УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ - pmf.ni.ac.rs · PDF fileУНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ . ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ . ДЕПАРТМАН ЗА

УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ

ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ ДЕПАРТМАН ЗА ГЕОГРАФИЈУ

Радица Н. Савић

САКРАЛНИ И ПРОФАНИ СПОМЕНИЦИ КАО ТУРИСТИЧКА АТРАКЦИЈА КУРШУМЛИЈЕ

МАСТЕР РАД

Ниш, 2012.

УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ

ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ ДЕПАРТМАН ЗА ГЕОГРАФИЈУ

САКРАЛНИ И ПРОФАНИ СПОМЕНИЦИ

КАО ТУРИСТИЧКА АТРАКЦИЈА КУРШУМЛИЈЕ

МАСТЕР РАД

Кандидат: Ментор: Радица Н. Савић Доц. др Селим Шаћировић бр. индекса 11

Ниш, децембар 2012. године

Прилог 5/1

ПРИРОДНO - MАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ НИШ

КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ИНФОРМАЦИЈА

Редни број, РБР:

Идентификациони број, ИБР:

Тип документације, ТД: монографска Тип записа, ТЗ: текстуални / графички Врста рада, ВР: мастер рад Аутор, АУ: Радица Савић Ментор, МН: Селим Шаћировић Наслов рада, НР:

САКРАЛНИ И ПРОФАНИ СПОМЕНИЦИ КАО ТУРИСТИЧКА АТРАКЦИЈА КУРШУМЛИЈЕ

Језик публикације, ЈП: српски Језик извода, ЈИ: енглески Земља публиковања, ЗП: Србија Уже географско подручје, УГП: Југоисточна Србија Година, ГО: 2012. Издавач, ИЗ: ауторски репринт Место и адреса, МА: Ниш, Вишеградска 33. Физички опис рада, ФО: (поглавља/страна/ цитата/табела/слика/графика/прилога) 59 стр. ; граф. прикази

Научна област, НО: географија Научна дисциплина, НД: национална туристичка географија Предметна одредница/Кључне речи, ПО: сакрални и профани споменици, атракција, Куршумлија

УДК 338.483.12 (497.11 Куршумлија) Чува се, ЧУ: библиотека

Важна напомена, ВН: Извод, ИЗ: У овом раду се даје кратак опис одређених сакралних и

профаних објеката који представљају праве туристичке атракције Куршумлије, а део су њеног огромног културно- историјског наслеђа.

Циљ овог рада је искористити такво вредно наслеђе и што боље презентовати туристима, што ће допринети што бољој препознатљивости Куршумлије на туристичком тржишту и отворити могућност развоја верског и културног туризма, a тиме ће се подстаћи интезивније туристичко кретање.

Датум прихватања теме, ДП: Датум одбране, ДО:

Чланови комисије, КО: Председник: Члан:

Члан, ментор: Образац Q4.09.13 - Издање 1

Прилог 5/2

ПРИРОДНО - МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ НИШ

KEY WORDS DOCUMENTATION

Accession number, ANO: Identification number, INO: Document type, DT: monograph Type of record, TR: textual / graphic Contents code, CC: university degree thesis Author, AU: Radica Savić Mentor, MN: Selim Šaćirović Title, TI: SACRAL AND PROFANE MONUMENTS АS

TOURIST ATTRACTION KURŠUMLIJA

Language of text, LT: serbian Language of abstract, LA: english Country of publication, CP: Serbia Locality of publication, LP: Southeast Serbia Publication year, PY: 2012. Publisher, PB: author’s reprint Publication place, PP: Niš, Višegradska 33. Physical description, PD: (chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/appendixes) 59 p. ; graphic representations

Scientific field, SF: geography Scientific discipline, SD: national geography of tourism Subject/Key words, S/KW: sacral and profane monuments, tourist attraction, Kuršumlija

UC 338.483.12 (497.11 Куршумлија) Holding data, HD: library

Note, N: Abstract, AB: This work provides a brief description of certain sacred and

profane objects representing a real tourist attraction Kuršumlija, and are part of its enormous cultural-historical heritage.

The aim of this work is to use such a valuable legacy and what better present to tourists, which will contribute to better visibility Kuršumlija on tourist market and open up opportunities for the development of religious and cultural tourism, and this will encourage more intense tourist movement.

Accepted by the Scientific Board on, ASB: Defended on, DE: Defended Board, DB: President: Member: Member, Mentor:

Образац Q4.09.13 - Издање 1

Биографија

Радица Савић рођена је 26. априла 1988. године у Прокупљу. Основну школу „Милоје

Закић“ и Гимназију завршила је у Куршумлији. По завршетку средње школе, 2007.

године уписује Природно–математички факултет у Нишу на департману за географију,

смер туризам. Основне студије завршава 2010. године, а након тога исте године уписује

мастер студије и завршава их у редовном року.

ССааккррааллннии ии ппррооффааннии ссппооммеенниицции ккааоо ттууррииссттииччккаа ааттррааккцциијјаа ККуурршшууммллиијјее

ММаассттеерр рраадд 2

С А Д Р Ж А Ј

У В О Д . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 1. ТУРИСТИЧКО-ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

1.1. Географски положај Куршумлије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

1.2. Туристички положај Куршумлије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

1.3. Саобраћајни положај Куршумлије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

2. ПРИРОДНЕ ТУРИСТИЧКЕ ВРЕДНОСТИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

2.1. Геоморфолошке туристичке вредности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

2.2. Климатске туристичке вредности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

2.3. Хидрографске туристичке вредности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

2.3.1.Термоминералне воде . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

2.4. Биљни и животињски свет . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

3. ИСТОРИЈА КУРШУМЛИЈЕ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

3.1. Праисторија и стари век. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

3.2. Средњи век. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

3.3. Нови век и модерно доба. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18

4. АНТРОПОГЕНЕ ТУРИСТИЧКЕ ВРЕДНОСТИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20

4.1. Културно-историјски споменици . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20

5. САКРАЛНИ ОБЈЕКТИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24

5.1. Манастир Св. Богородице. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

5.2. Манастир Св. Николе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

5.3. Црква Св. Тројице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30

5.4. Црква Св. Врача . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32

5.5. Црква Лазарица . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

5.6. Црква Св. Петке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34

5.7. Црква Св. Мине . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35

5.8. Црква Св. Ђорђа. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36



6. ПРОФАНИ ОБЈЕКТИ. . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37

6.1. Археолошко налазиште Плочник . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . 38

6.2. Вича каптажа минералне воде. . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40

6.3. Римске терме у Бацу. . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40

6.4. Базилика из рановизантијског периода . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . 40

6.5. Градови „Проклете Јерине“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42

6.6. Локалитет Иван Кула . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43

6.7. Трпезе (локалитет праведни гроб) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44

7. ТУРИСТИЧКЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ. . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . 45

8. МАТЕРИЈАЛНА БАЗА РАЗВОЈА ТУРИЗМА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47

8.1. Смештајни објекти . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47

8.2. Угоститељски објекти . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49

9. ПОСТОЈЕЋЕ И МОГУЋЕ ВРСТЕ ТУРИЗМА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50

9.1.Стационирани облици туризма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50

9.2. Облици туризма са краћим задржавањем . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52

10. SWОТ АНАЛИЗА ОПШТИНЕ КУРШУМЛИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54

З А К Љ У Ч А К . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57

Л И Т Е Р А Т У Р А. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58



У В О Д

Очуваност културно-историјског наслеђа је од посебног значаја када је у питању

развој туризма неког града, његове околине или пак целе земље. Оно што осваја је

непоновљивост. Јако је битно пронаћи начин њиховог уобличења и туристичког

уређења. У нашој земљи природне и споменичке вредности су такве да стално побуђују

туристе. Представљање културних, духовних и историјских вредности на прави начин,

шанса су за бржи развој туризма и просперитет целe земље.

У овом раду се даје кратак опис одређених сакралних и профаних објеката који

представљају праве туристичке атракције Куршумлије, а део су њеног огромног

културно-историјског наслеђа. Надалеко чувене задужбине Немањића само су део тог

огромног наслеђа. Свакако да треба поменути и остале манастире, цркве и црквишта, с

обзиром да је Куршумлија општина са највећим бројем активних цркава у Србији. Са

друге стране ту су и стари градови, утврђења, археолошка налазишта, римске терме и

др. Неки су у новије време откривени, други обновљени или се тек подижу. Готово да

нема насеља у овом крају у коме нема таквих трагова.

Сам предмет рада, односно истраживања односиће се на то да су ови споменици

свакако туристичка атракција Куршумлије, са посебним нагласком на то да само

цркава, у овом крају има преко 60, што представља огроман потенцијал када је у

питању развој и верског и културног туризма, a опет ништа значајније није учињено

када је у питању њихова афирмација.

Циљ овог рада је искористити такво вредно наслеђе и што боље презентовати

туристима, што ће допринети што бољој препознатљивости Куршумлије на

туристичком тржишту и отворити могућност развоја верског и културног туризма, a

тиме ће се подстаћи интезивније туристичко кретање.

Генерална хипотеза ће се управо односити на то да општина Куршумлија иако се

налази у групи неразвијених општина Србије, располаже свим неопходним ресурсима и

има огроман потенцијал када је у питању развој туризма и перспективу свог развоја

види у туризму.



У досадашњем периоду приоритет је стављен на развој бањског туризма, јер је

општина Куршумлија типична „бањска“ општина и регија, пошто само она поседује

три призната бањска туристичка места у Србији и то: Пролом, Луковску и

Куршумлијску бању, познате по природним лепотама и лековитим својствима. Идеалне

за одмор, рекреацију и лечење.

Методе и технике које су коришћене у раду односе се на: анализу садржаја

односно писаних докумената као и документарног филмског материјала и web страница

који је био доступан, затим посматрање, као и техника испитивања путем интервјуа

већином са представницима институција у општини.

У складу са напред постављеним циљем истраживања рада, кроз десет поглавља

говориће се о: туристичко - географском положају Куршумлије, саобраћајној

повезаности, природним туристичким вредностима и специфичностима, климатским и

хидрографским карактеристикама овог округа, богатом биљном и животињском свету.

Затим о антропогеним туристичким вредностима, као и богатству, значају

сакралних и профаних објеката и одређеним туристичким манифестацијама.

Заједно са освртом на материјалну базу туризма и постојеће и могуће врсте

туризма оцениће се значај проучаваног простора за туризам Србије, посебно на оним

елементима који нису карактеристични за друге делове наше земље. На крају рад ће

употпунити SWOT анализа, завршна разматрања и закључци као и попис коришћене

литературе.

Овом приликом се захваљујем Туристичкој Организацији града Куршумлије на

доступности материјалу зарад израде рада. Такође и свом ментору проф. др Селиму

Шаћировићу на смерницама и сугестијама приликом израде рада.



1. ТУРИСТИЧКО-ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ

1.1. Географски положај Kуршумлије

Општина Куршумлија се налази на простору између 42º 52' 00" и 43º 16' 27"

северне географске ширине, односно између 20º 55' 50" и 21º 29' 56" источне

географске дужине. Припада централној Србији, смештена је у горњем сливу реке

Топлице са њеним притокама Косаницом и Бањском, на југоисточним падинама

Копаоника и северозападним падинама Радан планине. Заузима површину од 952 km2 и

административно припада Топличком округу, између општина Лепосавић на западу,

Бруса на северозападу, Блаца на северу, Прокупљa на североистоку и истоку, Медвеђе

на југоистоку и Подујева на југу и југозападу. Административни и културни центар

општине је град Куршумлија.

Карта 1. Положај Куршумлије у централном делу јужне Србије

Извор: www.kursumlija.org



1.2. Туристички положај Kуршумлије

Повољан положај и добра туристичко-саобраћајна повезаност су најважнији

фактори који детерминишу позиционираност одређеног простора према другим

местима и објектима. При томе се морају имати у виду сви расположиви природни и

антропогени туристички садржаји које куршумлијски крај може да пружи, као и

чињеница да преко овог простора пролазе значајне саобраћајнице, па га је могуће

комплементарно посматрати са туристичким мотивима у окружењу.

Управо близина емитивних и рецептивних подручја чини туристички положај

Куршумлије повољним и интересантним. У њеном непосредном окружењу су значајна

туристичка места: Куршумлијска, Луковска, Пролом бања, a највећи значај међу

туристичким локалитетима има светски познат и признат природни феномен „Ђавоља

Варош“. Близина већих градова и саобраћајница које пролазе представљају предност

коју је потребно искористити.

1.3. Саобраћајни положај Kуршумлије

Положај у односу на саобраћајнице и повезаност града с окружењем посматрају

се у контексту постојећих путева, врсте саобраћаја и његове фреквенције. Друмски

саобраћај има примарну улогу у развоју туризма.

Куршумлија се налази на стратегијски важној саобраћајници Ниш - Приштина -

Пећ, те је, одувек сведок многобројних историјских дешавања.

На простору oпштине Куршумлија, укрштају се бројни путни правци и пролази

железничка пруга Ниш – Пећ, која се данас ретко користи. Најважнија друмска

саобраћајница је Ниш – Приштина, тзв. „Топличка магистрала“ која води преко

Мерошине, Прокупља, Барлова, Рудара, Раче, Мердара и Подујева.

У близини Куршумлије одваја се један крак који води преко Куршумлијске

Бање, Преполца и Подујева. Важан путни правац, најкраћа веза између Шумадије и

Косова, води преко Појата, Крушевца, Јанкове клисуре, Блаца, Куршумлије итд.

Од Куршумлије у правцу северозапада један путни правац води преко Жуча,

Мерћеза, Блажева, Брзећа, до Бруса и даље према Крушевцу односно Александровцу и

Јошаничкој Бањи.



Од Брзећа се одваја важан путни правац преко Равног Копаника (највећи

планински туристички центар у Србији), ка Рудници и Рашкој, односно Јошаничкој

Бањи и укључује се у Ибарску магистралу.1

Карта 2. Саобраћајна карта Куршумлије Извор: www.lukovskabanja.com

Од Мерћеза се један путни правац одваја преко Луковске Бање, Штаве, превоја

Цигански гроб ка Лепосавићу и излази на Ибарску магистралу. Два последња путна

правца мање се користе, с обзиром да су им поједине деонице без асфалтне подлоге.

Долином река Топлице и Косанице пролази важан железнички и магистрални

правац Ниш - Прокупље - Куршумлија - Косово Поље. Железница је имала велики

значај у превозу путника и туриста у прошлости, а данас се веома ретко користи.

1 Маћејка М., Танасковић Р., Општина Куршумлија - туристичка монографија и водич, Куршумлија, 2008, стр. 9.

http://www.lukovskabanja.com/



2. ПРИРОДНЕ ТУРИСТИЧКЕ ВРЕДНОСТИ

Природне вредности које поседује овај крај су неоспорне и оне могу

представљати осовину његовог туристичког развоја.

2.1. Геоморфолошке туристичке вредности

На територији општине Куршумлија, када су у питању геоморфолошке

туристичке вредности, посебно треба истаћи планине Копаоник, Радан и Соколовицу,

као и природни феномен Ђавољу варош.

Пространством и висином истиче се планина Копаоник са својом подгорином. У

подгорини Копаоника постоје следеће бање: Јошаничка, Луковска, Куршумлијска и

Пролом. Дубоки раседи и вулканске стене, основа су појављивања термоминералних

вода на Копаонику и у његовој подгорини. Термоминерални извори наведених бања

добро су проучени, од давнина познати, али још увек недовољно искоришћени.

Посебно треба истаћи и Радан планину која припада Родопским планинама, са

највишим врхом Шопотом од 1409 m н.в. На њеним обронцима се налази Пролом Бања.

Окружена је венцем планина које чине: Соколовица, Видојевица и Пасјача. Међу

природним лепотама Радан планине посебно се мора издвојити Ђавоља варош -

јединствени феномен у свету.

Ђавоља варош је скуп земљаних главутака или кула на чијим врховима се

налазе камене капе (блокови). Земљане куле високе су од 15 до 25 метара, а укупно их

има 202 и врло ретко се срећу на свету. Настале су у вишевековним ерозивним

процесима, али су многобројне легенде о овом природном феномену допринеле

мистериозности тог места. Фигуре су смештене у две јаруге - једна је Ђавоља јаруга, а

друга Паклена јаруга. Процес креирања ових земљаних фигура је непрестан, неке

нестају под екстремним временским условима, али зато се друге рађају.

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B5

http://sr.wikipedia.org/wiki/M

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%BC%D0%B2

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BC_%D0%91%D0%B0%D1%9A%D0%B0



Туристички комплекс Ђавоља варош састоји се од: земљаних кула које су главна

атракција, а поред њих налазе се и окна саских рудника и црква из XIII века, као и

атрактивна хидролошка појава Црвено врело.

Слика 1. Ђавоља варош

Извор: sr.wikipedia.org/sr/Ђавоља_варош

До саме Ћавоље вароши направљен је асфалтни пут, а сам туристички комплекс

је електрификован и прилагођен туристима. До земљаних кула долази се пешачењем, а

около земљаних кула постављени су видиковци са којих се исте посматрају.

У склопу туристиче дестинације Ђавоља варош функционише етно ресторан

,,Галерија” кога карактеришу несвакидашња етно музика, питка и здрава бањска

Пролом вода. Такође, ту постоји и галерија са фотографске колоније. Фотоколонија,

јединствена манифестација те врсте у Србији и Европи, окупља уметнике фотографије

из земље и света, који фотографишу Ђавољу варош, организујући изложбе уметничких

фотографија широм света. На улазу у Ђавољу варош могу се купити најразличитији

сувенири са мотивима тог локалитета.

Од планина већ поменута Соколовица, је планина са најбогатијом флором у овом

делу земље. Благо валовити терен богат ниским растињем и шумом, нарочито

грабовом, веома је погодан за животињски свет. Ту се налази истоимено ловиште, у

ограђеном простору површине 400 хектара, на надморској висини од око 800 m.



2.2. Климатске туристичке вредности

Поднебље општине Куршумлије у основи је умерено континентално. Услед

велике висинске рашчлањености и атмосферске циркулације, одликује се великом

разноврсношћу поднебља. Тако да се се према утицајима на организам човека, може

поделити на три висинска климатска појаса (зоне):

Поднебље побрђа (малих висина, жупни климат) захвата долине Топлице и

њених притока до 600 m н. в. Лето је нешто краће али влажније, без великих

летњих спарина, а зиме су дуже, хладније и са више снега. Облачност и

количина падавина су повећане. Близина планина и висина доводи до

појачаног струјања ваздуха, тако да то доноси доста освежења лети. Типично

поднебље за Куршумлију и Куршумлијску бању.

Подпланинско (субалпско) поднебље захвата велике просторе на

Копаонику, Соколовици и Радану до 1.200 m н. в. Зима је доста хладна, траје

дуже од четири месеца. Лето траје мање од 68 дана и са пријатном свежином.

Планинско поднебље захвата углавном делове Луковског краја изнад 1.200 m

н. в. Одликује се дугачким, хладним и снежним зимама и свим условима за

изградњу зимског туристичког центра. У свакој зони, услед деловања

локалних фактора (рељеф, експозиција, нагиб, вегетација, топли извори) може

се издвојити велики број климатских подтипова, па је скоро читава општина

пространа „ваздушна бања“.

Ова поднебља сврставају се у најздравије и најпријатније климате. Посебну

погодност имају када је у питању лечење, опоравак организма и тренирање спортиста.



2.3. Хидрографске туристичке вредности

Терен општине Куршумлије претежно је изграђен од вододржљивих стена па је

отицање воде површинско. Услед повољног геолошког састава и грађе подручје

обилује и изворима. На неким од њих од давнина постоје бање, а данас су уређене за

рекреацију и лечење.

Све воде се сливају у Топлицу. Топлица постаје од неколико речица које теку низ

источне падине Копаоника. Главни изворишни крак назива се Ђерекаруша, која извире

на источној страни Копаоника. Други изворишни крак извире у Великим Ливадама

изнад села Штаве. Она се најпре зове Штавска река и у место Луково састаје се са

малом речицом која се зове Требињска река. Од Лукова до села Мерћеза ова се река

зове Луковска река. Код села Мерћез, Ђерекаруша и Луковска река се састају и чине

Топлицу чија дужина износи 130 km.

Код Куршумлије, прима с десне стране реку Бањску, а 800 m ниже реку Косаницу

која је њена најдужа и највредоноснија притока. Пошто прими реку Бањску у

Куршумлији, воде Топлице су веома загађене, чести су помори риба, док је купање

опасно по здравље.

Природна језера су мала, нека лети пресуше и готово су непозната, а акумулација

код Селове није завршена. Језеро Селова се гради од 1986. године на реци Топлици код

истоименог села, на 17 km од Куршумлије. Ширина бране у темељу је 340 m, при врху

8 m, а дужина у круни 540 m, док је висина бране 71 m. Обалска линија ће бити 26 km,

са много полуострва, ртова и залива. Најдужи залив ће се формирати уз Луковску реку,

затим Топлицу и Ранковицу. Тако ће сликовитост једне од најлепших долина (Горње

Топлице) увећати водена површина и будући објекти са саобраћајницама. Уз

лековитост поднебља, лов, риболов и др., отварају се широке могућности за туристичко

искоришћавање будућег језера и околине.2

2 Маћејка М., Танасковић Р., Општина Куршумлија - туристичка монографија и водич, Куршумлија, 2008, стр.15.



2.3.1. Термоминералне воде

У погледу термоминералних вода, подручје Топлице је веома интересантно, јер

су појаве по квалитету и квантитету веома значајне. Услед повољног геолошког састава

и грађе подручје обилује изворима. По планинама су расути многобројни извори, једни

су хладни, чак и радиоактивни, други су топли и минерални, лековити и

сконцентрисани углавном у подгорини Копаоника, Радана и у Топличкој подгорини.3

Међу евидентираним минералним водама истичу се појаве у Куршумлијској,

Пролом и Луковској Бањи. Свакако да треба споменути и два извора високе

минерализације која се налазе у Ђавољој вароши недалеко од Пролом бање.

Куршумлијска бања - налази се 11 km југозападно од Куршумлије. То је једна

од наших бања са најславнијом прошлошћу, позната по разноврсним, веома лековитим

топлим и минералним водама температуре од 14 до 67°C, посебно по минералном

блату. Лековите воде ове бање су коришћене још у праисторијско доба.

Слика 2. Хотел Жубор у Куршумлијској бањи Извор: www.google.rs/imgres

3 Маћејка, М., и др, Топлички крај мала енциклопедија Топлице, Киз Алтера, Графичко предузеће Слободан Јовић, Београд, 1998, стр.28.



И у српско средњевековно доба овде су постојала купатила и бањско насеље.

Налазећи се у близини бројних рудника, Немањине престонице и седишта Топличке

епископије бања је због изванредне лековитости била на гласу. По разноврсности

термоминералних вода и њиховим балнеолошким особинама, сврстава се у неколико

најцењенијих у Европи. Изградњом Завода за специјализовану рехабилитацију

„Жубор“ (1989), постаје модерна бања. Међутим, од како је 2006. године Завод

„Жубор“ престао са радом Бања је потпуно замрла.

Пролом бања - је најразвијенија и најуређенија бања и представља највећи

туристички центар Топлице. Налази се на крајњем југоистоку Куршумлије од које је

удаљена 23 km. Има више извора термоминералне воде температуре од 26 до 31,5°C.

Лековите воде Пролом бање припадају врло ретким водама високих балнеолошких

вредности. Услед ниске минерализације, високе алкалности, а малог садржаја флуора

ове воде се могу користити за пијење у неограниченим количинама. Проломске воде

пружају могућности за веома широке индикације.

У комбинацији са лековитим блатом, медицинским методама и средствима,

проломске воде користе се за лечење болести бубрега и мокраћних путева, коже, органа

за варење, периферних крвних судова, као и стања после повреде органа за кретање.

Бања је позната не само као лечилиште већ и као место за: рехабилитацију,

рекреацију, одмор и конгресни туризам. Од смештајних капацитета у самој бањи се

налази хотел Радан, као и хотел у приватном власништву и домаћа радиност.

Слика 3. Пролом бања Извор: www.google.rs/imgres



Луковска бања – налази се на источним падинама Копаоника 36 km западно од

Куршумлије, на 681 m надморске висине, што је чини највишом бањом у Србији. Ову

бању карактерише обиље извора минералних вода, нетакнута природа шумовитог

Копаоника и кристално чист ваздух.

Међутим, извори су недовољно истражени, слабо каптирани и готово

неискоришћени. У Горњој Бањи постоје два блатна термална извора, који су

преуређени у отворене базене. Са 37 извора, чија је температура од 22 до 65ºС, и

количином од преко 100 l/s воде, представља најиздашније такво извориште у Србији.

Воде се користе за лечење кожних болести, болести локомоторног апарата и

гинеколошких обољења. У самој бањи постоје 2 хотела.

Слика 4. Извор вреле воде у Луковској бањи

Извор: www.google.rs/imgres

http://www.google.rs/imgres



У Ђавољој вароши се налази група од неколико слабих извора, високе

минерализације и јаке киселости. Једна је Ђавоља вода, хладан и екстремно кисели

извор (pH 1.5) са високом минерализацијом (15 g/l воде), а налази се у Ђавољој јарузи.

Црвено врело је други извор

(pH 3.5), са нижом минерализацијом

(4.372 mg/l воде). Овакве воде су

врло ретке у свету и користе се

у бањском лечењу, јер их народ

сматра изузетно лековитом, али

научници упозоравају да воду са

извора Ђавоља вода не треба пити,

јер није довољно испитана. Слика 5. Извор Црвено врело у Ђавољој вароши

Извор: sr.wikipedia.org/sr/Ђавоља_варош

2.4. Биљни и животињски свет

За вегетациони покривач општине карактеристична је значајна заступљеност

шуме (око 56%) па представљају и туристички ресурс, у чијој структури доминирају

храст, сладун и цер, граб и леска. Шуме пружају могућности за ловни, спортско-

рекреативни (пешачење, трчање), зелени туризам (излете, логоровање) и одмор у

природи (шетње, уживање у природним лепотама).4

Читав крај је посебно богат дивљим воћем (крушке, јабуке, оскоруше, дрењине,

малине, купине, јагоде) од кога се прави квалитетна ракија, јабуково сирће, сок, џем и

сл. На комплексима ливада расте разно лековито биље: камилица, дивља нана, мајчина

душица, жалфија и др.

Читав крај је богат и разноврсном фауном. Како је заступљена бројна дивљач,

где између осталог треба поменути дивљу свињу, зеца, срндаћа, медведа, лисицу и

вука, па самим тим има услова за ловни туризам. А заступљене су и бројне птичије

врсте.

Посебна пажња се мора посветити заштити и очувању животне средине, како би

се сачувала еколошки здрава средина.

4 Маћејка М., Танасковић Р., н.д., стр. 16.

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B8

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%9A%D0%B0



3. ИСТОРИЈА КУРШУМЛИЈЕ

3.1. Праисторија и стари век

Преко територије данашње општине Куршумлија прошли су бројни освајачи још

од праисторијског доба. Сваки од њих је оставио траг на овом тлу и уписао се у

вишевековну историју овог краја, али и утицао на његов даљи развој.

Историјски извори тврде да су у овим крајевима у предримско доба живели

Дардани илирско племе. Сведочанство о њиховом животу у овом крају представљају

две истражене некрополе. На овим просторима су живели и Илири, Трачани и Грци,

касније Келти које су потиснули Римљани. Почетком наше ере Римљани су, полазећи

са југа освојили територију све до Дунава. Овај крај постаје гранична област између две

провинције Далмације и Горње Мезије, па отуда римски назив тадашњем насељу на

месту данашње Куршумлије Ад Финес што значи на крају. Била је у то време једна од

важних станица на познатом римском путу Ниш - Љеш.

Досељавањем Словена и откривањем извора топле минералне воде Луковске,

Куршумлијске и Пролом бање у његовој околини, насеље је у VII веку добило ново име

Топлице. Овај назив је данашња Куршумлија задржала све до почетка стварања државе

Немањића у средњем веку, када је град доживео посебан процват и када добија нов

назив Беле Цркве.

3.2. Средњи век

Наиме, велики српски жупан Стефан Немања је своју историјску мисију почео у

данашњој Куршумлији. Пре него што постаје велики жупан, њему су припадале

области око реке Топлице, Ибра и Расине. Овде је саградио своје прве задужбине,

манастире Св. Богородицу (саграђен 1159. године, у њему се замонашила Немањина

жена Ана као Анастасија) и Св. Николу (грађен од 1165. до 1168. год.). Нов назив је

настао због велелепности грађевина белих кровова (јер су биле покривене оловним.

плочама чије се пресијавање видело надалеко.

Њиховом изградњом почела је велика градитељска епоха, која ће интензивно

трајати све до пропасти српске средњовековне државе. При манастиру Св. Николе

1219. године бива основана и Топличка епархија, која ће ту и остати све до 1690.

године.



У XIII веку Топлица је једна од централних области српске државе, далеко од

државних граница. Наиме, за време владавине наследника Стефана Немање, ова област

више није владарево средиште, тако да је временом постала област другог реда, а на

прво место се уздигао Рас.

3.3. Нови век и модерно доба

Након тога, Топлица добија већи значај у XIV веку, у време навале Турака на

Балканско полуострво. Куршумлија (Беле Цркве) је пала под турску власт 1454. године

од када почиње културно и економски да назадује. По освајању, Турци овај крај

називају Куршумлија заправо Kursunlu - Kilise што је према истраживањима историчара

само превод назива Беле Цркве. У доба Турака ту је било седиште локалне турске

власти и један од највећих манастирских тргова олова и сребра у том делу Балкана. Све

до аустро - турских ратова 1689/90. и 1737/39. године у Куршумлији и околини је

претежно живело хришћанско становништво. Великим сеобама Срба 1690. и 1739.

године Топлицу напушта велики број српског становништва. На место Срба овде се

досељавају Арнаути који ће ту остати до 1878. године.5

У току I српског устанка Куршумлија је од стране устаника нападана четири

пута. Станоје Главаш успева да је ослободи за кратко време 1806. године, али ће

Куршумлија коначно бити ослобођена од Турака тек 1878. године.

По ослобођењу ових крајева од Турака, Арнаути и други муслимански живаљ се

потпуно повлачи а на његово место се досељава српски живаљ. У књизи

„Становништво Топлице“ наводи се да су становници слива реке Косанице и Топлице

(део који пролази кроз територију општине Куршумлија) пореклом из Црне Горе,

Херцеговине, Копаоника, из околине Ужица, из Санџака: Рашке, Новог Пазара, Тутина,

Сјенице, из околине Пећи, и Ибарског Колашина. Треба још напоменути да је

досељавање становништва из Црне Горе 1889. године, извршено по споразуму српске и

црногорске владе због велике суше у Црној Гори која је довела становништво до

сиромаштва и глади.

5 Маћејка, М., и др. н.д. стр. 98.



У Првом светском рату Куршумлија је постала позната по Другом „гвозденом“

пуку и Топличком устанку из 1917. године. Устанак се проширио на целу Топлицу и

део Јужне Србије. На челу устанка су српски официри Коста Војиновић и Коста

Миловановић Пећанац. Око 13.500 устаника, за месец дана колико је трајао устанак

створило је слободну територију у пречнику од 80 km. Иначе Топлички устанак је

једини устанак у поробљеној Европи у то време. У овом рату Куршумлија и околина су

претрпели велике људске и материјалне губитке.6

У Другом светском рату Немци су окупирали Куршумлију 12. априла 1941.

године. Бугари су окупирали град и околину 25. марта 1942. године, све до ослобођења

28. августа 1944. године.

6 Марјановић П., Топлица кроз векове, Скупштина општине, Народни нузеј Топлице, Прокупље, 1999.



4. АНТРОПОГЕНЕ ТУРИСТИЧКЕ ВРЕДНОСТИ

4.1. Културно-историјски споменици

Туристичка понуда Куршумлије обогаћена је споменицима из своје богате

историјске прошлости. Културно-историјски споменици допуњују природне

потенцијале, чиме овај простор постаје атрактивнији за посетиоце. Туристи који долазе

у Куршумлију могу да посете центар града као особиту амбијенталну целину, као и

најважније споменике културе и спомен обележја. Најстарији део града представља

центар Куршумлије са градском парком.

Слика 2. – Парк у центру Куршумлије

(Фото: Савић Р., 2012.)

Слика 6. Споменик Ослободиоцима Куршумлије 1877-1878. године


Споменик Ослободиоцима Куршумлије 1877-1878. године – налази се у

централном делу парка. Подигнут је 1896. године, од прилога грађана и краља

Александра Обреновића. Прво и најстарије обележје ослободилачких покрета у

српско-турском рату. Без сувишно декоративних детаља, грађен од камених блокова.

Запис на њему који је данас скоро не читљив више пута је преправљан од стране

бугарских освајача.



У парку се налази и спомен биста књижевнику Милутину Ускоковићу, родом из

Ужица који је пред повлачење српске војске кроз Албанију преноћио у куршумлијском

хотелу „Европа“ 27. октобра 1915. године. Разочаран стањем у војсци и земљи извршио

је самоубиство бацивши се у набујалу Топлицу. Куршумличани су му подигли спомен -

бисту 1953. године.

Слика 7. Биста књижевникa Милутинa Ускоковића


У парку је 2000. године подигнут споменик жртвама у ратовима 1990-2000. и

НАТО агресији 1999. године, а на мермерној плочи су исписана имена 37 жртава.

Слика 8. Споменик жртвама у ратовима 1990-2000. и НАТО агресији 1999. године




Спомен костурница у Куршумлији - У знак сећања на жртве фашистичког

терора од 1941. до 1945.године, подигнута је спомен – Костурница са именима 145

палих бораца. Подигнута је 1951. године у непосредној близини Цркве Св. Николе у

Куршумлији. Представља је Костурница дужине 5 метара, ширине и висине од три

метра, и споменик чија је висина осам метара а у основи 2 х 2 метара.

У подзиданом делу је улаз у костурницу и ту се налазе посмртни остаци бораца

НОБ-а погинулих у борбама за ослобођење Куршумлије и околине, а смештени су у

лименим касетама.

На посебној плочи исписана су имена бораца из рата од 1990 до 1992. године.

Слика 9. Спомен – Костурница




Споменик Дринки Павловић у Куршумлији - Дринка Павловић (1918 -1943) је

била учитељица, учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Споменик је подигнут 1954. године испред зграде Основне школе која и данас

носи њено име. Представља га фигура жене са аутентичним ликом Дринке Павловић.

Слика 10. Споменик Дринки Павловић


http://sr.wikipedia.org/wiki/1918

http://sr.wikipedia.org/wiki/1943

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B1%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0_%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8_%D1%85%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%98_%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5



5. САКРАЛНИ ОБЈЕКТИ

У Топличком крају се налази велики број сакралних објеката, подизани су у

различитим временима и различитим стиловима, зависно од утицаја – западног или

источног византијског и светогорског. Не само по архитектонским карактеристикама

већ и по изузетно вредном сликарству и предметима које унутар својих зидова чувају,

ове грађевине представљају значајно црквено и културно благо којем треба приступити

са посебним интересовањем.

Доста ових храмова потиче из средњег века и представљају вредан део српске

националне културне и историјске баштине, тиме је њихова туристичка валоризација

основа за просторно планирање. Сама презентација и уређеност су облици туристичког

уобличавања простора на коме се налазе. При формирању туристичке понуде, мора се

водити рачуна да она буде у складу са њиховом осетљивошћу и могућим негативним

утицајем великог броја посетилаца на њихово физичко стање.

У овом јужном делу Србије где се налази Ђавоља варош и надалеко чувене бање

Пролом и Луковска, свакако треба посетити и верске знаменитости овог краја.

Велики српски жупан Стефан Немања је своју историјску мисију управо почео у данашњој Куршумлији, која је била његова прва престоница, и овде саградио своје прве задужбине манастире Светог Николе и Пресвете Богородице које су прави бисери овог краја.

Посебно су занимљиве приче о настанку богомоља и манастира. Читаву ову

област називају КОСАНИЧКОМ СВЕТОМ ГОРОМ.



5.1. Манастир Св. Богородице

На улазу у град, са леве стране, на живописном месту могу се видети остаци прве

задужбине жупана Стефана Немање, манастира Св. Богородице. Саграђен је 1159.

године, и у њему се замонашила Немањина жена Ана као Анастасија.

Ова прва црква, коју је Стефан Немања подигао у Куршумлији нема по М.

Васићу, ни једног узора према којем је подигнута када је реч о начину градње. „А

непознати су нам и доцнији споменици који би, у овом погледу, зависили од Св.

Богородице”, у архитектонском смислу речи.7 Тако да остаје забележена у историји по

својој јединственој аутентичности.

Слика 11. Манастир Св. Богородица


Мада је богородичина црква у Куршумлији данас већим делом разрушена, на

основу остатака се ипак може реконструисати њен првобитан облик. Досадашња

истраживања показала су, као што је већ истакнуто да се црква издваја од осталих

средњовековних грађевина на тлу Србије.

7 Миљковић Д., Распеће вечности, Ниш, Црквена општина Куршумлија, 1998, стр. 29.



Најстарији део цркве зидан је само опеком, док су обновљени делови изведени и

притесаним каменом, уз местимичну употребу камена. Унутрашњост цркве је била

омалтерисана. Богато фрескописана.

Споља је била украшена каменим склуптурама на којима су били приказани

мотиви из природе, о чему данас сведоче два преостала стуба на самом улазу у цркву.

Јужно од цркве налазили су се манастирски конаци, а нешто даље и бунар.

Приликом ископавања и археолошких истраживања у близини цркве, пронађени

су разни предмети: копче, прстенови, минћуше са гроздом или јагодама, предпоставља

се да им старост датира још из IX века. што указује да се код цркве одвијао јак

културни живот.8 Манастир је увршћен у споменике културе од изузетног значаја од

1979.године.

Данас је овај манастир у рушевинама и црква и конаци. Народ овај храм назива

„Петковицa” и још увек се сваке године на Велики петак пред Ускрс, окупи хиљаде

људи из овог краја крај остатака цркве, пали свеће и оставља понуде. Иначе културне

манифестације, црквени сабори и славе прилике су за истицање аутентичности,

народне традиције и стваралаштва. Зaто им треба придавати шири значај од онога који

имају.

У новије време црква је делимично конзервирана и обновљена, и настојање је да

у наредном периоду буде потпуно реконструисана. Недостају информативне табле на

којој би били основни подаци о манастиру, уређени простори у оквиру споменика где

би се туристи могли одморити и уживати у амбијенту. Потребни су паркинзи,

санитарни уређаји, угоститељски објекти и смештајни капацитети.

8 Миљковић Д., н.д., стр. 33.



5.2. Манастир Св. Николе

На брду изнад града, одолевајући зубу времена стоји друга задужбина Стефана

Немање манастир Св. Николе (грађен од 1165. до 1168. године). Њега је Немања

посветио свом сину Сави и то је био мушки манастир. Касније су га дограђивали

Стефан Првовенчани и краљ Милутин.

Слика 12. Манастир Св. Никола


Куршумлијска црква Св. Николе, уочљива по зидовима од опеке и широких

спојница малтера, једноставног је склопа у просторном смислу. Наглашен је њен

средњи део, који носи куполу.

Фасадне површине носе јако истакнут цртеж унутрашње структуре грађевине,

онако како је било уобличено у средњо-византијској архитектури. Архитектонски

склоп грађевине указује на различите епохе зидања.



Први најстарији део је централни простор, зидан искључиво у опеци, затим,

други призидан са западне стране, припрата са двема кулама и најзад, трећи је северна,

вероватно, гробна капелица. Сем тога јасно се диференцира и употреба различитог

материјала, који је условио различиту технику зидања.

Како на спољним тако и на унутрашњим зидовима грађевине сваки други рад

опека био је увучен према језгру зида, а затим покривен, заједно са спојницама,

финијим и постојанијим фасадним малтером.

Прецизност и вештина извођења дозвољава да се сваки ред опека лако прати по

читавом обиму грађевине.

Слика 13. Начин зидања


На први поглед, највећу пажњу привлачи онај најстарији део грађевине са

кубетом. Он се са сигурношћу може усвојити као прототип Немањиних грађевина.

Грађевина је једнобродна, има три поља по дужини с куполом изнад средњег

квадратног поља. Уз средњи део јужне стране изграђена је мала капела с куполом.

Сматра се да је та капела била намењена за гробницу ктитора.

По беспрекорном занату и укупном склопу Св. Никола је најближи архитектури

византијске престонице, па је вероватно и дело престоничких мајстора.



Уз западну страну цркве накнадно је дозидан затворен претпростор, припрата, са

симетрично постављеним кулама на главној фасади. Може се рећи да је манастир био

круна, бисер тих Немањиних задужбина јер ће многе касније задужбине бити грађене

по узору на ову. Касније Немања подиже Студеницу, Хиландар и многе друге.

Манастир је био осликан јер је то била одлика средњовековних цркава, нарочито

оне где су ктитори били владари, али сачувани су само трагови фресака из XIV века.

Фреске се виде до испод саме куполе и то је знак да манастир никад до темеља

није рушен.

И само место на брду, које се види из било ког дела града, није одабрано

случајно. Ту је, показују остаци, раније било римско светилиште, па је Стефан Немања

одабрао да на тим остацима сазида православни храм. Ово је и први немањићки

манастир у коме је организована преписивачка делатност, са писаним типиком

(правило богослужења) и у њему је Сава Немањић благословио првог верника после

добијања самосталности Српске православне цркве 1120. године.

Манастир Св. Николе се од 1979. године налази под заштитом државе као

споменик културе од изузетног значаја.

Радови на откопавању, заштити и уређењу споменика вршени су од 1948. до

2003. године, са прекидима.

Тренутно се изводе радови реконструисања и обнове, у сарадњи општине

Куршумлија, предузећа „Планинка“ и Завода за заштиту споменика. Уз обнову

манастира биће саграђени и дом за калуђере, музеј и конак за туристе. Све ће то

допринети да манастир опет оживи. Иначе треба истаћи да страни и домаћи туристи

који бораве у Ђавољој вароши, Пролом и Луковској бањи организовано у групама

посећују манастир. Тачна евиденција о посети манастира не постоји.



5.3. Црква Св. Тројице

Црква Свете Тројице у центру града сазидана је 1902. године, овде се сматра за

нову. По неким записима, куршумлијске кафеџије су иницирале њену изградњу и

прикупљали средства, како би и центар града имао своје молитвено место.

Разликује се од свих цркава овог краја и то нарочито по својој оријенталној

архитектури и монументалности али и по историјском тренутку када је сазидана

Што се тиче самог стилског, конструктивног и функционалног склопа, како је

зидана у историјском периоду преображаја, сама архитектура је била у превазилажењу

турског утицаја.

Она је из моравске групе цркава, нагиње према типу сажете основе и уписаног

крста, са полукружном и доста назначеном апсидом.9 Зидана је од тврдог материјала,

као једнобродна грађевина.

Слика 14. Црква Св. Тројице у Куршумлији


9 Миљковић Д., н.д., стр. 62.



Године 1938. сазидана је звонара, са леве стране од ње сазидан је парохијски

дом.

Слика 15. Парохијски дом


Дужина цркве са олтаром износи 21 метар, ширине 7 метара. Над кровом цркве

издиже се кубе висине 17 метара са осам прозора.

Дрвени иконостас са орнаментиком цветова, листова и великим сунцокретом

изнад царских двери одваја олтар од наоса. На царским дверима су иконописане

Благовести са додатком четири јеванђелиста. Са десне стране су иконе Исуса Христа,

архиђакона Стефана и Светог Јована. А на левој страни су: Света Богородица,

Арханђел Михајло, Света Тројица.

Ликови светитеља су реалистични, са добрим пропорцијама, благим тоновима

мистичности показују зналачки одабраног аутора, који је познавао православни кодекс

иконописања. У цркви постоји и једно старо јеванђење које је пренето из манастира Св.

Николе, непознате године штампања.



5.4. Црква Св. Врача

На неких 2 km од Куршумлије у селу Горња Микуљана, на благој падини овог

села, сакривена у шумарку, налази се усамљена црква посвећена Св. Врачима. Према

предању Свети Сава је обележио место за зидање цркве тако што је побио један

троугласти камен.

Временом је народ почео да се окупља на ово место, да приноси колач и свећу.

Постављени камен је врло брзо постао чудотворан, а и данас стоји у поду олтара, па су

ово место посветили Св. Врачима – као Божијим лекарима. За време Турака више пута

рушена па је дуго била без крова и зидова. Обновљена је 1930. године.

Слика 16. Црква Светих Врача у Горњој Микуљани


Црква је зидана каменом и опеком са кречним малтером. Спољна фасада је

омалтерисана. Северно од цркве налази се звонара. Унутрашњост цркве није

фрескописана. Престоне иконе су урађене на резбареним рамовима а најзначајније су:

Тајна вечера, Пресвета Богородица, Благовести, Исус Христ...

Мештани долазе овде, једном годишње, махом о сабору 14. јула. У току 2009 и

2010. године црква је поново обновљена и асфалтиран је пут до ње. Иначе треба

напоменути да осим мештана, мало људи зна да ова црква уопште и постоји. Тако да

треба доста урадити када је у питању афирмација ове цркве.



5.5. Црква Лазарица

Још једна црква у куршумлијском крају заслужује истакнуто место. То је

Лазарица, једина црква брвнара. Једна је од осам средњевековних цркава у Србији у

потпуности изграђена у дрвету.

Предање каже да је црква раније била црквиште, пре него што је на ово свето

место свратио Цар Лазар са својом војском да се причести пред Косовску битку.

Слика 17. Црква Лазарица


Оно што је права туристичка атракција јесу и увијена стабла шљива код саме

цркве. По легенди тај део српске војске који је пошао у бој причестио се у овој цркви.

Војници су шест пута обилазили око цркве, молећи се за победу српске војске.

Како су се они окретали, тако су се стабла шљива која су ту била засађена, окретала за

њима и остала тако увијена. Да су се војници вратили са Косова, каже легенда и шљиве

би се вратиле у првобитан положај. Од тог доба, уз цркву је увек шест увијених шљива.

Никада ни више ни мање. Временом се неке од њих осуше, тада изникну нове, али се и

оне на чудан начин спирално увијају у истом смеру.

http://www.kursumlija.org/



5.6. Црква Св. Петке

На самом улазу у Пролом бању код Куршумлије, са десне стране пута, налази се

црква Свете Петке. На обронцима Радан планине, крај Проломске реке, окружена

нетакнутом природом, ова црквица својом лепотом мами погледе мештана и бањских

гостију. Садашње здање је реконструкција оног из периода Немањића, грађено је од

камена и покривено каменим плочама и то од материјала који је пронађен на лицу

места. Пронађене су и плоче којима је био покривен кров првобитног здања из XII века.

Ово здање је у потпуности аутентично, како по форми, тако и по материјалу.

Народ верује да црква Свете Петке чува и штити путнике немернике, а мештани

кажу да се неретко и данас дешавају чудотворна излечења. Црква је отворена за

посетиоце, а већина гостију Пролом бање доживљава је као саставни део терапије, јер

боравак у њеној близини, како тврде, изузетно благотворно делује на нерве и болести

главе.

И ово, као и многа друга здања овог краја, обновила је АД „Планинка“ уз помоћ

добровољних прилога мештана и бањских гостију.

Слика 18. Црква Св. Петке




5.7. Црква Св. Мине

Интересантно је поменути и цркву светог Мине у Штави код Луковске бање.

Изграђена је у XIV веку. У народу је позната као Мрксина црква. По народном

веровању, преци садашњих становника при досељавању пренели су славу Св. Мину и

саградили цркву за време владавине краља Милутина. У свом првом налету после

Косовске битке Турци су порушили ову цркву, потом је обновљена, али Турци су је

поново порушили.

Црква је сачувана у облику како је и подигнута - једнобродна грађевина која је

готово један метар укопана у земљу. Занимљиво је да је црква зидана тако, да може да

послужи и у одбрамбене сврхе. Треба рећи да је Црква светог Мине једина црква у

куршумлијској области где је фреско - сликарство готово потпуно сачувано.

Унутрашњост цркве била је у целини живописна, али су поједини делови или

цели живописи страдали. Фреске су исликане постојаним бојама у византијском стилу.

На основу сачуваних слика може се закључити да је осликавање веома зналачки

осмишљено.

Слика 19. Црква Св. Мине




Највећу културну и туристичку вредност ове цркве управо представља

релативно добро очувано сликарство. Као културно добро од великог значаја црква је

стављена под заштиту државе 1949. год. Штавска црква је занимљива за уметнике и

туристе.

5.8. Црква Св. Ђорђа

Црква Св. Ђорђа постојала је у центру Луковске бање. По предању потиче

из доба Немањића, а порушили су је Турци. Око црквишта, које је уништено при

изградњи пута, окупљао се народ на Ђурђевдан.

Слика 20. Црква Св. Ђорђа


Црква је изграђена на другој локацији код Ненадовог Камена, на 975 метара

надморске висине, изнад центра бање. Положај новог храма, изузетно је

атрактиван па представља изванредан видиковац у односу на бању и ближу

околину. По положају се може поредити са манастирским комплексом Метеори у

Грчкој. Поред културне и историјске вредности, обилазак ове цркве има и

природни и здравствени значај - сви који до ње дођу сведоче о томе да се после

тога осећају знатно боље, не само духовно, већ и физички.



6. ПРОФАНИ ОБЈЕКТИ

Археолошко благо овог краја је огромно и још увек прилично непознато.

Околина Куршумлије је била насељена још у праисторијско доба, то је потврђено

разним археолошким истраживањима.

То потврђују остаци некадашњих култура, пронађени на локалитетима у Бацу,

Плочнику (остаци материјалне културе из доба неолита), Вичи (из неолита и бронзаног

доба). Ова насеља припадају старчевачкој културној групи, названој тако по главном

археолошком налазишту у Старчеву, код Панчева, и винчанској групи, која је своје име

добила по најзначајнијем археолошком налазишту у Винчи, код Београда.10

Археолошка налазишта у околини Куршумлије из римског и византијског доба

су: римске терме у Бацу из III века; предмети, опеке и новац нађени у Куршумлијској

бањи као и надгробни споменик који је подигла једна свештеничка породица из Рима

богињи Нимфи, заштитници лековитих вода у знак захвалности за излечење у овој

бањи, остаци водовода у Куршумлијској и Луковској бањи, римска и грчка гробља у

околини Пролом бање и др.

Посебно треба истаћи археолошко налазиште Плочник, базилику из

рановизантијског периода, као и остатке градова Проклете Јерине и локалитета Иван

Кула. На овим просторима је и село Трпезе у коме је према легенди одржана Кнежева

вечера. О њима ће у наставку бити више речи.

10 Станојевић М., Туристичке вредности Топличког краја, Економика, Ниш, 2001, стр. 85.



6.1. Археолошко налазиште Плочник

У Плочнику је откривено насеље из III миленијума пре нове ере. Плочник је

археолошки локалитет винчанске културе у истоименом селу, крај обале реке Топлице,

недалеко од Куршумлије. Археолошко налазиште је заузимало површину од 120

хектара. У склопу налазишта Плочник је пронађено доста керамичких посуда, али и

предмета и оруђа израђених од камена и бакра.

Слика 21. Пронађени предмети у археолошком налазишту Плочник

Извор: sr.wikipedia.org/sr/Плочник_(археолошки_локалитет)

Неолитско насеље је случајно открио 1927. године Миодраг Грбић, тадашњи

кустос Народног Музеја у Београду, који је вршио археолошка истраживања на траси

пруге Прокупље - Куршумлија, у тадашњој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца,

приликом градње железничке пруге из Ниша према јужној покрајини Косову. Плочник

су активно проучавали са великом пажњом од 1996. године српски и међународни

стручњаци. 11

На налазишту Плочник пронађени су бакарно сечиво и камена секира, по којима

се процењује да су стари 7.500 година, што потврђује чињеницу да је Плочник прво

место у коме су произвођени метално оруђе и алатке у праисторији. Открића из прве

деценије XXI века указују да је реч о најстаријем металуршком центру на свету.

Сам локалитет Плочник је значајан и по пронађеним остацима керамике и

примерцима фигуралне пластике.

11 Маћејка М., и др., н.д., стр. 77.



Почетком септембра 2009. године је започета изградња реконструкције

неолитског села, а у туристичком предузећу „Планинка“ у Куршумлији кажу да постоје

идеје да се локалитет туристичким возом повеже са Прокупљем, Куршумлијом и

Ђавољом вароши. Недавно је завршена изградња реконструкције неолитског села, са

пет неолитских кућа од аутентичног материјала - дрвета и блата, које успешно

представљају начин живота неолита.

Слика 22. Једна од реконструисаних кућа

Извор: www.google.rs/images

Ипак, да би се куће приказале посетиоцима у правом сјају и да би осликале

период који представљају, остало је да се попуне инвентаром, да се поставе путокази и

уреди простор између њих.

Куће ће бити уређене тако да представљају живот људи из тог времена, а део

инвентара у кућама заправо ће и бити из тог периода. У питању су предмети пронађени

на околном археолошком налазишту.

Иначе и до сада је владало велико интересовање за обилазак ових необичних

јединствених кућа, не само на овом подручју већ и читавој земљи. Наиме, тако уређен

локалитет ће представљати афирмацију културног туризма овог краја.

http://www.google.rs/images



6.2. Вича каптажа минералне воде

Недалеко одавде, код села Виче, откривени су остаци праисторијске бање такође

из III миленијума пре нове ере, за коју се сматра да је најстарија бања у свету. После

овог открића 1928. године овде се експлоатише код нас и у свету позната минерална

вода „Милан Топлица“.12

6.3. Римске терме у Бацу

Римске терме (II – III в.) откривене приликом изградње пута од Ниша према

Куршумлији, 1967. Истраживачко конзерваторски радови обављени 1968. и 1969.

Добро очуване терме са озиданим кадама за хладну и топлу воду, са великим холом у

којем се одвијао друштвени живот, постојале су у оквиру веће Villae rusticate (пољског

имања неког од велепоседника) која је још увек под земљом, данас испод моста на путу

Прокупље - Куршумлија.13

6.4. Базилика из рановизантијског периода

На ушћу Косанице у Топлицу, испод виса Марина кула налазе се остаци

базилике из рановизантијског периода (VI – VII век). Објекат има велики значај за

проучавање традиције и континуитета византијског и средњевековног градитељства.

По својој прилици црква је рано порушена и то од стране Словена доселивши се

у ове крајеве срединим VI и почетком VII века.

Извршено је археолошко истраживање и извршена конзервација темеља у

висини од 1,5 m. Црква је зидана каменoм са кречним малтером.

12 Маћејка М., и др., н.д., стр. 78. 13 Маћејка М., и др., н.д., стр. 79.



Базилика је у народу позната као „Маркова црква“. Овде се на „Марков дан“ 8.

маја и о другим празницима окупља народ. Ово утврђење - град је касније названо

Марина кула.

Слика 23. Римска базилика


Простире се у дужини од 23 метара а ширина са бочном средином износи

11,50 метара. Ова црква је, својевремено имала паперту у дужини од 6 m, средњи део

храма од 14 m и олтарски део од 3 m. Ширина централног брода је износила 7,50 m а у

целој дужини цркве, са северне и јужне стране били су дуги параклиси са по четири

одељења налик на ћелије.14

Постоје остаци подграђа које није истражено, ни заштићено, тако да је потребно

исто извршити, неке објекте доградити до уобичајеног нивоа и презентирати

туристима.

14 Миљковић Д.,н.д., стр. 81.



6.5. Градови „Проклете Јерине“

Посебно су интересантни тзв. „Градови проклeте Јерине“. Наиме, у неколико забитих планинских села Куршумлије, на источним падинама Копаоника, налазе се трагови древних грађевина у рушевинама. Зидане су каменим блоковима а величина темеља указује да је реч о веома импозантним здањима.

У народу влада веровање да су то рушевине градова проклете Јерине, односно

Ирине, жене деспота Ђурђа Бранковића која је широм наше земље зидала градове.

Рушевине су уствари представљале заштитне објекте трговачких каравана који су овде

пролазили познатим Дубровачким путем ка Цариграду.

На том путу постојале су станице (факторије) за одмор и преноћиште. То

потврђују бројна археолошка истраживања, приликом којих су откривени надгробни

споменици – крај путаши, највероватније подигнути трговцима страдалим од

разбојника.



6.6. Локалитет Иван Кула

После распада српске царевине, Куршумлија је припала областима Кнеза Лазара

Хребељановића. Према легенди и народној песми, у Косаници је живео јунак косовске

битке Косанчић Иван. Остаци његове „бијеле куле“ вековима одолевају времену а

насељено место поред куле носи назив Иван Кула.

Слика 24. Иван Кула


Остаци средњовековног утврђења и данас се налазе у истоименом селу на 33 km

југоисточно од Куршумлије. Иванова Кула је саграђена на врху вулканске купе.

Очувана до висине од 14 метара, основе правоугаоника, стоји на римским темељима,

дебели зидови су од грубо сечених блокова пешчара ојачани опеком и малтером. На

северној страни постоји нека средњевековна грађевина разорена до темеља, а на јужној

страни су остаци млађих грађевина. Ова зараван са свих страна данас је изванредан

видиковац. Сам локалитет још увек није довољно истражен.




6.7. Трпезе (локалитет праведни гроб)

Трпезе је насеље у јужном делу oпштине Куршумлија. Према предању насеље је

добило име по Кнежевој вечери – последњој трпези војске Кнеза Лазара пред Косовску

битку 1389. године.

Међутим, пре расељавања с ових простора сеоски домаћини су за прославе

цркава и манастира износили испред богомоље своје „трпезе“ и заједнички обедовали

уз одређене ритуале. Ово насеље је имало велики значај у средњем веку, што указују

остаци три манастира и пут који води према Косову. Тим путем се кретао део српске

војске 1389.године из Прокупља преко Трпеза на Косово. У засеоцима постоје остаци

цркава, као и остаци још неких грађевина.

У насељу постоји локалитет под називом „Праведни гроб“. Легенда каже да је на

том месту Милош Обилић погубио Војводу Вула, зато што није желео да обмане Кнеза

Лазара колико је јака турска војска.

Друго предање каже да је слуга Косанчић Ивана, Милутин посматрао турску

војску и вративши се у Трпезе пренео вест о њиховој јачини. Да се не би стварала

паника у српској војсци, Милан Топлица му је одрубио главу, а место је добило име

„Праведни гроб“, јер је слуга погинуо „на правди Бога“.

Слика 25. Праведни гроб

Извор: www.google.rs/images

http://www.google.rs/images



7. ТУРИСТИЧКЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ

Туризму се генерално придаје све већи значај, али и очекивања туриста су све

већа, као и њихова жеља за специфичним доживљајима. Управо ту се огледа посебна

улога манифестација у савременом туризму. Манифестације су истовремено

нераскидиви део традиције нашег народа, али и моћно средство да се заинтересују

туристи за посету организованим догађајима. Неке од важнијих које се одржавају у Куршумлији и које треба истаћи јесу

интернационална фото колонија Ђавоља варош и Ликовна колонија Беле цркве,

радничке спортске игре у фудбалу, гусларско вече, хајка на вука као и вашари и

народни сабори.

Интернационална фото колонија Ђавоља варош - Колонија се организује у

циљу промоције туризма у овом крају. Одржава се од 1977. године и то половином

октобра. Поред ликовних уметника из наше земље, учесници десетодневне ликовне

колоније у Ђавољој Вароши су и сликари из иностранства.

Инспирацију за стваралаштво

учесници проналазе у самом аутентичном

амбијенту Ђавоље вароши, а сваке године

настану врхунска остварења. Уметничке

фотографије, настале у овој колонији,

излагане су у многим земљама света попут

Русије, САД, Француске, Бугарске,

Немачке и другим земљама.

Слика 26. Осликавање Ђавоље вароши на лицу места

Извор:www.google.rs/imgres

Ликовна колонија Беле цркве – ова међународна манифестација је основана

1995. године. Одржава се крајем маја и почетком јуна и траје седам дана.

Сваке године окупи око десетак учесника из разних крајева, који стварају

врхунска дела. Приоритет имају академски сликари који осликавају све културно-

историјске објекте и туристичке потенцијале. Организатор ове манифестације је

Туристичка Организација Куршумлија.



Радничке спортске игре у фудбалу - турнир у малом фудбалу у оквиру

Радничких спортских игара окупља више екипа из земље, а само такмичење одржава се

традиционално сваке године, на терену средње школе. Ове игре окупе велики број

навијача.

Гусларско вече – вече уз гусле и епску поезију редовно се одржава у граду још

од краја 70 – тих година. Учествују еминентни гуслари из целе земље. Посетиоци овог

културног догађаја имају ретку прилику да у више часовном програму уживају у

квалитетном звуку древног гудачког музичког инстумента.

Хајка на вука – Ова манифестација је постала традиционална и одржава се сваке

године фебруара месеца. Манифестација окупља ловце из свих крајева наше земље и из

иностранства. После хајке се организује свечана вечера уз песму, дружење и склапање

пријатељства.

Вашари - Традиционално сваке године се у пролеће 8. маја на Марков дан и у

јесен 27. септембра на Крстовдан, одржавају вашари у Куршумлији. Вашар је место где

се купује и тргује, а деци нуди забава у луна парку. Трговци се труде да обезбеде све.

Забава за децу и омладину је у луна парку код аутобуске станице, који је обично

постављен неколико дана унапред. Ту су формуле, рингишпили са аутићима за

најмлађе, мали и велики рингишпил као и балерина.

Народни сабори - Најпознатији, а самим тим и највећи сабори одржавају се о

великим празницима – благданима: Васкрс, Ђурђевдан, Петровдан, Илиндан... Прате их

изложбе народних рукотворина, традиционалних јела и самоуких уметника сликара,

вајара и песника. Те народне свечаности имају заједничка обележја: колективни обред,

народно весеље, разговоре и договоре међу људима. Сабори су до данашњих дана

сачували улогу националног објединитеља, а првасходно треба да допринесу очувању

културне баштине.



8. МАТЕРИЈАЛНА БАЗА РАЗВОЈА ТУРИЗМА

8.1. Смештајни објекти

У туризму општине Куршумлије доминирају три бањска места (Куршумлијска,

Луковска, Пролом) у којима се налази 99% смештајних капацитета (лежаја) и реализује

више од 99% укупног туристичког промета (ноћења).

На целом подручју Топлице у дужем периоду егзистира само једно

специјализовано туристичко –угоститељско предузеће „Планинка“ из Куршумлије које

је носилац привредног и туристичког развоја Топличког краја.

Од оснивања 1964. године туристичко предузеће „Планинка“ из Куршумлије

константно се представља низом акција на развијању туризма у Топличком крају. У

првим деценијама улагана су знатна средства у туристичке капацитете Пролом бање,

Луковске бање, Куршумлијске бање, до 1984. године и Рудара.15

А.Д. „Планинка“ у Пролом бањи поседује 5,06 ha земљишта и право на

експлоатацију извора термалних вода са две економске јединице: Природно лечилиште

„Пролом бања“, које у свом саставу има хотел „Радан“ са два депаданса, објекте за

рекреацију и рехабилитацију, малопродајни објекат, погон за производњу „Пролом

пива“ капацитета 180.000 литара годишње (за сопствене потребе) и фабрику за

производњу и пуњење „Пролом воде“ која тренутно располаже са капацитетом од

50.000.000 јединица годишње.16

„Планинка“ је у Луковској бањи 1999. године подигла хотел „Копаоник“ са 52

собе и 120 лежаја, а 2003. године преуређен је део фабрике тепиха у депаданс

„Младост“ са 21 собом и 80 лежаја. Од средине 2008. године „Младост“ са дограђеним

и модернизованим делом се назива хотел „Јелак“ са 81 собом и 208 лежаја. У бањи

изнад виса Ненадов Камен „Планинка“ је била ктитор у цркви Светог Георгија 2003.

године.

15 Бојовић Г., Копаоник и бање у подгорини - туристичка монографија, Српско географско друштво, Београд, 2012, стр.203 16 Маћејка М., Танасковић Р., н.д. стр. 54.



Од осталих смештајних објеката ван бања треба издвојити мотеле: Стару Врбу,

Радо и Рударе.

Мотел „Стара врба“ налази се поред

магистралног пута Ниш – Приштина, у

свом саставу има 50 лежајева у

двокреветним собама и два апартмана, две

сале са укупно 120 места, терасом са 60

места и етно баштом са 70 места. Сама

локација мотела је погодна за

организовање разних свечаности јер се

мотел налази у потпуној тишини и на

чистом ваздуху. Слика 27. Мотел „Стара врба“


Мотел „Радо“ налази се на Топличкој магистрали, удаљен 4 km од Куршумлије.

Капацитета 13 соба и 19 лежаја као и 220 седишта у ресторану. Пријатно свратиште за

туристе и друге путнике.

Мотел „Рударе“ у Рударима, друге је категорије и располаже са 60 лежаја у 30

соба и рестораном од 268 седећих места. Мотел ради непрекидно 24 часа и пружа

повољне услове за одмор путника и возача, мањих туристичких група, спортских екипа

и пословних људи.



8.2. Угоститељски објекти

Кад су у питању угоститељски објекти

треба истаћи неколико најзначајнијих.

• Ресторан (раније хотел) „Европа“ у

Куршумлији, је најстарији објекат те врсте у

Топличком крају, налази се у центру града.

Отворен је 1892. године и до затварања 2007.

године више пута је мењао намену. Слика 16. – Рестора

Слика 28. Ресторан „Европа“


Представља најрепрезентативнији угоститељски објекат у граду, са најдужом

традицијом и особитом архитектуром. Веома је важно овај објекат заштитити и вратити

му некадашње функције.

• Ресторан „Самоково“ је изграђен на

брду Самоково, изнад центра Куршумлије.

Посебно атрактиван, јер само место његове

изградње представља изванредан видиковац

са кога се пружа поглед на целу

куршумлијску општину. Сам ресторан је

веома занимљиве архитектуре у целини

изграђен од дрвета. Располаже са 200

седишта, од чега 80 на тераси, као и са две

камп кућице и четири лежаја. Слика 29. Ресторан „Самоково“

www.kursumlija.org

• Крчма Вожд“ ради од 1978. године и једна је од најстаријих у Куршумлији.

Препознатљива је по изузетно доброј храни, љубазном особљу и приступачним ценама.

Располаже са 60 места.

• Посебно треба поменути крчму и рибњак „Божији рај“ са калифорнијском пастрмком

недалеко од Пролом бање. Ова крчма је заиста нешто посебно. Смештена у веома

пријатном амбијенту, у нетакнутој природи. У приватном је власништву породице

Симовић, отворенa 2003. године.



9. ПОСТОЈЕЋЕ И МОГУЋЕ ВРСТЕ ТУРИЗМА

Општина Куршумлија располаже бројним природним ресурсима за развој и

интензивирање различитих видова туризма, који су недовољно валоризовани и

искоришћени. Туристичка вредност подручја састоји се у разноврсности мотива који

могу привући посетиоце. Најзначајнији туристички потенцијал Куршумлијског краја

представљају три бање: Пролом, Луковска и Куршумлијска са изузетним вредностима

термоминералних вода, повољним климатским условима и очуваном животном

средином. Туристичку понуду употпуњује Ђавоља варош, посебна природна реткост-

права атракција за туристе, не само у нашој земљи него и у свету.

9.1. Стационирани облици туризма

Од стационираних облика туризма најзаступљенији су бањскo-лечилишни

туризам, а велики потенцијал може имати и развој туризма на селу.

Развој бањско-лечилишног туризма условило је пре свега богатство овог краја

термоминералним водама. Пролом бања се афирмисала када је овај вид туризма у

питању, а за то има и добру основу која се огледа у лековитим термоминералним

изворима, као и инфраструктурној опремљености смештајних капацитета. Тренутно је

најразвијенија и најуређенија бања туристичког центра Топлице. Пролом Бања са

ближом околином исто тако пружа изванредне могућности за одмор и разне врсте

рекреације. Основне школе доводе ученике нижих разреда на рекреативну наставу,

нарочито у јесењим и пролећним месецима. Проучене су, трасиране, картиране и на

терену обележене (одређеним знацима, у разним бојама) „стазе здравља“.

Што се тиче Луковске бање последњих година је доста учињено у погледу

уређења ове бање – овде су туристичке вредности биле полазна основа која је

допринела њеном веома приметном и брзом развоју. Успешно комбинујући лоцирање

смештајно–угоститељских објеката, са истицањем рељефа, климе и нарочито 37

термалних извора са преко 100 l/s воде, учинили су да ова бања, буде позната широј

туристичкој клијентели.



Када је у питању Куршумлијска бања, која је једна од наших најстаријих бања,

нажалост није искористила све своје могућности и потенцијале да се развије у најјаче

бањско лечилиште читаве регије.

Наиме, лековите воде Куршумлијске бање коришћене су још за време Римљана,

али тек са изградњом Завода за специјализовану рехабилитацију „Жубор“ (1989),

постаје модерна бања. Међутим низ неповољних околности довео је до тога да 2006.

године престане са радом завод „Жубор“ и од тада је бања потпуно замрла.

Туризам на селу – богатство, очуваност и атрактивност природних мотивских

вредности, као и велики број традиционалних пољопривредних домаћинстава, пружа

овом крају велике могућности за развој ове врсте туризма. Најзначајније

карактеристике које иду томе у прилог јесу и мирна средина, одсутност буке, очувана

околина, комуникација с домаћинима, домаћа храна.

Сам боравак туриста може бити обогаћен укључивањем у обављање различитих

послова као што су: бербе воћа, жетве, справљање ракије, упознавањем са традицијим и

народним обичајима овог краја. Посебно интересантне могу бити прославе слава, са

славским обичајима испијања здравица из великих чаша. Наиме, у овом крају постоји

специфичан начин испијања редних здравица какав у другим крајевима код српског

народа не постоји. Наиме, у овом се крају испијају по десет и више редних здравица из

велике (винске) чаше у којoj се служи мека ракија.

Треба истаћи да постоје подједнаки услови када је у питању развој и здравствено

– рекреативног, гастрономског и етно туризма на селу. Посебно треба развијати сеоски

туризам у овом крају јер, последњих година веома негативан тренд је велико

исељавање становништва углавном из економскох разлога, тако да су неопходни разни

пројекти ревитализације и оживљавања живота на селу.



9.2. Облици туризма са краћим задржавањем

На овом подручју има услова да се развију неколико комплементарних грана

туризма. Међу њима се својим могућностима истичу: излетничко-екскурзиони,

спортски и рекреативни, верски, културни, ловни, манифестациони, док географско-

саобраћајни положај и садржајности туристичких вредности Топличког краја, отвара

перспективе и за транзитни туризам.

Излетничко-екскурзиони туризам карактерише добра организованост и близина

атрактивних локалитета који представљају и најатрактивније вредности овог краја.

Посматрано у целини, до сада је доста уложено на опремање излетничких места и

локалитета, као и на пропагирање излетничког туризма Посебно треба истаћи

манастире Св. Николе и Св. Богородице у самом граду. Веома атрактивно је и

Самоково – које је најближе градско излетиште Куршумличана, удаљено 1,5 km,

односно 40 минута умереног хода од центра. Затим до Костурнице, Боровњака,

Куршумлијске и Пролом бање.

Изван града, најпосећенија је Ђавоља варош и преузима примат у броју посета

над свим другим и околним туристичким вредностима. Поготову из Пролом бање

десетокилометарском „Стазом здравља“.

„Стазе здравља“, њих седам, су добро осмишљени излети за све госте Пролом

бање, који се поред шетње живописним шумским пределима упознају са околином и

културно - историјским споменицима овога краја. По жељи, туристи могу посетити и

производне програме а.д. „Планинка“ односно фабрику „Пролом вода“.17

У Луковској бањи обележене „Стазе здравља“ претежно воде мање прометним

асфалтним путевима и делом макадамским путевима, кроз природу и поред културно -

историјских знаменитости. Погодне су за шетњу, трчање, а поједине и за вожњу

бицикла. Стазе су различите дужине и тежине, па су и обележене према степену

тежине. Такође поседује иделане услове за боравак предшколске и школске деце и

извођење рекреативне наставе.

17 Бојовић Г., Копаоник и бање у подгорини - туристичка монографија, Српско географско друштво, Београд, 2012, стр. 214.



Наиме, потпуно незагађена природа источних падина Копаоника, надморска

висина која стимулише имунитет, могућност проучавања биљног и животињског света,

организовање излета и обилазака културно - историјских знаменитости.18

Како се у самом граду тако и у ближој и даљој околини налази доста сакралних

објеката све то пружа могућност развоја верског туризма. Наиме, бројни туристи

посећују ове верске објекте. Неке од већ поменутих су на тако занимљивим местима и

толико су префињено обликоване, да посетиоцима застаје дах.

Никако се не сме запоставити и развој културног туризма, с обзиром да је

центар града као амбијентална целина јако интересантна за разгледање, посету и

боравак, како домаћих тако и иностраних туриста. Задржавање туриста зависи

првенствено од платежне могућности, слободног времена којим посетиоци располажу

као и врсте туристичког боравка.

Ослоњена на планине, од којих се Копаоник већ потврдио као туристички

центар, док остале планине богате шумама и услед великог богатства дивљачи које

поседују дају могућност даљег развоја ловног туризма. Околност да је висински део

подручја права, још увек нетакнута, природна оаза са чистим ваздухом и незагађеним

водама и тлом, уз то приступачна, јер је на домаку важних саобраћајница, чини туризам

једном од непосредних шанси убрзаног развоја подручја.

Манифестациони туризам има велику улогу у креирању туристичке понуде,

тако да у наредном периоду треба да буде још више организованих културних догађаја.

18 http://www.lukovskabanja.com/rekreacija.php

http://www.lukovskabanja.com/rekreacija.php



10. SWOT АНАЛИЗА ОПШТИНЕ КУРШУМЛИJE

Разни спољни фактори утичу на пословање, поготово када је у питању развој

туризма. Како успех зависи од много чинилаца, на неке од њих можемо да утичемо, а

на неке не. Међутим, једна од великих, ако не и највећа предност је познавање

могућности. Ако знамо колико можемо и колико смо спремни и докле можемо да

идемо, имамо предност на пословном плану. Са друге стране, знати предности и мане

може да буде есенцијално за успех. Зато је јако важно урадити SWOT анализу.

Табела 1. SWOT АНАЛИЗА ОПШТИНЕ КУРШУМЛИJE

Снаге Слабости Пoвoљaн гeoстрaтeшки пoлoжaj Нaслaњa сe нa плaнинe Кoпaoник и Рaдaн Нa тeритoриjи oпштинe пoстoje: три бaњe (Прoлoм, Лукoвскa и

Куршумлиjскa) три рeкe (Кoсaницa, Toплицa, Бaњскa) прирoдни фeнoмeн „Ђaвoљa вaрoш“ Бoгaтo културнo - истoриjскo нaслeђe

(задужбине Немањића манастири Св. Николе и Св. Богородице из XII века, као и бројни сакрални објекти)

Нeoлитскo нaсeљe Плoчник Велике површине еколошки очуваног

земљишта Здрaвa хрaнa и бoгaтa трaдициja Вeлики пoтeнциjaли зa рaзвoj верског и

културног туризма Вeлики пoтeнциjaли зa рaзвoj лoвнoг и

рибoлoвнoг туризмa Пoтeнциjaли зa рaзвoj jeзeрскoг туризмa

(Сeлoвa) Вeлики пoтeнциjaли зa рaзвoj скиjaшкoг

туризмa (Луковска бања)

Куршумлиjскa бaњa вeћ гoдинaмa нe

функциoнишe Лоша путнa инфрaструктурa Нeсрeђeн цeнтaр грaдa – нeприлaгoђeн

пoсeтaмa туристa Нeсрeђeни спoмeници културe Нeдoвoљнo квaлитeтних смeштajних

кaпaцитeтa (пoгoтoвo у привaтнoм смeштajу) Лоша комунална опремљеност Нeдoстaтaк културних дeшaвaњa Неадекватна и неефикасна заштита и уређење

туристичких простора (и са акспекта заштите животне средине

Недовољно развијена еколошка свест и туристичка култура домицилног становништва

Недовољна сaрaдњa измeђу Плaнинкe (нoсиoцa рaзвoja туризмa у Toпличкoм oкругу) и TО Куршумлиja

Лoшa сaрaдњa сa Зaвoдoм зa зaштиту спoмeникa

Лoшa сaрaдњa сa TОС и TO других грaдoвa У бaњaмa имa мнoгo бeспрaвнo сaгрaђeних

oбjeкатa, ниje рeгулисaнa кaнaлизaциja и тeкућa вoдa

Нeпoстojaњe прoмoтивнe стрaтeгиje



На основу извршене SWOT анализе треба између осталог издвојити следеће:

Основни проблем је постојање само једног предузећа које је носилац развоја туризма, тако да постоји недостатак сарадње на многим нивоима.

Неопходне су финансије да би могли да се предузму важни и приоритетни задаци. Неки су већ у току, када је у питању обнова манастира Св. Николе, али то је само један од започетих пројеката, још много је потребно учинити у будућем периоду.

Посебан приоритет мора бити активирање Куршумлијске бање.

У наредном переиоду посебну пажњу треба посветити изградњи одређених смештајних објеката у самом граду. С обзиром да је материјална база града незадовољавајућа, а томе у прилог је чињеница о постојању свега неколико мотела.

Већа активност маркетинг службе када је у питању промоција града, јер се мора имати у виду да је последњих година остварен скроман инострани туристички промет и евидентиран маргиналан број иностраних туриста и то пре свега у бањама, док се број туриста који су посетили град не евидентира.

Многобројни манастири и цркве представљају центре духовности. Ове вредности се могу посматрати као комплементарне у односу на шире подручје. Захваљујући њима могуће је развијати културни и манифестациони туризам.

Неопходност афирмације цркава Куршумлијског краја, као и организовано довођење иностраних туристичких група до манастира.

У том смислу морају се појачати сви видови туристичке пропаганде, који би афирмисали вредности, а што би довело до потпунијег туристичког развоја који би дао профитабилне економске резултате.

Могућности Претње Боља сарадња са надлежним министарствима Сарадња са околним и другим општинама Донације и спонзорства Боља туристичка пропаганда Пoкрeнути Куршумлиjску Бaњу Едукoвaти кaдрoвe зa туризaм У сaрaдњи сa oпштинoм Прoкупљe зaвршити зaпoчeти прojeкaт Плoчник и вeзaти гa зa Куршумлиjу

Близина административне границе Нестабилна политичка ситуација Лоша регионална путна мрежа Велика миграција становништва



Животна средина на територији општине је релативно очувана. Међутим, због нерешености комуналних проблема који се односе на проблем одлагања чврстог комуналног отпада на неадекватан простор (сметлиште на обалама реке Топлице), нерешено питање пречишћавања отпадних комуналних вода, као и неадекватна и застарела водоводна мрежа указују да постоји латентна опасност да ова средина врло лако пређе у средину са одређеним степеном угрожености по квалитет живота, а самим тим и здравље људи.

С обзиром да се ради о еколошки чистом простору, као пратећи садржаји намећу се: производња еколошки здраве хране, сакупљање и дистрибуција лековитог биља као и израда туристичких сувенира са мотивима из овог краја.

Неопходно је улагати у туристичке кадрове, водичку службу, сигнализацију ка туристичким дестинацијама као и презентације читаве туристичке понуде путем каталога, мапа, CD-а, сајт презентација, као и учешће на сајмовима туризма.



З А К Љ У Ч А К

Сакрални и профани споменици представљају прворазредну туристичку

вредност Куршумлије. Истраживања археолошких налазишта, средњовековних

сакралних објеката, становништва и насеља, указују на значајне атрибуте туристичке

привлачности овог краја.

Цео куршумлијски крај је обележен споменичким здањима из скоро свих

периода историје, и имају велику историјску и културну вредност. Посебно треба

истаћи три значајна храма која су под заштитом државе као културна добра од

изузетног значаја - Цркве Светог Николе и Свете Богородице у Куршумлији и Црква

Светог Мине у Штави.

С тим у вези треба и надаље наставити са конзервирањем и рестаураторским

радовима над оштећеним културно-историјским објектима и споменицима, јер једино

на тај начин могу да сачувају своју културно уметничку вредност.

Изградњом саобраћајница, већег броја смештајно-угоститељских објеката као и

бољом туристичком пропагандом, културно-историјски објекти и споменици

Куршумлије биће више посећивани, а самим тим и туристичка вредност биће им већа.

Све ово захтева огромна материјална улагања.

Предузеће „Планинка“ је за сада једини носилац туристичког и привредног

развоја, тако да је неопходна активност и општине и државе.

У свему томе неопходна је помоћ Републике која би улагањем у развој туризма

допринела бољем искоришћавању туристичког потенцијала овог краја.



Л И Т Е Р А Т У Р А

1. Бојовић Г., Копаоник и бање у подгорини - туристичка монографија, Српско географско друштво, Београд, 2012

2. Група аутора, Споменичко наслеђе Србије, Републички завод за заштиту споменика културе, Београд, 1998

3. Јовичић Ж., Јовичић Д., Ивановић В., Основе туризма- интегрално феноменолошки приступ, уристичка штампа, Плана турс, Београд, 2005

4. Јовичић Д., Национална туристичка географија, ПМФ, Ниш, 2009

5. Јовичић Д., Туристичка географија Србије, Географски факултет , Београд, 2009

6. Кривец И., Блага Србије- путописни записи, Чигоја штампа, Београд, 2000

7. Кузмановић-Цветковић Ј., Прокупље, град св. Прокопија, Прокупље, 1998

8. Маћејка М., и др., Топлички крај мала енциклопедија Топлице, Алтера, Графичко предузеће Слободан Јовић, Београд, 1998

9. Маћејка М., Клима и њен здравствени значај у бањама Србије, Српско географско друштво, Београд, 2003

10. Маћејка М., Танасковић Р., Општина Куршумлија - туристичка монографија и водич, Куршумлија, 2008

11. Максимовић Милојко – Дамњан, Хроника Косаница, Куршумлија, 1996

12. Марјановић П., Топлица кроз векове, Скупштина општине, Народни нузеј Топлице, Прокупље, 1999

13. Милеуснић С., Средњовековни манастири Србије, Прометеј, Нови Сад, 1995

14. Милеуснић С., Манастири Србије, Велика илустрована енциклопедија, Православна реч, Нови Сад, 2002

15. Миљковић Д., Распеће вечности, Ниш, Црквена општина Куршумлија, 1998

16. Павловић Д., Наша културна добра и туризам, Туристичка штампа, Београд, 2001

17. Поповић И., Кусовац Н., Милошевић Д., Илустрована историја Срба, Београд, 1991

18. Станковић С., Путевима Југославије, Универзитет у Београду, Географски факултет, Београд, 1997

19. Станојевић М., Туристичке вредности Топличког краја, Економика, Ниш, 2001

20. Чомић Ж., Јовић Г., Поповић И., Основе туризма, Форма Б, Београд, 2008



21. Интернет :

Web adrese - коришћени као извори информација

http://www.kursumlija.org.

http://www.kursumlija.org/tur_opstina.

http://www.prolombanja.com/

http://www.lukovskabanja.com/

http://www.tokursumlija.rs

http://panacomp.net/srbija/mesto=srbija_plocnik

http://www.narodnimuzej.rs/za-strucnjake/istrazivacki-projekti/arheoloska-

istrazivanja/aktuelno/plocnik

http://www.turizamprokuplje.com


http://www.kursumlija.org/tur_opstina

http://www.prolombanja.com/izleti.php

http://www.lukovskabanja.com/kakostici.php

http://www.tokursumlija.rs/

http://www.narodnimuzej.rs/za-strucnjake/istrazivacki-projekti/arheoloska-istrazivanja/aktuelno/plocnik

http://www.narodnimuzej.rs/za-strucnjake/istrazivacki-projekti/arheoloska-istrazivanja/aktuelno/plocnik

http://www.turizamprokuplje.com/

Documents

УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ - pmf.ni.ac.rs · PDF fileУНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ . ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ . ДЕПАРТМАН ЗА