786

Т Е М А Т : К О Н Ц Е П Т И Т Е О Р И Ј Е Ф И Л М А У 2 1 . В Е К У

При ре дио Ср ђан Ра да ко вић

ЏЕЈМС МО НА КО

ЈЕ ЗИК ФИЛ МА: ЗНА КО ВИ И СИН ТАК СА

Сна га је зи ка ле жи у раз ли ко ва њу озна чи те ља и озна че ног; сна га фил ма по чи ва у од су ству те раз ли ке.

Али филм је по пут је зи ка. Ка ко он да по сти же оно што по сти же?

Зна ко ви

Филм ни је је зик на на чин на ко ји ен гле ски, фран цу ски или ма те ма ти ка то је су. Пре све га, у фил му ни је мо гу ће би ти не гра ма­ти чан, ни ти је нео п ход но усва ја ти во ка бу лар. При ме ра ра ди, де ца на из глед раз у ме ју те ле ви зиј ске сли ке ме се ци ма пре не го што поч ну да раз ви ја ју спо соб ност го во ра. Чак и мач ке гле да ју те ле ви зи ју. Очи то ни је нео п ход но раз ви ти спо соб ност ин те лек ту ал ног раз у ме­ва ња фил ма ка ко би се у ње му ужи ва ло – ба рем на нај о снов ни јем ни воу.

Али филм је ве о ма на лик је зи ку. Љу ди са ве ли ким филм ским ис ку ством – ви зу ел но ви со ко обра зо ва не ли те ра те (или бо ље ре че­но „си не ма те”?) – ви де и чу ју бо ље од љу ди ко ји рет ко по се ћу ју би о ско пе. Обра зо ва ње на ква зи је зи ку фил ма омо гу ћа ва ви ше по­тен ци јал них зна че ња по сма тра чу, та ко да је по де сно слу жи ти се ме та фо ром је зи ка ка ко би се опи сао фе но мен фил ма.

За пра во, вр ше но је ја ко ма ло на уч ног ис тра жи ва ња на те му на ше спо соб но сти да об ра ди мо ве штач ки звук и сли ке, али ипак пу тем дру гих ис тра жи ва ња зна мо да, иа ко де ца мо гу да пре по зна­ју објек те на сли ка ма мно го пре не го што на у че да чи та ју, тек су са осам или де сет го ди на жи во та у ста њу да раз у ме ју филм ске сли­ке по пут од ра слих. Из над све га, по сто је кул ту ро ло шке раз ли ке у опа жа њу сли ка. У чу ве ном те сту из два де се тих го ди на 20. ве ка,

787

ан тро по лог Ви ли јам Хад сон је по ку шао да са зна да ли Афри кан­ци са се ла ко ји су има ли ма ло до ди ра са за пад ном кул ту ром опа­жа ју дво ди мен зи о нал не сли ке на исти на чин као што их опа жа ју Евро пља ни. Не дво сми сле ни на лаз је био да не опа жа ју на исти на чин. Ре зул та ти су се раз ли ко ва ли – по сто ја ли су од ре ђе ни по­је дин ци ко ји су ура ди ли тест на за пад њач ки на чин – али су би ли ујед на че ни ка да је у пи та њу ши ри кул тур ни и дру штве ни ра спон.

Сли ка 3.1. СЛИ КЕ ТЕ СТО ВА РЕ КОН СТРУК ЦИ ЈЕ. Ис пи та ни ци ко ји су би ли за мо ље ни да ре кон стру и шу ове об ли ке у три ди мен зи је уз по моћ шта пи ћа и ле тви ца ре а го ва ли су раз ли чи то. Љу ди из за пад них кул ту ра, на у че ни пра ви ли ма и прак са ма ко ји ма се умет ни ци слу же да оства ре тр о ди мен зи о нал ност на дво ди мен зи о нал ном цр те жу, ви де ли су сли ку A тр о ди мен зи о нал но, а сли ку B дво ди мен зи о нал но. Пра ви ло тр о ди мен зио­нал но сти на ла же да се ди мен зи ја ду би не при ка зу је пу тем ко се ли ни је под углом од 45 сте пе ни. Ово функ ци о ни ше на сли ци A, али не и на сли­ци B, где ко се ли ни је ни су у рав ни ду би не. Ис пи та ни ци из ста рих африч­ких кул ту ра ма хом су по сма тра ли обе сли ке као дво ди мен зи о нал не, по­што ни су би ли упо зна ти са за пад њач ким на чи ном при ка зи ва ња тре ће ди мен зи је. На сли ка ма C и D су при ка за ни мо де ли сли ке А она ко ка ко су их са ста ви ли за пад њач ки и африч ки по сма тра чи.

Два нај ва жни ја за кључ ка ко ји се на ме ћу на кон овог исто риј ског екс пе ри мен та и дру гих на кон ње га су: пр во, сва ко ра зум но људ ско би ће мо же да опа зи и пре по зна сли ку пред со бом; дру го, чак се и нај јед но став ни је сли ке раз ли чи то ту ма че у раз ли чи тим кул ту ра ма. На осно ву ово га зна мо да љу ди ве ро ват но „чи та ју” ова кве сли ке. Док по сма тра мо сли ку од ви ја се ум на рад ња – не ну жно све сно – што ука зу је да смо не ка да ра ни је мо ра ли да на у чи мо то да ра ди мо.

„Дво знач ни тро зу бац”, до бро зна на оп тич ка вар ка, нај лак ше те сти ра ову спо соб ност. Са си гур но шћу се мо же ре ћи да сте пен ви зу ел не пи сме но сти сва ко га ко чи та овај текст га ран ту је да ће му сли ка тро зуп ца би ти збу њу ју ћа. Не ко ме ко ни је упо знат са за пад­њач ким на чи ном при ка зи ва ња тре ће ди мен зи је не ће би ти.

788

Сли ка 3.2. ДВО ЗНАЧ НИ ТРО ЗУ БАЦ. Вар ка је за го нет на са мо за то што смо усво ји ли за пад њач ка пра ви ла пер спек ти ве. Пси хо ло шки ефе кат је сна жан: наш ум на сто ји да ви ди обје кат у про сто ру пре

не го цр теж на рав ној по вр ши.

Сли ка 3.3. НЕ КЕ РО ВА КОЦ КА. Осми слио ју је 1832. го ди не швај цар ски при род њак Л. А. Не кер. Вар ка је за сно ва на, као и у

прет ход ном при ме ру, на кул ту ро ло шком пред зна њу.

Сли ка 3.4. „Мо ја же на и та шта”, ка ри ка ту ри сте Б. Е. Хи ла, об ја вље на је у Па ку 1915. го ди не. Ота да је по ста ла при мер фе но ме на по зна ти јег

као дво знач на сли ка. Де вој чи на бра да је ста ри чин нос. Ста ри чи на бра да су де вој чи не гру ди (Град ска би бли о те ка Њу јорк).

789

Сли ка 3.5. ПОН ЦО ВА ИЛУ ЗИ ЈА. Во до рав не ли ни је су под јед на ке ду жи­не, али се ли ни ја при вр ху чи ни ду жом од ли ни је при дну. Ди ја го на ле ути чу на угао по сма тра ња, та ко да ту ма чи мо сли ку ду бин ски и сто га за кљу чу је мо да „гор ња” ли ни ја мо ра да сто ји „иза” „до ње” ли ни је, тј. да ље од ње, што зна чи да је ду жа.

По зна те оп тич ке вар ке на сли ка ма 3.3. и 3.4. на сли чан на чин по ка зу ју да про це си пер цеп ци је и схва та ња укљу чу ју раз ми шља­ње: ко ли ко је оно фи зич ко, то ли ко је и ум но ис ку ство. Да ли ми „ви ди мо” Не ке ро ву коц ку од о зго или од о здо или да ли на цр те жу на сли ци 3.4. ви ди мо де вој ку или ста ри цу, не за ви си од фи зи о ло­шке функ ци је на ших очи ју већ од то га шта наш мо зак учи ни са при мље ним ин фор ма ци ја ма. Реч „сли ка” за и ста има два укр ште на зна че ња: сли ка је оп тич ка схе ма, али је та ко ђе и ум но ис ку ство, што и је сте раз лог због ко јег ко ри сти мо реч „сли ка” ка ко би смо опи­са ли мен тал ни про цес на стан ка сли ке.

Сто га део на ших спо соб но сти да ту ма чи мо сли ке, би ло ста­тич не би ло по крет не, за ви си од пред зна ња. За ни мљи во је да ово у ве ли кој ме ри не ва жи за фе но ме не зву ка. Ако су ма ши не до вољ но со фи сти ци ра не, мо же мо про из ве сти сни мље ни звук ко ји се тех нич­ки гле да но не раз ли ку је од ори ги на ла. По сле ди ца ове раз ли ке у на чи ну функ ци о ни са ња два си сте ма опа жа ња – ви зу ел ног и слу­шног – је сте увид да ка кво год обра зо ва ње на ше уши стек ну при­ли ком опа жа ња ствар но сти, оно је до вољ но да пре по зна мо сни­мље ни звук, док се обра зо ва ње ко је је по треб но да би на ше очи пре по зна ле (а мо зак раз у мео) сни мље не сли ке бит но раз ли ку је од обра зо ва ња ко је је нео п ход но за јед но став но раз у ме ва ње ствар но сти ко јом смо окру же ни. Не би би ло свр сис ход но под ве сти фо но гра фи­ју под је зик, али ко ри сно је го во ри ти о фо то гра фи ји (и ки не ма то­гра фи ји) као о је зи ку, јер је при су тан про цес уче ња.

Фи зи о ло ги ја пер цеп ци је

До дат ни на чин да опи ше мо раз ли ку из ме ђу ова два чу ла је у ве зи са функ ци јом ор га на опа жа ња: уши чу ју све што до њих до пре;

790

очи би ра ју шта ви де. Ово не ва жи са мо за буд но ста ње (пре у сме ра­ва ње па жње са тач ке А на тач ку Б или пот пу но из бе га ва ње при зо ра за тва ра њем очи ју), већ и за не све сно ста ње. Чул ни ор га ни ко ји обез бе ђу ју оштри ну чу ла ви да сме ште ни су (и пра вил но рас по ре­ђе ни) са мо у фо веи мре жња че [централни део жу те мр ље – прим. прев.], и ми за то мо ра мо да гле да мо пра во у по сма тра ни обје кат ка ко би смо до би ли ја сну сли ку.

•

У ово се мо же те са ми уве ри ти ако се за гле да те у тач ку при сре ди­ни ове стра ни це. Би ће вам из о штре на са мо област око тач ке. По­сле ди ца овог фо ку си ра ног ви да је сте да по глед мо ра стал но да се кре ће ка ко би уо чио објек те раз ли чи тих ве ли чи на. Ова кви по лу­све сни по кре ти се на зи ва ју „са ка де” и по је ди нач но тра ју от при ли ке два де се ти део се кун де, не што ду же од по сто ја но сти ви да, фе но ме­на ко ји омо гу ћа ва по сто ја ње фил ма.

У за кључ ку ко ји се мо же до би ти на при ме ру фо ку си ра ног ви да на ме ће се да ми за и ста чи та мо сли ку фи зич ки исто ко ли ко и ум но и фи зи о ло шки, као да чи та мо стра ни цу. Раз ли ка је у то ме што ми зна мо ка ко да чи та мо стра ни цу – на ен гле ском [и срп ском – прим. прев.] сле ва на де сно и с вр ха ка дну – али углав ном ни смо све сни на ко ји на чин чи та мо сли ку.

Све о бу хват ни низ фи зи о ло шких, ет но граф ских и пси хо ло шких екс пе ри ме на та мо же до ка за ти да раз ли чи ти по је дин ци чи та ју сли ке ма ње или ви ше успе шно на три раз ли чи та на чи на:

– фи зи о ло шки: нај у спе шни ји чи та чи има ју нај де ло твор ни је и нај све о бу хват ни је са ка дич не обра сце.

– ет но граф ски: нај пи сме ни ји чи та чи се нај ви ше по зи ва ју на ис ку ство и по зна ва ње ши ро ког ди ја па зо на нај ра зли чи ти јих кул­ту ро ло шких ви зу ел них кон вен ци ја.

– пси хо ло шки: чи та чи ко ји има ју нај ви ше са зна ња о по сма тра­ним објек ти ма су они ко ји нај бо ље усва ја ју раз ли чи те ни зо ве зна­че ња при опа жа њу и по том их по ве зу ју са ис ку ством.

Иро нич но је то што вр ло до бро зна мо да тре ба да на у чи мо да чи та мо пре не го што мо же мо да по ку ша мо да ужи ва мо у књи­жев но сти или је раз у ме мо, али смо скло ни да по гре шно ве ру је мо ка ко је сва ко спо со бан да чи та филм. Сва ко мо же да гле да филм, то је тач но. Али не ки љу ди су на у чи ли да схва та ју сли ке – фи зи о ло­шки, ет но граф ски и пси хо ло шки – знат но ис тан ча ни је од дру гих. На тај на чин се по твр ђу је ве ро до стој ност тро у гла пер цеп ци је ко ји спа ја ау то ра, де ло и по сма тра ча. По сма трач ни је пу ки по тр о шач, већ ак тив ни – или по тен ци јал но ак тив ни – уче сник у ства ра ла штву.

791

Сли ка 3.6. СА КА ДИЧ НИ ОБРА СЦИ. С ле ве стра не је при ка за на би ста кра љи це Не фер ти ти; с де сне стра не је при ка зан ди ја грам по кре та по гле­да по сма тра ча би сте. При мет но је да по сма трач пра ти уста ље не обра сце ви ше не го што на су мич но по сма тра сли ку. Ја сно је да је по сма трач усред­сре ђен на ли це и да је за по ста вио врат. Чи ни се да је фо кус и на уху, ве ро ват но не за то што је оно са мо по се би за ни мљи во, већ за то што се на ла зи на уоч љи вом ме сту на овој сли ци из про фи ла. Са ка дич ни обра­сци ни су ујед на че ни јер сни мак ја сно по ка зу је да по глед на гло скре ће од тач ке до тач ке („усе ци” на пра вим ли ни ја ма), усред сре ђу ју ћи се на по је ди нач не усе ке уме сто на са гле да ва ње ши ре сли ке. Сни мак је на чи­нио Ал фред Л. Јар бус са Ин сти ту та за про бле ме пре но са ин фор ма ци ја из Мо скве.

Филм ни је је зик, али је на лик је зи ку и упра во због то га се не ке ме то де ко је ко ри сти мо за про у ча ва ње је зи ка мо гу успе шно при ме­ни ти на про у ча ва ње филм ске умет но сти. Па ипак, по што филм ни је је зик, ужи лин гви стич ки кон цеп ти мо гу да пре ва ре. Још од по чет­ка исто ри је фил ма те о ре ти ча ри су би ли скло ни по ре ђе њу фил ма са усме ним је зи ком (де ли мич но ка ко би оправ да ли озбиљ ност про­у ча ва ња филм ске умет но сти), али све до по ја ве но ве и про ши ре не те о риј ске ми сли ко ја се раз ви ла пе де се тих и ра них ше зде се тих – пре ма ко јој су пи са ни и усме ни је зик би ли са мо уса мље ни пар у мно штву дру гих си сте ма ко му ни ка ци је – истин ско про у ча ва ње фил ма као је зи ка ни је се мо гло на ста ви ти. Ова ин клу зив на ка те го­ри ја је по зна та као се ми о ти ка, на у ка ко ја из у ча ва си сте ме зна ко ва.

Се ми о ти ча ри су оправ да ли из у ча ва ње филм ске умет но сти као је зи ка по но во од ре див ши кон цепт пи са ног и усме ног је зи ка. Сва ки си стем ко му ни ка ци је је „је зик”; ен гле ски, фран цу ски или ки не ски пред ста вља ју „је зич ки си стем”. Ки не ма то гра фи ја сто га мо же би ти не ка вр ста је зи ка, али ни је не дво сми сле но је зич ки си стем,

792

што је Кри сти јан Мец, по зна ти се ми о ти чар фил ма, и ис ти цао: ми раз у ме мо филм не за то што по се ду је мо зна ње о ње го вом си сте му; ве ро ват ни је је да успе ва мо да раз у ме мо ње гов си стем јер раз у ме мо сâм филм. Дру га чи је ре че но: „Филм нам не при по ве да та ко див не при че за то што је је зик, већ је филм по стао је зик за то што нам при по ве да та ко див не при че” (Metz, Film Lan gu a ge, стр. 47).

За се ми о ти ча ре, знак се мо ра са сто ја ти од два де ла: озна чи те­ља и озна че ног. Реч „реч” на при мер – скуп сло ва и гла со ва – је сте озна чи тељ; оно што она пред ста вља је не што са вим дру го – то је „озна че ни”. У књи жев но сти је од нос из ме ђу озна чи те ља и озна че ног глав на ло ка ци ја умет но сти: пе сник тво ри кон струк те ко ји су, с јед­не стра не, са ста вље ни од гла со ва (озна чи те ља), и с дру ге стра не од зна че ња (озна че них), а њи хов ме ђу соб ни од нос мо же би ти за ди­вљу ју ћи. За пра во, ве ћи део уго ђа ја по е зи је и ле жи упра во ов де: у спле ту гла со ва и зна че ња.

На фил му пак (и у фо то гра фи ји) озна чи тељ и озна че ни су ско­ро исто вет ни: знак фил ма је крат ко спој ни1 знак. Кон цеп ту ал но по­сма тра но, сли ка књи ге је мно го бли жа са мој књи зи од ре чи „књи га”. Тач но је да у ра ном де тињ ству учи мо да ту ма чи мо да сли ка књи ге зна чи књи га, али очи глед но је да је тај про цес уче ња лак ши од про­це са пре по зна ва ња сло ва или гла со ва у ре чи „књи га” по мо ћу ко јег са зна је мо шта она озна ча ва. Сли ка је на не ки на чин ди рект но по­ве за на са оним што озна ча ва, а у слу ча ју ре чи је то пра ва рет кост.

Са ма чи ње ни ца да је филм крат ко спој ни знак оте жа ва рас пра­ву о фил му као је зи ку. Мец је то сро чио чу ве ном ре че ни цом: „Филм је те шко об ја сни ти јер га је ла ко раз у ме ти.” Због то га је та ко ђе вео­ма те шко „об ра ђи ва ти” филм на онај на чин ка ко се обич но „об ра­ђу ју” лек ци је из ен гле ског [и српског – прим. прев.] (би ло пи сме но или усме но). Не мо же мо ме ња ти ки не ма то граф ске зна ко ве на на чин на ко ји ме ња мо ре чи је зич ких си сте ма. На би о скоп ском плат ну сли ка је сли ка ру же ко ја је сли ка ру же – ни ма ње ни ви ше (она је сли ка, ни ка ко са ма биљ ка). На ен гле ском, ру жа мо же јед но став но би ти ру жа, али се мо же ме ња ти или по ме ша ти са слич ним ре чи ма: ру жа, ру жи ча сто, ру жи ча сти је, ру жно, руж, ру жи ти, Ру жа, Ру жи­ца, ру ши ти и та ко да ље. Чак и гла со ви у „ру жа” има ју не ко ли ко зна че ња.2 Сна га је зич ких си сте ма се огле да у по сто ја њу зна чај не раз ли ке из ме ђу озна чи те ља и озна че ног; сна га фил ма ле жу у из­о стан ку ова кве раз ли ке.

1 Ау тор по ре ди ра спон из ме ђу озна чи те ља и озна че ног са струј ним ко лом, а по што су код фил ма ова два пој ма го то во јед на ка, он да услов но ре че но до ла­зи до се ми о тич ког крат ког спо ја у зна че њу (прим. прев.).

2 На ен гле ском је зи ку ре чи хо мо фо не са ro se су: rows (ре до ви), rows ([он] ве сла), Ro se (вла сти то име), ro se ([он] је устао), roe (икра).

793

Упр кос то ме, филм је сте на лик је зи ку. Ка ко он да по сти же ефе кат ко ји по сти же? Ја сно је да пред ста ва јед не осо бе о не ком објек ту ни је иста као код дру ге осо бе. Ако обо је про чи та мо реч „ру жа”, ви ће те мо жда по ми сли ти на ен гле ску ру жу ко ју сте убра ли про ле тос, док ћу ја по ми сли ти на ону ко ју ми је по кло ни ла Ла у ра Вест фал у де цем бру 1968. го ди не, од но сно на филм ски ре кви зит за Ин тер фејс, крат ко ме тра жни филм ко ји смо сни ми ли 1995. го­ди не. На фил му ми сва ка ко ви ди мо исту ру жу, док ре жи сер мо же да иза бе ре не ку од не бр о ја но мно го ру жа и при ка же је кроз не бро­је но мно го раз ли чи тих ка др о ва. Умет ни ко ва сло бо да из бо ра је у фил му нео гра ни че на; умет ни ко ва сло бо да из бо ра у књи жев но сти је огра ни че на, али је с по сма тра чем слу чај обр нут: у истин ски ве­ли кој књи жев но сти мо же те нео гра ни че но ма шта ти; у истин ски ве ли ком фил му – не.

У овом слу ча ју филм не на го ве шта ва: он по твр ђу је. Упра во ту ле жи ње го ва пре вр тљи ва моћ над гле да о цем: раз лог због ко јег је ко ри сно, чак и нео п ход но, да на у чи мо да ва ља но чи та мо сли ке је сте при ли ка да при гра би мо део мо ћи тог ме ди ја. Што по је ди нац бо ље чи та сли ку, што је бо ље схва ти, то ће има ти ве ћу моћ над њом. Чи та лац стра ни це из ма шта ва сли ку, док чи та лац фил ма то не чи ни, али оба чи та о ца на сто је да пра вил но раз у ме ју зна ко ве ко је по сма тра ју. Што се ви ше тру де, то је ве ћа урав но те же ност из­ме ђу по сма тра ча и ства ра о ца; што је ве ћа урав но те же ност, то је жи вље и звуч ни је умет нич ко де ло.

Пр во бит ни члан ци о фил му жар ко су же ле ли да гру бо упо­ре де филм и пи са ни/усме ни је зик. Уста ље на те о ри ја је су ге ри са ла да је ка дар реч фил ма, да је сце на ње го ва ре че ни ца и да се квен ца пред ста вља ње гов па сус. У сми слу хи је ра ра хи је ова ква по де ла је при лич но тач на јер по сто ји уз ла зна ли ни ја сло же но сти, али она ипак па да у во ду на кон ана ли зе.

Ако на тре ну так прет по ста ви мо да је реч нај ма ња зна чењ ска је ди ни ца, да ли се она мо же по и сто ве ти ти са филм ским ка др ом? Не мо же ни при бли жно. Пре све га, ка дар има тра ја ње. Уну тар тра­ја ња ка дра стал но се сме њу ју раз ли чи те сли ке. Да ли он да јед на је ди на сли ка, је дан фо то грам, мо же би ти основ на зна чењ ска је ди­ни ца фил ма? По но во је од го вор не га ти ван, јер сва ки фо то грам под ра зу ме ва по тен ци јал но бес ко на чан број ви зу ел них ин фор ма­ци ја, по пут му зи ке ко ја га пра ти. Иа ко мо же мо ре ћи да филм ски ка дар на ли ку је ре че ни ци јер пре но си по ру ку и са мо до во љан је, су шти на ле жи у то ме да се филм не мо же ола ко из де ли ти на де ло ве ко ји се мо гу ме ри ти. Мо же мо јед но став но де фи ни са ти „ка дар” као ја сно оде ље ни део фил ма, ме ђу тим, шта се де ша ва ако је тај ка дар ин тер пунк циј ски из де љен уну тар се бе? Ка ме ра се мо же по ме ра ти;

794

сце на се пот пу но мо же из ме ни ти па но ра ми са њем или во жњом ка­ме ре. Да ли он да тре ба го во ри ти о јед ном ка дру или мо жда о два?

По че так и крај сце не, ко ју су у кла сич ном фран цу ском по зо­ри шту де фи ни са ли глум чев ула зак на по зор ни цу и из ла зак са ње, по при ма ви ше об лич ја на фил му (исти је слу чај и са по зо ри штем да на шњи це). Тер мин „сце на” је без сум ње ко ри стан, али ни је пре­ци зан. Се квен ца је сва ка ко ду жа од јед не сце не, али „ка дар­се квен­ца”, у ко јем по је ди нач на сце на од го ва ра се квен ци, је сте кон цепт од ве ли ког зна ча ја и ни јед на ма ња је ди ни ца уну тар ње га ни је са­мо стал на.

Чи ни се да се истин ска на у ка о фил му, по пут фи зи ке, за сни­ва на на шој спо соб но сти да од ре ди мо нај ма њу гра див ну је ди ни цу. Њу мо же мо, ба рем ка да је филм ска сли ка у пи та њу, од ре ди ти тех­нич ки: то је по је ди нач ни фо то грам. Али он ни ка ко не мо же би ти нај ма ња зна чењ ска је ди ни ца. Оп ште је по зна то да се филм, за раз ли ку од пи са ног или го вор ног је зи ка, не са сто ји од гра див них једи ни ца као та квих, већ је пре не пре ки дан зна чењ ски низ. Ка дар са др жи оно ли ко ин фор ма ци ја ко ли ко же ли мо про чи та ти, та ко да ис кљу чи во од нас за ви си ко ли ко ће мо је ди ни ца име но ва ти у ње му. Филм нам сто га пре до ча ва је зик ко ји се (у не ку ру ку):

а) са сто ји од крат ко спој них зна ко ва у ко ји ма је озна чи тељ го­то во исто ве тан озна че ном; и

б) за ви си од не пре кид ног и не са мо стал ног си сте ма у ко јем не мо же мо име но ва ти основ ну је ди ни цу и сто га га не мо же мо опи са ти кван ти та тив но.

Из ово га сле ди опа жа ње Кри сти ја на Ме ца: „По што је он ла ка умет ност, филм је у стал ној опа сно сти да по ста не жр тва сво је ла­ко ће.” Филм је пре ви ше ра зу мљив, што оте жа ва ње го во ана ли зи­ра ње. „Филм је те шко об ја сни ти јер га је ла ко раз у ме ти.”

Де но та тив но и ко но та тив но зна че ње

Фил мо ви ипак успе ва ју да пре не су зна че ње на два су штин ски раз ли чи та на чи на: де но та тив но и ко но та тив но. По пут пи са ног је­зи ка, али на ви шем ступ њу, филм ска сли ка или звук има ју де но­та тив но зна че ње: они су оно што је су и не мо ра мо се упи ња ти да их пре по зна мо. Ово се мо же чи ни ти као крај ње јед но став на тврд ња, али ову чи ње ни цу не тре ба пот це њи ва ти: у њој по чи ва ве ли ка сна­га фил ма. По сто ји зна чај на раз ли ка из ме ђу опи са осо бе или до га­ђа ја ре чи ма (или чак фо то гра фи ја ма) и ње го вог ки не ма то граф ског за пи са. Услед чи ње ни це да филм пру жа нај ве ро до стој ни ји опис ствар но сти, он мо же да пре но си тач на са зна ња ко ја пи са ни или го вор ни је зик рет ко мо гу. „Филм је оно што се не мо же за ми сли ти.”

795

Је зич ки си сте ми су мно го по де сни ји да се но се са не ствар ним све­том иде ја и ап страк ци ја ма (за ми сли те на при мер овај текст на фил­му: без пот пу ног при по ве да ња био би не ра зу мљив), али ни су ни при бли жно успе шни ка да тре ба пре не ти тач не ин фор ма ци је о опи­пљи вој ствар но сти.

Пи са ни/го вор ни је зик већ по са мој сво јој при ро ди ана ли зи ра. За пи са ти реч „ру жа” зна чи ге не ра ли зо ва ти и ап стра хо ва ти по јам

Сли ка 3.7. ЛО ГОИ. Кон цепт ло го ти па је по знат још од сред њег ве ка, ка да су есна фи ути ски ва ли у свој рад озна ку сво ји не. У два де се том ве ку ло го је по стао пре суд на озна ка кор по ра циј ског иден ти те та. Те ле фон ска ком­па ни ја је на ро чи то би ла срећ не ру ке. Алек сан дар Гре јем Бел је осно вао

„Бел [Звоно] си стем” чи је је име од зва ња ло на зив глав не де лат но сти и ла ко се мо гло пред ста ви ти сли ком. Пр вих го ди на по сло ва ња кор по ра ци је су се осла ња ле на кра сно пис, по пут Фор до вог ло гоа или Ко ка­Ко ли ног при сни јег фон та сло ва. (Чак је и тра ка под но нат пи са за шти ће на ау тор­ским пра ви ма.) Ме ђу на род не по слов не ма ши не – у про шло сти по зна те по овом на зи ву – за сно ва ле су тренд акро ни ма. Есо [Es so] (пре ма из го во­ру Ес­Оу: Stan dard Oil) је ше зде се тих го ди на 20. ве ка за кљу чио да ока­зи о на ли зам ни је до вољ но мо де ран; ре брен ди ра ли су се као Екс он, сма­тра ју ћи да је ду пло x [Ex xon] по мод ни је (иа ко су у Евро пи оста ли Есо). Де се ти не ве ли ких кор по ра ци ја су се по ве ле њи хо вим при ме ром у на сто­ја њу да се по но во осми сле, ма кар по пи та њу на зи ва. Овај тренд је до­сти гао вр ху нац сре ди ном се дам де се тих, ка да је Ен­Би­Си, вла сник јед ног од нај чу ве ни јих му зич ких ло гоа, пла тио пре ко 700.000 до ла ра за до па­дљи во цр ве но­пла во ла ти нич но сло во „Н”, да би ка сни је са знао да јав на те ле ви зиј ска ста ни ца из Не бра ске већ има исто ве тан ло го (за ко ји су пла­ти ли за не мар љи во ма лу сво ту). МГМ и Фокс су од свих пр во бит них филм­ских сту ди ја има ли нај сло же ни је ло гое. Иа ко су не бро је ни ре жи се ри три де се тих и че тр де се тих го ди на ко ри сти ли соп стве не пот пи се на фил­мо ви ма, са мо је Ал фред Хич кок раз вио осо бе ни ло го вре дан по ме на.

796

ру же. Ствар на моћ лин гви стич ких је зи ка не по чи ва у њи хо вој спо­соб но сти де но та ци је, већ у ко но та тив ном аспек ту је зи ка: бо гат ству зна че ња ко ја мо же мо при пи са ти не кој ре чи та ко да пре ма ши мо обим ње не де но та ци је. Ако би де но та ци ја би ла је ди но ме ри ло мо ћи је зи ка, он да би ен гле ски – чи ји је фонд ре чи ве ћи од ми ли он и ко ји је нај све о бу хват ни ји је зик у исто ри ји – био бар три пу та моћ ни ји од фран цу ског, ко ји бро ји тек око 300.000 ре чи. Али фран цу ски на до­ме шћу је свој „огра ни че ни” во ка бу лар осет но уве ћа ним ко ри шће­њем ко но та ци ја. И филм та ко ђе има ко но та тив не мо гућ но сти.

Ако узме мо у об зир из ра же не де но та тив не осо би не филм ског зву ка и сли ке, чуд но је што њи хо ве ко но та тив не мо гућ но сти ипак до брим де лом ула зе у са став је зи ка фил ма. За пра во, мно ге од њих на ста ју за хва љу ју ћи де но та тив ној мо гућ но сти фил ма. Као што смо ви де ли у прет ход ном по гла вљу, филм се слу жи свим дру гим обла сти ма умет но сти да по стиг не раз не ефек те ко је са мо он мо же да за бе ле жи. Сто га се сви ко но та тив ни чи ни о ци го вор ног је зи ка мо гу на ћи на звуч ном за пи су фил ма, док се ко но та ци је пи са ног је зи ка мо гу упи са ти у ти тло ве (да не го во ри мо о пле су, му зи ци или сли ка ма као ко но та тив ним чи ни о ци ма). Филм је про из вод кул ту ре, и за то се ње гов од јек чу је и ван оно га што се ми о ти ча ри на зи ва ју „ди је ге за” (збир ње го вих де но та ци ја). На при мер, сли ка ру же ни је са мо пу ка сли ка ка да се по ја ви у фил му о Ри чар ду III, јер смо све сни ко но та ци ја ко је но се бе ла и цр ве на ру жа као сим бо ли ди на сти ја Јорк и Лан ка стер. По сре ди су кул ту ро ло шки усло вље не ко но та ци је.

Осим ова квих ути ца ја из оп ште кул ту ре, филм по се ду је и соп­стве ну спо соб ност ко но та ци је. По зна то нам је (иа ко се у рет ким при­ли ка ма на то под се ћа мо) да ре жи сер би ра по је ди но сти; ру жа се сни­ма из од ре ђе ног угла, ка ме ра се мо же и не мо ра по ме ра ти; бо је су јар ке или за тво ре не, тр но ви ви дљи ви или скри ве ни, по за ди на пра зна (та ко да се ру жа по сма тра кон тек сту ал но) или не ја сна (та ко да је ру жа из дво је на); ка дар тра је ду го или крат ко, и та ко да ље. На ве де на су по је ди нач на сред ства ко ја осна жу ју ки не ма то граф ску ко но та ци­ју и за ко је по сто је пан да ни у књи жев но сти, али са осет но ма ње пре ци зно сти или де ло твор но сти не го што је то слу чај на фил му. По том пи та њу, сли ка вре ди, као што по сло ви ца ка же, хи ља ду ре чи.

Ка да наш осе ћај за ко но та ци ју по је ди нач ног ка дра за ви си од чи ње ни це да је он ода бран из мно штва дру гих мо гу ћих ка др о ва, он да мо же мо је зи ком се ми о ти ке утвр ди ти да је по сре ди па ра диг­мат ска ко но та ци ја. Дру гим ре чи ма, ко но та тив но зна че ње ко је ра­зу ме мо по ти че од ка дра ко ји се по ре ди, не ну жно све сно, са нео ства­ре ним па ра диг мат ским пан да ни ма, или оп штем мо де лу ове вр сте ка дра. На при мер, ка дар ру же из до њег ра кур са [из жа бље пер спек­ти ве – прим. прев.] зна чи да је цвет из не ког раз ло га до ми нан тан

797

и над мо ћан јер га све сно или не све сно по ре ди мо са, нпр. ка др ом ру же из гор њег ра кур са [из пти чи је пер спек ти ве – прим. прев.], ко ји од у зи ма ру жи на зна ча ју.

Обр ну то, ка да зна че ње ру же не по чи ва на ка дру ко ји је упо­ре ђен са дру гим мо гу ћим ка дро ви ма ру же већ на по ре ђе њу да тог ка дра са по сто је ћим ка дро ви ма пре и по сле ње га, он да је реч о си нат гмат ској ко но та ци ји, тј. зна че ње се не ме ња јер је на ста ло по ре ђе њем са дру гим ка дро ви ма ко је гле да мо у ни зу.

На ве де не две вр сте ко но та ци ја има ју сво је пар ња ке у књи жев­но сти. Са ма реч на стра ни ци не ма не ку на ро чи ту ко но та ци ју, са­мо де но та ци ју. Зна мо шта зна чи, зна мо и ње не мо гу ће ко но та ци је, али не мо же мо са зна ти ону ко но та ци ју ко ју је пи сац имао на уму све док не ви ди мо кон текст. На кон то га тач но зна мо ко ја је ко но­та тив на вред ност, јер од ре ђу је мо зна че ње на осно ву све сног или не све сног по ре ђе ња са (1) свим слич ним ре чи ма ко је се укла па ју у да ти кон текст али ни су иза бра не и (2) ре чи ма ко је јој прет хо де или је сле де.

Сли ка 3.8. Ру жа ни је ну жно ру жа. (A) Ру же Џеј мса Ро зен ки ста: Бри са ње пра ши не са ру жа. 1965. (Ли то гра фи ја у бо ји). Ко лек ци ја: Му зеј са вре ме не умет но сти, Њу јорк. Дар Фон да ци је Се лест и Ар ман да Бар то са. Ау тор ска пра ва фо то гра фи је: Му зеј са вре ме не умет но сти, Њу јорк, 1995. (B) Ру жа из Ин тер феј са. (C) Бе ла ру жа уз цр ве ну ру жу, на шпи ци Оли ви је о вог Ри чар да III.

798

Ове две зна чењ ске осе – па ра диг мат ска и син таг мат ска – вред не су алат ке за раз у ме ва ње зна че ња фил ма. За пра во, филм као умет ност ско ро у пот пу ности за ви си од ова два ни за из бо ра. На кон што ре жи сер од лу чи шта ће да сни ма, два пра те ћа пи та ња гла се: ка ко то сни ми ти (из бо ри [угла, пла на, ра кур са – прим. прев.] ко је тре ба на чи ни ти: па ра диг мат ско пи та ње) и у ком кон тек сту ко ри­сти ти сни мље ни ка дар (ка ко га мон ти ра ти: син таг мат ско пи та ње). С дру ге стра не, у књи жев но сти је пр во пи та ње (ка ко не што из ре ћи) ве о ма ва жно, док дру го пи та ње (ка ко пре зен то ва ти из ре че но) ни је у тој ме ри бит но. Се ми о ти ка се до са да фо ку си ра ла на син таг мат­ске аспек те фил ма из вр ло јед но став ног раз ло га: упра во се у овом по гле ду филм нај ја сни је раз ли ку је од дру гих умет но сти, та ко да је син таг мат ска ка те го ри ја (мон та жа) у не ку ру ку нај ви ше „ки не­ма то граф ска”.

Сли ка 3.10. ОБЕ ЛЕЖ ЈЕ. Лив Ул ман у Берг ма но вој Сра мо ти (1968). Нов ча на по ну да – све жањ го то ви не на ја сту ку – обе леж је је

про сти ту ци је и сто га Еви не сра мо те.

Сли ка 3.9. ИКО НА. Лив Ул ман у фил му Ли цем у ли це (1975). Ова сна жна сли ка је оно што је сте.

799

Ко ли ко се филм осла ња на дру ге умет но сти ка да је ко но та ци ја у пи та њу, то ли ко је и сâм ства ра, па ра диг мат ски и син таг мат ски. Али по сто ји још је дан из вор ко но та тив ног зна че ња. Ки не ма то гра­фи ја ни је ис кљу чи во ме диј ме ђу соб не ко му ни ка ци је. Рет ко ко раз­го ва ра с не ким слу же ћи се фил мом. Док се го вор ни и пи са ни је зи­ци ко ри сте за ме ђу соб ну ко му ни ка ци ју, филм, као и све ап стракт не умет но сти (укљу чу ју ћи и је зик ка да се њи ме слу жи у умет но сти), пред ста вља јед но смер ну ко му ни ка ци ју. Сто га су и нај у ти ли тар ни ји фил мо ви у не ком по гле ду умет нич ки. Филм нам се обра ћа кроз нео­ ло ги зме. „Ка да ’је зик’ прет ход но не по сто ји”, за пи сао је Мец, „ње гов го вор ник не из о став но мо ра би ти умет ник, ма ко ли ко лош. Већ ти ме што га го во ре они су га из у ме ли, јер је јед но став но би ти го­вор ник по зна тог је зи ка ко јим се слу жи мо сва ко днев но.” За кљу чак је да су ко но та ци је при сут не и у нај јед но став ни јим ис ка зи ма на фил му.

Јед на ста ра по ша ли ца то до бро илу стру је – сре ћу се два фи­ло зо фа и је дан ка же: „До бро ју тро!” На ово се дру ги осмех не и про ду жи мр ште ћи се: „Пи там се, шта ли је ти ме хтео да ка же?” Пи та ње је ша ла ка да је по сре ди го вор ни је зик, али је пот пу но при­ме ре но ка да се по ста ви на фил му.

Да ли по сто ји још не ки на чин на ко ји мо же мо раз ли ко ва ти не ко ли ко вр ста де но та ци је и ко но та ци је? Слу же ћи се три хо то ми­јом аме рич ког фи ло зо фа Ч. С. Пер са, Пи тер Во лен је у сво јој по­зна тој књи зи Signs and Me a ning in the Ci ne ma (1969) пред ло жио да ки не ма то граф ски зна ци има ју три ре да:

Сли ка 3.11. СИМ БОЛ. Берг ман је у сво јим фил мо ви ма че сто ко ри стио сан ду ке и ле ше ве као сим бо ле. На овој сли ци је по но во Лив Ул ман

у фил му Ли цем у ли це ...

800

– Ико на: знак у ко ме озна чи тељ озна ча ва озна че но та ко што му на ли ку је, од но сно сли чи му.

– Обе леж је, ко је ме ри од ре ђе ну осо би ну не за то што јој је на­лик већ за то што је не рас ки ди во по ве за но с њом.

– Сим бол: јед но стра ни знак у ко ме озна чи тељ не ма ни ди рект­ну ни обе ле жа ва ју ћу ве зу са озна че ним, већ га пред ста вља до го­вор но.

Иа ко их Во лен ни је под вео под де но та тив не/ко но та тив не ка­те го ри је, Ико на, Обе леж је и Сим бол су пре вас ход но де но та тив ни. Пор тре ти су ико не, на рав но, као и ди ја гра ми у Пир со вом и Во ле­но вом си сте му. Обе леж је је не што те же од ре ди ти. Ци ти ра ју ћи Пир са, Во лен на го ве шта ва по сто ја ње две вр сте обе леж ја: тех нич­ких – ме ди цин ски симп то ми су обе леж ја бо ле сти, ча сов ни ци и сун ча ни са то ви су обе леж ја вре ме на – и ме та фо рич ких: не чи ји кри ву дав ход на го ве шта ва да је тај чо век мор нар (са мо по овом пи­та њу Пир со ве и Во ле но ве ка те го ри је за ла зе у ко но та тив но). Тре ћа ка те го ри ја сим бо ла се нај лак ше од ре ђу је. Пирс и Во лен је упо тре­бља ва ју у ши ро ком зна че њу: ре чи пред ста вља ју сим бо ле (јер озна­чи тељ озна ча ва озна че но пу тем до го во ра, а не слич но сти).

Сли ка 3.12. ... и Макс фон Си доу у Вуч јем ча су (1968).

Ове три ка те го ри је се уза јам но не ис кљу чу ју. Фак тор ико нич­но сти је из у зет но сна жно из ра жен на фо то граф ским сли ка ма. Као што смо за па зи ли, обје кат је оно што је сте чак и ка да пред ста вља обе леж је или сим бол. Оп шта те о ри ја се ми о ти ке, на ро чи то уче ње Кри сти ја на Ме ца, опи су је пр ву и по след њу ка те го ри ју – ико ну и сим бол – по при лич но ис црп но. Ико на је крат ко спој ни знак на ро­чи то свој ствен фил му; сим бол је јед но стра ни или до го вор ни знак ко ји је осно ва го вор ног и пи са ног је зи ка. Дру га ка те го ри ја – обе­

801

леж је – пред ста вља оно нај за ни мљи ви је у Пир со вом и Во ле но вом си сте му: оно упу ћу је на тре ћи на чин ко јим филм пре но си зна че ње и на ла зи се на по ла пу та из ме ђу ки не ма то граф ске ико не и књи жев­ног сим бо ла. Обе леж је ни је до го вор ни знак, али ни је ни знак иден­тич но сти. Оно прет по ста вља по сто ја ње тре ће вр сте де но та ци је, ко ја ди рект но ука зу је на ко но та ци ју и не мо же се раз у ме ти без ко но та тив не ди мен зи је.

Сли ка 3.13. МЕ ТО НИ МИ ЈА. У Цр ве ној пу сти њи (1964) Ми ке лан ђе ло Ан то ни о ни је раз вио ис тан ча ну ме то ни ми ју бо је. То ком ве ћег де ла фил ма, Ђу ли ја ну (Мо ни ка Ви ти) пси хич ки и по ли тич ки угње та ва си ва и су мор­на ур ба на ин ду стриј ска сре ди на. Ка да она не ко ли ко пу та успе да се от ме овом ути ца ју, Ан то ни о ни на зна ча ва Ђу ли ја ни ну при вре ме ну са мо стал­ност (и мо гу ће оздра вље ње) јар ким бо ја ма, ко је се обич но по ве зу ју са здра вљем и сре ћом, и то не са мо на фил му већ и у оп штој кул ту ри. У сце ни при ка за ној на сли ци Ђу ли ја на на сто ји да отво ри соп стве ну рад њу. Си ви зи до ви су ис пр ска ни мр ља ма сјај них бо ја (сло бо да у по ку ша ју), али су ти об ли ци на сил ни, ха о тич ни и за стра шу ју ћи (за че так не у ро зе). Све у све му, ово је сло жен низ ме то ни ми ја.

Обе леж је, чи ни се, пред ста вља из у зет но пло до но сно сред ство ко јим филм ди рект но пре но си за ми сли, јер пру жа опи пљи ве пред­ста ве или њи хо ве раз ме ре. Ка ко, на при мер, мо же мо пре не ти кон­цепт вру ћи не на фил му? У пи са ном је зи ку то је по при лич но ла ко, али ка ква је си ту а ци ја на фил му? Сли ка то пло ме ра нам од мах па да на па мет. Он је ја сно обе леж је по ви ше не тем пе ра ту ре. Али по сто је и суп тил ни ја обе леж ја: зној је је дан од њих, као и тре пе ре ћи ат мос­фер ски та ла си и јар ке бо је. Очи глед но да је у есте ти ци фил ма пре­не се но зна че ње те шко по сти ћи. По ре ђе ње љу ба ви са ру жа ма до бро функ ци о ни ше у књи жев но сти, али ње гов ки не ма то граф ски пан дан

802

је спо ран: ру жа, дру ги део ме та фо ре, пре ви ше је ја сна на фил му, пре ви ше ствар на. По сле ди ца за сни ва ња филм ских ме та фо ра на књи жев ним је то да оне по ста ју кру те, ста тич не и уси ље не. Обе­леж је мо же да по ну ди раз ре ше ње овог про бле ма. Кроз ње га филм от кри ва соп стве ну и је дин стве ну моћ пре не се них зна че ња, ко ју ду гу је флек си бил но сти фо то гра ма, тј. ње го вој спо соб но сти да ис ка­же ви ше ства ри од јед ном.

Сли ка 3.14. МЕ ТО НИ МИ ЈА. У Ле ди (1959) Кло да Ша бр о ла, Ан дре Жо се лин ту ма чи ши зо фре ни ча ра. Од раз у на пр слом огле да лу је

јед но став на и ло гич на ме то ни ми ја.

Чи та ва за ми сао обе леж ја нас на во ди на за ни мљи ве иде је о ко но та ци ји. Из прет ход не рас пра ве тре ба да бу де ја сно да ли ни ја из ме ђу де но та ци је и ко но та ци је не ма ја сне обри се: она је не пре­ки дан низ. На фил му, као и у пи са ном и го вор ном је зи ку, уко ли ко ко но та ци је до вољ но оја ча ју мо гу би ти при хва ће не као де но та тив но зна че ње. Ве ли ки део ко но та тив не сна ге фил ма по чи ва на обе леж ји ма, тј. на то ме да она ни су про из вољ ни зна ци, али ни су ни исто вет ни.

Два ме ђу соб но уско по ве за на тер ми на из књи жев них сту ди ја ко ри сте се да опи шу глав ни по сту пак ко јим филм пре но си ко но та­тив но зна че ње. Ме то ни ми ја је стил ска фи гу ра у ко јој се де таљ или за ми сао ко ри сте ка ко би се њи ма пре не ла не ка иде ја или пред ста вио не ки обје кат. Ети мо ло шки, ова реч зна чи „пре не се но име но ва ње” (од грч ког me ta, пре нос и ono ma, име). Сто га у књи жев но сти мо же­мо по ми ња ти кра ља (и вла дар ски кон цепт) као „кру ну”, или по­ли цај ца као „за кон”. Си нег до ха је стил ска фи гу ра у ко јој део но си зна че ње це ли не или обр ну то. Ау то мо бил се мо же на зва ти „мо то­ром” или „точ ко ви ма”, док се мор на ри мо гу на зва ти „па лу бом”.

803

Сли ка 3.15. СИНГ ДО ХА. По но во је при ка за на Ђу ли ја на у Цр ве ној пу сти њи, ов де окру же на и ско ро пре пла вље на ин ду стриј ским ма ши на ма, „де лом” ко ји за ме њу је „це ли ну” ур ба ног дру штва. Ни брод ни сплет це ви на при­ста ни шту ни су ти ко ји је угње та ва ју, већ ствар ност ко ју оте ло вљу ју.

Обе ове фи гу ре се стал но по на вља ју на фил му. Ра ни је по ме­ну та обе леж ја вру ћи не су ја сно ме то ни миј ска: про прат ни де та љи упу ћу ју на ап стракт ну за ми сао. Мно ги ста ри хо ли вуд ски кли шеи су си нег до хе (круп ни план но гу ко је мар ши ра ју пред ста вља вој ску) и ме то ни ми је (стра ни це ка лен да ра ко је се тр га ју, точ ко ви ло ко мо­ти ве у по кре ту). И за и ста, по што је ме то ни ми ја по де сна за ки не ма­то граф ско пред ста вља ње, по том пи та њу у фил му је мно го де ло­твор ни ја не го у књи жев но сти. Про прат ни де та љи се мо гу све сти на са мо је дан фо то грам ко ји има нео бич но сна жну по ру ку. Ме то ни­ми ја је не ка вр ста ки не ма то граф ског сте но грам ског за пи са.

Баш као што наш осе ћај за ки не ма то граф ску ко но та ци ју у на че лу за ви си од ра зу мљи вих по ре ђе ња тог при зо ра са дру гим при зо ри ма ко ји ни су ода бра ни (па ра диг мат ски) и при зо ра ко ји му прет хо де и ко ји га сле де (син таг мат ски), та ко и наш осе ћај за кул­ту ро ло шке ко но та ци је за ви си од ра зу мљи вих по ре ђе ња де ло ва са це ли ном (синг до ха) и про прат них де та ља са иде ја ма (ме то ни ми ја). Филм је и умет ност и по сред ник из ме ђу екс тен зи ја и обе леж ја. Ве ли ки део ње го вог зна че ња не про из и ла зи из оно га што ви ди мо (или чу је мо), већ из оно га што не ви ди мо, тач ни је из не пре ста ног по ре ђе ња оно га што ви ди мо са оним што не ви ди мо. Ово је иро­нич но, јер филм на пр ви по глед де лу је као умет ност у ко јој је све ја сно; то вр ста је умет но сти ко ју че сто кри ти ку ју да „ни шта не пре пу шта ма шти на во љу”.

804

На про тив, филм је су шта су прот ност та кве тврд ње. У из ра же­но де но та тив ном фил му сли ке и зву ке је при лич но ла ко не по сред­но раз у ме ти, ме ђу тим број стро го де но та тив них фил мо ва је ве о ма ма ли. Огром ну ве ћи ну чи не они ко но та тив ни, јер „већ ти ме што го во ре [филм(ски је зик)] они су га ти ме из у ме ли”. На рав но да се твр до гла ви гле да лац не мо же оба зи ра ти на ко но та тив ну сна гу фил ма, али чи та лац ко ји је на у чио да чи та филм има на рас по ла га­њу мно штво ко но та ци ја.

Ал фред Хич кок је, на при мер, сни мио мно го по зна тих фил мо­ва то ком ка ри је ре ко ја је тра ја ла ви ше од по ла ве ка. Ње гов успех код кри ти ча ра и пу бли ке мо же се при пи са ти те ма ма – три ле ри сва­ка ко оста вља ју ду бок ути сак на гле да о це – али ка ко он да об ја сни ти не у спе ле три ле ре ње го вих ими та то ра? Искре но го во ре ћи, сва при­влач ност дра ме на фил му не ле жи у сни мље ним ка дро ви ма (то је дра ма ли ко ва), већ у на чи ну на ко ји су сни мље ни и пре до че ни. Као што су хи ља де кри ти ча ра по твр ди ле, Хич кок је био мај стор пар

Сли ка 3.16. СИ НЕГ ДО ХА. Жи ли јет Бер то у Го дар до вој Ки не ски њи [La Chi no i se] (1967) на пра ви ла је те о риј ску ба ри ка ду од Ма о вих „Цр ве них књи жи ца”, де ло ва ко ји за ме њу ју це ли ну марк си стич ке, ле њи ни стич ке и ма о и стич ке иде о ло ги је ко јом се гру па ле ви ча ра, чи ја је и она при пад­ни ца, бра ни и из ко је на ме ра ва ју да на пад ну бур жо а ско дру штво.

Тер ми ни си нег до ха и ме то ни ми ја, по пут ико не, обе леж ја и сим бо ла, је су по сво јој при ро ди не пре ци зни. Они су те о риј ске тво ре ви не ко је су ко ри сна по мо га ла при ли ком ана ли зе, од но сно ни су тач не де фи ни ци је. По ме ну та си нег до ха се, на при мер, мо же пре под ве сти под ме то ни ми ју у ко јој су ма ле цр ве не књи ге про прат ни де та љи ви ше не го што су де ло ви ко ји но се зна че ње це ли не. Сам ода бир има при звук иде о ло ги је! Исто та ко, иа ко се овај при зор мо же јед но став но под ве сти под обе леж је, он не из о­став но у се би са др жи и еле мен те ико не и сим бо ла.

805

екс е ланс у овим кључ ним по ступ ци ма. Дра ма у сни ма њу фил мо ва ве ли ким де лом ле жи у про це су раз ми шља ња ко је је по ве за но с ова два мо ду са од лу чи ва ња. Ви со ко „обра зо ва ни” фил мо фи ли све сно це не Хич ко ко ву из ван ред ну ки не ма то граф ску ин те ли ген ци ју, док ма ње пи сме ни фил мо фи ли то чи не не све сно, али ин те ли ген ци ја ов де сва ка ко игра бит ну уло гу.

Оста ло је да се до да још је дан по јам у реч ник филм ске се мио­ти ке: троп. У те о ри ји књи жев но сти троп је обр ну ти из раз или из­ме ње но зна че ње, дру гим ре чи ма – ло гич ки обрт ко ји озна ча ва ме­ђу соб ни од нос озна чи те ља и озна че ног. Сто га је троп кључ на ка ри ка ко ја по ве зу је де но та ци ју и ко но та ци ју. Ка да је ру жа ру жа, она ни је ни шта дру го и ње но зна че ње је ис кљу чи во де но та тив но. Али ка да је ру жа не што дру го, на ста је „обрт” и знак мо же по при ми ти но ва зна че ња. Ма па филм ске се ми о ти ке ко ју смо опи са ли до сад је би ла ста тич на. Кон цепт тро па нам пру жа при ли ку да је по сма­тра мо ди на мич но, пре као де ла ње не го као чи ње ни це.

Сли ка 3.17. ТРОП. Ру ка пре кри ве на мра ви ма из над ре ал ног кла си ка Да ли ја и Бу њу е ла Un Chien An da lou [Андалузијски пас] (1928). Још јед на при лич но сло же на сли ка ко ју ни је јед но став но ана ли зи ра ти. При сут не су вред но сти Ико не, Обе леж ја и Сим бо ла: сли ка је са ма по се би упе ча­тљи ва; она је ме ра сте пе на ука ља но сти ду ше чо ве ка ко ме при па да ша ка и сва ка ко је сим бол не ке ве ће по ша сти. Пред ста вља ме то ни ми ју јер су мра ви про прат ни де таљ, али и си нег до ху, јер је ру ка део ко ји пред ста вља це ли ну. На по слет ку, по ре кло сли ке је нај ве ро ват ни је троп: игра ре чи са иди о мат ским из ра зом на фран цу ском: avo ir des fo ur mis dans les ma ins („има ти мра ве на ру ци”), ко ме на ен гле ском од го ва ра фра за: my hand is asle ep [„Мо ја ру ка спа ва”]. Пред ста вља ју ћи до слов но ма што ви ти из раз, Да ли и Бу њу ел су про ши ри ли троп та ко да се уо би чај но ис ку ство пре тва­ра у упе ча тљи ву озна ку про па да ња (за хва лан сам Деј ви ду Бом би ку на овој ана ли зи). (MO MA/FS A)

806

Као што смо у ра ни јим по гла вљи ма за па зи ли, је дан од ве ли­ких из во ра сна ге фил ма је сте то што мо же да опо на ша тро пе ве­ћи не дру гих вр ста умет но сти. Та ко ђе по сто ји и низ тро па ко је је при сво јио за се бе. У пр вом де лу овог по гла вља опи са ли смо оп шти на чин њи хо вог функ ци о ни са ња. Ка да је по сре ди сли ка ру же, ис пр ва за па жа мо са мо ико нич но или сим бо лич но де но та тив но зна че ње, ко је је ста тич но. Али ка да про ши ри мо број мо гућ но сти кроз тро пе по ре ђе ња, сли ка ожи вља ва: као ко но та тив но обе леж је, тј. као па ра­диг ма мо гу ћих ка др о ва, у син таг мат ском кон тек сту сво јих асо ци­ја ци ја уну тар фил ма због упо тре ба пре не се них зна че ња као што су ме то ни ми је или си нег до хе.

Не сум њи во по сто је и дру ге ка те го ри је филм ске се ми о ти ке ко је тек тре ба да бу ду от кри ве не, ана ли зи ра не и при хва ће не. Се ми­о ти ка ни ка ко ни је на у ка на на чин на ко ји фи зи ка или би о ло ги ја то је су (у се ми о ти ци ни је мо гу ће вр ши ти екс пе ри мен те). Али она је сте ло ги чан и не рет ко про све тљу ју ћи си стем ко ји по ма же да опи ше мо на чин на ко ји филм по сти же оно што по сти же.

Филм је те шко об ја сни ти јер га је ла ко раз у ме ти. Се ми о ти ку фил ма је ла ко об ја сни ти јер ју је те шко раз у ме ти. Не где из ме ђу по чи ва сва до ви тљи вост фил ма.

Син так са

Не по сто ји гра ма ти ка фил ма. По сто ји са мо не ко ли ко не ја сно де фи ни са них пра ви ла за упо тре бу филм ског је зи ка и упра вља ње син так сом – ње ном си стем ском уре ђе но шћу – у ко јој се устро ја ва ју ова пра ви ла и на зна ча ва њи хов уза јам ни од нос. Не сме мо смет ну ти с ума да је, као и у пи са ном и усме ном го во ру, и син так са фил ма ре зул тат упо тре бе, а не кон крет не де тер ми нан те. Ни шта ни је од­ре ђе но уна пред ка да је син так са фил ма у пи та њу. Њен раз ви так је са мо ста лан јер су се од ре ђе ни ме ха ни зми у прак си по ка за ли исто­вре ме но као из во дљи ви и де ло твор ни. По пут син так се у пи са ном и го вор ном је зи ку, син так са фил ма се раз ви ја ла при род но, ви ше де скрип тив но не го пре скрип тив но, и у про те клим го ди на ма зна­чај но се из ме ни ла. „Гра ма ти ка Хо ли ву да” ко ју ће мо из ло жи ти да нас је сме шна, али то ком три де се тих, че тр де се тих и ра них пе­де се тих го ди на про шлог ве ка она је пред ста вља ла ве ран мо дел на осно ву ко јег су се фил мо ви у Хо ли ву ду сни ма ли.

У си сте ми ма пи са ног и го вор ног је зи ка син так са се ти че са мо оно га што се мо же на зва ти ли не ар ним аспек том ства ра ла штва, тј. на чи ном на ко ји се ре чи лан ча но по ве зу ју у из ра зе и ре че ни це, што би на фил му од го ва ра ло син таг мат ској ка те го ри ји. На фил му, син­так са та ко ђе мо же са др жа ти про стор ни рас по ред ко ји не ма пан дан

807

у је зич ким си сте ми ма по пут ен гле ског или фран цу ског, јер не мо­же мо го во ри ти или пи са ти ви ше ства ри исто вре ме но.

Сли ка 3.18. МЕ ТО НИ МИЈ СКА ГЕ СТИ КУ ЛА ЦИ ЈА. Макс фон Си доу па ти у Вуч јем ча су (1968) Инг ма ра Берг ма на ...

Сли ка 3.19. ... и у фил му Сра мо та (1968) истог ре жи се ра. Ге сти ку ла ци ја је је дан од нај ко му ни ка тив ни јих ви до ва филм ског озна ча ва ња. „Ки не зи­ка” или „го вор те ла” су штин ски је обе леж је и ме то ни миј ски зна чењ ски си стем. У овом при ме ру по за Фон Си до уа има исто основ но зна че ње у сва ком фил му: ру ка по кри ва ли це шти те ћи га од спољ њег све та; ко ле на су при пи је на јед но уз дру го го то во као код фе ту са, ка ко би за шти ти ла те ло; его је све ден на за штит ну шкољ ку, што је зна че ње ко је је до дат но на гла ше но на сли ци из Сра мо те, пре ко ура мље ног сан ду ка и др ве них сте пе ни ца на ко ји ма Фон Си доу се ди. Струк ту ра по дра жа ва ге сти ку ла ци­ју на обе сли ке: обе по за ди не – на пр вој екс те ри јер, на дру гој ен те ри јер – је су гру бе, ого ље не и од бој не. Раз ли ке из ме ђу сли ка су под јед на ко сми­сле не као и њи хо ве слич но сти. У Вуч јем ча су лик Фон Си до уа је отво­ре ни ји и опу ште ни ји: та ква је и ње го ва по за. У Сра мо ти, про та го ни ста (у овом де лу за пле та) је скр хан, што је на гла ше но гр че ви тим по ло жа јем те ла и ши рим пла ном.

808

За кљу чу је мо да син так са фил ма мо ра би ти са ста вље на ка ко од зби ва ња у вре ме ну, та ко и од зби ва ња у про сто ру. У филм ској кри ти ци из ме на про сто ра се у на че лу на зи ва mi se­en ­scène (ми зан­сцен). Овај фран цу ски из раз до слов но зна чи „ста вља ње на сце ну”. Из ме не у вре ме ну се на зи ва ју mon ta ge (на фран цу ском „са ста ви ти”). Као што ће мо ви де ти у на ред ном по гла вљу, на пе тост из ме ђу ова два срод на пој ма (mi se­en ­scène и mon ta ge) по кре ће филм ску есте ти ку још од ка да су бра ћа Ли ми јер и Жорж Ме ли јес пр ви пут ис тра жи ли при ме ну мо гућ но сти оба пој ма на ула ску у два де се ти век.

Кроз свој раз вој, те о ри је ми зан сце на су би ле уско по ве за не са филм ским ре а ли змом, док је мон та жа су штин ски ве зи ва на за екс пре си о ни зам, ме ђу тим ова кво по ре ђе ње мо же да за ва ра. Сва­ка ко се чи ни да ми зан сцен ви ше упу ћу је на сам су бје кат ис пред ка ме ре, док мон та жа пру жа ре жи се ру ве ћу мо гућ ност кон тро ле над су бјек том, али упр кос овој при род ној тен ден ци ји, има мно го при ме ра где је мон та жа пред ста вља ла пут ка ре а ли зму, а ми зан­сцен ка екс пре си о ни зму.

Ди ја грам 1. ЧИ ТА ЊЕ СЛИ КЕ. Сли ку исто вре ме но до жи вља ва мо као оп тич ки и као ум ни фе но мен. Оп тич ки обра зац се чи та са ка дич но; ум но ис ку ство је ис хо ди ште свих кул ту ро ло шких де тер ми нан ти ко је га обра­зу ју. И оп тич ка и ум на де дук ци ја су са став ни део зна ка, при че му је озна­чи тељ (s) по ве зан са озна че ним (s’). Озна чи тељ је ви ше оп тич ки не го што је ум ни знак, док је озна че ни ви ше ум ни не го оп тич ки знак. Сва три ни воа чи та ња – са ка дич но, се ми о тич ко и кул ту ро ло шко – ком би ну ју се ме ђу соб но на раз ли чи те на чи не ка ко би из ро ди ли зна че ње, би ло оно су­штин ски де но та тив но или су штин ски ко но та тив но.

809

Узми мо, на при мер, пи та ње ода би ра из ме ђу па но ра ме с јед ног су бјек та на дру ги и ре за. Ве ћи на би ре кла да је рез ма ни пу ла ти ван и да он пре ки да и по нов но об ли ку је ствар ност, те је сто га па но ра ма ре а ли стич ни ја у по ре ђе њу ова два из бо ра, јер чу ва це ло ви тост про сто ра. Али ства ри сто је по све дру га чи је уко ли ко про ма тра мо па но ра му и рез из угла по сма тра ча. Ка да пре у сме ра ва мо па жњу с јед ног су бјек та на дру ги, рет ко ка да за пра во па но ра ми ше мо по­гле дом. Пси хо ло шки гле да но, рез је екви ва лент на шој уро ђе ној пер цеп ци ји. Пр во нас ин те ре су је је дан су бје кат, за тим на гло пре­ла зи мо на не ки дру ги, јер нас рет ко за ни ма про стор из ме ђу њих. Филм ска па но ра ма скре ће па жњу упра во на про стор из ме ђу.

Син таг мат ски од нос (ка те го ри ја кон струк ци је) слич но се по­на ша ка ко у про сто ру та ко и у вре ме ну: син хро ни фе но ме ни се ис­по ља ва ју исто вре ме но, или без об зи ра на вре ме, док се ди ја хро ни фе но ме ни ис по ља ва ју кроз вре ме, или уну тар ње го вих окви ра (у овом слу ча ју, ре чи „син хро но” и „ди ја хро но” има ју нај јед но став ни је зна че ње. Оне се та ко ђе ко ри сте у ви ше по је ди нач них де фи ни ци ја,

Ди ја грам 2. РАЗ У МЕ ВА ЊЕ СЛИ КЕ. Сли ку не раз у ме мо са му по се би, већ у кон тек сту: у од но су на ка те го ри је из бо ра (па ра диг мат ске) и у од но су на ка те го ри је кон струк ци је (син таг мат ске). Ка те го ри је из бо ра су ра зно­ли ко де но та тив не или ко но та тив не, и сва ка под вр ста, чи је гра ни це ни су ја сно де фи ни са не, од ре ђу је се од но сом озна чи те ља и озна че ног. На сли ци ко ја је обе леж је, озна чи тељ на ли ку је озна че ном. Код сим бо ла, озна чи тељ је јед нак озна че ном, али му не на ли ку је. Код ме то ни ми ја и си нег до ха озна чи тељ до не кле на ли ку је озна че ном, док код тро па озна чи тељ ни је јед нак озна че ном (тј. ја сно се раз ли ку је). Ов де је тај од нос шка кљив. Код обе леж ја, озна чи тељ и озна че ни се по ду да ра ју.

810

нај че шће у се ми о ти ци и лин гви сти ци, и у том слу ча ју је син хро на лин гви сти ка де скрип тив на, док је ди ја хро на лин гви сти ка исто риј ска).

На по слет ку за па жа мо да мно ги од кон це па та при ка за них на овом ди ја гра му ва же ко ли ко за сли ке то ли ко и за звук, иа ко у мно­го ма њој ме ри. Иа ко је тач но да звук не чи та мо са ка дич но, ми се сва ка ко пси хо ло шки усред сре ђу је мо на од ре ђе не зву ке уну тар све­у куп ног чул ног ис ку ства, баш као што „бло ки ра мо” не по жељ не или бес ко ри сне зву ко ве. Иа ко се звук чи ни знат но ма ње де но та тив­ним и не др жи мо га за обе леж је по пут сли ке, мо гу ће је и на ње га при ме ни ти кон цеп те сим бо ла, обе леж ја, ме то ни ми је, си нег до хе и тро па, ако се они у до вољ ној ме ри при ла го де.

Ан дре Ба зен, ути цај ни фран цу ски кри ти чар из пе де се тих го­ди на XX ве ка, био је тај ко ји је ви ше не го би ло ко дру ги по ве зи вао ми зан сцен и ре а ли зам с јед не стра не, и мон та жу и екс пре си о ни зам с дру ге. От при ли ке у исто до ба, сре ди ном пе де се тих, Жан Лик Го дар је по ку шао да раз ви је син те зу срод них пој мо ва ми зан сце на и мон та же, ко ја је би ла знат но ис тан ча ни ја од Ба зе но ве би нар не су прот но сти. За Го да ра, ми зан сцен и мон та жа су ли ше ни етич ких и есте тич ких ко но та ци ја: мон та жа јед но став но по сти же у вре ме ну оно што ми зан сцен по сти же у про сто ру. Оба на че ла су ор га ни за­ци о на, та ко да, пре ма Го да ру, ни је су ви сло твр ди ти да је ми зан сцен тј. упра вља ње про сто ром „ре а ли стич ни ји” од мон та же (упра вља ња вре ме ном). У есе ју Mon ta ge, mon be au so u ci (1956) Го дар је пру жио но ву де фи ни ци ју мон та же као са став ног де ла ми зан сце на.

По ста вља ње сце не је ор га ни зо ва ње ка ко вре ме на та ко и про­сто ра. Њен циљ на фил му је сте раз от кри ва ње пси хо ло шке ствар­но сти ко ја пре ва зи ла зи фи зич ку, пла стич ну ствар ност. Две су по сле ди це Го да ро ве син те зе: пр ва је да ми зан сцен мо же би ти исто то ли ко екс пре си о ни стич ки ко ли ко и мон та жа ка да се ре жи сер њо ме слу жи да из об ли чи ствар ност; дру га је да се пси хо ло шка ствар­ност (на су прот ве ро до стој но сти) мо жда мо же успе шни је пре не ти стра те ги јом у ко јој мон та жа има глав ну уло гу. По ред пси хо ло шких сло же но сти ко је су са став ни део по ре ђе ња ми зан сце на и мон та же, ту је још је дан пер цеп тив ни чи ни лац ко ји до дат но ком пли ку је ства­ри. Већ смо уви де ли да мон та жа мо же би ти опо на ша на уну тар ка дра. Та ко ђе, и мон та жа мо же опо на ша ти ми зан сцен. Хич ко ко во зло гла сно уби ство у туш­ка би ни у Пси ху је из вр стан при мер ове по ја ве. Се дам де сет раз ли чи тих ка др о ва за ма ње од јед ног ми ну та на плат ну су сје ди ње ни та ко да пси хо ло шки пред ста вља ју кон ти­ну и ра но ис ку ство: за стра шу ју ћи и на си лан на пад но жем. Це ли на је ве ћа од зби ра сво јих де ло ва (ви де ти сли ку 3.21.).

811

Сли ка 3.20. Ми зен сцен или мон та жа? Кључ на сце на у Берг ма но вом фил му Ли цем у ли це сни мље на је из ход ни ка, пру жа ју ћи по глед на со бе као да је екран по де љен. Уме сто да ре зом пре ђе са де ша ва ња у јед ној со би на де ша ва ње у дру гој со би, Берг ман је при ка зао обе со бе исто вре ме но та ко да су де ша ва ња у њи ма за себ на. Ди ја лек ти ка пре се ка мон та же пред ста­вља сто га са став ни део ми зан сце на.

Ко до ви

Струк ту ра фил ма је де фи ни са на ко до ви ма пре ма ко ји ма функ­ци о ни ше и ко до ви ма ко ји функ ци о ни шу уну тар ње. Ко до ви су кри­тич ке кон струк ци је – си сте ми ло гич ких од но са – ко је се обра зу ју у са мом фил му. Они ни су прет по ста вље ни за ко ни ко јих је ре жи­сер све стан уна пред. Ши рок ди ја па зон ко до ва се укр шта у ци љу ства ра ња ме ди ја ко јим филм пре но си зна че ње. То су ко до ви на­ста ли из кул ту ре: они по сто је из ван фил ма и њих ре жи се ри са мо ре про ду ку ју (на при мер, на чин на ко ји љу ди је ду). Филм, за тим, де ли од ре ђе не ко до ве са дру гим умет но сти ма (ге сти ку ла ци ја је, на при мер, код ко ји филм де ли са по зо ри штем). На по слет ку, по­сто је и ко до ви ко ји су у фил му је дин стве ни (нај бо љи при мер је мон та жа).

812

Сли ка 3.21. Хич ко ко во упе ча тљи­во уби ство у туш­ка би ни у фил му Пси хо (1959) је то ком го ди на по ста­ло зло гла сно због вр то гла ве мон та­же, иа ко уби ство у ку па ти лу у то до ба ни је пред ста вља ло но ви ну.

Сли ка 3.22. Не ко ли ко го ди на ра­ни је, филм Di a bo li que [Ђаволице] (1955) Ан ри ја Жор жа Клу зоа је пре­не ра зио пу бли ку јед ном ти шом, али ни шта ма ње је зи вом сце ном уби ства (Пол Ме рис је жр тва). (Wal­ter Da ran. Ti me/Li fe Pic tu re Agency. © Ti me Inc.)

Сли ка 3.23. Зве зда Пси ха, Ен то ни Пер кинс, био је ко а у тор сце на ри ја за филм The Last of She i la [Послед­ња „Шеј ли на” пловидба] (1973) Хер­бер та Ро са. Џо ан Ха кет по ку ша ва да се уби је у от ме ној брод ској ка ди.

Сли ка 3.24. На кон Пси ха усле ди ли су мно го број ни ома жи. На овој сли­ци је Ен џи Ди кин сон у фил му Обу­че на да уби је (1980) Бра ја на де Пал­ме. Упо ре ди те ру ке на овој сли ци са ру ка ма на сли ци 3.35.

Сли ка 3.25. Уби ства ни су је ди но де­ша ва ње ко је се зби ва у ка да ма. Оне су та ко ђе до бро ме сто за раз ми шља­ње. У Го да ро вом Pi e r rot le fou [Луди Пјеро] (1965), Жан Пол Бел мон до се од ма ра у ка ди док при ча са сво јом кће р ком о сли ка ру Ве ла ске зу.

Сли ка 3.26. У Co u sin, co u si ne [Ро ђак, рођака] (1975) Жа на Шар ла Та ке ле, Ма ри­Франс Пи зје ду бо ко раз ми­шља у пра зној ка ди.

813

Сли ка 3.27. Том Хенкс, ра стро јен због ве сти из ствар но сти, за не ма­ру је осо бу са ко јом се ку па у Ра ту Чар ли ја Вил со на (2007, Мајк Ни­колс).

Сли ка 3.28. Кла сич на кју бри ков ска ком по зи ци ја са ду бо ким фо ку сом у фил му Уси ја ње (1980). Не по пу њен пред њи део и фик си ра ни де ло ви ко ји се пре си ја ва ју на гла ша ва ју ра њи вост и страх.

Сли ка 3.29. Још јед на ва ри ја ци ја: Ке вин Клајн се као пред сед ник ту­ши ра у фил му Дејв Ива на Рајт ма на (1993). Си гор ни Ви вер је из не на ђе­на при зо ром.

Сли ка 3.30. Вил Смит про на ла зи уто чи ште у ка ди у фил му Ја сам ле ген да (2007, Френ сис Ло ренс).

Сли ка 3.31. Ан ђе ли на Џо ли и Ан то нио Бан­де рас се ку па ју у Пр вом гре ху (2001, Мајкл Кри сто фер). У хо ли вуд ским сце на ма ку па­ња у ка ди има ма ње сек су ал но сти не го што би се мо гло оче ки ва ти (Сли ка: Lo u r des Gro­bet © 2001 Me tro Goldwyn Mayer).

814

Сли ка 3.32. ПОТ КОД ПЕ НУ ША ВЕ КУП КЕ. На го ве штај го ло ти ње без до ка за о њој. Кла у ди ја Кар ди на ле, Би ло јед ном на Ди вљем за па ду (1968); Џу ли ја Ро бертс, Згод на же на (1990); Та ња Сол ни јер, Slit her (2006); Ал Па ћи но, Ли це са ожиљ ком (1983).

Сли ка 3.33. КОД КА ДЕ/ТУ ША. Код ка де та ко ђе сре ће мо и у до ку­мен тар ним фил мо ви ма. На овој сли ци Дал тон Трам бо ра ди у сво­јој ка ди уз ци га ре те и ка фу (Ми ци Трам бо, 1968).

Сли ка 3.34. Код ка де по сто ји још од Ма ра о ве смр ти (1793) Жа ка Лу ја Да ви да, сли ке по тре сне због ин тим­не при ро де ње ног ре а ли зма. (Уље на плат ну. 165 × 128 cm. Кра љев ски му зеј ле пих умет но сти у Бри се лу).

815

Ко до ви на ста ли из кул ту ре и за јед нич ки умет нич ки ко до ви оче ки ва но су су шта стве ни фил му, та ко да су је дин стве ни ко до ви ти ко ји об ли ку ју спе ци фич ност филм ске син так се ко ја је на ша те ма. За пра во, „је дин стве ни” мо жда ни је баш нај по де сни ји при дев. Ни нај ка рак те ри стич ни ји филм ски ко до ви, ко ји на ста ју мон та жом, ни су истин ски је дин стве ни у фил му. На рав но, филм их сва ка ко нај ви ше упо тре бља ва и ви ше их на гла ша ва у по ре ђе њу са дру гим умет но сти ма, али мон та жа је, на при мер, у ро ма ну по сто ја ла од­у век. Сва ки при по ве дач је ка дар да из ме ни сце ну на по ло ви ни при­по ве сти. „За то вре ме, на има њу...”, сва ка ко ни је изум фил ма. Мно го је ва жни је да је ви ше од по ла ве ка филм ска умет ност сна жно ути­ца ла на умет но сти ко је су јој прет хо ди ле. Не са мо да је мон та жа у про зном при по ве да њу по сто ја ла пре 1900. го ди не, већ су ро ма­но пи сци, под ути ца јем фил ма, од тог до ба по сте пе но све ви ше пи са ли та ко да њи хо ве при по ве сти на ли ку ју фил му.

Су штин ски, ко до ви су јед но став но кри тич ка по год ност – ни­шта ви ше – и би ло би по гре шно нео прав да но им при да ва ти на ва­жно сти, јер је са гле да ва ње филм ске це ли не ва жни је од за о ку пље­но сти пре ци зним де фи ни са њем ко до ва.

Ако по но во за при мер узме мо сце ну у туш­ка би ни из фил ма Пси хо, мо же мо от кри ти ко ји све ко до ви у њој по сто је. Сце на је јед­но став на (са мо два ли ка – је дан се је два и ра за зна је – и две рад ње – ту ши ра ње и уби ја ње) и тра је крат ко, али се у њој за па жа ју све три по ме ну те вр сте ко до ва. Ко до ви на ста ли из кул ту ре по ве за ни су са чи но ви ма ту ши ра ња и уби ја ња љу ди. Ту ши ра ње је у кул ту ри За па да рад ња ко ја се по ве зу је са при ват но шћу, сек су ал но шћу, про­чи шће њем, опу шта њем, отво ре но шћу и под мла ђи ва њем. Дру гим ре чи ма, Хич кок ни је мо гао са ви ше иро ни је да ода бе ре ме сто за на ср тај у ко јем би еле мен ти пре ступ ни штва и сек су ал но сти би ли пре на гла ше ни. Чин уби ства нас, с дру ге стра не, оп чи ња ва због сво јих мо ти ва. Ипак, уби ца у Пси ху је при ка зан не ја сно и ње го ви мо ти ви за пра во ни су пот пу но ја сни. Сам чин де лу је по кло нич ки, го то во бе сми сле но – због че га је још упе ча тљи ви ји. Исто риј ски по сма тра но, нај пре нам на па мет мо же па сти Џек Тр бо сек, што са мо по ја ча ва наш осе ћај да је уби ство мо ти ви са но сек су ал но шћу.

По што је ова сце на из ра зи то филм ска и крат ка, за јед нич ки ко до ви су при лич но не при мет ни. Ко до ви глу ме, на при мер, не игра­ју ве ли ку уло гу, јер су ка др о ви то ли ко крат ки да го то во ни не ма вре ме на да се то ком њих глу ми; све се мо же из ра зи ти са мо јед но­став ном ми ми ком. Ди ја го на ле и ди на мич ност, ко ји су пре суд ни за ути сак дез о ри јен ти са но сти, за јед нич ки су свим ли ков ним умет­но сти ма. Оштри кон тра сти и по за дин ско све тло ко ји за кла ња ју уби цу су, с дру ге стра не, за јед нич ки са фо то гра фи јом. Про жи ма­

816

ју ћи, про прат ни му зич ки код Бер нар да Хер ма на ег зи сти ра, на рав но, и ван фил ма.

До дат но, мо гу ће је пра ти ти раз вој упо тре бе кул ту ро ло шких ко до ва на фил му и у срод ним умет но сти ма: На су прот Хич ко ко вој сце ни уби ства мо гу се по ста ви ти Ма ра о во уби ство у ка ди (у ствар­но сти, на сли ци Жа ка Лу ја Да ви да и у дра ми Пе те ра Вај са), за тим сце на уби ства у ка ди у Ђа во ли ца ма (1955) Ан ри ја Жор жа Клу зоа, слич не сце не у По след њој „Шеј ли ној” пло вид би (1973) за ко ју су сце на рио пот пи са ли Сти вен Сонд хајм и Ен то ни Пер кинс (ко ји је глу мио у Пси ху), у ди рект ном ома жу Пси ха, фил му The Ter mi nal Man [Човек­рачунар] (1974) Мај ка Хо џи са, од но сно фил му Об у че на

Сли ка 3.35. Ака дем ски при мер дво пла на. Спен сер Треј си и Ке трин Хеп берн у фил му Пет и Мајк (1952) Џор џа Кју ко ра. При сни ји је и све о бу хват ни ји од дво пла на на ши ро ком екра ну. Жан Клод Бри ја ли и Ана Ка ри на у Же на је же на (1961) Жа на Ли ка Го да ра. Мр тва при ро да на сто лу је па жљи во осми шље на, ис пу ња ва сре ди ну ка дра, али и спа ја ли ко ве.

817

да уби је (1980) Бра ја на де Пал ме, или пак ри меј ку Пси ха сни ма ном „ка дар за ка дар”, ко ји је ре жи рао Гас Ван Сант (1998).

Као што смо то већ ис та кли, ка рак те ри стич но ки не ма то граф­ски ко до ви у Хич ко ко вом to ur de for ce­у су нео бич но упе ча тљи ви. За пра во, те шко је за ми сли ти ка ко би се мон та жа се квен це мо гла по но во из ве сти у би ло ко јој дру гој умет но сти. Све су при ли ке да ра пид ни ре зо ви и на гло окон ча ње сце не пред ста вља ју је дин ствен филм ски код.

Хич кок се слу жи свим овим ко до ви ма да би оства рио же ље ни учи нак. Баш због то га што пред ста вља ју ко до ве – за то што по се­ду ју зна че ње ван уских гра ни ца по је ди нач них сце на: на фил му, у дру гим умет но сти ма, у жи во ту уоп ште – они мо гу ути ца ти на нас. Ко до ви су ме диј пу тем ко јих се „по ру ка” сце не пре но си. Је дин стве­ни филм ски ко до ви, за јед но са ни зом ко до ва ко је де ле са дру гим умет но сти ма и жи во том, чи не син так су фил ма.

Пре вео с ен гле скогСте фан Па јо вић