp. Zahtevi. 5 x 0.50 = 02.50 bod.

„B“ ŽIRI „B“ ŽIRI „B“ ŽIIRI

Izvođenje 10.00 bod. Izvođenje 10.00 bod.

SVEGA Teorijskih 20.00 bod. SVEGA Teorijskih 20.00 bod.

Tabela 17. Teorijski model mogućnosti konačne ocene novim pravilima suđenja u Msg i Žsg

1.2 Ocenjivanje slobodnih sastava

Član 1. (preuzeto iz Pravilnika suđenja u Muškoj Sportskoj gimnastici, FIG, 2006-2010)

CILJ I ZADACI PRAVILA

Pravila takmičenja imaju osnovni cilj da garantovano obezbede ujednačeno i objektivno suđenje vežbi u muškoj sportskoj gimnastici na svim nivoima

takmičenja: regionalnim, državnim i međunarodnim.

• Da izdvoje najboljeg gimnastičara na svakom takmičenju.

• Da posluže gimnastičarima i trenerima, kod priprema za takmičenja i sastavljanja vežbi.

• Da informiše sudije, trenere i gimnastičare o ostalim tehničkim propisima koji su im neophodno potrebni.

OCENJIVANJE GIMNASTIČKIH VEŽBI

Član 11.

Na svakoj spravi gimnastičar će biti ocenjen sa dve ocene „A“ i „B“

A žiri određuje „A“ ocenu - sadržaj vežbe.

B žiri određuje B ocenu - izvođenje vežbe, ostvarivanje kompozicionih zahteva, tehnike i položaja tela.

A ocena se dobija: na osnovu sledećih kriterujuma:

a) Težina 10 elemenata (najvećih 9, ali najviše četiri elementa iz iste grupe uzetih hronološkim redosledom unutar izabranih najvećih 9 težina i saskok).

Sudija će uvek odlučiti u korist vežbača. Elemente koji se računaju u najboljih 9 - boldovana slova na primeru 1 (iz svake grupe najmanje 1, a najviše 4 i + 1

saskok - saskok je uvek V grupa).

b) Bonifikaciju, koja je specifična za svaku spravu.

c) Specifični zahtevi, koji se nalaze među 10 elemenata koji se računaju za težinski deo.i svaki vredi 0.50 boda a treba da ih ima najviše 5 što ukupno iznosi

2.50 bodova.

Kako se ocenjuje:

Proveriti grupe elemenata. Peti elemenat iz iste grupe precrtavamo i to hronološkim redosledom. Precrtani elemenat moramo zameniti seledećim elementom

po težini, tako da se zadovolji pravilo 9 najtežih elemenata i saskok. Na primer ukoliko je zabeleženo 5 elemenata iz II grupe brišemo peti hronološkim

redosledom (elemenat u sivoj boji):

„B“ ocena

Započinje od maksimalnih 10 bodova, odbitci od ovih deset bodova su:

• Estetske i greške izvođenja

• Tehničke i kompozicione greške

Odbitci za estetske greške i greške u izvođenju će biti sabrane sa tehničkim i kompozicionim greškama i oduzete od 10 bodova = B ocena. Najviša i najniža B

ocena se ne uzimaju u obzir. Konačna ocena je zbir A i B ocene.

Pravila za ocenjivanje vežbe, sa kojima se utvrđuje Konačna ocena su identična za sva takmičenja (kvalifikacije, ekipno finale, finale u višeboju, finale po

spravama) izuzetak od ovog pravila je Preskok, za koji važe posebna pravila u kvalifikacijama i finalu po spravama. (vidi poglavlje 10).

Rezultat višeboja je suma konačnih ocena dobijenih na svih šest sprava. Rezultat za ekipe se izračunava u skladu sa tekućim tehničkim pravilima koja važe za

to takmičenje. Na zvaničnim takmičenjima FIG-e prikazuje jednu ocenu A žirija i ocenu B žirija (srednji odbitak za izvođenje, izveden iz 10 bodova od strane

svakog sudije B žirija).

Član 12.

Vežbe na Tlu, Konju sa hvataljkama, Krugovima, Razboju i Vratilu podrazumevaju izvođenje elemenata sledeće težine na svim takmičenjima:

TEŽINA A B C D E F G

Vrednost 0.10 0.20 0.30 0.40 0.5 0.6 0.7

Tabela 18. Težine u MŽSG

U Tabeli 18. prikazani su vrednosti težine pojedinačnih elemenata u meri u kojoj je to moguće. Svaki element ima svoju vrednost i jedinstven identifikacioni

broj. Na zvaničnim takmičenjima FIG-e elementi koji nisu u tabelama težina, se moraju prijaviti vrhovnom sudiji takmičenja radi određivanja težine i to 24

sata pre podijum treninga. Na ostalim međunarodnim, nacionalnim i lokalnim takmičenjima, lica odgovorna za tehnički deo, mogu privremeno odrediti težinu

za prijavljeni elemenat. Element (ili element sa istim identifikacionim brojem) može biti ponovljen, ali ponavljanje ne doprinosi povećanju A ocene. Elemenat

kojeg nema u Pravilniku obično nije dozvoljen ili je elemenat bez vrednosti.

Član 15.

OCENA „A“ ŽIRIJA

„A“ žiri je zadužen da ocenjuje sadržaj vežbe i određuje tačnu početnu ocenu za svaku spravu. A žiri je obavezan da prepozna i prizna svaki element koji je

pravilno izveden. Od gimnastičara se očekuje da u svoju vežbu uključi samo takve elemente koje može da izvede sa potpunom sigurnošću, sa visokim

stepenom estetskog i tehničkog umeća. A žiri neće priznati loše izvedene elemente a B žiri će oduzeti bodove za izvođenje. Svaki element se ocenjuje na

osnovu izvođenja od pravilnog početnog do završnog položaja tela. Element koji A žiri ne prizna gubi svoju vrednost. Primer ocenjivanja sudijskog A žirija

prikazan je u Tabeli 19.

Član 17.

Postupak gimnastičara Postupak A žirija

Ispunjavanje specifičnog zahteva 0.5 za svaki

Ispunjavanje zahteva vezanog za sakok saskok A ili B = 0.0, C = 0.3 i D, E, F = 0.5

Greške koje dovode do nepriznavanja elementa Nepriznavanje težine

Asistencija trenera kod izvođenja elementa Nepriznavanje težine

Izdržaj kraći od 1 sec. Nepriznavanje težine

Ponovljeni element Dozvoljava se, ali se ne priznaje za težinu

Odgurivanje nogom-ama kod saskoka Nepriznavanje saskoka

Izdržaj raširenim nogama ili drugi zabranjeni

elementi

nepriznavanje težinje

Tabela 19. Ocenjivanje “A“ žirija

PRAVILA ZA IZVOĐENJE VEŽBE

Član 18.

OPIS IZVOĐENJA VEŽBI

Izvođenje vežbe se sastoji samo od onih faktora koji čine suštinu savremenog gimnastičkog nastupa a čije nedostatake B žiri kažnjava oduzimanjem bodova.

To su sledeći faktori: Tehnika, kompozicija (opšta očekivanja o kompoziciji vežbe), estetika i izvođenje.

Za izvođenje vežbe, maksimalno je moguće dobiti 10.0 bodova.

Član 19.

IZRAČUNAVANJE „B“ OCENE

Šest sudija B žirija ocenjuje vežbu i određuje odbitke nezavisno od ostalih sudija u roku od 10 sekundi nakon završetka vežbe. Za svako odstupanje od

savršenog izvođenja oduzimaju se bodovi.

Ukupni odbici B žirija mogu biti maksimalno 10.0 bodova, na ime grešaka izvođenja (tehničke i estetske) i kompozicije sastava.

Na primer:Pregledom jednog gimnastičkog sastava utvrđuje se "A ocena" u vrednosti npr. 4.80 bodova.

B žiri je uočavanjem grešaka u izvođenju sastava daje sledeće odbitke:

B1 B2 B3 B4 B5 B6

0.90 1.30 1.30 1.10 1.60 1.20

Oduzima se najmanji i najveći odbitak za grešku

B1 B2 B3 B4 B5 B6

0.90 1.30 1.30 1.10 1.60 1.20

Utvrđuje se prosečna vrednost preostalih četiri odvitaka

(1.30+1.30+1.10+1.20)/4 = 1.225

Dobijena vrednost se oduzima od maksimalne ocene B žirija, čime se dobija konačna B ocena

10.00-1.225 = 8.775

Vrši se sabiranje A i B ocene, čime se dobija konačna ocena

(A ocena + B ocena)=(4.80 + 8.775)= 13.575

Napomena: Pravila za Mušku i Žensku gimnastiku se skoro ne razlikuju sa aspekta teorijskog poznavanja načina ocenjivanja, obaveza trenera sudija i

gimnastičara te se na primeru Muške Sportske gimnastike dat tekst i za Ženasku Sportsku gimnastiku. Pravila za MSG i ŽSG dati su u posebnim brošurama.

1.3 Ocenjivanje obaveznih sastava

Za razuliku od slobodnih sastava u Sportskoj gimnastici Svetske Gimnastičke Federacije ne postoje više obavezni satavi. Ali kako se obavezni sastavi javljaju

u takmičenjima masovnih kategorija, školskim takmičenjima i na kadrovskim školama kao kraći sastavi, neophodno je pomenuti obavezne sastave kao

specifično ocenjivanje koje ima sve karakteristike ocenjivanja „B“ žirija u slobodnim sastavima.

Obavezni sastav u sebi sadrži težine, kombinaciju, specifične zahteve, te se on ocenjuje kao gotova kompozicija sa tačno utvrđenim vrednostima za delove

vežbe i pojedinačno date vežbe. Penalizacija je određena na osnovu težine vežbe ili spoja vežbi. Ukupna vrednost iznosi 10,00 bodova. Jasno je da je

neophodno ocenjivati samo greške u izvođenju, a to je po novom Pravilniku zadatak ocenjivanja „B“ žirija. Ocenjivanje se vrši putem odbitaka malih 0.10,

srednjih 030, velikih 0.50 grešaka kao i odbitak za pad 1.00 bod. Na ovaj način ocenjuju se obavezni sastavi predviđeni praktičnim ispitima, odnosno

vežbama za kolokvijum i ispit iz Sportske gimnastike.

REFERENCE

1. http://www. fig-gymnastics. com /rules/

2. Petković, E. (2007). Pravilnik sa komentarom za ocenivanja – bodovanje u Ženskoj Sportskoj gimnastici. Niš: FSFV.

3. Pravilnik o ocenjivanju u Ženskoj sportskoj gimnastici 2006-2010. Novi Sad: Gimnastički savez Srbije.

4. Pravilnika suđenja u Muškoj Sportskoj gimnastici 2006-2010. Novi Sad: Gimnastički savez Srbije.

5. Veličković, S. (2007). Pravilnik sa komentarom za ocenivanja – bodovanje u Muškoj Sportskoj gimnastici. Niš: FSFV.

OKVIRNA PITANJA

1. Razvoj pravila o ocenjivanju

2. Ocenjivanje slobodnih sastava

3. „D” Žiri

4. „E” Žiri

5. Konačna ocena

6. Ocenjivanje obaveznih sastava

ŠESTA NEDELJA

SPORTSKA GIMNASTIKA

VEŽBE

METODIKA OBUČAVANJA VEŽBI NA VRATILU

VEŽBE NA VRATILU

1. Uspostavljanje zamaha

2. Naupor zavesom o potkoleno i naupor jašući

3. Uzmak vučenjem

4. Naupor usklopno

5. Kovrtljaj napred u uporu prednjem

6. Kovrtljaj nazad u uporu prednjem

7. Kovrtljaj napred u uporu jašućem pothvatom

8. Podmetni zamah

9. Zanjihom naupor

10. Odnjih

11. Saskok raznoška

12. Saskok zgrčka

13. Saskok podmetno

1. USPOSTAVLJANJE ZAMAHA

1.Prikaz tehnike -

a) Klimom

b) Zgibom

c) Ponjihom i zgibom

2. Metod obuke – SINTETIČKI.

3. Bazična vežba – Klim u zgibu na Vratilu.

4. Pripremne vežbe - Nema

5. Pomaganje i čuvanje - leva ruka na butini, desna na slabinskom delu leđa.

2. NAUPOR ZAVESOM O POTKOLENO I NAUPOR JAŠUĆI

1.Prikaz tehnike -

a) Zavesom o potkoleno

b) Jašući

2. Metod obuke – ANALITIČKI.

3. Bazična vežba – Iz upor jašućeg spad nazad u vis zavesom o potkoleno i sp. naupor na dočelnom Vratilu.


5. Pomaganje i čuvanje - Iz stava raskoračnog, levom za potkoleno zamajne noge, a desna na leđima i pomaže odizanje u upor.

3. UZMAK VUČENJEM

1.Prikaz tehnike -

2. Metod obuke – Sintetički.

3. Bazična vežba – Klim u zgibu na Vratilu.

4. Pripremne vežbe - Uzmak iz zgiba stojećeg, odrazom jedne noge o koso postavljenu odskočnu dasku ispred dočelnog Vratila.

5. Pomaganje i čuvanje - Levom za slabinski deo a desnom za bliže rame.

4. NAUPOR USKLOPNO

1.Prikaz tehnike -


3. Bazična vežba – Naupor jašući (već prikazano na str. 211).

4. Pripremne vežbe -

a) Iz naskoka u visu nathvatom sa uzvišenja - prolazak vertikale karakteristično uvinuto i zadržavanje tog položaja u prednjihu kao uslov za sklanjanje

u zglobu kuka.

b) Iz visa ležećeg pred rukama na kozliću, naupor usklopno uz pomoć.

c) Iz visa prednjeg čučećeg na sanduku ili nižoj pritci dvovisinskog razboja, odarazom nogama i potiskom rukama dolazak u upor.

5. Pomaganje i čuvanje - Levom za butinu a desnom za slabinski deo leđa pomaže se dovođenje u upor.

5. KOVRTLJAJ NAPRED U UPORU PREDNJEM

1.Prikaz tehnike -

2. Metod obuke – Sintetički.

3. Bazična vežba – Smak.

4. Pripremna vežba - Nema.

5. Pomaganje i čuvanje - Desnom za leđa i pri prolasku vertikale pokret preuzima

leva ruka a desna je na butini.

6. KOVRTLJAJ NAZAD U UPORU PREDNJEM

1.Prikaz tehnike -


3. Bazična vežba – Uzmak vučenjem.


5. Pomaganje i čuvanje - Desna ruka na butine dajući rutaciju telu, a leva

na slabinski deo leđa i nedozvoljava da se

telo odvoji od pritke.

7. KOVRTLJAJ NAPRED U UPORU JAŠUĆEM POTHVATOM

1.Prikaz tehnike -


3. Bazična vežba – Kovrtljaj nazad u uporu jašućem.


a) Iz upora jašućeg narušavanje ravnotežnog položaja u smislu gore i napred - iskorak nogom u uporu jašućem.

b) Provođenje kroz vežbu sa zadatkom da se telo održi "drveno" - opruženo sa naglaskom spajanja i razdvajanja nogu posle vertikale.

5. Pomaganje i čuvanje - Desna ukršteno ispred tela na butini noge u prednoženju, čime se pomaže odizanje tela i narušavanje ravnotežnog položaja,

do prolaska tela kroz vertikalu leva ruka preuzima kretanje na leđima vežbača a po prolasku vertikale do upora uključuje se desna ruka.

8. PODMETNI ZAMAH

1.Prikaz tehnike -


3. Bazična vežba – Iz upor prednjeg na n/p dvovisinskog Razboja spad podmetno u vis ležeći na kozliću.


5. Pomaganje i čuvanje - Levom na krsta desnom za butine.

9. ZANJIHOM NAUPOR

1.Prikaz tehnike -


3. Bazična vežba – Zanjihom naupor na Krugovima.

4. Pripremne vežbe - Vežbe za razvoj snage retrofleksora ramena.

5. Pomaganje i čuvanje - Levom za stomak a desnom za butine.

10. ODNJIH

1.Prikaz tehnike -


3. Bazična vežba – Odsun na Razboju.


a) Odnjih sa v/p dvovisinskog razboja leđima ka n/p.

b) Odnjih sklonjeno na n/p dvovisinskog razboja protrkom ispod n/p.

5. Pomaganje i čuvanje - Desna ukršteno ispred tela na butinama i kontroliše visinu odnjiha a levom se pridržavaju grudi kontrolišući aktivan pokret

grudima dole u vis.

11. SASKOK RAZNOŠKA

1.Prikaz tehnike -


3. Bazična vežba – Upor stojeći raskoračno na n/p dvovisinskog razboja ili dočelnog Vratila.


5. Pomaganje i čuvanje - Iz stava iskoračnog

desnom - čeono prema vežbaču i

dohvatom obema rukama za nadlakticu -

korakom unazad desnom preneti vežbača

u saskok.

12. SASKOK ZGRČKA

1.Prikaz tehnike -

2. Metod obuke –

ANALITIČKI.

3. Bazična vežba – Iz upora prednjeg na dvov. Razboju ili dočelnom Vratilu - zamahom nogama unazad provlak zgrč. u upor stražnji.


a) Iz upora prednjeg na dvovisinskom Razboju ili dočelnom Vratilu -

premahom leve i osloncem na pritku saskok odbočno - ponoviti isto u

drugu stranu i drugom nogom.

b) Naskok u upor čučeći i saskok napred.

5. Pomaganje i čuvanje - Iz stava raskoračnog, levi bok uz šipku - dohvatom obema rukama za bližu ruku u predelu nadlakta i pazuha - prenošenje

vežbača u saskok.

13. SASKOK PODMETNO

1.Prikaz tehnike -


3. Bazična vežba – Podmetni zamah


a) Podmetno preskočiti jednonožno a zatim sunožno preko postavljene ruke u visini n/p dvovisinskog Razboja ili doskočnog Vratila

b) Podmetni saskok sa v/p opiranjem o n/p dvovisinskog Razboja.

c) Podmetni saskok sa v/p preko n/p dvovisinskog Razboja.

5. Pomaganje i čuvanje - Levom rukom za slabinski deo kičme a desnom za butine usmeravajući telo u saskok.

Documents

ФСФВ - OCENJIVANJE U SPORTSKOJ GIMNASTICIdif.pr.ac.rs/docs/predmeti/oas/sportska_gimnastika/...Pravilnik sa komentarom za ocenivanja – bodovanje u Ženskoj Sportskoj gimnastici