Година XLIX • Сремска Митровица • Среда 1. јул 2009. • Број 2523 • Цена 40 динара

Инђија спремно дочекала Универзијаду

Скица за портрет: Александар Ковачевић, председник СО Инђија

Дамир Докић остаје у притвору

Свака четврта жена жртва насиља

странa 3.

странa 4.

странa 20.

у овом броју:

странa 20.

странa 6.

Прошлог петка у клубу ''Око'' додељене су награде најбољим матурантима Срема. Награде већ традиционал-

но додељују ''Сремске новине'', а директор наше медијске куће Драган Ђорђевић је приликом уручивања награда истакао да ''Сремске новине'' препознају праве вредности и већ пет година награђују најуспешније матуранте округа.

Ове године било је осам кандидата у ужем избору, а награ-де су однели Слађана Шимрак из Старе Пазове, Маријана Мацановић из Сремске Митровице и, као најбољи, Алек-сандар Обрадовић, ученик шидске гимназије, који је, по-ред пригодног поклона, добио и ваучер за летовање у Будви, дародавца агенције „Цепелин турс“ из Сремске Митровице.

Л. В.

НАЈ ЂАК СРЕМА

Након инцидента у митровачкој техничкој школи:

Шамари на суду

Среда, 1. јул 2009.2

ЖИВОТ НАШ

Пише:Милијана Барјактаревић

CIP - Ka ta logi za ci ja u pu bli ka ci jiBi bli ot eka Ma ti ce srp ske, No vi Sad

32+659.3(497.113)

SREM SKE no vi ne / glav ni i od go vo ri ured nik Jo van ka Zur ko vi}. - God. 1, br. 1 (1961) - . - Srem ska Mi tro vi ca : Srem ske no vi ne, 1961-. - Ilu str. ; 45 cm

Ne deq no.ISSN 0561-7294

CO BISS.SR-ID 35321351

Оснивач и из да вач НИПД "Срем ске но ви не" д.о.о. Срем ска Ми тро ви ца, Трг вој во ђан ских бри га да 14/II, ДИ РЕК ТОР Дра ган Ђорђевић, ГЛАВ НИ И ОД ГО ВОР НИ УРЕД НИ К Јо ван ка Зур ко вић, ДИРЕКТОР МАРКЕТИНГА Златко Зрилић, РЕ ДАК ЦИ ЈА: Све тла на Ђа ко вић, Ка ти ца Ку зма но вић, Зо ри ца Га ра ша нин-Сте фа но вић, Ду шан По зна но вић, Са ња Ми хај ло вић, Ми лан Ми ле у снић (фо то ре пор тер), Гордана Мајсторовић ТЕХ НИЧ КИ УРЕД НИК Марко Зрилић, Те ле фо ни: 610-144 (цен тра ла и телефакс), 610-496 (маркетинг) e-mail: redakcija@sremskenovine.co.yu,Те ку ћи ра чун: 335-14254-73 Металс банкаШтам па "Борба а.д.", Београд.ПРЕТ ПЛА ТА: за шест ме се ци 1.100,00 ди на ра, за го ди ну да на 2.200,00 ди на ра, за ино стран ство тро стру ко.

Глобално отопљавање

Дакле, не да не можете да планирате велики и ва-жан догађај у периоду лета (читај „лета“), него

ни веш не можете да осушите на ваздуху, а да вам за то не требају, ако сте изоставили временску прогно-зу, изоштрен слух и вид, индијанске враџбине, брзе ноге (без папуча су још брже) способност извођења маневра са сушилом кроз врата а да се не прошара-те модрицама. Евентуално вежбе истезања ако има-те штрик. Боље и то него да сте заспали! После 23 минута лако се може десити да исту радњу поновите, само сада мало спорије. Поново је сунце.

Таман кад сте помислили да сте коначно завршили са одлагањем јакни свих дужина за све врсте киша и ветрове из свих праваца, окрене хладан талас и миц по миц соба вам је опет пуна. А ходник са 40.000 врста папуча само чека да му додате још обућу за јесен. Да вас којим случајем види тим стручањака из институције за менталну хигијену, сигурно би вам предложио одређени курс за самоконтролу (кад би бар сви укућани хтели да се изувају људској врсти налик ), а кад би сте им рекли да сву обућу из по-родице стонога одржава само једна особа, деца по-менуте породице би остала – без те особе.

И уствари, та нервоза, није метереопатија, него класична промена расположења с поводом. Не мора-те одмах да отварате медицински речник!

Оно што се врло лако може десити у једном вре-лом дану је да одете до продавнице часком колима у изразито летњој (него каквој?) гардероби, и да тамо све присутне изненади - тајфун, ледене тениске лоп-те, сивило, сунце, дуга, маглени асфалт. И онда до-бро познати покушај телефонирања уз манијакалну потребу разбијања апарата из којег се чује :»Не-мате довољно.......после чега се по ко зна који пут заклињете Богом, мајком, децом, органима чула вида (зависи од пола, расе, верске опредељености...) да ћете прећи на пост пејд.

Ко би рекао да би од једне лакше куповине могли доживети Survivаl и наравно како нисте имали ледо-бран а није вам се чекао крај игре природе, дошли сте кући такви да су вас се и деца поплашила. Мање више због изгледа главе, више због потпуног цеђења јер сте, логично, оставили отворен прозор од кола, а паркирали мало даље од продавнице, да прошетате. Пошто сте вероватно претрчавали преко питајбога пречица и блата, обућу тако натопљену једва одиже-те од земље. И онда да бисте што брже узели да се осушите, шљап шљап, по целој кући, као брзо ћете, хладно вам је, пешкира нигде: « А да! Напољу су , суше се! Не нису. Па ко је унео веш?. Откуд сад овде овај постер Алиса Купера, ова деца стварно нису нормална! А не то је огледало!“

Дакле, одлична сценографија, режија, костим, да се бавите драматургијом, али пошто се не бавите – урадићете кратку медитацију («оммм....»), штитни-ке на колена и позом муслиманске обредне молит-ве посвећујете се уклањању последица климатског изненађења по кући и испред куће . Не морате баш као Густав ићи даље. Улицу ће очистити за то посебно опремљена служба, не брините. Имају најсавременију опрему, све новине су писале.

А само сте хтели се почастите сладоледом.

* осим ношења, могућност разговарања. Згод-но за зависничке типове личности, материјално обезбеђене.

Матурант шидске Гимназије „Сава Шумановић“ Алек-

сандар Обрадовић изабран је за најбољег ученика у Срему у протеклој школској години, на конкурсу за „Ђака генерације“ наше медијске куће.

Да баш он освоји ово ово ла-скаво призанање Александру су у томе помогли резултати постиг-нути у наставним и ваннаставним активностима: учешће на бројним окружним такмичењима из мате-матике и српског језика, затим на регионалним из физике и хемије, као и на републичким из латинског и српског. Александар је значајне резултате остварио и у екипним такмичењима из математике, прве помоћи и фудбала. А да је реч о заиста свестраном ученику, који је са правом понео титулу „Ђака генерације Срема“ сведочи и по-датак да је он свој таленат иска-зао и у другим областима, попут литерарног стваралаштва, где је

два пута освојио награду на оп-штинском такмичењу и конкурса „Сименса“ под називом „Create the future“, у коме је стигао до репу-бличког нивоа. Учествовао је и на квизу „Колико се познајемо“, на коме је екипа његове школе била најбоља у Срему, док су на нивоу Војводине дошли до полуфинала.

- Ово призање „Сремских но-вина“ сам прижељкивао, иако ни-сам очекивао да ћу баш ја бити изабран. Утолико сам због тога још срећнији. Та ласкава титула ми представља част и биће ми ветар у леђа и подстрек за даље успехе и за даља стицања знања у животу – каже Александар.

Иако је током свог досадашњег школовања добијао све саме пе-тице, Александар каже да није много времена прводио код куће учећи. Највише знања стицао је на часовима, јер се трудио да буде концентрисан на предавања професора. Зато му је остајало

времена и за бројне ваннаставне активности. Хоби му је свирање гитаре, а са другарима је осно-вао и бенд који се зове „Лифт“. Свирају домаћи рок, који је иначе његов омиљени музички жанр. Александар сматра да чо-век у животу треба да има бројна интересовања како би се изгра-дио у свестрану личности.

- Као волонтер радим у Црве-ном крсту, па сам са њиховом екипом одлазио на такмичења из прве помоћи, а такође сам током школовања био и уредник на-шег листа „Гимназијалац“. Све предмете подједнако волим и све сам их учио са истом вољом и ентузијазмом, не фаворизујући поједине и не раздвајајући их на оне више или мање важне. Сма-трам да Гимназија пружа опште образовање и да нам омогућава да стекнемо знање из свих нау-ка. Ипак, можда су ми за нијансу ипак блискије природне науке, па је то и био разлог због којег сам се одлучио да упишем студије грађевине у Београду – каже Александар.

Током протеклих 12 годи-на Александар је школску клу-пу делио са својом сестром близанкињом Александром. Иако је и она одлична ученица, ипак је више наклоњена умет-ности. Каже да је веома срећна због успеха свог брата, баш као што су то тата Слободан и мама Јелена.

С. Михајловић

ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ СРЕМА АЛЕКСАНДАР ОБРАДОВИЋ, МАТУРАНТ ГИМНАЗИЈЕ „САВА ШУМАНОВИЋ“ ШИД

Награда ми је ветар у леђаИако је током свог досадашњег школовања добијао све саме петице, Александар је увек имао времена и за пријатеље, хобије и разне ваннаставне активности. Сматра да човек у животу треба да има бројна интересовања како би се изградио у свестрану личности

Професори

Иако је Александров успех дошао као резултат његовог учења и рада, он каже да ве-лику заслугу за све што је по-стигао дугује и својим профе-сорима, нарочито професорки математике Љиљани Мићић, која му је била ментор на ма-турском раду и спремала га за пријемни испит на факултету.

- Наши професори у Гимназији увек су нам давали велику слободу да искажемо своје знање и креативност у оним областима које нас занимају. Нарочито је то до-шло до изражаја у прављењу школских новина, јер нам ни у једном тренутку нису покуша-вали да уведу било какву цен-зуру, него су нам дали одре-шене руке, тако да смо имали прилику да новине учинимо квалитетним и занимљивим – каже Александар.

Александар Обрадовић

Среда, 1. јул 2009. 3

Велика је част бити један од домаћина највећег спортског

такмичења после Олимпијаде, 25. студентске ''Универзијаде'' која се од јуче делом одржава и код нас у Инђији, каже пот-председник Организационог одбора ''Универзијаде'' Инђија Петар Филиповић, помоћник председника општине. А да би општина Инђија била добар домаћин и представила се у најбољем светлу припреме су започете још пре годину и по дана а интезивиране су почет-ком ове године формирањем Организационог одбора који има 22 ресора који се баве одређеним питањима. Пред-седник Организационог од-бора је председник општине Горан Јешић. Кренуло се са изградњом и уређењем сао-браћајница, изградњом спорт-ске дворане, реконструкцијом и прилагођавањем стадиона прописаним условима, уград-њом сигурносних камера на свим важним и прометнијим местима, па до израде сувени-ра специјално за ову прилику.

- Кренули смо са много обимнијим припремама јер је првобитно речено да ће нам поверити два спорта: фудбал и одбојку с тим што су одбојкашке утакмице требале да се одр-жавају у новоизграђеној спорт-ској хали. Пре годину дана када смо ушли у изградњу нове спортске дворане, било је очекивање да се она завр-ши до почетка ''Универзијаде''. Међутим, обећана средства ре-публике за овај објекат нису стигла а општина Инђија није могла сопственим средствима да заврши ову инвестицију до почетка ''Универзијаде''. Прио-ритет смо дали инвестицијама које доносе нова радна места. Остао нам је фудбал а халу ћемо завршити до средине наредне године, каже Петар Филиповић.

Стадион ФК Инђије је детаљно реконструисан и задовољава све потребне критеријуме да се на њему убудуће могу играти првен-

ствене фудбалске утакмице. Терен је проширен, димензије су му сада 100 пута 64 метра, изграђена је нова североисточ-на трибина са 2.000 места за седење, сада је укупни капа-цитет гледалишта 4.500 места за седење. Уграђена су нова седишта, постављени нови го-лови, реконструисане су свла-чионице и тоалети, реновиран је ресторан и претворен у прес центар у који може да стане 200 људи. У постојећој старој хали ће се одвијати тренинзи за одбојкашице.

Јуче је на стадиону крај железничке станице одиграна прва утакмица, мушки фуд-бал, између репрезентација Уругваја и Ирске. 2. јул је резервисан за женски фуд-бал, игра се утакмица Ирска – Кореја, сусрет почиње у 17 часова и 30 минута, 4. јула по-ново мушки фудбал, утакмица између репрезентација Ирске и Кореје која почиње у 10 часова и 30 минута. Победници који су се пласирали у четвртфинале у мушком фудбалу играће утак-мицу на стадиону крај желез-ничке станице 6.јула у 17 часо-ва и 30 минута, иста сатница је резервисана и за полуфиналну утакмицу у женском фудбалу 8.јула.

За опслуживање спортиста и осталих гостију ангажова-но је у Инђији 112 волонтера

који су прошли обуку што је половина од првобитно пла-нираних. О здрављу учесника ''Универзијаде'' и гледалаца брину екипе дома здравља које су спремне да пруже највиши ниво здравствене за-штите и које су се показале и доказале протеклих година на обезбеђивању ''Егзита'' и кон-церта ''Пеперса''.

- Највише посла имао је и има промо-тим чији је задатак да ис-промовише ову манифестацију и представи поднебље у којима се спортисти и остали посетио-ци налазе. Популарни ''Сцена фест'' померен је за месец дана и прилагођен ''Универзијади'', траје од 30. јуна до 8.јула. ''Сцена фест'' је синоћ отво-рио Звонко Богдан исто вече када је отварено и ''Наше со-кач'' аутентични сремски шор

са седам објеката у којима се налази ''Зекин салаш'' са ре-стораном, Етно кућа из Мара-дика са домаћим колачима и сувенирима, представљју се овдашњи винари и пчелари, туристичка организација са инфо штандом и сувенирима направљеним специјално за ову прилику, удружења жена са ручним радовима. Инђија је промовисала своју прву поштанску маркицу на којој су симболи ''Универзијаде'', грб Инђије и фудбалер, каже Петар Филиповић. Биће ту и пропратни програм везан за вожњу фијакером, радиони-це за израду сувенира, кон-церти културно-уметничких друштава.

А да би се пратиле спорт-ске, културно-уметничке и друге приредбе важне су саобраћајнице и путокази као и довољан број паркинг ме-ста. У близини самог стадиона изграђен је паркинг за 300 воз-ила, нешто даље на месту где је био ''Графича'' може се пар-кирати још 250 возила, исто толико и код дома здравља док у строгом центру града постоји

330 паркинг места која се наплаћују.

Има најава да ће у Инђији, ових дана, боравити амбасадо-ри и други званичници земаља чије се репрезентације такми-че у Инђији што је разлог више да се ова општина покаже у најбољем светлу.

Практично цео јуни је у Инђији протекао у знаку загревања за ''Универзијаду''. У свим основним школама на подручју општине одржани су турнири у малом фудба-лу од 10. до 17. јуна а затим велико финале у Инђији где је свака екипа представљала једну од земаља учесница ''Универзијаде''. Одржан је и турнир у одбојци, турнир у стрит баскету. За све поменуте тур-нире додатно је уређен спорт-ски терен код Културног цен-тра у Инђији где је постављена монтажна трибина за гледао-це. И још једна напомена, све што је у Инђији урађено за и око ''Универзијаде''' финанси-рала је општина средствима из буџета.

З.Г.Стефановић

ИНЂИЈА ЈЕДАН ОД ДОМАЋИНА 25 ''УНИВЕРЗИЈАДЕ''

Представити се у најбољем светлуПоред спортских дешавања богат културно-уметнички програм – Аутентично сремско сокаче са седам кућица за представљање етно Инђије и продају сувенира...

Спортска дворана

Откада је речено да нова спортска дворана неће бити завршена до почетка ''Универзијаде'' због недостатка нов-ца, радови се одвијају успореним темпом. Нови рок завр-шетка је средина наредне године. Овај савремени спортски објекат када буде завршен моћи ће да прими 2.500 посети-лаца, решиће проблем недостатка простора и за спортисте и за рекреативце. Укупна вредност радова је око 700 милиона динара.

Стадион комплетно реконструисан

Петар Филиповић

Инђија спремно дочекала ''Универзијаду

Нова спортска дворана биће завршена догодине

Среда, 1. јул 2009.4

Породица Ковачевић у Инђији има традицију дугу

неколико векова и свакако је оставила неизбрисив траг у развоју ове сремске вароши. У записима проте Радослава Марковић стоји да је још пре 1848. године у Српском крају у Инђији живело шест породи-ца Ковачевића. У Глубиначкој улици 3 А је кућа Стевана Ковачевића у којој данас живи његов млађи син, акту-елни председник Скупштине општине Инђија Александар Ковачевић, за пријатеље само Саша.

Рођених Инђинчана је све мање из простог разло-га што је пре нешто више од две деценије породилиште у Инђији угашено јер је, како су тада политичари тврдили било нерентабилно. Александар Ко-вачевић је имао срећу да се роди баш у инђијском породи-лишту 6.јуна 1964. године као друго дете Јелке Ковачевић која је цео радни век провела у Радној организацији ''Бруно'' у

Инђији, рођена је у Новим Кар-ловцима, и Стевана Ковачевића кога староседеоци памте као дугогодишњег службеника СДК у Старој Пазови. Породични кум им је пола Немац, пола Мађар што довољно илуструје вишевековни заједнички живот различитих националности у овој средини.

''Кратак сам као фебру-ар, висок метар и седамдесет а имам преко сто килограма, уклапам се у скицу за портрет једног правог Сремца, зна да каже актуелни председник Скупштине општине Инђија Александар Ковачевић. Основ-ну школу је завршио у ''Петру Кочићу'' која му је била одмах ту преко потока, затим две године усмереног у ЗСО-у у Инђији а затим се ''преселио'' у Сремску Митровицу где је на-кон четири године школовања на Педагошкој академији до-био звање наставника разред-не наставе. Међутим, у школи није радио ни дана. Када је то желео није било места, када се указала прилика био је у неком другом послу који није хтео да напусти. Цела његова генерација ради у просвети на шта је поносан. У чврстој

кумовоској вези је остао све ове године са колегом по ди-пломи који има учитељски брак и живи у Моровићу, са Љубом Станивуковићем који је сада директор једне школе у Шиду, и његовом супругом учитељицом Светланом. У души је природњак па кадгод узмогне скокне до Моровића на дружење. Ранијих година док се није бавио политиком било је више времена и више време-на проведеног у природи, сада много ређе.

Александар Ковачевић има четири године старијег брата Радослава и братића који носи његово име и има исто година као Сашина ћерка. Браћа су се исто вече оженила 1989.годи-не, односно, исто вече су до-вели снајке Слађану и Радис-лаву у кућу Јелки и Стевану. Иако се нису истог дана венча-ли тај дан, како Сремци кажу, када су украли младе, заједно славе годишњицу брака.

Задругарство, туризам и млади

Није имао срећу да ради у школи са децом али је захваљујући свом послу, по-

слу супруге Слађане и опредељењима кћери Алек-сандре остао преко две деценије у контакту са децом школског узраста и омлади-ном. Александар Ковачевић се више од две деценије бави омладинским задругарством, директор је Омладинске задру-ге у Инђији, однедавно имају и Агенцију за запошљавање коју води двадесетогодишња Алек-садра која, иначе, и студира на Факултету за туризам при Универзитету ''Сингидунум''. Александра жели да једнога дана настави мајчиним стопа-ма, Слађана се дуги низ годи-на бави туризмом, развила је посао, има своје туристичко предузеће, два аутобуса, пут-нички комби препознатљив у Инђији на којем пише ''Алко турс''. Највише организује школске екскурзије, рекреа-тивну наставу, излете за децу. Супруг јој највише помаже у техничком делу око набавке делова, техничке исправности аутобуса, са мајсторима и воз-ачима. Раније је знао да буде у пратњи одређених туристичких група, буде у функцији тури-стичког водича, јер породица најквалитетније обави посао,

међутим, то сад ретко чини јер не стиже. Тако су сви троје Ковачевићи, на овај или онај, начин везани за рад са де-цом и омладином. Али у Саши Ковачевићу тиња жеља да једнога дана отвори приватну школу у којој ће се огледати као педагог и из које ће уз примену савремених наставних метода излазити кадрови оспособљени за рад у инђијској привреди.

Последњи носилац штафете

Левичарске идеје је понео из куће. У политику се укључио као омладинац још у време са-моуправног социјализма. Уче-ствовао је на десет омладинских радних акција, био активан у Савезу социјалистичке омлади-не у Инђији, да би 1988. био из-абран за председника општин-ске омладинске организације и члана покрајинског одбора. Последњи је овде у Инђији но-сио Штафету младости. Тада се идеја социјализма, социјалне правде и једнакости усидри-ла у Александра Ковачевића и до данас га није напустила. Деведесетих година посао га је одвукао на другу страну

и није се бавио политиком. Једно кратко време био је члан Југословенске левице а за-тим се окреће Социјалистичкој партији чији члан званично постаје фебруара 2004. године а две године касније заменик председника Општинског одбо-ра СПС Инђија. У прошлом ман-дату био је одборник Скупшти-не општине испред СПС. Још тада су социјалисти заступали идеју да на локалу нема и не треба да буде велике политике и да ће све оно што је добро за Инђију подржати па ма чији то предлог био. То се очиглед-но допало грађанима који у све већем броју прилазе СПС. Већ након наредних локалних избора ДС и СПС и званично потписују коалицију и са 18 плус три одборника формирају власт у општини Инђија. На ме-сто председника Скупштине оп-штине Инђија изабран је Алек-сандар Ковачевић који каже да је први међу 37 одборника и да једино кооперативношћу сви заједно могу да допринесу развоју општине Инђија.

Зорица Гарашанин

Стефановић

СКИЦА ЗА ПОРТРЕТ: АЛЕКСАНДАР КОВАЧЕВИЋ, ПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ИНЂИЈА

Левичар у души, Сремац стасом и рођењемНаставник разредне наставе који ни дана није радио у школи али је две деценије уназад на други начин у сталном контакту са децом и омладином, сан му је да једнога дана има своју школу. Левичар је од најраније младости, поборник социјане правде, званично члан СПС од 2004. године.

''Кратак сам као фебруар, висок метар и седамдесет а имам преко сто килограма, уклапам се у скицу за портрет једног правог Сремца", зна да каже актуелни председник Скупштине општине Инђија Александар Ковачевић

Александар Ковачевић

Последњи је овде у Инђији носио Штафету младости. Тада се идеја социјализма, социјалне правде и једнакости усидрила у Александра Ковачевића и до данас га није напустила

Среда, 1. јул 2009. PETA STRANA SVETA 5

СМЕШНА СТРАНА СРЕМА

МИРАЗ УЗ КЋЕРРумски просјак удавао кћер, па

обећао младожењи дати куле и градо-ве. Младожења гледа будућег таста и чуди се. Не може да му поверује јер зна да је гоља као и он. На крају га упита: - Драги Мико, из чега се састоји тај ве-лики мираз, кад си го као пиштољ?

Будући таст одговори као из топа: - Е мој Радо, не знаш ти ништа, мираз ћу ти обезбедим из Нови Сад, кажу да тамо дају шаком и капом.

Будући зет се насмеја и рече: - Што добијеш Шаком, задржи за себе, а што добијеш капом, баци у Дунав, мени дај само твоју малену.

ПРЕЛЕТАЧИУ последње време

код нас стално јачаполитичка партијабрзих прелетача.

ЕПИГРАМ

Пи ше ко стиг не, уре ђу је ко мо ра

• Где престаје потреба за смехом, рађа се сумња у плач.• Будућност је наша прошлост. Прошлост је остала наша недостижна будућност.• Многи јунаци су надживели своје споменике, али никако да скину споменице.• О времену више говори страх него слобода.• Ко мисли, најречитије ћути.• Последњи се нађу на челу, кад их први претекну за цео круг.• Што нема цену, тим не треба трговати.• Некад је будућност била далеки сан, данас је прошлост сањана јава.

ПОБУЊЕНЕ МИ СЛИ

Идем шором, на ме лају кере,а девојке виру кроз пенџере.

Идем шором и пуцам пиштољом,пиштољ мали, па неће да пали.

Пиштољ мали, али добро пали,осам пута за седам минута.

Мене нана родила у среду,па ме дала на село код деду.

Из бор: Милић

Јовановић

Бећар ски би се ри срем ских там бу раша

Тамара Узелац је једна од нај-бољих студенткиња Техничког фа-

култета у Новом Саду и међу најбољим студенткињама инђијске општине. Са просечном оценом 9,67 три године за редом добија општинску стипендију. Ових дана припала јој је част да се у име 90 стипендиста инђијске општи-не захвали градоначелнику Горану Јешићу. Она је и стипендиста Ми-нистарства омладине и спорта које стипендира 1.000 најбољих студе-ната завршних година студија у Ре-публици Србији. Ту је и награда Тех-ничког факултета који награђује све студенте који имају просек изнад 9,5. До краја школовања остао јој је још дипломски рад.

Шта те је определило да упишеш "мушки" факултет?

- Узор ми је била сестра од тетке Вукица Јовановић која тренутно спрема докторске студије у Америци. Индустријско инжењерство и менаџ-мент је релативно нов смер који има перспективу и представља занимљи-ву мешавину економских и техничких наука. Инђија расте и развија се, биће јој потребни нови профили, људи са знањем, визијом и вештинама, надам се да ћу се наћи у тој причи, каже Тамара Узелац.

Колико учиш, остаје ли времена за дружење и хоби?

- Нисам од оних који се убијају од учења. Редовно одлазим на пре-давања, тамо се много научи, сазна од професора шта је битно а шта не, чује се неки практични пример што не пише у књигама. После тога не треба пуно времена за учење. Нарав-но, веома је важно да студираш оно

што волиш. Испит није тешко поло-жити, мала је разлика између шести-це и десетке, мислим да је некад шес-тицу теже добити. Међутим, морам да признам да када се приближи испит, помислим - још да ми је само један дан па да све заокружим, али се сва-ки испит лепо заврши и без тог једног дана... Мислим да сам јако друштве-на и комуникативна особа. Имам пуно пријатеља, дружење ме испуњава и даје снагу да учим. Увек могу да ра-чунам на Вању, Сању, Сандру, Тија-ну, Ружу, Весну, Дијану, Биљу, Бран-ку, Мају, Брану, Јецу и оне на мене. Два пута недељно се бавим спортом, обично је то стони тенис или баскет, каже Тамара Узелац.

Све време студија станује у сту-дентском дому. Прве и друге године студија је имала студентску собицу. Касније њено ангажовање и висок просек су јој обезбедили гарсоњери-цу у студењаку. Ипак, без куће и по-родице не може.

- Сваког викенда скокнем у Беш-ку на породични ручак са мамом Јадранком, татом Душаном, млађом сестром Татјаном и братом Јованом. Све ове године породица ми је била велика подршка. Открићу вам једни тајну, волим јако да кувам, кажу да то боље радим од маме па на распус-

ту преузмем кухињу. Пошто имамо машину за шивење нађем времена себи нешто и да сашијем, каже ова свестрана девојка.

Тамара је члан највеће студентске организације у коју су укључени сту-денти из 103 државе.

- Радила сам на пројектима Локал тренинг тима и стекла праксу "тимс-ког играча" што ће ми, како очекујем, омогућити одлазак на стручну праксу у иностранство, волела бих да то буде нека од земаља Европске уније која је лидер у области коју студирам. Ис-куства говоре да су студенти који су имали стручну праксу у иностранству били много траженији од стране фир-ми које су отвориле представништва и инвестирале у нашу земљу, брже су долазили до посла, каже Тамара Узе-лац.

А о даљим плановима након дип-ломског каже:

- Волела бих прво да радим две, три година а онда да упишем доктор-ске студије и наставим са усаврша-вањем у струци. Знање је најважнији ресурс у који стално треба улагати а то улагање се кад тад исплати, каже ова амбициозна девојка из Бешке.

З.Г.Стефановић

СА ТАМАРОМ УЗЕЛАЦ, ЈЕДНОМ ОД НАЈБОЉИХ СТУДЕНАТА ИНЂИЈСКЕ ОПШТИНЕ

Најважније је да студираш оно што волишУ почетку су ми студентски дом и стипендија били довољан мотив да учим и оставрим просек изнад девет, касније кад сам видела да други цене и награђују моје знање, да се знање исплати, учење се претворило у задовољство, каже Тамара Узелац из Бешке, студент пете године Факултета техничких наука у Новом Саду, смер индустријско инжењерство и менаџмент са просечном оценом 9,67

Тимски играчТамара је члан највеће студент-

ске организације у коју су укључе-ни студенти из 103 државе.

- Радила сам на пројектима Ло-кал тренинг тима и стекла праксу "тимског играча" што ће ми, како очекујем, омогућити одлазак на стручну праксу у иностранство, волела бих да то буде нека од зе-маља Европске уније која је лидер у области коју студирам. Искуства говоре да су студенти који су имали стручну праксу у иностранству били много траженији од стране фирми које су отвориле представништва и инвестирале у нашу земљу, брже су долазили до посла, каже Тамара Узелац.

Тамара Узелац

"Имам пуно пријатеља, дружење ме испуњава и даје снагу да учим"

Среда, 1. јул 2009.6

Скандал из учионице Тех-ничке школе "Никола Тес-

ла" у Сремској Митровици где је дошло до физичког сукоба професорке и ученика, добија свој епилог у правосудним ор-ганима. Окружном тужилаштву у Сремској Митровици полиција доставила кривичну пријава против ученика О.М. који је на часу хемије шамарао професор-ку Марију Мошић (62), а сни-мак инцидента згрозио јавност пошто је постављен на интер-нет. Заменик окружног јавног тужиоца одмах је ставио захтев за спровођење такозваног при-премног поступка, па је судија за малолетнике Окружног суда у Сремској Митровици Мили-ца Цвејић прошле недеље већ саслушала малолетног учени-ка О.М. Ученик је саслушан у присуству познатог сремско-митровачког адвоката Зорана Левајца који је, позивајући се на законске одредбе које штите малолетнике, одбио да новинарима пренесе детаље саслушања.

Судија Милица Цвејић је саслушање професорке Марије Мошић и директора школе Ра-дована Миљковића заказала је за 14. јули. Судији ће се до-ставити и извештаји школског психолога и педагога, као и социјалног радника из Центра за социјални рад у Сремској Ми-тровици, који треба да својим налазима одсликају стање и услове у којима живи малолет-ни О.М. У међувремену, судија

ће саслушати и осморо ученика који су 16. јуна, на петом часу хемије у школи мирно посма-трали како О.М. малтретира и шамара професорку.

Након свих саслушања, ту-жилац за малолетнике ће суду доставити предлог за примену васпитне мере према О.М.

- У расветљању целог случаја ићи ћемо до краја и нема разлога да се не утврди појединачна одговорност сва-ког учесника овог догађаја - каже Окружни јавни тужилац Ратко Галечић.

Веома је могуће да пред судом не одговара само мало-летни ученик који је са својом породицом претходних дана доживео невиђен медијски притисак и сатанизацију. Тужи-лаштво је дало налог полицији да утврди ко је и зашто од

полиције неколико дана крио информације о тучи професор-ке и ученика. Извори из тужи-лаштва не негирају могућност да се против одговорних лица у школи отвори истрага због сумње да је ћутањем о догађају извршио дело помоћи изврши-оци после учињеног кривич-ног дела за шта је запрећено казном и до две године за-твора! Јер као што лекар мора полицији да пријаве повређене у саобраћајној несрећи или тучи, тако је и неко из школе морао да о догађају обавести полицију.

Целој причи нову димензију даје и околност да је дечак прибавио лекарско уверење о

повредама на лицу. Основно питање биће да ли га је, прили-ком ударца, професорка повре-дила оловком коју је држала у руци! Та оловка би могла скупо да кошта професорку која је то-ком последњих дана рада пред пензију, шамарима одговори-ла на учениково непримерено понашање. Ако се испостави да су трагови на лицу ученика на-стали од убода оловком док га је професорка ударила, против ње ће, вероватно, општинско тужилаштво покренути посту-пак по службеној дужности јер је, како објашњавају извори из правосуђа, повреда настала по-десним средством за наношење телесних повреда! Ако су уче-

никове повреде настале од ударца шаком, његовој поро-дици преостаје да професорку приватно тужи.

За претпоставити је да ће одбрана малолетног учени-ка пред судом инсистирати на околности да је професорка прва ударила дечака и довести у питање њен педагошки при-ступ решењу проблема у коме се нашла.

Ж.Н.-Ј.З.

ИнспекцијаНачелница Градске управе за образовање у Сремској

Митровици Зорица Гашпар изјавила је да је просветна инспекција утврдила да је директор школе "предузео све не-опходне радње за покретање поступака утврђивања одговор-ности професорке, ученика који јој је ударао шамаре, али и осталих присутних ученика". Инспекција је директору дала рок од три дана по окончању дисциплинског поступка да инспекцију информише о томе шта је предузето.

- По нашим информацијама, отац тог дечака је узео до-кумента из школе, али исписницу није добио и добиће је тек пошто се оконча дисциплински поступак - каже Зорица Гашпар.

ОмбудсманШколу је протекле недеље посетила и Тамара Лукшић

Орландић, заменица републичког омбдусмана за прва дете-та, која је на лицу места проверила да ли је школа поступала по прописима и процедурама.

- После разговор са свим надлежним службама у школи, стекла сам утисак да нема неких већих мањкавости осим тога што школа нема посебан протокол о заштити деце од насиља. Овај протокол би требало сачинити и деловати превентивно- изјавила је Тамара Лукшић Орландић.

Информација у тужилаштву

У Општинско тужилашт-во у Сремској Митрови-ци стигао је полицијски извештај о догађају пово-дом инцидента у Средњој школи „Никола Тесла“ који се, према речима општин-ског тужиоца Душка Кар-даша, односи на понашање пунолетних лица актера догађаја у смислу да ли у њиховом чињењу има елемената кривичног дела помоћ учиниоцу након из-вршеног кривичног дела.

-Реч је о писаном изве-штају полиције достав-љеном тужилаштву, а не о кривичној пријави. Након упознавања са детаљима извештаја, тужилаштво треба да одлучи да ли има елемента дела, односно да ли ће се водити поступак или не. Сада је преурањено давати било какаву оцену и тек након сагледавања свих елемента Тужилашт-во ће одлучити шта даље - каже Кардаш.

Подршка професоркиНаставничко веће Техничке школе"Никола Тесла"

једногласно је закључило да се против ученика О.М. поведе дисциплински поступак и заузело став да нема елемената да се против професорке води дисциплински поступак стајући тако у заштиту своје колегинице.

Наставничко веће Гимназије у Сремској Митровици упути-ло је јавну подршку колегиници Марији Мошић као просвет-ном раднику са жељом да јој се никада више не догоди случај малтретирања од било кога, а најмање у школи.

- Од ученика не очекујемо да нападају своје наставнике, не учимо их да то снимају и емитују на интернету, нити да у школи буду пасивни посматрачи насиља. Колегиници Мошић упућујемо жељу за брз опоравак од немилог догађаја, а за починиоца недела очекујемо примерену казну, као и превен-тиву за избегавања свих појава насиља у школама - наводи се у јавној подршци колектива Гимназије Марији Мошић.

Понашање тужилаштваНакон захтева државног тужиоца Слободана Радовановића

да се утврде све околности инцидента и евентуални пропусти свих органа, па и самог тужилаштва, окружни јавни тужилац Ратко Галечић каже да у овом предмету нико никога не штити и да је државни тужилац до детаља обавештен о поступању тужилаштва у овом случају.

- Полиција је о свему обавештена тек у петак, а мој заме-ник за малолетнике је сматрао да све треба решити у редовној процедури. Кривична пријава није раније написана јер је полицији требало времена да узме изјаве осталих актера, при чему је било спорости због чињенице да нека деца не живе у Митровици. Током викенда су по медијима кренули написи о догађају, па се у јавности стекао утисак да правосуђе споро реагује - каже окружни јавни тужилац.

ДОГАЂАЈ У СРЕМСКОМИТРОВАЧКОЈ СРЕДЊОЈ ШКОЛИ "НИКОЛА ТЕСЛА" ДОБИЋЕ ЕПИЛОГ У ПРАВОСУДНИМ ОРГАНИМА

Шамари на судуСредином јула суд саслушава професорку и директора школе - Једна оловка пресудна у целом случају ?

Палата правде: Епилог на суду

Целој причи нову димензију даје и околност да је дечак прибавио лекарско уверење о повреда-ма на лицу. Основ-но питање биће да ли га је, приликом ударца, професорка повредила оловком коју је држала у руци !?

Среда, 1. јул 2009. 7

Библиотека2. јула, у 20 сати, у лапидаријуму Музеја Сре-ма ( у случају лошег време-на у читаоници Библиотеке) - промоција књиге песама "Небо на платну" Предрага Митровића

ГалеријаДо 1. септембра - стална поставка слика Лазара Возаревића

Од среде до среде

У ПЕТАК, 3. ЈУЛА

Концерт ансамбла "Per Sonare"

У петак, 3. јула, у лапи-даријуму Музеја Срема, у

20 сати, одржаће се концерт групе " Per Sonare". Покровитељ концерта је Градска управа за образовање, културу и спорти и Град Сремска Митровица.

- Пре три године реализован је пројекат "У звуцима градо-ва", у оквиру програма "Интер-рег 3", који је подржала Вла-да Републике Италије. У овом међународном пројекту уче-ствовала је и Сремска Митро-вица. Пројекат је завршен, али је наш град и даље укључен у сличне пројекте, преко конце-рата класичне музике. Прошле године је гостовао Игор Зобин, музичар из Италије, а ове сед-мице нам долази ансамбл "Per sonare" - рекла је Мирјана Марковић, самостални струч-ни сарадник у Управи за образовање, културу и спорт.

СОЦИЈАЛНО - ЕКОНОМСКИ САВЕТ

Договор о раду

Социјално-економски савет Града Сремска Митровица

je конституисан, a за председ-ника овог скупштинског рад-ног тела, са мандатом од једне године, изабран је Стеван Ро-маков, председник овдашњег Већа савеза самосталних син-диката.

Овај савет има девет члано-ва: по три су представници ло-калне самоуправе и Уније по-слодаваца, два су из Самостал-ног Синдиката, а један члан је из Уједињених гранских синди-ката Независност.

У ЧЕТВРТАК, 2.ЈУЛА

Без воде дванаест сати

Сремска Митровица и 15 насељених места која

су прикључена на регио-нални водовод остаће без воде у четвртак у трајању од дванаест сати. Застој у водоснабдевању ће бити од 2.јула у поноћ до четвртка у подне због наставка ра-дова на реконструкцији потисне црпне станице у постројењу за предау воде. Реч је о спајању пумпне станице са новим цевним инсталацијама са резервоарима. Ови радо-ве се изводе из средстава донације немачке владе преко KfW банке у којима и Град Сремска Митровица учествује са 20 одсто.

Према речима ди-ректора ЈКП „Водовод“ Драгана Каића ово ће бити последње планско искључивање корисни-ка са мреже у овом обим-ном послу и у „Водоводу“ очекују је да ће грађани имати разумевања.

Након грађана Месне заједнице " 29. новем-

бар" прилику да провере своје здравствено стање имали су и грађани МЗ "22. август".

Базар здравља одржан је прошле недеље, као део ак-тивности Дома здравља, а осмишљени су тако да грађани без чекања и без здравстве-не књижице могу бесплатно а провере крвни притисак, ниво шећера и масти у крви, резулта-те одмах добију, као и да закажу прегледе код стоматолога.

Организатори најављују да ће оваквих превентивно- еду-кативних акција бити чешће.

МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА "22.август"

Базар здравља

ПРЕЗЕНТАЦИЈА, 3.ЈУЛА

О новим кредитима

Министарство економије и регионалног развоја Фонд

за развој Србије и Републич-ка агенција за развој МСПП расписали су конкурс којим се одобравају кредити за по-четнике без хипотеке и старт -ап кредити за предузетнике и правна лица.

Детаљније информације о овоме моћи ће да се добију на презентацији 3. јула, у 10 сати, у сали 2 Градске куће.

На основу одлуке Настав-ничког већа основних и

средњих школа Града Сремска Митровица за ђаке генерације 2009. године изабрани су ученици: Игор Тир у Школи "Радивој Поповић", Никола Руди у ОШ "Јован Поповић", Даница Вученовић у ОШ "Све-ти Сава" , Душан Костић у ОШ "Јован Јовановић Змај", Мла-ден Цветковић у ОШ "Бошко Палковљевић Пинки", Тамара Турудић у ОШ "Слободан Бајић Паја", Весна Милованчевић у ОШ "Добросав Радосављевић Народ", Ружица Јанковић у ОШ " Трива Витасовић Ле-

барник", Никола Јекић у ОШ "Јован Јовановић Змај" - Мар-тинци, Горан Милановић у ОШ "Бранко Радичевић" - Куз-мин, Маријана Мацановић у Митровачкој гимназији, Јелена Ивковић у Економској школи "9.мај", Милена Бојанић у Пре-храмбено шумарско хемијској школи, Страхиња Петровић у Техничкој школи "Никола Тесла", Наташа Зељковић у Медицинској школи "Драгиња Никшић", Моника Барат и Вања Милаковић у Музичкој школи "Петар Кранчевић".

На традиционалној свеча-ности у Градској кући најбољи

међу најбољима добили су ди-пломе, новначне награде од по 20.000 динара и књиге које им је уручио градоначелник Бра-нислав Недимовић. Уз жеље за успех у будућем школовању градоначелник им је поручио да се врате у свој град. Ресор-на начелница Зорица Гаш-пар је рекла да награђујући најбоље ученике град стиму-лише успешне у постизању још већих успеха. У име нај ђака захвалила се гимназијалка Маријана Мацановић, а у му-зичком делу скупа наступили су млади саксофонисти Милош Мацура и Никола Грбић.

ТРАДИЦИОНАЛНА СВЕЧАНОСТ У ГРАДСКОЈ КУЋИ

Проглашени ђаци генерацијеСедамнаест најбољих основаца и средњошколаца добило диплома, новчане награде и књиге

Ђаци генерације

У недељу, 28.јуна, у 32 мес-не заједнице одржани су

избори на нове чланове саве-та. На ове изборе изашло је 14. 655 уписаних бирача што је око 24 одсто од укупно 60.796 упи-саних , саопштили су прелими-нарне резултате из Комисије за спровођење избора, а коначни ће бити објављени 48 часова након затварања бирачких ме-ста.

- Од објављивања резултата избора тече рок од 24 часа за жалбе, али извештаји из бирач-ких одбора који су нам стигли показују да није било примед-би на поступак, спровођење и

утврђивање резултата избора - рекао је Дражен Дамњановић, секретар ове комисије.

Да је одзив бирача био со-лидан показују и подаци са неколико бирачких места. У Мартинцима је од уписаних 2.758 на изборе изашао 1.171 бирач, у Босуту је од 881 уписан гласало 325 мештана, у Великим Радинцима је од 1.344 гласало 271, у Гргурев-цима од 1.030 гласало је 246, у Дивошу од 1.183 уписаних гласало је 339, у Сремској Рачи од 604 гласало је 377 би-рача, показују прелиминарни резултати.

Владало је велико ин-тересовање кандидата за учествовање на овим избори-ма, јер је за укупно 228 члано-ва савета 32 месне заједнице кандидовало дупло више кан-дидата. Највећи број кандида-та био је у Мартинцима, где се бирало девет чланова савета, а листа је имала 27 имена, а у Кузмину их је било 26, а би-рало се такође девет чланова савета. На изборној листи у Сремској Рачи било је 17 кан-дидата, а бирало се пет, а у МЗ "Сава", на пример, било је 24 кандидата, а савет ће имати девет чланова.

У 32 ГРАДСКЕ И СЕОСКЕ МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

Бирали нове чланове савета

Реконстрисан је тротоар у Улици Паланка, односно

њеном делу од Марсилијеве улице до Кванташке пијаце, за шта је Месна заједница "Сава" обезбедила 360.000 динара.

Драган Милошевић, пред-седник савета у овој градској месној заједници казао је да је уређено 160 метара тротоара а на углу Паланке и Марсилијеве ули-це сада је рампа за инвалиде.

МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА "САВА"

Обновили тротоар

Радови у Паланци

Среда, 1. јул 2009.8

ШИДПрипрема: С. Михајловић

Обележен Видовдан

Поводом Видовдана СКУД „Свети Сава“ организовао је свечани концерт на коме су, поред домаћина, наступили и чланови КУД – а „Љубомир Ратић Бубо“ из Републике Хрватске, КУД „Јесен живо-та“ из Шида, као и шидско Удружење пензионера и Са-вез инвалида рада.

Повољно за инвеститоре

Инвеститори који намеравају да улажу у Шид имаће на располагању још једну радну зону у Катастарској општини Ада-шевци. Око 120 хекта-ра земљишта уз ауто пут обезбеђено је проширењем просторног плана Општине Шид.

Крпљење рупа

Уколико временски дозво-ле, биће настављени радови на крпљењу рупа на путе-вима у граду и то у насељу „Зелени појас“. Извођач ра-дова је предузеће „катаго“ из Руме, а инвеститор Јавно предузеће за стамбене услу-ге и грађевинско земљиште Општине Шид.

Слет планинара

Планинарско – смучарско друштво „Железничар“ Шид позива заинтересоване на Слет железничких и плани-нарских друштава Србије, који ће бити одржан од 2. до 5. јула на Облачинском језеру, поред Ниша. Такође, ово друштво организује летовање и таборовање у Овчар Бањи, у две смене: од 14. до 24. јула и од 24. јула до 3. августа.

УКРАТ КО

У склопу редовних актив-ности у Месној заједници

Беркасово пре неколико дана постављени су рефлектори у школском дворишту, као и ком-плента електрична инсталација. За ове радове из месног само-доприноса издвојено је око 25 хиљада динара.

Према речима Митра Ђурикина, председника Са-вета Месне заједнице, ово-га пролећа школска зграда је окречена, а уређена је и фаса-да Дома културе.

- Ми имамо веома леп Дом који је реновиран још 1985. године, тако да је након скоро 25 година било неопходно ре-новирати спољашњост објекта – каже председник Ђурикин.

Беркасовчани су посеб-но поноси на традиционалну манифестацију која се већ дуги низ година одржава у њиховом селу - „Сремску винијаду“, на којој је ове године гост био песник Добрица Ерић.

- Наступили смо и у емисији „Жикина шареница“ и на бео-градском Сајму туризма, што је била изврсна прилика да пред-ставимо наша вина и цело-купан туристички потенцијал нашег краја – каже Ђурикин, напомињући да је покровитељ њиховог наступа била Тури-стичка организација Општине Шид.

Овог пролећа је у Беркасову завршено и постављање вода нисконапонске мреже у Улици Планинској, у дужини од 500 метара. Вредност инвестиције је 1,77 милиона динара.

- Овај посао урадили смо заједно са „Електровојводином“. Она је учествовала са 50 посто средстава, док су остатак обе-збедили локална самоуправа и Месна заједница из свог самодо-приноса – рекао је председник Ђурикин и додао да је у плану да се ојача електроенергетска ситуација у селу постављањем још једног трафоа.

Према његовим речима, од планова који им у овој години предстоје свакако је најважнији изградња канализационе мре-же у селу. Овај пројекат, за чију документацију је потреб-но извдојити око милион дина-ра, био би урађен у сарадњи са месним заједницама Привина Глава и Бикић До.

- Надамо се да ћемо онда са том пројектном документацијом моћи да конкуришемо за репу-бличка или покрајинска сред-ства. Канализациона мрежа је

нешто на шта ћемо ставити ак-ценат у наредне четири године, јер је то основа за развој туриз-ма у који планирамо убудуће да улажемо – каже председник Ђурикин и додаје:

- Највећи проблем нам представљају дивље депоније, нарочито на магистралном путу Шид – Бачка Паланка. За санирање недавног еколошког инцидента када је бачена ве-лика количина кожа, издвојили смо 30 хиљада динара.

С. Михајловић

ИЗ МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ БЕРКАСОВО

Реновирана зграда Дома културеУ плану је и изградња канализационе мреже, а за израду ове пројектне документације требало би издвојити око милион динара – каже председник МЗ Митар Ђурикин

Нови изглед Дома културе

Митар Ђурикин, председник МЗ Беркасово

Међународни дан борбе против злоупотребе и кријумчарења дроге обе-лежен је протеклог петка, под мотом „Да ли дрога управља твојим

животом“. Црвени крст Шид придружио се обележавању овог дана дељењем про-

пагандног материјала, организовањем стручних предавања и ревијалном кошаркашком утакмицом између екипа Шида и Лаћарка.

СЛИКОМ И РЕЧЈУ

Међународни дан борбе против дроге

ПОВОДОМ ВИДОВДАНА

Одржан турнир у фудбалу за децуУслед претеће епидемио-

лошке ситуације и ризика да се у нашој средини појаве случајеви грипа изазваним нови пандемијским сојем ви-руса, Министарство здравља и Завод за јавно здравље Сремска Митровица иници-рало је формирање, односно активирање рада Општинских координационих тимова.

Тим поводом одржана је конститутивна седница Коорди-национог тима за планирање, спровођење и иницирање ак-тивност у сузбијању пандемије у Општини Шид чији су чла-нови: др Крсто Куреш, др Снежана Медић, Предраг Сремчић, Јована Лакић, др Светозар Манојловић, Љубица Фунштајн, Мирјана Вечић, Тихомир Стаменковић и Славко Цупер. На првом иницијалном са-станку др Снежана Медић на-челница Центра за контролу и превенцију болести у Заво-ду за јавно здравље Сремска

Митровица упознала је члано-ве тима са тренутном епиде-миолошком ситуацијом грипа H1N1 (свињски грип) у свету. - У Сремском округу није потврђен ни један случај грипа изазван новим пандемијским сојем вируса H1N1. Препорука за грађане је: да не паниче, да одложе сва, изузев неодложних, путовања у обла-сти захваћене овом болешћу, а посебно у САД, Мексико и Канаду, а у Европи у Вели-ку Британију, Шпанију и Не-мачку – рекла је др Медић, напомињући да грађани не требају да купују лекове про-тив овог грипа без препоруке инфектолога, а посебно не лек „тамифлу“ који је токсичан.

Путници који долазе Србију из земаља које су захваћене новим сојем вируса H1N1 требају да се одмах јаве при-премном епидемиологу, на број телефона: 064/ 211 – 00 – 72.

С. М.

У Гимназији „Сава Шумано-вић“ и ове, као и пред-

ходне године, има места за 120 свршених основаца. Будући средњошколци биће уписани у три одељења гимназије општег смера и једно одељење смера економски техничар.

У Техничкој школи „Нико-ла Тесла“ број места за упис је исти као и лане. Места има за 150 ученика првог разреда и то 90 на три смера четвртог степена и 60 у трогодишњим школама.

Српска православна црка и Фуд-балски клуб „Ас“ организовали

су поводом Видовдана турнир у фуд-балу за децу. На овој манифестацији учествовало је 12 екипа, а гости Шиђана била су деца из Косовске Митровице и Лепосавића.

Учеснике турнира поздравила је председница Општине Наташа Цвјетковић.

- Част ми је што је оваквој изузетној манифестацији домаћин

управо наша општина. Захваљујем се на сјајној организацији онима који су били задужени за то, јер је то доказ да се све може када се има добра воља. Вама драги другари желим да проведете леп и угодан дан и да имате фер игру. Мислим да победа није толико битна, коли-ко су битна нова пријатељства која ћете створити, као и утисци које ћете понети одавде – рекла је пред-седница Наташа Цвјетковић. В. П.

СУЗБИЈАЊЕ ПАНДЕМИЈЕ НОВОГ ГРИПА

Без панике, али са опрезом

АКТУЕЛНО

Упис у средње школе

Среда, 1. јул 2009. 9

IN\IJAwww.indjija.net

www.moja.indjija.netPriprema: Z.G. Stefanovi}

Нова цена водеЈКП ''Водовод и канализација''

од 1. јануара 2006. није мењало цену воде. С обзиром да се са постојећом ценом од 30 динара не могу да покрију ни основни трошкови јер је у међувремену инфлација била 32,2 одсто, електрична енергија поскупела за 61 проценат а постројења у новоизграђеној фабрици воде повећала трошкове за 8,2 од-сто, корекција је неизбежна, кажу у овом јавном предузећу. Предлог је да се цене коригују за 20 процената па би кубик воде за домаћинства био уме-сто садашњих 30, 36 динара, а канализација уместо 15, 18 ди-нара. За кориснике материјалне помоћ цена би била свега шест динара за кубик воде а канализација три динара. Међутим, цена кубика воде за привреду била би чак 60 дина-ра. Поставило се питање да ли је ово превише јер привреда у времену економске кризе већ носи огроман терет на плећима?

Угоститељи поштују одлуку

Према речима начелнице инспекцијских служби Зорице Ракар контроле радног вре-мена угоститељских објекат на подручју инђијске општине показале су да власници ви-кендом не крше одлуку о рад-ном времену а када се то и до-годи, обично је радним даном. Следећи закључак донет на претходном састанку Система 48 поднела је извештај о под-нетим прекршајним пријавама у прошлој и овој години. Прошле године поднето је свега 17 зах-тева за вођење прекршајног по-ступка а у овој години 22 чији су исходи доношење решења о новчаним казнама.

Забавиште је обавезно

Рок за пријављивање деце за упис у ПУ ''Бошко Буха'' био је 19. јун. Упис деце у припремне групе – забавиште, је обаве-зан и односи се на децу рођену између 1. марта 2003. и 1. марта 2004. године. Међутим, само 280 од 480 родитеља је пријавило своју децу тог узраста док оста-ли то нису учинили. Из вртића апелују да то учине јер је то њихова законска обавеза, они су тамо сваког радног дана од 8 до 15 часова.

UKRAT KO

Обилна киша и град прошлог четвртка донели су невоље

једном броју грађана Инђије чији су се подруми и сутерени нашли у води. Најгоре је про-шло насеље ''Шангај'' у Инђији где су биле и најобилније па-давине, Улица Стевана Вели-ког, Младена Стојановића, за-тим, Улице Душка Радовића, Пионирска, Виноградарска и Сремска. Проблема скоро да није било на јавним површин-ма али је око сто грађана чији су објекти поплављени тражили помоћ преко Кол центра, од-мах је ангажована ватрогасна јединица са пумпама, стављене су на располагање и пумпе јавних предузећа а помоћ су по-нудиле ватрогасне јединице из Старе Пазове и Руме. На седни-ци Општинског штаба за елемен-тарне непогоде коју је још док је

трајало невреме сазвао председ-ник општине Горан Јешић који је претходно обишао нека од угрожених домаћинстава, кон-статовано је да 12 пумпи ради на терену и да ће бити ангажо-ване све док буде потребно. За само три сата санирана је вода у свим објектима. Обезбеђено је дежурство јер киша није престајала ни у вечерњим са-тима. Грађани кажу да не памте када је инђијски поток био пун и сатима односио толике коли-чине воде.

Невреме са оволиким коли-чинама падавина још једно је упозорење да риголе испред кућа треба држати уреду, ако их нема треба их ископати што је обавеза свих домаћина. Кому-нална инспекција је добила на-лог да врши контроле и пише решења.

Овогодишњи десети по реду ''Сцена фест'' отво-

рио је синоћ Звонко Богдан концертом у Улици Војводе Степе. Вечерас у позоришној сали Културног центра гостује Битеф театар са представом ''Зимске баште'', режија Ники-та Миливојевић. Играју Вла-димир Алексић, Данијела Угреновић, Јелена Ангелов-ски, Мариана Аранђеловић, Предраг Дамјановић. Ово је прво извођење ''Зимских баш-та'' ван Београда а представа је рађена у копродукцији са пар-тнерима из Италије и Немачке. Све до 8. јула смењиваће се концерти, позоришне предста-ве, промоције, изложбе. Укупно 150 извођача и аутора. Сатни-ца за главни програм је 21 час, места дешавања Културни цен-тар и двориште Гимназије, док ће се пратећи програм одвијати свако вече у кафеу Културног центра са почетком у 22 и 30.

Најављујући ''Сцена фест'' ди-ректор КЦ Саша Миливојевић је рекао:

- Потрудили смо се да и ове године фестивал има свој орги-налан визуелни идентитет као и озбиљнију концепцију. Сваки дан фестивала је добро осмишљен и додатно ће имати нит која га повезује са Универзијадом. Акценат стављамо на квали-тет да не би дошли у ситуацију да се ова културно-уметничка манифестација претвори у за-баву типа – хлеба и игара у чему су се свих ових година КЦ и општина Инђија трудили да не учествују. Мислим да нас то чини различитим од осталих фестивала у окружењу. Није у питању ни буџет, ни гости. Кон-цепт или имате или немате, или знате шта радите и зашто, или набацујете програме из дана у дан без икаквог смисла.''

О садржају овогодишњег ''Сцена феста'' на прошло-недељној конференцији за но-

винаре говорила је пи ар КЦ Милица Живковић:

- Представу ''Тестостерон'', режија, Радоје Чупић, Позо-риште младих из Новог Сада извешће 2. јула у дворишту Гимназије, следећег дана сти-же Крушевачко позориште са представом ''Дундо Мароје'' у режији Кокана Младеновића. Београдско драмско позориште ће се представити комадом ''Не играј на Енглезе'' који је режи-рао Сташа Копривица а биће изведена 5. јула исто у двориш-ту Гимназије. 7. јули је резер-висан за Позоришну радионицу Културног центра и представу ''Сасвим обичан нови дан''. Му-зички програм је разноврстан. 3. јула гостују џез пијаниста Влада Маричић и вокал Тања Јовићевић, ''Ђура и морнари'' су наредног дана у кафеу Кул-турног центра и још много до-бре музике.''

Промоција књиге ''Дијалог о фестивалима'' Симона Гра-бовца заказана је за 2.јул у кафеу КЦ, следећа промоција је 4. јула у галерији КЦ, реч је о књизи одабраних стрипова

једног од најпознатијих стрип аутора код нас и у свет Алек-сандра Зографа „Половни свет“. У дворишту Гимназије 6. јула окупиће се и представи-ти публици књижевници Вла-димир Арсенијевић, Марко Видојковић, Горица Нешовић и Борис Дежуловић.

Последњи дан фестивала 8. јул имаће три дешавања. Позо-ришна представа за децу ''Три прасета'' инђијског Позориш-танцета биће изведена у КЦ у 19 часова и 30 минута, у 21 час у улици Војводе Степе улич-на представа '' Макс Металци'' режија Бојан Барић, Позо-ришта лутака ''Пинокио'' из Бе-ограда и у 22 и 30 новосадски гудачки квартет ''Студи Алек-тик'' са четири младе девојке које свирају две виолине и два виолончела.

Први пут на ''Сцена фесту'' наплаћиваће се улазнице за позоришне представе, симбо-личних 100 динара да би се заштитила она публика коју одиста интересују позоришни комади од публике која дође да смета, кажу организатори.

ЗАСЕДАО ОПШТИНСКИ ШТАБ ЗА ЕЛЕМЕНТАРНЕ НЕПОГОДЕ

Вода у подрумима и сутеренимаНа најкритичнијим местима ангажовано 12 пумпи за избацивање воде

Набујали инђијски поток

СЕДНИЦА ОПШТИНСКОГ ОДБОРА УНИВЕРЗИЈАДЕ

Обављене све припреме

Последња седница Општин-ског одбора Универзијаде

пре почетка одржавања вели-ког спортског такмичења од-ржана је прошлог четвртка. Свако из свог сектора рада поднео је извештај о урађеном послу што је указивало да су обављене све потребне при-преме. Ипак, чуло се, да ће све то још једном исконтролисати инспекција Универзијаде.

Захваљујући, пре свега, великом ангажовању рад-ника ''Комуналца'' и војника на цивилном служењу војног рока у овом јавном предузећу, комплетна реконструкција стадиона завршена је пре по-четка такмичења. Крајем про-шле недеље инсталирана је нова опрема и на стадиону и у постојећој спортској хали у којој се од сутра одржавају тренинзи одбојкаша. Промоте-ри и волонтери који су у суботу добили акредитације, мајице и качкете – њих 112, подели-ли су 7.500 флајера са рас-поредом и сатницом утакмица које се одржавају на градском стадиону. У приправности ће бити дом здравља који је добио појачан систем веза, комунал-на инспекција, паркинг сервис и многе друге службе у граду.

Улазнице за утакмице се неће наплаћивати а места за седење на градском стадиону има за 4.500 навијача. Биће ово јединствена прилика за Инђинчане да гледају поред мушког и женски фудбал.

Замољени су инвеститори, нарочито они који граде у бли-зини центра да на недељу дана обуставе радове или ако је изводљиво обављају их унутар градилишта како би тротоари и саобраћајнице били чисти и слободни јер ће се највећи број културно забавних дешавања одвијати у центру Инђије.

СИНОЋ ОТВОРЕН ДЕСЕТИ ''СЦЕНА ФЕСТ''

Вечерас ''Зимске баште'' Битеф театра

Милица Живковић и Саша Миливојевић

Јунску седницу СО Стара Па-зова, поред захтева опозици-

оних одборника да се поједине тачке (било их је 41) скину с дневног реда карактерисала је једна новина, доношење одлу-ке о Дану општине. Међутим, на самом почетку одборни-ца Тања Урошевић, пред-ложила је, да се у дневни ред уврсти иницијатива, што је подржала и њена колегини-ца Вјера Рудовић, да се они одреку дела одборничких и других накнада за помоћ 17 најугроженијих породица у Старој Пазови. Овај предлог је касније прихваћен као и

предлог председника општине Горана Јовића да се с днев-ног реда повуче четврта тачка која се односи на измене и до-пуне Одлуке о грађевинском земљишту из практичних раз-лога јер се на јесен очекује нови Закон који регулише ову област. Срђо Комазец, шеф одборничке групе СРС је тра-жио да се с дневног реда скину девета и десета тачка које се односе на престанак мандата досадашњем вд директору ЈУП „Урбанизма“ Драгану Попари и именовању новог, што није прихваћено. За новог вршиоца дужности именован је Драги-ша Лајовић (ГГ „Препород“). Није усвојен ни прелог одбор-нице Бранке Станојевић да се повуче прва тачка која се од-носи на извештај о пословању и финансијски план ЈП „Геа план“ за прошлу годину, јер се, како је навела математички не слаже с одлуком о завршном рачуну буџета за 2008. годину. Предлог одборника Драженка

Међедовића да се с дневног реда скину све тачке од 11. закључно са 40-том ( односе се на разрешење и попуњавање школских одбора, представни-цима локалне самоуправе) није

прошао, као ни предлог одбор-ника Дејана Митровића, да се седница одложи. Највише је полемике је било око установљења Дана општине. Наиме, одборник Милимир Ђуричић (Народна обнова) је најпре тражио да се ова тач-ка скине али то није прошло. Предлагао је други датум, 7. 11., односно Дан када је, како је рекао, краљевска војска осло-бодила Стару Пазову, упутив-ши критике на рачун професо-ра Јарослава Микловица да није довољно водио рачуна о датуму значајном за српски на-род, очигледно, несхватајући шири историјски контекст и значај 1. септембра за наста-нак ове општине. На овај дан 1822. године, како је објаснио професор Микловиц донето је наређење, у оквиру реформи на територији Војне границе за време Аустроугарске да се из-врши спајање више компанија ( в о ј н о - т е р и т о р и ј а л н е јединица) у једну, те је тако

старопазовачкој прикључена компанија Нове Пазове и Војке што је био основ за настанак будуће Општине Стара Пазо-ва. На иступање Милимира Ђуричића, поводом ове тачке реаговали су председник оп-штине Горан Јовић, председник СО Милош Црномарковић и његов заменик Срђан Станковић, инсистирајући да се води рачуна о традицији толеранције и разумевања међу људима у овој средини, док је сам професор Микловиц појаснио зашто је предложио овај датум.

Иначе, сви школски одбори попуњени су новим чланови-ма, представницима локалне самоуправе, као и управни одбори предшколских устано-ва и Радио Старе Пазове. На место повучене четврте тачке, стављен је предлог годишњег програма заштите, уређења и коришћења пољоприврдног земљишта, што су одборници и прихватили.

Среда, 1. јул 2009.10

PAZOVA^KA HRONIKA

Priprema:Gordana Majstorovi}

У четвртак, 25. јуна пред-седник Општине Стара

Пазова, Горан Јовић прире-дио је пријем за најбоље уче-нике старопазовачких основ-них и средњих школа, њихове родитеље и наставнике. За-хваливши се, пре свега деци за постигнуте резултате, председник Јовић је рекао – будућност општине је овде и наш је задатак да створимао услове да млади људи не од-лазе из наше средине. При-премамо планове везане за унапређење школства, - до-дао је, похваливши сарадњу са свим школским колекти-вима. Вукову диплому у овој општини понело је 70 учечени-ка и они су награђени књигом „Лексикон нобеловаца“, док су ученици који су освојили

прва три места на републичким такмичењима добили и новча-не награде.

За треће место у Републици, поред ове књиге, 10.000 динара добили су, Сандра Божовић и Огњен Стојисављевић за ликовну културу, Ана Ана-стасо и Срђан Алексан-дровски за стрељаштво. За постигнуто друго место на републичким такмичењима с по 15.000 динара награђени су Катарина Анда, за руски, Петра Радишић, Никола Милијашевић и Милијана Станишић за ликовно ства-ралаштво, Барбара Вукић, за прозу, Емилија Ниуковић за информатику, Никола Шолаја за физику и Душан Мишкељи за позоришно стваралашт-во. За освојена прва места на

републичким такмичењима по 20.000 динара добили су Александра Обрадовић, за руски, Јелена Благојевић за стрељаштво и за ликовну култу-ру, Стефан Перовић, Тијана Абазовић и Славиша Бераћ. Ђацима генерације уручена је плакета општине и 30.000 динара. Из основних шко-ла ђаци генерације су:Илија Кнежевић, Нада Попов, Жељана Мирковић, Мирјана Кандић, Милош Максимовић, Јан Вереш, Сања Личанин и Биљана Александровски. Из средњих школа то су Предраг Милаковић, Дарко Мандић и Слађана Шимрак. Ову награ-ду је добио и Никола Шолаја, победник на међународном ма-теметичком такмичењу, „Кенгур без граница“.

Завршна трибина о изради Стратегије одрживог развоја

одржана је 26. јуна у Старој Пазо-ви, али грађанима је како су људи из тима за израду рекли, остало још десетак дана да доставе своје предлоге о приоритетима у својим местима да ли путем интернета, ан-кетних листића, или у писаној фор-ми. Потом ће уследити радна верзија документа коју ће имати прилике да виде у својим МЗ. Старопазовчани су, најпре замерили организаторима да су недовољно информисани о овој ствари, а потом изнели своје пробле-ме који би требали што хитније да се решавају. Јан Мајорски је рекао да су за град по њему најбитинија три проблема да се реше. Депонија, и то регионална што пре, завршетак канализације и изградња Центра за дијализу, јер је у Дом здравља опрема стигла. Гордана Милић је рекла да свако друго дете има аст-му, да због градске депоније увече затварају прозоре и да пазовачка деца немају базен што је битно, (како чист ваздух) за физички развој.

–Наша општина треба да да предност фирмама које произво-

де и које запошљавају више људи – рекао је Јан Жига и додао да је до сада отворено највише скла-дишта са малим бројем запслених. Бранислав Вукадиновић је пи-тао да ли се стратешки документ подудара с Просторним планом на шта је Срђан Станковић потврдно одговорио и предложио да своје предлоге достави у писменој фор-ми јер је он инсистирао да органска пољопривредна производња уђе у стратешки документ, као и да се направи заобилазница и теретни камиони изместе из Старе Пазове. Иначе, већина дискутаната се ин-тересеовала за обезбеђење меха-низама заштите животне средине, јавне имовине, као и механизама контроле изведених радова, на при-мер код асфалтирања путева јер се раде неквалитетно. Постављено је и питање тачности и квалитета јавног превоза, сигурности деце и омладине у саобраћају, бициклистичких стаза и то, да ли изградња Куће фудбала искључује базен, на шта је коорди-натор тима Станковић одговорио да су то два различита комплекса и да је изградња базена у плану.

СЕДНИЦА СО СТАРА ПАЗОВА

Установљен Дан општинеНа седници СО Стара Пазова од 26. јуна одлучено је да Дан општине буде први септембар

Драгиша Лајовић, нови вд директора

ЈУП „Урбанизам“

Базен, чист ваздух и обилазница

ПРИЈЕМ ЗА НАЈБОЉЕ УЧЕНИКЕ

Новчане награде најбољима

Након конституисања месних ор-гана власти, сем у Новој Пазови

(где ни после неколико покушаја конституисање није успело), пред-седник општине Горан Јовић у прошли четвртак се састао са ново-изабраним председницима савета месних заједница, како би се дого-ворили о будућој сарадњи на развоју сваког места, без обзира, како су се сложили, на страначку припад-ност. Овом приликом председник општине је обећао да ће у току јула обићи сва насељена места, како би се упознао с горућим проблемима ради изналажења најоптималнијих решења. Он је предложио да нова руководства општини доставе информације о својим приорите-тима у наредне четири године, нагласивши да треба да постоји пуна сарадња између општинског и месних руководстава. Он је, додао да неће бити лако обезбедити све што грађанима треба јер се буџет остварује у износу од 55 одсто

планираног, док ће тренсфери општинама из републичке касе бити мањи за скоро 47 одсто. Због тога пред новим руководствима стоји озбиљан задатак да за идућу годину припреме грађане за увођење новог самодоприноса јер постојећи истиче у свим местима, сем Нових Бановаца. Председник општине је за ову годину од значајнијих инвестиција најавио у јулу почетак градње Куће фудбала, Логистичког центра, Центра за боравак инвалидних и старих особа, прву фазу изградње водовода у Војки и наставак изградње канализације. Међутим, сви су се сложили да треба да раде само у интересу својих места те су предложили да комунални послови (одржавање пијаца, гробаља и сточних гробаља, јавне расвете, крпљење пуева) у селима који су у надлежности месних заједница пређу у надлежност општине, односно њених јавних прeдузећа.

Договор о сарадњи Најбољи ученици

Среда, 1. јул 2009. 11

Priprema: Katica Kuzmanovi}

RUMA

МАТИЧАРСклопили брак: Мла-ден Томашевић и Радмила Радановић,Ђуро Стојаковић и Смиљка Аћимовић, Зоран Јовановић и Татјана Шијачки, Пера Рогић и Мирјана ПетровићДобили сина: Сања и Нико-ла Вајнштајн Умрли: Миладин Грковић - 1946, Миломир Маслић - 1931, Драго Мирковић - 1928, Милка Косановић - 1931, Јелисавета Ђаковић - 1924, Невенко Игњатовић - 1959, Сава Радонић - 1929.

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР

Филмски програм

"Икс мен почеци" - од 29. јуна до 5. јула"Милионер са улице" - од 6. до 12. јула

Музички програм

Гудачки квартет - Градски трг, 1. јул у 21 час"Пер Сонаре" - камерни ан-самбл из Шпаније, 2. јул у 20 часоваКонцерт солиста хармонике Музичке академије Бијељина - 3. јул"Батериа Самбанса" - лати-ноамерички бенд - 5. јул у 19,30 часова"Плави чуперак" - годишњи концерт - 5. јул у 20,30 ча-соваСрпско певачко друштво - концерт духовне музике, 6. јул у 19 часоваКлавирски концерт Гордане Прженице и Снежане Грујић - 6. јул у 20,30 часоваПоп, џез, соул композиције - 7. јул у у 19 часоваБеоградски џез трио, 7. јул у 21 час

ПољоПРИВРеДА

Киша прекинула жетву

Сада се већ са сигурношћу може знати - ова година није

погодна за пшеницу. Приносе хлебног жита је, за 20-30 проце-ната, најпре умањила дуготрајна пролећна суша. Када се коначно дошло до жетве, кише су у са-мом старту зауставиле комбајне на њивама, и додатно умањиле овогодишњи род. Ако се свему овоме дода и евидентна непозна-ница око цена, све прогнозе око овогодишње богате жетве падају у воду.

У румској општини је под пшеницом око 17 хиљада хек-тара: 19. и 20. јуна, дакле на самом старту жетве, скинуто је једва пет процената пшенице са житних поља. о последица-ма дуготрајних киша по жетву за наш лист говори Ђуро Паић, самостални референт за биљну производњу у Пољопривредној станици "Рума":

-Киша која је непрекидно па-дала седам-осам дана ће сва-како оставити негативне ефекте код пшенице: услед прекомер-не влаге, зрно губи и на тежи-ни, и на квалитету. Познато је код жита да једна добра киша умањи род за 200 до 300 кило-грама по хектару. То је оно што се односи искључиво на жетву. Истовремено, киша ће допри-нети бујању корова на осталим њивама, ослабљено је и дејство употребљених хербицида.

На седници општинског већа којом је 26. јуна председа-

вао Горан Вуковић, највише времена посвећено је предлогу одлуке о општинском већу, не због полемике или конструк-тивне расправе о овој теми, већ због 59 амандмана које су под-нели однорници Српске ради-калне странке. Предлог одлуке је усвојен, као и четири аманд-мана, а ова тема предвиђена је и за седницу Скупштине оп-штине заказану за 29. јун.

На дневном реду се нашао и захтев Завичајног музеја за доделу старог објекта електровојводине који би се користио за рад Ликовне колоније "Борковац". Налаже се одељењу за урбанизам и комунално-стамбене послове да поменути објекат пренесе Завичајном музеју на старање и коришћење, закључено је на седници. Директор Завичајног

музеја Радован Кузмановић говорио је и о финансијским проблемима са којима се суоча-ва колонија "Борковац", која се

у Руми одржава већ 37 година, и предложио да се ова ликовна манифестација убудуће финан-сира из буџета општине.

У даљем току седнице усвојени су предлог одлуке о доношењу плана детаљне регулације у насељу Тивол у Руми, одлука о приступању из-ради нацрта локалног акционог плана за младе општине Рума у периоду од 2010. до 2014. године, одлука ЈП "Комуна-лац" о давању у закуп по-словног простора на Градској пијаци, површине осам ква-дратних метара.

Нешто више дискусије из-азвао је захтев инвеститора Бранислава Васиљевића за продужетак рока завршетка радова на пјацети "Библиоте-ка". Захтев је поднет почетком марта, а уследио је и закључак - препоручује се Јавном предузећу за грађевинско зе-мљиште и путеве да рок завр-шетка радова продужи до 31. децембра, даљег пролонгирања рокова неће бити.

У Градској кући тог 25. јуна било је неуобичајено

живо и весело: на пријему код председника општине Рума Горана Вуковића дош-ли су најбољи ђаци, вуковци основних и средњих школа румске општине, ниже Му-зичке школе, као и награђени ученици на републичким и међународним такмичењима, њих 63.

Вуковце је, уз лепе жеље за даље школовање, здравље, личну и породичну срећу, по-здравио председник Вуковић,

честиткама су се придружи-ли заменик председника оп-штине Рума Драган Кардаш, начелник одељења друшт-вених делатности Светис-лав Дамјанчук и начелник општинске управе Горица Шашић. Поред књига, ву-ковци су примили новчане награде у износу од три до пет хиљада динара, као и специјалне награде фирме "Алфасофт" у Руми.

Уочи великог православног празника, Видовдана, у

Руми су, у организацији свеш-тенства на челу са протојерејом Јованом Јовичићем, 25. јуна организовани Војвођански ви-довдански духовни сусрети. Било је вече духовне хорске музике, публици се беседом о значају Видовдана за српски народ обратио епископ срем-ски Василије.

Видовданске духовне сус-рете у великој сали Културног центра отворили су домаћини - Српско певачко друштво

Рума, а потом су се Румљанима представили Градски хор "Па-сторала" из Жабља, хор "Све-ти Јован Златоуст" из Војке, хорови "Свети краљ Милутин" и "Липнички шор" из Козјака, "Сабор српских светитеља" из Бање Ковиљаче, као и хор "Свети Роман Сладкопојац" из Петроварадина.

Војвођански духовни сус-рети у Руми имају традицију, хорови су били на завидном нивоу, тим пре изненађује сла-ба посећеност Румљана овом концерту.

ЗАСЕДАЛО ОПШТИНСКО ВЕЋЕ

Усвојен предлог одлуке о Општинској управиРок за завршетак радова на пјацети "Библиотека" 31. децембар ове године

Детаљ са седнице

ВОЈВОЂАНСКИ ВИДОВДАНСКИ ДУХОВНИ СУСРЕТИ

Концерт духовне музике

ПРИЈЕМ ЗА ВУКОВЦЕ У ГРАДСКОЈ КУЋИ

Књиге, награде и лепе жеље

Српско певачко друштво Рума

Среда, 1. јул 2009. 13

На каналу "Јарчина" који кроз Јарак тече према

Шапцу, средином прошле сед-мице појавили су се примерци крупније угинуле рибе, а место помора лоцирано је око 150 метара узводно од црпне ста-нице.

Републички водопривредни инспектор у Сремском округу Марија Новаковић изјавила је да су на лицу места узети узор-ци воде који су одмах упућени на анализу.

- Како узводно од места по-мора нема загађивача који су евидентирани у катастру загађивача, јер нема ни фа-брика, испитује се техничка исправност воде. - каже Марија Новаковић.

Најпре се сумњало да један од узрока помора може бити нагла промена температура воде и ваздуха. Поред тога, мештани су инспекторима ис-причали да на овај канал често долазе криволовци који рибу лове плином, па се сумњало и на то да је риба угушена пли-ном. У првом тренутку није

исључена ни могућност да је до помора рибе дошло и због тога што мештани овог села у "Јарчину" испаштају остатке својих цистерни за прскање усева и цистерни извлачење осоке, сточних фекалија.

Непосредно пред закључење овог броја нашег листа сазнали смо да су завршене анализе воде из "Јарчине". Испитивано је укупно 20 параметара и пре-

ма првим резултатим констато-вано је да је вода у каналу чет-врте, уместо друге категорије, као и да нема довољно кисео-ника. Поред недостатка ки-сеоника, такође незванично, помору рибе допринели су и дизање муља с дна канала и спирање састојака НПК ђубива с оближњих ораница.

� Ж.Н.-Ј.З.

Током повратка кући у Са-лаш Ноћајски после ноћног

провода у околини Шапца, у близини теретног моста преко Саве између Сремске и Мачван-ске Митровице, у возилу марке "пежо 205" смртно су страдала два младића, а двојица су лакше повређена. Несрећа се догодила у недељу ујутро, око 2.15 часо-ва на раскрсници где се спајају прошле године изграђен нови пут Шабац - Мачванска Митро-вица и пут од теретног моста, односно Сремске Митровице према Салашу Ноћајском.

На лицу места погину-ли су возач "пежоа" Маринко Ћетковић (26) и сапутник Миро-слав Минић (23), док су лакше телесне повреде задобили Миле Лукић (23) и Дејан Минић (26). Повређени су пребачени у Оп-шту болницу у Сремској Митро-вици где им је указана неопход-на медицинска помоћ.

Како саопштава полиција, до незгоде је највероватније дошло када је услед непри-лагођене брзине, возило сле-тело са пута и преврнуло се у канал.

Увиђај на лицу места из-вршили су истражни судија Општинског суда у Сремској Митровици, општински јавни тужилац и полицијски служ-беници Полицијске управе у Сремској Митровици.

Иначе, ово је већ други пут ове године да се на истом месту догађају саобраћајне незгоде у којима је било смртно страда-лих и повређених лица.

� Ж.Н.

Новија ДНК истраживања потврђују раније теорије

о филогенези магараца да сви данашњи магарци потичу од аф-ричког магарца. Магарац је до-местициран пуно пре коња и био је прва животиња који је човек користио за ношење терета. Већ 4.000 година пре нове ере у до-лини Нила, у Египту, нубијски дивљи магарац био је одомаћен. Убрзо након тога одомаћивање је настављено и у Месопотамији. Већ у време класичног старог века магарци стижу у Европу. Етрурци су имали домаћег магарца који је до њих стигао вероватно из Мале Азије. У Грчку је стигао 1.000 го-дина пре нове нове ере.

Магарци су у почетку коришћени за јахање и као те-ретна животиња. Касније су их заменили коњи који су доста снажнији. Након тога, магарци се готово губе из старих култура. Његово касније коришћење пре свега за пренос терета резултат је његове веће издржљивости. Магарац може издржати без воде

и хране много дуже него коњ. Се-верно од Алпа домаћи магарац се појављује тек у римско време.

Поред наведеног, људи су домаће магарце користили и за прехрану, коришћено је и млеко магарца, као и њихова кожа. У средњем веку сматрало се да је кожа магарца нарочито добра за добијање пергамента.

Сремска привредна комора је на свом интернет порта-

лу (www.rpksrem.co.rs) поста-вила електронску базу пода-така царинских стопа које, се примењују на увоз производа из Европске уније.

Компаније више неће мора-ти да претражују споразуме, законе, уредбе и друге обимне материјале, већ ће на једном месту имати стално доступ-не информације о царинским стопама на производе из ЕУ, и њиховом кретању у будуцно-сти. Електронска база која је доступна свим чланицама Срем-ске привредне коморе на њеном

порталу пружа информације о царинама Републике Србије према производима из 27 чла-ница ЕУ у прелазном периоду (5 година од дана ступања на снагу) и после. Свако може једноставно да пронађе тариф-ни број који му треба и за њега информацију, како ће се крета-ти царина у наредном периоду. На тај начин, Комора жели да стимулише своје чланице да се максимално припреме за по-годности, али и претње које долазе у наредном периоду, како би одржале и појачале своје конкуретске позиције на тржишту.

База�података�царинских�тарифа�за�увоз�производа�из�ЕУ

Туристичка организација Србије организује доде-

лу награде „Туристички цвет“ за период од јула 2008. до јула 2009. године. Награ-да се додељује за значајна остварења у подизању квали-тета туристичких услуга, као и допринос развоју, унапређењу и промоцији туризма, у следећим категоријама:

1. Туристичка организација; 2. Специјални догађај у функцији промоције ту-ризма (манифестација, сајам, конгрес, изложба); 3. Угоститељски објекат (за смештај или за пружање услу-га исхране и пића); 4. Сеоско туристичко домаћинство; 5. Вински подрум; 6. Туристичка агенција; 7. Представљање Србије као туристичке

дестинације, преко елек-тронских и штампаних медија (филм, публикација, интернет страница, емисија, репортажа или часопис); 8. Сувенир мале вредности; 9. Сувенир веће вредности; 10. Иновација у туризму; 11. Уређеност тури-стичких амбијенталних цели-на; 12. Туристички водич; 13. Организација и/или појединац за допринос унапређењу ту-ризма Републике Србије.

Правилник о додели награ-де "Туристички цвет" можете добити у Сремској привредној комори, где се и предају пред-лози за награду, најкасније до 10. јула 2009. године, и то:на адресу 22000 Сремска Митрови-ца, Краља Петра I бр. 4, факс: 022 610 078; e-mail: zorana.karalic@komora.net

Конкуср�за�доделу�награде�"Туристички�цвет’’

Доместицирање�(припитомљавање)�магарца��(III�део)

ПОНОВО�ПОМОР�РИБЕ

Риба�плутала�"Јарчином"

Пронађени примерци угинуле рибе

ТЕШКА�НЕСРЕЋА�НА�РАСКРСНИЦИ�ЗА�НОВИ�ШАБАЧКИ�ПУТ

Из�провода�у�смрт

На месту несреће остала само мајица једног од страдалих младића

Окружном тужиоцу за мало-летнике полиција је подне-

ла кривичне пријаве против три малолетна лица за које се сумња да су током маја и јуна извршили три разбојништва у сремскоми-тровачким мења-чницама.

Како саопштава полиција, један малолетник је 15. маја у Мењачници "Шалабара" претњом ножем извршио разбојништво отевши 290.000 динара, а по-том је крајем маја поново по-кушао разбојништва у истој мењачници!

Сва тројица малолетника су 16. јуна, око девет часова ујутро, маскирани упали у мењачницу "Апела-Еко" и уз претњу ножем от-ели 184.000 динара. У извршењу разбојништва у Мењачници "Ша-лабара" малолетнику је помагао Дејан�Ч. (20) из Сремске Митро-вице коме је одређено полицијско задржавање. Он је приведен ис-тражном судији Окружног суда у Сремској Митровици који га је, након саслушања, пустио да се брани са слободе.

Ж.Н.

Седам�пута�у�разбојништво

Због сумње да је извршио више разбојништава и не-

дозвољено држао оружје и ек-сплозивне материје, Анђелку�Г. (34) из Сремске Митровице одређен је у Општинском суду у Сремској Митровици притвор до месец дана.

Како саопштава полиција, Анђелко Г. је током маја и јуна ове године, уз претњу пиштољем, из-вршио чак седам разбојништава у трговинским радњама и киос-цима на територији Сремске Ми-тровице и Руме.

Ж.Н.

Малолетници�пљачкали�мењачнице

Среда, 1. јул 2009.14 КУЛТУРА

Пројекцијом филма Клетва и изложбом фотографија

Драгуљи фрушкогорског Атоса у Музеју Срема у Сремској Ми-тровици, 27. јуна, представљен је део пратећег програма 2. филмског фестивала Бдење душе (Сремски Карловци, 2008). Филм Клетва према сценарију др Динка Дави-дова и у режији Борислава Гвојића, снимљен 1972. годи-не, бележи драматично стање манастира Фрушке горе после Другог светског рата. Рушеви-не ових светиња и споменика српске културе, забележио је

у црно-белој техници, 1991. и 1992, и новосадски фоторепор-тер Слободан Милетић, да би скоро две деценије касније, 2008, фотографијама у боји овековечио њихов градитељски и духовни препород. У оквиру овог подухвата, својевремено је издата и књига митровачког аутора Јована К. Радуновића Бдење душе, по којој је карло-вачки фестивал понео име.

Малобројној публици у Музеју Срема, програм вредан много шире пажње, представи-ли су уметнички директор Фе-стивала Срђан Илић, директор

филма Клетва Илија Башић, књижевник Јован К. Радуновић и фотограф Слободан Милетић. Гости су истакли да је фестивал Бдење душе лане приказан у више домаћих и страних градо-ва, а за јесен најавили његово треће одржавање. Домаћин им је била историчарка уметности Светлана Субашић, која је поменула да митровачки музеј чува велики број драгоцености спашених из фрушкогорских манастира, које одавно чекају рестаурацију и конзервацију.

Д. П.

На данашњи дан, 1. јула 2008. годи-не, само неколико дана пред свој

86. рођендан, преминуо је академик Дејан Медаковић, свестрана ствара-лачка личност и један од најзначајнијих српских интелектуалаца 20. века. Као историчар уметности, био је жива енциклопедија нашег сликарства и црквене ликовне баштине, посебно наклоњен барокним темама, Сремским Карловцима, фрушкогорским манасти-рима и Хиландару. У младости песник, касније и приповедач (код карловач-ког "Каироса" објавио шест збирки прича), Медаковић је годинама био на челу САНУ, основао Вукову задужбину, уређивао важне стручне часописе...

Док у хладовини трема породичне куће у Черевићу разговарамо о Дејану Медаковићу, наша љубазна домаћица Љубица Поповић - Бјелица, писац, књижевни критичар и сценариста више емисија за ТВ Нови Сад, открива нам још једну стваралачку црту аутора Путева српског барока, Свете горе фрушкогор-ске, Срба у Бечу и других капиталних дела о уметности. Академик Медаковић је био веома талентован цртач и кари-катуриста!

Госпођа Буба нам показује кро-ки цртеж - портрет Григорија Гли-ше Микића (1882 – 1957), катихете Карловачке гимназије, који је Дејан Медаковић пред њом урадио и покло-нио јој, 18. октобра 1996, у Сремској Митровици. Збило се то за време дводневног научног скупа у Музеју Срема, под називом Браћа Руварац у српској историографији и култури, када некадашњи карловачки ђак, по обичају, није пропустио прилику да са поштовањем помене и свог омиљеног професора Глишу.

- Познато је да постоје сусрети који као да пркосе забораву, односно остају у трајном сећању. Са сетом их се сећамо, чувајући их тако од забо-рава. Када је реч о академику Дејану Медаковићу, његове књиге поезије и прозе речитије говоре о њему него мно-ге мисли изречене разним поводима о његовом свеколиком делу. Зашто пра-вим овакав увод? Можда зато што је и академик Медаковић, иначе бриљантан стилиста, волео нараторство, али не оно

испразно. У то сам се уверила већ при-ликом нашег првог сусрета, када је уче-ствовао у снимању ТВ серијала, 1991, поводом 200-годишњице Карловачке гимназије. Од тада датира наше по-знанство и сарадња, која је потврђена и у Музеју Срема, на симпозијуму о

браћи Руварац. Као раније, у Карловци-ма, и у Сремској Митровици је са много поштовања говорио о катихети Микићу, готово истоветно како је о њему запи-сао у свом Ефемерису.

А шта је, поред осталог, наш чувени историчар уметности забележио у својој петотомној аутобиографској прози Ефе-мерис - хроника једне породице, том грандиозном споменику српском на-роду, људима које је сретао и времену чији је био важан учесник и сведок:

"Слушајући његове (Микићеве - прим. ДП) беседе, често сам мислио да и њега мучно сапињу црвени појас и мантија. Увек беспрекорно одевен, ходао је ви-соко забачене главе, а поздрављао по-знанике неким несташним скидањем по-луцилиндера, као да им се у лице руга на један подношљив начин. Ироничност оваквих сусрета као да су повећавале и његове крупне црне очи, увек будне да запазе и заскоче сваку, па и најмању туђу збуњеност. Своја једном стече-на преимућства катихета Микић ника-да није испуштао. Знало се да не бира противнике и да су му сви сабеседни-ци добродошли да над њима искаљује

своје муњевите досетке. Учен и храбар, он је са страшћу правог полемичара радо улетао у најразличитије сукобе, а те његове брзе победе препричава-не су дуго у Карловцима. Био је скоро предодређен да постане велики јунак многобројних малих анегдота, човек који сав припада усменом казивању, а живи колико оно траје..."

Ето, тако се академик Дејан Медаковић сећао свог вероучитеља и историчара Григорија Микића, тако га је видео и запамтио, па и у Митровици оловком овековечио са његовим "круп-ним црним очима" и предодређеног да постане велики јунак карловачких "ма-лих анегдота". И још да додамо: тај ува-жени високообразовани свештеник био је Сремац, родом из Мартинаца, а прву службу као катихета обављао је, од 1906. до 1912, у Митровачкој гимназији основаној 1838. године.

Глишин у неколико потеза направљен портрет, вештом руком академика Дејана Медаковића, књижевница Љубица Поповић - Бјелица чува са посебном нежношћу, сетом и поштовањем.

Д. Познановић

''БДЕЊЕ ДУШЕ'' У МУЗЕЈУ СРЕМА

Вече о светињама Фрушке гореПриказан филм ''Клетва'' из 1972. и фотографије Слободана Милетића о некадашњем и садашњем изгледу фрушкогорских манастира

Аутори пројекта "Бдење душе" у Музеју Срема

СЕЋАЊЕ НА АКАДЕМИКА ДЕЈАНА МЕДАКОВИЋА

Портрет катихете Глише МикићаЉубица Поповић - Бјелица чува кроки цртеж са ликом карловачког вероучитеља, који је у Сремској Митровици, 1996, урадио и поклонио јој наш чувени историчар уметности

Љубица Поповић - Бјелица и Дејан Медаковић приликом снимања ТВ емисије о Карловачкој гимназији (1991)

Григорије Микић (цртеж Д. Медаковића, 1996)

Љубица Поповић - Бјелица

Током четири године свог постојања, Независни

филмски центар Кино клуб Vorky Team из Руме – који су Драган Цакић и Милан Милосављевић основали са циљем да стално подсећа на лик и популарише дело Славка Воркапића – организовао је више предавања, пројекција и уметничких вечери, али и снимио неколико кратких филмова руководећи се идејама славног земљака. Врхунац њихових активности било је постављање спомен - плоче у родним Добринцима, 20. октобра 2006, на 30 - годишњицу смрти најпознатијег житеља овог сремског села. У томе су значајног удела имали МЗ Добринци, млади вајар Бранислав Црвенковић, на-ши уважени јавни и научни прегаоци, којима се придружио и долепотписани уредник културне рубрике Сремских новина.

Овог пролећа, поводом 115 година од рођења Славољуба Славка Воркапића (1894 – 1976), а уз материјалну помоћ румске општине, Ворки тим је издао пригодну публикацију под насловом Сећање на Воркија. Реч је о документима (говори, сећања, новински прилози, цртежи, фотографије) који су пратили откривање добри-начке спомен-плоче са порт-ретом великог светског филм-ског и ликовног ствараоца у барељефу (аутор. Б. Црвен-ковић).

Поред поздравних речи редитеља Драгана Цакића, председника Савета МЗ

Добринци Зорана Богданова и главног уредника моно-графије Добринци Слободана Клевернића, у целини су објављена излагања угледних гостију на отварању спомен-плоче, односно приликом разговора у месној школи.

Наш истакнути филмски редитељ, монтажер и педагог Марко Бабац указао је, поред осталог, на три велике љубави Славка Воркапића: филм, сликарство и шах, којима је остао веран до краја живота. Филм је посматрао као слику, па су његове књиге снимања и цртежи које је радио за своје монтажне секвенце ''мала ремек дела сликарства''. Као човек, каже проф. Бабац, овај наш земљак је ''био љубазан, темпераментан и понекад прек, прави правцати Сремац.

Добар као хлеб, али немој да га наљутиш. Немој да кажеш да филм није уметност, онда си готов.''

Као филмски теоретичар и редитељ, проф. Владимир Петрић се често сретао са популарним Воркијем, у Београду, али и у Америци, преводио је његове прве чланке на српски језик. Воркапић је био непопустљив у својој концепцији шта је то уметност, естетски моменат је увек супротстављао комер-цијалном (забави и новцу), чему је Холивуд, опет, често прибегавао. Због тога су његови експериментални филмови далеко значајнији од јединог играног филма, Ханка, који је 1955. снимио у Југославији.

За филмску професију, не само редитељску, Славко

Воркапић је и дан - данас икона, сматра познати ре-дитељ и педагог Боро Драш-ковић. И у Добринцима је Драшковић потврдио да је реч о човеку ''који је открио природу филма'', боље него ико пре и после њега. ''Још се открива природа филма, долазе нови медији, долази видео, долази електроника, међутим филмске идеје Воркапића су и у њима све свежије.''

Подсећајући да је Славко Воркапић своју богату ства-ралачку каријеру започео као сликар, историчарка уметности Тијана Палков-љевић је највише говорила о његовим цртежима, актовима и портретима. Иако његов сачувани ликовни опус није обиман, јасно је да се ради о школованом уметнику и ''несумњивом сликарском та-ленту''. Чак је и Сава Шума-новић једном забележио како је од тог свог школског друга, у Земуну, ''научио технику оловком и лепо цртање по природи''.

У невеликој по обиму, али по садржају богатој и значајној публикацији Сећање на Воркија, објављен је и есеј младог београдског редитеља Марка Костића, написан поводом 30-годишњице Ворка-пићеве смрти. У њему аутор (и творац сада већ култног дечијег филма Принц од папира) на сасвим нов начин сагледава улогу и значај чувеног Добринчанина за српску кинематографију.

Још су пренесени ме-дијски извештаји Данице Аћимовић (ТВ Нови Сад) и Душана Познановића (Сремске новине) поводом обележавања три деценије од смрти Славка Воркапића, како у његовом родном селу тако и румском Културном центру. Публикација садржи низ фотографија са скупа у Добринцима, као и неколико репродукција Воркијевих цр-тежа и фотоса из приватног живота и филмова.

Д. П.

Среда, 1. јул 2009. 15КУЛТУРА

FOTO GALERIJA

Мартин Цандир: Владичански двор у Карловцима

Културно-уметничко друшт-во "Младост" из Луга про-

славило је, протеклог викен-да, 25 година постојања и успешног рада. Током трод-невне манифестације, чији је покровитељ била МЗ Луг, у Дому културе су одржани кон-церти фолклорних ансамбала КУД "Људевит Штур" из Ило-ка, КУД "Јединство" из Бара, КУД "Јанко Чмелик" из Старе Пазове и КУД "Бриле" из Бео-чина. Централни део прославе јубилеја збио се у недељу, 21. јуна, када су се целовечерњим програмом представиле све групе слављеника - најмлађа, средња, старија и ветера-

ни. Пошто су својом песмом и игром одушевили многобројну публику, председница КУД "Младост" Ана Кукучка је најавила скоро одржавање још једног концерта у Лугу. Иначе, прослави четврт века Друштва присуствовали су представни-ци Матице словачке, Савета словачке националне мањине, општине Беочин и други гости.

У оквиру обележавања јубилеја КУД "Младост", у цен-тру словачког села Луга је от-ворен етно-дом, са уређеним двориштем, окућницом и две просторије намештене у духу прошлих времена.

Д. П.

ПРОСЛАВА КУД "МЛАДОСТ" У ЛУГУ

Четврт века успешног рада

Наступ најмлађе групе КУД "Младост"

РУМСКИ ''ВОРКИ ТИМ'' ПОДСЕЋА НА ДЕЛО СЛАВКА ВОРКАПИЋА

Икона светског филмаУ публикацији ''Сећање на Воркија'' садржани документи везани за постављање спомен-плоче, 2006, у родним Добринцима

Учесници разговора о Славку Воркапићу у Добринцима (2006)

Среда, 1. јул 2009.16

Све од 22. до 28. јуна, у холу Културног центра била су

изложена ликовна остварења младог румског сликара Дра-гана Петровића - Дебиша: изложба под називом „Хро-матски инструментал“ израз је оригиналности, варијацијских и ритмичких целина.

Драган Петровић је рођен у Руми 1974, завршио је средњу уметничку школу у Новом Саду, смер графички дизајн. Поред сликарства, Петровић се озбиљно бави уметничком фотографијом и дизајном. По-бедник је прошлогодишњег

румског Ликовног салона. Отварајући изложбу, вајар Љиљана Војводић је о Деби-шевом раду истакла:

-Његов снажни ритам неми-новно асоцира на музику. Боје, испрекидане линије, чисте бојене површине и облике који се једва наслућију хармонијски повезује у занимљиве компо-зицијске целине. Драган ства-ра своју слику света.

У простору Завичајног музеја, 25. јуна је отворена из-ложба слика београдског умет-ника Михајла Михајловић, румској публици представљени

су циклуси „Пешачки прелаз“ и „Плес“. Изложбу је, истичући битне одреднице Михајлови-ћевог стваралачког опуса, от-ворио директор Завичајног музеја Радован Кузмановић.

Михајловић је рођен у Пожа-ревцу, живи и ради у Београ-ду, има статус слободног умет-ника. Историчар уметности и ликовни критичар Здравко Вучинић је, оцењујући рад Михајловића, истакао:

-Михајловић тражи и нала-зи одређене тематске области у којима најбоље може да из-рази своју природу. Тачније, он се приклања појединим ци-клусима које обрађује предано и студиозно. Када исцрпи све могућности које му дати мотив пружа, прелази на други - осли-као је 33 циклуса. Присећамо се његових тематских блокова као што су Избеглице, Кишо-брани, Фасаде, Кафане, Игре.

Када је реч о циклусу „Игре“, ликовна публика је била у прилици да ужива у уметниковом виђењу „Ар-гентиснког танга“, „Плес-не дворане“, „Матурског плеса“, „Последwе игре“, „Љубоморе“, али и популар-ног „Твиста“. Циклус „Пре-лази“ је необична прича посвећена урбаном миљеу наше свакодневице, београд-ским улицама пре свега.

К. Кузмановић

Прошлог четвртка у читаоници градске библиотеке одржана

је промоција часописа ''Сунчани сат''. О овом, шеснаестом по реду, спреманом за 2008. а издатом тек скоро, говорили су главна уред-ница др Слађана Миленковић, др Ненад Лемајић, уредник, мр Ђорђе Ђурић, асистент на Филозофском факултету у Новом Саду, мр Маја Цвијетић, преда-вач струковних студија и Зорица Мишчевић, издавач. Програм је водио Јован Петровић, а музич-ки састав ''Озарје'' извео је неко-лико нумера у кратким паузама.

Главна уредница, др Слађана Миленковић, присутнима је на-гласила да су направљени вели-ки напори да часопис као овај, за науку, културу и уметност, не издаје само строго научне тексто-ве већ и научно популарне. Нови број ''Сунчаног сата'' показује да је и даље хроничар свога време-на.

-Увек се трудимо да повежемо искусне, афирмисане писце и оне који се можда први пут појављују. Оно што ме радује је чињеница да све више сарадника имамо међу суграђанима који желе да се баве проучавањем прошлости Срема али и да буду хроничари нашег времена. Једна нит нас све повезује а то је завичај, то је Митровица. Тако се дешава све чешће да имамо више текстова него што може да стане у кори-це ''Сунчаног сата'', рекла је др Слађана Миленковић.

Постоји пет јасно профилиса-

них тематских целина које су тре-тиране. Уводни део бави се Гра-дом, његовим статусом, његовим часописима, документима и приказивањем у књижевности. Друга тематска целина се бави Сремом, његовом историјом, зна-менитим људима и институцијама у прошлости а трећи део ''Сун-чаног сата'' детаљније се бави личностима, у овом броју Мар-ком Аурелијем и Милевом Марић-Анштајн. Посебно треба истаћи један од последњих интервјуа покојног академика Славка Гавриловића. Наредни, чет-врти део, бави се годишњицама историјским, институционалним и личним, уско везаним за Митро-вицу а пети, последњи део, али не и најмање важан, осветљава феномен фестивала одржаваних у Сремској Митровици.

Др Ненад Лемајић није ште-део речи хвале: ''Овај часопис је покренула група ентузијаста у временима која нису баш била сјајна. Како време пролази, тако ''Сунчани сат'' постаје све бољи, са лакоћом задржава прилично високе критеријуме и стандарде које је поставио у претходним бројевима, и чини ми се да ће на-кон изласка још неколико бројева он постати део традиције нашег града, нешто по чему ће култура овог града бити препознатљива. Задовољство ми је велико јер су га писали Митровчани и они који воле Митровицу.''

Л. Вулић

У СТАРОЈ ПАЗОВИ ОДРЖАН 7. МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ ДЕЧЈЕГ ФОЛКЛОРА

Видовдански сусрети

Седми „Видовдански сусрети“ од-ржани су у суботу у организацији

КУД-а „Бранко Радичевић“ а под покро-витељством Општине и Мес-не заједнице Стара Пазова. На овом фестивалу дечјег фолклора учествовали су фолклорни ансамб-ли из Словачке, ФА „Вах“ и „Бела вода“ из Пухова и ФД „Розточе“ из Томошовие, Лубленско из Пољске и домаћа фолклорна друштва, КУД „Доситеј Обрадовић“ из Гргурева-ца, ансамбл Дома културе из Доло-ва , ХКПД „Томислав“ из Голубина-ца , КУД „Младост“ из Нове Пазове и домаћин, КУД „Бранко Радичевић“ из Старе Пазове. Ово је, уједно било и обележавање тридесетогодишње културне сарадње између Старе Пазове и словачког града Пухова, за коју су најзаслужнији, како је на пријему подсетио председник оп-штине Горан Јовић, Пуховчанин, Стан Козачик и Старопазовчанин Јанко Хавран.

Говорећи о неговању тридесетогодишње сарадње између двају градова, Старе Пазове и Пу-хова, председник Јовић је већ сада искористио прилику да их позове на новоустановљени Дан општи-не, 1. септембар, а предсдник Из-вршног одбора МЗ Стара Пазова, Слободан Јовановић, на градску славу, св. Илију.

Г.М.

Према новим прописима основна возачка дозвола је возач-

ка дозвола „В “ категорије. Наиме, обука и полагање возачког испита за „С1“, С“, „D1“ и „D“ категорије су условне. Само лице које поседује возачку дозволу „В“ категорије може се обучавати и полагати за ове категорије. Да би се полагало за „D1“ и „D“ мора се поседовати возачка дозвола „С“ категорије. Обука и полагање возачког испита нижих категорије није условљена поседовањем возачке дозволе „В“ категорије.

Постоје различита ограничења за:1. лица са навршених 17 година,2. лица са навршених 18 година

и старија.1. Свако лице од 17 година када

положи испит за „В“ категорију добиће „ПРОБНУ ВОЗАЧКУ ДО-ЗВОЛУ“ са роком трајања од једне године. Ова дозвола подразумева одређена ограничења у управљању моторним возилом.

Пробна возачка дозвола се може користи само у Републици Србији.

Возач који има пробну возачку дозволу “B” категорије не сме да за-почне и управља возилом без над-зора лица у возилу које има возач-ку дозволу “В“ категорије у трајању од најмање пет година.

Возач који има пробну возачку дозволу не сме да управља мотор-ним возилом у периоду од 23,00 до 5,00 сати, користи телефон и друга средства за комуникацију за време вожње.

Возач који има пробну возачку дозволу се не сме кретати брзи-ном већом од 90% од брзине која је дозвољена на делу пута којим се креће.

Лице које врши надзор дужно је да се стара да возач возилом управља на безбедан начин и у складу са прописима.

Моторно возило, којим управља возач који има пробну возачку до-зволу, мора бити означено посеб-ном ознаком "P“, која мора бити на видљивом месту са предње и задње стране возила.

2. Лица са навршених 18 година и старија која положе први пут испит за „В“ категорију добијају такође пробну возач-ку дозволу и за њих важе сва ограничења као и за лице које није навршило 18 кодина ста-рости, са том разликом да могу управљати возилом самостално без присуства лица са возачком дозволом „В“ категорије.

Министар надлежан за посло-ве саобраћаја прописаће посебне услове о изгледу, техничким карак-теристикама и начину постављања посебне ознаке из става 9. овог члана.

Овај пропис се примењује од 12.12.2009. године.

На основу ове одредбе лица која су завршила обуку за возаче „В“ категорије према прописима старог закона моћи ће од тренутка примене овог прописа одмах пола-гати возачки испит уз допуну од три часа теоријске и практичне обуке.

Фолклорни ансамбл "Бранко Радичевић" који ради при

Центру за културу "Сирмијум-арт" одржао је годишњи кон-церт у препуној сали Позориш-ту "Добрица Милутиновић". Из-ведено је девет кореографија са 80 учесника, чланова првог ансамбла и ансамбла ветерана, које су пратили Тамбурашки оркестар "Срем" и Народни ор-кестар.

Јосип Новотни, директор "Сирмијумарта" казао је да ово један у низ годишњих концера-та секција које делују при Цен-тру за културу Сирмијумарт", а назив концерта "Селе, жетва је... " односи на време жетве и традиционална дешавања око жетве.

Драган Ђорђевић, умет-нички руководилац Фолклорног

ансамбла "Бранко Радичевић" подсетио је на 44 године његовог постојања и традицију приређивања концерата на којима се представља све ново што се радило током године. Сваки годишњи концерт је и опраштање од оних чланова, углавном матураната, који иду даље на студије, али у ансамбл долазе нови чланови.

Уметнички руководилац Тамбурашког оркестра "Срем" Миленко Бобић додао је да је овај годишњи концерт још један заjeднички наступ фол-клорног ансамбла "Бранко Радичевић" и два оркестра. Иначе Тамбурашки оркестар "Срем" је недавно одржао свој годишњи концерт.

С.Ђ.- Л.В.

ПРОБНА ВОЗАЧКА ДОЗВОЛА

Пише: Љубомир Стефановић, инж.Власник ауто-школе „АУТОАС“, Ср.Митровица

ПРОМОЦИЈА ''СУНЧАНОГ САТА''

Нит која повезује

Са годишњег концерта

ДВЕ ЛИКОВНЕ ИЗЛОЖБЕ У РУМИ

Ритам и боја „Аргентинског танга“Слике Румљанина Драгана Петровића - Дебиша публика може да види у Културном центру, а београдског сликара Михајла Михајловића у Завичајном музеју

Детаљ са изложбе – „Аргентински танго“

ГОДИШЊИ КОНЦЕРТ ФОЛКЛОРНОГ АНСАМБЛА "БРАНКО РАДИЧЕВИЋ"

Селе, жетва је ...На концерту изведено девет кореографија са 80 извођача

Среда, 1. јул 2009. 17

На физички најтежим по-словима у фабрици опе-

карских производа у Инђији све до недавно радиле су највиш жене што баш и није било хумано. Аутоматизација је била на ниском нивоу. Влас-ници фирме ''Универзум'' из Аранђеловца браћа Бранко и Зоран Спасојевић који су купили инђијску циглану која је на овој локацији изграђена још пре 130 година - први власник је био Шваба Пинц, одлучили су да од ње напра-ве најсавременију циглану у Србији и једну од најбољих у региону. У протеклих шест ме-сеци у реконструкцију, ауто-матизацију и роботизацију инвестирали су шест милиона евра. Данас, уместо 130 радни-ка колико их је радило јесенас, ради 80, када се заврши и дру-га фаза инвестиције циглана ће имати сто радника који ће ра-дити у четири смене. Тачније, надгледати и контролисати процес производње, и како ре-коше, први директан контакт са блоком имаће мајстор зидар на градилишту.

- Аутоматизација и роботизација су један од на-чина да се побољша ефикас-ност, уштеди у производњи и производ постане курентан на домаћем и иностраном тржиш-ту. Аутоматизован је процес транспорта сировог материјала, печења блокова, слагања бло-кова на вагоне, разлагање са вагона и слагање на палету. У циглану у Инђији у првој фази инвестирали смо шест милиона евра, обезбедили бољи квали-тет шупљих блокова и већу производњу која је била 30.000 комада дневно, сада је 45.000. У другој фази инвестираћемо још пет милиона евра, увести још два робота и дневно про-изводити 80.000 комада гитер блокова, рекао је прошле сре-де приликом пуштања у рад роботике мр Милан Јефтић, директор погона ''Универзума'' у Инђији.

- Српске компаније су одрадиле комплетан процес аутоматизације циглане. Прва српска фабрика роботских линија ''ИЦМ Електроникс'' одрадила је роботски део и у овај процес интегрисала две различите роботске руке. Један рука има задатак да купи сиро-

ве блокове са покретне траке, да их слаже на вагон и касније носи у пећ где се пеку блоко-ви. Друга роботска рука када се блокови испеку скида их са вагона и слаже на палету. Сваки од ових послова захтева укупно 60 људи како би се оба-вили сви послови који спадају у категорију изузетно тешких послова због дизања великих терета и високих температу-ра. Роботи који су интегрисани у систем имају носивост 450 килограма, рекао је Драган Мићић, генерални директор компаније ''Електроникс'' Нови Сад.

У оваквој фабрици кажу више нема места за физич-ке раднике, прекобројни који су желели да задрже посао

ишли су на дошколовавање и они ће практично надгледа-ти производњу. Сада радник са основном школом који је радио на пећи и температуру одређивао одокативно, мора да има положен стручни испит за руковање плином јер влас-ници желе да постигну ква-литет производа као у својој аутоматизованој фабрици у Аранђеловцу где је проценат шкарта сведен на нулу, ре-као је Милета Миливојевић, инжењер машинства који је пројектовао аутоматизацију у обе фабрике Спасојевића. А када имају квалитетан про-извод не страхују за плас-ман. Кажу да су гитер блоко-ви веома тражени у Румунији, Бугарској, Мађарској и бившим југословенским републикама. За транспорт не брину јер пруга пролази поред саме циглане у Инђији а ни Дунав није далеко. З.Г.Стефановић

Туристичка организација Сремске Митровице расписала је конкурс

за избор најлепше фотографије града и околине под називом „Ми-тровица у срцу“ са циљем да се универзалним језиком фотографије промовише царски град и укаже на вредности које могу да буду ком-паративна предност града на Сави. Конкурс је отворен од 1.јула а трајаће до краја септембра и није тематски ограничен.

-Замишљено је да се од присти-глих фотографија направи изложба и изабере десет најбољих од којих ће потом бити штампане разглед-нице. Најбоље фотке неће бирати стручни жири већ грађани који ће моћи да гласају телефоном, смс по-рукама, путем интерента и купона који ће бити објављени у писаним медијима. Сви аутори чији радо-ви буду изложени биће награђени једнодневним фотосафаријем, док ће аутори три фотографије које буду добиле највећи број гласова бити награђени дигиталним фото апаратом, монографијом Сремске Митровице и фотографском опре-мом, каже директор Турситичке организације Саша Бугаџија.

Такође, према пропозицијама конкурса аутори морају да ис-пуне образац потврде о аутен-тичности фотографије како би се предупредиле евентуалне злоупо-требе. Потврде се могу преузети у просторијама ТО Сремска Митро-вица у Улици Светог Димитрија 10, односно на захтев аутора путем

телефона 022 618-275, те ће бити послати поштом на кућну адресу, или електронским путем на адресу mitrovicausrcu@nadlanu.com

Директор Туристичке организације најавио је убрзо и конкурс за избор најлепшег суве-нира и низ акција које ће ТО радити на промовисању града и његових вредности.

-Ускоро ће бити оформљена комисија за категоризацију смештаја па ће заинтересоватни моћи и да обаве категоризацију. Очекујемо да све више туриста до-лази у посету царском граду, али не само у транзиту и на једнодневне екскурзије већ да се задрже дуже у разгледању Митровице и околине, наводи Бугаџија. Ј.З.

Почетком пршле недеље у старопазовачкој Библиоте-

ци одржан је концерт класичне музике а читаоница ове уста-нове била је премала да прими све који су желели у овој му-зици да уживају. Наступило је двоје младих, али већ десетак година признатих и афирмиснаих уметника који су свугде у свету, како је рекла, Богдана Гајин Маринковић, најављујући их, радо примани. Љубинко Лазић из Војке, контрабасиста и члан Београдске филхармоније и пијанскиња Бојана Совиљ из Нове Пазове. Они су свирали две Сонате Адолфа Мишека, Чеха, рођеног у Бечу 1875. године који је, умро у Прагу 1955. а да није, ову другу Сонату (Соната Ф-дур п.7) коју су извели, како је реако Љубинко Лазић, аутор никада ни видео ни одсвирао јер је написао у болници.

Дакле, публика је ужива-ла у брилијантном извођењу соната овог композитора у е-молу и ф-дуру од којих свака има по четири става. Иначе Љубинко Лазић спада у нову генерацију контраба-систа који поред стандар-дног стила негује и посебан стил солистичког и камерног музицирања на контрабасу као равноправном инструмен-ту, са свим осталим музичким инструментима, на пример клавир, виолина, виолончело и други. Млада Бојана Совиљ је већ десетак година позна-та, наступала је на многим међународним такмичењима, гостовала у многим музич-ким емисијама и поред ма-гистарских студија похађала мајсторске курсеве истакнутих пијаниста и педагога.

Г.М.

Малишани и основци и ове године могу да летују по

веома повољним условима у оп-штинском одмаралишту у Суто-мору јер део трошкова регреси-ра општина. Како сазнајемо у ПУ ''Бошко Буха'' која организује летовање прва смена је крену-ла јутрос и остаје до 11. јула.

У другој и трећој јулској сме-ни остало је још мало места а непопуњене су четврта и пета августовска смена. За децу предшколског узраста летовање са превозом стаје 16.000 дина-ра са могућношћу плаћања у шест месечних рата а за основ-це 18.000 динара. У оба случаја

родитељи плаћају учешће 30 одсто а остатaк се распоређује у месечне рате. И ове године општина Инђија обезбеђује бес-платно летовање за децу чији родитељи примају материјалну помоћ као и за децу са посебним потребама који ће пут мора кре-нути 20. односно, 30. августа.

ИНЂИЈА

И ове године летовање у СутоморуОстало мало места у другој и трећој смени - За децу предшколског узраста цена десетодневног летовања свега 16.000 динара са могућношћу плаћања у шест рата

У НАРОДНОЈ БИБЛИОТЕЦИ „ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ“ У СТАРОЈ ПАЗОВИ

Вече класичне музике

ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА СРЕМСКЕ МИТРОВИЦЕ РАСПИСАЛА КОНКУРС ЗА ИЗБОР НАЈБОЉЕ ФОТОГРАФИЈЕ ГРАДА И ОКОЛИНЕ

Митровица у срцу

Саша Бугаџија

Љубинко Лазић и Бојана Совиљ

АУТОМАТИЗАЦИЈА ПРОИЗВОДЊЕ У ИНЂИЈСКОЈ ЦИГЛАНИ

Два робота заменила шездесет радника

Роботи у производњи резултат рада српских компанија

У погону циглане Милан Јефтић

и Драган Мићић

Среда, 1. јул 2009.18

Стара сам, болесна, немам никог од породице. Живим

сама, пуна туге и јада. Да није ових људи - Најде и Драш-ка била бих у корову, не би имала хлеба. Док сам могла све сам радила, сад не могу. Не могу да одем по хлеб да га купим. Једном нисам мог-ла да устанем, а нема никог да ми отвори врата. Керови цвиле, виде да нешто није у реду, јер ја свако јутро кад устанем њима назовем добро јутро. Најда долази три пута недељно, помаже ми и док до-лази све је лакше. Драшко је окречио собе, средио што се може покосио коров. Шта ће бити кад они не буду долази-ли? - пита Вера Петровић, седамдесетогодишња старица из Дивоша, једна од корисница помоћи у кући коју реализује Центар за социјални рад "Сава" у сарадњи са ресорном град-ском управом.

Наиме, Град Сремска Ми-тровица је ове године обе-збедио из буџета 4,7 милиона динара за наставак програма помоћи у кући намењеног ста-рим и болесним особама, што

је ранијих година финансирано из републичких и покрајинских извора. Програм обухвата 70 домаћинстава а на његовој реализацију укључено је 11 геронтодомаћица и два физич-ка радника.

Најда Ранђеловић живи у

Чалми и покрива своје село и Дивош. Доноси хлеб, скува, пере, чисти. Има шест корисни-ка ове помоћи, али се не жали. За њу је како каже ово прилика да заради за живот.

Драшко Босанчић, физички радник ангажован је по угово-

ру о делу ради, у оквиру истог програма. Остао је без посла на Шећерани, жена не ради, а има и двоје деце.

- Радим све од поправ-ке куће, кречења, кошења, изношења, адаптације живот-ног дела, поправке судопера, котлића. Долазим у четири куће у Лаћарку, две у Лежими-ру, три у Манђелосу, три у Ди-вошу две у Чалми, а имам их и у Митровици. Посла има али се организујем и стигнем- прича Драшко.

Директорка Центра за социјални рад Снежана Станисављевић додаје да свака од 11 геронтодомаћица има по шест домаћинстава у надлежности, а два помоћна радника ангажована су и раде по реонима.

- То су наше садашње могућности, надамо се да ћемо

службу развијати, јер су потре-бе велике, много је заинтере-сованих за помоћ ове врсте - каже Снежана Станисављевић.

Надлежни у граду размишљају да програм про-шире, а заменик градоначелни-ка Срђан Козлина објашњава да би се то радило тако да ко-рисници који могу учествују у његовом суфинансирању. Идеја је да онај ко може - плати па тако и да бира услугу. За социјално угроже-не она би била бесплатна. О овоме ће се још расправљати и одлучивати, али је еви-дентно да су потребе веће од могућности, а овим би се обезбедило више средстава, проширио круг корисника и повећао број ангажованих на пружању помоћи у кући.

С.Ђаковић

Четири општине у Срему: Сремска Митровица, Ста-

ра Пазова, Рума и Шид добиле су до сада укупно 25 милиона динара од игара на срећу, на основу конкурса Министарства за државну управу и локалну самоуправу. Решења о доде-ли средстава представницима сремских општина уручио је државни секретар овог Мини-старства Душко Радаковић.

Како је истакао заменик градоначелника Сремске Ми-тровице Срђан Козлина, ова средства биће утрошена за модернизацију рада локалне самоуправе, што и јесте циљ овог програма Владе Републи-ке Србије.

Према речима државног се-кретара Душка Радаковића, средства од ирага на срећу додељују се неколико пута годишње, а до краја године биће расписана још два оваква конкурса.

- Општина Сремска Ми-тровица добила је нешто више од 400 хиљада дина-ра за реализацију пројекта умрежавања рачунара месних канцеларија у једниствен ин-формациони систем Града, што је само корак ка успостављању модерне управе у складу са ев-

ропским стандардима. Општи-на Шид добила је два милиона динара за израду пројектно техничке документације за санацију депоније чврстог от-пада – рекао је државни секре-тар Радаковић, напомињући да је ово само наставак добре сарадње коју Министарство за државну управу и локалну са-моуправу има са свим општи-нама у Срему.

По два милиона динара до-биле су и румска општина - за пројекат израдње ромског насеља, као и Општина Стара Пазова - за пошумљавање.

- Ово је други пут како Оп-штина Рума добија средства од игара на срећу. Прошли пут смо тај новац искористили да уредимо шалтер салу у Руми, а овога пута смо конкурисали са пројкетом уређења једног ром-ског насеља. Реч је о насељу које се налази поред самог пута, где нема никакве инфра-структуре ни осталих услова за живот. Зато смо се одлучили да становницима тог насеља обе-збедимо другу локацију и боље услове за живот, са пристојним објектима за становање – ре-као је председник румске Оп-штине Горан Вуковић.

С. М.

Једна установа у Руми обеле-жила је 6. јуна ове године 33.

рођендан. Век ни превише дуг, нити сасвим мали, рекло би се - зрело доба. Ако се зна да је та установа посвећена старости, дакле непрестаном откривању модела за радост у такозваном трећем добу, изналажењу раз-лога да се живот овде не пре-твори у синтагму "последње станице", стварању климе у којој се тај живот - живи, онда сваки дан у те три деценије и кусур има своју боју, неки нови значај, а свим тим данима је циљ да пробуде неку нову спознају, нову наду. За те боје, светле или сиве, за те дане, празне или плодне, одговорни су људи који воде установу, а када се, игром случаја, или стицајем срећних околности, те две равни - установа и људи, споје у једно, старост може по-стати доба у коме се још увек трага за собом. То је, укратко, Геронтолошки центар "Срем" у Руми.

Прича прва: Дом за старе

Брига за старе у Руми има традицију дугу више од једног века. Почетком прошлог века, на месту данашњег "Рум-бума", био је Дом за старе, Дом је после био на Брегу, сада је у Павловачкој улици, већ 33 го-дине. У почетку, 1976, био је само објекат "Б", годину касније је дозидан објекат "Ц", а 1988. и објекат "А". Тако је настала својеврсна абецеда која детер-минише живот старих.

Данас је у установи 285 ста-рих, капацитети су пуни, листа чекања је уобичајена појава. Будућност је, кажу овде, у от-вореним облицима социјалне

заштите као што су стручна нега и помоћ у кући, клубови за старе, куће за старе у сеоским срединама, дневни боравак за старе. Све више је захтева за смештајем дементних особа и оболелих од алцхајмерове болести. Овде већ постоји пројекат за објекат тог типа, са 50 кревета. У Србији установе тог типа нема. Пројекат чека реализацију.

Установа у Руми, и њени стари, већ су препознатљиви у медијима, многи су их видели у "Жикиној шареници", у емисији "Додати живот годинама".

Мада је то тешко очекива-ти од установа овог типа, тек - живот овде ври. Ту су лите-рарна и рецитаторска секција, хор, ручни радови, израда цвећа од пластике, радови у оригами техници, сликање на свили, ту су честе екскурзије, једном недељно је бинго, и тада се мва чује у сали. Била је и акција описмењавања, неки су се овде, у 80-тој, први пут потписали, и - спознали себе на нови начин.

Установа је у 2006. годи-ни добила две повеље: "Ка-петан Миша Анастасијевић", и Повељу стручних радника социјалне заштите Србије.

Прича друга: директор

Ове године, непосредно пред годишњицу установе, директор Геронтолошког центра "Срем" Марија Станојчић - Срака добија Повељу, прву награ-ду, за ванредне доприносе на унапређењу социјалне заштите у Републици Србији, на пред-лог Удружења стручних радни-ка социјалне заштите Републи-ке Србије. Годину дана раније, примила је сличну повељу, али на нивоу Војводине.

Марија је дипломирани соци-јални радник, овде је од 2000-те године. Основни услов да би се неко бавио овим послом, лежи у алтруизму, каже она на почетку приче.

-Мора да постоји та узајамност давања, то је основни принцип. То је помоћ до самопомоћи, да се код старих пронађу, подстак-ну и развију потенцијали којих ни они сами нису били свес-ни. А повратни траг? Па, ово је моја велика породица. Када стари кажу да је ово њихова кућа, ако приликом неког бо-равка на страни питају - а када ћемо нашој кући, или када у некој бањи или установи слич-ног типа примете - наша кућа је лепша, онда је остварен наш циљ. Дакле, не кажу Дом, него наша кућа-наглашава директор Марија Станојчић-Срака.

Можда је баш то, љубав за људе, и оно "наша кућа", више од сваке повеље. Повеље су само речи на папиру, а љубав се не пише... К. Кузмановић

ЧЕТИРИ СРЕМСКЕ ОПШТИНЕ ДОБИЛЕ СРЕДСТВА ОД ИГАРА НА СРЕЋУ

За модернизацију рада локалних самоуправа

Државни секретар уручује решења о додели средстава

ГЕРОНТОЛОШКИ ЦЕНТАР "СРЕМ" У РУМИ

Када Дом постане "Наша кућа"Живот гледан с неке друге стране

Директор Марија Станојчић - Срака

ГРАД СРЕМСКА МИТРОВИЦА ОБЕЗБЕДИО СРЕДСТВА ЗА НАСТАВАК ПРОГРАМА ПОМОЋИ У КУЋИ

Много старих чека туђу помоћ

У посети Вери Петровић, корисници услуге помоћ у кући

Среда, 1. јул 2009. 19

Каква је ваша дужност у вашем затвору?

- Ја сам у чину заповедника.- Слушајте ме добро Илонка! Узмите ову листу... Све што је написано

на тој листи купићете пре три сата по подне! Доћи ћу у три сата лично да видим нисте ли нешто заборавили.

Узмите ову листу... Све што је написано на тој листи купићете пре три сата по подне! Доћи ћу у три сата лично да видим нисте ли нешто заборавили.

- Разумем друже капетане, али затвореница Лагард нема новца на свом конту, не знам како...

- Отиђите у депозит затвора и подигните са њеног депозита 100 дм. Замените их за мађарске форинте и купите то!

- Да бих то све урадила треба ми потписано одобрење.- То није никакав проблем, друг Шаркоши ће вам потписати.После тога устадох и напустих канцеларију. О случају Мари-Ноел Лагард смо

причали цео дан до 6 часова увече. Схватио сам да је овај случај веома важан за ДСТ. Вероватно се радило о некој њиховој интерној заврзлами. Могуће је да је та девојка стварно била њихов агент, али то се мене није тицало. За мене је било важно да се то што пре заврши и да ја будем слободан.

Одмах после ручка наставили смо да сецирамо ту причу о Мари-Ноел Лагард. Али овога пута у присуству пуковника Сантинија. Чим сам ушао у канцеларију, он се диже и пружи ми руку на поздрав.

- Здраво Мик, како си, како се сналазиш у овом женском друштву?- Врло добро. Ова прича ме исцрпљује до максимума због ове даме која тражи

длаку у јајету.- Још један мали напор и све ће доћи на своје место.То је рекла председница и продужила: - Још никад нисам видела особу са тако фамозном меморијом! Наш Михајло је

прави ванземаљац!- Знам, знам... Михајло је прави професионалац који познаје наш занат. Добро,

сад нам Михајло испричај наставак те приче.- Дакле, како сам већ рекао, притвор може трајати 21 дан. После мог последњег

контакта са досијеом Лагард, нисам више присуствовао њеном испитивању.- Зашто?- Зато што су ме ставили на неку другу аферу која је била много важнија. У

сваком случају, њен притвор био је при крају.Госпођа која је по мало личила на г-ђицу Лагард поче да протествује и диже се

окрећући лице према председници:- Али, ово не може да се заврши овако! Реците нам барем да ли је добила оно

што сте тражили за њу? Насмеших се и рекох:- Ви не знате? - Како могу да знам, то је апсурдно!Овде се Сантини умеша у причу:- Оставите се тога, госпођо, Михајло није дебил. Чујмо још крај те приче и завр-

шимо ово.- Тачно деветнаестог дана њеног притвора, позвао ме је јавни тужилац да бих

присуствовао последњој дебати о том случају. То се одиграло у једној сали иза за-творених врата. Г-ђица Лагард је већ била ту кад сам ушао и још неколико особа које нисам познавао. Ситни детаљи су мало избрисани из мог мозга али, сећам се добро питања које ми је било постављено:

- Какво је ваше мишљење о досијеу о коме ћемо сада говорити?- Тај досије је пун рупа и као такав не може проћи пред судом.- Не знам да ли је моје мишљење имало ефекта на одлуку тужиоца. Још неколи-

ко мањих питања ми је било постављено, а затим сам напустио салу и више нисам имао ништа са случајем Лагард.

- Јесте ли сигурни да сте нам све рекли о том случају?- Рекао сам све у службеном контексту. Остало је моја чисто приватна ствар о

којој не желим да говорим.Настаде тајац испуњен уздасима неких од женских чланова тога већа. Имао сам

утисак да више не знају шта ће са мном. Затим Сантини рече смешећи се:- Ко ју је одвезао на аеродром, и на који начин? То би такође било једно зва-

нично питање за вас. - Ја сам је отпратио на аеродром. - Директно на аеродром?- Не. Прво сам је одвезао у министарство спољних послова републике Мађарске

где је добила решење о изгону на десет година. После тога сам је одвезао на ае-родром. Ту је крај приче.После ове изјаве опет настаде граја у канцеларији. Једна од чланица тога већа затражи одобрење од председнице да јој одобри постављање нових питања, на шта ова пристаде.

- У колико сати сте кренули према аеродрому? - Око десет сати.- У колико је сати она села у авион? - У 18.58.- Шта се дешавало за сво то време? Нисте ваљда седели стално у чекаоници?- Жао ми је, али морам да вам кажем да вас се то не тиче!Сад се умешала председница:- Варате се, ово нас се тиче, нарочито ово.- Госпођо, знам на шта циљате, али од тога није било ништа!

- На шта мислите да циљам?- Мислите да смо је врбовали да ради за нас.- Да ли би ви то мислили да сте на мом месту?- Свакако да бих. Али то се није десило тако. Ова прича је много прозаичнија. - О чему сте причали с њом током свих тих сати чекања? - О љубави.Опет је настала тишина. Неколико пари очију је било уперено у

мене гутајући ме погледом.Сантини се смешкао не говорећи ништа. Очигледно је било да се добро забавља

слушајући овај разговор и питања радозналих жена.На крају рече да је овај разговор апсурдан и обрати се мени:- Реци нам само још једну ствар: јесте ли покушали да јој пишете?- Да, али ми је писмо било враћено са назнаком "промена адресе". После тога

нисам више покушавао да јој пишем. Могу да вам гарантујем да вас г-ђица Лагард није издала и поред свега.Када сам ово рекао, госпођа председница се трже и рече:

- Не разумем шта хоћете да кажете?- Разумемо се ми врло добро госпођо...Овде се Сантини поново умеша:- Добро, мислим да је поглавље "Лагард" завршено. Пустимо Михајла да се мало

одмори, пре него што нас напусти и оде од нас.После тога ми је пришао и рекао показујући на једну од жена:

- Видиш ону госпођу тамо која нас посматра, она би хтела нешто да ти каже у четири ока.

То је била она за коју сам мислио да личи на Мари-Ноел Лагард. Устадох и приђох јој. Она ме поведе на страну и рече:

- Хоћу да вам се захвалим за све што сте учинили за Мари-Ноел. Она је моја старија сестра.Требао сам да будем изненађен, али нисам био. Као да сам све вре-ме знао да це се то десити, али ипак одглумих изненадјење:

- Заиста!- Да, ја сам њена млађа сестра. - Ви радите овде?- Не, ја сам саветник у министарству унутрашњих послова.- Како је ваша сестра?- Она је врло добро. Удата је и има двоје деце: једног сина од дванаест година

и ћерку од осам. Дечак је леп и интелигентан, јак и добар ђак. Удала се пре девет година.

- Па то је одлично и драго ми је што је на крају успела да формира своју фамилију. Она то заслужује, јер је добра девојка.

- Син јој се зове Михајло...

***

20.

Сада је све било завршено. Све је изведено на чисто и ажурирано у архиву да би будући историчари имали о чему да пишу. Црта је подвучена испод моје про-шлости. Сви су извукли понеку корист из тога. Да ли сам ја нешто искористио тешко је било рећи. То ће показати неизвесна будућност, јер у данашњем свету све је неизвесно, чак и најсигурније ствари могу у последњем тренутку постати несигурне.

Сада је требало напасти будућност која је непредвидљива када се ради о детаљима. Сада треба научити да се обраћам људима са "господине" а не друже, иако се обраћам неком клошару или пропалици. Овде ће бити мало ствари које личе на моју прошлост. Треба да се нађу нови пријатељи, јер човек без пријатеља не личи на човека.

Требао бих да будем задовољан јер мој план је успео 100%. Запад је испред мене, слобода, право човека, комотан живот и остало о чему човек сања у држа-вама радника и сељака. Међутим, нисам баш имао много радости у срцу. Не би се могло рећи да сам био тужан, али би се могло рећи да се нисам осећао срећан. Покушах да анализирам зашто моје психичко стање није како треба. Прво питање које се намеће је: шта ћу ја овде? Због новца који ће ми омогућити бољи живот? Осећао сам да то није оно право. Знао сам да новац није главни вектор који ме је гурнуо да дођем овде. Тамо сам такође имао интересантан живот и довољно новца да лепо живим. Ипак сам морао да признам да разлог мога доласка овде треба тражити у мојој подсвести.

Овде сам због ње! Због Мари-Ноел.Али то је био чист промашај, не могу чак ни да је видим. Можда је тако боље? Ја сам стварно будала... После тринаест година... Али на крају баш ме брига, има других жена у Француској, то неће бити никакав проблем... Али ипак ниједна од њих неће личити на Мари-Ноел. Ниједна неће има-ти тако леп осмех...

Данас треба да напустим Париз. Предложили су ми два града у којима могу да живим: Дижон и Безансон. У питању је била моја лична сигурност. Питао сам да останем у Паризу, али нису хтели ни да чују за такву солуцију. Немогуће је контро-лисати ситуацију. Према Сантинијевијм речима постојало је више група које траже моју кожу. Две банкарске карте које сам употребљавао док сам био са Орловом нису више функционисале, то је било пресечено. Али зато су мојих 220.000 дола-ра били у оптицају. Тражио сам од Сантинија да ми испослује дозволу за ношење оружја, али то није ишло.

Било је осам сати ујутру. У девет сати треба да одем у канцеларију код Сантинија да би смо средили задње детаље. Обријао сам се и направио добру кафу. Нисам више имао мог анђела чувара. У ствари сам био слободан и без присмотре.

Ушавши у канцеларију угледах пуковника Сантинија заваљеног у фотељу. Чим ме угледа диже се и пружи руку. Осмех на његовом лицу и ведар изглед су гово-рили да је веома задовољан.

- Здраво пуковниче!- Здраво Мик, како си спавао последњу ноћ код нас?- Као и обично, опуштено и без узбуђења.

OperacijaFeQTON SreM SKiH NO Vi Na (39)

Ova pri ~a ni je plod ma {te. Do ga |a ji ko ji su tu is pri ~a ni su se stvar no do go di li. Ob zi rom da svet po ste pe no na pu {ta sta re mo ral ne za ko ne, a ni je pro na {ao no ve, {to

je pro u zro ko va lo pad qudske vred no sti i do ve lo do si tu a ci je da qudski `i vot po sta je sve jef ti ni ji, pri nu |en sam da iz me nim ime na i me sta do ga |a ja u ovoj pri ~i.

Even tu al na sli~ nost sa bi lo kim ili bi lo ~im bi la bi sa mo igra slu ~a ja. Feqton potpisujemo pseudonimom MOST

eKS Klu ziV Na iS pO VeST ^O Ve Ka KO ji je u^e STVO VaO u Naj Ve ]Oj [pi juN SKOj

aFe ri 20. Ve Ka

zlat no ru no

� (Наставиће�се) Забрањено копирање и прештампавање

Среда, 1. јул 2009.20

Трочлано ванрасправно веће Општинског суда у Руми у

петак је поново донело решење да Дамир Докић (50) и даље остане у притвору. Претходно решење румског суда, Окруж-ни суд у Сремској Митрови-ци је укинуо због формалних процесних недостатака, те нејасних и противречних раз-лога које је румски суд навео за задржавање Докића у при-твору.

Бранилац Дамира Докића, адвокат Босиљка Ђукић каже

да ће сигурно поново уложи-ти жалбу Окружном суду у Сремској Митровици на решење румског суда о задржавању притвора.

- Очекујем да ће Окружни суд пресећи ово замешатељство којим се само одуговлачи по-ступак - каже адвокат Босиљка Ђукић. Она је у петак Окруж-ном суду у Сремској Митрови-ци упутила жалбу и на пресуду којом је Дамир Докић осуђен на јединствену казну затвора од 15 месеци због кривичних

дела угрожавања сигурности и недозвољеног држања оружја и експлозивних материја.

По неким информацијама, у притворској јединици Дамир Докић има и даље здравствене проблеме. Због шећера који се не спушта испод 19, Дамира Докића одвозе из притвора у Градску болницу на терапије тако да ће и то, вероватно, бити у жалби одбране један од аргумената да се Докић пусти из притвора.

Ж.Н.

Сремска Митровица је проте-кле седмице била домаћин

трећег по реду семинара о насиљу у породици, који се одржава у оквиру пројекта Покрајинског секретаријата за рад, запошљавање и равно-правност полова „Ка свеобух-ватном систему за сузбијање насиља над женама у Војводини“. Овај пројекат под-ржава Фонд Уједињених нација против насиља над женама, а спроводи се у партнерству са Аутономним женским центром, Центром за социјални рад Сом-бор, Екуменском хуманитарном организацијом и Виктимолош-ким друштвом Србије.

Како је истакла др Оливе-ра Младеновић, психијатарка у Дому здравља Младеновац, иначе тренерица на овом про-

граму, циљ програма је да се направи свеобухватна акција локалне заједнице на бази за-конских решења које постоје, а у циљу заштите жртава поро-дичног насиља.

- Досадашња истраживања указују на то да су најчешће жртве жене и деца, те да је свака четврта жена у Србији доживела неку врсту насиља у породици. То је најчешћа врста насиља у друштву, а најмање је видљива. До сада је то било третирано као приватна ствар, али на срећу сада имамо пози-тивну законску регулативу која сматра да заштита људских права иде до те мере да може да уђе и у породицу и да за-штити нечији интегритет – рек-ла је др Младеновић.

Шеф Развојног саветова-

лишта др Дуња Циврић на-гласила је да је и ово, као и Са-ветовалиште за младе активно укључено у програм борбе про-тив насиља у породици.

- Поред нас из Дома здравља, овом семинару присуствују и представници полиције, Цен-тра за социјални рад, тужи-лаштва, правосуђа, школа...Трудимо се да оживимо тим за борбу против насиља који је већ формиран на нивоу локал-не заједнице и да га учинимо ефикаснијим у решавању про-блема из ове области – рекла је др Циврић, напомињући да је педијатријска служба тим који је већ сензибилисан за препознавање насиља, јер се у свом раду баве децом и мла-дима.

С. М.

О Сремској Митровици је до сада написано више

монографија, али ниједна није била посвећена само комуналној инфраструктури. Такву монографију спрема се да напише др Горан Пузић (31), доцент на Факултету по-словних студија у Вршцу при београдском Унуверзитету "Мегатренд". Монографија ће обухватити комуналну инфра-структуру свих насељених ме-ста на подручју Града Сремска Митровица, али и пројекцију оног што је још потребно.

Комунална инфраструкту-ра је, зна се, важан предуслов за свеопшти развој сваке сре-дине. Уређене саобраћајнице, ниво комуналне хигијене, сигурно водоснабдевање, изграђена канализација и све друго што припада овој обла-сти имају неизоставну улогу не само за стандарад живота грађана, већ и код одлучивања потенцијалних инвеститора о улагању у неку средину.

- Монографија комуналне ин-фраструктуре Сремске Митро-вице биће прва монографија

овог типа у Србији. За израду монографије сам добио под-ршку градоначелника Бранис-лава Недимовића, помоћника градоначелника Горана Матића и професора Ненада Лемајића. Одлучио сам се за овакву монографију зато што када се оне пишу не ставља се, обично, довољан акценат на ту важну област. А, тежиш-те развоја једног подручја је и виши ниво комуналне ин-фраструктуре - објаснио је др Горан Пузић и додао да ће у будућој монографији посебан акценат ставити на изношење смећа и послове који су у тој области, а још нису код нас актуелни - на балирање, сепарације и прерада отпада. Иначе, тема докторског рада доцента Горана Пузића била је из исте области, а односила се на реинжењеринг послов-них процеса јавних комунал-них предузећа са посебним ос-вртом на послове сепарације, балирања и прераде отпада.

На питање зашто је ода-брао Сремску Митровицу за ову монографију наш саговор-

ник одговара да је то пре свега зато што је Митровица центар Срема.

- Сремска Митровица је и реалитвно добро комунално уређен град, поседује водовод, никада не може да се деси да град остане без воде. Овдашње "Комуналије" озбиљно раде свој посао, смеће се органи-зовано односи, укључена је у пројекат чишћења дивљих

депонија, а колико знам овде ће започети велики пројекат градње регионалне депоније. Све то и много тога другог што се ради заслужује похвалу, али увек може и више и боље. Монографија ће обухватити развој града од најстаријих времена до сада и виђење гра-да у будућности са комуналног аспекта. Посебан аспект ће бити стављен на сепарацију балирање и прераду отпада, изградњу путева, повезаност између насеља, чистоћу гра-да, озелењавање и друго. На томе је доста је рађено, радило се како се знало и могло, али понављам, увек може боље и више - износи др Пузић.

Прву монографију о комуналној инграструктуру једног града у Србији, њен ау-тор ће сам да финансира. Иако је обезбедио део средстава, она и даље недостају тако да су спонзори добродошли.

- Део потребних средста-ва сам обезбедио, помоћ су ми пружули Рајфајзен банка, ДЕС - Нови Сад и нека друга предузећа у којима раде моји

пријатељи из студентских дана и колеге из ЈКП "Чистоћа" Нови Сад, где сам својевремено ра-дио као шеф продаје. Покушаћу да се обратим министарствима просвете и науке, надлежним покрајинским секретаријатима, јер сматрам да је ово значајан пројекат - оценио је др Горан Пузић.

С.Ђаковић

Ветеринарска комора Србије и Град Сремска Митровица

организовали су ново стручно усавршавање за око 150 вете-ринара Срема. Овога пута тема је био маркетинг у ветерини, а предавач је био професор Војислав Илић, са Факултета ветеринарске ветерине у Бео-граду.

- Без маркетиншког наступа је тешко сналажење и опстанак на тржишту и у овој области, зато је тема актуелна и треба јој посветити пажњу. Светске ана-лизе показују да су маркетниг, економија, комуникологија исто толико важни у ветерини колико и струка. Будући да се маркетинг не изучава посебно на ветери-нарском факултету, прилика за стицање знања су семинари - ре-као је проф. Војислав Илић.

Семинар одржан у суботу, 27.јуна у Сремској Митровици био је треће стручно усавршавање организовано ове године. Игор

Мрваљевић, председник Одбо-ра Ветеринарске коморе Србије за Срем подсетио је на велико интересовање сремских и ве-теринара из других крајева за овакве скупове.

- Усавршавамо се, подсећамо наученог и стичемо нова знања, а то је потребно због лиценци. Маркетинг у ветерини је инте-ресантан, јер се та тема слабије обрађивала на факултету а значајно је за нашу праксу - ка-зао је Игор Мрваљевић.

Град Сремска Митровица и Ветеринарска комора Србије су почетком 2009. потписали протокол о сарадњи. Прото-кол подразумева пуну подршку ветеринарима, подсетио је др Срђан Козлина, заменик гра-доначелника, додајући да та подршка обухвата и могућност организовања оваквих семина-ра који су су у служби пружања још квалитетнијих услуга.

С.Ђ.

ДР ГОРАН ПУЗИЋ, УНИВЕРЗИТЕТСКИ ПРОФЕСОР, ПИШЕ О СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ ИЗ ПОСЕБНОГ УГЛА

Комунална инфраструктура - предуслов развојаГрад Сремска Митровица ће, по свему судећи бити први град у Србији који ће имати детаљну монографију комуналне инфраструктуре свог подручја, али и оног што је још потребно

Аутор више научних радова

Иначе, др Горан Пузић је родом из Ривице, рођен 1977. године, студирао је и дипломирао економију, магистрирао је са 26 го-дина, а докторирао са 30 година. Учесник многих међународних и домаћих научних конференција, а једна је била под окриљем УНЕСКА. Аутор је 17 на-учних радова углавном из области комуналног и еко-лошког менаџмента.Др Горан Пузић

ВАНРАСПРАВНО ВЕЋЕ ОПШТИНСКОГ СУДА У РУМИ

Докић остаје у притвору

У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ ОДРЖАН СЕМИНАР О НАСИЉУ У ПОРОДИЦИ

Свака четврта жена жртва

НАСТАВАК СТРУЧНОГ УСАВРШАВАЊЕ СРЕМСКИХ ВЕТЕРИНАРА

Маркетинг у ветерини

Семинари важни и због лиценци

У време пре 2000. године бити млад човек који се бори за

промене и који тежи да утиче на правац у којем је земља Србија ишла, било је исто што и заузети улогу борца са ветрењачама у Сер-вантесовом роману. Девет година касније можемо рећи да је та при-ча завршена и да млади људи ак-тивно узимају удела у политичком и друштвеном животу наше земље. Држава се отвара све више у прав-цу укључивања младих кроз низ различитих мера. Имплементација Акционог плана политике за младе у Војводини, отварање Министар-ства омладине и спорта, усвајање Националне стратегије за младе – све ове промене су донеле помак у сарадњи државе са удружењима грађана и младих као крајњих ко-рисника. Сарадња са овим и ло-калним институцијама чини спре-гу која само заједничким снагама може побољшати квалитет живота младих. То се односи и на општине Бечеј и Нови Бечеј, као и на младе који живе у овим општинама.

Прва Канцеларија за младе у окружењу

Општина Бечеј налази се у центру Војводине, са десне стра-не Тисе, на површини од 487 ква-дратних километара, где у шест насељених места (Бечеј као центар општине, Бачко Градиште, Бачко Петрово Село, Милешево, Дрљан, Пољаница) живи 40.987 становни-ка (попис становништва из 2002. године). Од тог броја 10.843 било је младих људи (26,45 процената) старости између 15 и 24 године.

Канцеларија за младе у Бечеју основана је у децембру 2006. го-дине и прво је општинско тело у окружењу које се активно бави проблемима младих.

Војислав Пркосовачки, коорди-натор Канцеларије за младе, каже да је незадовољство младих усме-рило његов рад у правцу повећања могућности за напредак младих људи. По његовом мишљењу веома је важно имати у виду димензију оснаживања и пуне партиципације младих у друштвеним процесима, али, нажалост, пракса не показује да је то тако, јер преовладава став да су млади проблематични и на њих се не ослања довољно у складу са њиховом енергијом и могућностима.

"Млади су група са специфич-ним потребама којој треба прићи прилагођавањем програма и актив-ности. Млади су потенцијал, са њима треба радити и треба их слушати. У питању је дугорочан процес, и оно чиме се бавимо у Канцеларији за младе јесте једна превентива која ће праве резултате дати тек за не-колико година, када се млади пот-пуно укључе у креирању живота у својој заједници”, рекао је Војислав Пркосовачки.

О томе како и где види младе ли-дере у Бечеју, он каже да "када го-воримо о страначкој политици и мла-дима у њој, подржавам укључивање младих у политичке организације као и у било које друге организа-ционе форме. Под тим подразуме-вам њихово укључивање у проце-се доношења одлука и отвореног дијалога. Не посматрам подмлатке странака као групу која лепи плака-те и тако заслужује позиције. Млади су активни носиоци идеја. Они треба да имају важан простор у коме могу да делују као активни грађани".

И поред тога што је прису-ство младих на политичкој и друштвеној сцени Бечеја све присутније, Пркосовачки сматра да се активно учешће младих може побољшати разумевањем њихових потреба и радом са њима, "јер се на тај начин ствара клима поверења и позитивног односа, а ако уважимо младе као равно-правне грађане наше земље, што они и јесу, њихов утицај ће се осетити много више".

Мали број младих политичких лидера

У Бечеју је на власти "вели-ка" коалиција коју чине одбор-ници Мађарске коалиције (Савез војвођанских Мађара, Демократска заједница војвођанских Мађара и Демократска странка војвођанских Мађара), ГГ "Покрет за Бечеј, Де-мократске странке, Г17 плус, странке "Као једна кућа" и Лиге Социјалдемократа Војводине. Од-борници ДЗВМ-а учествују само у парламентарној већини, док (за сада) нису на извршним функцијама. Опозицију тренутно чине само од-борници коалиције "Српска слога" коју чине Српска радикална стран-ка, Демократска странка Србије и Нова Србија.

Иако готово све партије које делују у општини Бечеј имају своје подмлатке, мало је оних који су у категорији младих, а да су на ви-соким страначким или општинским функцијама.

На панел дискусији која је ор-ганизована у редакцији Бечејског мозаика о својим искуствима гово-рили су млади политичари Илдико Нађ,Ференц Берчек и Горан Матић.

Од младих политичара највиши статус у извршној власти има Илди-ко Нађ (31), председница омладине ДСВМ-а, која је заменица председ-ника Скупштине општине. Каже да је у политику ушла по инерцији, следећи стопе свога оца. "Странка је тренутно у фази подмлађивања кадра, тако да ми млади у ДСВМ-у имамо шансе да напредујемо, а све ће зависити од нашег рада и ангажовања. На месту заменице председника Скупштине општине сам се добро снашла, старије колеге ми помажу у неким деловима рада, унутрашњу структуру организације још увек упознајем, и трудићу се да у мандату дам свој максималан допринос циљевима локалне са-моуправе, довођењу страних инве-ститора и отварању нових радних места", рекла је Нађ.

У Бечеју само две партије воде "омладинци".

На месту председника бечејског одбора најмлађе странке у Србији, Српске напредне странке, је Го-ран Матић (31), који је политич-ки ангажман започео у Српској радикалној странци. Као пред-ставник ове странке, на мајским парламентарним изборима за Скуп-штину Војводине (већинска листа) прошле године био је кандидат за покрајинског посланика, али није успео да уђе у други круг. "У по-литику сам ушао из идеолошких разлога, увидевши какво је стање у држави, покрајини и општини, са намером да радом утичем на све-општи бољитак. Програм СНС-а ме је привукао, и то је једини разлог преласка из СРС-а у ову странку Избори за покрајински парламент немају са тим везе, иако сматрам да мој пласман на тим изборима није

неуспех. Бечеј је мултинационална средина у којој скоро половину ста-новништва чине грађани мађарске националности, а половину српске. Када се зна да је српска полови-на распоређена на више партија, мој непролазак у други круг и није неуспех. СРС се поделио на два дела, што се десило и свим вели-ким партијама у Србији, и то је не-минован политички процес у почет-ном делу развијања демократије у Србији", рекао је Матић.

Општински одбор Демократске странке у Бечеју у последње три го-дине бележи константан раст броја чланова. После страначких избора прошле године, одбор је само по-сле два-три месеца распуштен, па су крајем исте године организова-ни нови избори за председника и за чланове општинског одбора. На чело бечејске организације стран-ке дошао је Ференц Берчек (35), потпредседник у претходном ман-дату, који је у Демократску стран-ку ушао у октобру 2007. године. О свом брзом напретку у страначкој хијерархији Берчек је рекао да је то резултат његовог рада. "Дуго сам био пасиван, али сам схватио да не вреди из прикрајка крити-ковати, него треба засукати рука-ве и радити за добробит локалне заједнице, покрајине и државе, на развоју демократских процеса у друштву. Пошто сам проевроп-ски и демократски оријентисан, ДС је био логичан избор. Мој рад и залагање су препознале страначке колеге, а само тако би требало да се напредује у странкама, али и у осталим сферама живота. То што сам мађарске националности нема никакве везе са оптужбама неких других странака, које се односе на то да су Мађари у ДС само ’фикуси’, то јест статисти, и да служе само за ’отимање’ дела мађарског изборног тела. У ДС-у имамо Тамаша Тота из Аде који је народни посланик и Кароља Кермеција из Кањиже који је потпредседник покрајинског од-бора.. Људи мађарске национал-ности који су на функцијама у ДС-у нису на то место изабрани да би се узео део бирачког тела мађарских странака, они су то заслужили ра-дом и ангажовањем. Наш циљ јесте да придобијемо и део тог бирач-ког тела, али само програмом који није предвиђен за једну нацију, него је усмерен ка развоју друшт-ва, укључивању у процес европске интеграције, и на крају ка бољем животу грађана", рекао је Берчек.

Успех је активно учешће младих у друштву

Да и у Бечеју постоје млади по-литичари који су "из прве руке" утицали на демократске промене

сведочи и Владимир Петковић (29) из Демократске странке који је био најмлађи посланик у Савезној Скуп-штини, а затим и народни посланик у Народној Скупштини, као и заме-ник председника и потпредседник Одбора за одбрану СЦГ. Сада је шеф одборничке групе ДС-а и Г17 плус у Скупштини општине Бечеј.

"У време када сам ја почео да се бавим политиком, политика се бавила нама. То је био период опо-зиционих протеста 1996. и 1997. године. То је био период доста те-жак за земљу, када је диктатура Слободана Милошевића била вео-ма изражена и ми смо просто били приморани да се боримо против не-правде", објаснио је Петковић.

Међутим, и он се слаже да мла-ди нису никада довољно активни, али да данас свако друштво настоји да укључи што већи број младих у јавни живот. "Проблем активности младих људи у политици и јавном животу постоји у свим земљама и ми нисмо изузетак. Обично се млади ангажују у неким револуционарним променама када се друштво мења из основа, али мислим да данас у Србији млади доста учествују у по-литичком животу. Надам се да ћемо за 7-8 година постати пристојно друштво и да ћемо моћи да едукујемо нове људе на пристојнији начин. Наше је друштво доста рас-трзано и подељено. Проблеми су велики, а забрињавајуће је што у таквим околностима одрастају нове генерације. Млади сада немају непријатеље који им угрожавају егзистенцију, па немају ни потребе да се окупе око једне идеје. Не виде да је радити за себе и солидарисати се највиши патриотизам и највиши циљ. У том смислу ја видим младе у будућности. На крају, једино је питање да ли су дорасли задатку", питао се Петковић.

Најмлађи председник Скупштине општине Нови Бечеј

Општина Нови Бечеј налази се такође у центру Војводине, са леве стране Тисе, на површини од

609 километара квадратних, а у 4 насељена места (Нови Бечеј, Ново Милошево, Кумане, Бочар) живи 26.924 становника. На власти у овој општини је коалиција ЛДП - ДС - Г17 плус, док опозицију чине одборници СРС-а, ДЗВМ-а, ЛСВ-а и групе грађана.

И у општини Нови Бечеј су се у последњих неколико година де-силе радикалне промене. Форми-ране су многобројне невладине организације, удружења грађана, културно-уметничка друштва, на водећа места у локалном парламен-ту дошли су млади људи који су до-нелипромене

Један од њих је и Матија Ко-вач (29), најмлађи председник Скупштине општине Нови Бечеј у историји

Почео је да се бави полити-ком у Отпору, а потом се учланио у Демократску странку. Оно што по његовом мишљењу разликује младе лидере од старијих колега јесте отвореност ка променама. "Од 2000. године је почео прави про-цес образовања и усавршавања људи који би требало одговорно да обављају функције на којима се налазе. Улога младих се самим тим драстично променила и млади повећавају свој утицај у друштву, а то је нарочито видљиво у нашој општини. То није паушална оцена, млади људи су заиста преузели значајне и одговорне функције. Пре десетак година је било незамисливо видети некога од тридесетак годи-на на врло значајној функцији у локалној самоуправи или у неком министарству. Сада то није тако. Међутим, мислим да су и старије колеге неопходне да би се напра-вио неки баланс у којем енергија младости и жеља за бржим радом и променама треба да делује у сим-биози с искуством и перцепцијом људи који имају животно искуство", рекао је Ковач.

И даље на цени искуство

Све у свему, иако је утицај мла-дих у општинама Бечеј и Нови Бечеј све осетнији, још постоје "неверне Томе” које ће своје поверење по-клонити искуству и годинама, а не младости и иновативности. Млади политички лидери све више полажу на едукацију и усавршавање, јер им је звезда водиља рад за боље сутра, улазак у Европску унију и коначно, ослобођење од стега про-шлости.

А то, пре свега, значи слобо-ду, што би свима требало да буде крајњи циљ.

Марина Туцић и Слободан Малешев

Среда, 1. јул 2009.24

ПРОЈЕКАТ ЛОКАЛ ПРЕСА ПОДРЖАН ОД НПА "МЛАДИ КАО ПОЛИТИчКИ ЛИДЕРИ У СРБИЈИ" – БЕчЕЈ

Улазак у ЕУ – звезда водиља

Илдико Нађ, Горан Матиц, Ференц Берцек на панел дискусији у редакцији Бечејског мозаика

Млади су група са специфичним потребама којој треба прићи прилагођавањем програма и активности. Млади су потенцијал,са њима треба радити и треба их слушати...

Среда, 1. јул 2009.26

ОДБОЈКА

СТРЕЉАШТВО

Двадестпета, јубиларна летња Универзијада одржаће се у

Београду од 1. до 12. јула. Биће то највећи спортски догађај ове године у свету, највећа спортска манифестација организована у Србији, а Срем ће бити суоргани-затор дела такмичења и домаћин делу спортиста из целог света.

Универзијада је, после Олим-пијских игра, највеће и нај-масовније спортско такмичење које се може организовати у једној земљи. Организује се сваке друге године у неком од градова земаља – чланица Међународне федерације универзитетског спор-та.

Организација Универзијаде се додељује по сличном принципу као и организација олимпијских игара и представља велику част и одговорност за државу и град којима је додељена.

У 15 спортова и 208 дис-циплина такмичиће се око десет хиљада спортиста – академаца из 140 земаља. Србија ће дочекати спортисте из атлетике, џудоа, фудбала, кошарке, мачевања, одбојке, пливања, ритмичке гимнастике, скокова у воду, спортске гимнастике, стони тениса, стреличарства, тениса, теквонда и ватерпола.

Овако велики и масовни догађај изискује обимне припреме, које подразумевају и изградњу и реконструкцију спортских обје-ката. У новобеоградском Блоку 67 никао је прави мали град – Универзитетско село – у којем ће бити смештени спортисти у току Универзијаде, а такмичења и тренинзи одржаваће се на више од 60 локација.

Колико је важна припрема капацитета, толико се ради и на испуњењу мисије Универзијаде као институције и на ширењу свих вредности које су у самој суштини академског спорта. Универзијада Београд 2009, у сарадњи са универзитетима и студентским организацијама, треба да остави и нематеријални легат, оли-чен пре свега у уверењу да академизам и спорт могу да буду чврсто повезани. Универзијада Београд 2009 биће прилика и да се створе многи нови контакти и пријатељства, не само међу спортистима.

Са Универзијаде Београд 2009 у свет ће кренути више од 10 хиљада нових промотера

Србије, амбасадора добре воље који ће живом речју и личним искуством учинити више од најсмелијих кампања. Свесни те привилегије, организатори, али и сви грађани Србије и Београда, улажу максималне напоре да 25. летња Универзијада буде догађај за памћење. Земља гостољубивих људи, град отвореног срца и добре атмосфере - управо тако гости доживљавају Србију и Београд! Универзијада ће бити у знаку врхунског спорта, али и бројних културних дешавања - концерата, изложби, фестивала.

Дакле, част да угости спортисте из целог света имаће инђијска и старопазовачка општина. То је истовремено и велика одговорност јер не треба заборавити да сваки објекат за такмичење и тренинге студената-спортиста мора да испуни ФИСУ стандарде.

Део фудбалских надметања одржаће се на градском фудбалском стадиону у Инђији који је реновиран за ову прилику. У спортској дворани у Инђији тренираће одбојкаши и одбојкашице. Студенти ће у овај спортски објекат ући 2.јула, а последњи тренинзи ће се одржати 10.јула. Спортска дворана у Инђији је спремна за ове обавезе, а спортисти ће имати добре услове за рад. И спортска хала у Старој Пазови, "Дом одбојке" је спремна да од другог јула угости одбојкаше. Спортски радници Старе Пазо-ве кажу да је све спремно и да ће бити добри домаћини те да ће у "Дому одбојке" такмичари имати све услове за тренинг и што боље припреме за тешке утакмице.

ДАНАС ПОЧИЊЕ УНИВЕРЗИЈАДА

Срем део светског спектаклаФудбалска надметања одржаће се на стадиону у Инђији, а у спортским хала-ма у Инђији и Старој Пазови тренираће одбојкаши и одбојкашице

Наше судије

По речима председника Збора атлетских судија Стеви-це Раденковића, 35 атлетских судија из Сремске Митровице судиће неколико дисциплина на Универзијади. Иначе, Ми-тровица има 56 испитаних ак-тивних атлетских судија. Од тога 14 интернационалних и девет националних.

Судије за Београд одлазе 4. јула и судиће такмичења од петог до 12.јула. Локална самоуправа је помогла да ат-летске судије благовремено добију адекватну опрему.

Полиција снима

Како је саопштила Поли-цијска управа у Сремској Ми-тровици, будно ће се пратити догађаји на фудбалским утак-мицама Универзијаде у Инђији. Полиција је најавила да ће из безбедносних разлога снимати ове догађаје и фотографисати учеснике ових јавних скупова.

У организацији Општинског одбојкашког савеза Сремска

Митровица, у Пословно-спортском центру "Пинки" у Сремској Митро-вици од 26. до 28. јуна одржан је први Међунарадни турнир у одбојци за кадеткиње, на коме је наступило шест екипа - Дрезден из Немачке, Лугош из Румуније, Војводина – Нови Сад, Рума – Рума, Макс- Шид и Срем – Сремска Митровица.

Првог дана играно је по група-ма.

У Првој групи постигнути су следећи резултати Срем- Макс 2:0 (25:15, 25:7), Макс – Лугош 0:2 (18:25,13:25), Лугош – Срем 0:2 (14:25, 12:25). Прво место у групи са 6 бодова припало је Срему, ис-пред Лугоша с 3, док је Макс остао без бодова

У Другој групи оставарени су следећи резултати: Војводина – Рума 2:0 (25 :12, 25:15), Рума – Дрезден 0:2 (25:13,25:10) и Дрезден – Војводина 2:0 (27:25. 25:22).

Прво место освојио је Дрезден са 6, испред Војводине с 3 и Руме без бодова.

У борби за треће место Војводина је у сусрету с Румункама порежена резултатом 0:2 (15: 25, 11:25).

Турнир ја завршен финалном утакмицом између Дрездена и Сре-ма, у коме су Немице за нијансу биле боље. Резултати по сетовима био је 23:25, 27:25, 15:8.

Коначан пласман: 1. Дрезден, 2. Срем 3. Лугош, 4. Војводина, 5.

Рума, 6 Макс.За најбољег блокера на трурниру

проглашена је домаћа одбојкашица Александра Михајловић.

Освајање другог места на овом турниру још је једна потврда да Сремска Митровица има да-нас једну од најталентованијих и најперспективнијих кадатских еки-па у нашој женској одбојци. С.Л.

НА ПРВОМ МЕЂУНАРОДНОМ ТУРНИРУ ЗА КАДЕТКИЊЕ "СИРМИУМ 2009"

Митровчанке друге

Одбојкашице Дрездена, Срема и Лугоша

У недељу је на стрелишту „Во-лан“ у Старој Пазови завршен

је 15. Гранд-при у гађању покрет-них мета чији је организатор био старопазовачки стрељачки клуб „Јединство-Трап“. Поред домаћина и стрелаца из Србије на овом такмичењу учествовали су и стрел-ци из Хрватске, Македоније, Босне и Херцеговине и први пут из Сло-вачке. На стрелишту „Волан“ своје вештине опробало је девет клубо-ва и 35 стрелаца у појединачној конкуренцији. Након два дана такмичења прво место освојио је Стјепан Шоп из СК „Плетерница“ из Хрватске са 133 поготка, други је био Иван Рожек из СК „Јединство-Трап“ из Старе Пазове са 128 пого-дака а трећи Дејан Михајловић из београдског „Партизана“, такође, са 128 погодака.

У екипној конкуренцији, прво место заузела је екипа СК „Пле-терница“ са 320 погодака, друга је била екипа домаћина, „Јединство-Трап“ са 319 погодака и треће ме-сто је припало „Партизану“ са 299 погодака. Што се тиче јуниора прво место заузео је Хрвојe Шоп из СК "Плетерница“ са 105 погодака, дру-ги је био Немања Смиљанић из СК „Војводина“ из Новог Сада са 91 поготком и трећи Зоран Јакшић са 86 погодака.

Овај турнир је у петак отворио

председник Општине Стара Пазо-ва Горан Јовић који је том при-ликом изразио задовољство што су се такмичари одазвали у овако великом броју и изразио очекивање да ће се традиција одржавања овог турнира наставити и у наред-ним годинама. Он се захвалио го-стима из иностранства, Хрватске, Македоније, Босне и Херцеговине а посебно, гостима из Словачке који су на овом такмичењу први пут. Том приликом је истакао, да је и овог

пута спорт показао да има велику моћ у спајању људи и стварању пријатељства.

На крају турнира гости из Хрват-ске и Македоније захвалили су се домаћинима на пријему и госто-примству а Ристо Попов, члан СК „Магнум“ из Богданаца изразио је жељу да се његова општина по-братими са Старом Пазовом, што је председник Јовић са задовољством прихватио.

Г.Мајсторовић

ЗАВРШЕН 15. ГРАНД-ПРИ У ГАЂАЊУ ПОКРЕТНИХ МЕТА

Победио Стјепан Шоп

Најбољи на победничком постољу

Општински савез Пећинаца био је домаћин курса за фудбалске тре-

нере под патронатом Школе за тре-нере ФС Србије. Предавачи су били Љупко Петровић, Душан Савић и Срђан Васиљевић.

- Трудимо се да свим нашим клубови-ма и фудбалским радницима максимално изађемо у сусрет – каже председник ОФС Пећинци Драган Деспотовић.- Наишли сно заиста на добру вољу ФСС који нам је омогућио да у пећиначком Дому кул-туре и на Спортском центру „Сувача“ организујемо полагање за „Ц" Уефине школе за тренере Фудбалског савеза Србије. Међу 42 кандидата, која су по-ложила, налазе се не само кандидати из нашег, већ и из околних савеза.

Да је „фудбалски мајстор увек мајстор“

показао је директор школе Душан Савић полазницима курса, а и кадетима Доњег Срема, који су на „Сувачи“ били у улози демонстратора.

- Уефина школа за тренере Фудбал-ског савеза Србије је најбоља у регио-ну и има највише оцене челника УЕФЕ – изјавио је Душан Савић. - Покушава-мо да на територији Србије што више људи оспособимо за тренерски посао, што нам је превасходни задатак. Заис-та сам изненађен условинма које Доњи Срем има. Мало клубова има овако добар главни терен са два помоћна, „мини пич“, шумица за футинг... Надам се да ће овај клуб успети да се пласира у виши ранг такмичења, јер то са оваквим условима и људима заслужује. То би допринело да се фудбал у овом крају још више развије,

а овај терен би био заиста атрактиван за одигравање пријатељских утакмица ре-номираних клубова.

Ж.Радивојевић

Школа за тренере

Мајстор остаје мајстор: Душан Савић

ФУДБАЛ

Среда, 1. јул 2009. 27SPORT

ФУДБАЛ

ЏУДОСПОРТСКЕ ИГРЕ РАДНИКА ВОЈВОЂАНСКИХ ШЕЋЕРАНА

РУКОМЕТ

Управа завршена сезона у Општинској фудбалској лиги

Сремска Митровица протекла је у знаку Подриња, које је знатно пре краја трке за бодове освојило ти-тулу. Тако се Мачвани враћају у Сремску лигу, где им је, свакако, место.

- И за нас је било изненађење испадање из Сремске лиге. Више је то био сплет околности него наша слабост. Томе су највише доприне-ле честе реорганизације у којима се нисмо снашли, али и сами смо томе "кумовали" јер смо сувише под-младили екипу - истиче председник клуба Саша Владисављевић који је и сам дао изузетан допринос, консолидацији и опоравку клуба.

Екипа која је освојила титу-лу представаљала је успешну комбинацију искуства и младости, а чинили су је играчи поникли у овој средини, или приспели из околних мачаванских места. Већи, или мањи учинак надмоћној побе-ди у протеклом првенству дали су : Андоновић, Сабљов, Сарајлић, Војновић, Ненад и Мирко Добо, Коракић, Божјаковић, Вуковић, Петрић, Јовановић, Заблаћански, Тодоровић, Остојић, Витас, Пармаковић, Дрљача, Зацкалицки Шарац, Симић, Арнаутовић, Којић, Турудић.

Кормило стручног штаба било је поверено Слободану Вукадиновићу – Цопији, који је овде започео своју успешну голмаску каријару, а наставио у Зрењанину, Шапцу и Богатићу, што се показало као врло добар потез. Искусни стручњак био је прави стратег тријумфа Мачвана. И руководство клуба намарава да му повери руковођење екипом и у нарадном првенству.

Након суботње ревијалне утак-мице, фудбалари Подриња одлазе на заслужени тронедељни одмор. Потом следи окупљање и поче-так припрема за нову сезону у Сремској лиги, која ће, с обзиром на конкуренцију, бити испуњена великим исскушењима.

-Планирамо да сачувамо тим који је освојио титулу, а рачунамо и на 3-4 појачања. У преговорима смо с неким играчима, али њихова име-на не би саопштавали до окончања прелазног рока - наглашава челник Подриња Саша Владисављевић.- Сматрамо да ћемо у наредном првенству успети да обезбедимо пласман у средини табеле.

С.Л.

Славље Мачвана

Стрелци

Подриње је у свом шампи-онском издању у 28 утакмица остварило 23 победе, 1 не-решен резултат и 4 победе. Освојено је 70 бодова, чак 5 више од другопласираног. По-стигнуто је 109, а примљено 28 голова.

Први стрелци Мачвана уједно су били и најбољи гол-гетери лиге. Реч је о Љубиши Витасу и Раду Пармаковићу. Занимљиво је да су њих двојица постигли укупно 61 погодак, што чини више од по-ловине укупно датих голова Подриња у протеклом првен-ству. Витас је први на листи најбољих стрелаца лиге, с 33 постигнута гола, а за њим сле-ди Пармаковић, који је 28 пута затресао противничку мрежу.

ПОДРИЊЕ- СЕЛЕКЦИЈА ЛИГЕ

3:2 (0:1)

Централна светковина пово-дом освајања титуле одржана је на игралишту Подриња, у су-боту 27 јуна, када су Мачвани одиграли ревијалну утакмицу с селакцијом Општинске фуд-балске лиге, коју је изабрао тренер Слободан Варга.

Пре почетка утакмице пред-седник Општинског фудбалског савеза Саремска Митровица Александар Уметић уручио је пехар капитену Подриња Саши Тодоровићу.

Прво полувреме ревијалне утакмице завршено је воћством селекције лиге, а стрелац јединог поготка био је Ђукић. Друго полувреме протекло је у знаку слављеника. Најпре је Тодоровић изједначио ре-зултат, а затим је Пармаковић довео Подриње у воћство. Го-лом Симића одлучен је исход ревијалне утакмице, којој су поред навијача домаћих, при-суствовали и гости и бивши играчи тог клуба, основаног давне 1922. године. Пред сам крај утакмице голом Митровћа селакција лиге ублажила је по-раз.

Шампионски пехар за капитена Подриња

Фудбалери Подриња и селекције Општинске лиге

Три пета места

На Првенству Европе за кадете и кадеткиње, које је од 26. до 28. јуна

одржано у Копру у Словенији, међу 350 такмичара из 28 земаља учествовали су и сремски џудисти и освојили три пета места.

У категорији преко 79 кг за кадеткиње чланица ЛСК-а Милица Жабић је освојила пето место и изборила учешће на Првен-ству света које ће се одржати у Будим-пешти.

Пето место у конкуренцији кадета освојили су и члан Цемента Исмет Мурина

у категорији до 73 кг и члан ЏК Рума Ни-кола Јеремић у категорији преко 90 кг.

Гајићу два злата

Џудиста из Руме Владимир Гајић освојио је као члан репрезентације Србије

две златне медаље на Купу Јадрана који је у Сплиту окупио 542 такмичара из 13 земаља. Гајић се такмичио у јуниорској и сениорској конкуренцији у категорији преко 100 кг и освојио златне медаље, а да је реч о извросном борцу, говори и податак да је Владимир Гајић шампион и у самбоу.

Сада је сасвим извесно да у Сре-му, где има око сто клубова,

следи измена система такмичења у фудбалу. То је епилог вишемесечне расправе, а одлука о томе донета је на седници Извршног одбора Под-ручног фудбалског савеза Сремска Митровица, одржаној у Моровићу.

У сезони 2009/10 такмичења у овом региону одвијаће се у окви-ру Сремске лиге, која се смањује на 16 чланова и у оквиру пет оп-штинских лига – Шид, Сремска Ми-тровица, Рума-Ириг, Пећинци, Ста-ра Пазова-Инђија. Новина је да се формира Општинска лига Пећинци. У Сремској Митровици се плани-ра да се у оквиру Општинске лиге такмичења одвијају у оквиру два разреда.

Међутим, крупне промене у си-стему такмичења следе већ у се-зони 2010/11. Највећа новина је,

свакако, формирање Друге Срем-ске лиге. У току јавне расправе у оптицају је било више варијанти, али се Извршни одбор Подручног фудбалског савеза на крају опреде-лио за ово решење. Дакле, у регио-ну ће се поред Сремске и општин-ских формирати још једна лига.

Прваци општинских лига у на-раедном првенству неће аутомат-ски постати чланови Сремске лиге. Првенство у општинским лигама, како је одлучено, мораће да се заврши до 23. маја 2010. Међутим, права узбуђења, када је реч о по-пуни Сремске лиге тек тада следе. Већ 25. маја обавиће се жребање за продужено првенство, или мини лигу, коју ће чинити прваци оп-штинских лига. Одиграће се четири кола. Сваки првак општинске лиге биће два пута домаћин и два пута гост. Три најбоље пласирана клу-

ба у овом продуженом првенству постају чланови Сремске лиге.

Друга сремска лига, која ће стартовати идуће године имаће 16 клубова. У овом моменту још није потпуно извесно ко ће је све чини-ти. Сигурно је да ће преостала два првака општинских лига постати чланови Друге сремске лиге, као и клубови који испадну из Срем-ске лиге. Другу сремску лигу ће највероватније чинити најбоље пласирани клубови у општинским лигама.

Првак и другопласирани у Другој сремској лиги директно улазе у Сремску лигу. Такође, за улазак у Сремску лигу у квалификацијама ће учествовати трећи у Другој сремској лиги и најслабије пласирани у Сремској лиги, после клубова, који испадају из тог ранга такмичења.

С.Ловчанин

У ТАКМИЧАРСКОЈ СЕЗОНИ 2010/11

Стартује Друга сремска лига !

У Новим Бановцима је одржан турнир за претпетлиће, деча-

ке рођене 1998. године по називом „Омладинац 2009 године“ на коме су поред домаћина учествовали и репрезентација Општиског фудбал-ског савеза Стара Пазова, Смеде-рева и Ресника. Турнир је органи-зован по трећи пут и постао је већ традиционалан. Одигране су чети-ри утакмице, а гледаоци, додуше малобројни, могли су да уживају у веома квалитетним играма и правој ревији голова.

Прву утакмицу одиграли су Омладинац и репрезентација Оп-штинског фудбалског савеза Стара Пазова. Играло се два по 30 мину-та на великом терену и то је било први пут да играчи у том узрасту играју на овај начин. У тој првој

утакмици Омладинац је победио са 4:2, головима Уроша Милешевића, Душана Добрића, Давида Лукића и Александра Кресовића, док су стрелци за репрезентацију били Стефан Кандић и Јован Лукач. У другој утакмици Смедерево је де-класирало Ресник са 11:0, а бли-стала су браћа близанци Марко и Страхиња Бачанин који су постиг-ли по четири гола, док су Никола Јовичић, Ненад Милентијевић и Душан Стоиљковић били по једном стрелци. Потом су за треће место играли Репрезентација општин-ског фудбалског савеза Стара Пазова и Ресник, а победила је репрезентација са 9:1. По два гола постигли су Стефан Илић, Стефан Кандић, Благоја Стјепановић и Фи-лип Табаковић и једном је стрелац

био Јован Лукач, док је стрелац за Ресник био Милан Јовановић.

У финалу које је обиловало узбуђењима Омладинац је савладао Смедерево са 6:3. Пет голова је по-стигао Лазар Романић, а један гол Милош Јокић, стрелци за Смеде-рево: Марко Бачанин два и Ненад Милентијевић један. По завршетку турнира сви учесици турнира су добили дипломе, а капитен Омла-динца пехар, док су награђени најбољи играч Милош Кукољ из репрезентације, најбољи голман је Александар Станковић из Ресник, а са шест голова најбољи стрелац је био Марко Бачанин. Судије на тур-ниру су били: Мирко Инђић, Никола Џомбић и Мирослав Марковић из Старе Пазове.

Д.Бурсаћ

ТУРНИР ЗА НАЈМЛАЂЕ У НОВИМ БАНОВЦИМА

Победа Омладинца

Председник Општине Стара Пазо-ва Горан Јовић прошле недеље

приредио је пријем за чланове и ру-ководство Рукометног клуба из Нове Пазове који су постали шампиони Друге рукометне лиге Србије. Плас-ман у Прву лигу представља вели-ки успех за новопазовачки рукомет али то изискује и већа улагања у овај клуб и стварање бољих услова за његов рад. Председник општине је, честитајући на постигнутим раз-уЛтатима, рекао да ће општина без обзира на економску кризу помоћи овом Клубу. Реч је о уласку у пар-тнерске односе са Рукометним клу-бом Партизан у изградњи спортског центра у Новој Пазови јер тамошњи спортски клубови и удружења и немају услове за тренирање. Како је рекао Саша Благојевић, директор Партизана, рукомет је спорт који пружа шансу малим срединама, што је случај са Новопазовчанима који су иза себе оставили рукометаше много већих градова, као што су Апатин Нови Сад, Зрењанин...

Пласман и такмичење у првој рукометној лиги Србије за новопа-

зовачке рукометаше биће много и теже и скупље, те је спортски ди-ректор Слободан Скоко апеловао да локална самоуправа пружи сву подршку и помоћ. Уз обећање да ће обезбедити објекте и услове за рад, победницима Друге рукометне лиге Србије, председник општине одобрио је једнократну помоћ у из-носу од 200 хиљада динара која је

намењена искључиво играчима. Овом приликом је члан управе

Радомир Аџић похвалио све играче истакавши хомогеност клуба и ис-товремено, захвалио се општини, МЗ Нова Пазова и спонзорима који су помогли да постану шампиони уз жељу да ова варошица постане центар рукометног спорта.

Г.М.

Пријем за шампионе

Шампиони Друге лиге Србије - РК Нова Пазова

Фабрика шећера „Доњи Срем“ из Пећинаца била је домаћин Радничко-

спортских игара војвођанских шећерана. На теренима малих спортова у Пећинцима, каналу „Галовац“ и Спортском центру у Руми, такмичење је било у шаху, стоном тенису, повлачењу конопа, спортском риболову, одбојци, кошарци, пикаду, стрељаштву, малом фудбалу, стоном те-

нису и куглању.Победници по спортовима- куглање:

Црвенка (мушкарци) и Сента (жене), сто-ни тенис: Црвенка (мушкарци) и Жабаљ (жене), стрељаштво: Сента (мушкарци) и Жабаљ (жене), шах: Бач (мушкарци), пикадо: Сента (жене), одбојка: Жабаљ (мушкарци), спортски риболов: Сента (мушкарци), повлачење конопа: Сента

(мушкарци), мали фудбал: Жабаљ (муш-карци) и кошарка: Врбас (мушкарци).

Након бодовања (прво место 3, дру-го 2 и треће 1) свеукупни пласман екипа је следећи: 1. Сента 19, 2. Жабаљ 17, 3. Врбас 13, 4. Црвенка 9, 5. Бач 8, 6.-7. Пећинци и Ковачица по 6 бодова.

Ж. Радивојевић

Сента најбоља