1

Грађевинска техничка шкпла "Неимар"

Избпрни предмет: ПРГАНИЗАЦИЈА ГРАЂЕОА

ПИТАОА ЗА МАТУРСКИ ИСПИТ

IV разред

1. Улпга прпсечних грађевинских нпрми у грађевинарству

Прпсешне грађ. нпрме пптребне су свим ушесницима у изградои инвестиципнпг пбјекта. Прпјектанту при изради анализе цена и предрашуна за ИТ дпкументацију, инвеститпру за кпнтрплу цена при исплати изведених радпва, извпђашу при калкулацији цена за израду ппнуде, затим за планираое радне снаге и материјала, ...Нпрмативи имају мнпгпструку намену, а на пснпву оих пдређују се:

врсте и кплишине пптребнпг материјала за изградоу грађ. пбјекта пптребнп време за извпђеое грађ. радпва пптребан брпј радника и квалификаципна струка радника вреднпст грађ. радпва....

Такпђе на пснпву нпрматива се:

псигурава тражени квалитет радпва защтићују радници пд прекпмернпг исцрпљиваоа и псигуравају нпрмални услпви раднпг

пкружеоа прпверавају утрпщене кплишине материјала, мащинскпг рада и зарада радника ...

2. Ппдела грађевинских нпрми

Грађевинске нпрме се деле на: радне нпрме (нпрме људскпг и мащинскпг рада) нпрме утрпщка материјала индивидуалне нпрме.

Радне нпрме мпгу да буду: нпрме времена нпрме ушинка.

Нпрма времена представља време пптребнп раднику, пднпснп мащини за изврщеое јединице прпизвпда дпбрпг квалитета. Пва нпрма се изражава у нпрма-шаспвима или скраћенп н.ч. Нпрма учинка (израде) је кплишина прпизвпда ваљанпг квалитета кпју радник, група радника или мащина мпже да прпизведе у јединици времена. Кап јединица времена најшещће се узима један шас рада. Ппстпји веза између нпрме времена и нпрме ушинка, наиме нпрма времена једнака је реципрпшнпј вреднпсти нпрме ушинка и пбрнутп:

0263.038

11

GNUGNV н.ш./m3

2

Нпрма утрпшка материјала је прпсешна кплишина материјала пптребна за извпђеое јединице грађевинскпг прпизвпда.ппдразумева се рад ппд прпсешним услпвима, при шему се материјал щтеди, а квалитет прпизвпда пдгпвара прпјекту и технишким прпписима. Све нпрмиране вреднпсти дате су за јединицу мере: m', m2, m3,... Индивидуалне нпрме (градилищне нпрме) стварају се самп за пне врсте радпва кпје нису пбухваћене ппстпјећим нпрмативима или се услпви рада предвиђени нпрмативпм битнп разликују пд стварних услпва на градилищту.

3. Предмер грађевинских радпва Предмер радпва је саставни деп прпјекта прганизације грађеоа и у оему су срашунате кплишине свих

радпва предвиђених прпјектпм.

Предмер нам служи за сагледаваое пбима радпва и израду предрашуна. На пснпву предмера инвеститпр

и извпђаш угпварају радпве, тј. извпђаш фпрмира цену. Касније тпкпм планираоа извпђеоа радпва,

извпђаш на пснпву предмера срашунава пптребне кплишине материјала, планира брпј и квалификаципну

структуру радника, пптребну механизацију и пптребнп време за изврщеое датих радпва.

4. Ппдела грађевинских радпва Радпви пбухваћени предмерпм групищу се пп српднпсти и технплпгији извпђеоа у две пснпвне групе

радпва и пзнашавају се великим слпвима:

A. Груби грађевински радпви B. Заврщни (или занатски) радпви.

Свака пд пвих група дели се на ппглавља или ппдгрупе, кпје пбележавају римским брпјевима. Ппглавља

грубих грађ. радпва су:

I. земљани радпви II. зидарски радпви

III. бетпнски и армиранпбетпнски радпви IV. тесарски радпви V. мпнтажерски радпви

VI. ппкривашки радпви. Ппглавља заврщних радпва су:

VII. изплатерски радпви VIII. стпларски радпви

IX. браварски…..

5. Анлиза цене (фпрмираое јединичне цене) Јединичне цене представљају цене радпва пп јединици мере (m3, m2, m, кпмада, килпграма). Оима су

пбухваћени сви трпщкпви кпји настају приликпм пдређене врсте рада (набавка и дппрема материјала на

градилищте, складищтеое материјала, унутращои трансппрт материјала, рад на уграђиваоу материјала,

трпщкпви припреме градилищта и др.).

Садржај трпщкпва за фпрмираое јединишне цене пбухвата:

3

трошкове за набавку материјала, цене израде (трпщкпви радне снаге), опште трошкове.

У пракси се шестп примеоује следећи пбразац:

Сp = Еm + Еr·f

Ср - прпдајна цена,

Еm- трпщкпви материјала,

Ег - трпщкпви радне снаге,

f - калкулативни фактпр (фактпр предузећа).

6. Предрачун грађевинских радпва Предрашунпм се пдређује укупна вреднпст грађевинскп-занатских радпва предвиђених прпјектпм и

саставни је деп прпјекта. Мпже да се ради ппсебнп и пнда следи пдмах иза предмера радпва, или се

ради истпвременп с предмерпм.

Предрачунски пписи

Предрашунски пписи су саставни делпви предрашуна, а у пквиру оих се прецизирају услпви кпји утишу на

фпрмираое цене ппзиције.

На ппшетку свакпг ппглавља даје се текстуални - ппшти ппис кпјим се пдређују услпви извпђеоа за

радпве тпг ппглавља. Ппред пвпга, свака ппзиција има ппсебан ппис - ппис ппзиције, кпјим се ташнп

утврђује врста и квалитет материјала, нашин извпђеоа и други захтеви. Ппис мпра бити кратак, јасан и

прецизан.

На пример, у пквиру ппщтег пписа за зидарске радпве прецизира се:

- квалитет материјала кпји се кпристи за зидаое и малтерисаое (ппека, песак, креш, цемент),

- квалитет пзиданпг зида,

- квалитет пмалтерисаие ппврщине,

- нашии пбрашуна и другп.

Предрашун се ради на пснпву кплишина из предмера. Кплишина сваке ппзиције радпва мнпжи се

јединишнпм ценпм и такп се дпбија вреднпст за сваку ппјединашну ппзицију. Пва вреднпст представља

цену ппзиције радпва.

На крају свакпг ппглавља даје се збирна вреднпст ппзиција тпг ппглавља.

Предрашун радпва заврщава се рекапитулацијпм збирних вреднпсти из свих ппглавља. Сабираоем пвих

вреднпсти у рекапитулацији се дпбија укупна вреднпст грађевинскп-занатских радпва предвиђених на

пбјекту. Да би се дпбила укупна вреднпст пбјекта, пвпј вреднпсти треба дпдати и вреднпст предвиђеиих

инсталација, ппреме и ппстрпјеоа на пбјекту.

4

7. Пснпвни принципи планираоа грађевинске прпизвпдое Приликпм планираоа треба се придржавати следећих принципа:

1. Планпви треба да буду реални (да пдгпварају прпизвпдним мпгућнпстима предузећа, да ппшивају на кпнкретним ппдацима п услпвима у кпјима се пстварују)

2. Укљушиваое/искљушиваое средстава за рад мпра бити ппступнп, скпкпве кпд укљушиваоа/искљушиваоа средстава треба избегавати

3. Ппжељна је щтп већа паралелизација радпва 4. Кприщћеое свих средстава (капацитета) треба да буде пптималнп 5. Планпви треба да буду усклађени са ппслпвним планпм предузећа 6. Планпви треба да буду у сагласнпсти са угпвпрпм п грађеоу кпји је склппљен између

инвеститпра и извпђаша радпва 7. Преппрушује се примена савремених метпда планираоа са аутпматскпм пбрадпм ппдатака.

8. Ппдела планпва У пднпсу на временску кпмппненту планпви мпгу бити:

статички и динамички. Статички планпви представљају прву фазу израде планпва. Оима се пдређују укупне пптребе

прпизвпдних средстава (радна снага пп врстама и квалификацији, материјал пп врстама и спецификацији,

енергија пп врсти и кплишини, механизација и сл.) за извпђеое свих радпва не узимајући у пбзир време

изврщеоа.

Динамичким планпвима се предвиђа временски расппред изврщеоа планираних радпва уз

кприщћеое прпизвпдних средстава (ресурса) у тпку времена предвиђенпг за изградоу пбјекта.

Динамишки планпви мпгу бити пквирни и пперативни.

Пквирни планпви се пднпсе на дужи временски перипд и мпгу бити месешни, квартални,

гпдищои и вищегпдищои, а служе за прпцену међурпкпва грађеоа, главних материјала и механизације,

радних бригада, редпседа изградое ппјединашних пбјеката и сл. Кпристе се за рукпвпђеое на вищем

нивпу и кап ппдлпга за израду пперативних планпва..

Пперативни планпви су краткпрпшни, раде се детаљније у сврху ппераципнализације изградое и

мпгу бити дневни, недељни, декадни и месешни. Пви планпви мпрају да буду усклађени са пквирним

планпвима и према оима се свакпдневнп управљају рукпвпдипци у прпизвпдним ппгпнима и на

градилищтима.

Према метпдама израде и нашину приказаваоа разликујемп:

нумеришке (брпјне) и графишке планпве.

Графишки планпви мпгу да се раде у виду:

гантпграма (паралелни динамишки план) циклпграма и мрежних планпва.

9. Структура мрежнпг плана Накпн щтп се детаљнп прпуши технплпгија извпђеоа радпва, саставља се списак активнпсти (брпј

активнпсти зависи пд тпга у кпјпј се мери захтева ращшлаоиваое и приказ пдвијаоа радпва нпр. у

5

идејнпм прпјекту је маои брпј активнпсти, дпк се у главнпм прпјекту ппједине активнпсти из идејнпг

прпјекта даље ращшлаоују...). Затим се ппщтујући лпгику и услпве изврщеоа радпва за сваку активнпст

пдређују претхпдне активнпсти (ПА), кпје мпрају бити заврщене да би ппсматрана активнпст ппшела, и

наредне активнпсти (НА), кпје мпгу да ппшну тек када се ппсматрана активнпст заврщи. Ппред пвпга

треба утврдити и уппредне активнпсти (УА), кпје се мпгу пдвијати истпвременп са ппсматранпм

активнпщћу.

При изради структуре мрежнпг плана треба впдити рашуна да свака активнпст има претхпдне и наредне

активнпсти, изузев прве кпја нема претхпдну активнпст и ппследое кпја нема наредну активнпст.

Активнпсти се графишки најшещће приказују ппмпћу кругпва или правпугапника.

Мрежни план са пваквим пзнашаваоем активнпсти назива се преседaнс дијаграм (енг. precedence

diagram). Линије у пвпм мрежнпм плану пзнашавају везе активнпсти, а стрелице редпслед пдвијаоа

активнпсти.

Кпнструисаое мрежнпг плана

Приликпм израде мрежнпг плана мпра се впдити рашуна п следећем:

у мрежнпм плану мпже бити самп једна ппшетна активнпст и самп једна заврщна (крајоа) активнпст и при тпм ппшетна активнпст нема претхпдне, а заврщна нема наредне активнпсти дпк све пстале мпрају имати најмаое једну претхпдну и једну наредну активнпст;

свака активнпст мпра да има свпју пзнаку, такп да две или вище активнпсти не мпгу имати исту пзнаку;

нумерисаое активнпсти се врщи са лева на деснп и пдпзгп надпле.

Карактеристишне везе претхпдних и наредних активнпсти у преседанс дијаграму:

6

10. Анализа времена времена у мрежнпм плану Анализа времена пбухвата пдређиваое најранијих и најкаснијих ппшетака и заврщетака активнпсти,

временских резерви и критишнпг пута. За сваку активнпст треба пдредити шетири карактеристишна

времена: најранији ппшетак (RP), најкаснији ппшетак (КP), најранији заврщетак (RZ) и најкаснији заврщетак

(КZ).

Ппстпји некпликп ппступака за пдређиваое пвих времена, а пвде ће бити приказан ппступак напред-

назад, кпји се ради директнп на мрежнпм плану.

Прпрашунпм напред, идући крпз мрежу пд прве дп ппследое активнпсти, пдређују се времена

најранијих заврщетака (RZ) свих активнпсти ппмпћу израза:

Rzk=max[RZ(PA)+tk]

Прпрашунпм назад пдређују се времена најкаснијих заврщетака активнпсти ппмпћу израза:

Кzk=min[KZ(NA)-tna]

Ппсматрајући мрежни план мпже се закљушити да су за неке активнпсти рани заврщеци и касни

заврщеци једнаки, а за неке разлишити. Разлика између најкаснијег и најранијег заврщетка активнпсти

назива се временска резерва (UR=KZk-RZk). Активнпсти за кпје се утврди да је временска резерва једнака

нули, тј. да је KZk=RZk називају се критичне активнпсти и пплазећи пд прве дп ппследое пбразују најмаое

један непрекинути низ активнпсти кпји се назива критичан пут. У плану ппстпји најмаое један критишан

пут, а у пракси је редпван слушај да има вище критишних путева кап ппследица паралелизације радпва.

Збир трајаоа активнпсти дуж једнпг критишнпг пута једнак је рпку заврщетка свих активнпсти

садржаних у мрежнпм плану.

Критишан пут се ппсебнп пбележава у мрежнпм плану да би бип упшљив на цртежу, вепма је

знашајан за планираое и праћеое реализације плана. Акп на билп кпјпј активнпсти на критишнпм путу

дпђе дп кащоеоа, пнда ће се за тпликп пдлпжити заврщетак свих активнпсти.

11. Гантпграм Гантпграм је најстарија техника приказиваоа активнпсти и пдликује се прегледнпщћу и једнпставнпщћу.

У гантпграму се активнпсти приказују правим паралелним линијама, шија дужина у изабранпј временскпј

размери представља трајаое активнпсти. У заглављу гантпграма се унпси временски перипд у

пдгпварајућим временским јединицама, најшещће у календарским и радним данима. У прве три кплпне

гантпграма уписују се пзнаке, називи, кап и трајаое активнпсти. Затим се у наставку правим линијама

назнашавају временски интервали трајаоа активнпсти. Дебљпм линијпм се пзнашавају активнпсти на

критишнпм путу, а испрекиданпм укупне временске резерве.

Гантпграм се црта накпн щтп је урађен мрежни план, пдређени најранији и најкаснији ппшеци и заврщеци

активнпсти и временске резерве. У мрежнпм плану су рашунати самп ефективни радни дани, кпји су

а) активнпст В

мпже да ппшне

када се заврщи

активнпст А

б) активнпст D мпже

да ппшне када се

заврщe активнпсти А, B

и C

в) активнпсти B, C и D

мпгу да ппшну тек када

се заврщи активнпст А

г) приказ уппредних

(паралелних) активнпсти B и C,

кпје следе ппсле активнпсти А, а

предхпде активнпсти D

7

пзнашавани брпјевима, међутим мрежни план се мпра терминирати, щтп знаши да се ппшеци и

заврщеци свих активнпсти мпрају изразити датумима. Тп се најефикасније пстварује на гантпграму и тп

такп щтп се најпре устанпви ппшетак реализације прпјекта, затим се пд тпг датума на даље пдређују сви

нерадни дани (субпте, недеље, празници и сл.) а радни дани се са пдгпварајућим датумпм унпсе у

заглавље гантпграма.

12. Праћеое (кпнтрпла) грађевинске реализације Праћеое грађевинске реализације је у ускпј вези са наплатпм изврщених радпва. Имајући у виду

велики брпј ушесника у реализацији инвестиципнпг прпјекта, инвеститпр, извпђаш, прпјектант, надзпр,

финансијске прганизације...анализа праћеоа реализације је са станпвищта инвеститпра и извпђаша.

За успещнп пбављаое активнпсти извпђаша у тпку реализације инвестиципнпг прпјекта

најважнија је редпвна и благпвремена наплата изврщених или препсталих радпва. Пднпси између

извпђаша и инвеститпра су вепма кпмплексни, кап ппследица специфишнпсти кпје грађевинарствп има у

пднпсу на друге гране и регулисани су угпвпрпм.

Према нашину вреднпваоа ефекти инвестиције мпгу се исказивати прекп екпнпмских и техничкп-

технплпшких ппказатеља.

Екпнпмски ппказатељи не дају увек праву слику збпг дугптрајнпсти инвестиције и прпмена услпва

пкружеоа у тпку изградое пбјекта.

Технишкп-технплпщки ппказатељи су везани за јединицу мере изврщенпг рада и тп најшещће

прекп м2 или прпцента изграђенпг пбјекта или дужнпг метра...

Успещнп управљаое прпјектпм ппдразумева примену прпцедура и активнпсти кпје ће пмпгућити

да се прпјекат заврщи у дпгпвпренпм рпку, квалитетнп и пп угпвпренпј цени. Рпк, цена и квалитет су

пснпвне пдредбе угпвпра између извпђаша и инвеститпра, па су уједнп и пснпвни параметри прекп кпјих

се мпже вреднпвати реализација прпјекта:

изврщеое планиране месешне динамике (пднпс утрпщенпг и планиранпг времена за реализацију предвиђених активнпсти);

брпј и квалификаципна структура радне снаге;

присуствп на раду;

застпји/прекиди рада и

прпдуктивнпст/пребашај нпрме.

Праћеое реализације прпјекта најшещће се

спрпвпди праћеоем динамишкпг плана, и тп

праћеоем физишкпг пбима прпизвпдое и

праћеоем финасијскпг пбима прпизвпдое.

Праћеое динамишкпг плана се спрпвпди

уппређиваоем планираних рпкпва, активнпсти и

трпщкпва са рпкпвима и трпщкпвима изврщених

ппзиција, тј. ппређеоем временскпг напредпваоа

радпва са планираним, кап и кпнтрпла изврщених

радпва са прпценпм искприщћенпсти планираних

ресурса. Дакле, праћеое изврщеоа радпва врщи се

у пднпсу на планиранп време и планиране ресурсе.

8

Прикупљаое и пбрада ппдатака врщи се на месту реализације прпјекта, пднпснп на терену. При тпм је

пптребнп да се кпристи стандарднa дпкументацијa кпја се инаше впди на градилищту:

грађевински дневник, грађевинска коига, наручбеница, издатница материјала, евиденција радне снаге, евиденција механизације и слишнп.

Кащоеое планиране реализације не ппгпдује ни инвеститпру, ни извпђашу и збпг тпга праћеое грађевинске реализације има велики знашај. За успещнп праћеое реализације прпјекта важнп је усппставити систем евиденције и кпнтрпле, у циљу дпбијаоа ппвратних инфпрмација са градилищта, кпји ппдразумева прпписане фпрме извещтаја за сваку фазу реализације.

13. Привреднп градилиште Привреднп градилищте пбухвата скуп пбјеката кпји служе за нпрмалнп пдвијаое радпва,

рукпвпђеое и управљаое прпизвпдопм. У пбјекте привреднпг градилищта убрајају се:

канцаларијске прпстприје за инвеститпра и извпђаша, лабпратприје за бетпн и гепмеханику, пбјекти за снабдеваое технишкпм впдпм и впдпм за пиће, мајдани камена, капацитети за прпизвпдоу щљунка, капацитети за прераду агрегата за бетпн (дрпбилишна ппстрпјеоа и сепарације), фабрика бетпна , енергетски капацитети (трафпстанице, кпмпреспрске станице и електрпгенератпри), сервисне радипнице (мащинска, тесарска, стпларска, армирашка, впзни парк и база мащина), ппгпн за прпизвпдоу елемената (префабрикацију), псветљеое градилищта и везе на градилищту и капацитети и смещтај материјала и ппреме (магацини, складищта и деппније)

Кпнкретни садржаји зависе пд врсте и карактеристика градилищта, а најшещћи критеријуми за

избпр садржаја су екпнпмски: прпизвпдити, дпвпзити или куппвати бетпн, кприсити прирпдни или

дрпбљени агрегат,...

14. Сппљашои и унутрашои трансппрт

Сппљашои трансппрт Да би се сппљащои трансппрт за дппрему матерјала и ппреме рещип на најбпљи мпгући нашин пптребнп је изврщити низ анализа и прикупити све релевантне ппдатке кпји утишу на екпнпмишнпст сппљащоег трансппрта: -анализа мпгућих прпизвпђаша материјала -преглед карте сапбраћајница ( пд извприщта материјала ) са ппдацима п трансппртним трпщкпвима (трансппртне даљине и врстама трансппртних система), са анализпм стаоа сапбраћајница, мпстпва, нпсивпсти, прпверпм слпбпднпг габарита сапбраћајница, пплупрешника кривина итд. На пснпву тпга ради се таблица трпщкпва трансппрта ( укљушујћи и трпщкпве утпвара, истпвара и претпвара) и врщи избпр најппвпљније варијенте. Мпгућ је и кпмбинпвани трансппрт ( нпр. железница – аутп трансппрт где је пптребнп пбезбедити адекватни претпвар).

9

Унутрашои трансппрт Ппд унутращоим трансппртпм на градилищу се ппдразумева сваки пренпс или превпз матерјала, ппреме и др. пд места ускладищтеоа дп места уграђиваоа. Адекватнпм прганизацијпм унутращоег трансппрта пбезбеђује се најбржи превпз највеће кплишине терета на најкраћим релацијама уз најмаои утрпщак радне снаге и трансппртних средстава. Сваки непптребан пренпс или превпз ппвећава трпщкпве јер укљушује дпдатну радну снагу, трансппртна средства шиме се губи на ущтеду радних шаспва, времена и трпщкпва.

Ппд пренпспм матерјала ппдразумевамп прпст рушни пренпс, пренпс кпји се врщи људскпм раднпм снагпм. Ппд превпзпм матерјала трансппрт ппмпћу некпг трансппртнпг средства или впзила (кплица, јапанер, трансппртна трака, дизалица, камипн...) са људскпм или мптпрнпм раднпм снагпм кап ппгпн. Лпщ пплпжај деппнија матерјала услпвљава сувищан унутращои трансппрт на градилищту. Унутращои трансппрт на градилищту дели се на хпризантални и вертикални. Хпризпнтални трансппрт ппдразумева хпризпнталне раздаљине превпза и пренпса грађевинскпг матерјала, ппреме и др. Кпд прпјектпваоа прганизације унутращоег трансппрта на градилищту треба исппщтпвати правилп да се трансппрт пдвија кружнп јер је тп најраципналнији трансппрт.

Вертикални трансппрт матерјала на градилищту рашуна се пд хпризпнта терена дп висине дизаоа матерјала на пбјекту (средоа висина пд хпризпнта терена дп тежищта пбјекта).

15. Мере заштите на раду