Parazitizam,+ -

odnos parazita i domaćina,

-

koristan, obavezan ili neobavezan za parazita-

štetan, neobavezan i ne smrtonosan za domaćina;

-dakle, u principu nema ubijanja (nekada se desi), već

je sve‘pljačka i krađa’.-

generalno dugotrajniji fizički kontakt, prvenstveno i ovde radi obezbeđenja hrane, ali i besplatnog stana i prevoza, i za sebe a često i porodicu.

-

parazit za vreme kontakta sa domaćinom osim ishrane po pravilu obavi i deo razvića;

-

parazit tipično sitniji i brojniji od domaćina;-

obično u životu 1 domaćin, ređe 2 ili više

I ovde postoje specifične morfološke i fiziološke adaptacije i parazita i domaćina, slično kao i kod predatorstva, ali često još

složenije.

Kod insekata, paraziti su većinom iz holometabola, i tada je larva parazitni stadijuminsekti paraziti drugih životinja uglavnom su iz Hymenoptera i Dipteradok su fitoparaziti, koje ćemo nešto detaljnije obraditi kasnije, još

i iz

Colleoptera, Homoptera i dr.

Većina insekata koji bodu i sisaju biljke smatra se parazitima, jer pokazuju razne specijalizovanosti za tešnji i dugotrajniji odnos sa domaćinom od mnogih insekata koji grickaju.

Štitaste vaši (Coccidae)Eriosoma lanigerum

Takve osobine parazita su: specifiči mehanizmi za čvršći kontakt sa biljkom, redukovana lokomocija i organi za kretanje, patološko delovanje na razvoj biljke u pravcu stvaranja boljih uslova za razvoj i ishranu parazita....

Štitaste vaši (Coccidae)Eriosoma lanigerumlisne gale cinipda

Takve osobine parazita su: specifiči mehanizmi za čvršći kontakt sa biljkom, redukovana lokomocija i organi za kretanje, patološko delovanje na razvoj biljke u pravcu stvaranja boljih uslova za razvoj i ishranu parazita....

Štitaste vaši (Coccidae)Eriosoma lanigerum Contarinia medicaginis

Takve osobine parazita su: specifiči mahanizmi za čvršći kontakt sa domaćinom, redukovana pokretljivost i organi za kretanje, patološko delovanje na razvoj biljke u pravcu stvaranja boljih uslova za sopstveni razvoj i ishranu....

Štitaste vaši (Coccidae)Eriosoma lanigerum

U prirodi je retko koja pojava uvek ‘crno-bela’, već

se ne retko javljaju netipični, prelazni i drugi interesantni oblici i varijante osnovnih.

Kada se radi o predatorstvu, a i parazitizmu još

više, puno je primera za to baš

iz insekatskog sveta.

Nije baš uvek jasna ni granica između parazita i onih koji to nisu.

Većina insekata koji bodu i sisaju biljke smatra se parazitima, pa su njihovi paraziti onda paraziti parazita, i trebalo bi

da

se smatraju za superparazite,

vaši Aphididae su paraziti biljaka a ose Aphidiidae paraziti vašiju

Sfingida Manduca quinquemaculata (Tomato hornworm) i parazit njenih gusenica, brakonida Cotesia congregatus. Osa položi jaja na gusenicu, u kojoj se larve hrane, a na površini se uviju u kokone iz kojih izleću nove osice. Na kraju, gusenica obično umire.

I kod one brakonide gusenica na kraju biva redovno ubijena, a takođe i ona lisna vaš

ugine i završava kao tzv. mumija.

Ovo ubijanje domaćina predstavlja mešanje osobina predatorstva, dakle odstupa od tipičnog parazitizma, pa se i nešto drugačije zove: ?

Parazitoidi

Puno je primera parazitoida među insektima;Upravo sposobnost ubijanja domaćina čini ih potencijalno

korisnim sredstvom biološke borbe, pa su zato i dosta proučavani. Evo par poznatijih primera

Trichograma evanescens(Chalcidiae) parazitoid jaja raznih leptira

Eriosoma lanigerum

Aphelinus mali, parazitoid krvave vaši

Tachinidae

(muve guseničarke) kao parazitoidne larve žive u gusenicama i drugim insektima.

Muve polažu jaja ili već

ispiljene larve na ili u domaćina, a nekad jaja polažu na hranu koju zajedno sa jajima pojede budući domaćin.

Gonia sp.

Ichneumonidae

polažu jaja u insekte (larve, lutke odrasle) obično u drvetu, i parališu ih.

Tu njihove larve nastavljaju razviće i ubiju domaćina na kraju.

A Ahidiidae, koji su dakle parazitoidi parazita

(lisnih vašiju), ispravnije je smatrati za superparazitoide, a ne superparazite

Aphididae su fitoparaziti a Aphidiidae paraziti vaši

Ima, nadalje, parazita koji parazitiraju ‘obične’

parazite ili parazitoide, i oni se opravdano nazivaju superparaziti.

Za kraj jedan gotovo bizaran primer: Coccophagus sp. kao ženka parazitira štitaste vaši, a njen mužjak (što je već

samo po sebi retkost) kao superparazit napada parazite vašiju, ali i ženke sopstvene vrste!

Pa zar se i to može?

Gusenice, u malopređašnjem primeru domaćini a na kraju i žrtve parazitoida, kao i mnogi drugi fitofagni insekti koji se hrani izgrizanjem biljnih delova (na pr. skakavci i dr.), slično mnogim drugim životinjama koje to rade, i ne svrstavaju se u parazite.

Neki ekolozi takve fitofage koji grizu, nazivajući ih herbivori, kvalifikuju čak kao predatore biljaka?!

Vredi uočiti jedno pojmovno-terminološki diskutabilno shvatanje parazitizma, koje je ‘zaživelo’, pa ga i mi pratimo.

Većina vrsta koje svrstavamo u parazite, pored toga što poseduje pomenuti skup specijalizacija, ima i poznato štetno delovanje na neku vrstu domaćina, pa na taj način ispunjava Odumov +-

kriterijum za parazitski status.

Mnoge vrste se a priori kvalifikuju, etiketiraju, kao paraziti, iako se ne zna pouzdano da li je njihov udeo u zajedničkom životu sa domaćinom štetan po ovog. A to ne mora da znači.

Sama činjenica zajedničkog života, iako za ‘gosta’

znači uzimanje ‘usluge’

od domaćina u vidu hrane i stana, ne

znači da je ta usluga za domaćina štetna ili besplatna.Komensalizam se često definiše kao odnos gde jedna strana

ima korist a druga ne trpi primetnu štetu

(?!)

Ni kod mutualizma (setimo se primera termita ili oprašivača koji dobijaju nektar i polen za uslugu oprašivanja) sama činjenica da neko dobija hranu i/ili stan od drugoga ne znači da je to za ovoga šteta.

Drugo pitanje je primetna šteta. gde je granica? Da ne ulazimo čak u to da je za neku vrstu često svega par

vrsta domaćina na kojima ona redovno ili ponekad izaziva štetu, a na podužem spisku dopunskih domaćina vrlo retko ili gotovo nikad.

Uzmimo samo jednu vrstu domaćina i ‘parazita’, pa se setimo da i u tom okviru štetno delovanje na domaćina jako zavisi i od sorte tj. rase jedne i druge strane, od datih uslova sredine i od brojnosti ‘parazita’.

Da zaključimo: Parazitima smatramo sve one koji poseduju specijalizovanu građi i način života kakvi odlikuju parazite, uz saznanje da štetu domaćinu nanose redovno, bar povremeno, ili bi mogli da nekom domaćinu nanose štetu

ako se steknu uslovi;

(ZnaZnačči, bez obzira i, bez obzira ššto su u realnosti mnogi od njih to su u realnosti mnogi od njih pretepretežžno komensali sa veno komensali sa veććinom svojih domainom svojih domaććina, a ina, a sa nekim mosa nekim možžda da ččak i u mutualistiak i u mutualističčkom odnosu, to kom odnosu, to se stavlja u drugi plan, a parazitizam istise stavlja u drugi plan, a parazitizam ističče u prvi?!)e u prvi?!)

Da na kraju još

i ‘zapržimo čorbu’

takvim etimološkim shvatanjem da je parazitizam svaki odnos gde jedna strana živi sa drugom da bi od nje dobila hranu, nezavisno od +-0.

(Jedna od školskih klasifikacija trofičkih kategorija ž.b. je na autotrofe i heterotrofe, pa onda autotrofa na foto-

i hemo-

a

heterotrofa na parazite, koji se hrane živom hranom, i saprofite, koji sa hrane mrtvom. Dakle, tu su i predatori svrstani u parazite?!)

Ovo prethodno razmatranje Odumovih 8 tipova nas dovodi do još

nekih važnih kategorija biotičkih odnosa.

Svi posmatrani tipovi odnosa po Odumu ’53 klasifikovani su prvenstveno prema 0/+/-

efektu na jednu od dve strane,

Još

neke važne kategorije odnosa ‘ugrađene’

su u pomenutih 8, ali ih treba i izdvojeno pomenuti:

SIMBIOZA: I neki današnji ekolozi, a i đaci su nekad tako učili u školi, izjednačavaju simbiozu sa mutualizmom, u smislu obostrano korisnog i obligatnog odnosa.

Kao primeri obično se navode oni iz biljnog sveta, sa raznim drugim grupama ž.b.

alge i gljive (lišajevi)

više biljke i gljive (mikorize)

više biljke i bakterije (azotofiksacija)

Poznati primeri iz insekatskog sveta su termiti koji obavezno nose u crevu protozoe koje razlažu celulozu,

Ali je već

u ranim godinama ekologije primećena nedoslednost, jer sa jedne strane, izjednačavanje mutualizma i simbioze ili ne obuhvata varijante mutualizma bez dužeg fizičkog kontakta.

Na. pr. oprašivače biljaka koji jesu mutualisti kao obavezno ++, a da li su i simbionti?

Ima ih, iako u manjini, koji kažu: ‘’Da, i to je simbioza’’

Sa druge strane, sam pojam simbioze označava

zajednički život, odnosno tešnju i dugotrajniju životnu zajednicu dva različita organizma.

Ovakvo shvatanje simbioze tek se ne može izjednačiti sa mutualizmom, jer se sreće i kod drugih tipova odnosa, posebno kod parazitizma i nekih slučajeva komensalizma

biljke i biljke

biljke i biljke

Zato preovlađuje shvatanje da je simbioza

svaka pojava zajedničkog života u toku

dužeg perioda, za koje vreme se po popravilu odvija i deo razvića simbionata, nezavisno od toga da li je to za učesnike korisno ili štetno.

Specifičan oblik simbioze, tzv. socijalni parazitizam

kod insekata je poznat i ne tako redak, naročito kod mrava ali i drugih socijalnih opnokrilaca. Javlja se u nekoliko varijanti od ‘privremenog gostovanja’

do tzv. inkvilinizma

(trajnog života u gnezdu domaćina).

Beskrilne ženke somotastih mrava (inače osica) Mutilla europea žive u gnezdu nekih bumbara, hraneći se medom, a kao larve su parazitoidi larvi bumbara.

U ekstremnom obliku (duloza) ovakvog socijalnog parazitizma mravi napadaju mravinjake drugih mrava, zarobljavaju deo radnika domaćina dok su lutke, i donose ih u svoja gnezda da rade kao robovi za njih.

(Pitanje je da li je ovim robovima život teži kod novih gospodara...?)

Grinja Varroa jacobsoni živi u pčelinjacima kao ektoparazit koji je u stanju da uništi društvo ako se ne suzbija

Simbioza nas povezuje sa još

jednim važnim tipom botičkih odnosa, koji je često ‘u paketu’

sa simbiozom, ali ne

obavezno.To su tzv. FORETSKI ili VEKTORSKI ODNOSIVrlo često nepokretna ili slabo pokretna ž.b. koriste nežive ili

žive pokretljive ‘medijume’

kao ‘prevozna sredstva’

za sopstveno kretanje u prostoru, jer je premeštanje u prostoru jedna od nužnih aktivnosti svih ž.b., makar povremeno.

Prenošenje može EKTO-

i ENDO-.Insekti su aktivni, kada su foretski odnosi u pitanju, u oba

smisla: i kao prenosioci, i kao prenošeni, i kao ekto i endo.

prenosioci insekata

mogu biti mnoge, pre svega kopnene životinje, i ljudi,

Ipak, insekti su po tom pitanju pretežno ‘u se i u svoje kljuse’, ne treba im pomoć.

Insekti prenose: viruse

rikecije

Pediculus humanus

bakterije,

Xenopsylla cheopis

fitoplazme

Scaphoideus titanus

nematode...

Nekada se javlja dilema, da li je u datom slučaju forezija samo propratna ‘usluga’

koju pruža prenosilac u okviru nekog

simbiontskog odnosa, ili je u pitanju samo čista forezija?Obično se za uslov da je odnos više od čiste forezije makar to

da se putnik u prenosiocu hrani, a pogotovu da se bar i u malom delu u njemu razvija.

Ako nema ni razvića ni ishrane, onda je odnos čisto vektorski.Razne varijante ovoga srećemo baš među insektima –

vektorima biljnih virusa.

U slučajevima kada se nošena strana u vektoru makar hrani, a to je obično (znači, ne uvek) praćeno i porastom jedinke, u ovom slučaju već

i simbionta, onda je vektor dodatno i

domaćin.U takvim slučajevima, vektor obično ne samo da prenosi

putnika tamo gde sam ide, već

ga prenosi i upravo tamo gde samom putniku to ciljano treba.

Često je odredište putovanja neko novo živo biće, u kome će putnik ili tek uspostaviti ili nastaviti simbiontski život.

U ovom drugom slučaju, vektor je putniku bio i prelazni domaćin,

a ako je novi, obično krajnji domaćin pokretan, onda će i on biti i novo ‘prevozno sredstvo’, odnosno vektor putniku.

Dosadašnje razmatranje nas dovodi i do još

jedne teme b. odn.Bilateralni i multilateralni odnosi

Kad malo izdalje pogledamo dosadašnje primere, vidimo da su to često samo inserti, isečci, nečeg kompleksnijeg.

Vaši, koje kao paraziti žive i hrane se na biljci, prenose viruse koji su takođe paraziti te biljke

Cikade prenose fitoplazme, itd.. ovde su insekti paraziti prenosioci dodatnih prazita svojim prelaznim ili krajnjim domaćinima

Scaphoideus titanus

Cikade fitoplazme, itd.. ovde su insekti paraziti prenosioci dodatnih prazita svojim prelaznim ili krajnjim domaćinima

Xenopsylla cheopis

Često odnosi nisu tako ‘čisto’

parazitski:Monochamus alternatus živi kao ksilofag dok ja larva, a

imago se dopunski hrani grickanjem četina četinara,Tom prilikom, kao ‘čist’

vektor, imago donosi nematode

Bursaphelenchus xylophilus na žive biljke četinara.Nematode su normalno mikofagne, u hodnicima larvi

strižibuba u osušenim stablima, ali mogu biti ekonomski važni paraziti u živom drvetu nekih vrsta borova.

Nematoda + insekt + biljka u simbiozi:

•

Mušice Fergusonina spp. nose u svojim polnim organima i svoja jaja i larve nematoda Fergusobia spp., i zajedno ih polažu u pupoljke domaćina (Melaleuca spp., Eucaliptus spp. itd). U tom periodu su odnosi vektorski (foretski) i komensalni, jer nematoda ima korist (stan, prevoz, inokulacija) a mušica nema vidljive štete.

Nematoda + insekt + biljka u simbiozi:

Nematode na izdancimaizazivaju gale, u kojima i nematode i larve mušica nalaze domaćina, tj. stan i hranu, i tu nezavisno nastavljaju svaki svoje razviće kao fitoparaziti.

Pred izletanje mušice nematode prodiru u lutku i koriste mušicu da završe ciklus i nađu novog domaćina.

Pčele su sa raznim biljkama u obligatnom mutualističkom nesimbiontskom odnosu, kao oprašivači.

Fakultativno mogu biti prenosioci fitopatogene bakterije Erwinia amylovora, i širiti bakterioznu plamenjaču jabučastog voća

Kuga: bakterije, buve, pacovi i ljudi

Ovaj aspekt biotičkih odnosa prevazilazi po svojoj raznovrsnosti i značaju nivo interesovanja analitičke ekologije,

Njime se bave i ekologija biocenoza, trofičkih odnosa (lanci i mreže ishrane), a posebno i primenjene discipline kao što su humana, veterinarska i biljna medicina, u oblastima parazitologije, epidemioligije itd., svaka oblast sa svog aspekta.

Ovi složeno odnosi se ipak mogu analitički ‘razložiti’

na osnovne tipove koje smo napred razmatrali,

slično molekulima i atomima koji ih grade.

Ovaj aspekt biotičkih odnosa prevazilazi po svojoj raznovrsnosti i značaju nivo interesovanja analitičke ekologije,

Njime se bave i ekologija biocenoza, trofičkih odnosa (lanci i mreže ishrane), a posebno i primenjene discipline kao što su humana, veterinarska i biljna medicina, u oblastima parazitologije, epidemioligije itd., svaka oblast sa svog aspekta.

Ovi složeno odnosi se ipak mogu analitički ‘razložiti’

na osnovne tipove koje smo napred razmatrali,

slično molekulima i atomima koji ih grade.