ШКОЛСКИ ПРОГРАМosvukkaradzic.co.rs/wp-content/uploads/2019/07/... · ОШ “ВУК КАРАЏИЋ” СРЕМЧИЦА 3 ОСНОВНЕ ОДРЕДНИЦЕ ШКОЛСКОГ

ОШ “ВУК КАРАЏИЋ” СРЕМЧИЦА

1

ОШ „Вук Караџић“ – Сремчица Сремчица, ул. Школска бр. 4

Директор: 011/2522-718 Секретар: 011/2526-114 Fax: 011/2526-114 e-mail: [email protected]

ШКОЛСКИ ПРОГРАМ

ЗА ПРВИ ЦИКЛУС

ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

( I,II,III И IV РАЗРЕД)

ЈУН 2018.


2

Закон о основама система образовања и васпитања

Закон је објављен у "Службеном гласнику РС", бр. 88/2017 и 27/2018

Закон о основном образовању и васпитању

Закон је објављен у "Службеном гласнику РС", бр. 55/2013, 101/2017 и

27/2018

Наставни план и програм донет од стране Министарства

Општи стандарди постигнућа – образовни стандарди за крај првог циклуса

обавезног образовања из српског језика, математике и природе и друштва

http://www.mpn.gov.rs/images/content/prosveta/pravna_akta/ZAKON_O_OSNOVAMA_SISTEMA_2013_.doc

http://www.mpn.gov.rs/images/content/prosveta/pravna_akta/doneseni_zakoni/zakon_o_osnovnom_obrazovanju_i_vaspitanju.pdf


3

ОСНОВНЕ ОДРЕДНИЦЕ ШКОЛСКОГ ПРОГРАМА

Школски програм се реализује на српском језику.

Школски програм садржи:

циљеве школског програма;

назив, врсту и трајање свих програма образовања и васпитања које

школа остварује;

начин остваривања свих програма образовања и васпитања који се

реализују у школи;

начине пролагођавања програма ученицима – индивидуални образовни

планови чине прилог Школског програма.


4

РЕАЛИЗАТОРИ ШКОЛСКОГ ПРОГРАМА

ПРВОГ ЦИКЛУСА ОБРАЗОВАЊА

Гордана Вулетић професор разредне наставе

Славица Стекић професор разредне наставе

Јована Јовановић професор разредне наставе

Дина Пријић професор разредне наставе

Драгана Новаковић професор разредне наставе

Дарка Новокмет професор разредне наставе

Зоран Стаменковић(Ана Здравковић) професор разредне наставе

Мирослава Миленковић професор разредне наставе

Александра Тренкоски професор разредне наставе

Славица Насковић наставник разредне наставе

Круна Станковић-Кецојевић професор разредне наставе

Наташа Крстић професор разредне наставе

Деана Трбојевић наставник разредне наставе

Јована Ракићевић професор разредне наставе

Марија Цветковић (Сања Томић) професор разредне наставе

Сања Славковић-Паланчанин наставник разредне наставе

Марија Петровић професор разредне наставе

Биљана Николић наставник разредне наставе

Сања Огњеновић Професор разредне наставе

Ања Милчић професор разредне наставе

Ивана Јеленковић професор енглеског језика

Ана Недељковић професор енглеског језика

Даниела Сланкаменац професор енглеског језика

Зорица Алексић професор енглеског језика

Нада Џаић професор немачког језика

Милица Максимовић професор енглеског језика

Маријана Марковић професор немачког језика

Иван Мартић професор немачког језика

Мирјана Симић-Коцић професор руског језика

Неда Теодосијевић професор руског језика

Горан Теодоровић професор верске наставе

Михајло Микић професор верске наставе


5

ПРВИ

РАЗРЕД


6

ПЛАН РАДА 1. РАЗРЕДА

Ред.број A. ОБАВЕЗНИ ПРЕДМЕТИ ПРВИ РАЗРЕД

нед. год.

1.

Српски језик ____________

језик1

5 180

2.

Српски као нематерњи језик2

2 72

3.

Страни језик

2 72

4.

Математика

5 180

5. Свет око нас

2 72

6.

Ликовна култура

1 36

7. Музичка култура 1 36

8. Физичко и здравствено васпитање 3 108

Ред.број Б.Изборни програм

1 Верска настава/Грађанско

васпитање 1 36

2. Матерњи језик/говор са

елементима националне културе 2 72

УКУПНО: A + Б 20-22 720-792

Ред.број ОБЛИК ОБРАЗОВНО-

ВАСПИТНОГ РАДА

ПРВИ РАЗРЕД

нед. год.

1. Редовна настава 20-

22 720-792

2. Пројектна настава 1 36

3. Допунска настава 1 36

4. Додатна настава

5. Настава у природи 7-10 дана годишње


7

Ред.број

ОСТАЛИ ОБЛИЦИ

ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ

РАДА

ПРВИ РАЗРЕД

нед. год.

1. ЧОС 1 36

2. Ваннаставне активности 1-2 36-72

ПРОГРАМ НАСТАВЕ И УЧЕЊА ЗА ПРВИ РАЗРЕД ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

ЦИЉЕВИ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА СУ: 1) обезбеђивање добробити и подршка целовитом развоју ученика;

2) обезбеђивање подстицајног и безбедног окружења за целовити развој ученика,

развијање ненасилног понашања и успостављање нулте толеранције према насиљу;

3) свеобухватна укљученост ученика у систем образовања и васпитања;

4) развијање и практиковање здравих животних стилова, свести о важности сопственог

здравља и безбедности, потребе неговања и развоја физичких способности;

5) развијање свести о значају одрживог развоја, заштите и очувања природе и животне

средине и еколошке етике, заштите и добробити животиња;

6) континуирано унапређивање квалитета процеса и исхода образовања и васпитања

заснованог на провереним научним сазнањима и образовној пракси;

7) развијање компетенција за сналажење и активно учешће у савременом друштву које се

мења;

8) пун интелектуални, емоционални, социјални, морални и физички развој сваког

ученика, у складу са његовим узрастом, развојним потребама и интересовањима;

9) развијање кључних компетенција за целоживотно учење, развијање међупредметних

компетенција за потребе савремене науке и технологије;

10) развој свести о себи, развој стваралачких способности, критичког мишљења,

мотивације за учење, способности за тимски рад, способности самовредновања,

самоиницијативе и изражавања свог мишљења;

11) оспособљавање за доношење ваљаних одлука о избору даљег образовања и занимања,

сопственог развоја и будућег живота;

12) развијање осећања солидарности, разумевања и конструктивне сарадње са другима и

неговање другарства и пријатељства;

13) развијање позитивних људских вредности;

14) развијање компетенција за разумевање и поштовање права детета, људских права,

грађанских слобода и способности за живот у демократски уређеном и праведном

друштву;

15) развој и поштовање расне, националне, културне, језичке, верске, родне, полне и

узрасне равноправности, развој толеранције и уважавање различитости;

16) развијање личног и националног идентитета, развијање свести и осећања припадности

Републици Србији, поштовање и неговање српског језика и матерњег језика, традиције и

културе српског народа и националних мањина, развијање интеркултуралности,

поштовање и очување националне и светске културне баштине;

17) повећање ефикасности употребе свих ресурса образовања и васпитања, завршавање

образовања и васпитања у предвиђеном року са минималним продужетком трајања и

смањеним напуштањем школовања;

18) повећање ефикасности образовања и васпитања и унапређивање образовног нивоа

становништва Републике Србије као државе засноване на знању.


8

ПРОГРАМИ НАСТАВЕ И УЧЕЊА ОРИЈЕНТИСАНИ НА ИСХОДЕ

Структура програма свих предмета је конципирана на исти начин. На почетку се

налази циљ учења предмета за први циклус образовања и васпитања. У табели која следи,

у првој колони, дефинисани су предметни исходи за крај првог разреда, у другој колони

дате су области и/или теме, а у трећој се налазе предметни садржаји. Иза табеле налазе се

препоруке за остваривања наставе и учења конкретног предмета под насловом Упутство

за дидактичко-методичко остваривање програма.

Програми наставе и учења засновани су на општим циљевима и исходима образовања

и васпитања и потребама и могућностима ученика првог разреда. Усмерени су на процес

и исходе учења, а не на саме садржаје који сада имају другачију функцију и значај.

Садржаји више нису циљ сами по себи, већ су у функцији остваривања исхода који су

дефинисани као функционално знање ученика тако да показују шта ће ученик бити у

стању да учини, предузме, изведе, обави захваљујући знањима, ставовима и вештинама

које је градио и развијао током једне године учења конкретног предмета. Овако

конципирани програми подразумевају да оствареност исхода води ка развијању

компетенција, и то како општих и специфичних предметних, тако и кључних.

Прегледом исхода који су дати у оквиру појединих програма наставе и учења може се

видети како се постављају темељи развоја кључних и општих међупредметних

компетенција које желимо да наши ученици имају на крају основног образовања. Та

потреба да се образовање и васпитање усмере ка развијању компетенција један је од

разлога увођења и пројектне наставе као облика образовно-васпитног рада. Пројектна

настава се у данашње време све више фокусира на остваривање образовних стандарда и

исхода и, како показују резултати најновијих истраживања, прати друштвене промене

својом усмереношћу на развијање знања и способности ученика кроз активности

планирања, истраживања и тимског рада у оквиру предметног и међупредметног

повезивања садржаја. Поред тога, једна од битних особина савременог приступа

пројектном раду у настави односи се на коришћење ИКТ у пројектним активностима што

обезбеђује ефикасније учење и развијање знања, али и развијање понашања правилног и

безбедног коришћења рачунара и интернета. Детаљније препоруке за планирање и

остваривање пројектне наставе дате су у поглављу 7 - Упутство за реализацију пројектне

наставе.

На путу остваривања циља и исхода кључна је улога наставника који добија значајан

простор за слободу избора и повезивање садржаја, метода наставе и учења и активности

ученика. Оријентација на процес учења и исходе брига је не само о резултатима, већ и

начину на који се учи, односно како се гради и повезује знање у смислене целине, како се

развија мрежа појмова и повезује знање са практичном применом.

Програми наставе и учења намењени су, пре свега, наставницима који непосредно раде

са ученицима, али и онима који на посредан начин узимају учешће у образовању и

васпитању. Зато треба имати у виду да терминологија, која је коришћена у програмима

наставе и учења, није намењена ученицима и треба је приликом дефинисања конкретних

наставних јединица, било за непосредан рад са ученицима, било за потребе уџбеничких и

дидактичких материјала, прилагодити узрасту ученика. Програми наставе и учења су

наставницима полазна основа и педагошко полазиште за развијање образовно-васпитне

праксе: за планирање годишњих и оперативних планова, непосредну припрему за рад као

и оквир за преиспитивање праксе развијања планова, остваривања и вредновања наставе

и учења кроз сопствена промишљања и разговор са колегама.


9

ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ

Назив предмета СРПСКИ ЈЕЗИК

Циљ Циљ наставе српског језика јесте да ученици овладају основним

законитостима српског књижевног језика ради правилног усменог и

писаног изражавања, негујући свест о значају улоге језика у

очувању националног идентитета; да се оспособе за тумачење

одабраних књижевних и других уметничких дела из српске и

светске баштине, ради неговања традиције и културе српског

народа и развијања интеркултуралности..

Разред први

Годишњи онд часова 180 часова

ИСХОДИ

По завршетку разреда ученик

ће бити у стању да:

ОБЛАСТ/ТЕМА САДРЖАЈИ

- разликује изговорени глас и

написано слово; изговорене и

написане речи и реченице;

- влада основном техником

читања и писања ћириличког

текста;

- разуме оно што прочита;

- активно слуша и разуме

садржај књижевноуметничког

текста који му се чита;

- препозна песму, причу и

драмски текст;

- одреди главни догађај, време

(редослед догађаја) и место

дешавања у вези са

прочитаним текстом;

- уочи ликове и прави разлику

између њихових позитивних и

негативних особина;

- изрази своје мишљење о

понашању ликова у

књижевном делу;

- препозна загонетку и разуме

њено значење;

- препозна басну и разуме

њено значење;

- разликује слово, реч и

реченицу;

- правилно изговори и напише

кратку и потпуну реченицу

једноставне структуре са

ПОЧЕТНО ЧИТАЊЕ

И ПИСАЊЕ

Глас и слово; штампана и писана

слова ћириличког писма.

Речи и реченице као говорне и

писане целине.

Текстови засићени словима која

се обрађују/текстови предвиђени

за глобално читање.

Све врсте текстова који су

написани штампаним или

писаним словима.

Језичке игре.

Аналитичко-синтетичка вежбања;

лексичка и синтаксичка вежбања;

моторичке вежбе.

Писање (преписивање,

самостално писање и диктат).

Читање (шчитавање/глобално

читање, гласно и тихо читање);

питања којима се проверава

разумевање прочитаног.

Изговор и писање гласова који

ученицима причињавају тешкоће

(нпр. ђ, ћ; џ, ч; ј, љ).

КЊИЖЕВНОСТ

ШКОЛСКА ЛЕКТИРА

Поезија

Народна песма, Ја сам чудо видео

Јован Јовановић Змај, Зимска

песма

Војислав Илић, Пролетња

зора/Воја Царић, Пролеће/Мира

Алечковић, Ветар сејач


10

одговарајућом интонацијом,

односно интерпункцијским

знаком на крају;

- правилно употреби велико

слово;

- учтиво учествује у вођеном

и слободном разговору;

- обликује усмену поруку

служећи се одговарајућим

речима;

- усмено препричава; усмено

прича према слици/сликама и

о доживљајима;

- усмено описује ствари из

непосредног окружења;

- бира и користи одговарајуће

речи у говору; на правилан

начин користи нове речи у

свакодневном говору;

- напамет говори краће

књижевне текстове;

- учествује у сценском

извођењу текста;

- пажљиво и културно слуша

саговорнике;

- слуша, разуме и парафразира

поруку;

- слуша интерпретативно

читање и казивање

књижевних текстова ради

разумевања и доживљавања;

- примењује основна

правописна правила;

- пише читко и уредно;

- писмено одговара на

постављена питања;

- спаја више реченица у краћу

целину;

- пише реченице по диктату

примењујући основна

правописна правила;

- гласно чита, правилно и са

разумевањем;

- тихо чита (у себи) са

разумевањем прочитаног;

- пронађе информације

експлицитно изнете у тексту.

Десанка Максимовић, Првак;

Хвалисави зечеви/У

гостима/Ливадско звонце

Гвидо Тартаља, Китова

беба/Мрави/Постеља за зеку

Бранко Ћопић, Јежева кућица

(читање у наставцима)

Душан Радовић, Јесења

песма/Срећна Нова година

Љубивоје Ршумовић, Ау што је

школа згодна; Дете/Деца су украс

света

Стеван Раичковић,

Цртанка/Бранислав Лазаревић,

Сликар

Перо Зубац, Добар друг ти вреди

више

Драгомир Ђорђевић, Није лако

бити дете

Проза

Народна прича, Свети Сава и

ђаци

Народна прича, Деда и репа

/Голуб и Народна басна, Лисица и

гавран

Доситеј Обрадовић, Два јарца;

Две козе

Лав Николајевич Толстој, Два

друга

Драган Лукић, Јоца вози

тролејбус/Игор Коларов, Дум-дум

Оливер и његов бубањ

Ђуро Дамјановић, Дан кад је јутро

било слово/Весна Ћоровић

Бутрић, Ноћни ћошак

Избор из народних и ауторских

загонетки (Десанка Максимовић,

Загонетке лаке за прваке ђаке,

Загонетке Григора Витеза и Бране

Цветковића)

Драмски текстови

Гвидо Тартаља, Зна он унапред

Душан Радовић, Тужибаба

Александар Поповић, Неће увек

да буде први

Бора Ољачић, Први дан у школи

Популарни и информативни

текстови

Избор из илустрованих


11

енциклопедија и часописа за децу

о значајним личностима српског

језика, књижевности и културе

(Свети Сава, Вук Стефановић

Караџић, знаменита завичајна

личност и др.); Милан Шипка:

Буквар

ДОМАЋА ЛЕКТИРА

Јован Јовановић Змај, Песме за

децу (избор)

Избор из басни и сликовница за

децу

Књижевни појмови:

- песма;

- прича;

- догађај; место и време збивања;

- књижевни лик - изглед, основне

особине и поступци;

- драмски текст за децу;

- шаљива песма;

- басна;

- загонетка.

ЈЕЗИК

Граматика, правопис

и ортоепија

Реченица; реч; слово.

Улога гласа/слова у разликовању

значења изговорене односно

написане речи.

Реченице као обавештење, питање

и заповест.

Велико слово на почетку

реченице, у писању личних имена

и презимена, имена насеља

(једночланих) и назива места и

улице у којој ученик живи, као и

назив школе коју похађа.

Правилно потписивање (име, па

презиме).

Тачка на крају реченице; место и

функција упитника и узвичника у

реченици.

ЈЕЗИЧКА

КУЛТУРА Говорење

Вођени и слободни разговор.

Говорни предлошци.

Усмена порука.

Причање, препричавање и

описивање.

Казивање књижевног текста.

Драмски, драматизовани

текстови, сценска импровизација.

Сценско извођење текста

(драмско и луткарско).


12

Богаћење речника: лексичке и

синтаксичке вежбе.

Разговорне, ситуационе и језичке

игре.

Слушање

Стварне и симулиране ситуације.

Слушна порука.

Аудио-визуелни записи.

Игре за развијање слушне пажње.

Писање

Питања о сопственом искуству,

бићима, предметима, појавама,

сликама, о књижевном и

некњижевном тексту.

Писана порука.

Краћа текстуална целина: о

сопственом искуству, о

доживљају, о сликама, поводом

књижевног текста.

Реченице/кратак текст погодан за

диктирање.

Читање

Књижевни текстови.

Текстови са практичном наменом:

позивница, упутство, списак за

куповину и др.

Нелинеарни текстови: текст у

табели, распоред часова, стрип,

улазница и др.

Информативни текстови:

1. уџбенички: Милан Шипка,

Буквар; текстови о знаменитим

личностима српске културе;

2. вануџбенички: о правилима

учтивог понашања (бонтон); о

месту у којем ученици живе; о

животињама итд.

НАЧИНИ ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Програм предмета Српски језик у првом разреду основне школе чине четири предметне

области: Почетно читање и писање, Књижевност, Језик и Језичка култура. Препоручена

дистрибуција часова по предметним областима је следећа: Почетно читање и писање - 90

часова, Књижевност - 45 часова, Језик - 10 часова и Језичка култура - 35 часова. Све

области се прожимају и ниједна се не може изучавати изоловано и без садејства са

другим областима.

ПОЧЕТНО ЧИТАЊЕ И ПИСАЊЕ

Настава почетног читања и писања изводи се у првом полугодишту првог разреда

основне школе, али, ако је потребно, наставља се и у другом полугодишту. Почетно

читање и писање реализује се самостално, али обухвата и садржаје из Књижевности,

Језика и Језичке културе.


13

Припремни период

У припремном периоду учитељи треба да испитају способности ученика, и то: причање,

препричавање, познавање слова, познавање читања и писања, спретност у руковању

прибором за писање и цртање. У току овог периода испитивање ученика се обавља кроз

активности које се међусобно прожимају.

Усмено изражавање се изводи кроз игре и активности где се вежба комуникација

(поздрављање у конкретним ситуацијама: добро јутро, добар дан и довиђења;

захваљивање, извињавање). Ученици могу причати на основу посматрања слика и низа

слика. Могу препричавати слушани текст, позоришне или луткарске представе

разговетним природним говором и правилним изговором. Учитељи треба да воде рачуна

о правилној артикулацији гласова и да са ученицима коментаришу одслушано.

Вежбе у посматрању се односе на уочавање целине и детаља, посматрање предмета,

појава и околине. Треба их тематски организовати. Прво се посматра учионица, па се

касније та активност проширује на околину. Ученици могу посматрати предмете, људе,

животиње, догађаје, слике, слике у низу, фотографије, објекте из околине и сл. Пажњу

ученика треба усмерити на целину, затим на најважније појединости и на крају на мање

важне појединости. Опажају се: облици, боје, односи, покрети, мимика и гестови,

скривени детаљи и сл.

Вежбе у слушању почињу слушањем онога што говоре учитељи, други ученици, глумци

и спикери. Слушани говор се коментарише да би се одредиле говорне карактеристике

говорника. Слушање треба да буде повезано са мимиком и гестовима који прате оно што

се говори. Обавезно инсистирати на подражавању правилног говора. Током слушања

одвајати битно од небитног, неговати пажњу и концентрацију. Слушају се и звукови

ономатопејског типа, шумови, артикулисани и неартикулисани звукови.

Аналитичка вежбања треба да буду занимљива и подстицајна јер су један од најважнијих

предуслова за учење читања и писања. Не изводе се изоловано већ су повезана са

вежбама слушања и посматрања. Уочава се позиција гласова у речи која је изговорена и

позиција слова у речи која је написана. Када ученици савладају уочавање гласова и

њихову позицију у речима, прелази се на растављање речи на гласове. За почетак се

препоручују речи од два гласа, а затим од три, четири и више.

Синтетичка вежбања се организују упоредо са аналитичким. Речи које су већ растављене

на гласове опет се сливају у целину. Почиње се од најлакших и иде ка све тежим.

Ученици се на тај начин припремају за читање и разумевање прочитаног.

Вежбе у отклањању дијалекатских и жаргонских карактеристика говора се изводе полако

и систематично. Учитељи посебну пажњу треба да обрате на изговор гласова ђ, ћ; џ, ч; ј,

љ.

Моторичке вежбе за развијање руке, шаке и прстију се развијају кроз игру. Препоручује

се везивање чворова од канапа, везивање пертли, закопчавање дугмића, низање перлица

(могу се изводити и на часовима физичког васпитања). Графомоторичке вежбе су веома

важне у припреми за писање. Свака графомоторичка вежба треба да се повеже са неким

догађајем, вежбом слушања, посматрања, причања и сл. Такве вежбе, односно писање

елемената слова, изводе се на различите начине, кроз цртеже, рамове за слике у простору

предвиђеном за писање. Ученике треба подстицати да употпуне цртеж додајући своје

елементе (корелација са ликовном културом). Вежбе писања линија изводити без

подизања руке, из једног потеза. Ученике усмеравати на правилно држање оловке

(графитне оловке, хемијске оловке, налив пера, фломастера). Употребу гумице треба

свести на минимум, јер смањује одговорност ученика у писању. Пазити на правилно

држање тела, удаљеност од стола, правилан положај тела у односу на сто и на угао

писања. При писању учити ученике да не журе, да рука буде опуштена.


14

Учење читања и писања

Дидактичко-методичка организација наставе почетног читања и писања зависи од много

фактора, а најважнији је онај који се односи на предзнања ученика. Учитељи бирају

поступак који ће користити у настави почетног читања и писања - комбинацију

монографског и групног поступка, групни или комплексни поступак.

Наставу почетног читања и писања треба изводити на више нивоа уз примену принципа

индивидуализације. У сваком одељењу постоје ученици који знају да читају и они који

само познају слова или не знају да читају. Садржаји, методе и облици рада треба да се

прилагоде могућностима и потребама ученика.

У овом периоду ученици треба да вежбају читање одговарајућих текстова, правилно

изговарају све гласове и правилно наглашавају речи и реченице. Треба обратити пажњу

на индивидуалне способности ученика. Свако дете чита својим темпом и према својим

способностима. Пожељно је често проверавати степен савладаности технике читања и

разумевања прочитаног. При учењу читања могу се користити игре словима и речима,

језичке игре (ребуси, испуњалке, укрштене речи). Ученици тако упознају нове садржаје,

ситуације имају већу мотивисаност, а атмосфера је пријатна и опуштена. Подстицати

ученике да свакодневно вежбају читање код куће. Сарађивати са родитељима ученика и

пружити им неопходне информације везане за читање (мотивација деце, читање у

свакодневним животним ситуацијама, удаљеност текста од очију је 30 центиметара и

сл.).

Ученици уче да пишу појединачна штампана и писана слова, речи и реченице; цифре.

Размак између штампаних слова у речима мора да буде равномеран. Код учења писаних

слова посебну пажњу треба посветити графичком увезивању слова у речима. Слова треба

да буду исте висине и дебљине, а размак између речи уједначен. Писање увежбавати кроз

преписивање, допуњавање реченица, састављање реченица на основу слике, састављање

реченица на основу низа слика, диктате и самостално писање реченица и краћих

текстуалних целина. Поред усвајања облика слова, смера писања самог слова, посебну

пажњу треба обратити на просторну оријентацију у свесци. Појединачно писање слова се

ограничава на један до два реда у свесци. Дневна оптерећеност писањем не треба да је

дужа од 25 минута. Леворука деца пишу левом руком.

Усавршавање читања и писања

У овом периоду ученик треба да влада основном техником читања и писања.

Усавршавање читања треба вежбати на текстовима који су кратки, динамични,

интересантни и примерени узрасту ученика, као и на текстовима школске и домаће

лектире. Посебну пажњу обратити на разумевање прочитаних речи, реченица и текстова.

Редовним вежбањем ученици аутоматизују процес читања и писања.


Препоручени садржаји из области Књижевност савладавају се током целе школске

године, из буквара/почетнице и уз помоћ читанке као основних наставних средстава, тако

што учитељ планира њихову реализацију у складу са индивидуалним карактеристикама

ученика и укупним могућностима колектива, руководећи се исходима учења.

Приликом оспособљавања ученика да уз помоћ учитеља разумеју текстове из школске

лектире, али и популарне, информативне текстове из часописа за децу, енциклопедија и

сл. важно је настојати да се уоче догађаји, просторни и временски односи и битне

појединости у описима бића и природе. Како се текстови из школске лектире користе за

усавршавање читања и писања и увођење ученика у основне појмове о књижевности,

тако се ученици подстичу да уоче ликове у књижевном делу, њихове особине и поступке;

њихова емоционална стања (радосно, тужно, смешно) и да разликују појмове добра и

зла.

У прописаним текстовима из школске лектире понуђен је избор, односно опредељивање


15

учитеља да у неким случајевима изабере између два, односно три дела (нпр. бира се једна

народна прича - Деда и репа или Голуб и пчела, бира се једна од три понуђене песме

Гвида Тартаље, а од Љубивоја Ршумовића обавезно је обрадити песму Ау што је школа

згодна, а поред ње бира се још једна од две које су понуђене - Дете или Деца су украс

света, итд.).

Први пут се уводи читање текста у наставцима, на примеру Јежеве кућице Бранка

Ћопића. То подразумева да учитељ, према плану који сам осмисли и одговарајућом

динамиком, чита део по део Ћопићевог текста и разговара са ученицима о прочитаном на

неколико планираних часова мотивишући их да дело прочитају и сами.

Пошто су текстови предвиђени програмом једноставни, кратки и засновани на

хронолошком низању догађаја, ученик треба да одреди где се и када дешава радња и да

разуме узрочно-последични распоред догађаја, односно шта се у фабулативном тексту

десило прво, а шта следеће, шта је претходило неком догађају а шта из њега следи.

Ученик треба да уочи формалну различитост поезије, прозе и драмског текста

(разликовање стиха од прозног и драмског текста писаног по улогама) и њихове основне

генолошке карактеристике (нпр. одсуство фабуле у лирском делу, ритмичност стихова

или низање догађаја у епском и драмском делу), али не на нивоу дефинисања генолошких

појмова. Ученик треба да разликује песму (и шаљиву песму - по тону певања) од приче

(басне) и драмског текста, али без увођења дефиниција књижевнотеоријских појмова.

Детаљније терминолошко одређивање уводи се поступно у старијим разредима.

Ученик треба да буде у стању да разуме пренесено значење загонетке без формулисања у

њој постојећих стилских поступака; да препознаје жанр басне као приче са пренесеним

значењем (без увођења појма алегорије), да буде упознат са постојањем народне и

ауторске басне (које могу бити у стиху или у прози), да у баснама ликови могу бити не

само животиње, већ и биљке, предмети, антропоморфизована бића (Срећа, Нада) или

људи и, коначно, да буде у стању да разуме њено пренесено значење и издвоји њену

поуку. Пошто се у овом узрасту интегрални текст басне неретко адаптира, скраћује, у

исходима нису наведени структурни жанровски елементи басне (фабула и поука),

поготово што поука у народној басни и код неких аутора није издвојена (а наравоученија

Доситеја Обрадовића су у неким адаптацијама скраћена или изостављена).

Ученици се оспособљавају да уоче непознате и мање познате речи у тексту и да питају

учитеља за њихово објашњење како би што боље разумели значење текста. Вођени

питањима (ко?, шта?, где?, када?, зашто?) о прочитаном садржају, ученици се

оспособљавају да као одговоре формулишу: реченице, одељке, краће текстовне целине,

зависно од индивидуалних способности. Током обраде књижевних текстова ученици

стичу прва литерарно-естетска искуства и формирају своје ставове о делу које слушају

или читају. Учитељ подстиче ученике да своје ставове и искажу.

Приликом читања лирских песама ученици поступно уче да препознају и доживе

мелодичност песама и да их изражајно читају и рецитују (по избору). Успостављање

разлике између дела у стиху и дела у прози не врши се на теоријском нивоу.

Приликом обраде драмских текстова за децу ученици се мотивишу на читав низ

стваралачких активности које настају поводом дела (сценски наступ, драмска игра,

луткрска игра, драмски дијалози, гледање дечје позоришне представе, снимање и

коментарисање драматизованих одломака). Притом ученици усвајају и правила

понашања у позоришту у оквиру васпитног деловања школе. Уз активно слушање, а

потом и самостално читање једноставних књижевних и осталих типова текстова ученици

се оспособљавају да садржаје доводе у везу са илустрацијама које прате књижевни,

популарни и информативни текст.

Од првог разреда садржајима програма се сугерише систематично и поступно усвајање

књижевних појмова, а учитељима се препоручује да континуирано уводе нове речи у


16

речнички фонд ученика, како би се он обогатио. Усвајање књижевних појмова не

подразумева учење њихових дефиниција, већ њихово именовање и описно образлагање

појма, уочавање његове улоге у књижевноуметничком тексту.

Стицању читалачких навика доприноси поновно враћање домаће лектире у школске

програме. У првом разреду часови домаће лектире реализују се у другом полугодишту. У

намери да се ученици од првог разреда навикавају на читање лектире у обавезном и

слободном избору, успоставља се сарадња са школским библиотекаром, а неколико

часова се током године може реализовати у школској библиотеци.

Вештина читања и разумевања прочитаног стиче се и у оквиру Језичке културе и при

обради књижевноуметничких текстова. Ученици се подстичу да читају текстове у

сликовницама (на пример, басне, бајке и приче).

ЈЕЗИК

У настави језика ученици се оспособљавају за правилну усмену и писмену комуникацију

стандардним српским језиком. Отуда захтеви у овом програму нису усмерени само на

језичка правила и граматичке норме већ и на њихову функцију. На пример, реченица се

не упознаје само као граматичка јединица (са становишта њене структуре) већ и као

комуникативна јединица (са становишта њене функције у комуникацији).

Граматика

Основни програмски захтев у настави граматике јесте да се ученицима језик представи и

тумачи као систем. Ниједна језичка појава не би требало да се изучава изоловано, ван

контекста у којем се остварује њена функција.

У оквиру вежби слушања, говорења, читања и писања ученици запажају језичке појаве

без њиховог именовања. Тако се поставља основа за проширивање језичких садржаја у

старијим разредима.

Потребно је указивати на разликовну функцију гласа у оквиру речи (нпр. ђак, џак). Тако

се посредно скреће пажња на важност правилног писања слова, односно правилног

изговарања гласова.

Елементарне основе из морфологије ученици стичу уочавајући реч као језичку јединицу

између гласа и реченице. Речи увек треба уочавати и обрађивати у оквиру реченице. У

писању треба скренути пажњу на то да је реч одвојена белинама са обе стране, а у говору

учитељ треба да нагласи правилан акценат неке речи (уколико је ученици погрешно

изговарају).

Реченице треба уочавати, кад год је то могуће, у оквиру текста. У писању посебно треба

скренути пажњу на то да реченице почињу великим словом и завршавају се тачком,

знаком питања или знаком узвика (на овај начин се повезују граматика и правопис). Када

се реченица изговара, ученицима се скреће пажња на њену интонацију, нарочито ако се

ради о питању.

Вежбе за усвајање и утврђивање знања из граматике до нивоа његове практичне примене

у новим говорним ситуацијама проистичу из програмских захтева, али су у великој мери

условљене конкретном ситуацијом у одељењу - говорним одступањима од књижевног

језика, колебањима, грешкама које се јављају у писменом изражавању ученика. Стога се

садржај вежбања у настави језика мора одређивати на основу систематског праћења

говора и писања ученика.

Правопис

Правописна правила ученици треба да савладају путем систематских вежбања

(елементарних и сложених). Ова вежбања треба да буду што разноврснија и треба их

организовати што чешће.

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

Област Језичка култура обухвата развијање основне писмености ученика, односно

усавршавање говорења, слушања, читања и писања. Ове четири програмске подобласти


17

усмерене су на неговање културе говора, писменог изражавања, богаћење речника и, у

ширем смислу, на развијање комуникативних способности ученика. Наставни рад у

области Језичка култура реализује се у прожимању са другим областима предмета, као и

кроз самосталне наставне јединице.

Говорење ученика развија се у разговору у којем их учитељ усмерава да усавршавају

своју комуникацију. У вођеном разговору о књижевном тексту или о одређеној теми,

ученици одговарају на питања, постављају питања, износе своја мишљења и ставове.

Слободни, односно друштвени разговор, основа је свакодневне комуникације и зато је

потребно ученике усмеравати како да учтиво започну разговор, размењују информације и

користе основне форме учтивости. У току разговора могу се издвајати ситуациони

говорни предлошци који се користе у свакодневним комуникативним ситуацијама.

Ученици се охрабрују да обликују усмену поруку у којој ће изнети информације на

примерима из свакодневног школског живота. У току сваког разговора ученици се

подстичу да говоре, односно да износе информације, своја мишљења, именују осећања, уз

одабир одговарајућих речи.

Препоручени облици усменог изражавања јесу причање, препричавање и описивање. То

су садржаји програма, односно садржаји учења. Ученик се постепено уводи у усмено

изражавање и учи како да преприча текст, како да прича или како да описује. Изражавање

се реализује кроз говорне вежбе уз помоћ датог или заједничког плана. План помаже

ученицима да осмисле садржину говора, али не треба спутавати оне који могу да говоре

самостално са индивидуалним планом, па и без њега. Усмено се препричава краћи текст,

део позоришне представе или филма. Препоручене врсте причања су: причање о слици

или по низу слика (прича у сликама), причање о доживљајима и догађајима. Описују се

годишња доба, биљке и животиње, најбољи друг или другарица, чланови породице,

кућни љубимци и сл. Ученици се упућују на правилно говорно изражавање.

Учење напамет и говорење одабраних текстова или њихових кратких одломака усмерено

је на богаћење речника и правилан говор. Говоре се напамет научене одабране песме, уз

увођење ученика у правила рецитовања. Такође, могу се напамет научити и говорити

кратки одломци из прича и делови драмског текста (лице). Циљ ове врсте говорења је

изражајни говор, а не само меморисање текста. Зато треба пажљиво одабрати шта ће деца

учити напамет, а неки од критеријума су уметничка вредност текста и његова

прилагођеност узрасту. Сценски се изводе драмски текстови из школске лектире и

драматизовани текстови. Сценске игре најбоље је реализовати на основу књижевних дела

која су погодна за сценску импровизацију.

Богаћење речника у функцији јасног изражавања реализује се кроз коришћење

адекватних речи у говору, усвајање и коришћење нових речи, као и проширивање опсега

значења у оквиру једне речи. Нове речи се усвајају из правилног говора и из књижевних и

некњижевних текстова. Ученици се упућују да из свог активног речника, уз активирање

пасивног, користе речи које што прецизније преносе жељену информацију, али и да

речима могу говор учинити лепшим.

Језичка култура ученика негује се и кроз игровне активности, посебно кроз језичке игре.

Врсте игара потребно је одабрати према интересовањима ученика или у контексту

наставног садржаја. То могу бити разговорне игре, на пример, разговор са непослушном

лутком, разговор са књижевним ликом, затим ситуационе игре, односно стварне

ситуације, на пример, разговор у продавници, разговор код лекара. Такође, могу се

одабрати и преметаљке, ребуси, палиндроми, уланчавање, допуњалке, једноставне

укрштене речи.

Слушање је важна активност у комуникацији. Ученици се у разговору упућују да

пажљиво и културно слушају саговорнике. У наставном контексту ученици слушају шта

други говоре и то потврђују репродуковањем или парафразирањем слушне поруке, као и


18

поступањем по молбама и усменим инструкцијама одраслих и вршњака. Пажљиво

слушање практикује се и у симулираним ситуацијама (разговорне и ситуационе игре).

Ученици слушају читање учитеља, вршњака, спикера.

Запис по слушању подразумева диктат, којим се вежба и писање. Међутим, први корак у

реализацији диктата је слушање и уочавање границе између речи и реченица у зависности

од интонације, чиме се развија језичко повезивање изговорене и записане речи.

Игре за развијање слушне пажње изводе се у наставном контексту: пажљиво слушање са

задатком, на пример, Препознај ко говори, Слушај како говорим (тихо, брзо), Чујем глас

т…

Писање и читање се увежбавају у настави почетног читања и писања, а затим у областима

Књижевност, Језик и Језичка култура. У садржајима програма из области Језичка култура

дати су основни елементи који се односе на писменост ученика, с тим да се они не могу

посматрати изоловано, већ у садејству са исходима и препорученим садржајима у свим

областима предмета. Дакле, читање и писање се не уче посебно у оквиру наставних

области, већ кроз све наставне садржаје.

У првом разреду ученици пишу реченице и краће текстуалне целине. Посебно се води

рачуна о индивидуалном приступу ученику, што подразумева подстицање према

способностима и могућностима у писању. Ако дете има тешкоћа у писању, потребно је

пажљиво и постепено га уводити у писање, док дете које напредује треба подстицати

адекватним захтевима. Ученици писмено одговарају на једноставна питања о сопственом

искуству, бићима, предметима, појавама, сликама, као и на питања о књижевном и

некњижевном тексту. Осим тога, ученици самостално осмишљавају и пишу реченице о

сопственом искуству, бићима, предметима, појавама. Такође, записују наслов слике или

наслове слика у низу и реченице на основу слике или низа слика (прича у сликама).

Ученици се оспособљавају да запишу краћу писану поруку којом преносе информације и

која има практичну намену. Ове поруке немају класичну форму, већ служе за

свакодневне намене, на пример, информације о школским обавезама (информације о

ваннаставним активностима, списак школског прибора, потребног материјала за школске

предмете).

Учење самосталног писања текста почиње спајањем више реченица у целину. Ученици

пишу о свом искуству, о доживљају, о слици или по низу слика (прича у сликама). Према

својим способностима ученик ће написати две, три повезане реченице или краћи текст.

У писању се примењују научена правописна правила која се уче у оквиру области Језик.

Потребно је да се правопис у писању доследно примењује од почетног читања и писања.

Ученици се упућују да бирају адекватне речи и да их употребљавају нове док пишу.

Читање се увежбава на делима школске и домаће лектире, и на другим књижевним и

некњижевним текстовима. Посебна пажња треба да је усмерена на читање

информативних текстова, према интересовањима ученика и у друштвеном контексту,

према препорученим садржајима програма. Потребно је практиковати следеће врсте

читања: гласно читање (целог текста, штафетно, флексибилно, драмског текста по

улогама); тихо читање (у себи). Разумевање текста показује се помоћу подстицаја или

питања и исказивањем теме/поенте текста (у складу са предзнањем), као и

представљањем кључних делова текста сликом (илустрација текста). Информације у

тексту проналазе се вођено (одговарањем на репродуктивна питања ко?, где?, како?,

када?) и самостално, без детаљно датих упутстава.


19

Назив предмета МАТЕМАТИКА

Циљ Циљ учења предмета математика је да ученик, овладавајући

математичким концептима, знањима и вештинама, развије основе

апстрактног и критичког мишљења, позитивне ставове према

математици, способност комуникације математичким језиком и

писмом и примени стечена знања и вештине у даљем школовању

и решавању проблема из свакодневног живота, као и да формира

основ за даљи развој математичких појмова.


Годишњи фонд часова 180 часова

ИСХОДИ

По завршетку разреда

ученик ће бити у стању

да:


- одреди међусобни

положај предмета и бића

и њихов положај у односу

на тло;

- упореди предмете и бића

по величини;

- уочи и именује

геометријске облике

предмета из непосредне

околине;

- именује геометријска

тела и фигуре;

- групише предмете и

бића са заједничким

својством;

- сложи/разложи фигуру

која се састоји од

познатих облика;

- разликује: криву, праву,

изломљену, затворену и

отворену линију;

- црта праву линију и дуж

помоћу лењира;

- броји унапред и уназад и

са прескоком;

- прочита, запише,

упореди и уреди бројеве

прве стотине и прикаже

их на бројевној правој;

- користи редне бројеве;

- разликује парне и

ГЕОМЕТРИЈА

ПОЛОЖАЈ,

ВЕЛИЧИНА И

ОБЛИК

ПРЕДМЕТА

Просторне релације.

Величина предмета и бића.

Геометријска тела: лопта,

коцка, квадар, ваљак,

пирамида и купа.

Геометријске фигуре:

круг, правоугаоник,

квадрат и троугао.

ЛИНИЈЕ

Права, крива и изломљена

линија.

Затворена и отворена

линија.

Тачка и линија. Дуж.

БРОЈЕВИ

Бројање, писање и читање

бројева.

Приказивање бројева

помоћу тачака на

бројевној правој.

Упоређивање бројева.

Редни бројеви.

Сабирање и одузимање

бројева у оквиру 20 и

приказивање на бројевној

правој.

Сабирање и одузимање

бројева до 100 без прелаза

преко десетице и

приказивање на бројевној

правој.

Својства сабирања.

Откривање непознатог


20

непарне бројеве, одреди

највећи и најмањи број,

претходника и

следбеника;

- користи појмове:

сабирак, збир, умањеник,

умањилац, разлика;

- сабира и одузима два

једноцифрена броја не

записујући поступак;

- сабира и одузима до 100

без прелаза преко

десетице;

- растави број на сабирке

и примени замену места и

здруживање сабирака

ради лакшег рачунања;

- реши текстуални задатак

са једном операцијом;

- разликује новчане

апоене до 100 динара и

упореди њихову вредност;

- уочи правило и одреди

следећи члан започетог

низа;

- прочита и користи

податке са једноставнијег

стубичног и сликовног

дијаграма или табеле;

- измери дужину задатом,

нестандардном јединицом

мере;

- преслика тачке и фигуре

у квадратној мрежи на

основу задатог упутства.

броја у једнакостима с

једном операцијом.

Динар, кованице и

новчанице до 100 динара.

МЕРЕЊЕ И МЕРЕ

Мерење дужине

нестандардним јединицама

мере.


Ради лакшег планирања наставе даје се оријентациони предлог броја часова по темама

(укупан број часова за тему, број часова за обраду новог градива + број часова за

утврђивање, увежбавање и систематизацију градива). Приликом израде оперативних

планова наставник распоређује укупан број часова предвиђен за поједине теме по

типовима часова (обрада новог градива, утврђивање и увежбавање, понављање,

проверавање и систематизација градива), водећи рачуна о циљу предмета и исходима.

Геометрија (27; 11 + 16)

Бројеви (146; 57 + 89)

Мерење и мере (7; 3 + 4)

Предложени редослед реализације тема:

1. Геометрија - Положај, величина и облик предмета;

2. Бројеви - Природни бројеви до 10 и нула, сабирање и одузимање до 10;


21

3. Геометрија - Линије;

4. Бројеви - Природни бројеви до 20, сабирање и одузимање до 20;

5. Мерење и мере;

6. Бројеви - Природни бројеви до 100, сабирање и одузимање до 100 (без преласка

десетице).

Предложена подела тема и редослед реализације нису обавезни за наставнике, већ само

представљају један од могућих модела. Овакав предлог је дат због тога што је пожељно

комбиновати алгебарске и геометријске садржаје.

Основа за писање исхода и избор садржаја је чињеница да се учењем математике ученици

оспособљавају за: решавање разноврсних практичних и теоријских проблема,

комуникацију математичким језиком, математичко резоновање и доношење закључака и

одлука. Сам процес учења математике има своје посебности које се огледају у броју

година изучавања и недељног броја часова предмета и неопходности континуираног

стицања и повезивања знања.

Садржаји програма предмета математике представљају основу за остваривање исхода, јер

је њима обухваћено све оно што ученик треба да изгради на нивоу знања.

Наставници у својој свакодневној наставној пракси, треба да се ослањају на исходе, јер

они указују шта је оно за шта ученици треба да буду оспособљени током учења предмета

у једној школској години. Остваривањем исхода, ученици усвајају основне математичке

концепте, овладавају основним математичким процесима и вештинама, оспособљавају се

за примену математичких знања и вештина и комуникацију математичким језиком. Кроз

исходе се омогућава остваривање образовних стандарда и међупредметних компетенција

као што су комуникација, дигитална компетенција, рад са подацима и информацијама,

решавање проблема, сарадња и компетенција за целоживотно учење.

При обради нових садржаја треба се ослањати на постојеће искуство и знање ученика, и

настојати, да ученици самостално изводе закључке. Основна улога наставника је да буде

организатор наставног процеса, да подстиче, организује и усмерава активност ученика.

Ученике треба упућивати да користе уџбеник и друге изворе знања, како би усвојена

знања била трајнија и шира, а ученици оспособљени за примену у решавању разноврсних

задатака.

Приликом планирања наставе, треба имати у виду да, у овом узрасту, различите игролике

активности у функцији сазнавања и учења могу бити додатна мотивација за усвајање

математичких садржаја. Игра је основна активност и контекст математичког сазнања у

предшколском периоду. Поласком у школу код првака не нестаје потреба за игром. Због

тога је важно да се у првом циклусу, а посебно у првом разреду, деци омогући да

развијају математичко мишљење у контексту игроликих активности. Поред тога,

игролике активности значајно доприносе развијању интересовања за математику и

позитивног става према математици.

На часовима треба комбиновати различите методе и облике рада, што доприноси већој

ефикасности наставног процеса, подстиче интелектуалну активност ученика и наставу

чини интересантнијом и функционалнијом.

ГЕОМЕТРИЈА

Положај, величина и облик предмета

Развој опажања простора подразумева уочавање предмета и бића у окружењу и њихових

међусобних односа. Основу сазнања чини посматрање и класификација облика на основу

уочених особина. Међусобни односи предмета у простору исказани просторним

релацијама изграђују се посматрањем различитих предмета у простору, манипулисањем

објектима (практична просторна оријентација), именовањем и мисаоним издвајањем

уочених односа.

Положај предмета и бића - Ученици упоређују предмете по положају (испред, иза; испод,


22

изнад; горе, доле; у, на, ван; између, лево, десно; са исте стране, са супротних страна;

усправно, водоравно). Просторне релације ученици усвајају у односу на себе, у односу на

друга бића и предмете (уз ротације тј. окретање) и у односу на тло. Уочавају се и истичу

међусобно супротни односи: испред-иза, испод-изнад, горе-доле, лево-десно, са исте

стране - са супротних страна. Игролике активности треба користити у циљу уочавања

односа и увежбавања практичне оријентације ученика у простору, на мапи и у табели.

Величина предмета и бића - У делу који се односи на упоређивање предмета према

дужини, висини и ширини, циљ је да ученици овладају употребом речи којима се

изражавају релацијски односи између предмета, односно бића: краће - дуже, ниже - више

и уже - шире. Поређење/процена се врши "одока"’ или упоређивањем реалних предмета

(оловка, лењир и слично). Важно је указати на повезаност одговарајућих релација (нпр.

оловка је дужа од гумице, а гумица је краћа од оловке). Поред тога, треба упоређивати и

више предмета (нпр. одређивање најширег предмета).

Облик предмета - Почетно геометријско сазнање заснива се на систематском посматрању

и описивању предмета у окружењу и на сликовном приказу, истицањем њихових

својстава, облика, симетричности, величине и положаја. Уочавање сличности и разлика

омогућава класификацију објеката. Ученици пропедевтички упознају геометријска тела и

фигуре. На почетку увести облике који су ученицима тог узраста најближи и познати из

свакодневног живота: облик лопте и коцке, затим квадра и ваљка, и на крају пирамиде и

купе. Треба користити очигледна наставна средства: играчке, предмете који се налазе у

учионици и слично (нпр. лопта и коцка за игру, гумица, сунђер, креда, фломастер).

Уочавањем страна тродимензионалних предмета увести облике квадрата, правоугаоника,

круга и троугла. Оваквим приступом, ученици прво упознају облике који су им блиски и

познати, који се налазе у њиховом окружењу и постепено се, као делови претходно

упознатих облика, уводе нови облици.

Корисне су практична манипулација (моделовање, сецкање, лепљење, преклапање

фигура) и активности цртања геометријских фигура коришћењем шаблона (нпр. лењир са

геометријским облицима) и слободном руком помоћу квадратне или тачкасте мреже.

Примери активности за остваривање појединих исхода

1. Описивање положаја објекта у односу на више других објеката у сложенијој

реалистичној ситуацији на слици или у табели.

2. Описивање редоследа објеката у датом низу посматраном из различитих позиција, нпр.

навођење објеката од последњег до првог у низу.

3. Описивање на мапи (у лавиринту) путање од једне до друге тачке, уцртавање путање

на мапи (у лавиринту) или прелажење пута од једне до друге позиције према упутству.

4. Прављење модела геометријске фигуре од сламчица или модела геометријског тела

помоћу штапића и куглица од пластелина.

5. Састављање одређене фигуре од задатих делова (танграм).

6. Допуњавање фигуре делом који недостаје.

7. Издвајање предмета са одређеним својством из колекције предмета.

8. Прекривање задате фигуре у равни плочицама квадратног, правоугаоног и троугаоног

облика (без преклапања и шупљина).

9. Откривање следећег члана низа састављеног од геометријских облика, уз објашњење

како се дошло до закључка.

Линије

Праве и криве линије треба увести као линије којима су оивичени уведени геометријски

облици, а затим проширити на појмове отворене и затворене криве линије и изломљене

линије. Тачку треба увести као пресек две линије, а дуж као део праве линије ограничен

са две тачке. За обележавање тачака треба користити слова А, Е, О, Т, М и Ј. Ученике

треба научити да разликују и цртају криву, праву, изломљену, затворену и отворену


23

линију, уоче унутрашњу и спољашњу област ограничену затвореном линијом.

Као модел за праве и криве линије (отворене и затворене) можемо користити канап или

конац. Нпр. затезањем канапа добијамо модел праве линије, а спајањем крајева канапа

модел затворене криве линије. Кад укрстимо два конца или канапа, добијамо тачку.


1. Моделовање положаја тачке у односу на линију помоћу траке и предмета. И обрнуто,

цртање слике према реалној ситуацији.

2. Цртање слике или доцртавање започете слике у квадратној или тачкастој мрежи према

датом упутству.

БРОЈЕВИ

Развој појма броја и бројевног низа је наставак сазнања о бројевима, које је стечено у

предшколском програму. Изграђивање појма броја обухвата: визуелну представу,

визуелну кореспонденцију једнакобројних колекција објеката, пребројавање, цифарски

запис. Број до кога се долази пребројавањем визуализује се на различите начине

(скуповно, дијаграмима, бројевним сликама, на бројевној правој) чиме се продубљује

разумевање структуре броја. На почетку је значајна манипулација очигледним

средствима (жетонима, штапићима, картицама, прстима). Бројеви се упознају у

блоковима: до 5 (укључујући 0), прва десетица, друга десетица, прва стотина.

Формирање појма бројевног низа и место броја у бројевном низу развија се кроз

активност пребројавања објеката и бића (конкретних или сликовних представа), бројања

унапред и уназад, секвенцијално, у задатим интервалима, визуелизацијом на бројевној

правој.

Пребројавање елемената треба искористити и за постепено упознавање ученика са

мерењем запремине течности, без увођења стандардних јединица мере. На овом нивоу,

ученици треба да пресипањем воде преброје колико мањих посуда воде је садржано у

већој и обрнуто. Резултате пребројавања треба да упишу у табелу, како би се упознали са

оваквим начином записивања података.

Сабирање и одузимање везују се за примере који се могу моделовати као пар дисјунктних

скупова. Када су дати бројеви елемената тих скупова, а тражи се број елемената њихове

уније, говоримо о задатку сабирања који прати ту схему. Када је дат број елемената уније

и једног од подскупова, а тражи се број елемената другог од њих, кажемо да је то задатак

одузимања који прати ту схему. Визуелно представљање сабирања на бројевној правој

(добројавање, односно одбројавање), бројевним дијаграмима и бројевним сликама

подстиче разумевање појмова сабирања и одузимања након чега се увежбава сабирање и

одузимање у блоковима бројева.

Разматрају се и случајеви у којима је један од сабирака непознат број. На основу добро

савладане таблице сабирања и одузимања ученици откривају непознати сабирак,

умањилац, а затим и примере где је непознат умањеник. Ово је погодан тренутак за

решавање задатака са теразијама, у којима је циљ успостављање равнотеже тасова.

Разматрају се ситуације у којима су на тасовима: 1) исти предмети; 2) различити

предмети. Нпр. на првој слици је на једном тасу куглица, а на другом коцка. На другој

слици су на једном тасу две куглице, а на другом ваљак. На трећој слици је на једном тасу

ваљак, а на другом треба доцртати одговарајући број коцки. Оваквим задацима се

постепено развија логичко мишљење и идеја решавања једначине, а представљају и увод

у мерење масе, које се обрађује у наредним разредима.

Правила замене места сабирака и здруживање сабирака уводе се пре обраде бројева друге

десетице јер се користе при извођењу сабирања у блоку до 20. За илустрацију правила

користе се очигледна средства као и визуелни приказ. При обради сабирања и одузимања

у блоку бројева до 20 упознају се случајеви са и без преласка десетице (11 + 2, 8 + 3, 16 -

4, 12 - 5).


24

Један од важних циљева је спонтано запамћивање таблица сабирања и одузимања до 20,

због чега треба предвидети довољно времена и различитих активности за увежбавање и

стицање сигурности рачунања.

Сабирање и одузимање до 100 обухвата: сабирање и одузимање десетица, сабирање и

одузимање десетица и јединица (24 + 5, 29 - 7), сабирање и одузимање двоцифреног броја

и вишеструке десетице (57 + 30, 57 - 30), као и сабирање и одузимање двоцифрених

бројева без преласка (32 + 43, 23 + 47, 84 - 31). Поступци се заснивају на већ упознатим

поступцима у блоку бројева до 20.

Почевши од блока бројева до 10, ученици се подстичу да правилно користе математички

језик користећи знаке +, -, =, <, > и термине: сабирак, збир, умањеник, умањилац,

разлика, претходник, следбеник, паран, непаран, мањи од и већи од. Појам месне

вредности цифре (десетица и јединица) уводи се приликом обраде бројева друге

десетице.

Математичке садржаје треба повезивати са садржајима и активностима других предмета

као и животним ситуацијама. Нпр. пребројавање објеката или оријентација у простору са

предметом свет око нас; увежбавање таблице сабирања или коришћење редних бројева

може се реализовати и на часовима физичког и здравственог васпитања (нпр. урадити 6+5

чучњева, после трећег чучња скочити 2 пута и слично).

Комбинаторни задаци или задаци одређивања следећег члана низа посебно су

подстицајни за развој математичко логичког мишљења. Решавање проблемских задатака

веома је важан сегмент наставе, јер омогућава повезивање и примену математичких

знања у реалистичним ситуацијама. Моделовање проблема у математички запис, уз

коришћење графичког приказа, омогућава ученицима да немеханички приступају

задацима.

У оквиру ове теме, ученици треба да упознају и кованице и папирне новчанице (до 100

динара), што представља почетак оспособљавања за коришћење новца у свакодневном

животу. Увођење новчаних апоена треба да прати увођење блокова бројева: до 10, до 20 и

до 100. Задаци са новцем из свакодневног живота помажу да се, поред исхода који се

односе на новац, остваре и исходи који се односе на природне бројеве.

Већина исхода ове теме се остварује спирално, јер се исходи који се остваре у оквиру

првог блока бројева, касније само проширују на остале блокове бројева.


Почетне активности треба да се односе на пребројавање (бројање унапред, уназад и са

прескоком), јер полазимо од формирања појма броја, а затим и формирања бројевног

низа.

1. Пребројавање предмета исте врсте и приказивање дијаграмом или табелом (нпр.

уписивањем "цртица" у табелу, односно бројева када науче запис бројева).

2. Читање података из једноставнијих стубичних и сликовних дијаграма и табела.

3. Повезивање редних бројева и просторних прилога, нпр. први одозго, трећи одоздо,

други слева, први здесна, трећи спреда, други скраја.

4. Упоређивање и размена новца; рачунање са новцем, приказивање датог новчаног

износа најмањим могућим бројем кованица/новчаница.

5. Разлагање броја на могуће сабирке у реалистичним ситуацијама (на пример: У кутији

се налази 10 плавих и црвених куглица. Колико може бити црвених, а колико плавих

куглица у кутији? Решење треба записати у табели.)

6. Одређивање следећег члана у задатом бројевном низу.


У оквиру ове теме, кроз практичне активности треба упознати ученике са концептом

мерења, без увођења стандардних јединица мере. Ове активности обухватају мерење

различитих предмета истом јединицом мере (нпр. сламком, спајалицом, корацима) и


25

мерење једног предмета коришћењем различитих јединица мере. На овом нивоу, ученици

треба да: измере задате дужине надовезивањем и пребројавањем јединичних мера,

прикажу резултате мерења (табелом или дијаграмом) и упореде дужине.

Када ученици овладају идејом мерења дужине, треба прећи на задатке у којима се

повезују различити садржаји. Решавају се задаци пресликавања (померања) тачке или

фигуре у квадратној мрежи, на пример: 1) померање тачака или дужи у одређеном смеру

(налево, надесно, нагоре, надоле) за дату дужину (нпр. две дужине квадрата); 2) ротирање

фигуре на слици из усправног у водоравни положај и обрнуто (без употребе термина

ротирање). Оваквим задацима се повезују знања о облицима, дужима и мерењу.

Одређени број часова на крају школске години треба одвојити за систематизацију и

повезивање градива. На овим часовима треба задавати текстуалне, проблемске задатке,

задатке са геометријским приказом аритметичких задатака, текстуалне задатке у којима

су дати и подаци који нису битни за решавање задатка, логички задаци са одричним

реченицама. Циљ оваквих часова је да се утврди и повеже градиво, да се код ученика

развија способност решавања проблема и логичко-комбинаторно мишљење.

Назив предмета СВЕТ ОКО НАС

Циљ

Циљ учења предмета свет око нас јесте упознавање себе, свог

природног и друштвеног окружења и развијање способности за

одговоран живот у њему.


Годишњи фонд часова 72 часа

ИСХОДИ


ученик ће бити у стању да:


- препозна и искаже радост,

страх, тугу и бес

уважавајући себе и друге;

- правовремено и

примерено ситуацији

искаже своје основне

животне потребе за

храном, водом и одласком

у тоалет;

- се понаша тако да

уважава различитости

својих вршњака и других

људи;

- придржава се

договорених правила

понашања у школи и

прихвата последице ако их

прекрши;

- сарађује са вршњацима у

заједничким активностима;

- одржава личну хигијену и

НЕПОСРЕДНО

ОКРУЖЕЊЕ

Ја и други

Основна осећања (радост,

страх, туга и бес).

Основне животне потребе

(дисање, храна, вода,

спавање и потреба за

тоалетом).

Сличности и разлике по

полу, старости,

способностима и

интересовањима.

Породични

дом, школа

Групе људи: породица,

школска заједница, разред,

одељење, суседи.

Права и обавезе чланова

група.

Правила понашања

појединаца и групе.

Празници: породични,

школски.

Здравље и

безбедност

Здрав начин живота:

становање, одевање,


26

адекватно се одева у циљу

очувања здравља;

- чува своју, школску и

имовину других;

- прати инструкције

одраслих у опасним

ситуацијама: поплава,

земљотрес, пожар;

- својим речима опише

пример неке опасне

ситуације из свог


- примењује правила

безбедног понашања на

путу од куће до школе

приликом кретања улицом

са и без тротоара и

преласка улице;

- снађе се у простору

помоћу просторних

одредница: напред-назад,

лево-десно, горе-доле и

карактеристичних објеката;

- одреди време својих

активности помоћу

временских одредница:

делови дана, обданица и

ноћ, дани у недељи, пре,

сада, после, јуче, данас,

сутра, прекјуче,

прекосутра;

- посматрањем и

опипавањем предмета

одреди својства

материјала: тврдо-меко,

провидно-непровидно,

храпаво- глатко;

- учествује у извођењу

једноставних огледа којима

испитује природне

феномене;

- разликује природу од

производа људског рада на

примерима из непосредног

окружења;

- препознаје облике

појављивања воде у

непосредном окружењу:

потоци, реке, баре, језера;

исхрана, лична хигијена,

рад, одмор.

Безбедно понашање у

саобраћају на путу од куће

до школе (кретање улицом

са и без тротоара,

прелажење преко улице,

безбедно место за игру).

Опасне ситуације по

живот, здравље и околину,

превенција и правилно

понашање (у дому и

школској средини,

саобраћају, током

природних непогода).

Оријентација

у простору и

времену

Кретање и сналажење у

простору у односу на

просторне одреднице:

напред-назад, лево-десно,

горе-доле и

карактеристичне објекте.

Сналажење у времену у

односу на временске

одреднице: делови дана,

обданица и ноћ, дани у

недељи, пре, сада, после,

јуче, данас, сутра,

прекјуче, прекосутра.

Човек ствара

Човек ради и ствара

(материјали и средства за

рад, производи људског

рада).

Материјали за израду

предмета (дрво, камен,

метал, стакло, гума,

пластика, папир, тканина)

и њихова својства (тврдо-

меко, провидно-

непровидно, храпаво-

глатко).

Разноврсност

природe

Сунчева светлост и

топлота.

Основна својства ваздуха:

провидност, мирис,

кретање.

Облици појављивања воде:

потоци, реке, баре, језера,

киша, снег.


27

- препознаје изглед

земљишта у непосредном

окружењу: равница, брдо,

планина;

- идентификује биљке и

животиње из непосредног

окружења на основу

њиховог спољашњег

изгледа;

- уочава разноврсност

биљака и животиња на

основу спољашњег

изгледа;

- препознаје главу, труп,

руке и ноге као делове тела

и њихову улогу у његовом

свакодневном животу;

- препознаје улогу чула

вида, слуха, мириса, укуса

и додира у његовом

свакодневном

функционисању и

сазнавању окружења;

- штеди воду и одлаже

отпад на предвиђена места;

- се понаша тако да не

угрожава биљке и

животиње у непосредном

окружењу;

- повезује резултате учења

и рада са уложеним

трудом.

Облици појављивања воде

у непосредном окружењу.

Основна својства воде:

укус, мирис, провидност,

раствара поједине

материјале.

Изглед земљишта:

равница, брдо, планина.

Изглед земљишта у

непосредном окружењу.

Основна својства

земљишта: боја,

растреситост, влажност;

Карактеристичне биљке и

животиње у непосредном

окружењу.

Изглед и делови тела

биљака.

Изглед и делови тела

животиња на примерима

сисара, птица, риба,

инсеката.

Човеково тело - делови

тела (глава, труп, руке и

ноге) и чула (вида, слуха,

укуса, мириса и додира).

Значај воде, ваздуха,

земљишта, сунчеве

светлости и топлоте за

живот биљака,

животиња/човека.

Одговоран однос човека

према животној средини

(штедња воде, одлагање

отпада на предвиђена

места, брига о биљкама и

животињама).


Програм предмета Свет око нас задржао је постојећи оквир, фонд од два часа недељно,

односно 72 часа годишње и досадашњи завичајни принцип.

Завичајни принцип (принцип животне близине) одређује просторну и временску блискост

природних и друштвених појава и процеса и као такав представља једну од суштинских

одлика овог предмета. У првом разреду се креће од просторно и временски најближих

феномена за ученика, док се у старијим разредима просторни и временски оквир

постепено шири. Конкретно, оквир унутар ког се остварују предметни исходи у првом

разреду чине садржаји из најближег и непосредног окружења ученика - дома, школе,

насеља/дела насеља у коме ученик живи. У ИИ разреду просторни оквир се проширује на

Насеље са околином, у трећем ИИИ разреду на Завичај2 (природно и друштвено


28

окружење, крај3, односно крајина4), а завршиће се у ИВ разреду државом Србијом.

_________

2 Завичај представља географски простор краја, односно крајине, у чијим границама се

крећу програмски исходи и препоручени садржаји.

3 Крај - два или више суседних предела који се међусобно разликују, али заједно

представљају одређену територијалну целину (Мачва са Поцерином, Подриње, Полимље,

Гружа, Пештер...).

4 Крајина - два или више крајева сличних географских карактеристика који заједно

сачињавају одређену територијалну целину (Срем, Банат, Бачка, Шумадија, Неготинска

крајина...).

Завичајни принцип овом предмету обезбеђује високу осетљивост на контекст у коме

ученици живе, односно отвореност за садржаје из дететовог окружења и флексибилност

за уважавање карактеристика и одлика најразличитијих средина у којима деца из Србије

живе. У том смислу предмет свет око нас подразумева отвореност и за садржаје од

значаја за националне мањине у складу са простором проучавања природних и

друштвених појава у првом разреду - непосредно окружење. Поред тога, код свих

ученика треба развијати осећај богатства у различитостима међу припадницима

различитих националности указивањем на постојање људи који славе другачије празнике,

имају различите обичаје, културу становања, исхрану, облачење и сл.

Уважавање окружења у којем ученици живе директно је у вези са уважавањем искустава

и знања ученика. Ученици у школу долазе са идејама о свету, себи и свему другом што их

окружује. Изградили су их личним ангажовањем у свакодневним активностима -

играњем, слушањем, посматрањем, размишљањем, разговарањем, неки и читањем итд.

Зато је веома важно да полазне тачке у развоју научних идеја о природним и друштвеним

појавама и процесима у настави буду управо идеје и искуства са којима ученици долазе у

школу. Кроз разноврсне активности којима се уважава средина у којој ученици живе и

њихово непосредно свакодневно искуство из конкретне средине, ученицима се омогућава

да доживе и разумеју сложеност, разноликост и међусобну повезаност свих чинилаца

који делују у њиховом природном и друштвеном окружењу. Истовремено се подстиче

њихова радозналост за откривање појава и процеса у природној и друштвеној заједници.

Основна интенција наставе Света око нас усмерена је на развој интелектуалних,

психофизичких, когнитивно-конативних и социјално-афективних сфера личности

ученика, што се одражава у наведеном циљу за крај циклуса и датим предметним

исходима.

Предметни исходи света око нас показују шта су ученици оспособљени да учине,

предузму, изведу и обаве захваљујући знањима, ставовима и вештинама које су развили

током године учења овог наставног предмета. Исходи се остварују у спрези садржаја,

метода наставе и учења и активности ученика некад унутар једне теме, а најчешће кроз

више тема. Зато границе међу темама проучавања треба схватити условно и флексибилно.

Неки исходи су по својој природи међупредметни и оствариваће се кроз активности у

оквиру више наставних предмета, као на пример исход: повезује резултате учења и рада

са уложеним трудом. Треба, такође, имати у виду да је редослед програмских тема и

груписаних садржаја унутар тема урађен искључиво ради прегледности препоручених

програмских садржаја и не препоручује се као редослед приликом креирања годишњих и

оперативних планова, већ као помоћ наставнику да их креира. Иста препорука се односи

и на уџбенике. Није пожељно да структура садржаја уџбеника буде основ за планирање

наставе.

Ученике треба оспособљавати да самостално истражују и анализирају природне и

друштвене појаве и процесе. У зависности од исхода који се жели остварити, учитељ

треба да подстакне ученике на различите врсте активности које ангажују како поједина


29

чула, тако и више чула паралелно. Синхронизација чулних утисака даје целовиту слику

објеката, процеса, појава и њихову интеграцију у комплексну слику света, а уважава

различитости у склоностима ученика при упознавању света и процесу учења. Ипак,

учење се не завршава на чулним утисцима, већ се наставља уопштавањем уоченог кроз

описивање, поређење, формулисање закључака итд. У наставном процесу се, дакле,

полази од несистематизованих искуствених сазнања и иде се ка општим, научно

заснованим, систематизованим знањима из области природе, друштва и културе.

Активности ученика потребно је примерити предметним исходима, специфичностима

изабраних садржаја и узрасту ученика. Постепено треба повећавати ниво захтева и

самосталности ученика приликом упознавања природних и друштвених појава.

Стварност (природна и друштвена) која нас окружује и из које произилази садржај овог

предмета, заснована је на повезаности различитих појава и процеса. Због тога садржаји

Света око нас, а касније и Природе и друштва морају да буду одраз те целовитости и

повезаности појава које се изучавају. Ради формирања елементарних појмова и

постављања мреже за систем појмова, при избору и распореду програмске грађе

примењен је спирално-узлазни модел, а у складу са узрасним карактеристикама ученика.

То значи да ће се иста тематика из разреда у разред проширивати, продубљивати и

посматрати са различитих аспеката. Изградња система у настави, последица је постојања

система у стварности. Улога учитеља је управо да код ученика осветли и креира ту

целовиту слику, а не да наставне садржаје тумачи само као биолошке, географске,

историјске и друге садржаје.

Поред тога, приступ настави и учењу треба да буде повезан и са логиком и

методологијом научне дисциплине одакле произлази одређени садржај. Тако изучавање

биолошких садржаја нужно треба да укључи посматрање и праћење биолошких

феномена; изучавање садржаја хемије и физике - закључивање на основу спроведеног

експеримента итд. Развијање система појмова подразумева континуиран рад учитеља на

успостављању хоризонталне (унутар једног разреда) и вертикалне повезаности (између

разреда) садржаја унутар Света око нас и, касније, Природе и друштва. Важно је да се

кадгод је могуће приступи корелацији и интегрисаном приступу садржајима на

међупредметном нивоу кроз наставне и ваннаставне облике рада и активности у школи и

изван ње. Због природе садржаја предмета и датих исхода пожељно је активности

организовати што чешће изван учионице, односно у ближем природном и друштвеном

окружењу. За потребе овог предмета посебно су погодни: организоване посете, шетње,

излети, настава у природи.

Поред коришћења званично одобрених уџбеничких комплета, у остваривању програма

предмета Свет око нас препоручује се коришћење шире литературе и осталих извора

информација: штампаних, аудио-визуелних и електронских медија. Посебно се

препоручује коришћење аутентичних природних и друштвених извора, као

најверодостојнијих показатеља стварности, појава и процеса у конкретном непосредном

окружењу, као и дидактичких материјала који одражавају посебности датог

окружења/контекста у коме ученици живе.

Учитељ остварује постављени циљ и исходе кроз наставу и остале организационе форме

рада у школи, без додатног оптерећења родитеља и њиховог обавезног ангажовања у

остваривању програма. Родитељи могу бити добровољно ангажовани као расположиви

потенцијал локалне средине, у зависности од њихових знања, могућности и хтења.

Однос циља, исхода, препоручених програмских садржаја, метода наставе и учења и

активности ученика

При остваривању циља и предметних исхода света око нас мора се имати у виду да су

садржаји, методе наставе и учења и активности ученика неодвојиви у наставном процесу.

У програму су дефинисани исходи које треба развијати помоћу препоручених садржаја,


30

адекватних метода наставе и учења и активности ученика. Концепт наставе засноване на

исходима подразумева наставу чији превасходни циљ није преношење предметних

садржаја, већ развој и овладавање знањима као основе на којој се развијају разноврсна

умења. У том смислу, програм наставе и учења нуди садржински оквир, а учитељ има

слободу да уместо њих изабере и неке друге садржаје уколико сматра да су ти садржаји

примеренији средини у којој ученици живе, узрасним и развојним карактеристикама

ученика и њиховим интересовањима. Суштина је у томе да садржаји буду у функцији

остваривања исхода, а не сами себи циљ. Учитељ има значајан простор за слободу избора

и повезивање садржаја, метода наставе и учења и активности ученика како би водио

ученике ка остваривању датог исхода.

Већина предметних исхода постиже се кроз непосредну истраживачку активност деце и

ненаметљив подстицај и подршку наставника. Пожељне су активности које омогућују

интеракцију са физичком и социјалном средином, јер доприносе спознавању света око

нас, тако што се откривају односи и упознају својства и карактеристике предмета, бића,

појава и процеса и стичу се социјалне вештине. Најефикасније методе учења јесу оне

методе које ученика стављају у адекватну активну позицију у процесу развијања знања.

Потребно је стварање ситуација учења у којима ће доћи до изражаја различите

активности ученика које омогућују различите начине учења. Значајне активности

ученика у оквиру предмета Свет око нас су:

- Посматрање са усмереном и концентрисаном пажњом ради јасног запажања и уочавања

света у окружењу (уочавање видних карактеристика);

- Описивање - вербално или ликовно изражавање спољашњих и унутрашњих запажања;

- Процењивање - самостално одмеравање;

- Груписање - уочавање сличности и различитости ради класификовања;

- Праћење - континуирано посматрање ради запажања промена;

- Бележење - записивање графичко, симболичко, електронско бележење опажања;

- Практиковање - у настави, свакодневном животу и спонтаној игри и раду;

- Експериментисање - намерно модификоване активности, огледи које изводи сам

ученик;

- Истраживање - испитивање својстава и особина, веза и узрочно-последичних односа;

- Сакупљање - прављење колекција, збирки, албума из природног и друштвеног

окружења;

- Стварање - креативна продукција;

- Играње - дидактичке, едукативне и спонтане игре;

- Активности у оквиру мини-пројекта - осмишљавање и реализација.

Ради прегледности препоручени садржаји су дати у темама.

У оквиру теме Ја и други налазе се садржаји интердисциплинарног карактера који се

односе на ученика као друштвено биће, његова права и обавезе у окружењу и

друштвеним групама којима припада (породица, школа, вршњаци). Без обзира о којим

друштвеним групама је реч, неопходно је, на адекватним и ученицима блиским

примерима, указивати на дуализам права и обавеза ученика. Када се говори о основним

животним потребама, ту се првенствено мисли на физиолошке потребе заједничке за све

људе, као и на одређена правила понашања која омогућавају задовољавање тих потреба.

Размишљање и дискусија не само о својим потребама већ и уважавање потреба и осећања

других, такође, представља једну од суштински важних васпитних компоненти предмета.

У оквиру ове теме налазе се и садржаји који се односе на здравље и безбедност. Овде је

акценат на развијању навика здравог живљења и оспособљавање ученика да препознају и

адекватно реагују у потенцијално опасним ситуацијама по њихово здравље и живот.

Посебну пажњу у овом сегменту потребно је обратити на безбедност ученика у

саобраћају, првенствено на оспособљавање ученика за безбедно кретање од куће до


31

школе.

Кретање и сналажење у простору и времену у оквиру теме Оријентација у простору и

времену од кључног су значаја у првом разреду. Опажање односа у простору и времену

(са налажењем референтног ослонца), овладање одговарајућим појмовима и њихова

адекватна употреба у различитим активностима ван школе и у школи представљају основ

учења и један од основних ослонаца сазнајном развоју ученика, најочигледније видљив за

развој сложенијих појмова у настави географије, историје и физике у старијим разредима.

Садржаји у оквиру ове теме, о којима ученици имају непосредно искуство, само су

препоручени. Могу се појавити велике индивидуалне разлике међу ученицима у

овладавању овим појмовима, па треба пажљиво одредити активности и одабрати садржаје

који омогућавају напредак (у зони наредног развитка). Ово су садржаји о којима ученици

имају искуства, а задатак наставника је да та несистематизована, искуствена знања буду

структурисана и освешћена и да омогуће ученику безбедно кретање и сналажење у

непосредном окружењу. Садржаје који се односе на кретање и сналажење у простору

коришћењем просторних одредница (напред-назад, лево-десно, горе-доле) и

карактеристичних објеката пожељно је практично истраживати, како у учионици тако и

ван ње. Сналажење у времену конципирано је тако да се полази од основних, временски

ближих појмова (делови дана; сада, пре, после; прекјуче, јуче, данас, сутра, прекосутра;

дани у недељи) који су потребни ученику за планирање и реализовање свакодневних

активности. Важно је код ученика освестити цикличност у смењивању наведених

временских одредница - смена: обданице и ноћи, делова дана и дана у седмици. Касније

ће се појам цикличности јављати и у различитим природним појавама (животни циклус

живих бића, ланац исхране, кружење воде у природи итд.), што је у складу са основним

принципима и законима природних наука.

Област под називом Разноврсност природе односи се на елементе и узајамно дејство

живе и неживе природе. Појмови који се односе на живи свет надограђују се постепено,

од препознавања и именовања биљака и животиња које су карактеристичне за непосредно

окружење ученика, преко класификација које су базиране на спољашњем изгледу,

односно чулно доступним карактеристикама (делови тела у првом разреду), ка

апстрактнијим формама у другом разреду (животни процеси заједнички за сва жива бића,

функција делова биљака и животиња). Новина у програму је јасно увођење човека као

дела живе природе, са посебним нагласком на чулима, односно њиховој улози у

свакодневном животу и спознавању света који нас окружује.

Слична логика може се препознати и код изучавања неживе природе, без обзира да ли се

елементима неживе природе приступа из угла географије, физике, хемије, екологије и сл.

Тако се елементи неживе природе у првом разреду спознају уочавањем њихових појавних

облика у непосредном окружењу и основних (чулима доступних својстава), а затим се

иде ка сложенијим и апстрактнијим својствима у старијим разредима. Картографско

описмењавање ученика млађих разреда основне школе започиње још у првом разреду,

посматрањем околине и именовањем и упоређивањем географских појмова, објеката и

појава у непосредном окружењу (брдо, равница, река, језеро...), као и оспособљавањем за

сналажење у непосредној околини помоћу карактеристичних објеката.

Приликом изучавања природних феномена нужно је већ од првог разреда постепено

уводити ученике у различите начине прикупљања података о окружењу, њихову анализу,

сврставање у групе и категорије по различитим карактеристикама, вођење белешки и

закључивање. Посматрање и учествовање у једноставним огледима представља

истраживачке активности примерене ученицима првог разреда.

Концепт одрживог развоја и активно учешће ученика у заштити животне средине

заједнички су и за Свет око нас и за Природу и друштво. У првом разреду акценат треба

да буде на подстицању ученика да у свакодневним активностима (у школи и ван ње)


32

примењују неке од основних принципа рационалне потрошње - штеде воду, одлажу отпад

на предвиђена места, не угрожавају биљке, брину о добробити животиња уз помоћ

одраслих. Пуно разумевање концепта одрживог развоја могуће је тек на каснијем узрасту

ученика, али је потребно да се континуирано развија, и то не само на нивоу знања, већ

првенствено на нивоу усвојених вредности, ставова и навика. Ученике треба кроз

активности које се организују у оквиру одељења или школе подстицати на учење кроз

искуство. Тако дете развија не само навике брижљивог односа према околини и живом

свету у њој, већ и здрављу и култури понашања која је неодвојиви део оваквог начина

поступања. На тај начин се интегришу вредности и утиче на развој ставова важних за

опстанак и будућност.

Човек ради и ствара је тема која о човеку говори из другог угла - као свесном бићу. Веза

природа-материјал-производ показује целовитост природних и друштвених феномена.

Исходи који се односе на материјале остварују се на исти начин као и исходи који се

односе на живу и неживу природу. У првом разреду акценат је на препознавању,

именовању, упоређивању материјала који се користе у свакодневном животу, и основних,

непосредно чулно доступних својстава (тврдо-меко, провидно-непровидно, храпаво-

глатко), док ће се у наредним разредима изучавати сложенија својства. Садржаји о

материјалима су такви да омогућавају висок ниво активности ученика приликом њиховог

савладавања, односно коришћење различитих чула за њихово упознавање, бележење

уоченог, извођење огледа, описивање итд. Ученике је неопходно доводити у везу са

предметима направљеним од тих материјала, односно повезати својства која се изучавају

са употребном вредношћу одређених предмета, као и пажљивом употребом и одлагањем

употребљених производа и амбалаже на одговарајућа места.

Назив предмета ЛИКОВНА КУЛТУРА

Циљ Циљ учења предмета ликовна култура је да се ученик, развијајући

стваралачко мишљење и естетичке критеријуме кроз практични

рад, оспособљава за комуникацију и да изграђује позитиван однос

према култури и уметничком наслеђу свог и других народа.



ИСХОДИ



да:


- опише, својим речима,

визуелне карактеристике

по којима препознаје

облике и простор;

- пореди своје утиске и

утиске других о

уметничким делима,

изгледу

објеката/предмета и

облицима из природе и

окружења;

- одреди, самостално и у

ЛИКОВНА

КУЛТУРА И

ОКРУЖЕЊЕ

Простор. Отворени и затворени

простор, природа и простор који је

човек обликовао. Карактеристичне

визуелне одлике по којима се

препознаје врста простора. Значај

чувања споменика или значајних

објеката у најближем окружењу.

Значај уређења простора у коме

ученик борави.

Уметничка занимања и продукти.

Сликар - слика, вајар - скулптура,

фотограф - фотографија... Изглед


33

сарадњи са другима,

положај облика у

простору и у равни;

- црта на различитим

подлогама и форматима

папира;

- користи материјал и

прибор у складу са

инструкцијама;

- обликује једноставне

фигуре од меког

материјала;

- одабере, самостално,

начин спајања најмање

два материјала;

- преведе једноставне

појмове и информације у

ликовни рад;

- изрази, материјалом и

техником по избору, своје

замисли, доживљаје,

утиске, сећања и

опажања;

- преобликује, сам или у

сарадњи са другима,

употребне предмете

мењајући им намену;

- изрази познате појмове

мимиком и покретом

тела, без звука;

- повеже одабрану

установу културе са

њеном наменом;

- поштује договоре и

правила понашања и

облачења приликом

посете установама

културе.

употребних предмета које су

дизајнирали уметници.

Установе културе (биоскоп, музеј,

галерија, позориште, библиотека…).

Правила понашања и облачења у

различитим установама културе,

договорена правила понашања.

ОДНОСИ У

ВИДНОМ ПОЉУ

Облици. Облици из природе, облици

које је створио човек, правилни и

неправилни облици. Својства облика

(цело, део, велико, мало, високо,

ниско, краће, дуже, уско, широко,

светло, тамно, обојено, безбојно,

једнобојно, шарено, меко, тврдо,

глатко, храпаво, обло, рогљасто).

Положај облика у простору и у равни

(горе, доле, између, испод, у, на,

испред, иза, усправно, положено, косо,

лево, десно).

Кретање. Покретни и непокретни

облици. Кретање бића и машина. Смер

кретања облика (налево, надесно,

нагоре и надоле). Безбедност у

саобраћају - илузија величине

покретних и непокретних објеката у

односу на удаљеност од посматрача.

Светлост и сенка. Природни и

вештачки извори осветљења. Промена

осветљености у току дана. Изглед

облика и сенке у зависности од

осветљења.

ОБЛИКОВАЊЕ

Материјал и прибор. Поступци

правилног и безбедног руковања и

одржавања материјала, прибора и

радне површине, значај одржавања

хигијене и безбедног руковања

прибором.

Обликовање скулптуре. Обликовање

меких материјала поступком

додавања. Спајање разноврсних

материјала.

Обликовање цртежа. Врсте линија

(отворена, затворена, права, крива,

светла, тамна, широка, уска, дугачка,

кратка, непрекинута, испрекидана,

груба, нежна, спирална, таласаста,

степенаста...). Изражајна својства

линија у односу на материјал и

прибор.


34

Обликовање слике. Боја природних

облика и боја облика које је створио

човек. Изражајна својства боје у

односу на материјал и прибор.

Преобликовање. Предмети и материјал

погодни за преобликовање (оштећени

предмети, амбалажа, остаци

тканина...).

Различите информације као

мотивација за стваралачки рад.

Природа и непосредно окружење;

машта и стварни догађаји; приче,

песме и текстови из књига и часописа

за децу и уџбеника, уметничка дела...

СПОРАЗУМЕВАЊЕ

Читање визуелних информација.

Илустрација у дечјим књигама и

уџбеницима. Стрип. Цртани и

анимирани филм - традиционално

урађени (слободоручно обликовани

или нацртани ликови) и савремени

(урађени у апликативном програму).

Прича у цртаном и анимираном

филму. Изглед места и ликова.

Знак. Графички знак (ноте, слова и

цифре), гестовни и звучни знак. Лепо

писање. Украсна слова.

Традиција. Празници и украшавање.

Невербално изражавање. Пантомима,

игре, перформанс.


ОПШТИ ДЕО

Програм предмета ликовна култура усмерен је на изградњу компетенција које су

ученицима неопходне за живот у савременом свету. Програмска концепција није

измењена, већ додатно подржава креативност наставника. Новине су исходи за крај

разреда. Достизањем исхода ученик постепено развија компетенције. Улога наставника је

да креира свој програм, при чему треба да буде фокусиран на исходе, односно да осмисли

активности и одабере методе, технике и поступке који ће на најефикаснији начин

омогућити достизање исхода.

Од бројних исхода које ученици достижу до краја године одабрани су они које сви

ученици могу да достигну. Природа предмета је таква да ће се поједини исходи

понављати и у другим разредима (исто или слично формулисани). Такве исходе

наставник тумачи у односу на узраст ученика и препоручене, односно одабране садржаје.

Предвиђено је да се већина исхода достиже постепено и континуирано током целе

школске године, кроз разноврсне задатке и активности. Изузетак су они исходи који се

достижу кроз периодичне активности, као што је одлазак у установу културе.

У трећој колони табеле налазе се препоручени садржаји, нема предлога задатака и

активности. Поједини садржаји могу да се дефинишу само глаголом, али се формулација

не односи на активност ученика, већ на програмски садржај (најчешће упућује на процесе


35

или поступке које је потребно објаснити). У програму предмета ликовна култура

садржаје чине кључни појмови и подпојмови, мотивациони садржаји и васпитни

садржаји. Кључни појмови су неизоставни садржаји, а остале садржаје одређује

наставник, бирајући оне који су најпогоднији за достизање исхода.

ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА

Структура програма је оквирна, тематске целине постоје искључиво ради прегледности

(наставник планира структуру). Није пожељно да структура уџбеника буде основ за

планирање наставе. Највећа вредност уџбеника је у визуелним садржајима и у објашњењу

кључних појмова. Ученици могу и даље користити постојеће уџбенике, али није пожељно

да наставник копира структуру уџбеника. Наставне јединице се планирају оквирно, а

било би добро да назив упућује на тренутак када се кључни појам први пут уводи. По

завршетку наставне јединице не завршава се учење појма. На пример, ако је назив прве

наставне јединице Простор, то не значи да ученици треба да уче о простору само током

трајања те наставне јединице.

Приликом планирања часова, односно активности, треба имати у виду следеће напомене.

Једна добро осмишљена активност обухвата више од једног исхода. На основу једног

исхода може се осмислити више задатака/активности. Овако дефинисани исходи

подржавају различите начине планирања. Важно је само избећи релацију један

задатак/активност - један исход, јер се не ради о исходима који се достижу по завршетку

једног задатка/активности.

Када се планира интегрисана настава, важно је водити рачуна о циљу и специфичностима

предмета како ученици не би били ускраћени, јер сваки наставни предмет има

специфичну методику и само примена свих методика омогућава целокупни развој

ученика. У настави ликовне културе знања, умења и ставови изграђују се на јединствен

начин у интеракцији програмских елемената (креативност- медијуми - садржаји) и

активности наставника и ученика, па се од наставника очекује да адекватно подржи

развој опажања, стваралачког мишљења и индивидуални потенцијал сваког ученика. У

упутству је указано на тачке у интегрисаној настави где се методе битно разликују по

предметима.

Програм је пројектован на мањи број часова него што је предвиђено планом наставе и

учења како би и наставник и ученици имали времена да реализују сопствене креативне

идеје. Када је реч о ученицима националних мањина који похађају наставу на матерњем

језику, овај "вишак" часова је предвиђен за упознавање културе и уметничког наслеђа

националне мањине, а у складу са програмом предмета свет око нас.

ПРЕПОРУКЕ ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ ПРОГРАМА

Ликовна култура и окружење

У овој целини су груписани васпитни садржаји који се реализују током целе године.

Један од циљева је да ученици постепено уочавају везу уметности и уметника са

свакодневним животом. Наставник ће током године, сваки пут када се укаже прилика,

упућивати ученике на предмете које користе или виђају у свом окружењу (аутомобили,

мобилни телефони, школски прибор, прибор за јело...), а чији изглед (дизајн) су

осмислили уметници. Исто се очекује и у наредним разредима, тако да ове садржаје

одређује наставник, водећи рачуна да не оптерети ученике информацијама. Оно што је

примарно је да ученици пореде свој и утисак других, да постепено уче да образлажу

(својим речима) оно што им се свиђа или не свиђа, да разумеју и поштују чињеницу да

свако може имати другачији естетски доживљај (који се, с временом, мења). Када је реч о

уметничким занимањима и продуктима, довољно је ученицима понудити неколико

једноставних појмова које треба да повежу (на пример, сликар - слика). Уколико постоје

могућности, наставник током године води ученике у најмање две установе културе (на

пример, у биоскоп и у позориште) и упућује их на правила понашања и облачења, на


36

разлике у правилима понашања и на опажање уређења простора и карактеристичне

атмосфере унутар установе. Важно је да се ови садржаји уче ненаметљиво и постепено,

тако да развијају радозналост, осећај за естетичке вредности и интересовање за уметност

и културу.

Када је реч о истраживању визуелних карактеристика најближег окружења и природе,

часови ликовне културе могу да се интегришу са часовима предмета свет око нас, од

којих се разликују по томе што нису стриктно везани за завичајни принцип. Ученици

имају слободу да у ликовном раду изразе оно што им је значајно, а што може бити везано

и за неки удаљени простор. На пример, свој доживљај током боравка на селу, на мору, на

планини... Ученици се међусобно упознају када говоре о свом ликовном раду (зашто су

одабрали баш ту тему/мотив, шта им је било значајно да прикажу...), а то може бити

прилика да у радовима вршњака уоче визуелне одлике простора који им је непознат. Када

се ликовно изражавање повезује са вербалним наставник се ослања на упутство за

реализацију програма предмета српски језик, односно матерњи језик.

Односи у видном пољу

Облик је ликовни елемент који гради композицију, а ради се о појму из теорије

обликовања који се у првом разреду учи искуствено. Све активности које се односе на

истраживање својства облика (величина, боја, текстура...) и положај облика у простору

могу да се реализују на интегрисаним часовима предмета ликовна култура, математика и

свет око нас. Часови ликовне културе треба да се раздвоје од часова математике у

тренутку када ученици почну да користе лењир.

Појам кретање (киша, облаци, таласи, птице, инсекти, аутомобил, лифт, људи, кућни

љубимци...) предложен је као подстицај за активности које ученицима омогућавају да

самостално граде мрежу појмова. Наставник уобичајено подстиче ученике на

размишљање техником асоцијација. Појмови које ученици самостално повезују са појмом

кретања могу да се запишу на табли. На тај начин се долази до већег броја тема/мотива за

ликовни рад, а сваки ученик бира тему/мотив који га највише мотивише да ствара.

Кретање се може повезати са звуком, па је пожељно осмислити и часове који су

интегрисани са часовима музичке културе и физичког и здравственог васпитања. Једна од

могућности је игра у школском дворишту у којој ученици заузимају различите положаје и

опцртавају бачене сенке. Ова игра повезује појмове кретање и сенка и може послужити

као увод за разговор о извору светлости, о промени изгледа облика и бачене сенке облика

у току дана. Треба имати у виду да акценат није на развијању научног мишљења, већ

стваралачког.

Ради безбедности у саобраћају пожељно је ученицима указати на чињеницу да удаљени

објекти делују мањи него што јесу. Ако се аутомобил креће ка нама, што је ближи делује

све већи. Наставник ове информације илуструје сликом из уџбеника, часописа, као и

посматрањем објеката у окружењу. Ако је потребно, ученици могу и да покушају да

прикажу ближе и даље објекте и бића у ликовном раду.

Обликовање

Наставник бира ликовне технике које ће се учити у првом разреду. Важно је да буду

разноврсне, да ученици могу да их користе самостално или уз минималну помоћ и да су

изводљиве у школи. Наставник објашњава технике у форми кратког упутства пре и у току

рада. Пошто добију основне (неопходне) информације, ученици самостално истражују

изражајне могућности ликовних техника док изражавају своје замисли.

Када је реч о прибору и материјалу, примарне су информације које се односе на

безбедност и здравље, па тек онда информације о изражајним својствима (које се већим

делом уче искуствено). Пример. 1. Здравље и безбедност. Цртеж урађен фломастером

бледи на светлости (може се десити да с временом од њега остане само неколико бледих

мрља). Перманентни фломастери не бледе, али могу бити отровни (родитељи треба да


37

прочитају ознаке пре куповине). 2. Изражајна својства. Квалитетни фломастери имају

интензивну боју, а у паковању има више тонова. Погодни су за цртање стрипова, али не и

за сликање (јер се боје не могу мешати, не могу се добити многи тонови који постоје у

природи и у окружењу...).

Када обликују разне врсте глина, ученици спонтано комбинују поступке додавање и

одузимање, што је далеко лакше него обликовање само једним поступком. Обликовање

само додавањем је предложено како би се подстакао развој ученика, нарочито развијање

пажње. Наставник може прво да зада ученицима да заједно обликују једну скулптуру од

глине (резултат није важан). Поступак спајање се примењује код обликовања

разноврсним материјалом. Од ученика се очекује да размишљају, истражују, да се

договарају и размењују идеје и искуства како би смислили како да ефикасно споје два

или више материјала када обликују ликовни рад. Наставник води ове активности и,

уколико је потребно, може да наведе начине спајања (лепком, везивањем, спајалицама,

дечјом хефталицом, чачкалицама...), али ученик треба да одабере начин.

Веома је важно да ученици развијају осећај за линију (да не би продуковали круте,

схематске цртеже). Постоје бројни начини да се развија осећај за линију, већином су у

форми игре и наставник може пронаћи на интернету описе часова и задатака (у овом

упутству је могуће дати само кратку препоруку). Наставник треба да тражи од ученика да

цртају комбинујући прибор (на пример, оловку и бојицу). Не очекује се да ће ученици по

завршетку разреда бити оспособљени да свесно користе изражајна својства материјала.

Сви ученици су достигли исход ако су у току године цртали разноврсним

материјалом/прибором.

У првом разреду ученици углавном спонтано цртају и боје. Наставник ће, на основу

процене могућности одељења и појединачних ученика, одлучити када и како ће ученике

постепено уводити у сликање. Један од поступака је да се ученицима зада да "цртају и

боје" само помоћу четке и боје (не користе оловку). У првом разреду то може да буде

задатак који раде само једном (или ниједном). Поступак који подстиче размишљање и

развија осећај за боје подразумева захтеве који су нешто изнад могућности ученика (а

који нису нереални ако се уведу на време и постепено). На пример, задатак у коме се од

ученика тражи да користе само три или само две омиљене боје.

Када је реч о рециклажи, потребно је осмислити активности које су припрема за оно што

ће се учити у старијим разредима, што не значи да ученици не треба да добију

једноставне информације. Важно је да знају да могу да преобликују материјал и предмете

које желе да баце. На пример, амбалажу, поломљене или покварене играчке, остатке

тканина... На тај начин се штеди, па се и неке књиге и свеске праве од старог

(рециклираног) папира. То је довољно информација за овај разред.

Активности као што су цртање, вајање и сликање нису везане само за вежбање ликовних

техника, већ много већи значај имају комуникација и креативност. Ученици кроз ликовни

рад саопштавају своје идеје, расположења, размишљања, замишљања, емоције...

Наставник планира мотивациони разговор који подстиче изражавање. Новина у програму

су информације које до сада нису плански коришћене као мотивациони садржај, а

препоручене су да би се ефикасније омогућило стицање општих компетенција. Такав

садржај су уметничка дела, укључујући и она која ученици овог узраста не разумеју (на

пример, дела Умберта Боћонија, Пабла Пикаса, Пола Сезана, Стојана Ћелића, Марка

Шагала, Василија Кандинског...). Када се уметничка дела користе као мотивациони

садржај, важно је одабрати одговарајућу методу/технику да би се подстакао развој

креативности, а избегло имитирање. На пример, наставник не показује ученицима

репродукцију уметничког дела, већ само један њен део (остало је прекривено), а на

основу видљивог дела се не може наслутити како изгледа целина. Од ученика се тражи да

"доврше" дело, свако како жели. По завршетку рада ученици пореде своја решења, као и


38

своје радове са оригиналним делом (наставник показује целу композицију). Важно је

пронаћи дело које ученици не могу да виде у уџбенику. Поступак прати и одговарајући

разговор, ученици треба да схвате да циљ задатка није да погађају тачан одговор, већ да

креирају оригиналан рад. Ово је само једна од бројних могућности, од наставника се

очекује да осмисли и друге. И за ученике националних мањина, који треба да упознају

сопствено уметничко наслеђе, веома је важно да не буду оптерећени сувопарним

излагањем и захтевом да меморишу податке или анализирају дело. У првом циклусу се

сва уметничка дела и споменици културе користе као мотивација за стваралачки рад, а

ученици ће лакше упамтити уметнике и њихова дела, ако се са тим делима повежу кроз

неку занимљиву активност или задатак.

Споразумевање

У овој целини су предложени садржаји који се односе на читање (разумевање)

информација, у првом реду визуелних, односно слике у најширем значењу (рекламе,

илустрације у уџбеницима и дечјим часописима, изрази лица...) и различите начине

споразумевања. Наставник бира активности и садржаје, водећи рачуна о томе да ће се

ученици континуирано оспособљавати за читање визуелних информација, од првог

разреда до краја основне школе. У првом разреду ученици треба да стекну свест о томе да

се разне (и важне) поруке не преносе само говором и реченицом, већ и звуком (на

пример, школско звоно), бојом (семафор), сложеним сликама, музиком, мимиком,

гестом... Сложене приче у сликама (стрип, цртани филм) тумаче се на интегрисаним

часовима предмета ликовна култура и српски језик, односно матерњи језик. Када је реч о

графичким знацима (слово, цифра, нота) корисно је задати ученицима да украшавају

одабрани знак. На тај начин се уводе у калиграфију и појмове које ће ближе упознати у

старијим разредима. Активности везане за традицију и украшавање смишља наставник, у

зависности од празника/свечаности. Игра Ледена краљица, као и пантомима су погодан

увод у перформанс, који ће се радити и у наредним разредима. Није пожељно да се

невербално споразумевање замени другим активностима (на пример, обликовањем

сценографије за школску приредбу или за луткарско позориште), зато што су ове

активности важне за развој, а помажу да се повучени ученици активирају. Невербално

изражавање може да се учи на интегрисаним часовима предмета ликовна култура и

физичко и здравствено васпитање (једна од бројних активности је обликовање слова и

бројева телом).

Назив предмета МУЗИЧКА КУЛТУРА

Циљ Циљ учења предмета музичка култура је да код ученика развије

интересовање и љубав према музици кроз индивидуално и

колективно музичко искуство којим се подстиче развијање

креативности, естетског сензибилитета и духа заједништва, као и

одговорног односа према очувању музичког наслеђа и културе

свога и других народа.



ИСХОДИ

По завршетку разреда ученик ће бити

у стању да:


- објасни својим речима утиске о

слушаном делу, особине тона,

СЛУШАЊЕ

МУЗИКЕ

Уметничка музика у

цртаним и анимираним


39

доживљај прегласне музике и њеног

утицаја на тело и зашто је тишина

важна;

- разликује одабране звукове и тонове,

певање/свирање; хор/један

певач/група певача; оркестар/један

свирач/група свирача, боју различитих

певачких гласова и инструмената и

музичке изражајне елементе;

- препозна музички почетак и крај и

понављање теме или

карактеристичног мотива у слушаном

делу;

- повезује музичко дело у односу на

њему блиске ситуације, врсту гласа и

боју инструмента са карактером дела;

- поштује договорена правила

понашања при слушању музике;

- користи самостално или уз помоћ

одраслих, доступне носиоце звука;

- изговара у ритму уз покрет

бројалице;

- пева по слуху песме различитог

садржаја и расположења;

- пева по слуху уз покрет народне

песме, музичке игре;

- примењује правилан начин певања и

договорена правила понашања у

групном певању и свирању;

- свира по слуху звучне ономатопеје и

илустрације, ритмичку пратњу уз

бројалице и песме, једноставне

аранжмане, свирачке деонице у

музичким играма;

- повезује почетне тонове песама-

модела и једноставних наменских

песама са бојама, ритам са графичким

приказом;

- објашњава својим речима доживљај

свог и туђег извођења;

- учествује у школским приредбама и

манифестацијама;

- направи дечје ритмичке

инструменте;

- ствара звучне ефекте, покрете уз

музику, мању ритмичку целину

помоћу различитих извора звука,

ритмичку пратњу за бројалице, песме

и музичке игре помоћу различитих

филмовима. Однос звук -

лик, музика - радња.

Композиције које илуструју

различита осећања.

Звук и тон (извори).

Звуци тела (пулс, куцање

срца, дисање...). Звуци из

природе и окружења.

Звучни знак (школско

звоно, аутомобилска

сирена...).

Тон: боја (различити

гласови и инструменти),

трајање (кратак - дуг),

јачина (гласан - тих), висина

(висок - дубок).

Тишина и одсуство звука.


различите боје људског

гласа и инструмената.

Музички дијалог (хор, глас

и хор, глас и инструмент,

два гласа, два инструмента,

један свирач, група свирача,

оркестар).

Различити жанрови везани

за ситуације значајне за

ученике (празници,

приредбе, свечаности,

рођендани, венчања,

новогодишње и божићне

песме...).

Музичка прича.

Карактер дела и елементи

музичке изражајности

(условљеност).

Музички бонтон.

Музика и здравље.

Носиоци звука (це-де

плејер, ем пе 3 плејер,

рачунар...).

Изговор бројалице у ритму

уз покрет - пљескање,

пуцкетање прстима,

корачање, дланом о

надланицу, ударом о клупу.

Звучне ономатопеје и

илустрације.

Држање тела и дисање -


40

извора звука, музичко питање и

одговор на ритмичким удараљкама,

једноставну мелодију на краћи задати

текст;

- изабере према литерарном садржају

одговарајући музички садржај.

правилан начин певања.

Правилна дикција -

изговарање брзалица и

бројалица.

Певање песама по слуху

различитог садржаја и

карактера.

Певање песама уз покрет -

песме уз игру и народне

песме.

Певање модела и наменских

песама и повезивање

њихових почетних тонова

уз боју (до-зелено, ре-браон,

ми-жуто, фа-плаво и сол-

црвено).

Дечји ритмички

инструменти и начииа

свирања на њима.

Свирање по слуху пратње уз

бројалице и песме - пулс,

ритам, груписање удара.

Певање и извођење

музичких игара уз свирање

на дечјим инструментима -

песме уз игру, дидактичке

игре, музичке

драматизације.

Свирање инструменталних

аранжмана на дечјим

ритмичким инструментима

и на алтернативним

изворима звука.

Свирање графички

представљеног ритма.


Израда дечјих ритмичких

инструмената од

различитих материјала.

Стварање звукова из

непосредне околине и

природе спонтаном или

договореном

импровизацијом.

Креирање сопствених

покрета уз музику која се

изводи или слуша.

Стварање звучних ефеката и

једноставне ритмичке


41

пратње користећи различите

изворе звука.

Бирање инструмената на

основу звука и стварање


пратње уз бројалице, песме

и музичке игре.

Стварање мањих ритмичких

целина на основу музичког

искуства - изговором у

ритму, различитим

покретима, предметима и

дечјим ритмичким

инструментима.

Стварање музичких питања

и одговора на дечјим


у дијалогу.

Стварање једноставне

мелодије на краћи текст.

Бирање познатих музичких

садржаја, звучних

ономатопеја и илустрација

за стварање звучне приче -

праћење литерарног текста.

ИЗВОЂЕЊЕ

МУЗИКЕ













сирена...).













42



оркестар).







песме...).









рачунар...).












бројалица.



карактера.



песме.






црвено).








43



















































44




МУЗИЧКО

СТВАРАЛАШТВО













сирена...).














оркестар).







песме...).









рачунар...).





45









бројалица.



карактера.



песме.






црвено).






























46
































Природа саме музике, па и предмета музичка култура указује на стално прожимање и

садејство свих области и тематских јединица које су предвиђене наставним програмом.

Ниједна област се не може изучавати изоловано од друге и бити сама себи циљ, а да се

истовремено не разговара о свим другим аспектима музике. Музику од почетка треба

повезивати са што више догађаја у животу детета.

Настава је усмерена на остваривање исхода и даје предност искуственом учењу у оквиру

којег ученици развијају лични однос према музици, а постепена рационализација

искуства временом постаје теоријски оквир. Искуствено учење у оквиру овог предмета

подразумева активно слушање музике, лично музичко изражавање ученика кроз извођење

музике и музичко стваралаштво.

Паралелно одвијање различитих музичких активности подстиче фину менталну

комбинаторику, драгоцену за развијање укупног менталног и психо-моторног

потенцијала ученика, као и одличну основу за интеграцију са другим предметима.

Исходи представљају музичке, опажајне и сазнајне активности ученика. Музичке

активности су говор у ритму, певање, свирање, покрет уз музику, слушање музике и

видови стваралаштва. Препоручени музички садржаји (бројалице, песме, ритмички

аранжмани, композиције за слушање музике) остављају простор за избор других садржаја


47

у складу са могућностима ученика и инвентивношћу наставника. Да би постигао

очекиване исходе васпитно-образовног процеса, наставник реализује наставу користећи

глас, покрет и музичке инструменте. Корелација између предмета може бити полазиште

за бројне активности у којима ученици могу бити учесници као истраживачи, креатори и

извођачи. Код ученика треба развијати дух заједништва кроз рад у групама и у одељењу,

као и комуникацијске вештине у циљу преношења и размене искустава и знања.

У оквиру саме организације часа преовлађује активност којом треба да се савлада нови

музички садржај, али је она увек у комбинацији са другим музичким активностима.

Полази се од централне теме (нпр. назива песме која се учи, или композицији која се

слуша). Процес учења увек полази од што квалитетнијег избора музичких примера.

Специфичност предмета се огледа у томе да се музичке активности одвијају паралелно

или једна музичка активност логички води ка другој. На пример, извођење бројалице уз

покрет води ка свирању на дечјим ритмичким инструментима. Вежбе правилног држања

тела, дисања и говорне артикулације претходе обнављању познатих песама, које су опет

садржајно и/или музички сличне оној коју ће учити. Уз песму или бројалицу може се

свирати ритмичка пратња. Слушање музике може се комбиновати са свим другим

активностима.

Најважнији покретач наставе треба да буде принцип мотивације и инклузивности у

подстицању максималног учешћа у музичком доживљају као и развијању потенцијала за

музичко изражавање.

Настава музичке културе остварује се кроз следеће области:

- Слушање музике,

- Извођење музике,

- Музичко стваралаштво.

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ

Слушање музике је активан психички процес који подразумева емоционални доживљај,

богат телесни доживљај и мисаону активност. Циљ наставног процеса у области слушања

музике је да код ученика развије капацит пажње и способност активног слушања (са

задатком) чиме се развија и музичка меморија, те не треба инсистирати на памћењу, а

поготово не на провери слушаних дела Уколико наставник у вези са слушаним делом,

обезбеди квалитетно искуство ученику ученик ће се сам вратити на то дело и временом

бити у стању да га препозна. Зато је од велике важности припрема наставника за ову

активност у оквиру које ученицима треба да се укаже на релевантне изражајне елементе

којима је остварен музички израз.

Композиције које се слушају, својим трајањем и садржајем треба да одговарају

могућностима перцепције ученика.

Методички приступ процесу слушања музике треба да буде усмерен на ученичко

откривање, тј. препознавање изражајних елемената. Ученици могу препознати изражајне

елементе које им је наставник претходно представио и објаснио на начин сличан задатку

који ће им потом поставити.

На пример:

Наставник одабере одређену краћу музичку целину (нпр. Слон - Сен-Санса), исприча

ученицима шта је инспирисало композитора да напише музичко дело и поведе кратак

разговор о карактеристикама ове животиње (величина, тежина, начин кретања и сл.).

Након што су заједно послушали музички пример, наставник треба да скрене пажњу на

композиторов избор одређених музичких изражајних елемената у вези са

карактеристикама животиње о којима су претходно причали (веза између темпа

композиције и избора инструмента и слона као животиње; начин на који се мелодија

креће и утисак о слону...). Важно је да при сваком обраћању пажње на поједини

изражајни елемент, наставник пусти музички пример и укаже на одређене карактеристике


48

у самом музичком току. Такође је потребно у вези са сваким изражајним елементом

поставити питање какав би карактер музике био уколико би било који од ових изражајних

елемената био другачији. Наставник може ученицима да (на духовити начин)

демонстрира и ову ситуацију, а са циљем да увиде колико је битно пажљиво вајање

сваког од изражајних елемената за целокупни музички карактер и сам музички

доживљај.

Уколико се овакво демонстрационо слушање постави правилно, након неколико месеци,

област слушања музике може да буде остваривана само путем аналитичког слушања

музике, а да се наставник враћа и на демонстрационо у случајевима када жели да

представи неки нови изражајни елемент музике.

У оквиру аналитичког слушања музике наставник пре пуштања композиције, ученицима

задаје задатак да прво обрате пажњу на карактер слушаног примера и обавезно им понуди

опције одговора, од којих је пар нетачно (омеђивање термина), попут: "борбени",

"смирени", "разиграни" карактер. Следећи задатак би био (пре слушања) да им усмери

пажњу на везу између темпа и описаног карактера дела (опет уз понуђење опције

одговора); у наредном слушању ће размишљати о избору инструмента, па мелодији итд.

Ученик треба да има јасно формулисана упутства на шта да усмери пажњу приликом

слушања како би могао да прати музички ток (попут извођачког састава, темпа, начина на

који је мелодија извајана, специфичних ритмичких карактеристика, понављање и промена

и сл.). Постепено, ови елементи музичког тока постају "константа" у процесу ученичке

перцепције/перцепције па наставник може да проширује опажајни капацитет код ученика

усмеравајући њихову пажњу пре слушања на релевантне специфичности музичког дела.

Овако постављено слушање музике, које подстиче развој музичке пажње, способност

праћења музичког тока са разумевањем и упознавање са изражајним елементима, који су

у служби исказивања ’музичке поруке’ или комуникације, од суштинске је важности и за

музичко извођење и музичко стваралаштво.

ПРЕПОРУЧЕНЕ КОМПОЗИЦИЈЕ ЗА СЛУШАЊЕ

Химне

Светосавска химна

Државна химна

Школска химна

Народне песме

Ерско коло

Васино коло

Копа цура виноград

Синоћ кад је пао мрак

Кад те видим на сокаку - староградска

Ој Бадњаче, Бадњаче

Чаробна фрула - Бора Дугић

Песме за децу

Како се прелази улица - Бранко Милићевић

Седмица - Миња Субота

Ивин воз - Влада и Гиле

Ал је леп овај свет - Стеван Ст. Мокрањац и Александар Кораћ

Учимо да бројимо - Бранко Милићевић

Слон лепотан Дондолан - Драган Лаковић

Бубамара - Никола Вукомановић

Заклео се бумбар - Мирко Шоуц

Страшан лав - С. Барић

Успорите поред школе - хор Чаролија


49

Пажљивко - хор Чаролија

Другарство - Драган Лаковић

Све је пошло наопачке - Миодраг Илић-Бели

Јануарске звезде - Миодраг Илић-Бели

Успаванка за Аћима - Миодраг Илић-Бели

Успаванка - Бранко Милићевић

Најлепша мама на свету - Александар Кораћ

Пролеће у шуми - дечја песма из Финске

Кад си срећан - дечја песма

Деца су украс света - Миња Субота

Лептирићу шаренићу - дечја песма

Ишли смо у Африку - Миња Субота

Нек свуд љубав сја - дечја песма из Белгије

Домаћи композитори

Медведова женидба - Л. Димитријевић

Смејалица - Дејан Деспић

У Будиму граду - Стеван Ст. Мокрањац

Песма о одјеку - Миодраг Илић-Бели

Страни композитори

Скерцандо - Карл Орф

Радецки марш - Јохан Штраус

Хумореска - Антоњин Дворжак

Бумбаров лет - Николај Римски-Корсаков

Карневал животиња (Слон, Кенгури, Кавез за птице, Кокошке и петлови) - Камиј Сен-

Санс

Валцер, оп. 69 бр. 2 - Фредерик Шопен

Успаванка - Јоханес Брамс

Крцко Орашчић (Кинески плес, Игра шећерне виле) - Чајковски

Абецеда - Волфганг А. Моцарт

Пчелица - Франц Шуберт

Менует, Ге-дур - Бах

Док месец сја - Жан Батист Лили

Звончићи - Џејмс Пјерпонт

ИЗВОЂЕЊЕ МУЗИКЕ

Сваки аспект извођења музике има непосредан и драгоцен утицај на развој ученика.

Извођењем музике активира се велики број когнитивних радњи, развија дугорочно

памћење, осетљивост за друге учеснике у музичком догађају (тзв. тимски рад,

толеранција) и фине моторичке радње. Посебну пажњу треба усмерити на спонтане

покрете као одговор на музику.

Кроз извођење музике, а у оквиру индивидуалних могућности ученика, подстиче се и

развијање личног стила изражавања. Циљ наставног процеса у области извођења музике

је подстицање ученика да се музички изражавају и да истражују начине који су њима

својствени. Мерило успеха је учешће и мотивисаност ученика.

Певање

Главни критеријум за избор песама је квалитет музичког дела као и примереност узрасту

ученика у односу на тематику, ритам, артикулацију мелодијских скокова и сл. При

избору песама за певање, наставник увек треба да има у виду и гласовне могућности

ученика.

Пре почетка певања потребно је спровести кратке вежбе за распевавање при чему

посебно треба обратити пажњу на правилно држање тела, правилно дисање и дикцију.


50

Рад на песми почиње демонстрацијом. Песма се учи по деловима, а затим спаја у целину.

Наставник увек треба да инсистира на изражајном извођењу песме.

Једноставни модели и наменске песме чији се почеци везују за боје служе за стварање

звучног фонда и представљају основу за поставку музичке писмености (до-зелено, ре-

браон, ми-жуто, фа-плаво и сол-црвено). На овом нивоу моделе треба учити по слуху.

У настави музичке културе пожељно је повезивати покрет и певање кроз извођење

народних, музичких и дидактичких игара.

Свирање

Ова активност се реализује на дечјим ритмичким и алтернативним инструментима (тело,

предмети из окружења, Орфов инструментаријум…). Наставник треба да укаже на

повезаност тонске боје инструмента са музичким садржајем. На пример: "Ево већ нам

трамвај стиже - цин, цин, цин" - триангл, "Кестен пада, ток, ток, ток..." - штапићи...

Примери ритмичке пратње могу бити:

- извођење пулса (проток основних ритмичких јединица),

- извођење ритма (који се поклапа са говорним ритмом бројалица и песама па се као такав

једноставно учи по слуху),

- груписање удара - различитим покретима и различитим изворима звука се на један

начин изводи наглашена прва у такту, а лакшим покретом и слабијим извором звука

друга, односно остале слабије наглашене у такту. На пример, уз бројалицу "Гусен,

гусеница" ударом о клупу изводити прву јединицу а пљескањем другу, и/или

инструментима - бубњићем прву, а штапићима, на пример, другу у такту.

- ономатопеја звучних илустрација - специфична места у тексту песама могу се звучно

илустровати адекватним инструментом или неким другим предметом ("Цин, цин, цин",

"ток, ток, ток", "трас", "бум"...).

У извођењу ритмичких аранжмана довољно је одељење поделити у две групе. На овом

нивоу не треба залазити у објашњавање појмова.

ПРЕПОРУЧЕНЕ КОМПОЗИЦИЈЕ ЗА ПЕВАЊЕ

Химне

Државна химна

Светосавска химна

Школска химна

Народне песме

На крај села жута кућа

Ми идемо преко поља

Игра коло

Ја посејах лан

Јеж

Ситна је киша падала

Божић, Божић благи дан

Дечје песме

Коњ има чет’ри ноге - Зорислава М. Васиљевић

Петлић - Емил Главник

Зец копа репу - Зорислава М. Васиљевић

Пекарчић - Љ. Шкарица

Јежева успаванка - Никола Вукомановић

Саобраћајац - Надежда Хиба

Рођенданска песма - непознати аутор

Авантуре малога Ју Ју - Петар Бергамо

Ау, што је школа згодна - Миња Субота

Није лако бубамарцу - Арсен Дедић


51

Брате Иво - непознати аутор

Букварци - Божидар Станчић

Ускршња песма - Светлана Милић

Ивин воз - Александар Кораћ

Звук и тон - Зорислава М. Васиљевић

Телефонијада - Јован Адамов

Деда Мразе, не скрећи са стазе - Александар Кораћ

Први снег - Божидар Станчић

Пада снежак - Станко Коруновић

Музичке игре

Рибар - Владимир Томерлин

Иде маца поред тебе - Зорислава М. Васиљевић

Зец и репа - Зорислава М. Васиљевић

Песма у колу - словачка народна песма

Берем, берем грожђе

Васино коло

Медвед бере јагоде

Коларићу панићу

Плива патка преко Саве

Дуње ранке

Бројалице

Мачка

Ишо меда у дућан

Лептир и цвет

Два се петла побише

Еци пеци пец

Ен тен тини

Ко ко ко ко да

Ластавица

Бумбари

Дечак и птица

Свирање на дечјим инструментима

Иде мали меца - Д. Марковић

Пада Снежак - Станиша Коруновић

Ен тен тини

Боц, боц иглицама

На крај села жута кућа

Плива патка преко Саве

Пишем, пишем петнаест

Магарац и кукавица

Модели

Добро јутро, добар дан - Татјана Дробни

Ресаво, водо ладна

Ми идемо преко поља

Фабрика бомбона - Мирјана Живковић

Сол ми дај

МУЗИЧКО СТВАРАЛАШТВО

Дечје музичко стваралаштво представља виши степен активирања музичких способности

које се стичу у свим музичким активностима, а резултат су креативног односа према

музици. Оно подстиче музичку фантазију, обликује стваралачко мишљење, продубљује


52

интересовања и доприноси трајнијем усвајању и памћењу музичких репродуктивних и

стваралачких активности и знања.

Наставник треба да подстиче ученике да импровизују и истражују начине на који могу да

изразе кроз музику сопствену инспирацију.

Стваралаштво може бити заступљено кроз:

- импровизацију игре/покрета на одређену музику,

- израду дечјих ритмичких инструмената од различитих материјала,

- музичке импровизације,

- музичка питања и одговоре,

- компоновање мелодије на задати текст,

- илустрацију доживљаја музике,

- одабир познатог музичког у односу на литерарни садржај.

МУЗИЧКИ БОНТОН

Музички бонтон чине правила прихватљивог понашања у различитим ситуацијама у

домену музичке културе. Наставник треба да искористи сваку прилику у току слушања

или извођења, да објасни ученицима како треба да се понашају, зашто и шта се од њих

очекује. Да би ученици трајније прихватили и савладали ова правила када је у питању

слушање музике, препоручљиво је да их наставник одведе на неки концерт (нпр. музичка

школа), где ће им у контакту са живом музиком све бити много лакше да разумеју. Нека

правила (тишина, аплауз при изласку извођача на бину и при завршетку концерта)

ученици могу самостално применити а нека (изостанак аплауза између ставова музичког

дела) могу применити уз помоћ наставника. Код извођења музике, правила понашања се

могу најлакше објаснити у реализацији групног извођења а нарочито хора (међусобно

слушање извођача, музички дијалог, одсуство причања...)

УТИЦАЈ МУЗИКЕ НА ЗДРАВЉЕ

Квалитетна настава музичке културе подразумева и потребу да се у савременим условима

и организацији живота (присуство буке и тенденција њеног повећања) ученицима скрене

пажња на штетан утицај прегласне музике на здравље, физиолошки и психолошки

одговор, односно реакцију организма на такву музику и директну рефлексију на квалитет

музичког дела које се слуша.

ПРОЦЕС ВРЕДНОВАЊА

Наставник треба да мотивише ученика на даљи развој, тако да ученик осети да је кроз

процес вредновања виђен и подржан, као и да има оријентацију где се налази у процесу

развоја у оквиру музике и музичког изражавања. Важно је укључити самог ученика у овај

процес у смислу дијалога и узајамног разумевања, у вези са тим шта ученик осећа као

препреке (вољне и невољне) у свом развоју, као и на које начине се, из ученикове

перспективе, оне могу пребродити.

У процесу вредновања резултата учења наставник треба да буде фокусиран на ученичку

мотивацију и ставове у односу на извођење и стваралаштво, способност концентрације,

квалитет перцепције/аперцепције и начин размишљања приликом слушања.

Када је у питању вредновање области Музичко извођење и стваралаштво, ученичка

постигнућа треба вредновати у смислу изражајног и стваралачког ангажовања ученика, а

не према квалитету насталог дела, јер су и најскромније музичке импровизације,

креативно размишљање и стварање, педагошки оправдане.

Узимајући у обзир циљ предмета, неопходно је имати на уму да се оквир вредновања

процеса и резултата учења одвија највише у ученичком живом контакту са музиком, тј.

извођењу и стваралаштву, а такође и слушању музике.

Теоретско знање треба да има своју примену и функцију у ученичком изражавању кроз

музику и у контакту са музиком. Како процес учења у оквиру сваког часа треба да

обухвати све области, посматрање ученика у живом контакту са музиком је истовремено


53

показатељ квалитета процеса учења, као и идеална сцена за вредновање остварености

исхода. Сумативно вредновање треба да буде осмишљено кроз задатке и активности које

захтевају креативну примену знања. Диктате не треба практиковати, ни задавати.

У смислу активности, постигнућа ученика треба проценити на основу учениковог

контакта са музиком и то:

1. допринос ученика за време групног рада,

2. израда креативних задатака на одређену тему,

3. рад на пројекту (ученик даје решење за неки проблем и одговара на конкретне

потребе),

4. специфичне вештине.

5. начин размишљања и ставови

Назив предмета ФИЗИЧКО И ЗДРАВСТВЕНО ВАСПИТАЊЕ

Циљ Циљ учења предмета физичко и здравствено васпитање је да

ученик унапређује физичке способности, моторичке вештине и

знања из области физичке и здравствене културе, ради очувања

здравља и примене правилног и редовног физичког вежбања у

савременим условима живота и рада.



ИСХОДИ



да:


- примени једноставне,

двоставне

општеприпремне вежбе

(вежбе обликовања);

- правилно изведе вежбе,

разноврсна природна и

изведена кретања;

- комбинује и користи

усвојене моторичке

вештине у игри и у

свакодневном животу;

- одржава равнотежу у

различитим кретањима;

- разликује правилно од

неправилног држања тела

и правилно држи тело;

- примењује правилну

технику дисања приликом

вежбања;

- изведе кретања, вежбе и

кратке саставе уз музичку

пратњу;

ФИЗИЧКЕ СПОСОБНОСТИ

Вежбе за развој снаге.

Вежбе за развој

покретљивости.


издржљивости.

Вежбе за развој брзине.


координације.

МОТОРИЧКЕ

ВЕШТИНЕ

Ходање и

трчање

Ходање:

- кратким корацима,

- дугим корацима,

- у различитом ритму,

- ходање са реквизитом,

- ходање са променом,

правца и смера.

Техника трчања:

- трчање преко

препрека,

- трчање са променом

правца и смера,

- брзо трчање 20 м са

стартом из различитих


54

- игра дечји и народни

плес;

- користи основну

терминологију вежбања;

- поштује правила

понашања на просторима

за вежбање;

- поштује мере

безбедности током

вежбања;

- одговорно се односи

према објектима,

справама и реквизитима у

просторима за вежбање;

- поштује правила игре;

- навија фер и бодри

учеснике у игри;

- прихвати сопствену

победу и пораз;

- уредно одлаже своје

ствари пре и након

вежбања;

- наведе делове свога тела

и препозна њихову улогу;

- уочи промену у расту

код себе и других;

- уочи разлику између

здравог и болесног стања;

- примењује здравствено-

хигијенске мере пре, у

току и након вежбања;

- одржава личну хигијену;

- учествује у одржавању

простора у коме живи и

борави;

- схвати значај

коришћења воћа у

исхрани;

- правилно се понаша за

столом.

почетних положаја,

- игре са коришћењем

научених облика ходања

и трчања.

Скакања и

прескакања

Поскоци у месту.

Поскоци у кретању.

Скакања удаљ.

Скакања увис.

Прескакање дуге вијаче.

Вежбе скакања и

прескакања упором

рукама.

Игре уз коришћење

различитих облика

скакања и прескакања.

Бацања и

хватања

Бацање лоптице из

места у даљину и у циљ.

Бацање лоптице из

кретања.

Бацање лопте увис.

Вођење лопте.

Додавање лопте.

Игре са вођењем,

додавањем лопте и

гађањем у циљ.

Пузања,

вишења, упори

и пењања

Пузања на тлу.

Пењања.

Провлачења.

Вис лежећи опружено.

Помицања улево и

удесно у вису лежећем и

вису слободном.

Упори.

Вежбе на тлу

Основни садржаји

Основни ставови и

положаји.

Поваљка на леђима.

Став на лопатицама

(свећа).

Колут напред из чучња у

чучањ.

Поваљка на стомаку.

Састав од научених

елемената.

Игре са усвојеним

вежбама.

Проширени садржаји


55

Колут назад из чучња у

чучањ, низ косу

површину.

Одељењско такмичење

са задатом

комбинацијом вежби.

Вежбе

равнотеже

Ходање по линији.

Ходање по шведској

клупи.

Лагано трчање на

шведској клупи или

ниској греди.

Кратак састав на линији

обележеној на тлу,

шведској клупи и ниској

греди.

Вежбе са

реквизитима

Вежбе обликовања са

реквизитима.

Трчања, поскоци и

скокови уз коришћење

реквизита.

Дизање и ношење

предмета и реквизита на

различите начине.

Елементарне игре са

реквизитима.

Игре са ластишом.

Плес и

ритмика

Ходање и трчање са

променом ритма, темпа

и динамике уз пљесак и

уз музичку пратњу.

Галоп напред.

Дечији поскок.

Њихање и кружење

вијачом или траком.

Суножни скокови кроз

вијачу са обртањем

напред.

Народно коло по избору.

Полигони

Комбиновани полигон

од

усвојених вештина

(вежби).

ФИЗИЧКА И

ЗДРАВСТВЕНА

КУЛТУРА

Култура

вежбања и

играња

Основни термини у

вежбању.

Вежбам безбедно.

Чувам своје и туђе


56

ствари.

Правила елементарних

игара.

Некад изгубим, а некада.

победим.

Навијам фер.

Здравствено

васпитање

Упознај своје тело.

Растемо.

Видим, чујем, осећам.

Моје здравље.

Ко све брине о мом

здрављу.

Лична хигијена.

Хигијена простора у

коме живим.

Хигијена простора у

коме вежбам.

Животне намирнице и

правилна исхрана.

Заједно за столом.

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Програм предмета физичког и здравственог васпитања састоји се од три предметне

области:

- физичка способност,

- моторичка вештина,

- физичка и здравствена култура.

Програм првог разреда базиран је на континуитету усвојених знања, вештина, ставова и

вредности из предшколског васпитања и образовања.

ОРГАНИЗАЦИОНИ ОБЛИЦИ РАДА

Организациони облици рада који омогућавају остваривање планираних исхода су редовна

настава и ваннаставне активности.

План и програм ваннаставних активности предлаже Одељенско веће првог разреда и

саставни је део годишњег плана рада школе и школског програма. У оквиру њих постоје

следећи облици рада:

- спортско-рекреативне активности,

- недеља школског спорта,

- активности у природи (крос, спортски дан, излети, зимовање, летовање...),

- школска такмичења,

- корективно-педагошки рад.

Часови физичког и здравственог васпитања


На свим часовима као и на другим организационим облицима рада, посебан акценат се

ставља на:

- развијање физичких способности које се континуирано реализује у припремном делу

часа. Део главне фазе користи се за развој основних физичких способности узимајући у

обзир утицај који наставна тема има на њихов развој. Методе и облици рада бирају се у

складу са потребама и могућностима ученика и материјално-техничким условима за рад;


57

- подстицање ученика на самостално вежбање;

- учвршћивање правилног држања тела.

МОТОРИЧКЕ ВЕШТИНЕ

Усвајање моторичких вештина, остварује се кроз примену основних и проширених

програмских садржаја примењујући основне дидактичко-методичке принципе и методе

рада неопходне за достизање постављених исхода.

Усвојене моторичке вештине треба да омогуће ученицима њихову примену у

свакодневним и специфичним животним ситуацијама.

Ученицима који нису у стању да усвоје неке од садржаја, задају се слична али лакша

вежбања од предвиђених или предвежбе.

Уколико ученик не достигне предвиђени исход, оставља се могућност да исти достигне у

наредном периоду.

Усаваршавање неких моторичких задатака је континуирани процес без обзира на

садржаје програма (техника ходања, трчања, примена научене игре итд.).

У раду са напреднијим ученицима реализују се проширени садржаји. Кроз процес

реализације програма неопходно је пратити способности ученика за различите физичке

активности.

ФИЗИЧКА И ЗДРАВСТВЕНА КУЛТУРА

Ова наставна област реализује се кроз све организационе облике рада, наставне области и

теме уз практичан рад.

Достизањем исхода ове наставне области, ученици стичу знања, вештине, ставове и

вредности о вежбању (основним појмовима о вежби, како се неко вежбање изводи и чему

конкретна вежба и вежбање служи), физичком васпитању, спорту и здрављу.

Основне информације о вежбању и здрављу преносе се непосредно пре, током и након

вежбања на часу.

Ова наставна област обухвата: формирање правилног односа према физичком вежбању и

здрављу; развијање и неговање другарства; препознавање негативних облика понашања у

игри и др.

Поред наведеног у овој области потребно је радити на: неговању патриотских вредности

(народне традиције и мултикултуралности); формирању правилног односа према

различитостима, чувању личне и школске имовине, неговању друштвених вредности

итд.

Спортско-рекреативне активности

Реализују се према интересовању ученика. Сачињава се посебан програм при чему се

узимају у обзир материјални и просторни услови рада, узрасне карактеристике и

способности ученика.

Недеља школског спорта

Ради развоја и практиковања здравог начина живота, развоја свести о важности

сопственог здравља и безбедности, о потреби неговања и развоја физичких способности,

као и превенције насиља, наркоманије, малолетничке делинквенције, школа у оквиру

Школског програма реализује недељу школског спорта.

Недеља школског спорта обухвата:

- физичке активности прилагођене узрасту и могућностима ученика;

- културне манифестације са циљем промоције физичког вежбања, спорта и здравља

(ликовне и друге изложбе, фолклор, плес, музичко-спортске радионице...);

- ђачке радионице (о здрављу, физичком вежбању, спорту и др.).

План и програм Недеље школског спорта сачињава Одељенско веће првог разреда

заједно са Стручним већем предметних наставника који реализују наставу физичког и

здравственог васпитања у другом циклусу, као и другим Стручним већима (ликовне

културе, музичке културе, историје, информатике...) и стручним сарадницима у школи,


58

водећи рачуна да и ученици, који су ослобођени практичног дела наставе физичког и

здравственог васпитања, буду укључени у организацију ових активности.

Активности у природи (излет, крос, зимовање, летовање...)

Из фонда радних дана, предвиђених заједничким планом, школа организује активности у

природи:

- излет;

- крос се организује минимум једном у току школске године;

- зимовање - организује се за време зимског распуста (физичке активности на снегу);

- летовање - организује се за време летњег распуста (камповање итд.).

План и програм ових активности сачињава Одељенско веће првог разреда у сарадњи са

Стручним већем предметних наставника који реализују наставу физичког и здравственог

васпитања у другом циклусу.

Школска такмичења

Школа за ученике првог разреда организује и спроводи такмичења из минимум једне

елементарне игре или полигона у току школске године, као интегрални део процеса

физичког и здравственог васпитања. План такмичења доноси Одељенско веће првог

разреда у сарадњи са Стручним већем наставника физичког и здравственог васпитања.

Ученици могу да учествују и на такмичењима у систему школских спортских такмичења

Републике Србије, која су у складу са планом и програмом наставе и учења, као и на

такмичењима од интереса за локалну заједницу.

Корективно-педагошки рад

Ове активности организују се са ученицима који имају:

- потешкоће у савладавању градива;

- смањене физичке способности;

- лоше држање тела;

- здравствене потешкоће које онемогућавају редовно похађање наставе.

Рад са ученицима који имају лоше држање тела подразумева:

- уочавање постуралних поремећаја код ученика;

- саветовање ученика и родитеља;

- организовање додатног превентивног вежбања у трајању од једног школског часа

недељно;

- организовање корективног вежбања у сарадњи са одговарајућом здравственом

установом.

Рад са ученицима са здравственим потешкоћама организује се искључиво у сарадњи са

лекаром специјалистом, који одређује врсту вежби и степен оптерећења, а спроводи их

наставник физичког и здравственог васпитања уз присуство наставника који реализује

разредну наставну у одељењу које ученик похађа.

ОСЛОБАЂАЊЕ УЧЕНИКА ОД НАСТАВЕ ФИЗИЧКОГ И ЗДРАВСТВЕНОГ

ВАСПИТАЊА

Ученик може бити ослобођен само од практичног дела програма наставе за одређени

период, полугодиште или целу школску годину на основу препоруке изабраног лекара.

Ученик ослобођен практичног дела у обавези је да присуствује часовима. За рад са

ослобођеним ученицима наставник сачињава посебан програм рада базиран на усвајању

теоријских и васпитних садржаја у складу са програмом и корелацији са садржајима

других предмета.

Ослобођеним ученицима треба пружити могућност да:

- прате игру и усвајају правила игре, на часу или ваннаставним активностима,

- направе едукативни постер или цртеж са спортског догађаја,

- на други начин помажу у настави.

Пример исхода за ученике ослобођене од практичног дела наставе:


59

По завршетку теме ученик ће бити у стању да:

- наведе основна правила елементарне игре која се најчешће примењује у настави;

- примени основна здравствено-хигијенска правила;

- помогне у организацији активности предвиђених програмом.

ПЛАНИРАЊЕ ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОГ РАДА

Број часова по наставним темама планира се на основу процене наставника, материјално-

техничких и просторних услова. Наставне теме или поједини садржаји за које не постоје

услови за реализацију могу бити замењени одговарајућим темама или садржајима

програма за које постоје одговарајући услови.

Наставне теме Вежбе на тлу и Вежбе равнотеже остварују се реализацијом основних и

проширених садржаја. Основни садржаји су они које је неопходно спровести у раду са

ученицима узимајући у обзир способности ученика, материјално-техничке и просторне

услове. Проширени садржаји су они које наставник бира и реализује у раду са ученицима

(групама или појединцима), који су савладали основне садржаје, узимајући у обзир ниво

достигнутости исхода, потребе ученика и услове за рад.


При планирању вежбања у припремној фази часа, треба узети у обзир утицај наставне

теме на физичке способности ученика и применити вежбе чији делови биомеханичке

структуре одговарају основном задатку главне фазе часа и служе за обучавање и

увежбавање конкретног задатка. Методе вежбања које се примењују у настави су

тренажне методе (континуирани, понављајући метод), прилагођене узрасним

карактеристикама ученика. У раду са ученицима примењивати диференциране облике

рада, дозирати вежбања у складу са њиховим могућностима и примењивати одговарајућу

терминологију вежби. Време извођења вежби и број понављања, задају се групама

ученика или појединцма у складу са њиховим способностима, водећи рачуна о постизању

што веће радне ефикасности и оптимализацији интензитета рада.

Препоручени начини рада за развој физичких способности ученика.

1. Развој снаге:

- без реквизита и са реквизитима,

- на справама и уз помоћ справа.

2. Развој покретљивости:

- без реквизита и са реквизитима,

- уз коришћење справа,

3. Развој издржљивости:

- трчање,

- елементарне игре,

- вежбање уз музику,

- плес.

4. Развој координације:

- извођење координационих вежби у различитом ритму и у променљивим условима.

5. Развој брзине:

- једноставне и сложене кретне структуре изводити максималним интензитетом из

различитих почетних положаја, изазване различитим чулним надражајима (старт из

различитих положаја итд.),

- штафетне игре,

- извођење вежби максималном брзином.

За ученике који из здравствених разлога изводе посебно одабране вежбе, потребно је

обезбедити посебно место за вежбање.

МОТОРИЧКЕ ВЕШТИНЕ

Ходање и трчање


60

Ходање са опружањем колена стајне ноге уз правилно држање тела и са радом руку,

кратким и дугим корацима, у различитом ритму, уз правилно постављање стопала

(користити обележене линије на спортским теренима); на прстима, уз узручење са

истезањем тела.

Трчање уз правилно постављање стопала и правилан рад руку, са подизањем колена

(користити препреке - палице и вијаче поређане на једном делу сале или спољних

терена), са забацивањем потколенице; брзо трчање са поласком из стајања, лежања, упора

чучећег и другим начинима поласка.

Игре са различитим облицима ходања и трчања.

Скакања и прескакања

Поскоци у месту: суножним одскоком и суножним доскоком са опружањем тела, лево-

десно, напред-назад, у доскок разножно и поново суножно; са вијачом (са међупоскоком

и без међупоскока); једноножним одскоком и доскоком на једну ногу, са опружањем

тела, лево-десно, напред-назад. Скок суножним одскоком пруженим телом са окретом за

90° и суножним доскоком. Суножни наскок на повишену површину (до висине шведске

клупе), на наслагане струњаче или горњу површину шведског сандука. Скок удаљ, уз

правилан замах рукама, амортизацију и завршни положај.

Поскоци у кретању: после неколико корака, једноножни поскок једном, после неколико

корака, једноножни поскок другом ногом и наизменично; после неколико корака

једноножни одскок и меки суножни доскок до почучња ("да се не чује"). Поновити исто

после неколико трчећих корака. Једноножни наскок на повишену површину чеоним и

бочним залетом (два оквира шведског сандука, ниска греда, коцка) и суножни доскок на

меку површину. Скакање преко пореданих вијача једноножним и суножним одскоком.

Школица, игра "ластиша".

Скокови удаљ: повезати залет од неколико трчећих корака са једноножним одскоком са

обележеног простора (шира површина, или линије) и доскок на меку површину (струњача

за скок у вис, песак).

Скокови увис: из залета право једноножним одскоком прескочити вијачу или ластиш,

ноге погрчити и меко суножно доскочити (у групи од три до четири ученика); прескочити

ластиш (постављен по ширини) са истовременим поласком два до три ученика.

Вежбе (скакања и прескакања) упором рукама: боком поред шведске клупе, упор и

суножним одскоком наскок у упор чучећи, исто, прескочити клупу.

Прескакање дуге вијаче која се окреће: појединачно из места, са уласком и изласком

према могућностима ученика.

Игре уз коришћење различитих облика скакања и прескакања.

Бацања и хватања

Бацање лоптице (левом и десном руком) из места и у даљ и у циљ (оквир од шведског

сандука, обележени циљ на зиду, квадрати од вијача на рукометном голу...). Вежбе

поновити у ходању и у лаганом трчању.

Бацање лопте увис и после њеног одбијања од тла, хватање обема рукама: уз цео окрет,

после пљеска рукама, затварања очију, чучња, седа...; закотрљати лоту по тлу и хватањем

је подићи обема рукама.

Вођење лопте у месту и у ходању (левом и десном руком).

Додавање лопте у паровима, у месту, са груди и изнад главе.

Игре са вођењем и додавањем лопте и гађањем у циљ.

Вишења, упори и пењања;

Пузања по струњачи на различите начине (лицем према тлу, леђима на тлу...)

Пењање: уз рибстол, уз морнарске лестве, чеоно, наизменичним прехватањем, пењање.

Провлачење кроз окна шведског сандука, клупе и реквизита (обруч) и др.

Пењање и спуштање на и са различитих справа.


61

Вишења: у вису лежећем опруженим телом, помицање улево и удесно. Помицања у вису

слободном. Вис активни на свим справама на којима се вис може извести.

Упор активни на тлу и на свим справама, на којима се упор може извести.

Вежбе на тлу

Реализују се кроз обавезне и пропоручене садржаје.

Основни садржаји

Клек, усправ без помоћи руку; клек суножни на струњаче, клек једноножни, усправ;

кретање у упору чучећем и упору склоњено, лицем и леђима ка тлу; из чучња, малим

одразом доскок прво на руке, а затим на стопала у упор чучећи ("жабљи поскоци"). Клек,

узручење, заклон.

Поваљка на леђима. Став на лопатицама ("свећа"), грчењем и обухватом колена поваљка

низ косу површину.

Колут напред, из чучња у чучањ, низ косу површину (на рипстолу окачене шведске клупе

и прекривене струњачама).

Колут напред, из чучња у чучањ, и из чучња до става усправно и узручења.

Поваљка на стомаку (лежање на трбуху, обухватити рукама скочне зглобове - поваљка).

Комбинација на тлу од следећих вежби: најмање четири такта вежби обликовања, колут

напред до става усправно, окрет у успону на обе ноге за 180°, чучањ, став на лопатицама,

став усправно и два дечја поскока.

Проширени садржаји

Колут назад из чучња у чучањ, низ косу површину.

Одељењско такмичење са задатом комбинацијом вежби.

Вежбе равнотеже

Ходање по линији напред са правилним постављањем стопала (гимнастичким кораком), и

уназад са опруженом упорном ногом, краћим корацима, корацима у успону и са

различитим положајем руку (о бок, одручење, узручење).

Ходање по широком делу шведске клупе: напред - одручење; уназад са опружањем

упорне ноге, узручење; устрану: из става спетног, руке о бок, ходање корацима са

привлачењем до става спетног и узручења, зибом почучњем, корак устрану - одручити,

став спетни, узручити.

Лагано трчање на предњем делу стопала са правилним држањем тела, рукама о бок или у

одручењу (шведска клупа и ниска греда).

Научити комбинацију од вежби: из става спетног на почетку шведске клупе, трчање до

половине клупе, одручити; став: једна нога иза друге, узручити, одручити; ходање до

краја клупе, одручити, став: једна нога иза друге узручити; ходање уназад до половине

клупе, једна нога иза друге, руке о бок; окрет за 90° ходање устрану корацима са

привлачењем зибом почучњем, одручити; на крају греде став спетни, узручити, саскок,

предручити, став спетни, приручити, завршити леђима према клупи. Ако школа нема

клупу или греду, комбинацију научити на тлу, на линији.

Вежбе са реквизитима

Вежбе реквизитима користити приликом савладавања следећих садржаја:

Вежбе обликовања са палицом, обручем, вијачом и другим реквизитима

Трчања, поскоци и скокови - вијаче, палице и обручи поређани на краћем и дужем

одстојању: прескакање кратке и дуге вијаче; ритмичке вежбе; коцке: пењање и силажење

са коцке нагазним кораком и суножним доскоком у чучањ и почучањ; суножни наскок на

коцку и доскок у чучањ и почучањ; чуњеви и обручи: вијугаво трчање.

Дизање и ношење: предмета и реквизита (коцка, медицинка...) на различите начине;

постављање и скупљање предмета и реквизита.

Елементарне игре са коришћењем палица, вијача, обруча, коцки и чуњева.

Плес и ритмика


62

Ритмичко ходање и трчање са променом ритма, темпа уз пљесак и одговарајућу музичку

пратњу. Кретања са променом положаја руку, ногу и трупа. Галоп напред и странце.

Дечји поскок. Сачинити састав од научених елемената уз музичку пратњу.

Вијача: њихање и кружење вијачом или траком у бочној и чеоној равни; суножни скокови

кроз вијачу са обртањем напред. Повезати ова два елемента као обавезни састав.

Плесови: "Ја посејах лан" и "Дуње ранке".

Једно коло по избору.

Полигони

Комбиновани полигон са задацима на тлу уз коришћење справа и ревизита (провлачења,

ношења, котрљања...)

Комбиновани полигон са елементима пењања (на шведски сандук, рипстол, шведска

клупа..)

Пливање

Наставну тему Пливање, реализују школе које за то имају услове у школи или објектима

ван ње.

Програм наставе и учења пливања садржи:

- обуку непливача;

- игре на води.

Наставу пливања реализује наставник физичког и здравственог васпитања у сарадњи са

наставником који спроводи разредну наставу том одељењу.

ФИЗИЧКА И ЗДРАВСТВЕНА КУЛТУРА

Ова наставна област реализује се кроз све друге наставне области и теме уз практичан рад

и састоји се од две наставне теме Култура вежбања и играња и Здравствено васпитање.

Култура вежбања и играња

Основни термини у вежбању

У раду са ученицима постепено уводити терминологију вежби и упознати их са утицајем

примењених вежби на организам.

Вежбам безбедно

Упознати ученика са правилима понашања која важе у просторима за физичко вежбање

како у школи, тако и ван ње. Истицати неопходност поштовања правила понашања током

вежбања.

Чувам своје и туђе ствари

Формирање свести о потреби чувања како својих тако и туђих ствари.

Правила елементарних игара

Усвајање основних правила елементарних игара које се на часу реализују. Развијање

свести о потреби поштовања правила игара, као и последицама њиховог непоштовања.

Некад изгубим, а некада победим

Неговање такмичарског духа. Прихватање победе и пораза на социјално прихватљив

начин (без ругања и ниподаштавања противника...).

Навијам фер

Подстицати ученике да приликом игре или такмичења поштују своју и противничку

екипу и награде сваки леп потез и поступак учесника у игри.

Здравствено васпитање

Упознај своје тело

Ученици именују делове тела и схватају њихову улогу. Могућности свог тела ученици

показују кроз вежбање. Нагласити значај физичке активности и физичког и здравственог

васпитања као предмета.

И ја растем

Проширити ученичка знања о сопственом расту и развоју. Оспособити их да уоче

одређене промене током досадашњег развоја.


63

Видим, чујем, осећам

Упознавање ученика са одређеним чулима и њиховим улогама, која у великој меру утичу

на правилно извођење физичких вежби, али и њиховим улогама у свакодневном животу

путем којих унапређујемо сопствено здравље.

Моје здравље

Развој свести о потреби да се буде здрав и шта значи здравље за човека. Неопходно је да

уоче разлике између здравог и болесног стања организма.

Ко све брине о мом здрављу

Заједнички сагледати ко све и на који начин брине о њиховом здрављу.

Тражим помоћ

На основу претходих искустава ученика утврдити у којим околностима, када и од кога

треба тражити помоћ.

Лична хигијена

Формирање свести о значају одржавања личне хигијене.

Стварање навике да се опрема за физичко вежбање уредно одржава и чува.

Хигијена простора простора у коме живим

Подићи свест о томе да о простору у коме живе треба самостално да брину (одржавају

чистим и уредним) јер на тај начин чувају своје здравље.

Хигијена простора простора у коме вежбам

Формирање навике да се хигијена простора у коме ученик вежба уредно одржава и чува

(сала, свлачионице, игралишта...)

Животне намирнице и правилна исхрана

Упознавати ученика са основама правилне исхране.

Заједно за столом

Правила понашања за столом током обедовања (постављање стола, правилно држање

тела и руку током обедовања, правилно жвакање, понашање - гурање, бацање хране

итд.).

Дидактичко-методички елементи

Основни принципи реализације наставе:

- јасноћа наставног процеса;

- оптимално коришћење расположивог простора, справа и реквизита;

- избор рационалних облика и метода рада;

- избор вежби усклађен са програмским садржајима и исходима;

- функционална повезаност делова часа - унутар једног и више узастопних часова

одређене наставне теме.

При избору облика рада узимају се у обзир просторни услови, број ученика на часу,

опремљеност справама и реквизитима и планирана динамика рада.

Избор дидактичих облика рада треба да буде у функцији ефикасне организације и

интензификације часа у циљу достизања постављених исхода.

У настави треба да преовладавају игре и садржаји који захтевају прецизност извођења.

Свим вежбањима претходе тачна упутства наставника и приказ вежби. Наставник прати

рад ученика, указује и исправља грешке.


64

ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК 72 часа годишње/2 часа недељно

ЦИЉ

Циљ наставе страног језика на млађем основношколском узрасту је да оспособи

ученик да на страном језику разговара на основном нивоу у усменом облику о темама из

његoвог непосредног окружења.Подстиче се потреба за учењем страних језика,олакшава

се разумевање других и различитих култура и традиција,стимулише се

машта,креативност и радозналост.

ОП

ШТ

И СТАНДАРДИ

Кроз наставу страних језика ученик богати себе и упознајући другог стиче свест о значају

сопственог језика и културе.

ПОСЕБНИ СТАНДАРДИ

Овим стандардима су обухваћени:разумевање говора,усмено изражавање,интеракција и

знање о језику.

КОМУНИКАТИВНЕ ФУНКЦИЈЕ

1.Представљање себе (Ја сам...Зовем се...Како се зовеш? Како се он/она зове? Он/она

је...То је...)

2.Поздрављање( Здраво!Ћао!Добро јутро,добар дан,добро вече,до виђења, лаку ноћ.)

3.Честитање(Честитам...Срећна Нова година/Божић/Ускрс/рођен)

4.Молба за услугу(Молим Вас/те... Могу ли....)

5.Изрази захвалности (Хвала лепо)

6.Извињење (Извини...Жао ми је...Хоћу...)

7.Позивање на игру(Хајде...Дођи...Важи...Хоћу...Нећу...Не,хвала

прихватање,одбијње)

TEME ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ

I MY SCHOOL

II MY FRIENDS

III MY FAMILY

IV CELEBRATIONS

V MY HOME

VI FOOD

VII CLOTHES

VIII I LIVE HERE

- Ученицима принлижити идеју о постојању других језика као

средству комуникације

- Да се код деце развијају позитивна осећања према језику који учи (тзв. Сензитивизација на стране језике)

- Да се деци развију основне комуникативне компетенције на

језику који учи

- Оспособити ученике да на страном језику комуницирају на

основном нивоу у усменом и писаном облику


65

8.Изражавање допадања и недопадања (Волим/Не волим/...Добро

је/лепо/одлично)

9.Исказивање просторних карактеристика( На..у..горе.....доле) 10.Казивање времена

(Колико је сати? 2 је сата...пуни сати)

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

Комуникативна настава сматра језик средством комуникације. Циљни језик употребљава

се у учионици,у добро осмишљеним

контекстима. Говор наставника је прилагођен узрасту и знању ученика. Језичка грађа се

кумулативно надовезује на већ обрађено градиво.Битно је значе језичке поруке а не

граматичка прецизностисказа. Настава се заснива на социјалној интеракцији(рад у

учионици спроводи се на основу групног или индивидуалног ревања проблема

потрагом за информацијама)

Комуникативно-интерактивни приступ укњучује усвајање језичког садржаја кроз циљано

и смишљено учествовање у друштвеном чину,поимање наставног програма као

динамичне, заједнички припремљене и прилагођене листе задатака и активности.Ученици

се третирају као одговорни и креативни учесници,где уџбеници постају извор

активности,а учионица простор који се може прилагођавати потребама наставе из дана у

дан.

ТЕХНИКЕ И АКТИВНОСТИ

-слушање и реаговање на команде наставника или са аудио-записа

-рад у паровима,мањим или већим групама(мини-дијалози,игра по

улогама...)

-мануелне активности(бојење,сецкање,слагање)

-погађање предмета или лица

-игре

-певање у групи

-игра по улогама(симулација)

-цртање по диктату

-превођење исказа у гест и обрнуто

-повезивање звучног материјала са илустрацијом

-заједничко прављење илустрованих материјала

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРД: А1 који је у складу са европским стандардима учења

страних језика


66

ОБАВЕЗАН ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТ:

ВЕРСКА НАСТАВА – ПРАВОСЛАВНИ КАТИХИЗИС

36 ЧАСОВА ГОДИШЊЕ / 1 ЧАС НЕДЕЉНО

ТЕМЕ ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ

I Човек је икона Божија

II Бог је заједница личности Оца Сина и Светох

Духа

III Човек као биће заједнице

IV Бог је из љубави створио свет заједно са Сином и

Духом

V Исус Христос је посредник између Бога и створене

природе

VI Црква је заједница свих људи и целе природе кроз

Христа са Богом

VII Православна иконографија показује свет и човека

у заједници са Богом

- Пружање целовитог православног

погледа на свет и живот;

- Прихватање да је постојање израз

заједништва личности, а да личност

постоји само у заједници слободе са

другом личношћу;

- Уочавање да љубав човека према

другим људима и природи њима даје

непоновљиву вредност и постојање;

- Препознати да је човек икона Божија

управо због тога што може да друга

бића ћини непоновљивим.


67

ОБАВЕЗАН ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ: .Назив предмета ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ

Циљ

Циљ учења програма грађанско васпитање је подстицање развоја

личности која је одговорна према својим правима и правима

других, отворена за договор и сарадњу и спремна да активно

учествује у животу школске заједнице, уважавајући принципе,

процедуре и вредности демократског друштва.

Разред Први

Годишњи фонд часова 36 часова 1 час недељно

ИСХОДИ

По завршетку разреда ученик

ће бити у стању да:


- наведе у чему је успешан и у

чему жели да напредује;

- уочава међусобне разлике и

сличности са другим

ученицима у одељењу;

- понаша се на начин који не

угрожава потребе, права и

осећања других;

- препозна код себе и других

основна осећања;

- препознаје примере

поштовања и кршења права

детета у свом окружењу,

причама, филмовима;

- преиспитује своје поступке и

прихвата да не мора увек да

буде у праву;

- тражи помоћ у ситуацијама

кршења својих и туђих права;

- разликује добру и лошу

комуникацију у сопственом

искуству, ближем окружењу,

књижевним делима,

филмовима;

- комуницира слушајући

саговорника и тражи

објашњење онога што не

разуме;

- слободно износи мишљење,

образлаже идеје, даје предлоге

и прихвата да други могу

имати другачије мишљење;

- сарађује и преузима

ЉУДСКА ПРАВА

Ја и други у

одељењу

Идентитет

Ко сам ја? Наше јаке стране, у чему

смо успешни, у чему бисмо волели

да напредујемо.

Таленти и интересовања која

поседујемо.

Наше сличности и разлике.

Основна осећања (радост, страх,

туга, бес) и како се препознају.

Потребе и права

Разлике између жеља и основних

животних потреба.

Права детета

Кршење и заштита права

Препознавање кршења права детета.

Коме се обратити у ситуацијама

кршења права детета.

Одговорност према себи и другима.

ДЕМОКРАТСКО

ДРУШТВО

Одељење/група

као заједница

Функционисање заједнице

Одељење/група као заједница.

Вредности одељења/групе -

равноправност, одговорност,

солидарност, поштовање и брига за

друге, толерантност, праведност,

поштење.

Уважавање различитости.

Правила у одељењу/групи и њихова

функција.

Одлучивање у одељењу/групи.

Одговорност деце и одраслих за

функционисање заједнице.

ПРОЦЕСИ У Комуникација


68

различите улоге у групи/тиму;

- договара се и одлучује у

доношењу одељенских

правила и да се понаша у

складу са њима;

- својим речима образложи

неопходност правила која

регулишу живот у заједници;

- препозна добре стране свог

одељења и оно што би требало

променити/побољшати;

- заједно са вршњацима и

наставником учествује у

решавању проблема у

одељењу;

- учествује у изради плана

једноставне акције;

- са другим ученицима изводи

и документује једноставну

акцију;

- доприноси промоцији акције;

- на једноставан начин

вреднује изведену акцију.

САВРЕМЕНОМ

СВЕТУ

Комуникација и

сарадња

Слушање/неслушање.

Кад разговарамо држимо се теме.

Изношење мишљења.

Уважавање саговорника.

Сарадња

Групни рад, договарање и сарадња

са вршњацима и одраслима.

ГРАЂАНСКИ

АКТИВИЗАМ

Акција

одељења/групе

Планирање и извођење једноставне

акције у одељењу/групи

Кораци у планирању и извођењу

акције.

Чиме се поносимо и чиме нисмо

задовољни у одељењу.

Избор теме/проблема/активности

којом ћемо се бавити.

Одређивање циља и израда плана

акције - подела улога, договор о

роковима, начину реализације.

Извођење и документовање акције -

видео, фотографије, текстови и сл.

Промоција акције на нивоу школе -

приказивање другим одељењима,

родитељима и сл., прављење постера

или паноа, објављивање прилога у

школском листу.

Вредновање акције - чиме смо

задовољни, шта је могло бити боље.

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Програм грађанског васпитања, у првом циклусу основног образовања и васпитања,

организован је по моделу спирале што значи да су садржаји у сва четири разреда

дати у областима Људска права, Демократско друштво, Процеси у савременом свету

и Грађански активизам. Тематске области се спирално развијају, односно садржаји се

из разреда у разред проширују и продубљују, а многи исходи се надограђују или се,

ако је у питању вештина, даље развијају. Типичан пример таквог исхода су они који

се односе на комуникацију која ће се доследно развијати у свим разредима и кроз све

садржаје. Слично је и са јачањем осетљивости за потребе и права других,

препознавање дискриминације и другим исходима који се не могу брзо и лако

остварити обрадом само једног програмског садржаја. Све четири области су једнако

важне, а наставник их, у непосредном раду са ученицима, интегрише јер између њих

постоји природна веза.

Област демократско друштво је конципирана аналогно предмету свет око нас где се

ученици у процесу сазнавања полако воде од непосредног окружења (породица,

одељење) ка широј друштвеној средини (школа, окружење, држава, свет).

У програму су наведени садржаји које наставник може да допуњује, проширује и

мења према конкретним потребама и плану сопственог рада али увек имајући у виду

исходе које треба остварити. Редослед наведених исхода не исказује њихову важност

јер су сви од значаја за постизање општег циља предмета. Између исхода, како у

оквиру једне, тако и у више области, постоји повезаност. Остваривање једног исхода


69

доприноси остваривању других исхода. Многи исходи су процесни и представљају

резултат кумулативног дејства образовно-васпитног рада, током дужег временског

периода.

Остваривање исхода захтева примену различитих интерактивних облика рада као и

одабир и коришћење одговарајућих метода и техника. Наставници су у прилици да

бирају: радионице, симулације, играње улога, студије случаја, дискусије, мини

истраживања, једноставне акције као и да сами осмисле неке друге активности.

Имајући у виду да ученици првог разреда долазе са искуством из припремног

предшколског програма где је доминантно сазнавање кроз игру и овде треба

методску окосницу предмета да чине интерактивне радионице, структуриране

игровне активности обједињене око главне теме. Радионице треба да започињу

причом која је блиска искуству ученика, а садржи неку врсту заплета (моралну

дилему или сукоб потреба и/или вредности) као повод за дискусију у пару или у

мањој групи, а завршава разменом у целој групи. Циљ је да се пружи могућност

сваком ученику да преиспита своје мишљење и деловање због појаве конфликта

између његове тачке гледишта и тачке гледишта која је различита од његове. Зато се

може рећи да активности на часу треба тако да теку да обезбеде искуствено учење, тј.

уобличавање и поимање личних, аутентичних доживљаја и ставова ученика кроз

размену у групи, а не преношење готових знања, туђих увида или готових предлога.

Наставник треба да нагласи да нема пожељних, очекиваних или тачних одговора, да

је нагласак на процесу откривања и сазнавања о себи и другима кроз размену. Осим

тога, важно је да постоји игровни контекст који помаже ученицима да се опусте и

ослободе, да пробају различите видове изражавања и симболизације унутрашњих

искустава, и да кроз игру истражују разноврсна, дивергентна решења за проблеме са

којима се суочавају. С обзиром на узраст ученика добро је у току часа комбиновати

различите активности и осмислити такву динамику рада којом се одржава њихова

пажња и мотивација за учествовањем. За овај предмет важно је обезбедити такав

начин седења ученика који омогућава свим учесницима да виде једни друге,

окренути лицем у лице.

Посебну пажњу треба обратити на последњу област програма где се претходно

стечена знања и вештине интегришу и практикују. Акције треба да буду мале и

изводљиве, али да имају све кораке. Ученике треба охрабривати када наиђу на

тешкоће и јасно указивати да си и неуспеле акције добре јер њиховом анализом

долазимо до увида који су кораци били погрешни. Бројни су примери тема у оквиру

којих се могу осмислити једноставне акције у корист права детета, а на нивоу

одељења/групе. На пример, вршњачка подршка је важан сегмент укупне подршке

инклузивног образовања, тако да је укљученост ученика у овај сегмент живота и рада

школе веома значајан. Он се огледа управо у заједничком промишљању наставника и

ученика на тему како осмислити план подршке, како га најуспешније реализовати,

водећи рачуна о потребама сваког ученика обухваћеног инклузивним образовањем.

Грађанско васпитање, као програм, део је ширег концепта образовања за демократију

и грађанско друштво и у том смислу је тесно повезано са другим предметима,

ваннаставним активностима и етосом школе. Најјача корелација је са српским

језиком и предметом свет око нас где се може користити тематско планирање.

Како је грађанско васпитање изборни програм, дешава се да се реализује у целом или

у делу одељења, мада се често реализује и у групи састављеној од ученика из више

одељења и зато се алтернативно користе оба израза одељење/група. Уколико је рад у

групи потребно је уложити додатни напор да се направи групна кохезија. Многи

садржаји програма су погодни за јачање добрих односа у групи, а посебно

активности на планирању и извођењу заједничких акција.


70

У овом предмету продукти ученичких активности имају посебан значај. Они могу

бити различите врсте као што су постери, аудио-визуелни записи, презентације,

прикази резултата истраживања и друго. Они се могу користи при интеграцији или

рекапитулацији обрађених садржаја, процени напредовања ученика, као и

самопроцени наставника колико успешно ради. Продукти се могу користити и ван

одељења/групе, на пример на изложби у холу школе, у школским новинама, сајту

школе.

За реализацију предмета и остваривање дефинисаних исхода врло је важна улога

наставника. Он је модел који својим понашањем доприноси стварању демократске

атмосфере која је погодна за размену и аргументовање идеја и мишљења међу

ученицима, он је тај који даје повратну информацију и подстиче ученике на

разумевање односа у групи. Он подржава ученике када им је тешко да се изразе,

помаже им у избору правих речи. Подстицајним питањима може да наведе ученике

да сагледају ситуацију из друге перспективе што је озбиљан захтев за ученике првог

разреда који су још увек у великој мери фокусирани на сопствене потребе, мисли,

осећања. Конструктивна комуникација и демократске процедуре нису само циљ већ и

начин да се остваре жељени исходи. Наставник треба да обезбеди да се на часу сваки

ученик осећа уважено, прихваћено и добродошло у својој различитости уз обавезу

поштовања и уважавања других и другачијих погледа и мишљења.

Оцењивање ученика у грађанском васпитању је усаглашено са Правилником о

оцењивању у основној школи и ученицима блиско јер се описно оцењују из свих

предмета.


71

ФАКУЛТАТИВНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ

РУСКИ ЈЕЗИК / НЕМАЧКИ ЈЕЗИК

2 часа недељно/ 2 часа недељно/

72 годишње / 72 годишње

Теме:

1. Школа (школски прибор, простор и активности)

2. Ја и моји другови (другови и особе из непосредног окружења, игре у складу са

годишњим добима)

3. Породица ( ужа и шира породица, суседи, пријатељи)

4. Празници (Нова година, Божић, Ускрс, рођендани...)

5. Мој дом (просторије и делови намештаја)

6. Исхрана (оброци, избор хране и пића, воће и поврће по годишњим добима, навике у

исхрани у земљи чији се језик учи)

7. Одећа (одевни предмети по годишњим добима)

8. Окружење (место и улица где станујем, важне установе у окружењу)

9. Остало (годишња доба, месеци, дани у недељи, делови дана)

Циљеви наставе у првом разреду су: идентификација и именовање особа и

објеката,представљање себе и других,поѕдрављање,раѕумевање команди и

питања,постављање и одговарање на једноставна питања,молбе и ѕахвалности,примање и

давање поѕива ѕа учешће у групној активности,изражавање допадања и

недопадања,именовање боја и бројање до 10.

Задаци наставе у првом разреду су да ученик почне да разликује језик који учи од других

језика,да разликује гласове језика који учи и реченичну интонацију,да разуме говор

наставника,аудио-бизуелни запис,песме,бројалице и краће дијалоге,да памти,понавља и

користи речи страног језика.Још један од задатака је да ученик научи да користи

формалне и неформалне поздраве као и да даје основне информације о себи и свом

окружењу.Оно што је такође битно је да ученик почне да уочава значај страног језика и

да схвата да различити језици имају исту вредност.

Основна метода која се користи у настави у првом разреду је комуникативна метода.Она

претпоставља да ученици у почетку само слушају и реагују,а тек потом почињу и да

говоре;инсистира на комуникативном аспекту употребе језика,односно на значењу

језичке поруке,никако на граматичкој прецизности исказа.Ова метода такође представља

да се знања ученика мере релативним а никако апсолутним критеријумима тачности

исказа.На овом узрасту настава се изводи искључиво усмено,без писања и читања,а уз

помоћ игре,дијалога,практичних радова (сецкање,бојење),певања и драматизације.

Наставна средства која најбоље прате ову методу наставе су:сликовница,радна

свеска,аудио материјал,постери,флеш картице и објекти из окружења.

Исходи наставе страног језика на крају првог разреда произилазе из горе наведених

циљева,задатака и метода.




72

ЧАС ОДЕЉЕЊСКОГ СТАРЕШИНЕ

1 ЧАС НЕДЕЉНО, 36 ГОДИШЊЕ

ТЕМЕ:

1. Ово је моја школа

2. Како одржавамо хигијену ?

3. Правила лепог понашања.

4. Моја породица

5. Решавање актуелних проблема

6. Будимо хумани

7. Мој добар друг –другарица.

8. Увредљиви надимци

9. Прослава празника

10. Дечја права.

11. Кад порастем ја ћу бити....

12. Да кажем слободно

13. Моја књига –Књига је мој пријатељ.

14. Наш успех

ДОПУНСКА НАСТАВА

Српски језик

Оперативни задаци:

- усвајање правилног изговарања гласова, гласовних скупова, речи и реченица;

- савладавање технике читања и писања на ћириличком писму;

- навикавање на употребу књижевног језика у говору и писању;

- формирање навике за читко, уредно и лепо писање;

- поступно увођење у доживљавање и разумевање књижевних текстова;

- уочавање врста књижевних дела према захтевима програма;

- усвајање основних књижевнотеоријских и функционалних појмова према

захтевима програма;

- оспособљавање за усмено и писмено препричавање, причање и описивање према

захтевима програма.

Садржај :

Учење читања и писања

Говорне вежбе

Самостално писање

План писања краћег састава

Основни наставни приступ учењу читања и писања остварује се применом гласовне

аналитичко-синтетичке методе. У њене структурне делове (приступне језичке

активности,аналитичка и синтетичка вежбања за усвајање појма гласа, писање слова,

читањеодговарајућег текста и разговор о њему, писање речи и реченица и сл.)

функционално иосмишљено интегришу се посебни поступци: одвојено, упоредно и

комбиновано учењечитања и писања, појединачно и групно усвајање слова - према

слободном опредељењуучитеља и у зависности од датих наставних околности.

Реченица; реч; глас и слово - препознавање.

Уочавање улоге гласа у разликовању значења речи.

Разликовање реченице као обавештења, питања и заповести изговором

(интонацијом) и препознавањем у тексту. Изговор и писање гласова ћ, ч, ђ, џ, х и р ако

ученицима причињавају тешкоће.


73

Употреба великог слова на почетку реченице, у писању личних имена и презимена,

имена насеља (једночлана).

Правилно потписивање (име, па презиме).

Употреба тачке на крају реченице. Место и функција упитника и узвичника у

реченици.

Слободно и усмерено: препричавање краћих и једноставнијих

текстова из буквара, читанке, часописа за децу, луткарских позоришних представа,

цртаних филмова, радијских и телевизијских емисија за децу.

Уочавање и именовање изразитих обележја једноставних предмета и омиљених играчака;

описивање биљака и животиња:

описивање биљака на основу заједничког посматрања; слободно описивање животиње

љубимца и описивање животиња на основу заједничког посматрања.



- препознају, разликују и исправно именују облике предмета, површи и линија;

- посматрањем и цртањем упознају тачку и дуж и стекну умешност у руковању

лењиром; - на једноставнијим, конкретним примерима из своје околине уочавају односе

између

предмета по облику, боји и величини;

- успешно одређују положај предмета према себи и предмета према предмету;

- уочавају разне примере скупова, припадање елемената скупу и користе речи: "скуп"

и "елемент", усвајајући значење везивањем за примере из природног окружења детета;

- науче да броје, читају, записују и упоређују бројеве до 100, као и да исправно

употребљавају знаке једнакости и неједнакости;

- савладају сабирање и одузимање до 100 (без прелаза преко десетице), разумеју

поступке на којима се заснивају ове операције, схвате појам нуле и уочавају њено

својство

у сабирању и одузимању, упознају термине и знаке сабирања и одузимања; науче да

правилно користе изразе "за толико већи" и "за толико мањи";

- упознају (на примерима) комутативност и асоцијативност сабирања (без употребе

ових назива);

- савладају таблицу сабирања и да до нивоа аутоматизације усвоје технику усменог

сабирања једноцифрених бројева и одговарајуће случајеве одузимања;

- одређују непознати број у одговарајућим једнакостима искључиво путем

"погађања";

- успешно решавају текстуалне задатке (с једном и две операције) у оквиру сабирања

и одузимања до 100 (помоћу састављања израза, као и обратно, да на основу датог израза

умеју да састављају одговарајуће задатке);

- упознају метар, динар и пару.

Садржај :

Предмети у простору и односи међу њима

Линија и област

Класификације предмета по својствима

Природни бројеви до 100

Мерење и мере

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА: Допунска настава оствариваће се најчешће

према унапред датом распореду. За 1. разред биће реализовано најмање 36 часова

допунске наставе, са ученицима који имају потешкоће у савладавању наставног градива.


74

ГЛОБАЛНИ ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА

ПРОЈЕКТНА НАСТАВА

Недељни фонд: 1 час Годишњи фонд: 36 часова

Редни број

Назив пројекта / –трајање

Исходи Ученикће бити у стању да:

Временска артикулација

IX X XI XII I II II III IV V VI

1. Слагалица трајање – 4 часа


учествује у вођеном и слободном разговору;

обликује усмену поруку служећи се одговарајућим речима;

усмено описује ствари из непосредног окружења;

Свет око нас

понаша се тако да уважава различитости својих вршњака и других људи;

сарађује са вршњацима у заједничким активностима;


преведе једноставне појмове и информације у ликовни рад;

црта на различитим подлогама и форматима папира;

користи материјал и прибор у складу са инструкцијама;

Грађанско васпитање сарађује и преузима различите

улоге у групи.

x

2. Кад год можеш, рециклирај трајање – 4 часа

Српски језик уме самостално

дапронађеинформације експлицитно изнете у тексту;

активно слуша и разуме садржај књижевноуметничког текста;

Свет око нас разликује природу од производа

људског рада на примерима из непосредног окружења;

одлаже отпад на предвиђена места;





Грађанско васпитање доприноси промоцији акције и

вреднује је.

x

3. Чист ваздух дубок удах трајање

Српски језик усмено описује ствари из


спаја више реченица у краћу

x x


75

– 5 часова

целину; уме да самостално

пронађеинформације експлицитно изнете у тексту;

Свет око нас

учествује у извођењу једноставних огледа којима испитује природне феномене;


повезујерезултате учења и рада са уложеним трудом;

Ликовна култура преобликује, сам или у сарадњи

са другима, употребне предмете мењајући им намену;


Грађанско васпитање

сарађује и преузима различите улоге у групи;

са другим ученицима доприноси промоцији акције и вреднује је.

4. Гозба за птице трајање –4 часа

Српски језик пронађе информације

експлицитно изнете у тексту; чита гласно, правилно и са

разумевањем;

спаја више реченица у краћу целину;

Ликовна култура преведе једноставне појмове и

информације у ликовни рад;

преобликује, сам или у сарадњи са другима, употребне предмете мењајући им намену;


Свет око нас идентификује биљке и

животиње из непосредног окружења на основу њиховог спољашњег изгледа;

понаша се тако да не угрожава биљке и животиње у непосредном окружењу;



х x

5. Фибоначијеви кругови трајање – 3 часа

Математика уочи правило и одреди следећи

члан започетог низа; именује геометријска тела и

фигуре;

групише предмете и бића са заједничким својством;


преведе једноставне појмове и информације у ликовни рад;

х x


76





6. Моја улица носи име трајање – 3 часа


пронађе информације експлицитно изнете у тексту.

правилно употреби велико слово;

примењује основна правописна правила;


информације у ликовни рад;




сарађује и преузима различите улоге у групи.

x

7. Омнибус –Басне у позоришту сенки трајање – 4 часа

Српски језик препозна басну и разуме њено

значење;

учествује у сценском извођењу текста;

напамет говори краће књижевне текстове;


информације у ликовни рад; црта на различитим подлогама

и форматима папира;

преобликује, сам или у сарадњи са другима, употребне предмете мењајући им намену;


Музичка култура изабере према литерарном

садржају одговарајући музички садржај;

учествује у школским приредбама и манифестацијама;



x

8. Јесте ли за шољу чаја? трајање – 8 часова


самостално пронађе информације експлицитно изнете у тексту;

обликује усмену поруку служећи се одговарајућим речима;

х x x


77

ОПЕРАТИВНИ ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА (тематска

интердисциплинарна настава)

Разред: први

Тема

седмице Сналажење у времену

Циљ

недеље Оспособљавање ученика за примену временских одредница и

сналажење у времену. Теме

дана

Понедељак Уторак Среда Четвртак Петак

Дан Сналажење током

дана

Седмица

Сналаже

ње

током

седмице

Сналажење у

времену

Наставни

садржај

МAT

СОН

СЈ

Линија

(крива,

права,

затворена,

отворена)

Облици

(круг,

правоугаоник

Бројеви прве десетице

Претходник,

следбеник

Редни бројеви

Приказивање

бројева помоћу

тачака на

бројевној правој

Бројеви

прве

десетице Приказива

ње бројева

помоћу

тачака на

бројевној

Бројеви прве

десетице

Редни бројеви Приказивање бројева

помоћу тачака на

бројевној правој

Свет око нас идентификује биљке из

непосредног окружења на основу њиховог изгледа;

понаша се тако да не угрожавају биљке у непосредном окружењу, не чупа биљке из корена;

повезујерезултате учења и рада са уложеним трудом:





разликује новчане апоене до 100 динара и упоређује их;


сарађује и преузима различите улоге у групи;

доприноси промоцији акције и вреднује је.

Укупно 36 часова


78

ЛК

ФЗВ

МК

, квадрат) правој

Претходни

к,

следбеник

Дан и делови

дана

Временске одреднице

пре, сада, после

Дани у седмици Временске

одреднице

јуче,

данас,

сутра

Дан, седмица,

Временске

одреднице

Разноврсни

текстови који

садрже речи

делова дана

Дневни планови и

распореди

Разноврсни

текстови који

садрже речи

дана у седмици

Недељни

планови и

распореди

Песма „Седмица“

Промена

осветљеност

и у току дана

(Обданица и

ноћ)

Стрип (Мој радни дан) Стрип (Радни и

нерадни дан) Стрип

(Дани у

седмици)

Одељењска

изложба радова и

стрипова

постављена

редоследом како су

настајали током

седмице

Игра „ Дан-

ноћ“

Вежбе обликовања за

различита доба дана

Ритмичка игра

„ Седмица“ Ритмичка

игра

„

Седмица“

Ритмичка игра

„ Седмица“


79


ЗА ДРУГИ РАЗРЕД

ПЛАН I I РАЗРЕД ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ

недељно годишње

Српски језик 5 180

Математика 5 180

Свет око нас 2 72

Ликовна култура 2 72


80

Музичка култура 1 36

Физичко васпитање 3 108

Енглески језик 2 72

ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ

(обавезни)

Верска настава/


1 36

Чувари природе/

Народна традиција/

Од играчке до рачунара

1 36

ФАКУЛТАТИВНИ НАСТ. ПРЕДМЕТИ

(нису обавезни)

Руски језик/

Немачки језик

2

2

72

72


ОБРАЗОВНОГА ВАСПИТНОГ РАДА


Допунска настава 1 36

Час одељењског

старешине

1 36

СРПСКИ ЈЕЗИК

180 ЧАСОВА ГОДИШЊЕ / 5 ЧАСОВА НЕДЕЉНО



81

I ЈЕЗИК

Граматика

Правопис

II КЊИЖЕВНОСТ

Читање текста

Тумачење текста

Књижевни појмови

Лектира

III ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

Основни облици усменог и писменог изеажавања

- Развијање љубави према матерњем језику и

потребе да се негује;

- Систематично и поступно упознавање

граматике и правописа српског језика;

-Овладавање нормативном граматиком и стилским могућностима српског језика

-Оспособљавање за успешно служење српским

језиком у различитим видовима његове усмене

и писмене употребе и у различитим

комуникативним ситуацијама ( улога

говорника, слушаоца, саговорника и

слушаоца)

-Развијање осећања за естетске вредности у

књижевној уметности

-Развијање смисла и способности за правилно,

течно, економично, уверљиво усмено и

писмено изражавање, богаћење речника,

језичког и стилског израза

- Усавршавање гласовног и читања у себи и

развојање љубави према књизи, дечјој

штампи;

- Оспособљавање ученика за доживљавање и

вредновање сценских остварења;

- Подстивање ученика на самостално језичко,

литерарно и сценско стваралаштво.

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ ПОСТИГНУЋА

1. Књижевност

Основни ниво


82

1сј. 1.5.1.- Препознаје књижевне родове на основу формалних одлика поезије, прозе и

драме

1сј. 1.5.2.- Препознаје књижевне врсте ( бајку и басну)

1сј.1.5.3.- Одређује главни догађај и ликове( који су носиоци радње) у

књижевноуметничком тексту

1сј. 1.5.4.- Одређује време и место дешавања радње у књижевноуметничком тексту

Средњи ниво

1сј. 2.2.7.- Изводи једноставне закључке на основу текста( предвиђа даљи ток радње;

објашњава расплет, уочава међусобну повезаност догађаја, на основу поступака јунака/

актера закључује о њиховим особинама, осећањима, намерама и сл.)

1сј. 2.2.8.- Износи свој став о садржају текста и образлаже зашто му се допада/ не допада,

због чега му је занимљив, незанимљив; да ли се слаже/ не слаже са поступцима ликова

1сј. 2.2.9.- Издваја делове текста који су му нејасни

Напредни ниво 1сј. 3.5.1.- Тумачи особине, понашање и поступке ликова позивајући се на текст

1сј. 3.5.2.- Уочава узрочно-последичне везе међу догађајима у тексту

1сј. 3.5.3.- Тумачи идеје у књижевноуметничком тексту, аргументује их позивајући се на

текст

2. Граматика


1сј. 1.4.2.- Препознаје граматичке категорије променљивих речи( род и број заједничких

именица) и глаголско време

1сј. 1.4.3.- Препознаје врсте реченица по комуникативној функцији ( обавештајне, упитне,

узвичне, заповедне) и по потврдности/ одричности( потврдне и одричне)

1сј. 1.4.4.- Препознаје антонимију

1сј. 1.4.5.- Познаје значења речи и фразеологизама који се употребљавају у свакодневној

комуникацији ( у кући, школи и сл.)

Средњи ниво 1сј. 2.4.5.- Препознаје субјекат и глаголски предикат

1сј. 2.4.6.- Одређује врсте реченица по комуникативној функцији ( обавештајне, упитне,

узвичне, заповедне) и по потврдности/ одричности( потврдне и одричне)

1сј. 2.4.7.- Саставља реченице различите по комуникативној функцији и облику

1сј. 2.4.8.- Препознаје синонимију

1сј. 2.4.9.- Познаје значења речи и фразеологизама који се јављају у школским

текстовима ( у уџбеницима, књигама из лектире и сл.) и правилно их употребљава

Напредни ниво 1сј. 3.4.4.- Одређује значења непознатих речи и фразеологизама на основу ситуације и

текста/ контекста у којем су употребљени

3. Правопис

Основни ниво 1сј. 1.3.1.- Пише писаним словима ћирилице

1сј. 1.3.2.- Уме да се потпише


83

1сј. 1.3.3.- Почиње реченицу великим словом, завршава је одговарајућим

интерпункцијским знаком

1сј. 1.3.4.- Употребљава велико слово приликом писања личних имена, назива места(

једночланих), назива школе

1сј. 1.3.5.- Пише кратким потпуним реченицама једноставне структуре

1СЈ.1.3.6. издваја наслов, углавном се држи теме

1СЈ.1.3.7. препричава кратак једноставан текст (до 400 речи)

1СЈ.1.3.8. користи скроман фонд речи (у односу на узраст); правилно их употребљава

1СЈ.1.3.9. пише кратку поруку (о томе куда иде, зашто касни, и сл.)

1СЈ.1.3.10. пише честитку (за Нову годину, рођендан), позивницу (за рођенданску

прославу, забаву), разгледницу (са летовања, зимовања, екскурзије)

Средњи ниво 1СЈ.2.3.1. зна и користи оба писма (ћирилицу и латиницу)

1СЈ.2.3.3. пише јасним и потпуним реченицама; варира језички израз (ред речи у

реченици, типове реченица, дужину реченице...)

1СЈ.2.3.4. држи се теме; излагање организује око основне идеје текста коју

поткрепљује одговарајућим детаљима

1СЈ.2.3.6. саставља кратак наративни текст

1СЈ.2.3.7. саставља кратак дескриптивни текст

1СЈ.2.3.8. користи фонд речи примерен узрасту; употребљава синониме (нпр. да

избегне понављање)

1СЈ.2.3.10. уме да попуни једноставан образац са основним подацима о себи (име,

презиме, име родитеља, година рођења, адреса, телефон; школа, разред, одељење)

Напредни ниво 1сј. 3.3.5.- Користи богат фонд речи ( у односу на узраст)

4. Усмено изражавање

1СЈ.0.1.1. познаје основна начела вођења разговора: уме да започне разговор,

учествује у њему и оконча га; пажљиво слуша своје саговорнике

1СЈ.0.1.2. користи форме учтивог обраћања

1СЈ.0.1.3. казује текст природно, поштујући интонацију реченице/стиха, без тзв.

„певушења“ или „скандирања“

1СЈ.0.1.4. уме да преприча изабрани наративни или краћи информативни текст на

основу претходне израде плана текста и издвајања значајних делова или занимљивих

детаља

1СЈ.0.1.5. уме самостално (својим речима) да описује и да прича на задату тему: држи

се теме, јасно структурира казивање (уводни, средишњи и завршни део казивања),

добро распоређујући основну информацију и додатне информације

1СЈ.0.1.7. уме у кратким цртама да образложи неку своју идеју

1СЈ.0.1.8. уме да одбрани своју тврдњу или став

5.Писмено изражавање

Основни ниво 1СЈ.1.3.1. пише писаним словима ћирилице

1СЈ.1.3.2. уме да се потпише

1СЈ.1.3.3. почиње реченицу великим словом, завршава је одговарајућим


84


1СЈ.1.3.4. употребљава велико слово приликом писања личних имена, назива места

(једночланих), назива школе

1СЈ.1.3.5. пише кратким потпуним реченицама једноставне структуре







Средњи ниво 1СЈ.2.3.1. зна и користи оба писма (ћирилицу и латиницу)








избегне понављање



Напредно ниво

1сј. 3.3.5.- Користи богат фонд речи ( у односу на узраст)

МАТЕМАТИКА




85

I ПРИРОДНИ БРОЈЕВИ ДО 100

II ГЕОМЕТРИЈСКА ТЕЛА И ФИГУРЕ

III МЕРЕЊЕ И МЕРЕ

- Ученици треба да усвоје елементарна

математичка знања и оспособити их за

примену истих у решавању разноврсних

задатака у животној пракси

-да ученици стичу основну математичку

културу потребну за откривање улоге и примене математике у различитим подручјима

човекове делатности за успешно настављање

образовања и укључивања у рад;

- Развојати способност посматрања, опажања,

логичког, критичког и апстрактног мишљења

-да ученици упознају најважније равне и

просторне геометријске фигуре и њихове

узајамне односе;

-да оспособи ученике за прецизност у

мерењу,цртању и геометријским

конструкцијама;

- Развијати способност изражавања

математичким језиком – јасно и прецизно

изражавање

- Савладати основне операције с природним

бројевима

- Оспособити ученике за прецизност у мерењу, цртању и геометријским

конструкцијама

-да интрепретацијом математичких садржаја и

упознавањем основних математичких метода

допринесе формирању правилног погледа на

свет и свестраном развитку личности ученика;

-да ученици стичу навику и обучавају се у

коришћењу разноврсних извора знања.


1. Природни бројеви до 100



86

1ма.1.1.1.- Зна да прочита и запише дати број, уме да упореди бројеве по величини и да

прикаже број на датој бројевној полуправој

1ма. 1.1.2.- Рачуна вредност бројевног израза са највише две операције сабирања и

одузимања у оквиру прве хиљаде

1ма. 1.1.3.- Множи и дели без остатка у оквиру прве стотине

1ма. 1.1.4.- Уме да на основу текста правилно постави израз са једном рачунском

операцијом

1ма. 1.1.5.- Уме да решава једноставне једначине у оквиру прве стотине

Средњи ниво 1ма. 2.1.1.- Уме да примени својство природних бројева( паран, непаран, највећи,

најмањи, претходни,следећи број) и разуме декадни бројевни систем

1ма. 2.1.3.- Сабира и одузима, рачуна вредност израза

1ма. 2.1.4.- Рачуна вредност израза са највише две операције

1ма. 2.1.5.- Уме да решава једначине

Напредни ниво 1ма. 3.1.1.- Уме да примени својства природних бројева у решавању проблемских

задатака

1ма. 3.1.2.- Зна својства операција сабирања и одузимања и уме да их примени

1ма. 3.1.3.- Уме да израчуна бројевну вредност израза са више операција, поштујући

приоритет

1ма. 3.1.4.- Уме да решава сложеније проблемске задатке дате у текстуалној форми

2. Линије. Геометријска тела и фигуре

Основни ниво 1ма. 1.2.1.- Уме да имеује геометријске објекте у равни( квадрат, круг, троугао,

правоугаоник, тачка, дуж, права, полуправа и угао) и уочава међусобне односе два

геометријска објекта у равни ( паралелност, нормалност, припадност)

1ма. 1.2.2.- Зна јединице за мерење дужине и њихове односе

1ма. 1.2.3.- Користи поступак мерења дужине објекта, приказаног на слици, при чему је

дата мерна јединица

Средњи ниво 1ма. 2.2.1.- Уочава међусобне односе геометријских објеката у равни

1ма. 2.2.2.- Претвара јединице за мерење дужине

3. Мерење и мере

Основни ниво 1ма. 1.4.1.- Уме да изрази одређену суму новца преко различитих апоена и рачуна са

новцем у једноставним ситуацијама

Средњи ниво 1ма. 2.4.1.- Уме да изрази одређену суму новца преко различитих апоена и рачуна са

новцем у сложенијим ситуацијама

1ма. 2.4.2.- Зна јединице за време ( секунда, минут, сат, дан, месец, година) и уме да

претвара веће у мање и пореди временске интервале у једноставним ситуацијама


87

4. Годишња систематизација

Основни ниво 1ма.1.1.1.- Зна да прочита и запише дати број, уме да упореди бројеве по величини и да

прикаже број на датој бројевној полуправој

1ма. 1.1.2.- Рачуна вредност бројевног израза са највише две операције сабирања и

одузимања у оквиру прве хиљаде

1ма. 1.1.3.- Множи и дели без остатка у оквиру прве стотине

1ма. 1.1.4.- Уме да на основу текста правилно постави израз са једном рачунском

операцијом

1ма. 1.1.5.- Уме да решава једноставне једначине у оквиру прве стотине

1ма. 1.2.1.- Уме да имеује геометријске објекте у равни( квадрат, круг, троугао,

правоугаоник, тачка, дуж, права, полуправа и угао) и уочава међусобне односе два

геометријска објекта у равни ( паралелност, нормалност, припадност)

1ма. 1.2.2.- Зна јединице за мерење дужине и њихове односе

1ма. 1.2.3.- Користи поступак мерења дужине објекта, приказаног на слици, при чему је

дата мерна јединица

1ма. 1.4.1.- Уме да изрази одређену суму новца преко различитих апоена и рачуна са


Средњи ниво 1ма. 2.1.1.- Уме да примени својство природних бројева( паран, непаран, највећи,

најмањи, претходни,следећи број) и разуме декадни бројевни систем

1ма. 2.1.3.- Сабира и одузима, рачуна вредност израза

1ма. 2.1.4.- Рачуна вредност израза са највише две операције

1ма. 2.1.5.- Уме да решава једначине

1ма. 2.2.1.- Уочава међусобне односе геометријских објеката у равни

1ма. 2.2.2.- Претвара јединице за мерење дужине

1ма. 2.4.1.- Уме да изрази одређену суму новца преко различитих апоена и рачуна са


1ма. 2.4.2.- Зна јединице за време ( секунда, минут, сат, дан, месец, година) и уме да

претвара веће у мање и пореди временске интервале у једноставним ситуацијама

Напредни ниво 1ма. 3.1.1.- Уме да примени својства природних бројева у решавању проблемских

задатака

1ма. 3.1.2.- Зна својства операција сабирања и одузимања и уме да их примени

1ма. 3.1.3.- Уме да израчуна бројевну вредност израза са више операција, поштујући

приоритет

1ма. 3.1.4.- Уме да решава сложеније проблемске задатке дате у текстуалној форми

СВЕТ ОКО НАС

72 ЧАСА ГОДИШЊЕ / 2 ЧАСА НЕДЕЉНО


88


I ЖИВА И НЕЖИВА ПРИРОДА

II ГДЕ ЧОВЕК ЖИВИ

III ЉУДСКА ДЕЛАТНОСТ

IV КРЕТАЊЕ У ПРОСТОРУ И ВРЕМЕНУ

-Подстицање дечјих

интересовања, питања, идеја и одговора у

вези са појавама, процесима и

ситуацијама у окружењу у складу са

њиховим конгитивно-развојним способностима.

- Слободно исказивање

својих запажања и предвиђања и самостално

решавање једноставних проблем ситуација.

- Развијање одговорног

односа према окрижењу

као и интересовања и спремности за његово

очување.

- Подстицање и развијање истраживачких

активности деце.


1. Где човек живи


89


1пд. 1.5.1.- Зна које друштвене групе постоје и ко су њени чланови

1пд. 1.5.2.- Зна основна правила понашања у породици, школи и насељу

1пд. 1.5.3.- Зна које људске делатности постоје и њихову улогу

1пд. 1.5.4.- Зна који су главни извори опасности по здравље и живот људи и основне мере

заштите

1пд. 1.5.5.- Зна поступке за очување и унапређивање људског здравља

1пд. 1.6.1.- Зна основне облике рељефа и површинских вода

1пд. 1.6.2.- Зна основне типове насеља и њихове карактеристике

Средњи ниво 1пд. 2.5.1.- Зна које су улоге различитих друштвених група и њихових чланова

1пд.2.5.2.- Зна која су права и обавезе чланова у различитим друштвеним групама

1пд. 2.6.1.- Препознаје и именује облике рељефа и површинских вода у свом месту и у

околини

1пд. 2.6.2.- Зна основне одлике рељефа и вода у држави Србији

2. Кретање у простору и времену

Основни ниво 1ПД.1.4.1. уме да препозна кретање тела у различитим појавама

1ПД.1.4.2. зна помоћу чега се људи оријентишу у простору: лева и десна страна,

стране света, адреса, карактеристични објекти

1ПД.1.4.3. уме да одреди стране света помоћу Сунца

1ПД.1.4.4. зна јединице за мерење времена: дан, недеља, месец, година, деценија и век

1ПД.1.4.5. уме да прочита тражене информације са часовника и календара


1пд. 2.4.1.- Зна да кретање тела зависи од силе која на њега делује, врсте подлоге и

облика тела

1пд. 2.4.2.- Зна да се светлост креће праволинијски

3. Људска делатност

Основни ниво 1ПД.1.3.4. зна основна својства материјала: тврдоћа, еластичност, густина,

растворљивост, провидност, намагнетисаност

1ПД.1.3.5. зна да својства материјала одређују њихову употребу и препознаје

примере у свом окружењу

1ПД.1.3.6. зна промене материјала које настају због промене температуре, услед

механичког утицаја и деловања воде и ваздуха

1пд. 1.2.3.- Разликује повољно и неповољно деловање човека по очување природе



90

1пд. 2.3.3.- Разликује материјале који су добри проводници топлоте и електрицитета од

оних који то нису

1пд. 2.3.4.- Зна да топлотна и електрична проводљивост материјала одређује њихову

намену и препознаје примере у свом окружењу

Напредни ниво 1пд. 3.3.2.- Примењује знање о променама материјала за објашњење појава у свом

окружењу

4. Жива и нежива природа

Основни ниво 1ПД.1.1.1. прави разлику између природе и производа људског рада

1ПД.1.1.2. зна ко и шта чини живу и неживу природу

1ПД.1.1.3. зна заједничке карактеристике живих бића

1ПД.1.1.4. уме да класификује жива бића према једном од следећих критеријума:

изгледу, начину исхране, кретања и размножавања

1ПД.1.1.5. препознаје и именује делове тела живих бића

1ПД.1.1.6. разликује станишта према условима живота и живим бићима у њима

1пд. 1.2.3.- Разликује повољно и неповољно деловање човека по очување природе


1ПД.2.1.1. разуме повезаност живе и неживе природе на очигледним примерима

1ПД.2.1.2. зна основне разлике између биљака, животиња и људи

1ПД.2.1.3. примењује вишеструке критеријуме класификације живих бића

1ПД.2.1.4. зна улогу основних делова живих бића

Напредни ниво 1пд. 3.1.1.- Разуме повезаност живе и неживе природе на мање очигледним примерима

1пд. 3.1.2.- Разуме функционалну повезаност различитих делова тела живих бића

ЛИКОВНА КУЛТУРА



91


I КРЕТАЊЕ ОБЛИКА У ПРОСТОРУ

II ДЕЈСТВО СВЕТЛОСТИ НА КАРАКТЕР ОБЛИКА

III АМБИЈЕНТ – СЦЕНСКИ ПРОСТОР

IV ЛЕПО ПИСАЊЕ СА КАЛИГРАФИЈОМ

V КОНТРАСТ

VI РАЗНЕ ВРСТЕ ЗНАКОВА И СИМБОЛА

VII ИНДИВИДУАЛНО КОРИШЋЕЊЕ РАЗНИХ МАТЕРИЈАЛА

ЗА РАД

VIII ЈЕДНОБОЈНА КОМПОЗИЦИЈА УПОТРЕБНИХ ПРЕДМЕТА

IX ЗАМИШЉАЊА

X ПРЕОБЛИКОВАЊЕ МАТЕРИЈАЛА ИЛИ ПРЕДМЕТА

- Развијати и подстицати стваралачко

мишљење код ученика.

- Развијати способност за опажање: облика,

величине, боја, светлине.

- Развијати љубав према вредностима

израженим у делима свих облика уметности.

- Стварати интересовање и потребу за

посећивање изложби, музеја, галерија.

МУЗИЧКА КУЛТУРА



92


I ИЗВОЂЕЊЕ МУЗИКЕ

Певање

Свирање

II СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ

III СТВАРАЊЕ МУЗИКЕ

- Развијање дечјег интересовања и

креативности у музици, оспособити их за

разумевање музичког изражавања, упознати

их са уметничком традицијом и културом свога и других народа;

- Неговање хорског и оркестарског

извођења музике

- Стицање навике слушања музике,

подстицање доживљаја, разумевање

музичких порука, упознавање основа

музичке писмености музичке уметности;

- Развијање критичког мишљења;

- Подстицање стваралачког ангажовања –

извођење, слушање, истраживање и

стварање звука;

- Подстицање да музиком оплемењује и

улепша живот.

ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ

108 ЧАСОВА ГОДИШЊЕ / 3 ЧАСА НЕДЕЉНО


93


I ХОДАЊЕ И ТРЧАЊЕ

II СКАКАЊЕ И ПРЕСКАКАЊЕ

III ВЕЖБЕ УПОРОМ РУКАМА

IV БАЦАЊА И ХВАТАЊА

V ВИШЕЊА И ПЕЊАЊА

VI ВЕЖБЕ НА ТЛУ

VII ВЕЖБЕ РАВНОТЕЖЕ

VIII ВЕЖБЕ РЕКВИЗИТИМА

IX РИТМИЧКЕ ВЕЖБЕ И НАРОДНИ ПЛЕСОВИ

- Развијати моторичке способности и

усавршавати их;

- Утицати на правилно држање тела;

- Формирање морално – вољних квалитета

личности;

- Развијање свести о потреби здравља и о

чувању истог, као и о очувању природе и човекове средине.

- Оспособљавање ученика да стечена умења,

знања и навике користе у свакодневним

условима живота и рада

ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК



94



ОБАВЕЗАН ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТ

ВЕРСКА НАСТАВА-православни катихизис

ТЕМЕ ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ ИСХОДИ

I WELCOME TO SCHOOL

II HELLO, FRIENDS

III A HAPPY FAMILY

IV WE ARE HAPPY

V HOME, SWEET HOME

VI LET'S EAT

VII GET DRESSED

VIII MY WORLD

- Оспособити ученике да на

страном језику комуницирају

на основном нивоу у

усменом облику о темама из

њиховог окружења

- Да се деци развију основне

комуникативне компетенције

на језику који уче

- Да се код деце развију

позитивна осећања према

језику који уче (тзб.

Сензитивитација на стране

језике)

- развијати мотивацију за

учење страних језика

- подстицати употребу

страног језика у личне сврхе

и из задовољства

Ученик треба да:

- Разликује језик који

учи од других језика

- Разликује гласове

језика који учи и

реченичну интонацију

- Разуме говор

наставника, аудио-

визуелни запис, песме,

бројалице, кратке

дијалоге, прикупља

информације, разуме

инструкције и

адекватно реагује на

њих, богати речник

- Правилно изговара

гласове, речи и изразе и

правилно интонира

реченицу

- Користи формалне и

ноформалне поздраве

- Говори једноставно о

себи и другима

- Изражава своје

потребе уважавајући

потребе других

- Тражи и даје

информацију

- Учествује у игри

- Уочава значај језика и

схвата да различити

језици имају исту

вредност


95


ОБАВЕЗАН ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ

ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ


I БОГ ЈЕ ЗАЈЕДНИЦА ЛИЧНОСТИ ОЦА, СИНА И

СВЕТОГА ДУХА (биће као заједница, као љубав)

II ЛИТУРГИЈА КАО ИКОНА БУДУЋЕГ ВЕКА, ЦАРСТВА

БОЖИЈЕГ

III ЛИТУРГИЈА – ОТКРИВАЊЕ БОГА

IV СТРУКТУРА ЛИТУРГИЈЕ

V ЛИТУРГИЈА ЈЕ И ПРИСУСТВО ХРИСТОВО И ИШЧЕКИВАЊЕ ДОЛАСКА ХРИСТОВОГ

VI ПРАВОСЛАВНА ИКОНОНОГРАФИЈА ПОКАЗУЈЕ

СТАЊЕ СВЕТА И ЧОВЕКА У БУДУЋЕМ ВЕКУ

- Прихватање да је постојање израз

заједништва личности, а да личност

постоји само у заједници слободе са

другом личношћу;

- Ученик треба да уочи да литургија није

обичан догађај;

- Упознати структуру литургије;

- Разликовати радње на литургији;

- Уочити да је Исус Христос, иако

физички одсутан, присутан на

Литургији као плод наше љубави према њему.


96



I 1. Сусрет родитеља, наставника и ученика

2. Упознавање ученика са садржајем предмета и начином рада

II 1. Репортери

2. Поносим се што

3. Изражавање захвалности другоме

III 1. Речник осећања

2. Како се ко осећа

3. О стиду и срамоти 4. Љубомора

5. Кривица

6. Ја и љубав

7. Моје потребе

IV 1. Како да кажем

2. Слушање и неслушање

3. Да ли се чујемо

4. Чујем ти срце

V 1. Кад ја нећу

2. Посредовање у сукобу између дечака и девојчица

3. Посредовање у сукобу између ученика истог пола

4. Посредовање у сукобу између родитеља и деце

VI 1. Породично стабло

2. Жирафе у учионици

3. Шта се коме допада

4. Шта можемо да урадимо

VII 1. Дечја права

2. Моја одговорност 3. Кад деца крше дечја права

4. Кад родитељи крше дечја права

5. Кад одрасли у школи крше дечја права

6. Различити смо али су нам права иста

VIII 1. Ја то већ умем

2. Шта кад се то деси

3. Мој омиљени јунак из приче/бајке/филма

4. Сарадња

IX 1. Ја пре, ја после

2. Презентација резултата рада родитељима

- Подстицање групног рада, договарање и

сарадња са вршњацима и одраслима

- Подстицање развоја самосвести,

самопоштовања и уважавања других

- Оспособљавање ученика да препознају и

разумеју сопствена осећања и потребе, и њихову међусобну повезаност и да штите и

остварују своје потребе на начин који не

угрожава друге

- Развијање комуникативне способности,

невербалне и вербалне комуникацији,

вештина ненасилне комуникације

- Оспособљавање ученика за примену

вештина ненасилне комуникације у

решавању сукоба и вршњачком посредовању

- Оспособљавање ученика да упознају

непосредно друштвено окружење и

сопствено место у њему и да активно

доприносе развоју школе по мери

- Оспособљавање ученика да упознају и

уважавају дечја права и да буду способни да

активно учествују у њиховом остваривању

- Развијање и неговање основних људских

вредности

- Евалуација-приказати поштовање себе и

других

ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ

ЧУВАРИ ПРИРОДЕ


97



РУСКИ ЈЕЗИК / НЕМАЧКИ ЈЕЗИК 2 часа недељно/ 2 часа недељно/

72 годишње 72 годишње


I ЖИВОТНА СРЕДИНА

II ПРИРОДНЕ ПОЈАВЕ И ПРОМЕНЕ У ЖИВОТНОЈ СРЕДИНИ

III ЗАГАЂИВАЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

IV ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ЗАШТИТА ЗДРАВЉА

- Знати појам животна средина и њене елементе

- Стицање знања о појавама које угрожавају

животну средину

- Развијање радозналости, креативности и

истраживачких способности као и основних

елемената логичког и критичког мишљења


98

ТЕМЕ:

1. Школа (школски прибор, простор и активности)

2. Ја и моји другови (другови и особе из непосредног окружења, игре у складу са


3. Породица ( ужа и шира породица, суседи, пријатељи)

4. Празници (Нова година, Божић, Ускрс, рођендани...)

5. Мој дом (просторије и делови намештаја)

6. Исхрана (оброци, избор хране и пића, воће и поврће по годишњим добима, навике у

исхрани у земљи чији се језик учи)

7. Одећа (одевни предмети по годишњим добима)

8. Окружење (место и улица где станујем, важне установе у окружењу)

9. Остало (годишња доба, месеци, дани у недељи, делови дана)

Циљ наставе страног језика је да оспособи ученика да на страном језику комуницира на

основном нивоу у усменом и писаном облику о темама из његовог непосредног

окружења. Затим, да подстакне развијања свести о сопственом напредовању ради јачања

мотивације за учење језика, да стимулише машту, креативност и радозналост и да

подстиче употребу страног језика у личне сврхе и из задовољства.

Задаци наставе руског и немачког језика у трећем разреду

подразумевају:

разумевање говора (препознавање гласова, акцента и интонације;

разумевање кратких дијалога, прича и песама о познатим темама

највише до 50 речи; разумевање кратких усмених порука у вези са

личним искуством и активностима на часу);

разумевање писаног текста (препознавање слова, усвојених речи и

реченица и правописних знакова приликом читања, ученик изражава

у писаној форми кратке поруке до 30 речи);

усмено изражавање (разговетно изговарање гласова, акцентовање

речи; давање основних информација о себи и свом окружењу;

описивање познате радње и ситуације уз коришћење познатих

реченичких модела); писмено изражавање (преписивање,

допуњавање, писање речи и краћих реченица у вези са познатим

писаним текстом или визуелним подстицајем уз поштовање правописа; писање личних

података, попуњавање честитке...)

Поред комуникативне методе, почиње се и са разумевањем писаног текста и писања већ

усвојених садржаја. Увежбава се разумевање писаног језика кроз повезивање гласова и

групе слова, замењивање цртежа речима, проналажење недостајуће речи, повезивање

речи и слике...

Наставна средства која се користе у трећем разреду су: уџбеник, радна свеска, аудио

материјал, постери, флеш картице. ОБРАЗОВНИ СТАНДАРД: А1 који је у складу са

европским стандардима учења страних језика

ПРОГРАМ РАДА ДОПУНСКЕ НАСТАВЕ

СРПСКИ ЈЕЗИК Циљ допунске наставе српског језика јесте да ученици овладају основним

законитостима српског књижевног језика на којем ће се усмено и писмено правилно

изражавати, да упознају, доживе и оспособе се да тумаче одабрана књижевна дела.


99

- поступно и систематично упознавање граматике и правописа српског језика;

- развијање смисла и способности за правилно, течно, економично и уверљиво

усмено и писмено изражавање, богаћење речника, језичког и стилског израза;

- увежбавање и усавршавање гласног читања

- развијање потребе за књигом, способности да се њоме самостално служе као

извором сазнања;

САДРЖАЈИ

Реченица - обавештење, питање и заповест.

Уочавање потврдних и одричних реченица.

Препознавање главних делова реченице (предикат, субјекат).

Именице и глаголи (уочавање и препознавање).

Разликовање основних глаголских облика за исказивање садашњег, прошлог и

будућег времена; разликовање потврдних и одричних глаголских облика.

Употреба великог слова у писању личних имена и презимена, надимака уз лично име,

имена животиња, вишечланих географских имена и улица (једноставнија решења).

Писање адресе.

Писање речце ли у упитним реченицама и речце не уз глаголе у одричним

реченицама.

Скраћенице за мере (корелација са наставом математике).

Тачка. Упитник. Узвичник. Две тачке и запета у набрајању.

Усвајање латинице - читање и писање у другом полугодишту.



допунске наставе из Српског језика, са ученицима који имају потешкоће у савладавању

наставног градива.


Циљ допунске наставе математике у основној школи јесте: да ученици усвоје

елементарна математичка знања која су потребна за схватање појава и зависности у животу и

друштву;

да оспособи ученике за примену усвојених математичких знања у решавању разноврсних

задатака из животне праксе, за успешно настављање математичког образовања и за

самообразовање;

САДРАЖАЈИ

таблица множења једноцифрених бројева и одговарајући случајеви дељења;

јединице: дециметар, центиметар, час, минут, дан, седмица, месец;

основна својства рачунских операција

таблица множења једноцифрених бројева (до аутоматизма);

четири основне рачунске операције у оквиру прве стотине;

решавати једначине (наведене у програму) на основу зависности између резултата и

компонената операције;

једноставнији задаци са 1-2 операције;

мерење дужи у центиметрима, дециметрима и метрима;

цртање изломљене линије, правоугаоника и квадрата на квадратној мрежи;


100



допунске наставе из Математике, са ученицима који имају потешкоће у савладавању

наставног градива.


1 ЧАС НЕДЕЉНО, 36 ГОДИШЊЕ

ТЕМЕ:
















101


ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД

ПЛАН I I I РАЗРЕД ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ




102


Природа и друштво 2 72






(обавезни)



1 36




1 36





2

2

72

72






старешине

1 36



Циљ наставе је да ученици овладају основним законитостима српског књижевног

језика на којем ће се усмено и писмено изражавати, да упознају, доживе и оспособе се да


103

тумаче одабрана књижевна дела, позоришна, филмска и друга књижевна остварења из

српске и светске баштине.

ОБЛАСТ САДРЖАЈИ ЗАДАЦИ

ЈЕЗИК Граматика

Правопис

Ортоепија


Лектира (домаћа и

школска, препоручени

текстови и итекстови по

избору учитеља)

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

Основни облици

усменог и писменог

изражавања

Именице Глаголи

Придеви

Реченица

Употреба великог слова при писању имена

народа, вишечланих географских имена,

празника, наслова књига часописа Писање датума

Писање назива улица

Писање бројева словима

Писање речце НЕ и Ли

Интерпункцијски знак на крају реченице

Писање сугласника Ј у речима између

самогласника и – о и о – и

Писање скраћеница

Правилно изговарање гласова Ч, Ћ, Џ, Ђ и

Х Интонација реченице: тон и јачина гласа у

изговарању реченице; реченични акценат;

интонационо подешавање гласа при

изговарању реченица различитог значења;

значај брзине и паузе у говору

Лирика (ритам, песничка слика, поређење, основна обележја народних, лирских и

родољубивих песама)

Епика (фабула, књижевни лик, пишчев

говор, односи између ликова, препознавање

ауторске и народне бајке)

Драма (радња у драми, развој драмског

сукоба, драмски лик и глумац, сценски

простор)

Препричавање

Причање

Описивање

Извештавање

Усмена и писмена вежбања (ортоепске

вежбем ортографске вежбе, диктати,

Стицање основних појмова о именицама, глаголима и

придевима

Савладавање појма и главних

делова просте реченице у тексту

Уочавање управног говора у

тексту

Оспособљавање ученика за

правилну примену правописних

правила приликом сваке врсте

писменог изражавања

Увежбавање правилног и

систематично усавршавање

читања и изговарања речи, реченица, акценатских целина

Поступно, систематично и

доследно оспособљавање

ученика за читање, разумевање и

доживљавање и аналитичко процењивање различитих

књижевних форми

Оспособљавање ученика за

доживљавање и вредновање

сценских остварења

Развијање поштовања и жеље за

неговањем културне баштине

нашег народа

Овладавање усменим и писменим изражавањем према захтевима

програма

Увежбавање правилног изговора

речи, реченица и текстова

Правилно преписивање текстова

са ћирилице на латиницу


104

синтаксичке и стилске вежбе) Схватање основног и пренешеног

значења речи, грађење речи

Неговање културе слушања

саговорника

Лектира

Лирика Народна песма Женидба врапца Подунавца Народна песма: Двије сеје брата не имале Бранко Радичевић : Циц Јован Јовановић Змај: Пролећница Војислав Илић: Први снег Григир Витез: Какве је боје поток Десанка Максимовић:ВОЖЊА Драган Лукић: Шта је отац Душан Васиљев: Зима Душан Радовић: Замислите Душан Костић : Септембар Бранислав Црнчевић: Љутито мече Љубивоје Ршумовић: Домовииа се браи и лепотом Добрица Ерић: Славуј и сунце Милован Данојлић: Љубавна песма Брамко Миљковић: Песма о цвету Мирослав Антић: Шта је највеће Обичајне иародне лирске песме ( избор) Избор из поезије Душана Радовића

Епика Народна песма: Марко Краљевић и бег Костадин

Народна басна: Вук ијагње

Езоп: Корњача и зец

Народна приповетка: Ceemu Саеа и сељак без среће

Народне приповетке; Ветар и сунце; Свијету се не можеугодити

Народна бајка: Чардак ии па небу ни на земљи

Десанка Максимовић: Прича ораку кројачу

Бранко Ћопић: Мачак отишао у хајдуке

Стеван Раичковић : Бајка о белом коњу

Гроздана Олујић: Стаклареваљубав

Бранко В. Радичевић: Самоћа Стојанка Грозданов -Давидовић: Прича и добројроди

Арапска народна приповетка: Лае и човек у Браћа Грим: Бајке( избор) Оскар Вајлд: Себични џин

Сун Ју Џин" Свитац тражи пријатеља

Пјер Грипари: Заљубљеие ципеле

Драма

Душан Радовић: А зашто он вежба

Алсксандар Поповић: Лед се moпu

Јованка Јоргачевић: Никад два добра


105


Књижевност

Основни ниво:

-препознаје књижевне родове на основу формалних одлика поезије, прозе и драме

-препознаје књижевне врсте (бајку и басну)

-одређује главни догађај и ликове (који су носиоци радње) у књижевноуметничком тексту

-одређује време и место дешавања радње у књижевноуметничком тексту

Средњи ниво:

-разликује лирску од епске песме

-одређује фолклорне форме (кратке народне умотворине – пословице, загонетке,

брзалице)

-препознаје риму, стих и строву у лирској песми

-одређује карактеристичне особине, осећања, изглед и поступке ликова; и односе међу

ликовима у књижевноуметничком тексту

-уочава везе међу догађајима (нпр. одређује редослед догађаја у књижевноуметничком

тексту)

-разликује приповедање од описивања и дијалога

-разуме фигуративну употребу језика у књижевноуметничком тексту

-чита текст природно, поштујући интонацију реченице/стиха; уме да одреди на ком месту

у тексту је пауза, место логичког акцента;

који део текста треба прочитати брже, а који спорије

-изводи једноставне закључке на основу текста (предвиђа даљи ток радње, објашњава ,

објашњава расплет, уочава међусобну повезаност догађаја, на основу поступака

јунака/актера закључује о њиховим особинама, осећањима, намерама и сл.)

-изводи једноставне закључке у вези са текстом, анализирајући и обједињујући

информације исказане у различитим деловима текста (у различитим реченицама,

пасусима, пољима табеле)

-раздваја битне од небитних информација, одређује след догађаја у тексту

-успоставља везу између информација исказаних у линеарном и нелинеарном тексту

(нпр.проналази део/детаљ који је приказан на илустрацији, у табели, или на дијаграму

-одређује основни смисао текста и његову намену

-препознаје фигуративно значење у тексту

-износи свој став о садржају текста и образлаже зашто му се допада/не допада, због чега

му је занимљив/незанимљив; да ли се слаже са поступцима ликова

-издваја делове текста који су му нејасни

-вреднује примереност илустрација које прате текст; наводи разлоге за избор одређене

ситуације

Напредни ниво:

-изводи сложеније закључке на основу текста и издваја делове текста који их

поткрепљују; резимира наративни текст

-представља текст у одговарајућој нелинеарном форми (уноси податке из текста у дату

табелу или дијаграм)

-процењује сврху информативног текста у односу на предвиђену намену (нпр. који од два

текста боље описује дату слику, да ли је упутство за (познату) игру потпуно и сл.)


106

-објашњава и вреднује догађаје и поступке ликова у тексту (нпр.објашњава зашто је лик

поступио на одређен начин, или вреднује крај приче у односу на своја предвиђања током

читања текста, или износи свој став о догађајима из текста)

-тумачи особине, понашање и поступке ликова позивајући се на текст

-уочава узрочно-последичне везе међу догађајима у тексту

-тумачи идеје и књижевноуметничком тексту, аргументује их позивајући се на текст

Језик (граматика и правопис)


-препознаје врсте речи (именице, заменице, придеве, бројеве и глаголе)

-препознаје граматичке категорије променљивих речи (род и број заједничких именица) и

глаголско време (презент, перфекат и футур)

-препознаје врсте реченица по комуникативној функцији (обавештајне, упитне, узвичне,

заповедне) и по потврдности/одричности (потврдне и одричне)

-препознаје антонимију

-познаје значења речи и фразеологизама који се употребљавају у свакодневној

комуникацији (у кући, школи и сл.)


-одређује врсте речи (именице, заменице, придеве, бројеве и глаголе)

-препознаје подврсте речи (властите и заједничке именице; описне и присвојне придеве)

-препознаје граматичке категорије глагола (лице, број и род) и уме да пребаци глаголе из

једног глаголског времена у друго

-препознаје субјекат и глаголски предикат

-одређује врсте реченица по комуникативној функцији (обавештајне, упитне, узвичне,

заповедне) и по потврдности/одричности (потврдне и одричне)

-саставља реченице различите по комуникативној функцији и облику

-препознаје синонимију

-познаје значења речи и фразеологизама који се јављају у школским текстовима (у

уџбеницима, књигама из лектире и сл.) и правилно их употребљава


-именује врсте и подврсте речи (властите и заједничке именице; описне и присвојне

придеве, глаголе)

-уме да промени облик променљивих речи према задатом критеријуму: заједничких

именица и придева према броју и роду, глагола према лицу, броју и времену

-препознаје прилошке одредбе за време, место и начин

-одређује значења непознатих речи и фразеологизама на основу ситуације и

текста/контекста у којем су употребљени

-употребљава речи у основном и пренесеном/фигуративном значењу

Говорна и писана култура изражавања


-познаје основна начела вођења разговора: уме да започне разговор, учествује у њему и

оконча га, пажљиво слуша своје саговорнике

-користи форме учтивог обраћања

-казује текст природно, поштујући интонацију реченице/стиха, без тзв.“певушења“ или

„скандирања“


107

-уме да преприча изабрани наративни или краћи информативни текст на основу

претходне израде плана текста и издвајања значајних делова или занимљивих детаља

-уме самостално (својим речима) да описује и да прича на задату тему: држи се теме,

јасно структурира казивање (уводни, средишњи и завршни део казивања), добро

распоређујући основну инмформацију и додатну информацију

-уме на занимљив начин да почне и заврши своје причање

-уме у кратким цртама да образложи неку своју идеју

-уме да одбрани своју тврдњу или став

-пише писаним словима ћирилице

-уме да се потпише

-почиње реченицу великим словом, завршава је одговарајућим интерпункцијским знаком

-употребљава велико слово приликом писања личних имена, назива места (једночланих),

назива школа

-пише кратким потпуним реченицама једноставне структуре

-издваја наслов, углавном се држи теме

-препричава кратак једноставан текст (до 400 речи)

-користи скроман фонд речи (у односу на узраст); правилно их употребљава

-пише кратку поруку (о томе куда иде, зашто касни и сл.)

-пише честитку (за Нову годину, рођендан), позивницу (за рођенданску прославу, забаву),

разгледницу (са летовања, зимовања, екскурзије)


-зна и користи оба писма (ћирилицу и латиницу)

-употребљава велико слово приликом писања имена држава и места и њихових

становника; користи наводнике при навођењу туђих речи; правилно пише присвојне

придеве (-ов/-ев/-ин/-ски/-чки/-шки); правилно пише гласове ћ, ч, ђ, џ; правилно пише

сугласник ј у интервокалској позицији; правилно пише речцу ли и речцу не; употребљава

запету при набрајању

-пише јасним и потпуним реченицама; варира језичких израз (ред речи у реченици,

типове реченица, дужину реченице...)

-држи се теме; излагање организује око основне идеје текста коју поткрепљује

одговарајућим детаљима

-језички израз прилагођава комуникативној ситуацији (формалној/неформалној)

-саставља кратак наративни текст

-саставља кратак дескриптивни текст

-користи фонд речи примерен узрасту; употребљава синониме (нпр.да избегне

понављање)

-исправља свој текст (критички чита написано, поправља текст и исправља грешке)

-уме да попуни једноставан образац са основним подацима о себи (име, презиме, име

родитеља, година рођења, адреса, телефон, школа, разред, одељење)

-пише писмо (приватно) и уме да га адресира


-пише јасним, потпуним, добро обликованим реченицама; користи разноврсне

синтаксичке конструкције, укључујући и сложене

-јасно структурира текст (уводни, средишњи и завршни део текста); добро распоређује

основну информацију и додатне информације унутар текста и пасуса

-прилагођава језичко-стилски израз типу текста

-саставља кратак експозиторни текст

-користи богат фонд речи (у односу на узраст)

-издваја пасусе


108



Ц И Љ:

ЗАДАЦИ:

- Оспособљавање ученика да на енглеском

језику комуницирају на основном нивоу у

усменом и писменом облику о темама из

њиховог непосредног окружења;

- подстицање развијања свести о

сопственом напредовању ради јачања

мотивације за учење језика;

- стимулисање маште, креативности и

радозналости;

- подстицање употребе страног језика у

личне сврхе и из задовољства.

- разумевање говора ( препознавање гласова, акцента, ритма и интонације; разумевање

кратких дијалога, прича и песама о познатим

темама; разумевање кратких усмених порука у

вези са личним искуством и активностима на часу);

- разумевање писаног текста ( препознавање слова, усвојених речи и реченица и

правопиисних знака приликом читања);

- усмено изражавање ( разговетно изговарање

гласова, акцентовање речи, поштовање ритма и

интонације; давање основних информација о

себи и свом окружењу; описивањ познате радње и ситуације уз коришћење познатих

радњи и реченичких модела);

- интеракција ( размењивање са

саговорницима неколико основних исказа у

вези са конкретном ситуацијом; размењивање

информација о хронолошком и метеоролошком времену; учествовање у комуникацији;

препознавање неразумљивог уз постављање

питања и тражење објашњења);

- писмено изражавање ( преписивање,

допуњавање, писање речи и краћих реченица у вези са познатим писаним текстом или

визуелним подстицајем, уз поштовање

правописа; писање личних података; прављење

спискова са различитим наменама; попуњавање честитке)

- знања о језику ( препознавање основних

граматичких елемената; коришћење језика у учтивој комуникацији; разумевање везе између

сопственог залагања и постигнућа у језичким

активностима).


109

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

КОМУНИКАТИВНЕ

ФУНКЦИЈЕ

Школа - школски простор,активности,излети

Ја и моји другови - дружење,спорт

Породица и блиско окружење - шира

породица,суседи,пријатељи; кућни љубимци

и обавезе према њима

Празници - Божи,Нова година,Ускрс и др.

Мој дом - обавезе у кући

Исхрана - оброци,омиљена храна,здрава

храна; навике у исхрани у земљи чији се језик

учи

Одећа - одевни предмети,прикладно одевање

Окружење - место,улица где станујем;

важнеустановеуокружењу(биоскоп,позориште,

пошта,музеј,банка,болница)

Остало - годишња доба,месеци,дани у

недељи,делови дана.

поздраваљање;

упознавање, представљање себе и

других (казивање имена, узраста, места становања);

именовање и описивање лица,

делова тела,других живих бића, предмета, просторија и сл. у односу на њихова физичка својства (величина, облик, боја);

тражење и давање обавештења о другом лицу, предмету и сл.

описивање места где се лице,

предмет и сл. налазе;

тражење и давање обавештења у

вези сналажења у простору;

тражење и давање обавештења о

ономе што се дешава у тренутку говора;

тражење и давање дозволе;

захваљивање;

извињење,прихватање извињења;

давање једноставних упутстава и

наредби;

исказивање молбе, учтивог захтева;

изрицање забране;

изражавање припадања и

поседовања;

казивање бројева;

казивање броја телефона;

изражавање броја;

тражење и давање обавештења о

времену на часовнику;

казивање делова дана, дана у

недељи, месеци, годишњих доба; описивањ евременских прилика везаних за годишња доба;

изражавање способности/

неспособности;

изражавање допадања/ недопадања;

изражавање лепих жеља (честитање рођендана, празника и сл.);

предлагање да се нешто заједно уради/ прихватање предлога;

нуђење/ прихватање понуђеног;

описивање уобичајених активности;

постављање једноставних питања и

давање кратких одговора;

привлачење пажње (погледај!

слушај!).




110



Циљ наставе математике је да ученици усвоје елементарна математичка знања

која су потребна за схватање појава и зависности у животу и друштву, да оспособи

ученике за примену усвојених математичких знања у решавању разноврсних задатака из

животне праксе, за успешно настављање и самообразовање, као и да доприносе развијању

менталних способности, формирању научног погледа на свет и свестраном развитку

личности ученика.


БЛОК БРОЈЕВА

ДО 1000

Декадно записивање и читање бројева до

1000.

Писање бројева римским цифрама.

Сабирање и одузимање бројева до 1000.

Множење и дељење бројева до 1000.

Дељење са остатком у блоку бројева до 1000.

Множење и дељење троцифреног броја

једноцифреним.

Изрази Коришћење заграда и њихово изостављање.

Својства рачунских операција и њихова

примена на трансформисање израза и

рачунске олакшице.

Једначине облика:

Х+13=25; 125-Х=25; 5*Х=225

Неједначине облика:

Х>15; Х<245; скуп решења неједначине.

Текстуални задаци.

Разломци облика 1/а (а<10)

Употреба знакова за скуп и припадност скупу

Савладавање читања, писања и

упоређивања бројева до 1000.

Упознавање читања и писања

римских цифара (I,V,X,L,C,D,M)

Коришћење све четири рачунске

операције приликом израде

математичких израза

Схватање појма „остатак при

дељењу”

Примена знања таблице множења

на множење и дељење

троцифреног броја

Упознавање зависности резултата

од компонената операције

Израчунавање вредности

бројевног израза са највише три

операције

Читање и записивање рачунских

операција помоћу слова

Решавање једноставних једначина и неједначина у скупу до 1000

Успешно решавање текстуалних

задатака

Упознавање и правилно

записивање разломака чији је

бројилац 1, а именилац мањи или

једнак 10

Уочавање скупа, правилно

обележавање скупа и схватање

припадности елемената скупу


111

СКУПОВИ

ГЕОМЕТРИЈСКИ

ОБЈЕКТИ И ЊИХОВИ

МЕЂУСОБНИ ОДНОСИ


Кружница и круг

Цртање круга помоћу шестара

Угао и врсте углова

Права и полуправа

Паралелне и нормалне праве и њихово

цртање помоћу обичног и троугаоног лењира

Правоугаоник и квадрат

Троугао

Обим правоугаоника, квадрата и торугла

Цртање правоугаоника, квадрата и троугла

помоћу лењира и шестара

Милиметар и километар

Килограм и литар

Година и век

Односи између мањих и већих мера у оквиру једне мерне групе

Формирање представа о правој и

полуправој Уочавање правог, тупог и оштрог

угла

Цртање праве. полуправе, углова

Цртање нормалних и паралелних

правих, правоугаоника, квадрата,

троугла и кружнице

Стицање представа о

подударности фигура

Одређивање обима правоугаоника,

троугла и квадрата

Упознавање мерења дужине

Упознавање мерења масе тела

Упознавање мерења запремине

течности

Упознавање нивух мерних

јединица за време


112


Блок бројева до 1000


-зна да прочита и запише дати број, уме да упореди бројеве по величини и да прикаже

број на датој бројевној полуправој

-рачуна вредност бројевног израза са највише две операције сабирања и одузимања у

оквиру прве хиљаде

-множи и дели без остатка (троцифрене бројеве једноцифреним) у оквиру прве хиљаде

-уме да, на основу текста, правилно постави израз са једном рачунском операцијом

-уме да решава једноставне једначине у оквиру прве хиљаде


-уме да примени својства природних бројева (паран, непаран, највећи, најмањи,

претходни, следећи број) и разуме декадни бројни систем

-уме да одреди десетицу, стотину и хиљаду најближу датом броју

-сабира и одузима, рачуна вредност израза

-рачуна вредност израза с највише две операције

-уме да решава једначине


-уме да примени својства природних бројева у решавању проблемских задатака

-зна својства операције сабирања и одузимања и уме да их примени

-уме да израчуна бројеву вредност израза са више операција, поштујући приоритет

-уме да решава слошеније проблемске задатке у текстуалној форми

-уме да одреди решења неједначине са једном операцијом

-уме да препозна разломак а/b (b је мање или једнако 10, а је мање од b), када је графички

приказан на фигури подељеној на b делова

-уме да израчуна n-ти део неке целине и обрнуто, упоређује разломке облика 1/ n (n је

мање или једнако 10)

Геометријске фигуре и њихови међусобни односи


-уме да именује геометријске објекте у равни (квадрат, круг, троугао, правоугаоник,

тачка, дуж, права, полуправа и угао) и уочава међусобне односе два геометријска објекта

у равни (паралелност, нормалност, припадност)

-зна јединице за мерење дужине и њихове односе

-користи поступак мерења дужине објекта приказаног на слици, при чему је дата мерна

јединица


-уочава међусобне односе геометријских објеката у равни

-претвара јединице за мерење дужине

-уме да израчуна обим троугла, квадрата и правоугаоника када су подаци дати у истим

мерним јединицама


113

Напредни ниво: -уме да израчуна обим троугла, квадрата и правоугаоника

Мерење и мере


-зна коју јединицу мере да употреби за мерење задате запремине течности (l, dl, ml)

-зна коју јединицу мере да употреби за мерење задате масе (g, kg, t)

-уме да чита једноставније графиконе, табеле и дијаграме


-зна јединице за време (секунда, минут, сат, дан, месец, година) и уме да претвара веће у

мање и пореди временске интервале у једноставним ситуацијама

-претвара јединице за мерење запремине течности из већих у мању

-претвара јединице за мерење масе из већих у мање

-уме да користи податке приказане графички или табеларно у решавању једноставних

задатака и уме графички да представи дате податке


-зна јединице за време (секунда, минут, сат, дан, месец, година, век) и уме да претвара из

једне јединице у другу и пореди временске интервале у сложенијим ситуацијама

-претвара јединице за мерење запремине течности

-претвара јединице за мерење масе


114

ПРИРОДА И ДРУШТВО


Циљ наставе јесте упознавање себе, свог природног и друштвеног окружења и

развијање способности за одговоран живот у њему.


ПРИРОДА

ЧОВЕК

ДРУШТВО

Мој завичај

Нежива природа

Веза живе и неживе

природе

Облици рељефа у окружењу

Облици појављивања воде у окружењу

Животне заједнице (састав земљишта,

влажност, утицај светлости и топлоте, биљни

и животињски свет, ланав исхране) и међусобни утицаји у животној заједници

Копнене животне заједнице

Култивисане животне заједнице

Карактеристични биљни и животињски свет

копнених животних заједница

Значај и заштита рељефа

Водене животне заједнице

Карактеристични биљни и животињски свет

водених животних заједница

Значај и заштита вода и водених животних

заједница

Разлике и сличности воде и других течности

Понашање материјала у води и другим

течностима

Промене при загревању и хлађењу течности

Основне карактеристике течности

Ваздух притиска и покреће

Променљивост облика и запремине

Промене које настају при загревању и

хлађењу ваздуха

Ћврсто, течно, гасовито – разлике и

сличности

Промене материјала и објеката – повратне и

неповратне

Својства земљишта и њихов значај за живи

свет Својства воде и ваздуха која су значајна за

живи свет и људску делатност

Кружење воде у природи

Временске прилике и њихов значај за живот

у окружењу

Различити звуци у природи као последица

кретања

Повезаност животних заједница и улога

човека у очувању природне равнотеже

Развијање основних појмова о

природном и друштвеном

окружењу и уочавање њихове

повезаности

Развијање основних појмова о завичају


животним заједницама

Темељно изучавање животних

заједница у завичају

Развијање способности уочавања

основних својстава објеката,

појава и процеса у окружењу и

уочавање њихове повезаности

Развијање еколошке свести

Стицање елементарне научне

писмености кроз извођење

једноставних огледа

Оспособљавање за самостално

учење и примену стеченог знања

Развијање радознаслости,

интересовања и способности за активно упознавање окружења

Развијање способности за

самостално уочавање основних

својстава неживе природе, њихову

могућу промену у зависности од

различитих утицаја

Уочавање везе између живе и

неживе природе Утицај неживе природе на живу и

обратно

Развијање основних елемената

логичког размипљања

Схватање човека као регулатора

односа између неживе и живе

природе


115

КРЕТАЊЕ У

ПРОСТОРУ И ВРЕМЕНУ

НАШЕ НАСЛЕЂЕ

Некад и сад

МАТЕРИЈАЛИ И

ЊИХОВА УПОТРЕБА

ЉУДСКА ДЕЛАТНОСТ

Различити облици кретања и њихове основне

карактеристике

Кретање производи звук

Када и како тела падају, клизају се и

котрљају се наниже

Оријентација према Сунцу и одређивање главних страна света

Оријантација помоћу плана насеља

Оријентација на географској карти

Републике Србије

Временске одреднице

Како откривамо прошлост

Трагови прошлости:материјални,

писани,усмени и обичајни Чувајмо и негујемо остатке прошлости

Одређивање ближе и даље прошлости

Мој завичај и његова прошлост

Ликови из наше народне ризнице

Знаменити људи нашег краја

Специфичне промене материјала под

топлотним и механичким утицајима

Електрична проводљивост воде, водених раствора и ваздуха

Ваздух – топлотни изолатор

Магнетна својаства материјала

Својства материјала одређују њихову

употребу

Значај и неопходност рециклирања

материјала и рационалне потрошње од стакла

, пластике, метала

Сакупљање и раздвајање отпада за

рециклажу (папир, пластика, лименке...)-

активност

Становништво нашег краја

Дечја права, правила група

Производне и непроизводне делатности

људи и њихова међузависност

Село и град, њихова повезаност и

међуусловљеност

Саобраћајнице у окружењу

Међусобни утицаји човека и окружењеа, утицај на здравље и живот

Спознавање различитих облика

кретања и уочавање узрока и

последица кретања

Уочавање када и како тела падају,

клизају се и котрљају

Оспособљавање за сналажење у простору и времену

Умеће приказивања сликом и

моделом објеката из природе и

њихово препознавање на плану

насеља, географској карти...

Разликовање материјала и њихових топлотних

проводљивости

Спознавање да се материјали и

тела мењају под топлотним и

механичким утицајима

Уочавање да различити

материјали имају различита

својства која се мењају под

различитим утицајима

Препознавање различитих група

људи, по начину живота, језику и

говору

Препознавање занимања људи

карактеристичних за крај у коме

живимо

Разликовање и именовање врста

насеља у завичају

Познавање врста саобраћајних средстава и знакова


116


Природа, човек, друштво


-прави разлику између природе и производа људског рада

-зна ко и шта чини живу и неживу природу

-зна заједничке карактеристике живих бића

-уме да класификује жива бића према једном од следећих критеријума: изгледу,

начину исхране, кретања и размножавања

-препознаје и именује делове тела живих бића

-разликује станишта према условима живота и живим бићима у њима


-разуме повезаност живе и неживе природе на очигледним примерима

-зна основне разлике између биљака, животиња и људи

-примењује вишеструке критеријуме класификације живих бића

-зна улогу основних делова живих бића

-разуме повезаност услова живота и живих бића у станишту

-разуме међусобну зависност живих бића у животној заједници

-зна које су улоге различитих друштвених група и њихових чланова

-зна која су права и обавезе чланова у различитим друштвеним групама

-разуме повезаност и међузависност различитих људских делатности


-разуме повезаност живе и неживе природе на мање очигледним примерима

-разуме функционалну повезаност различитих делова тела живих бића

Кретање у простору и времену


-уме да препозна кретање тела у различитим појавама

-зна помоћу чега се људи оријентишу у простору: лева и десна страна, стране света,

адреса, карактеристични објекти

-уме да одреди стране света помоћу Сунца

-зна јединице за мерење времена: дан, недеља, месец, година, деценија, век)

-уме да прочита тражене информације са часовника и календара

-зна основне типове насеља и њихове карактеристике

-зна географски положај и основне одреднице државе Србије: територија, границе, главни

град, симболи, становништво


-зна да кретање тела зависи од силе која на њега делује, врсте подлоге и облика тела

-зна да се светлост креће праволинијски

-уме да пронађе основне информације на географској карти Србије: највећа и најважнија

насеља, облике рељефа и површинских вода

-уме да пронађе и упише тражене информације на ленти времена

-препознаје и именује облике рељефа и површинских вода у свом месту и у околини


117

-зна основне одлике рељефа и вода у држави Србији

-разуме повезаност природно-географских фактора – рељефа, вода, климе – и делатности

људи


-уме да чита географску карту примењујући знања о странама света и значењу

картографских знакова

Наше наслеђе


-зна најважније догађаје, појаве и личности из прошлости

-зна основне информације о начину живота људи у прошлости

-зна шта су историјски извори и именује их


-зна редослед којим су се јављали важни историјски догађаји, појаве и личности

-уочава сличности и разлике између начина живота некад и сад

-препознаје основна културна и друштвена обележја различитих историјских периода

-препознаје на основу карактеристичних историјских извора о ком историјском периоду

или личности је реч


-зна шта је претходило, а шта је уследило након важних историјских догађаја и појава

Материјали


-зна основна својства воде, ваздуха и земљишта

-зна да су вода у природи, ваздух и земљиште састављени од више материјала

-зна да различите животне намирнице садрже различите састојке

-зна основна својства материјала: тврдоћа, еластичност, густина, растворљивост,

провидност, намагнетисаност

-зна да својства материјала одређују њихову употребу и препознаје примере у свом

окружењу

-зна промене материјала које настају због промене температуре, услед механичког

утицаја и деловања воде и ваздуха


-зна сложенија својства воде и ваздуха: агрегатно стање и кретање

-зна да су различита својства воде, ваздуха и земљишта последица њиховог различитог

састава

-разликује материјале који су добри проводници топлоте и електрицитета од оних који то

нису

-зна да топлотна и електрична проводљивост материјала одређује њихову употребу и

препознаје примере у свом окружењу

-разликује повратне и неповратне промене материјала



118

-разуме како загревање и хлађење воде и ваздуха утичу на појаве у природи

-примењује знање о променама материјала за објашњење појава у свом окружењу

Људска делатност


-зна које људске делатности постоје и њихову улогу

-зна који су главни извори опасности по здравље и живот људи и основне мере заштите

-зна поступке за очување и унапређивање људског здравља


-разуме повезаност и међузависност различитих људских делатности


119



Циљ наставе је да подстиче и развија учениково стваралачко мишљење и деловање


КОРИШЋЕЊЕ РАЗНИХ

МАТЕРИЈАЛА ЗА

КОМПОНОВАЊЕ

КОМПОЗИЦИЈА И

ПОКРЕТ У

КОМПОЗИЦИЈИ

ОРНАМЕНТИКА

ПРОСТОР (ПОВЕЗИВАЊЕ

РАЗНИХ ОБЛИКА У

ЦЕЛИНУ)

ОДАБИРАЊЕ

СЛУЧАЈНО

ДОБИЈЕНИХ

ЛИКОВНИХ ОДНОСА

ПО ЛИЧНОМ ИЗБОРУ

УЧЕНИКА

ПЛАКАТ, БИЛБОРД,

РЕКЛАМА

Дорада и пробиколвање започетих облика

Појмови: медијуми – проширени медијуми

Композиција линија

Композиција боја

Композиција светлина и сенки

Композиција разних материјала у складу са

проширеним медијумима

Линеарна орнаментика

Површинска орнаментика

Тродимензионална оранментика

Аутоматски начин цртања

Субјективно осећање простора

Илузија простора Илузија линије, површине

Облици и боје у простору

Шаљиви простор

Појмови: простор, илузија простора

Слика случај (извођење емотивно – афективних садржаја према избору ученика)

Појмови: машта

Визуелне информације, поруке, препоруке

Појмови: визуелна порука

Развијање способности ученика за

опажање облика, величина,

положаја облика у природи

Усвајање појма

„композиција“

Опажање светлина и сенки

Коришжење боја за изражавање

осећања

Оспособљавање ученика да

препознају орнамент у

непосредном окружењу

Усвајање појма „орнамент“

Уочавање могућности изражавања

линијом, облицима и бојама

Развијање дечје маште

Развијање ученикове прецизности Усвајање појмова „простор“ и

„илузија простора“

Развијање самосталности у раду и

изражавању ликовним средствима

Развијање критичког односа према

плакатима, билбордима и

рекламама Развијање визуелног

комуницирања

Усвајање појма „визуелно

комуницирање“


120

ЛИКОВНЕ ПОРУКЕ

КАО МОГУЋНОСТ

СПОРАЗУМЕВАЊА

ЛИКОВНА ДЕЛА И

СПОМЕНИЦИ

КУЛТУРЕ; ДЕЛА

САВРЕМЕНИХ

МЕДИЈУМА

Распознавање карактеристика инсеката,

животиња

Препознавање карактеристика професија код

људи

Ширење културне свести

Посете: галерије, музеј, изложба

Развијати свест о потреби живе

природе

Увођење ученика у различите

могућности комуникације

Развијање љубави према

вредностима израженим у делима

свих облика уметности

Подстицати интересовање и

потребе за посећивање изложби,

галерија, музеја и чување

културних добара


121



Циљ наставе је развијање интересовања, музичке осетљивости и креативности;

оспособљавање за разумевање могућности музичког изражавања; развијање осетљивости

за музичке вредности упознавањем музичке традиције и културе свог и других народа.



Певање

Свирање


СТВАРАЊЕ МУЗИКЕ


Певање и извођење музичких игара

Певање модела и наменских песама као

звучна припрема за поставку музичке

писмености

Свирање пратње за бројалице, песме, игре

на музичким инструментима

Свирање једноставних песама на

мелодијским инструментима Орфовог

инструментаријума На основу искуства у извођењу музике,

препознати исвирати делове песама

Слушање воклано – инструменталних

композиција за децу и кратких

композиција различитог садржаја, облика

и расположења

Слушање народних песама и игара

Ритмичким и звучним ефектима креирати

једноставне пратње за бројалице, песме,

приче, стихове, музичке игре

Креирање покрета уз музику

Смишљање музичких питања и одговора,

ризмичка допуњалка, мелодијска допуњалка

Импровизовање дијалога на мелодијским

инструментима Орфовог

инструментаријума

Развијање музичке осетљивости

и интересовања за музику

Неговање способности извођења

музике

Свирање такта, ритма, мелодије,

паузе

Препознавање различитих

тонских боја, различитог темпа,

динамичке разлике

Оспособљавање ученика да наведу примере присуства

музике у свакодневном животу

Упознавање традиционалне и

уметничке музике свог и других

народа

Коришћење различитих извора

звукова (глас, тело, Орфом

инструментаријум)

Упознавање основа музичке

писмености и изражајних

средстава музичке уметности

Подстицање стваралачког

ангажовања у свим музичким

активностима


122

ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ 108 ЧАСОВА ГОДИШЊЕ / 3 ЧАСА НЕДЕЉНО

Циљ физичког васпитања јесте да разноврсним и систематским активностима допринесе

интегралном развоју личности ученика ( когнитивном, афективном,моторичком), развоју

моторичких способности, усавршавању и примени моторичких умења, навика и теоријских знања у свакодневним и специфичним условима живота и рада.


АТЛЕТИКА

- Техника трчања

- Скокови

- Скок у вис

- Скок у даљ

- Бацања - Бацања лоптице у циљ

ВЕЖБЕ НА СПРАВАМА И ТЛУ

- Вежбе на тлу

- Прескок

- Вратило

- Клупа, ниска греда

- Паралелни разбој до висине груди

- Дохватни кругови

РИЗМИЧКА ГИМНАСТИКА И

НАРОДНИ ПЛЕСОВИ

- Окрети

- Скокови

- Вијача

- Лопта

- Плесови

ОСНОВИ ТИМСКИХ ИГАРА

- Рукомет

- Кошарка

- Одбојка

АКТИВНОСТИ У ПРИРОДИ

(обавезни програм)

- Јесењи крос - Пролећни крос

МИНИМАЛНИ ОБРАЗОВНИ

ЗАХТЕВИ

- Развијати и усавршавати моторичке способности

- Подстицање раста, развоја и утицање на правилно држање тела

- Оспособљавање ученика да стечена учења, навике користе у

свакодневним условима живота и рада

- Формирање морално – вољних квалитета личности

- Развијање координације, гипкости, равнитеже и експлозивне снаге

- Задовољавање основних дечјих потреба за кретањем и игром

- Формирање и овладавање елементарним облицима кретања-

„моторичко оспособљавање”-

- Стварање услова за социјално прилагођавање ученика на колективан живот и рад

- Развијање свести о потреби здравља и о чувању истог, ако и о

чувању природе и човекове средине


123

ОБАВЕЗАН ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ:

ВЕРСКА НАСТАВА -православни катихизис


САДРЖАЈ ЗАДАЦИ

- Бог је створио јединствени свет и то као многе

кнкретне врсте ни из чега (узрок посотјања света

јесте Божја слобода)

- Последице створености по природу и њено постојање (конкретност врста и бића значи

њихову међусобну раздељеност –

индивидуалност, али и њихову потенцијалну

пропадљивост, смрт, зато што су створене ни из

чега)

- Стварање човека на крају свега створеног по

„икони и подобију Божијем” (разлика између

природе и личности код човека)

- Евхаристија као свет у малом (Литургија као сједињење свих створења преко човека Исуса

Христа с Богом Оцем)

- Ставарање света и човека у православној

иконографији

Ученици треба да:

- уоче да конкретни људи као личности нису постојали

пре него што су се родили

- спознају да је Бог из љубави створио свет за вечност;

- уоче да је Бог створио свет као скуп конкретних врста;

- запазе да је Бог на крају свега створио човека као

личност;уоче разлику између природе и личности

код човека;

- уоче да се структура створеног света огледа у

Литургији


124

ОБАВЕЗАН ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТ




Сусрет родитеља, ученика и наставника

Упознавање ученика са садржајима предмета и

начином рада

Сличности и разлике

Полни стереотипи у играма

Последице полних стереотипа

Последица уопштених судова

Појава искључивања у групи

Понашање које одступа од очекиваног

Односи у одељењу

Односи млађи – старији

Дискриминација по узрасту

Пријатељство

Лаж као морални прекршај

Припадање групи

Крађа као морални прекршај

Односи међу пријатељима

Обавезе у кући

Договаање у породици

Права и одговорности у заједници Слобода избора

Кућни ред школе

Оцењивање

Демократија у учионици

Доношење одлука на нивоу одељења

Планирање акција

Сукоби и њихово решавање

Кажњавање

Насиље у школи

Лажна солидарност

Одговорност за направљену штету

Последице лажи

Циљ оправдава средство

Однос према животињама

Природа и ја

Брига о природи

Евалуација

- подстицање групног рада, договарање и сарадња са

вршњацима и одраслима

- уважавање различитости и особености; уочавање и

превазилажење стереотипа за пол, узраст, изглед,

понашање и порекло

- пријатељство и моралне дилеме у вези са тим;

- развијање појма пријатељства и моралног расуђивања

(крађа, лаж)

- развијање позитивног става појединца према

заједници

- оспособљавати ученике да се одговорно односе према

правилима друштва

- оспособљавање ученика за примену вештина

ненасилне комуникације у решавању сукоба у

вршњачком посредовању

- развијање моралног расуђивања

- развијање екеолошке свести; брига о животињама и

биљкама

- евалуација- приказати поштовање себе и других


125



36 ЧАСОВА ГОДИШЊЕ / 1 ЧАС НЕДЕЉНИ


ЖИВОТНА СРЕДИНА

-Повезивање основних елемената животне средине и њихов значај.

- Утицај човека на животну средину (

квалитет ваздуха, воде, земљишта...).

- Правила понашања у природи.

ПРИРОДНЕ ПОЈАВЕ И ПРОМЕНЕ У

ЖИВОТНОЈ СРЕДИНИ

- Природне појаве и промене у непосредној

животној средини.

- Уочавање ( природних) промена на живој

природи у непосредној околини. Везе између

животиња и биљака, станишта и начин живота;ланци исхране.

ЗАГАЂИВАЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Загађивање воде ( извори , последице и

заштита).

- Загађивање ваздуха ( извори , последице

и заштита).

Загађивање земљишта ( извори , последице и

заштита).

Бука ( извори , последице и заштита).

Посматрање и истраживање извора

загађивања животне средине ( активно

истраживање у непосредној околини). Истраживање промена у непосредној

околини (узрочнопоследичне везе)

преко једноставних огледа.

ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Активно упознавање и заштита ћивотне

средине ( организовање активности Чувара

природе ван учионице).

Најчешће угрожене биљке и животиње и

њихова заштита. - Одговоран однос према

животињама ( кућни љубимци, пси луталице...). Чување и уређивање животног и

радног простора (акција). Сакупљање и

раздвајање отпада ( акција). Правилан однос

према себи и животној средини.

Право на здраву животну средину, критички

и отворен став ( сарадња са локалном

средином, друштвом за заштиту животне

средине, друштвом за заштиту животиња...)-

-разумевање појава везаних за непосредну животну средину;

препознавање негативних појава у човековом односу према животној средини ( квалитет воде, ваздуха, земљишта, хране

биљног и животињског света);

- уочавање узрочно-последичних веза у животној средини;

- уочавање узрочно-последичних веза у животној средини

извођењем једноставних огледа;васпитавање ученика да чува и

уређује просотр у коме живи и учи;

- стицање навика одговорног понашања према животињама;

развијање интересовања и способности за активно упознавање и чување животне средине;

-решавање једноставних проблем-ситуација-самостално и'у тиму;

развијање правилног става и критичког мишљења;


Наведени садржаји намају за циљ само усвајање знања већ су у

овом узрасту ученика усмерени на примену и практичну

реализацију знања стечених у првом и другом разреду.

Програмом су одређени само општи циљеви и задаци у целини,,а

даља, оперативна разрада циљева и задатака , препуштена је

учитељима који сами креирају време, место извођења и број часова

за одређене програмске садржаје. Реализација баставних садржаја

поред наставног процеса на часу ( описивањем, цртањем,

огледом...), неопходна је и ван школског простора у непосредном окружсњу, школи у природи , излетима, рекреативној настави(

посматрањем, праћењем, истраживањем, сакупљањем и

организовањемразних акција). Изборни наставни предмет Чувари

природе пружа могућности за корелацију са свим другим наставним

предметима јер су му садржаји мултидисциплинарни.


126


НАРОДНА ТРАДИЦИЈА

36 ЧАСОВА ГОДИШЊЕ / 1 ЧАС НЕДЕЉНИ

Циљ предмета увођење ученика у активности ревитализације традиције кроз

непосредно упознавање материјалне и духовне традицијске културе свог народа у ужем и

ширем окружењу. Тежиште је заправо на продубљивању, проширивању и

систематизовању знања које су ученици понели од куће, кроз њихов активан

истраживачки рад.


ПИТАЈ СВОЈУ БАКУ

РАДОВИ И ПРАЗНИЦИ

ЗИМСКИ ХЛЕБОВИ И

ПРОЛЕЋНО БИЉЕ

КУЋА

ТРАДИЦИОНАЛ-НИ ЗАНАТИ

Развијање знања о разлици између фолклорног и актуелног окружења кроз

рад на бајкама, легендама, причама, песмама и пословицама, играма,

загонеткама, успаванкама, разбрајалицама и знања о фолклорном наслеђу

у поређењу са данашњом културом

Проширивање знања о разлици између градског и сеоског начина живота,

основних сезонских радова и обичајно - обредних радњи везаних за те радове, као и основних и општих празника и обичајно - обредних радњи

везаних за те празнике

Усвајање знања о фолклорним празницима и знања о извођењу сезонских

радова и обичаја

Проширивање знања о узајамној повезаности човека и природе кроз

упознавање значаја лековитих биљака и житарица

Проширивање знања у познавању разлике између отвореног и затвореног

простора и разлике између настањивог и ненастањивог простора Познавање резличитих облика становања

Елементарно познавање структуре традиционалне куће

Упознавање и и зучавање традиционалних заната и производње у поређњу

са данашњим начином производње

Упознавање различитих тредиционалних заната у окружењу

Стицање елементарних знања о појединим тредиционалним занатима

(пекарт, посластичар, ковач, кројач, јорганџија...)

Упознавање са фолклорним вероваењима као пратећим формама

традиционалних заната

Упознавање карактеристичних обичајно - обредних облика понашања везаних за одређене традиционалне занате

Упознавање Типичних традиционалних заната урбаних и руралних

средина

Схватање значаја о чувању и неговању треадиционалних заната

.


127





Циљ наставе страног језика је да оспособи ученика да на страном језику комуницира

на основном нивоу у усменом и писаном облику о темама из његовог непосредног




ТЕМЕ ЗАДАЦИ

1. Школа (школски прибор,

простор и активности)

2. Ја и моји другови (другови и

особе из непосредног окружења,

игре у складу са годишњим

добима)

3. Породица ( ужа и шира

породица, суседи, пријатељи) 4. Празници (Нова година,

Божић, Ускрс, рођендани...)

5. Мој дом (просторије и

делови намештаја)

6. Исхрана (оброци, избор

хране и пића, воће и поврће по

годишњим добима, навике у

исхрани у земљи чији се језик

учи)

7. Одећа (одевни предмети по


8. Окружење (место и улица где станујем, важне установе у

окружењу)

9. Остало (годишња доба,

месеци, дани у недељи, делови

дана)

-разумевање говора (препознавање гласова, акцента и интонације;




-разумевање писаног текста (препознавање слова, усвојених речи и



-усмено изражавање (разговетно изговарање гласова, акцентовање





писаним текстом или визуелним подстицајем уз поштовање правописа;

писање личних података, попуњавање честитке...)

Поред комуникативне методе, почиње се и са разумевањем писаног текста и писања

већ усвојених садржаја. Увежбава се разумевање писаног језика кроз повезивање гласова

и групе слова, замењивање цртежа речима, проналажење недостајуће речи, повезивање


Наставна средства која се користе у трећем разреду су: уџбеник, радна свеска,

аудио материјал, постери, флеш картице.


128

ДОПУНСКА НАСТАВА Српски језик


- овладавање техником читања и писања на оба писма;

- савладавање просте реченице (појам, главни делови);

- стицање основних појмова о именицама, придевима и глаголима;

- постепено увођење у тумачење основне предметности књижевног дела (

- овладавање усменим и писменим изражавањем према захтевима програма

(препричавање, причање, описивање, извештавање);

- постепено упознавање методологије израде писменог састава.

Садржај :

- Вежбе читања ( усавршавање технике читања )

- Вежбе писања ( ћирилично и латинично писмо )

- Развијање елементарне писмености ( састављено и растаљено писање речи, велико

слово )

- Основни садржаји из граматике

- Писмено и усмено изражавање

-


Оперативни задаци


- савладају читање, писање и упоређивање природних бројева до 1000;

- успешно обављају све четири рачунске операције до 1000;

- упозната својства операција користе за рационалније (лакше) рачунање;

- упознају римске цифре (I, V, X, L, C, D, M)

- знају да решавају једноставније једначине у скупу бројева до 1000;

- формирају представе о правој и полуправој;

- уочавају и умеју да цртају прав, оштар и туп угао;

- знају да цртају паралелне и нормалне праве, квадрат, правоугаоник, троугао и

кружницу (помоћу лењира, троугаоника и шестара);

Садржаји :

- Читање и писање бројева

- Рачунске операције ( сабирање,одузимање,множење и дељење )

- Једначине

- Геометрија

- Једноставни текстуални задаци

-



допунске наставе , са ученицима који имају потешкоће у савладавању наставног градива


129

ЧАС ОДЕЉЕЊСКОГ СТАРЕШИНЕ 1 ЧАС НЕДЕЉНО, 36 ГОДИШЊЕ

ТЕМЕ:
















130


ЗА ЧЕТВРТИ РАЗРЕД


131

ПЛАН ЗА IV РАЗРЕД ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ




Природа и друштво 2 72






(обавезни)



1 36




1 36





2

2

72

72





Додатна настава 1 36


старешине

1 36


132


180 ЧАСОВА ГОДИШЊЕ - 5 ЧАСОВА НЕДЕЉНО

Циљ наставе овог предмета је да ученици овладају основним законитостима

српског књижевног језика на којем ће се усмено и писмено изражавати, да упознају,

доживе и оспособе се да тумаче одабрана књижевна дела, позоришна, филмска и друга

књижевна остварења из српске и светске баштине.


ЈЕЗИК

Граматика

Правопис

Ортоепија


Лектира (домаћа и

школска, препоручени

текстови и итекстови по

избору учитеља и

ученика)

Обнављање и утврђивање знања усвојених у

претходним разредима

Променљиве и непроменљиве речи

Реченица Именице

Придеви

Заменице

Бројеви

Глаголи

Управни и неуправни говор

Утврђивање и систематизација садржаја

обрађених од I до IV разреда

Употреба великог слова у писању имена

држава и покрајина и њихових становника, имена насеља и њихових становника

Писање управног и неуправног говора

Наводници, заграда

Писање присвојих придева изведених од

властитих имена

Писање сугласника ј у придевним облицима

на –ски, и у личним именима и презименима

Понављање, увежбавање и проверавање

оспособљености ученика за примену

обрађених правописних правила

Уочавање наглашених и ненанглашених речи

Изговор свих сугласника и гласовних група у

складу са књижевнојезичком нормом

Уочавање диференцијалне функције акцената

у речима

Лирика (ритам, песничка слика, поређење, основна обележја народних, лирских и

родољубивих песама)

Епика (фабула, књижевни лик, пишчев говор,

односи између ликова, препознавање

ауторске и народне бајке)

Драма (радња у драми, развој драмског

сукоба, драмски лик и глумац, сценски

Развијање љубави према матерњем

језику и потребе да се он негује и

унапређује

Основно описмењавање ученика на темељима ортопетских и

ортографских стандарда српског

књижевног језика

Поступно и систематско

упознавање граматике и правописа српског језика

Упознавање језичких појава и

појмова

Оспособљавање за успешно

служење књижевним језиком у

различитим видовима његове

усмене и писмене употребе

Увежбавање правилног и

систематично усавршавање

читања и изговарања речи,

реченица, акценатских целина

Развијање осећаја за естетске

вредности за аутентичне естетске

вредности у књижевној уметности

Развијање потребе за књигом,

способности да се њоме

самостално служе


133

и

КЊИЖЕВНИ ПОЈМОВИ

ЧИТАЊЕ ТЕКСТА

ТУМАЧЕЊЕ ТЕКСТА

ФУНКЦИОНАЛНИ ПОЈМОВИ

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА Основни облици усменог

и писменог изражавања

простор)

Допунски избор (од три до пет дела по

слободном избору)

Научно-популарни и информативнитекстови

Читање наглас и у себи као увод у разговор о

тексту

Усмерено читање Читање усклађено с врстом и природом

текста

Казивање напамет научених поетских и

прозних целина

Препричавање текста

Причање

Описивање

Извештавање

Усмена и писмена вежбања (ортоепске

вежбем ортографске вежбе, диктати,

синтаксичке и стилске вежбе)

оспособљавање за самостално

читање, доживавање, разумевање,

тумачење и вредновање књижевно

уметничких дела разних жанрова

Увежбавање и усавршавање

гласног читања и читања у себи

подстицање, неговање и

вредновање уметничких

ваннаставних активности

Усвајање основних и

функционалних појмова из

позоришта и флимске уметности навикавање на редовно праћење

емисија за децу

Развијање смисла и способности за

правилно, течно, економично и

уверљиво усмено и писмено

изражавање, богаћење речника,

језичког и стилског израза

ОЧЕКИВАНА ПОСТИГНУЋА:

Ученик је проширио своја знања о реченици и њеним деловима ( реченице по

саставу, значењу, облику; субјекат, предикат, прилошке одредбе за време, место и

начин, атрибут, објекат).

Ученик је проширио своја знања о врстама речи (збирне и градивне именице,

присвојни и градивни придеви, личне заменице)

Ученик је овладао основним појмовима о променљивим и непроменљивим речима.

Ученик зна правописна правила и свакодневно их примењује.

Ученик је оспособљен за изражајно читање и казивање.

Ученик је оспособљен за самостално тумачење основне предметности књижевног

текста и сценских дела (осећања, фабула, радња, ликови, поруке, стилогеност

сценског израза).

Ученик разуме и служи се основним функционалним појмовима.

Ученик је навикнут на сажето и јасно усмено и писмено изражавање према

захтевима програма.

Ученик је савладао основе методологије израде писмених састава.


134

ЛЕКТИРА

*Л и р и к а

Народна песма: Наджњева се момак и девојка

Народна песма: Јеленче

Јован Јовановић Змај: Циганин хвали свога коња

Војислав Илић: Јесен

Десанка Максимовић: Пауково дело

Душан Радовић: Плави зец

Драган Лукић: Друг другу

Мирослав Антић: Јуначка песма

Бранислав Црнчевић: Мрав добра срца

Бранко Ћопић: Мјесец и његова бака

Стеван Раичковић: Ко да то буде

Милован Данојлић: Трешња у цвету

Добрица Ерић: Свитац пшеничар и воденичар

Љубивоје Ршумовић: Аждаја своме чеду тепа

Избор из поезије Милована Данојлића

Федерико Гарсија Лорка: Луцкаста песма

*Е п и к а

Народна песма: Јетрвица адамско колено

Народна песма: Стари Вујадин

Народна приповетка: Међед, свиња и лисица

Народна бајка: Пепељуга

Народна прича: Најбоље задужбине

Јанко Веселиновић: Град

Исидора Секулић: Позно јесење јутро

Мирослав Демак: Виолина

Бранислав Нушић: Прва љубав

Бранко В. Радичевић: Прича о дечаку и Месецу

Бранислав Црнчевић: Босоноги и небо

Гроздана Олујић: Олданини вртови и друге бајке (избор)

Светлана Велмар-Јанковић: Књига за Марка ( Златно јагње, Стефаново дрво)

Ханс Кристијан Андерсен: Ружно паче

Рене Гијо: Бела грива

Луис Керол: Алиса у Земљи чуда

Браћа Грим: Трнова Ружица

Антоан де Сент Егзипери: Мали принц (одломак)

Михаел Енде: Бескрајна прича (одломак)

*Д р а м а

Гвидо Тартаља: Подела улога

Александар Поповић: Пепељуга

Добрица Ерић: Чик, да погодите због чега су се посвађала два златна брата

*Д о п у н с к и и з б о р

Поред наведених дела, наставник и ученици слободно бирају најмање три, а највише још

пет дела за обраду.

*Н а у ч н о-п о п у л а р н и и и н ф о р м а т и в н и т е к с т о в и

Милутин Миланковић: Кроз васиону и векове (одломак)

Михајло Пупин: Од пашњака до научењака (одломак)

Избор из књига, енциклопедија и часописа за децу.


135

Образовни стандарди постигнућа ученика


Основни ниво 1. ГОВОРНА КУЛТУРА

1СЈ.0.1.1. познаје основна начела вођења разговора: уме да започне разговор,

учествује у њему и оконча га; пажљиво слуша своје саговорнике

1СЈ.0.1.2. користи форме учтивог обраћања

1СЈ.0.1.3. казује текст природно, поштујући интонацију реченице/стиха, без тзв.

„певушења“ или „скандирања“

1СЈ.0.1.4. уме да преприча изабрани наративни или краћи информативни текст на

основу претходне израде плана текста и издвајања значајних делова или занимљивих

детаља

1СЈ.0.1.5. уме самостално (својим речима) да описује и да прича на задату тему: држи

се теме, јасно структурира казивање (уводни, средишњи и завршни део казивања),

добро распоређујући основну информацију и додатне информације

1СЈ.0.1.6. уме на занимљив начин да почне и заврши своје причање

1СЈ.0.1.7. уме у кратким цртама да образложи неку своју идеју

1СЈ.0.1.8. уме да одбрани своју тврдњу или став

2. ВЕШТИНА ЧИТАЊА И РАЗУМЕВАЊЕ ПРОЧИТАНОГ

1СЈ.1.2.1. влада основном техником читања ћириличког и латиничког текста

1СЈ.1.2.2. одговара на једноставна питања у вези са текстом, проналазећи

информације експлицитно исказане у једној реченици, пасусу, или у једноставној

табели (ко, шта, где, када, колико и сл.)

1СЈ.1.2.3. препознаје да ли је тражена информација, која може да буде исказана на

различите начине (синонимија, парафраза), садржана у тексту

1СЈ.1.2.4. познаје и користи основне делове текста и књиге (наслов, пасус, име

аутора; садржај, речник)

1СЈ.1.2.5. одређује основну тему текста

1СЈ.1.2.6. разуме дословно значење текста

1СЈ.1.2.7. разликује књижевноуметнички од информативног текста

1СЈ.1.2.8. процењује садржај текста на основу задатог критеријума: да ли му се

допада, да ли му је занимљив; да ли постоји сличност између ликова и ситуација из

текста и особа и ситуација које су му познате; издваја речи које су му непознате

3. ПИСАНО ИЗРАЖАВАЊЕ

1СЈ.1.3.1. пише писаним словима ћирилице

1СЈ.1.3.2. уме да се потпише

1СЈ.1.3.3. почиње реченицу великим словом, завршава је одговарајућим


1СЈ.1.3.4. употребљава велико слово приликом писања личних имена, назива места

(једночланих), назива школе

1СЈ.1.3.5. пише кратким потпуним реченицама једноставне структуре








136

4. ГРАМАТИКА И ЛЕКСИКОЛОГИЈА

1СЈ.1.4.1. препознаје врсте речи (именице, заменице, придеве, бројеве и глаголе)

1СЈ.1.4.2. препознаје граматичке категорије променљивих речи (род и број

заједничких именица) и глаголско време (презент, перфекат и футур)

1СЈ.1.4.3. препознаје врсте реченица по комуникативној функцији (обавештајне,

упитне, узвичне, заповедне) и по потврдности/одричности (потврдне и одричне)

1СЈ.1.4.4. препознаје антонимију

1СЈ.1.4.5. познаје значења речи и фразеологизама који се употребљавају у

свакодневној комуникацији (у кући, школи и сл.)

5. КЊИЖЕВНОСТ

1СЈ.1.5.1. препознаје књижевне родове на основу формалних одлика поезије, прозе и

драме

1СЈ.1.5.2. препознаје књижевне врсте (бајку и басну)

1СЈ.1.5.3. одређује главни догађај и ликове (који су носиоци радње) у

књижевноуметничком тексту

1СЈ.1.5.4. одређује време и место дешавања радње у књижевноуметничком тексту

Средњи ниво 2. ВЕШТИНА ЧИТАЊА И РАЗУМЕВАЊЕ ПРОЧИТАНОГ

1СЈ.2.2.1. чита текст природно, поштујући интонацију реченице/стиха; уме да одреди

на ком месту у тексту је пауза, место логичког акцента; који део текста треба

прочитати брже, а који спорије

1СЈ.2.2.2. изводи једноставне закључке у вези са текстом, анализирајући и

обједињујући информације исказане у различитим деловима текста (у различитим

реченицама, пасусима, пољима табеле)

1СЈ.2.2.3. раздваја битне од небитних информација; одређује след догађаја у тексту

1СЈ.2.2.4. успоставља везу између информација исказаних у линеарном и

нелинеарном тексту (нпр. проналази део/детаљ који је приказан на илустрацији, у

табели, или на дијаграму)

1СЈ.2.2.5. одређује основни смисао текста и његову намену

1СЈ.2.2.6. препознаје фигуративно значење у тексту

1СЈ.2.2.7. изводи једноставне закључке на основу текста (предвиђа даљи ток радње,

објашњава расплет, уочава међусобну повезаност догађаја, на основу поступака

јунака/актера закључује о њиховим особинама, осећањима, намерама и сл.)

1СЈ.2.2.8. износи свој став о садржају текста и образлаже зашто му се допада/не

допада, због чега му је занимљив/незанимљив; да ли се слаже/не слаже са

поступцима ликова

1СЈ.2.2.9. издваја делове текста који су му нејасни

1СЈ.2.2.10. вреднује примереност илустрација које прате текст; наводи разлоге за

избор одређене илустрације


њихових становника; користи наводнике при навођењу туђих речи; правилно пише

присвојне придеве (-ов/-ев/-ин, -ски/-чки/-шки); правилно пише гласове ћ, ч, ђ, џ;

правилно пише сугласник ј у интервокалској позицији; правилно пише речцу ли и

речцу не; употребљава запету при набрајању





1СЈ.2.3.5. језички израз прилагођава комуникативној ситуацији (формалној/неформалној)


137




избегне понављање)

1СЈ.2.3.9. исправља свој текст (критички чита написано, поправља текст и исправља

грешке)



1СЈ.2.3.11. пише писмо (приватно) и уме да га адресира


1СЈ.2.4.1. одређује врсте речи (именице, заменице, придеве, бројеве и глаголе)

1СЈ.2.4.2. препознаје подврсте речи (властите и заједничке именице; описне,

присвојне и градивне придеве; личне заменице; основне и редне бројеве)

1СЈ.2.4.3. препознаје лице, род и број личних заменица у номинативу

1СЈ.2.4.4. препознаје граматичке категорије глагола (лице, број и род) и уме да

пребаци глаголе из једног глаголског времена у друго

1СЈ.2.4.5. препознаје субјекат и глаголски предикат

1СЈ.2.4.6. одређује врсте реченица по комуникативној функцији (обавештајне,

упитне, узвичне, заповедне) и по потврдности/одричности (потврдне и одричне)

1СЈ.2.4.7. саставља реченице различите по комуникативној функцији и облику

1СЈ.2.4.8. препознаје синонимију

1СЈ.2.4.9. познаје значења речи и фразеологизама који се јављају у школским

текстовима (у уџбеницима, књигама из лектире и сл.) и правилно их употребљава


1СЈ.2.5.1. разликује лирску од епске песме

1СЈ.2.5.2. одређује фолклорне форме (кратке народне умотворине - пословице,

загонетке, брзалице)

1СЈ.2.5.3. препознаје риму, стих и строфу у лирској песми

1СЈ.2.5.4. одређује карактеристичне особине, осећања, изглед и поступке ликова; и

односе међу ликовима у књижевноуметничком тексту

1СЈ.2.5.5. уочава везе међу догађајима (нпр. одређује редослед догађаја у

књижевноуметничком тексту)

1СЈ.2.5.6. разликује приповедање од описивања и дијалога

1СЈ.2.5.7. разуме фигуративну употребу језика у књижевноуметничком тексту

Напредни ниво 2. ВЕШТИНА ЧИТАЊА И РАЗУМЕВАЊЕ ПРОЧИТАНОГ

1СЈ.3.2.1. изводи сложеније закључке на основу текста, обједињујући информације из

различитих делова дужег текста

1СЈ.3.2.2. повезује и обједињује информације исказане различитим симболичким

системима (нпр. текст, табела, графички приказ)

1СЈ.3.2.3. разликује различитa гледишта заступљена у информативном тексту (нпр.

мишљење аутора текста vs. мишљења учесника у догађају)

1СЈ.3.2.4. изводи сложеније закључке на основу текста и издваја делове текста који

их поткрепљују; резимира наративни текст

1СЈ.3.2.5. представља текст у одговарајућој нелинеарној форми (уноси податке из

текста у дату табелу или дијаграм)

1СЈ.3.2.6. процењује сврху информативног текста у односу на предвиђену намену

(нпр. који од два текста боље описује дату слику, да ли је упутство за игру потпуно и сл.)

1СЈ.3.2.7. објашњава и вреднује догађаје и поступке ликова у тексту (нпр. објашњава


138

зашто је лик поступио на одређен начин, или вреднује крај приче у односу на своја

предвиђања током читања текста, или износи свој став о догађајима из текста)


1СЈ.3.3.1. пише јасним, потпуним, добро обликованим реченицама; користи

разноврсне синтаксичке конструкције, укључујући и сложене

1СЈ.3.3.2. јасно структурира текст (уводни, средишњи и завршни део текста); добро

распоређује основну информацију и додатне информације унутар текста и пасуса

1СЈ.3.3.3. прилагођава језичко-стилски израз типу текста

1СЈ.3.3.4. саставља кратак експозиторни текст

1СЈ.3.3.5. користи богат фонд речи (у односу на узраст)

1СЈ.3.3.6. издваја пасусе


1СЈ.3.4.1. именује врсте и подврсте речи (властите и заједничке именице; описне,

присвојне и градивне придеве; личне заменице; основне и редне бројеве; глаголе)

1СЈ.3.4.2. уме да промени облик променљивих речи према задатом критеријуму:

заједничких именица према броју, а глагола, придева и заменица према роду и броју

1СЈ.3.4.3. препознаје прави објекат (у акузативу) и прилошке одредбе за време,

место и начин

1СЈ.3.4.4. одређује значења непознатих речи и фразеологизама на основу ситуације и

текста/контекста у којем су употребљени

1СЈ.3.4.5. употребљава речи у основном и пренесеном/фигуративном значењу


1СЈ.3.5.1. тумачи особине, понашање и поступке ликова позивајући се на текст

1СЈ.3.5.2. уочава узрочно-последичне везе међу догађајима у тексту

1СЈ.3.5.3. тумачи идеје у књижевноуметничком тексту, аргументује их позивајући се


139


72 ЧАСА ГОДИШЊЕ- 2 ЧАСА НЕДЕЉНО

Начин остваривања програма

циљни језик употребљава се у учионици у добро осмишљеним контекстима за ученике, у пријатној и опуштеној атмосфери;

говор наставника прилагођен је узрасту и знањима ученика;

од четвртог разреда наставник ученицима скреће пажњу и упућује их на значај

граматичке прецизности исказа;

с циљем да унапреди квалитет и обим језичког материјала, настава се заснива и на

социјалној интеракцији; рад у учионици и ван ње спроводи се путем групног или

ТЕМЕ

ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ

ИСХОДИ

I WELCOME

BACK

II HAPPY

FAMILIES

III FOOD, FOOD,

FOOD

IV A DAY AT THE

ZOO

V IN THE TOWN

VI JUST FOR FUN!

VII PEOPLE AT

WORK

VIII WHAT’S THE

WEATHER LIKE?

IX WHAT

HAPPENED?

- Оспособити ученике да

на страном језику

комуницирају на основном

нивоу у усменом и

писменом облику o темама

из њиховог окружења

- Подстакнути развијање

свести о сопствном

напредовању ради јачања

мотивације за учење језика

- Олакшати разумевање

других и различитих

култура и традиција

- Стимулисати машту,

креативност и радозналост

- Подстицати задовољство

коришћења језика

Ученик треба да:

- Разговетно изговара гласове, акцентује

речи, поштује ритам и интонацију

- Самостално даје информације о себи и

окружењу

- Разуме општи садржај кратких текстова,

краће дијалоге, прилагођене приче и песме

које чује уживо или са аудио-визуелних

записа

- Разуме краћи текст ( до 50 речи) ,

написане речи и реченице и разуме

основна њихова значења

- Разуме и реагује на одговарајући начин

на усмене и писане поруке у вези са

личним искуством и са активностима на

часу

- Описује у неколико реченица познату

радњу или ситуацију, препичава општи

садржај прочитаног или саслушаног

текста, користећи усвојен језичке елементе

и структуре

- Допуњава и пише реченице и краће

текстове ( до 5 реченица)

- Препричава текст, пише честитку или

разгледницу, поруку, позивницу и др.

- Учествује у комуникацији, препознаје кад

нешто не разуме, поставља питања и тражи

разјашњења

- Размењује информације о хронолошком и

метеоролошком времену- Препознаје и

користи одређене граматичке садржаје

- Разуме везу између сопственог залагања и

постигнућа у језичким активностима


140

индивидуалног решавања проблема, потрагом за информацијама из различитих извора

(Интернет, дечји часописи, проспекти и аудио-материјал) као и решавањем мање или више сложених задатака у реалним и виртуелним условима са јасно одређеним

контекстом, поступком и циљем;

од четвртог разреда наставник упућује ученике у законитости усменог и писаног кода и

њиховог међусобног односа.

ученици се третирају као одговорни, креативни, активни учесници у друштвеном чину;

рад на пројекту као задатку који остварује корелацију с другим предметима и подстиче

ученике на студиозан и истраживачки рад;

Технике (активности)

Током часа се препоручује динамично смењивање техника/активности које не би требало да трају

дуже од 15 минута.

1. Слушање и реаговање на команде наставника или са траке (слушај, пиши, повежи, одреди, али

и активности у вези с радом у учионици: цртај, сеци, боји, отвори/затвори свеску итд.); 2. Рад у паровима, малим и великим групама (мини-дијалози, игра по улогама, симулације итд.);

3. Мануалне активности (израда паноа, презентација, зидних новина, постера за учионицу или

родитеље и сл.); 4. Игре примерене узрасту;

5. Певање у групи;

6. Цртање по диктату, израда сликовног речника; 7. Повезивање звучног материјала са илустрацијом и текстом, повезивање наслова с текстом или,

пак, именовање наслова;

8. Заједничко прављење илустрованих и писаних материјала;

9. Увођење дечје књижевности и транспоновање у друге медије: игру, песму, драмски израз, ликовни израз;

10. Писмено изражавање:

а) повезивање гласова и групе слова б) замењивање речи цртежом или сликом

в) проналажење недостајуће речи (употпуњавање низа, проналажење "уљеза", осмосмерке,

укрштене речи, и слично)

г) попуњавање формулара (пријава за курс, претплату на дечји часопис или сл., налепнице за кофер)

д) писање честитки и разгледница

е) писање краћих текстова.

Корелација са другим предметима

Када су у питању теме које се обрађују, најснажнија корелација се остварује са другим страним језицима (немачки и руски језик), затим са предметима природа и друштво, математика (бројеви).

Када је реч о начину усвајања предвиђених садржаја, техникама и активностима, корелација се

остварује са предметима ликовна култура, музичка култура,

а у неким ситуацијама и физичко васпитање. У настави енглеског језика у IV разреду користе се уџбеник и радна свеска EASY 4

(З. Ненезић, Љ. Симидријевић, И. Добријевић), ЗУНС, као и CD који прати исти уџбеник.




141


180 ЧАСОВА ГОДИШЊЕ-5 ЧАСОВА НЕДЕЉНО

Циљ наставе математике је да ученици усвоје елементарна математичка знања

која су потребна за схватање појава и зависности у животу и друштву, да оспособи

ученике за примену усвојених математичких знања у решавању разноврсних задатака из

животне праксе, за успешно настављање и самообразовање, као и да доприносе развијању

менталних способности, формирању научног погледа на свет и свестраном развитку

личности ученика.

ОБЛАСТ САДРЖАЈИ ЗАДАЦИ БРОЈ

ЧАСОВА

ВРЕМЕ

РЕАЛИЗА

ЦИЈЕ

СКУП

ПРИРОДНИХ

БРОЈЕВА


ПОВРШИНА

Писање и читање природних бројева у декадном систему

Бројевна полуправа

Разломци облика а/b (a<b и

b≤10) Рачунске операције у скупу

природних бројева и њихова

основна својства (изражена формулом)

зависност збира, разлике и

производа од чланова изрази са више операција

једначине и неједначине раније

упознатих облика

Решавање текстуалних задатака

Мере за површину

Површина правоугаоника и

квадрата

Површина коцке и квадра

Успешно савладавање читања иписања

природних бројева у

декадном бројевном

систему Упознавање скупа

природних бројева

Да науче да природне бројеве приказују

тачкама бројевне

полуправе Примењивање

упознатих својстава

рачунских операција

при трансформисању израза у случају

рачунских олакшица

Читање, састављање и израчунавање

вредности израза са

више операција

Решњвање једноставниј једначина и неједначина

у скупу природних

бројева Решавање текстуалних

задатака

Упознавање јединица за

површине

Стицање навике и обучавање у

коришћењу различитих

извора за стицање знања

Примењивање јединица

132

(50+82)

10

(4+6)

30 (12+18)

8

IX

X

XI

XII

I

II

III

IV

V

VI


142

ШКОЛСКИ

ПИСМЕНИ

ЗАДАЦИ

Обавезна су четири једночасовна школска писмена

задатка са једночасовним

исправкама

за израчунавање

површине датих фигура

Прецизно мерење и цртање мреже и

прављење мреже и

модела коцке и квадра

Стицање способности изражавања

математичким језиком,

јасност и прецизност у

писменом и усменом облику

ОЧЕКИВАНА ПОСТИГНУЋА

Ученик зна низ природних бројева,уме да чита, записује и упоређује природне

бројеве и придружује природним бројевима тачке бројевне полуправе.

Ученик уме да врши четири основне рачунске операције

Ученик зна својства рачунских операција и уме да их користи ради лакшег и

бржег рачунања.

Ученик уме да чита и саставља изразе са више операција и израчунава њихову

вредност.

Ученик уочава зависност између резултата и компонената рачунских операција.

Ученик уме да чита и пише разломке.

Ученик уме да решава једначине и неједначине.

Ученик уме да решава текстуалне задатке.

Ученик зна јединице и формуле за израчунавање и израчунава површине квадрата,

правоугаоника, коцке и квадра.


СКУПОВИ

Издвајањем група објеката плански се систематизује дидактички материјал.Води се

рачуна да буде јасан кључ по којем је извршено издвајање.Треба користити симболе за

скуп и припадност елемента скупу.Графички представљати разне ситуације помоћу

Венових дијаграма.Користити дијаграмске слике.Истицати својства релације.

БРОЈЕВИ

У четвртом разреду ученици треба у потпуности да савладају систем природних

бројева и њихова својства.Треба издвајати погодне природне и дидактички припремљене

ситуације које дају значење операцијама и бројевима, уз истицање непроменљивости

резултата.Дељење двоцифреним бројем, са и без остатка, је минимум садржаја обавезних

за усмено рачунање.Програм предвиђа прво упознавање својстава операција, а затим

објашњавање начина рачунања.Усвајање сваког својства операција пролази кроз

неколико етапа: припремна вежбања, одабрани примери, формулисање својства, примена

својства у одређивању вредности израза, запис својства помоћу слова.Важно је утврдити

како промене компонената рачунских операција утичу на резултат.Поред писменом,

треба поклањати пажњу и усменом рачунању које има предност у практичном животу кад

се рачуна са малим бројевима.Треба предвидети довољан број вежбања како би ученици


143

изграђивали сигурност и спретност.Бројевне изразе треба обрађивати упоредо са

увежбавањем рачунских операција.Треба инсистирати да ученици текстуалне задатке

приказују бројевним изразима и да речима исказују бројевне изразе.

ПОЧЕЦИ ФОРМИРАЊА МАТЕМАТИЧКОГ ЈЕЗИКА

Математички језик чине основни симболи, изрази и формуле.То је језик јасан, тачан

и прецизан.Ученици најпре одређују вредности најпростијих израза, а касније

сложенијих.Са једнакостима ученици упознају и неједнакости двају израза.Једначине и

неједначине решавати паралелно са вршењем одговарајућих рачунских операција.При

решавању једначина са множењем и дељењем узимати само примере са целобројним

решењима.Ако одредимо решење једначине, онда је лако одредити скуп решења

неједначине.Када одређени број задовољава/не задовољава дату једначину или

неједначину, онда то ученици треба да исказују и записују речима ''тачно''/''нетачно'' или

неки други краћи начин.Користећи се елементима математичког језика, ученици усвајају

знања с већим степеном уопштености.

ИДЕЈА ФУНКЦИЈЕ

Највећи значај на овом плану придаје се откривању идеје пресликавања, чему помаже

увођење таблица и дијаграма.У раду са таблицама ученици овладавају начином

коришћења таблица за утврђивање одговарајућих зависности између података.Откривању

идеје функције дориносе и разноврсна вежбања с бројевним низовима.Нпр.''Продужи низ

10, 15, 20,...Који ће број бити на осмом месту?''

ТЕКСТУАЛНИ ЗАДАЦИ

Текстуални задаци се користе као садржај разних вежбања.Они представљају

средство повезивања наставе математике са животом.Решавањем задатака ученици

изграђују практична учења и навике неопходне за живот.Сложене задатке решавати

поступно, прво са две, па са три и на крају са више операција.Употреба израза предвиђа с

и при решавању сложених задатака.У свакој конкретној ситуацији задатке треба

решавати најрационалнијим начином, уз помоћ дијаграма, схема и других средстава

приказивања.Неопходно је да ученик проверава тачност резултата.Треба развијати

брзину рачунања, с тим да она не иде на штету тачности.

ГЕОМЕТРИЈСКИ САДРЖАЈИ Треба инсистирати на геометрији облика, као и на геометрији мерења.Користе се

бројеви за израчунавање својства геометријских фигура и обратно.


За упознавање метарског система мера треба користити очигледна средства и давати

ученицима да мере предмете из околине.Ученици треба да вежбају процењивање одока

(раздаљину између два предмета, масу и сл.), па да по завршеном мерењу утврде колику

су грешку учинили.Приликом обраде мера користити моделе m2, dm2 и cm2.Претварање

јединица у мање и веће јединице треба увежбавати на примерима.Рачунске операције са

вишеименим бројевима треба изводити упоредо са рачунањем са природним бројевима

тако што ће се вишеимени бројеви претварати у једноимене бројеве најнижих јединица.

Утврђени садржаји ће се релизовати у оквиру редовне, допунске, додатне наставе,

такмичења, наставе у природи,...

ОБЛИЦИ РАДА

-фронтални, групни, индивидуални и рад у пару

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

-дијалошка, монолошка, текстовна, метода показивања, илустративна, аналитичко-

синтетичка, индукције/дедукције, конкретизације, апстракције, генерализације,

поредбена, метода решавања проблема, запажања, закључивања, писаних и графичких

радова,..


144

НАСТАВНА СРЕДСТВА

-илустрације, модели, мреже, дијаграми, табеле,објекти у природи и непосредној

околини, разни предмети, геометријска тела, бојице,наставни листићи,прибор за цртање

(лењир,троугаоник, шестар),...

НАСТАВНИ ОБЈЕКТИ

-учионица, двориште, парк, природа,...

КОРЕЛАЦИЈА

-природа и друштво, ликовна култура, српски језик,...



1. ПРИРОДНИ БРОЈЕВИ И ОПЕРАЦИЈЕ СА ЊИМА 1МА.1.1.1. зна да прочита и запише дати број, уме да упореди бројеве по величини и

да прикаже број на датој бројевној полуправoj

1МА.1.1.2. рачуна вредност бројевног израза са највише две операције сабирања и

одузимања у оквиру прве хиљаде 1МА.1.1.3. множи и дели без остатка (троцифрене бројеве једноцифреним) у оквиру

прве хиљаде

1МА.1.1.4. уме да на основу текста правилно постави израз са једном рачунском операцијом

1МА.1.1.5. уме да решава једноставне једначине у оквиру прве хиљаде

2. ГЕОМЕТРИЈА 1МА.1.2.1. уме да именује геометријске објекте у равни (квадрат, круг, троугао,

правоугаоник, тачка, дуж, права, полуправа и угао) и уочава међусобне

односе два геометријска објекта у равни (паралелност, нормалност,

припадност) 1МА.1.2.2. зна јединице за мерење дужине и њихове односе

1МА.1.2.3. користи поступак мерења дужине објекта, приказаног на слици, при чему

је дата мерна јединица 1МА.1.2.4. користи поступак мерења површине објекта, приказаног на слици, при

чему је дата мерна јединица

3. РАЗЛОМЦИ 1МА.1.3.1. уме да прочита и формално запише разломак 1/ n(n ≤ 10) и препозна његов

графички приказ

1МА.1.3.2. уме да израчуна половину, четвртину и десетину неке целине

4. МЕРЕЊЕ И МЕРЕ 1МА.1.4.1. уме да изрази одређену суму новца преко различитих апоена и рачуна са


1МА.1.4.2. зна коју јединицу мере да употреби за мерење задате запремине течности (l, dl, ml) 2

1МА.1.4.3. зна коју јединицу мере да употреби за мерење задате масе (g, kg, t)

1МА.1.4.4. уме да чита једноставније графиконе, табеле и дијаграме


1. ПРИРОДНИ БРОЈЕВИ И ОПЕРАЦИЈЕ СА ЊИМА

1МА.2.1.1. уме да примени својства природних бројева (паран, непаран, највећи, најмањи, претходни, следећи број) и разуме декадни бројни систем

1МА.2.1.2. уме да одреди десетицу, стотину и хиљаду најближу датом броју

1МА.2.1.3. сабира и одузима, рачуна вредност израза 1МА.2.1.4. рачуна вредност израза с највише две операције

1МА.2.1.5. уме да решава једначине


145

2. ГЕОМЕТРИЈА

1МА.2.2.1. уочава међусобне односе геометријских објеката у равни 1МА.2.2.2. претвара јединице за мерење дужине

1МА.2.2.3. зна јединице за мерење површине и њихове односе

1МА.2.2.4. уме да израчуна обим троугла, квадрата и правоугаоника када су подаци

дати у истим мерним јединицама 1МА.2.2.5. уме да израчуна површину квадрата и правоугаоника када су подаци дати

у истим мерним јединицама

1МА.2.2.6. препознаје мрежу коцке и квадра и уме да израчуна њихову површину када су подаци дати у истим мерним јединицама

3. РАЗЛОМЦИ

1МА.2.3.1. уме да препозна разломак a/b (b ≤ 10, a < b) када је графички приказан на

фигури подељеној на b делова 1МА.2.3.2. уме да израчуна n-ти део неке целине и обрнуто, упоређује разломке

облика 1/n (n ≤ 10)

4. МЕРЕЊЕ И МЕРЕ 1МА.2.4.1. уме да изрази одређену суму новца преко различитих апоена и рачуна са


1МА.2.4.2. зна јединице за време (секунда, минут, сат, дан, месец, година) и уме да претвара веће у мање и пореди временске интервале у једноставним

ситуацијама

1МА.2.4.3. претвара јединице за мерење запремине течности из већих у мање

1МА.2.4.4. претвара јединице за мерење масе из већих у мање 3 1МА.2.4.5. уме да користи податке приказане графички или табеларно у решавању

једноставних задатака и уме графички да представи дате податке

Напредни ниво

1. ПРИРОДНИ БРОЈЕВИ И ОПЕРАЦИЈЕ СА ЊИМА

1МА.3.1.1. уме да примени својства природних бројева у решавању проблемских задатака

1МА.3.1.2. зна својства операција сабирања и одузимања и уме да их примени.

1МА.3.1.3. уме да израчуна бројевну вредност израза са више операција, поштујући

приоритет 1МА.3.1.4. уме да решава сложеније проблемске задатке дате у текстуалној форми

1МА.3.1.5. уме да одреди решења неједначине са једном операцијом

2. ГЕОМЕТРИЈА 1МА.3.2.1. претвара јединице за мерење површине из већих у мање

1МА.3.2.2. уме да израчуна обим троугла, квадрата и правоугаоника

1МА.3.2.3. уме да израчуна површину квадрата и правоугаоника

1МА.3.2.4. уме да израчуна обим и површину сложених фигура у равни када су подаци дати у истим мерним јединицама

1МА.3.2.5. уме да израчуна запремину коцке и квадра када су подаци дати у истим

мерним јединицама

3. РАЗЛОМЦИ

1МА.3.3.1. уме да прочита, формално запише и графички прикаже разломак a/b (b ≤ 10, a < b)

1МА.3.3.2. зна да израчуна део a/b (b ≤ 10, a < b) неке целине и користи то у задацима

4. МЕРЕЊЕ И МЕРЕ

1МА.3.4.1. зна јединице за време (секунда, минут, сат, дан, месец, година, век) и уме

да претвара из једне јединице у другу и пореди временске интервале у

сложенијим ситуацијама 1МА.3.4.2. претвара јединице за мерење запремине течности

1МА.3.4.3. претвара јединице за мерење масе


146

ПРИРОДА И ДРУШТВО 72 ЧАСА ГОДИШЊЕ-2 ЧАСА НЕДЕЉНО

Циљ наставе предмета природа и друштво је да усвајањем знања, учења, умења и

вештина ученици развијају своје сазнајне, физичке, социјалне и лреативне способности,

спознају и граде ставове и вредности средине у којој одрастају, као и шире друштвене

заједнице, развију однос за одговоран живот у свом природном и друштвеном окружењу.

OБЛАСТ САДРЖАЈИ ЗАДАЦИ

МОЈА ДОМОВИНА ДЕО СВЕТА

СУСРЕТ СА ПРИРОДОМ

ИСТРАЖУЈЕМО ПРИРОДНЕ

ПОЈАВЕ

РАД, ЕНЕРГИЈА, ПРОИЗВОДЊА

И ПОТРОШЊА

ОСВРТ УНАЗАД – ПРОШЛОСТ

Основне одреднице државе

Развој модрене српске државе

Стратешки положај Србије Природно-географск одлике Србије

Рељеф

Угрожена и заштићена подручја у Србији

Становништво Србије

Грађење демократских односа

Очување националног идентитета Ми смо деца Света

Биљни и животињски свет у Србији

Човек део природе

Истраживање и уочавање узрочно – последичних веза

Испитивање својстава материјала

Промене материјала Где све запажамо и користимо оно што

смо научили

Рад – свесна активност човека


природном и друштвеном

окружењу и повезивање тих појмова – завучај и домовина

Развијање радозналости,

интересовања и способности за окружење и живот у њему

Способности за интеграцију у

светску културну баштину, уз

очување и неговање националног идентитета

Оспососбљавање за самостално

учење и проналажење информација

Развијање основних елемената

логичког мишљења

Упознавање флоре и фауне наше

земље

Упознавање заначаја еколошке равнотеже ради сопственог

опстанка

Сагледавање човека као живог и свесног друштвеног бића

Стицање елементарне научне писмености кроз извођење

једноставних огледа

Развијање способности за

самостално уочавање основних својстава, њихову могућу

примену у зависности од

различитих утицаја Развијање одговорног односа

према себи и другима

Усвајање цивилизацијских тековина и упознавање

могућности њиховог рационалног

коришћења и дограђивања Развијање способности запажања

и логичког размишљања

Развијање сналажење ученика у


147

ОЧЕКИВАНА ПОСТИГНУЋА Ученик зна основне одреднице државе Србије и њено лоцирање у простору и на

карти.

Ученик зна о флори и фауни наше земље и улози човека у заштити, обнављању,

одржавању еколошке равнотеже ради сопственог опстанка.

Ученик уочава узрочно-последичне везе појава, процеса и својстава материјала и

стечена знања примењује у свакодневном животу.

Ученик увиђа разлику између рада човека и „рада животиња“ и увиђа значај

заштите животне средине.

Ученик зна о последицама неконтролисане потрошње природних ресурса и

недовољно искоришћеним еколошким енергетским изворима у свом окружењу.

Ученик зна о догађајима и личностима из прошлости.


Наставни предмет природа и друштво у четвртом разреду предтавља програмски

континуитет интегрисаног наставног предмета из прва три разреда основног образовањаи

васпитања.Наставља развојну концепцију узлазних спиралних кругова у грађењу појмова,

усвајању знања, умења, ставова и вредности из интегративних области природе и

друштва.

У наставном процесу полази се од несистематизованих искуствених сазнања детета и

иде ка општим, научно заснованим, систематизованим знањима из области природе,

друштва и културе.

Наведени садржаји су усмерени на развој интелектуалних, психофизичких,

когнитивно-конативних и социјално-афективних сфера личности детета.

АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА

-посматрање, описивање, процењивање, груписање, праћење, бележење, практиковање,

експериментисање, истраживање, сакупљање, стварање,...


-партиципативне, решавање проблем ситуација, кооперативне, интерактивне,

амбијентално учење,...

Посебно су погодне:организоване посете, шетње, излети, настава у природи, осмишљене

екскурзије, зимовања, летовања.


-фронтални, групни, индивидуални и рад у паровима


Природна богатства

Ресурси

Природне сировине Извори енергије

Делатности људи у различитим

крајевима Србије

Трагови прошлости

Временска лента Прошлост српског народа

времену и простору

Подстицање на коришћење нових

извора знања Упознавање прошлости српског

народа


148

-штампана литература, аудио-визуелни и електронски медији, аутентични природни и

друштвени извори, као најверодостојнији показатељи стварности, појава и процеса,

илустрације, слике, фотографије,...

ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ ПОСТИГНУЋА Основни ниво

1. ЖИВА И НЕЖИВА ПРИРОДА

1ПД.1.1.1. прави разлику између природе и производа људског рада

1ПД.1.1.2. зна ко и шта чини живу и неживу природу 1ПД.1.1.3. зна заједничке карактеристике живих бића

1ПД.1.1.4. уме да класификује жива бића према једном од следећих критеријума:

изгледу, начину исхране, кретања и размножавања 1ПД.1.1.5. препознаје и именује делове тела живих бића

1ПД.1.1.6. разликује станишта према условима живота и живим бићима у њима

2. ЕКОЛОГИЈА

1ПД.1.2.1. препознаје и именује природне ресурсе 1ПД.1.2.2. зна употребну вредност природних ресурса

1ПД.1.2.3. разликује повољно и неповољно деловање човека по очување природе

3. МАТЕРИЈАЛИ 1ПД.1.3.1. зна основна својства воде, ваздуха и земљишта

1ПД.1.3.2. зна да су вода у природи, ваздух и земљиште састављени од више

материјала

1ПД.1.3.3. зна да различите животне намирнице садрже различите састојке 1ПД.1.3.4. зна основна својства материјала: тврдоћа, еластичност, густина,

растворљивост, провидност, намагнетисаност

1ПД.1.3.5. зна да својства материјала одређују њихову употребу и препознаје примере у свом окружењу

1ПД.1.3.6. зна промене материјала које настају због промене температуре, услед

механичког утицаја и деловања воде и ваздуха

4. КРЕТАЊЕ И ОРИЈЕНТАЦИЈА У ПРОСТОР

1ПД.1.4.1. уме да препозна кретање тела у различитим појавама

1ПД.1.4.2. зна помоћу чега се људи оријентишу у простору: лева и десна страна,

стране света, адреса, карактеристични објекти 1ПД.1.4.3. уме да одреди стране света помоћу Сунца

1ПД.1.4.4. зна јединице за мерење времена: дан, недеља, месец, година, деценија и век

1ПД.1.4.5. уме да прочита тражене информације са часовника и календара

5. ДРУШТВО

1ПД.1.5.1. зна које друштвене групе постоје и ко су њихови чланови

1ПД.1.5.2. зна основна правила понашања у породици, школи и насељу 1ПД.1.5.3. зна које људске делатности постоје и њихову улогу

1ПД.1.5.4. зна који су главни извори опасности по здравље и живот људи и основне

мере заштите

1ПД.1.5.5. зна поступке за очување и унапређивање људског здравља

6. ДРЖАВА СРБИЈА И ЊЕНА ПРОШЛОСТ

1ПД.1.6.1. зна основне облике рељефа и површинских вода

1ПД.1.6.2. зна основне типове насеља и њихове карактеристике 1ПД.1.6.3. зна географски положај и основне одреднице државе Србије: територија,

границе, главни град, симболи, становништво

1ПД.1.6.4. зна најважније догађаје, појаве и личности из прошлости

1ПД.1.6.5. зна основне информације о начину живота људи у прошлости 1ПД.1.6.6. зна шта су историјски извори и именује их


1. ЖИВА И НЕЖИВА ПРИРОДА


149

1ПД.2.1.1. разуме повезаност живе и неживе природе на очигледним примерима

1ПД.2.1.2. зна основне разлике између биљака, животиња и људи 1ПД.2.1.3. примењује вишеструке критеријуме класификације живих бића

1ПД.2.1.4. зна улогу основних делова живих бића

1ПД.2.1.5. разуме повезаност услова живота и живих бића у станишту

1ПД.2.1.6. разуме међусобну зависност живих бића у животној заједници

2. ЕКОЛОГИЈА

1ПД.2.2.1. разликује обновљиве и необновљиве природне ресурсе

1ПД.2.2.2. разуме еколошку оправданост употребе обновљивих ресурса и рационалног коришћења необновљивих ресурса

1ПД.2.2.3. зна основне мере заштите живе и неживе природе као природних ресурса

1ПД.2.2.4. зна шта је добробит животиња и поступке којима се она штити

3. МАТЕРИЈАЛИ

1ПД.2.3.1. зна сложенија својства воде и ваздуха: агрегатно стање и кретање

1ПД.2.3.2. зна да су различита својства воде, ваздуха и земљишта последица њиховог различитог састава 3

1ПД.2.3.3. разликује материјале који су добри проводници топлоте и електрицитета

од оних који то нису 1ПД.2.3.4. зна да топлотна и електрична проводљивост материјала одређују њихову

употребу и препознаје примере у свом окружењу

1ПД.2.3.5. разликује повратне и неповратне промене материјала

1ПД.2.3.6. разликује промене материјала при којима настају други материјали од оних промена материјала при којима не настају други материјали

4. КРЕТАЊЕ И ОРИЈЕНТАЦИЈА У ПРОСТОРУ 1ПД.2.4.1. зна да кретање тела зависи од силе која на њега делује, врсте подлоге и

облика тела

1ПД.2.4.2. зна да се светлост креће праволинијски 1ПД.2.4.3. уме да пронађе тражене улице и објекте на плану насеља

1ПД.2.4.4. уме да пронађе основне информације на географској карти Србије: највећа

и најважнија насеља, облике рељефа и површинских вода

1ПД.2.4.5. уме да пронађе и упише тражене информације на ленти времена

5. ДРУШТВО

1ПД.2.5.1. зна које су улоге различитих друштвених група и њихових чланова

1ПД.2.5.2. зна која су права и обавезе чланова у различитим друштвеним групама 1ПД.2.5.3. разуме повезаност и међузависност различитих људских делатности


1ПД.2.6.1. препознаје и именује облике рељефа и површинских вода у свом месту и у

околини 1ПД.2.6.2. зна основне одлике рељефа и вода у држави Србији

1ПД.2.6.3. разуме повезаност природно-географских фактора – рељефа, вода, климе –

и делатности људи 1ПД.2.6.4. зна редослед којим су се јављали важни историјски догађаји, појаве и

личности

1ПД.2.6.5. уочава сличности и разлике између начина живота некад и сад 1ПД.2.6.6. препознаје основна културна и друштвена обележја различитих

историјских периода

1ПД.2.6.7. препознаје на основу карактеристичних историјских извора о ком

историјском периоду или личности је реч

Напредни ниво

1. ЖИВА И НЕЖИВА ПРИРОДА 1ПД.3.1.1. разуме повезаност живе и неживе природе на мање очигледним примерима

1ПД.3.1.2. разуме функционалну повезаност различитих делова тела живих бића 4


150

3. МАТЕРИЈАЛИ

1ПД.3.3.1. разуме како загревање и хлађење воде и ваздуха утичу на појаве у природи 1ПД.3.3.2. примењује знање о променама материјала за објашњење појава у свом

окружењу

4. КРЕТАЊЕ И ОРИЈЕНТАЦИЈА У ПРОСТОРУ

1ПД.3.4.1. уме да чита географску карту примењујући знања о странама света и значењу картографских знакова

5. ДРУШТВО

1ПД.3.5.1. разуме заједничке карактеристике друштвених група и разлике међу њима 1ПД.3.5.2. разуме да се права и обавезе чланова друштвених група међусобно

допуњују


1ПД.3.6.1. зна шта је претходило, а шта је уследило након важних историјских догађаја и појава.


151


72 ЧАСА ГОДИШЊЕ - 2 ЧАСА НЕДЕЉНО

Циљ васпитно – образовног рада у настави ликовне културе је да се подстиче и

развија учениково стваралачко мишљење и деловање у склду са демократским

опредељењем друштва и карактером наставног предмета.


КОЛАЖ, ФРОТАЖ,

ДЕКОЛАЖ И

АСАМБЛАЖ

ВЕЗИВАЊЕ ОБЛИКА У

ТРОДИМЕНЗИ-

ОНАЛНОМ ПРОСТОРУ И У РАВНИ

СЛИКАРСКИ

МАТЕРИЈАЛИ И

ТЕХНИКА

ОСНОВНЕ И ИЗВЕДЕНЕ БОЈЕ

ЛИНИЈА,ПОВР-ШИНА

ВОЛУМЕН, БОЈА

ПРОСТОР

АМБИЈЕНТ – СЦЕНСКИ ПРОСТОР

Колаж (дводимензонални површински

колаж)

Фротаж (површинске игре)

Деколаж (наслојавање, доцртавање, досликавање)

Асамлаж (тродимензионални колаж,

инсталације, проширени медији...)

Компоновање апстрактних облика у

простору према положеној, косој или усправној линији

Организација бојених облика у односу на

раван у простору

Организација тродимензионалних облика у простору и на равни

Појмови: акварел, пастел, темпера

Карактеристике акварел технике

каратктеристике пастелних боја и креда у

боји

карактеристике темпера боја појмиви: материјали и технике

црвена+жута=наранџаста

црвена+плава=љубичаста

жута+плава=зелена Појмови: основне и изведене боје

Линија – простор

Површина – простор Волумен – простор

Боја – простор

Линија, површина, волумен, боја – Појмови:волумен

Идејна решења за израду маски Израда маски

Израда сцене

Предлог за кореографију, музику, костим

Израда сцене Релаизација по групама и у целини

Појмови: амбијент и сценски простор

Развијање способности ученика

за препознавање традиционалне,

модерне и савремене уметности

Разликују и повезују

дводимензионалне и тродимензионалне облике

Усвајање знања о боји, ликовним

техникама и креативно

практично раде са односима боја

Препознају лико – технике

Коришћење боја за изражавање осећања

Развијање способности опажања

облика, величинасветлина, боја

положаја облика у природи

Развијати ученикове потенцијале у области ликовности и

визуелности, те му помагати у

самопсталном изражавањеу коришћењем примерених

техника и средстава

Ускладити ликовни рад са

другим медијима (звуком, покретом, литерарним изрозом и

сценским амбијентима)


152


Ученик разликује дводимензионалне и тродимензионалне облике.

Ученик има искуства и критеријуме према захтевима предмета, ликовних

уметности и ликовних појава у животу.

Ученик зна о боји, ликовним техникама и креативно практично ради са односима

боја.

Ученик усклађује ликовни рад са другим медијима (звуком, покретом, литерарним

изразом и сценским амбијентима).

Ученик препознаје ликовне технике.

НАСТАВНЕ МЕТОДЕ -метода разговора, монолошка, илустративна, демонстративна,...


-фронтални, индивидуални, рад у пару, групни


-блок, дрвене боје, водене боје, темпере, воштане боје, фломастери, пластелин,

разнобојни колаж-папир, тканина, разни предмети, маказе, лепак


153


36 ЧАСОВА ГОДИШЊЕ-1 ЧАС НЕДЕЉНО

Циљ наставе музичке културе је развијање интересовања, музичке осетљивости и

креативности; оспособљавање за разумевање могућности музичког изражавања;

развијање осетљивости за музичке вредности упознавањем музичке традиције и културе

свог и других народа.



Певање

Свирање


СТВАРАЊЕ МУЗИКЕ

Певање песама по слухуи учење песме са нотног текста

Певање и извођење музичких игара

Певање модела и наменских песама као

звучна припрема за поставку музичке писмености

Свирање пратње за бројалице, песме,

игре на музичким инструментима Свирање песама на мелодијским


инструментаријума На основу искуства у извођењу музике,

препознати исвирати делове песама

Слушање воклано – инструменталних

композиција за децу и кратких инструменталних композиција

различитог садржаја, облика и

расположења као и музичких прича

Слушање народних песама и игара

Ритмичким и звучним ефектима креирати

једноставне пратње за бројалице, песме,

приче, стихове, музичке игре

Креирање покрета уз музику Смишљање музичких питања и одговора,

ритмичка допуњалка, мелодијска

допуњалка Импровизовање дијалога на мелодијским


инструментаријума

Развијање музичке осетљивости и интересовања за музику

Неговање способности

извођења музике

Свирање такта, ритма,

мелодије, паузе

Препознавање различитих

тонских боја, различитог темпа,

динамичке разлике

Оспособљавање ученика да наведу примере присуства

музике у свакодневном животу

Упознавање традиционалне и уметничке музике свог и

других народа

Коришћење различитих извора

звукова (глас, тело, Орфом

инструментаријум)

Упознавање основа музичке

писмености и изражајних средстава музичке уметности

Подстицање стваралачког

ангажовања у свим музичким

активностима


154


Ученик пева песме по слуху.

Ученик пева песме солмизацијом.

Ученик је усвојио основе музичке писмености.

Ученик свира на дечјем музичком инструменту.

Ученик изводи дечје и народне игре.

Ученик препознаје звуке разних инструмената.

Ученик препознаје одређена вредна дела уметничке и народне музике.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА Настаава музичке културе остварује се међусобним прожимањем следећих музичких

активности:

певање и свирање, уз поступно упознавање и усвајање ритмичких структура,

музичког писма и интонације;

слушање музике и усвајање основних појмова из опште музичке културе;

активности у музичком стваралаштву;

даље упознавање и усвајање музичког писма.

КОРЕЛАЦИЈА

Пожељно је музичке садржаје повезивати са садржајима осталих предмета, као што

су: српски језик, математика, ликовна култура, природа и друштво, физичко васпитање,

француски језик,...


Сазнајни процес у настави музичке културе остварује се кроз фронтални, групни,

индивидуални облик рада, користећи и рад у паровима.


За успешну „шетњу“ кроз облике рада користили бисмо следеће методе:монолошку,

дијалошку, хеуристичку, демонстративну, илустративну, методу допуњавања, методу

анализе, синтезе, методу обраде песме,...


...уз употребу разних средстава, као што су: хармоника, клавијатуре, металофони,

разне удараљке, мелодике, блок-флауте, ТВ пријемник, видео-рекордер, DVD плејер, CD

плејер, илустрације, апликације,...

НАСТАВНИ ОБЈЕКТИ

Часове музичке културе организовати у матичној учионици, музичком кабинету,

свечаној сали, медијатеци (слушајући музику и гледајући разне музичке филмове,

примерене и интересантне овом узрасту), природи (излети и настава у природи).

ФАКУЛТАТИВНИ САДРЖАЈИ

Свој музички напредак и степен музичке писмености и културе, ученици ће показати

на излетима, настави у природи, у школи и на другим местима путем разних сусрета,

такмичења, игара, дружења типа „покажи шта знаш“, приредби и сл.Такође ће

присуствовати и концертима које организују музичке школе, мини концертима својих

другова и другарица у учионици, медијатеци, библиотеци, свечаној сали или њиховим

интерним часовима у музичким школама.


155

ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ

108 ЧАСОВА ГОДИШЊЕ-3 ЧАСА НЕДЕЉНО

Циљ физичког васпитања јесте да разноврсним и систематским моторичким

активностима, у повезаности са осталим васпитно образовним подручјима допринесе

интегралном развоју личности ученика, развоју моторичких учења, навика и неопходноих

знања у свакодневним и специфичним условима живота и рада. ТЕМЕ ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ

Значај рекреације и спорта

АТЛЕТИКА

- Техника трчања

- Скок у вис

- Скок у даљ

- Бацање

- Штафетно трчање

ВЕЖБЕ НА СПРАВАМА И ТЛУ

- Вежбе на тлу

- Прескок

- Двовисински разбој

- Греда

- Паралелни разбој

- Вратило

- Дохватни кругови

- Коњ са хватаљкама

РИТМИЧКА ГИМНАСТИКА И

НАРОДНИ ПЛЕСОВИ

- Окрети

- Скокови

- Вежбе равнотеже

- Вијача

- Лопта

- Обруч

- Плесови

ОСНОВИ ТИМСКИХ ИГАРА

- Рукомет

- Кошарка

- Одбојка

- Фудбал

- Здравствено васпитање

АКТИВНОСТИ У ПРИРОДИ

(обавезни програм)

- Јесењи крос

- Пролећни крос

Врсте и значај рекреације и појединих спортова. Правилна рекреација.

Надзор, исхрана, хидратација.

Упознавање протективних фактора за здравље као што су физичка

активност и боравак у природи

- Развијати и усавршавати моторичке способности

- Подстицање раста, развоја и утицање на правилно држање тела

- Оспособљавање ученика да стечена учења, навике користе у

свакодневним условима живота и рада

- Формирање морално – вољних квалитета личности

- Развијање координације, гипкости, равнитеже и експлозивне снаге

Естетско изражавање кретњом и доживљавање естетских вредности.

Усвајање етичких вредности и подстивање вољних особина ученика

- Стварање услова за социјално прилагођавање ученика на колективан

живот и рад. Задовољавање социјалних потреба за потврђивањем и

групним поистовећивањем и сл. Организовање такмичења између група

у одељењу.

- Развијање свести о потреби здравља и о чувању истог, ако и о чувању

природе и човекове средине


156

ОБАВЕЗНИ ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТ

ВЕРСКА НАСТАВА

36 ЧАСОВА ГОДИШЊЕ - 1 ЧАС НЕДЕЉНО

НАСТАВНЕ ТЕМЕ ЗАДАЦИ

1. Увод

2. Циљ због кога је Бог створио свет

Црква је конкретна литургијска заједница

3. Литургија је заједница многих људи и природе

са богом оцем преко једног човека – Христа

Структура литургије )епископ, свештеници,

ђакони, народ)

4. Црква као икона будућег царства

Одбијање првог човека Адама да сједини створену

природу са Богом

Црква у хришћанској архитектури

Изгратити свест о томе да Бог општи са светом човека кроз

Христа

Уочити да је Христос корпоративна личност

Запазити да у Цркви нико не може да постоји сам за себе,

без заједнице са свима

Стећи појам о бићу као заједници

Схватит да је извор греха егоизам, индвивдуализам,


157

ОБАВЕЗНИ ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ


36 ЧАСОВА ГОДИШЊЕ - 1 ЧАС НЕДЕЉНO

Циљ предмета је подстицање развоја личности и социјалног сазнања код ученика

овог узраста

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ

I ТЕМА – ПОДСТИЦАЊЕ ГРУПНОГ РАДА, ДОГОВАРАЊА И САРАДЊЕ СА ВРШЊАЦИМА И ОДРАСЛИМА - Родитељски састанак - Уводни час

II ТЕМА – ДЕЧЈА ПРАВА СУ УНИВЕРЗАЛНА, ЈЕДНАКА ЗА СВЕ - Дрво дечјих права - Правимо рекламни штанд конв енције о дечјим правима - Сви различити – сви једнаки - Неправда је кад... - Ставови о правди

III ТЕМА – ЗАЈЕДНО СТВАРАМО ДЕМОКРАТСКУ АТМОСФЕРУ У НАШЕМ РАЗРЕДУ, ШКОЛИ - Права, дужности, правила

- Улога правилника, кућни ред школе - Сви ми имамо предрасуде - Да сам чаробњак, ја бих... - Ставови о моћи IV ТЕМА – ЖИВИМ ДЕМОКРАТИЈУ – ДЕМОКРАТСКА АКЦИЈА

- Сукоби и превазилажење сукоба, преговарање - Тимски рад - Да ли се чује наш глас - Делујемо јединствено - Аргументујемо и заступамо наше интересе - Тражимо закон за... VТЕМА – ЉУДСКО БИЋЕ ЈЕ ДЕО ЦЕЛОГ СВЕТА,

РАЗВИЈАЊЕ ЕКОЛОШКЕ СВЕСТИ - Међузависност - Мрежа живота - Бринемо о биљкама и животињама VI ТЕМА – ЕВАЛУАЦИЈА - Ја пре, ја после

- Презентација резултата рада родитељима

- подстицање групног рада, договарање и сарадња са вршњацима и одраслима; - подстицање на слободу мишљења, изјашњавања о узајамном очекивању, потребама, захтевима и тешкоћама - разумевање и усвајање дечјих и људских права

- препознавање својих права - разумевање појма идентитет, препознавање својих потреба и жеља - јасно и разговетно изношење својих ставова - изношење својих осећања, потреба, мишљења - спремност за заступање својих и туђих права

- разумевање појма одговорности, схватање разлике између одговорности према себи, другим људима, заједници - познавање основних обележја демократског процеса и разумевање односа између демократије и дечјих и људских права - спремност за заступање и заштиту својих и туђих интереса

- разумевање значења појмова мир, схватање улоге коју сарадња и мирно решавање сукоба има за лични, национални и глобални развој, познавање неких основних поступака мирног решавања сукоба - прилагођавање свога мишљења групи ради изналажења заједничког решења - одговорно управљање групом према критеријуму опште добробити

- познавање појма једнакости у контексу расних, културних, националних, верских и других разлика - спремност на преууимање јавне одговорности за своје поступке - приказати активног учесника у процесу образовања и

васпитања као комплетне, одговорне и креативне личности, отворене за договор и сарадњу, која поштује и себе и друге


158


НАРОДНА ТРАДИЦИЈА

36 ЧАСОВА ГОДИШЊЕ- 1 ЧАС НЕДЕЉНО

Циљ предмета је активно очување и разумевање животне средине и појава у њој.

НАСТАВНЕ ТЕМЕ ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ

1.Фолклорни празници, лековите

биљке, куће некад и сад, занати

2.Традиционални облици транспорта

и транспортних средстава

3.Народни музички инструменти

4.Носиоци народне традиције

-продубљивање знања о фолклорним празницима, биљкама, кући,

занатима

-стицање елментарних знања о традиционалним облицима транспорта и

транспортним средствима, као и њиховом значају за живот људи на селу

и граду

-Упознавање различитих народних музичких елемената ињихове улоге у

традиционалној култури

-Упознавање са носиоцима народне традиције ( усменим, писаним,

материјалним).,схватанње важности чувања инеговања народне

традициј


159



36 ЧАСОВА ГОДИШЊЕ- 1 ЧАС НЕДЕЉНО

Циљ предмета је активно очување и разумевање животне средине и појава у њој.

ОБЛАСТ САДРЖАЈИ ЗАДАЦИ БРОЈ

ЧАСОВА

ВРЕМЕ

РЕАЛИЗА

ЦИЈЕ

ЖИВОТНА

СРЕДИНА

ПРИРОДНЕ

ПОЈАВЕ И

ПРОМЕНЕ У

ЖИВОТНОЈ

СРЕДИНИ

ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ

СРЕДИНЕ

- Сналажење у природи

- Истраживање узрочно

последичних веза у животној

средини

- Активно упознавање стања

животне средине извођењем једноставих огледа

- Разноврсност живог света као

услов за опстанак

- Нестајање врста

- Кружење материје и протицање

енергије кроз односе исхране

- Природне појаве и промене у

животној средини

- Активна заштита животне средине кроз организовање разних

акција чувара природе ван

учионице

- Одговоран однос према

животињама и биљкама

- Право на здраву животну

средину, квалитет живота

- Одговоран однос према себи и

животној средини у целини

- Критички и отворен став и

сарадња са локалном средином, друштвом за заштиту животне

средине, за заштиту животиња

Оспособљавање за

активно упознавање стања

животне средине.

Познавање узрочно –

последичних веза у

животној средини. Познавање негативних

утицаја човека на животну

средину.

Подстицање одговорног

односа према живом свету

и рационалног коришћења

природних богатстава.

Уочавање различитости у

живом свету као услова за

опстанак.

Испитивање појава и

промена у природи. Испитивање узрочно –

последичних веза у

животној средини

извођењем једноставних

огледа.

Подстицање одговорног,

здравог односа према

себи.


решавање проблемских

ситуација самостално и тимски.


доношење правилног

става и за критичко

мишљење

9

9

18

Од IX до

VI


160





Циљ наставе страног језика је да оспособи ученика да на страном језику комуницира

на основном нивоу у усменом и писаном облику о темама из његовог непосредног




ТЕМЕ ЗАДАЦИ

1. Школа (школски прибор,

простор и активности)

2. Ја и моји другови (другови и

особе из непосредног окружења,

игре у складу са годишњим

добима)

3. Породица ( ужа и шира

породица, суседи, пријатељи) 4. Празници (Нова година,

Божић, Ускрс, рођендани...)

5. Мој дом (просторије и

делови намештаја)

6. Исхрана (оброци, избор

хране и пића, воће и поврће по

годишњим добима, навике у

исхрани у земљи чији се језик

учи)

7. Одећа (одевни предмети по


8. Окружење (место и улица где станујем, важне установе у

окружењу)

9. Остало (годишња доба,

месеци, дани у недељи, делови

дана)

-разумевање говора (препознавање гласова, акцента и интонације;




-разумевање писаног текста (препознавање слова, усвојених речи и



-усмено изражавање (разговетно изговарање гласова, акцентовање





писаним текстом или визуелним подстицајем уз поштовање правописа;

писање личних података, попуњавање честитке...)

Поред комуникативне методе, почиње се и са разумевањем писаног текста и писања

већ усвојених садржаја. Увежбава се разумевање писаног језика кроз повезивање гласова

и групе слова, замењивање цртежа речима, проналажење недостајуће речи, повезивање


Наставна средства која се користе у трећем разреду су: уџбеник, радна свеска,

аудио материјал, постери, флеш картице.


161

ДОПУНСКИ РАД: МАТЕМАТИКА

Оперативни задаци


- успешно савладају читање и писање природних бројева у декадном бројевном

систему;

- упознају скуп природних бројева;

- науче да природне бројеве приказују тачкама бројевне полуправе;

- умеју да читају и записују помоћу слова основна својства рачунских операција;

- знају да читају, састављају и израчунавају вредност израза са више операција;

- знају да решавају једноставније једначине и неједначине (упознатих облика) у

скупу природних бројева;

- упознају разломке;

- знају да цртају мреже и праве моделе коцке и квадра;

- упознају јединице за површину и примењују их;

Садржај :

-Писање и читање бројева већих од милион

-Изводљивост сабирања и одузимања у скупу N

-Изводљивост множења и дељења у скупу N

-Површи и површине ; мере за површину

-Геометријска тела – коцка и квадар

-Разломци

-Решавање задатака помоћу израза

-Запремина

ДОПУНСКА НАСТАВА: СРПСКИ ЈЕЗИК


- проширивање знања о простој реченици и њеним деловима;

- савладавање основних појмова о променљивим и непроменљивим речима;

- оспособљавање за изражајно читање и казивање;

- поступно оспособљавање ученика за самостално тумачење основне предметности

књижевног текста и сценских дела (осећања, фабула, радња, ликови, поруке, стилогеност

сценског израза);

- навикавање на сажето и јасно усмено и писмено изражавање према захтевима

програма;

- савладавање основа методологије израде писмених састава.

Садржај :

-Променљиве и непроменљиве врсте речи

-Именице

-Глаголи

-Придеви

-Бројеви

-Заменице

-Реченице ( значење , облик и састав )

-Говорење и писање



допунске наставе, са ученицима који имају потешкоће у савладавању наставног градива.


162

ДОДАТНИ РАД: МАТЕМАТИКА


Додатна настава се изводи за ученике изнад просечних способности и посебних

интересовања за наставу, односно за продубљивање и проширивање знања из свих или

само појединих програмско-тематских подручја редовне наставе . Додатни рад се изводи и

организује један час недељно током целе наставне године. Изузетно је важно да се започета

динамика додатног рада одржи док се не реализује утврђени програм. Знања, умења и

вештине које су стекли истраживачким, индивидуалним и групним радом ученици користе

у редовној настави, слободним активностима и у другим приликама (конкурси, такмичења,

школске и друге приредбе). Улога наставника у додатном раду је специфична. У сарадњи са

учеником (евентуално - родитељима и школским педагогом-психологом) наставник

утврђује конкретан програм додатног рада .Битно је да планирани програмски садржаји

буду у складу са интересовањима и жељама ученика, као и са расположивим годишњим

фондом часова. Додатни рад може се реализовати као индивидуализовани (примерен

појединим ученицима) и групни (за групе ученика). Ученик остаје укључен у додатни рад

онолико времена (година) колико жели. Посебно треба водити рачуна о томе да се

даровити ученици не оптерећују изнад њихових стварних могућности и жеља (довољно је

да ученик - уз редовну наставу - буде ангажован још само у једном виду васпитно-

образовног рада - додатном раду)

ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ ДОДАТНЕ НАСТАВЕ :

- решавање сложенијег бројевног израза

- саставља и решава једначине и неједначине

-проширивање знања о разломцима,површини и запремини

План рада по темама: ( 30 часова )

- Скуп природних бројева ( 15 часова )

- Мерење и мере ( 10 часова )

- Површина ( 5 часова )


163

САДРЖАЈИ ЗАДАЦИ

- Договор о раду

- Приче о бројевима

- Задаци са шибицама

- Рачунске операције у скупу бројева до

1000 )текстуални задаци)

- Математички ребуси

- Занимљиви задаци из геометрије

- Досетке и шале – логичка вежбања

- Лавиринти са бројевима

- Једначине и неједначине

- Сабирање и одузимање (текстуални

задаци)

- Магични квадрати

- Занимљиви задаци

- Множење и дељење

- Изрази са множењем и дељењем

- Текстуални задаци – изрази са више

операција

- Логички задаци

- Квадар и коцка

- Израчунавање површине квадра и коцке

- Проблемски задаци

- Разломци – занимљиви задаци

- Разломци – решавање текстуалних

задатака

- Обим и површина

- Занимљиви задаци

- Математички квиз



Стицање, продубљивање и проширивање

знања неопходна за разумевање

квантитативних и просторних односа и

законитости у разним појавама у природи,

друштву и свакодневном животу.

Развијање ученикове способности

посматрања, опажања и логичког, критичког,

стваралачког и апстрактног мишљења.

Развијање математичке радозналости у

посматрању и изучавањуу коришћењу

разноврсних извора знања.


164


ТЕМЕ ће се обрађивати у оквиру следећих области:

1. Правила понашања у школи 2. За које ваннаставне активности смо заинтересовани? 3. Основи безбедности деце 4. Најраспеванија одељењска заједница 5. Превенција и заштита од насиља 6. Пружање подршке у учењу 7. Занимања мојих родитеља. 8. Здравствено васпитање 9. Ученици у улози наставника 10. Решавање актуелних проблема 11. Књиге које читам. 12. Обележавање важних датума


165

ИНКЛУЗИВНО ОБРАЗОВАЊЕ

У складу са инклузивним образовањем школа је формирала Стручни актив за

инклузивно образовање који сачињава оперативни планове у сарадњи са тимовима за

инклузивно образовање, у складу са Законом.

У раду са децом која имају одређених потешкоћа у савладавању наставног градива

или у било ком аспекту функционисања (социјалном, емотивном и др.) биће примењен

индивидуализовани начин рада, прилагођен њиховим потребама. Уколико ова мера не

буде довољна приступићемо изради индивидуалних образовних планова за ту децу.

Индивидуални образовни планови рада налазе се у прилогу школског програма.

ДРУШТВЕНО,ТЕХНИЧКЕ,СПОРТСКЕ И КУЛТУРНЕ АКТИВНОСТИ

Слободне активности ученика представљају све облике васпитно – образовног

рада којима се омогућујеученику да открије, задовољи и даље развија интересовања,

склоности и способности за поједине области живота, рада и стваралаштва. Њима се

битно доприноси социјализацији, потребама и мотивима деце, усклађивању личних и

друштвених интереса, свестраном и слободном васпитању ученика. Својим

садржајима и облицима слободне активности обогаћују програмску структуру школе

и повезују је са друштвеном средином.

Слободне активности посебно доприносе остваривању следећих васпитних

задатака:

- подстичу разноврсније видове стваралаштва

- буде и задовољавају интелектуалну радозналост

- пружају прилике и услове за заједничку игру, здраву, ведру забаву и разоноду,

спортске активности и испуњавају део слободног времена и корисним садржајима

- развој самоиницијативе и комуницирање у колективу

- развој способности запроцењивање својих и туђих способности, поступака и

резултата рада, међусобног поверења, солидарности, искрености, другарства и

пријатељства

Избор садржаја и начин деловања заснован је на општем васпитном циљу и

васпитно – образовним задацима основне школе, повезан је са другим облицима и

садржајима васпитно – образовног рада, усклађен је са начином организовања и рада и

узрасним и развојним могућностима и потребама ученика.

Рад је континуиран у току читаве календарске године.

Врсте активности које ће бити реализоване:

Друштвене

Техничке

Хуманитарне

Спортске

Културне

У разредној настави организоване су следеће ваннаставне активности:


166

Д р а м с к а с е к ц и ј а

Р е ц и т а т о р с к а с е к ц и ј а

Л и т е р а р н а с е к ц и ј а

С п о р т с к а с е к ц и ј а

Л и к о в н а с е к ц и ј а

М у з и ч к а с е к ц и ј а - мали хор „Бајка“

,,М а л и к р е а т и в ц и“

У р а д и с а м

П о д м л а д а к ц р в е н о г к р с т а

ПРОГРАМ РАДА ДРАМСКЕ СЕКЦИЈЕ

Циљеви :

- Подстицање развоја креативности,оригиналности, самореализације, талента

- Ангажовање ученика који имају посебне склоности ка глуми

- Задовољавање интересовања ученика ван наставе

- Осмишљено провођење слободног времена

- Едукација .

Задаци секције :

- Развијање културолошких потреба

- Развијање смисла и способности за правилно,течно и уверљиво усмено

изражавање

- -Оспособљавање за успешно служење књижевним језиком у различитим видовима

његове усмене употребе.

- -Оспособљавање за изражајно казивање.

Садржај рада : ( планирано одржавање по 1 час недељно, укупно 36 )

- Упућивање ученика у рад на драмском тексту

- Кратки курсеви

- Дикција и понашање на сцени

- Учешће у програму за Дан школе

- Учешће у Новогодишњем програму

- Учеће у програму за школску славу

- Рад на сценографији

- Рад на одабиру текстова, костима, музике...

Секција ће се реализовати у 2 групе:

- 1.група- 1 и 2.разред и 2.група- 3 и 4. разред.


167

ПРОГРАМ РАДА РЕЦИТАТОРСКЕ СЕКЦИЈЕ

Циљеви:

Задовољавање интересовања ученика ван наставе.

Ангажовање ученика који имају посебне склоности ка рецитовању.

Овладавање законитостима српског књижевног језика,на којем ће се усмено

правилно изражавати,да упознају,доживе и оспособе се да рецитују одабрана

књижевна дела и друга остварења из српске баштине.

Задаци секције:

-Развијање смисла и способности за правилно,течно и уверљиво усмено и писмено

изражавање,богаћење речника,језичког и стилског израза.

-Развијање осећаја за аутентичне естетске вредности у књижевној уметности.

-Оспособљавање за успешно служење књижевним језиком у различитим видовима

његове усмене употребе.

-Увежбавање и усавршавање гласног читања (правилног,логичког и изражајног) и читања

у себи(доживљајног,усмереног).

-Развијање потребе за књигом,способности да се њоме самостално служе,навикавање на

самостално коришћење библиотеке.

-Развијање поштовања према културној баштини и потребе да се она негује и унапређује.

-Оспособљавање за изражајно читање и казивање.

С а д р ж а ј п р о г р а м а

Планирано одржавање по 1 час недељно у сваком полугодишту, укупно 36

1. Организовање секције

2. Посета библиотеци

3. Увежбавање правилног акцентовања и наглашавања

4. Увежбавање правилног акцентовања и изговора

5. Организовање школског такмичења

6. Сарадња са другим секцијама

7. Обележавање значајних датума

8. Сусрет са књижевником

9. Заједнички излет

Секција ће се реализовати у 2 групе:

1.група- 1 и 2.разред,

2.група- 3 и 4. Разред.


168

ПРОГРАМ РАДА ЛИТЕРАРНЕ СЕКЦИЈЕ

Циљеви и задаци секције

• Развијање културе језичког, усменог изражавања и писмености

• Оспособљавање и упућивање талентованих ученика у начин књижевног стварања

• Развој љубави према писаној речи

• Развој интересовања за писање

• Сликовитост и јасност у писању

• Развој маштовитости и креативности

• Развој радних навика

• Писање радова за школска такмичења

• Омогућити учешће на литерарним такмичењима

Садржај секције

1. Састанци посвећени теорији писмености и вештини претакања мисли у књижевни

изрaз (поетика, рима, форма, стилске фигуре...)

2. Литерарна такмичења у писању наградних тема поводом Савиндана, 8. марта

и Дана школе

3. Сусрет са песником

4. Јавно читање радова на свечаним скуповима школе

5. Истицање радова на јавним паноима школе

6. Трибине и разговори о радовима чланова секције

7. Заједничко читање одломака из дела афирмисаних писаца и разговор о њима као

моделу за одређени жанр

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА: Литерарна секција се организује у школи као

слободна ученичка активност са циљем да развије језичко осећање,негује добар стил и

књижевни укус. Литерарно стваралаштво у школи ће допринети развијању активог

односа према књизи и писаној речи и подстицању стваралачких способности ученика,као

и развијању афинитета према естетским и етичким вредностима литературе.

Часови секције реализоваће се најчешће у међусмени или по завршетку редовне наставе.

Биће реализовано најмање 36 часова у току школске године. Број ученика у групама

зависиће од броја заинтересованих ученика. Часови ће трајати 45 минута. Користиће се

разноврсна наставна средства и различити облици рада.


169

ПРОГРАМ РАДА СПОРТСКЕ СЕКЦИЈЕ

Циљеви:

- Развијање интересовања ученика ван наставе

- Ангажовање ученика који имају посебне склоности ка спортским активностима

- Овладавање моторичким способностима, стицање, усавршавање и примена моторичких

умења, навика и неопходних теоријских знања у свакодневним и специфичним условима

живота.

Задаци:

- Развијање моторичких способности

- Стицање, усавршавање и примена моторичких умења

- Стицање радних навика и одговорности

- Усвајање теоријских знања

- Обучавање за тимски рад

- Развијање мотивације ученика за бављење ваннаставним активностима

- Развијање и неговање љубави према спортским активностима и неговање здравог тела и

духа

- Развијање спретности и прецизности

- Неговање такмичарског духа

- Стицање и развијање свести о потреби здравља и чувању здравља, заштити природе и

човекове средине.

Садржај програма:

Планирано одржавање по 1 час недељно у сваком полугодишту, укупно 36 часова.

1. Организовање секције

2. Атлетика

3. Крос трчање

4. Елементи фудбала, одбојке, рукомета и кошарке

5. Такмичење у одбојци

6. Такмичење у фудбалу

7. Гимнастика (ритмика)

8. Такмичење у гимнастици

9. Планинарење

10. Свечана додела "медаља"


170

ПРОГРАМ РАДА ЛИКОВНЕ СЕКЦИЈЕ

ЦИЉЕВИ И САДРЖАЈИ

Циљ васпитно-образовног рада у настави ликовне секције јесте да се подстиче и

развија учениково стваралачко мишљење и деловање у складу са карактером овог

наставног предмета.

Циљеви су :

-развијати ученикове потенцијале у области ликовности и визуелности, те му помагати у

самосталном изражавању коришћењем примерених техника и

средстава;

– развијати љубав према вредностима израженим у делима свих облика уметности;

– да ствара интересовање и потребу за посећивање изложби, галерија, музеја и

чување културних добара;

– да осетљивост за ликовне и визуелне вредности коју стичу у настави примењују у

раду и животу;

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА Цртачке ликовне технике и материјали ( оловка , туш и перо); ТЕМА:Украсни предмети у

кући

Дечија недеља ( дечије рукотворине, израда костима и маски ,Дечији вашар, осликавање и

исцртавање спортског терена ...)

Учешће на ``Витезовом ликовном конкурсу`` (слање радова ученика)

Уређење паноа поводом Дана школе

Прослава Дана школе

Сликарске ликовне технике и материјали (темпера боје, пастели ...)ТЕМА: Златна јесен

Значај постојања музеја и галерија и шта се у њима може видети

Расписивање Светосавског ликовног конкурса ( минијатура)

Вајарске ликовне технике и материјали ( глинамол)

Уређење паноа поводом новогодишњих и божићних празника

Постављање изложбе поводом Светосавског ликовног конкурса

Сликаркса техника гваш ,ТЕМА: Атмосферске појаве : снежна олуја , дечије зимске

радости, Краљица зиме

Учешће на конкурсу (слање радова ученика)

Графичке технике и материјали (картон тисак)

Учешће на конкурсу поводом Васкрса , ТЕМА: Шара за најлепше осликано васкршње јаје

Примењена уметност: израда накита од тестенине и других материјала

Техника зграфито ТЕМА: Ливада у пролеће (воштани пастел, гипс)

Постављање изложбе ликовних радова ученика –чланова секције

Разговор о естетским вредностима радова ученика у току школске године

Анализа рада секције и предлози за следећу школску годину


Програм ликовне културе у оквиру секције даје сваком наставнику слободу, могућности

да испољи креативност, да проналази одговарајуће облике, методе и средства за

реализацију.

Упутство ће му помоћи у процесу стварања сопствених идеја, никако, дакле,


171

шаблона, односно очекује се да и сам наставник буде креативан у свом раду. То

значи да је потребно да за сваки задатак и сам наставник начини визуелну

припрему (ликовни рад) како би уочио карактер задатка и начине рада у

реализацији таквог задатка, што ће бити нека врста опомене или самоконтроле у

процесу постављања захтева упућеног ученицима. Најважније је извршити

идентификацију садржаја, полазећи од опажања околине (природе и вештачког

човековог окружења – објекти које је човек начинио). Најбоље је учење од

природе, посматрање, опажање и уочавање непоновљивости природе, из чега ће

произаћи и потреба за очувањем природе, а потом симболичан израз

карактеристичних елемената који ће означити и природу ученика. То ће бити

прилика да се одреди појам у садржају два до три потпојма и неколико

информација што ће имати образовно значење. Треба водити рачуна да захтев буде

сведен и прилагођен узрасним могућностима ученика (његовим психофизичким

карактеристикама), чиме ће бити задовољен елементарни захтев да за предвиђено

време од једног, до два часа, ученик заврши свој рад. Непримерено је да ученик

завршава своје радове код куће, да би га потом наставник накнадно оценио. Ученик

треба да зна какав му је задатак постављен, сам треба да проналази решења задатка,

по логици непосредног естетског доживљаја.

Наставник треба да води разговор са ученицима како би сваки

ученик пре почетка рада дошао до своје идеје, а на основу понуђеног ликовног

садржаја.

Исто је тако битно да утврди ниво захтева за ученике, јер уколико наставник није у

могућности да реализује такав задатак, непримерено је да тако нешто тражи и од

ученика. У процесу мотивисања ученика за рад, наставник ће водити разговор о

предвиђеним садржајима (ликовни садржаји), чиме ће створити услове, а

ослањајући се на знања ученика стечена у другим областима, да сваки ученик

пронађе своју тему за рад. Наставник никад не треба да каже коју ће тему ученици

цртати, сликати или вајати! Ученик сам треба да дође до своје теме, то

наглашавамо према планираном садржају, како се не би десило да на сваком часу

настав ник каже: „Данас ћете цртати или сликати слободну тему“. Ученик треба да

изврши избор теме на основу добро вођеног разговора о опажању природе и

човекових творевина које чине његово окружење. Добро би било када се ученици

не би држали стандардизованих блокова за цртање. Добро би било када би могли и

сами да изврше избор облика и боје папира или неке друге подлоге за цртање и

сликање. То су најчешће врло јефтини папири, као што је натрон-папир, пакпапир,

чак и новинска хартија може да послужи као подлога за сликање. Треба врло често

мењати формат папира, или подлоге на којој се нешто ради, да ли је то подлога за

колаж, деколаж или асамблаж. Такве подлоге могу и да се препарирају са

разблаженим брашном и водом, или разблаженим лепком за дрво, или можда

неким другим материјалом са неким другим везивом, што може и сам наставник да

учини. На тај начин ће почети нека врста истраживачког рада у овој области. То ће

уједно бити прилика да наставник уочава да ли су неки ученици ушли у манир

користећи одређени материјал за рад. Ако се то деси код неких ученика, а дешава

се да постају „вешти“, треба му понудити да ради са другим материјалом, који ће

му пружити „отпор“, а он ће се трудити да реши проблем те ће самим тим бити

доведен у ситуацију да улажући „напор“ буде и креативан.


172

ПРОГРАМ РАДА МУЗИЧКЕ СЕКЦИЈЕ

МАЛИ ХОР „Бајка“

Циљ:

-Ангажовање уценика у музичким активностима

- Задовољавање интересовања ученика ван наставе

Задаци :

- развијање љубави према музици

- опажање и извођење динамичког нијансирања

- Упознавање ученика са песмама на страним језицима и извођење песама.

- Осамостаљивање ученика у индивидуалном певачком наступу- преузимање улоге

солисте; подстицање лепог, изражајног певања; извођење ритма муз. игре уз

покрете.

Садржаји:

- Ритмичке вежбе

- Вежбе упевавања

- Слушање музике

- Рад на тексту

- Народно стваралаштво

- Модерна музика у школи

- Певамо на страном језику

- Припреме за јавни наступ

- Двоглас

Начин реализације програма:

- Часови хора се изводе континуирано од почетка до краја школске године .

- Репертоар хора обухвата одговарајућа дела домаћих и страних аутора разних

епоха и жанрова.

- У реализацији часова хора користе се одговарајући уџбеници, приручници и

збирке, као и дела ,домаћих и страних композитора из разних епоха и жанрова,

доступна извођачким могућностима ученика.

- У току године хор ће извести најмање десет дела, од којих нека заједно са

инструменталном пратњом.

- Ученици приказују своја индивидуална и групна достигнућа на школским и

другим приредбама и такмичењима током школске године.


173

ПРОГРАМ РАДА ЕКОЛОШКЕ СЕКЦИЈЕ

Циљеви:

Задовољавање интересовања ученика ван наставе.

Развијање еколошке свести и стицање еколошких знања. Развијање љубави према живој и неживој природи.

Допринос очувању животне средине.

Подизање нивоа хигијене у школи.

Подстицање групног рада, договарања и сарадње са вршњацима и одраслима.

Задаци: Развијање основних појмова о непосредном природном и друштвеном окружењу и

њихово повезивање у систем.

Схватање узрока промене климе на Земљи и да је људски фактор највише томе допринео.

Схватање да поред позитивног, постоји и негативан утицај човека на природу који је

последњих деценија све већи.

Развијање еколошке свести и љубави према природи и планети.

Систематизација, корекција, проширивање и повезивање искустава и знања са новим

знањима о природи,

Изграђивање основе научног погледа на свет, уз омогућавање ученицима да схвате

повезаност, зависност и условљеност развоја природе,

Навикавање на одржавање личне и опште хигијене,

Развијање способности системског размишљања, флексибилности приликом одлучивања,

Развијање грађанске партиципације и активности.

С а д р ж а ј п р о г р а м а

Садржаји програма се реализују кроз теме којима су обухваћени основни појмови

екологије. Садржаји који се обрађују су већ обухваћени другим предметима Свет око

нас и Чувари природе.

Планирано одржавање по 1 час недељно у сваком полугодишту, укупно 36

1. Организовање секције 2. Рециклажа

3. Формирање Еколошке патроле

4. Користимо природне материјале

5. Припремање и поставка изложбе у холу школе 6. Уређивање школског дворишта

7. Брига о животињама и биљкама

8. Обележавање значајних датума 9. Сарадња са другим секцијама

10. Правилан однос према себи и другима

Начин остваривања садржаја

Садржаји у оквиру ове секције ће се остваривати кроз креативне активности и решавање

проблем- ситуација, прилагођених ученицима нижих разреда, које развијају радозналост

и спретност код ученика. Садржаје и активности ћемо организовати и ван учионице у

непосредној околини где се ученицима пружа могућност да сами трагају и истражују.


174

ПРОГРАМ РАДА БИБЛИОТЕКАРСКЕ СЕКЦИЈЕ

Циљеви и задаци секције:

- Развијање културе изражавања и писмености

- Развој интересовања и љубави према књизи и читању

- Стварање навике доласка у библиотеку

Садржај секције:

- Састанци посвећени читању (поезија, проза, часописи за децу)

- Сусрет са писцем за децу

- Помоћ библиотекару у раду са корисницима и уручивању опомена

- Израда паноа поводом празника и прослава у школи

Начин остваривања циљева и задатака:

Библиотекарска секција се организује као слободна активност са циљем да развија и

негује афинитет према књизи и читању, што подстиче способности ученика за лепо

писмено и усмено изражавање.

Часови ће се реализовати у међусмени, у више група, у зависности од интересовања

ученика, укупно 36 часова за сваку групу. Часови трају 45 минута. Као наставно средство

користиће се фонд школске библиотеке.

ПРОГРАМ РАДА СЕКЦИЈЕ ,,МАЛИ КРЕАТИВЦИ''

Циљеви и задаци :

-развијање креативности

-упознавање и примена различитих материјала и облика

-упознавање са различитим ликовним техникама

-примењена уметност

Начин остваривања циљева и задатака:

Секција ,, Мали креативци '' се организује као слободна активност са циљем да развија и

негује афинитет уметности , што подстиче способности ученика за лепо ,креативно

изражавање.

Часови ће се реализовати у међусмени у трајању два школска часа. Као наставно средство

користиће се различити материјали ,предмети и средства.

Теме:

-Годишња доба

-Отискивање узорака

-Вајање различитих облика

-Накит

-Украси

-Честитке

-3Д панорама града


175

ЕКСКУРЗИЈЕ

Екскурзија је ваннаставни облик образовно – васпитног рада чији је циљ реализовање

дела наставног програма непосредним упознавањем садржаја наставних предмета, појава

и односа у природној и друштвеној средини, упознавање културног наслеђа и привредних

достигнућа која су у вези са делатношћу школе.

Задаци које се остварују реализацијом програма екскутзије су проучавање објеката и

феномена у природи, уочавање узрочно – последничних односа у конкретним природним

и друштвеним условима; развијање интересовања за природу и изграђивање еколошких

навика, упознавање начина живота и рада људи појединих крајева, развијање позитивног

односа према другима, схватање значаја здравља и здравих стилова живота, подстицање

испољавања позитивних емоционалних доживљаја.

Садржаји екскурзије подразумевају реализацију дела наставног и ваннаставног плана

и програма и саставни су део годишњег програма рада школе.

Екскурзија се изводи уз сагласност родитеља, најмање 70% ученика истог разреда и

ако су створени услови за остваривање циљева и задатака.

ОРГАНИЗАЦИЈА И РЕАЛИЗАЦИЈА ЕКСКУРЗИЈЕ ОБУХВАТА СЛЕДЕЋЕ :

1. припрему екскурзије

- предложен План и програм Одељенског и Стручног већа размотрило је Наставничко

веће да би разматрао и на њега дао сагласност Савет родитеља школе;

- време екскурзије

- програм екскурзије ( у зависности од изабране дестинације – наведених у Годишњем

плану рада школе );

- број ученика (70% на нивоу разреда)

- извршити припрему на часу о понашању у ченика на екскурзији,поделити конкретна

задужења након вођеног разговора о циљевима екскурзије .

2. извођење екскурзије

- путни правци,објекти и крај који треба да се посети,одређују се у складу са циљем и

задацима путовања .

3. рад у учионици након екскурзије

- кроз разговор са ученицима и урађеним паноима од њихових цртежа и записа о

екскурзији може се доћи до сазнања да ли смо постигли циљ.

4. извештај о реализацији екскурзије

- Након реализовања екскурзије, стручно веће сачињава извештај који подноси директору

са оценом о реализацији и квалитету пружених услуга . Извештај разматрају Савет

родитеља и Наставничко веће, усваја га Школски одбор, а одељењски старешина упознаје

родитеље са њим на родитељском састанку.

НАСТАВА У ПРИРОДИ

Настава у природи организује се за ученике од првог до четвртог разреда у

трајању од 7 уз сагласност родитеља, за најмање 80% ученика једног разреда. За ученике

који не одлазе на наставу у природи организоваће се настава.

Циљ организовања наставе у природи јесте остваривање одговарајућих садржаја

наставних и ваннаставних активнсоти из наставног Плана и програма основне школе, у

климатски погодном месту уз образовно – васпитних,здравствено-рекреативних и других

разлога.


176

ПОСЕБНИ ПРОГРАМИ РАДА

ПРОГРАМ ЗАШТИТЕ УЧЕНИКА ОД ДИСКРИМИНАЦИЈЕ, НАСИЉА,

ЗЛОСТАВЉАЊА И ЗАНЕМАРИВАЊА

ЦИЉ ПРОГРАМА

Основни циљеви програма су да се развија одговорност свих субјеката, да се не

ћути у вези са насиљем, да се не толерише насиље „ДА СЕ РАЗВИЈА И НЕГУЈЕ

КУЛТУРА ПОНАШАЊА И УВАЖАВАЊЕ ЛИЧНОСТИ .“

Посебним протоколом о заштити ученика од насиља, злостављања и

занемаривања, обезбеђује се заштита најбољег интереса детета / ученика у свим

ситуацијама. Обавезно је обезбедити поверљивост података и заштиту права на

приватност. Посебан протокол односи се на сву децу / ученике, без обзира на узраст, пол

породични статус, етничко порекло боју коже језик, вероисповест, националност,

способности и специфичности детета. Ученици морају имати могућност да изразе своје

мишљење у свим фазама процеса заштите и то на примерен начин сходно њиховим

годинама и разумевању ситуације. Протокол подразумева рад на превенцији и

интервенцији у случају насиља ученика према ученику, ученика према запосленом,

запосленог према ученику, као и родитеља према ученику или запосленом лицу.

Рад Тима организован је у складу са међународном Конвенцијом о правима детета

и Посебним протоколом за заштиту деце и ученика од насиља, злостављања и

занемаривања у васпитно-образовним установама. Сви запослени морају бити

ангажовани и помагати тиму како би правовремено уочавали и помагали ученицима да у

школи буду безбедни и да безбрижно уче и одрастају.

Посебна улога је дата одељенским старешинама и предметним наставницима, који

имају обавезу да све облике насиља, злостављања, злоупотреба и занемаривања деце

којима се угрожава или нарушава физички, психички и морални интегритет личности

детета, одмах евидентирају и обавесте чланове Тима, одељенског старешину, родитеље и

психолога школе како би се превентивно деловало.


Уочавање неадекватног и нетолерантног понашања код деце.

Анализа евиденције о недоличном понашању ученика и доношење мера.

Разматрање захтева за покретање васпитно-дисциплинских поступака,

анализа узрока и доношење мера.

Организовање разговора,трибина изложби о безбедности ученика –заштити

деце од насиља.

Укључивање Савета родитеља и ученичког парламента у решавање

проблема.

Појачан саветодавни рад са ученицима и родитељима чија деца имају

проблема у понашању.

Анализа постигнутих резултата у решавању нетолерантног понашања у

уоченим случајевима (праћење реализације дефинисаног плана заштите од

стране Тима)

Анализа изречених васпитно дисциплинских мера на крају првог и другог

полугодишта као и у току школске године.

Рад на решавању проблема пријављених у Кутију поверења


177

Анализа о предузетим мерама у оквиру извештаја о раду Тима

(самовредновање)

Организовање тематских предавања и радионица

Програмски садржај

Договор о плану и програму рада Тима за заштиту деце од насиља, злостављања и занемаривања.

Уочавање неадекватног и нетолерантног понашања код деце.

Анализа евиденције о недоличном понашању ученика и доношење мера

Разматрање захтева за покретање васпитно-дисциплинских поступака, анализа узрока и доношење мера

Анализа изречених васпитно дисциплинских мера на крају првог тромесечја.



Анализа изречених васпитно дисциплинских мера на крају првог полугодишта

Резултати и показатељи постигнутих мера на крају првог полугодишта.

Анализа постигнутих резултата у решавању нетолерантног понашања у уоченим случајевима.


Укључивање Савета родитеља и ученичког парламента у решавање проблема



Анализа изречених васпитно дисциплинских мера на крају трећег тромесечја

Резултати и показатељи постигнутих мера на крају трећег тромесечја

Појачан саветодавни рад са ученицима и родитељима чија деца имају проблема у понашању

Анализа постигнутих резултата у решавању нетолерантног понашања у уоченим случајевима.

ПРОГРАМ ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ

Програм и план здравствене превенције (Дом здравља "Др Симо Милошевић)

саставни је део Школског програма.

Перманентна здравствена заштита ученика заједничка је обавеза свих стручних

органа и организација у школи као и здравствене службе и родитеља.

Циљеви од којих ће се поћи у остваривању програма:

Стицање знања, формирање ставова и понашање ученика у вези са здрављем и

здравим начином живота и развијањем хуманизације односа међу људима

Унапређивање хигијенских и радних услова у школи и елиминисање утицаја који

штетно делују на здравље

Контрола и заштита здравља ученика као облик превенције обезбедиће се у

континуираној сарадњи са Домом здравља Др Симо Милошевић и другим здравственим

институцијама у граду.

Систематски основни прегледи: првог, трећег, петог и седмог разреда.

Ови прегледи укључују детаљно посматрање целокупног здравственог стања.

Телесну масу, телесну висину, телесну ухрањеност, развијеност, стање коштано-зглобног

система, стање чула (вида, слуха, мириса), проверу плућа, срца са мерењем крвног

притиска. У току систематског прегледа и мимо њих одржаваће се предавања о личној


178

хигијени, пушењу, наркоманији, секташким заблудама, полном и психичком сазревању,

са посебним освртом направилну исхрану као основ даљег побољевања у зрелом добу.

Наставиће се планска вакцинација по календару за узраст.

У сарадњи са Школом (психологом, педагогом, директором) наше теме о

едукацији могу бити усклађене са захтевима ученика и наших најздравијих пацијената,

а понекад тако тешких јер одрасти у здравог, доброг, васпитаног човека није лако, а ни

безболно у околностима у којима расту.

ПРОГРАМ „ПОКРЕНИМО НАШУ ДЕЦУ“

1-4.разред

Циљеви:

1. Промоција здравља и физичке активности у циљу смањења деформитета код деце

од 1. до 4. разреда основне школе.

2. 2. Развијање компентенција наставника разредне наставе да применом програма

утичу на правилан психофизички развој деце.

3. Унапређивање дидактичко – методичке компетенције наставника разредне наставе

за програмирање и планирање програма вежби превенције код ученика од 1. до 4.

разреда од основне школе.

4. Поштујући узрасне карактеристике омогућити нормалан раст и развој свих органа

и система, њихову тренираност кроз социјално организоване, оптимално дозиране

физичке активности.

5. Задовољити биолошку и естетску потребу за кретањем.

6. Развијање и очување способности стицањем вештина и знања, усклађивање

покрета екстремитета и тела.

7. Потпомагање правилног раста и развоја, чување и унапређење здравља.

8. Побољшање координација равнотеже, способност за структуирање кретања.

Задаци:

1. Стање хигијенских навика.

2. Физичко васпитање као фактор одмора.

3. Васпитање воље, карактера и свесне дисциплине.

4. Позитиван однос према раду.

5. Дисциплинован однос према колективу.

6. Формирање интереса и потреба за систематским физичким вежбањем.

7. Формирање и усавршавање моторичких знања

8. Развој физичких способности.

9. Добијање елементарних знања о свом организму

Категорије вежби:

1. МОДЕЛ

Весела столица

Причам ти причу

Здрава столица

Разиграна столица

2. МОДЕЛ

Музичка гимнастика

Плеши и заледи се

3. МОДЕЛ

Јесење играрије

Зимске играрије

Пролећне играрије

Програм се реализује од 1. до 4. разреда, укључујући и временски период када су деца у

боравку. Реализује се на редовним часовима у трајању од 15 минута.


179

ПРОГРАМ РАДА ШКОЛСКЕ БИБЛИОТЕКЕ

ЦИЉEВИ

Школска библиотека обезбеђује ученицима и наставницима приступ литератури везано

за школске и ваншколске садржаје. Библиотека има за циљ да осим обавезне лектире

обезбеди ученицима културне садржаје и да ради на популаризацији књиге и читања код

ученика кроз бројне активности.


Програм рада оствариће се кроз:

- активности у библиотеци, сарадњу са наставницима разредне наставе, професорима

српског језика и разредним старешинама

- кроз слободне активности ученика – групни рад у оквиру библиотекарске секције,

часове одељењског старешине, самостални рад ученика у време које ученици проводе у

читаоници библиотеке у своје слободно време после наставе.

Садржај програма:

- Обележавање Дана и Недеље писмености

- Обележавање Дечије недеље

-Набавка нових наслова лектира и литературе

на Сајму књига

-Припрема за прославу Дана школе

-Акција поводом Дана школе-Поклон књига

школи за рођендан

- Обележавање Дана детета и дечијих права

-Промоције нових издања и књига добијених

на акцији поводом Дана школе

-Гостовање књижевника

-Прослава Дана Светог Саве

-Промоција књига издавача за децу

-Обележавање Дана матерњег језика

-Обележавање Међународног дана дечије књиге 2-5.априла

ПРОГРАМ САРАДЊЕ СА ПОРОДИЦОМ

ЦИЉ

Програм сарадње са породицом реализује се у циљу побољшања квалитета

међусобног разумевања, поштовања и поверења између школе и породице ради

унапређивања квалитета образовања и вапитања, као и обезбеђивања свеобухватности и

трајности васпитно-образовних утицаја.


Информисање родитеља/старатељима путем родитељских састанака, одељењсих

састанака Савета родитеља и састанака Савета родитеља школе; путем

индивидуалних разговора са одељењским старешинама, стручним сарадницима,

предметним наставницима, као и са директором школе; писменом преписком или

информисање преко огласних табли школе.

Саветодавни рад са родитељима/старатељима ће се одвијати у оквиру Програма

подршке ученицима у учењу, Програма превенције насиља, занемаривања и


180

злостављања, Програма професионалног информисања, Програма инклузивног

образовања, Програма социјалне заштите и других активности које организује

школа. Саветодавни рад оствариваће се кроз следеће облике сарадње:

индивидуални разговори, родитељски састанци, Савет родитеља школе, кућне

посете ПА.

Укључивање родитеља/старатељима у наставне и остале школске активности:

организовање отворног дана школе сваког месеца, када родитељи/старатељи могу

да присуствују образовно-васпитном раду, након чега ће бити спроведено њихово

анкетирање; укључивање родитеља у рад ИОП тимова, као и израду Развојног

плана школе; разматрање предлога и консултовање Савета родитеља школе у вези

са наставним, организационим, безбедносним и финансијским питањима с циљем

унапређивања квалитета образовања и васпитања, као и обезбеђивања

свеобухватности и трајности васпитно-образовних утицаја; укључивање

родитеља/старатеља у процес реализације завршног испита, као и у припрему,

организацију и реализацију хуманитарних, културних и других активности.

Анкетирање родитеља школа организује на крају сваког полугодишта ради

праћења успешности програма сарадње са породицом, у погледу њиховог

задовољства програмом и у погледу њихових сугестија за наредно полугодиште.

ПРОГРАМ СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ

Циљеви :

Утврђивање социјалног и материјалног статуса деце из угрожених породица ради

организовања и пружања помоћи. Константно праћење побољшања социјалних и

материјалних услова у којима деца живе. Оптимизација компетенције родитеља да

препознају потребе ученика и задовоље их на адекватан начин.

Задаци:

обилазак породица ради снимања стања на терену

пруужање помоћи деци из ромских породица у учењу језика

пружање помоћи деци из угрожених породица у учењу

пружање материјалне помоћи

Садржај:

- Обилазак социјално угрожених породица

- Обилазак материјално угрожених породица

- Обилазак деце без једног или оба родитеља

- Обилазак деце у хранитељским породицама

- Организовање хуманитарних акција

- Пружање одговарајућих врста помоћи породицама и деци

- Организовање сарадње породица са школом, школским педагогом и психологом

- Сарадња школе и породица са социјалном службом општине

Начин остваривања програма:

саветодавни рад са породицом

индивидуални рад са ученицима

организовање разних хуманитарних акција ради прикупљања материјалних

средстава

сарадња са надлежним установама (Центар за социјални рад)


181

ПРОГРАМ: ОСНОВИ БЕЗБЕДНОСТИ ДЕЦЕ

(4. И 6. РАЗРЕД)

ЦИЉ:

Стицање нових и унапређење постојећих знања, вештина и ставова ради подизања

безбедносне културе ученика 4. и 6. разреда основне школе.

ЗАДАЦИ ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА:

Изградња јасних ставова и опредељења у најранијем добу у погледу насиља, дрога,

злоупотребе интернета и других безбедносних ризика којима су деца изложена.

НАЧИН:

Кроз један час одељенског старешине на месечном нивоу, у укупном трајању од 8

месеци. Термин одржавања планираће се у договору са предавачем, одељенским

старешином и директором школе.

ТЕМЕ:

- безбедност деце у саобраћају,

- полиција у служби грађана,

- насиље као негативна појава,

- превенција и заштита деце од опојних дрога и алкохола,

- безбедно кориштење интернета и друштвених мрежа,

- превенција и заштита деце од трговине људима,

- заштита од пожара,

- заштита од техничко-технолошких опасности и природних непогода.

ПРОГРАМ КУЛТУРНИХ АКТИВНОСТИ

Циљеви :

Омогућавање ученику да открије, задовољи и даље развија интересовања, склоности и

способности за поједине области живота, рада и стваралаштва. Подстицање мотивације

деце, усклађивање личних и друштвених интереса. Обогаћивање програмске структуре

школе и повезивање са друштвеном средином.

Задаци:

Културне активности посебно доприносе остваривању следећих васпитних задатака:

- подстичу разноврсније видове стваралаштва

- буде и задовољавају интелектуалну радозналост

- пружају прилике и услове за заједничку игру, здраву, ведру забаву и разоноду,

спортске активности и испуњавају део слободног времена и корисним садржајима

- развој самоиницијативе и комуницирање у колективу

- развој способности запроцењивање својих и туђих способности, поступака и

резултата рада, међусобног поверења, солидарности, искрености, другарства и

пријатељства


182

Садржај:

- конкурси (ликовни илитерарни конкурси)

- школски фестивал ( на крају првог полугодишта)

- пирамида читања ( током школске године)

- сајам књига ( крајем октобра месеца)

- промоције књига ( током школске године)

- презентација земаља од стране Интернационалне студентске организације (АISEC)

- сајам образовања/науке

- посете позоришту( током школске године)

- посете биоскопу (у оквиру Дечије недеље и током школске године)

- посете музејима, галеријама ( током школске године)

- изложбе ликовног стваралаштва ( у школи и ван ње)

- продајне ускршње и новогодишње изложбе (рукотворине ученика)

- драмске представе ( током школске године)

- обележавање Дана Светог Саве ( 27. јануара)

- обележавање Дана школе (8. новембра)

- обележавање Дана мајки ( 8. марта)

- концерт у школи поводом испраћаја ученика 8. разреда ( мај месец)

- организација Отвореног дана школе - акције у организацији Црвеног крста

ПРОГРАМ ТИМА ЗА ОБЕЗБЕЂИВАЊЕ КВАЛИТЕТА И РАЗВОЈА УСТАНОВЕ

ЦИЉ:

обезбеђивање и унапређивавању квалитета образовно-васпитног рада установе

ЗАДАЦИ:

прати остваривање школског програма

стара се о остваривању циљева и стандарда постигнућа

стара се о развоју компетенција

вреднује резултате рада наставника и стручних сарадника

прати и утврђује резултате рада ученика

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА:

развој методологије самовредновања у односу на стандарде квалитета рада

установе;

коришћење аналитичко-истраживачких података за даљи развој установе

давање стручних мишљења у поступцима за стицање звања наставника и стручних

сарадника;

праћење развоја компетенција наставника и стручних сарадника у односу на

захтеве квалитетног васпитно-образовног рада, резултате самовредновања и

спољашњег вредновања;

праћење напредовања ученика у односу на очекиване резлтате.


183

ПРОГРАМ ТИМА ЗА РАЗВОЈ МЕЂУПРЕДМЕТНИХ КОМПЕТЕНЦИЈА

ЦИЉ

Обезбеђивање интегрисаних знања, вештина и ставова неопходних за сваког појединца за

лично испуњење и развој, друштвени живот и запошљавања, кроз обезбеђивање кључних

компетенција за целоживотно учење и општих међупредметних компетенција.

ЗАДАЦИ

Праћење усмерености наставе ка општим међупредметним компетенцијама.

Обезбеђивање динамичнијег и ангажованијег комбиновања знања и функционалне

примене знања.

Праћење планирања у складу са реалним контекстом средине у којој се школа

налази.

Праћење примене компентенција за учење.

Праћење компетенције за одговорно учешће у демократскомј друштву.

Праћење остваривања естетичек компетенције.

Праћење способности комуникације на матерњем ис страним језицима.

Увид у одговоран однос према околини и његово унапређивање.

Увид у одговоран однос према здрављу и његово унапређивање.

Праћење идеја које се претварају у пројекте, креативност и иновативност.

Праћењекоришћења информационих и комуникационих технологија.

Праћење начина решавања и превазилажења проблемских ситуација.

ПРОГРАМ САРАДЊЕ СА ЛОКАЛНОМ САМОУПРАВОМ

ЦИЉЕВИ: Школа прати и укључује се у дешавања на територији јединице локалне самоуправе и

заједно са њеним представницима планира садржај и начин сарадње, нарочито о

питањима од којих зависи развитак школе.

Јачање заједништва и подизање свести ученика о значају сарадње са разним

организацијама, културним установама и другим субјектима који имају за циљ да код

деце развију осећање припадности друштвеној средини.

Развијање осећаја за културу.

Развијање осећаја за друштвено користан рад.

Подизање рејтинга школе учешћем и промоцијом разних школских секција и

талентованих ученика

Неговање спортскох духа код ученика кроз разне спортске манифестације.

Школа и њено окружење треба да буду у динамичној вези и узајамно утичу на

унапређивање односа како би се богатио друштвени и културни живот школе и средине у

којој одрастају наши садашњи и будући ученици.

САДРЖАЈ: Школа ће остваривати сарадњу са многобројним организацијама у оквиру локалне

самоуправе.

Сарадњашколе са локалном самоуправом је значајан аспект делатности и развоја школе.


184

Школа има активну сарадњу са следећим организацијама и институцијама :

- МЗ Сремчица - Културно-уметничко друштво „Миломир Петровић“

- Дом здравља „Др Симо Милошевић“ – Чукарица

- Установа за децу и младе „Сремчица“ - Културни центар Чукарица

- МУП Чукарица

- Центар за социјални рад - Градска Општина Чукарица

- Сарадња са Интернационалном полицијском асоцијацијом секције Србије (ИПА)

- Сарадња са Интернационалном студентском организацијом (АISEC)

- Скупштина града Београда - Дечји културно-образовни центар

- Сарадња са ОШ ,,Милоје Павловић“

- Сарадња са ОШ ,,Душко Радовић“ – Сремчица - Туристичке агенције

- Градско зеленило Београд

- Црвени крст – Акција ,,Један пакетић, много љубави“

- Предшколска установа ,,Горица“ - Градски музеји и галерије

- Градска позоришта

- Црква Св. Тројице у Сремчици - Расадник Сремчица

- Развојно саветовалиште

- Градска чистоћа - Галерија Траг у Сремчици

- Удружење грађана Креатива плус

- Саша Костић и оркестар ,,Рок циркус“

ПРАЋЕЊЕ И ЕВАЛУАЦИЈА ШКОЛСКОГ ПРОГРАМА

Праћењем и евалацијом ће бити обухваћени:

Ученици

Наставници

Стручни сарадници

Родитељи

Стручни актив за развој школског програма

Локална заједница

Праћење и евалуација ће се изводити:

Посматрањем

Разговором

Тестирањем

Истраживањем

Извештавањем


185

САДРЖАЈ

Садржај Стр.

Основне одреднице ШП 3

Реализатори ШП првог циклуса образовања 4

ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ПРВИ РАЗРЕД 5

План рада првог разреда 6

Циљеви основног образовања и васпитања 7

Исходи основног образовања и васпитања 7

СРПСКИ ЈЕЗИК 9

МАТЕМАТИКА 19

СВЕТ ОКО НАС 25

ЛИКОВНА КУЛТУРА 32

МУЗИЧКА КУЛТУРА 38

ФИЗИЧКО И ЗДРАВСТВЕНО ВАСПИТАЊЕ 53

ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК 64

ВЕРСКА НАСТАВА 66

ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ 67

РУСКИ/НЕМАЧКИ ЈЕЗИК 71

ЧОС 72

ДОПУНСКА НАСТАВА 72

ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДРУГИ РАЗРЕД 74

План рада другог разреда 75



СВЕТ ОКО НАС 83







ЧУВАРИ ПРИРОДЕ 92



ЧОС 95

ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД 96

План рада трећег разреда 97




ПРИРОДА И ДРУШТВО 109








186

НАРОДНА ТРАДИЦИЈА 121



ЧОС 124

ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ЧЕТВРТИ РАЗРЕД 125

План рада четвртог разреда 126




ПРИРОДА И ДРУШТВО 141






НАРОДНА ТРАДИЦИЈА 153




ДОДАТНА НАСТАВА 157

ЧОС 159

ИНКЛУЗИВНО ОБРАЗОВАЊЕ 160

ДРУШТВЕНЕ, ТЕХНИЧКЕ, СПОРТСКЕ И КУЛТУРНЕ

АКТИВНОСТИ

160

ДРАМСКА СЕКЦИЈА 161

РЕЦИТАТОРСКА СЕКЦИЈА 162

ЛИТЕРАРНА СЕКЦИЈА 163

СПОРТСКА СЕКЦИЈА 164

ЛИКОВНА СЕКЦИЈА 165

МУЗИЧКА СЕКЦИЈА 167

ЕКОЛОШКА СЕКЦИЈА 168

БИБЛИОТЕКАРСКА СЕКЦИЈА 169

МАЛИ КРЕАТИВЦИ СЕКЦИЈА 169

ЕКСКУРЗИЈЕ И НАСТАВА У ПРИРОДИ 170

ПОСЕБНИ ПРОГРАМИ РАДА 171

ПРОГРАМ ЗАШТИТЕ УЧЕНИКА ОД ДИСКРИМИНАЦИЈЕ,

НАСИЉА, ЗЛОСТАВЉАЊА И ЗАНЕМАРИВАЊА

171

ПРОГРАМ ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ 172

ПОКРЕНИМО НАШУ ДЕЦУ 173

ПРОГРАМ РАДА ШКОЛСКЕ БИБЛИОТЕКЕ 174

САРАДЊА СА ПОРОДИЦОМ 174

СОЦИЈАЛНА ЗАШТИТА 180

ОСНОВИ БЕЗБЕДНОСТИ ДЕЦЕ 181

ПРОГРАМ КУЛТУРНИХ АКТИВНОСТИ 181

ПРОГРАМ ТИМА ЗА ОБЕЗБЕЂИВАЊЕ КВАЛИТЕТА И

РАЗВОЈА УСТАНОВЕ

182

ПРОГРАМ ТИМА ЗА РАЗВОЈ МЕЂУПРЕДМЕТНИХ

КОМПЕТЕНЦИЈА

183


187

САРАДЊА СА ЛОКАЛНОМ САМОУПРАВОМ 183

ПРАЋЕЊЕ И ЕВАЛУАЦИЈА ШКОЛСКОГ ПРОГРАМА 184

.

Documents

ШКОЛСКИ ПРОГРАМosvukkaradzic.co.rs/wp-content/uploads/2019/07/... · ОШ “ВУК КАРАЏИЋ” СРЕМЧИЦА 3 ОСНОВНЕ ОДРЕДНИЦЕ ШКОЛСКОГ