Embed Size (px)
Citation preview
Усмеравање ученика ка квалитетном коришћењу
дигиталних медија – професионална искуства у примени ИКТ у
настави
Зрењанин, 4. децембар 2015.
Савремене образовне технологије – ИКТ у настави
Невена Перићучитељица, специјалиста образовне технологије, мастер образовних политика, педагошки саветник
ЗНАЧАЈ ТЕМЕ
Чињеница је да деца данас пре науче да користе мобилни телефон или рачунар него што науче да вежу пертле или напишу своје име и тешко да ћемо забранама успети да вратимо точак историје уназад и детињство учинимо онаквим какво смо ми имали.
• Нова ОЕЦД анализа података међународног ПИСА тестирања средњошколаца показала је да нове технологије, иако су постале део свакодневног живота, суштински још нису допринеле унапређењу формалног образовања.
Гомилање опреме не значи нужно и напредак, не даје
обавезно добре резултате. У 2012. години:
• 96% петнаестогодишњака у земљама ОЕЦД има рачунар код
куће,
• само 72% користи рачунар у школи, а постигнућа на ПИСА
тестирању су им опала од 2000. године,
• у Кореји 42%, у Шангају (Кина) 38% користи рачунар у школи, а
имају најуспешније резултате у дигиталном читању и математици.
Технологија може да помогне добром, али не може да
унапреди лошег наставника.
Ако желимо да рачунари, паметни телефони и други, несумњиво
корисни уређаји, допринесу процесу образовања, допринесу
унапређивању знања и вештина ученика, треба пре свега
размотрити педагошке, дидактичке и методичке начине на које
их можемо научити да се служе дигиталном технилогијом.
Да би се повећала образовна ефикасност школе употребом
дигиталне технологије, учитељи и наставници треба да уче из
сопственог дигиталног искуства, тј. да сами успешно користе
дигиталну технилогију, али и да познају методологију примене
ИКТ у настави.
“In a world where information is available at your fingertips,” he said, “how
has focus on what we teach and test not changed? In a world where we can
learn outside the classroom from other resources, how come that hasn’t
changed what we fundamentally do inside the classroom? Where we have
access to data to drive effective and personal learning environments, how
come we haven’t done that?”
Anthony Salcito, Microsoft’s vice president for education worldwide
Истраживања у Србији (МПН, 2012):• преко 80% ученика основних и средњих школа
поседује мобилни телефон, • 40% ученика млађих разреда основне школе и
65% ученика старијих разреда основне и средње школе приступа интернету преко мобилних телефона,
• приближно половина испитаника млађих разреда основне школе и око 80% ученика старијих разреда основне и 90% ученика средњих школа свакодневно приступа интернету преко рачунара.
Теоријска сазнањаНова писменост, неопходна за данашњу комуникацију и информатичко
окружење, мора да се схвати као „процес текућег развоја и промене“.
Рачунари и одговарајући образовни софтвери могу омогућити ученицима:
• искуствено учење кроз нпр. самостално извођење огледа кроз
анимације,
• истовремену повратну информацију коју дете може да протумачи и
која му пружа подршку у процесу достизања наредног развојног нивоа,
• оспособљавање за самостално пролажење кроз процес учења,
• без непотребног ризика, сопственим деловањем, често кроз игру, као
најприроднију и ученицима најблискију активност, стицање нових
вештина и проналажење нових значења.
• Свеприсутна употреба интернет претраживача подстиче децу да постану мање
вешта у памћењу, а вештија у проналажењу информација.
• Самостално управљање учењем уз исходе који произилазе из истраживања.
• Кроз покушаје и погрешке ученици овладавају новим вештинама креирања
различитих дигиталних продуката које су у могућности и да размењују и добијају
повратну информацију о свом раду од вршњака.
• Програми које дете контролише подржавају различите стилове учења.
• Дете може да понавља активности и процесе, да експериментише са
варијацијама.
Специфичности дигиталног окружења као погодности за учење и подстицање
когнитивног развоја су:
• могућност интеракције на свим нивоима (са садржајима, са вршњацима и другим
члановима заједнице),
• истовремена повратна информација након сваке активности,
• индивидуализација у складу са потребама и интересовањима детета.
Теоријска сазнања
Дете на млађем школском узрасту је мотивисано да истражује, нарочито
кроз игролике активности које су за њега најприродније и најблискије
његовом искуству. Дигитални медији могу се искористити за подстицање
когнитивног развоја деце уколико се мудро креира дигитално окружење,
осмисле програми који омогућавају активно учешће детета у решавању
проблемских задатака кроз истраживачке активности. Овакво коришћење
дигиталних медија мора бити усмеравано од стране одраслих и мора
пружати подршку која је детету неопходна да би остварило напредак у
когнитивном развоју.
Теоријска сазнања
Предупређивање електронског насиља могуће је остварити васпитно-
образовним деловањем школе и породице, али и осталих институција
друштва. Њихов је задатак да децу, као најрањивије житеље виртуелног
света, информишу како интернет и друга савремена комуникацијска
технологија функционише, који су ризици и шта се може учинити када
прети опасност од насиља.
Истраживање у склопу пројекта „Зауставимо дигитално насиље“:
• 84% ученика 4. разреда основне школе поседује мобилни телефон,
• 42% њих може да приступи интернету са свог мобилног телефона,
• ученици четвртог разреда основне школе највише су изложени узнемиравању
телефонским позивима и преко интернета, а у улози жртве снимањем мобилним
телефоном или камером нашло се 8% ученика четвртог разреда,
• 16% ученика четвртог разреда основне школе изјавило да су чули или видели да
је неко од њихових другова или другарица доживео непријатност од стране других
путем рачунара или мобилног телефона.
ЕЛЕКТРОНСКО НАСИЉЕ
Негативан утицај дигиталних медија може да се оствари
уколико су деца неконтролисано изложена узрасно
неподстицајним и непримереним садржајима:
• смањење креативности и креативног мишљења
• смањење способности за маштање
• лоша концентрација
• проблеми са пажњом
• смањење стрпљења за рад и учење
• оријентација ученика на потрошњу и материјалне вредности
• дигитално насиље
Емпиријска сазнања• Постоји значајна позитивна повезаност коришћења дигиталних медија са
когнитивним развојем деце из руралних средина, из породица са ниским социо-
економским статусом, деце са тешкоћама у развоју.
• Позитивна повезаност коришћења дигиталних медија и развоја деце у значајној мери
је повезана са избором садржаја којима су деца изложена – уочена је негативна
повезаност одређених аспеката когнитивног развоја деце и коришћења забавних
медијских садржаја (садржаја који немају образовни карактер).
• Веома је важно присуство и активно учествовање родитеља и других одраслих у
коришћењу дигиталних медија од стране деце како би се остварила позитивна
повезаност коришћења дигиталних медија и развоја деце на најмлађем узрасту.
Емпиријска сазнања
• Деца данас веома рано почињу да користе дигиталне медије – на веома раном
узрасту „трпе“ њихов утицај.
• Електронски медији се не разликују од било ког другог наставног средства – остварују
и позитиван и негативан ефекат на „кориснике“.
• Коришћење дигиталних медија може да резултира унапређивањем когнитивног и
социјалног развоја деце (од бржег развоја говора и проширивања речника, до бољег
развоја вештина којим се решавају проблеми), побољшањем постигнућа на тестовима
знања, побољшањем укупног школског успеха.
Дигитални медији могу бити позитивно повезани са когнитивним и
социјалним развојем детета:
• уколико је њихов садржај прилагођен узрасним карактеристикама и
потребама,
• уколико родитељи и други одрасли активно учествују у интеракцији
детета са медијским садржајем.
Предлози за максимизирање позитивних и
минимизирање негативних утицаја дигиталних
медија на децу млађег школског узраста
Погледавши око себе уочићемо ученике који шаљу текстуалне
поруке, проверавају свој налог на Фејсбуку, пишу на својим
блоговима, играју игрице, или раде све то истовремено. Њихово
ангажовање у коришћењу технологија је огромно. Замислимо
могућност када би наставници могли да задобију пажњу ученика
коришћењем управо тих технологија у образовне сврхе.
Коришћењем дигиталних медија код ученика се могу развијати дигиталне компетенције:
• вештина претраживања, анализа и процењивања квалитета и веродостојности информација,
• ефикасно коришћење ИКТ за комуникацију и сарадњу,• способност изражавања у електронском облику коришћењем одговарајућих ИКТ
средстава (мултимедијално изражавање),• представљање и организовање информација користећи на ефикасан начин
могућности ИКТ средстава,• решавање проблема уз коришћење одговарајућих ИКТ средства, као и
прилагођавање начина решавања проблема могућностима тих ИКТ средстава,
• препознавање ризика и опасности при коришћењу ИКТ и у односу на то одговорно поступање.
Поред дигиталних компетенција, коришћењем дигиталних медија ученици развијају и компетенције за целоживотно учење, за комуникацију, за рад са подацима и информацијама, за решавање проблема и за сарадњу.
Начини на које можемо усмеравати ученике ка
квалитетном коришћењу дигиталних медија у циљу
развијања жељених компетенција
• Упућивањем на одређене садржаје и изворе информација
заједничким коришћењем ,
• препоручивањем садржаја и извора као литературе за
решавање одређених задатака, за задатке које решавају у
групном и/или тимском раду, истраживања, ученичке
пројекте,
• упућивањем ученика на коришћење одређених дигиталних
уређаја и програма у циљу решавања задатака,
• анализом садржаја са дигиталних медија ,
• ...
Образовна технологија има смисла само ако у комбинацији са дидактичким знањима тај однос износи
10% наспрам 90% у корист дидактике. (Ники Хокли)
Београд у средњем веку 3Д видео
Магични школски аутобус
Стваралачко и креативно изражавање ученика
Анимирани филм у част Милене Павловић-Барили "Аутопортрет с белом мачком“
Продукцијом кратког анимираног филма "Аутопортрет с белом мачком" редакција за културу РТС-а придружује се обележавању 100 година од рођења Милене Павловић-Барили.Сценарио је радила Мирјана Бјелогрлић, цртеж Бојана Димитровски, анимацију Богдан Вуковић.За елементе анимације аутори су у комбинацији са софтвером користили ручно израђене реплике и репродукције дела Милене Павловић-Барили.
Учење и вежбавање кроз игролике активности блиске свакодневним активностима ученика.
Научимо децу да паметно користе паметне телефоне!Доступне су нам бројне бесплатне апликације које можемо користити у настави.
Немојмо се устручавати да на часу извадимо мобилни телефон и пред ученицима потражимо информацију која нам је потребна: место рођења неке значајне личности, годину последњег пописа становништва, значење неке непознате речи...
Андроид апликација Знаменити СрбиОписЗначајне фигуре у српској историји: Цар Душан, Никола Тесла, Карађорђе, Његош, Стефан Немања, Књаз Милош, Свети Сава, Надежда Петровић, Светозар Милетић и други.Једноставна и образовна слагалица за све узрасте.О свакој личности из српске историје има општи информативни део где се у сажетој форми могу пронаћи елементарне чињенице из њихових живота као и разлози због чега се управо они налазе на овој листи знаменитих Срба.
Оригами је древна јапанска вештина савијања папира. Позната је по
томе што доприноси развоју логичког расуђивања, пажње,
просторног размишљања и фине моторике.
Апликација “Како да направим оригами” је једноставна и лака за
коришћење. Она објашњава како да направимо познате оригами
фигуре помоћу корак-по-корак инструкција и 3Д анимација. Можемо
је користити на часовима ликовне културе, ако и у разним
ваннаставним активностима.
Постоје бројне апликације које служе за учење и увежбавање
таблице множења. Неке од њих су на српском језику, неке имају
атрактивно графичко окружење, често тематско. Заједничко им је то
што деца њиховим коришћењем лако овладају таблицом множења
кроз игру, при чему добијају истовремену повратну информацију о
томе колико су је успешно савладали.
У причи о уништавању српског језика невини су и интернет и мобилни
телефони. То су средства која нам омогућавају комуникацију, лакшу,
бржу и масовнију него икада раније. За садржај су и даље одговорни
људи који та средства користе. Интернет и мобилни телефони само
показују какве су језичке навике људи и какав је њихов однос према
свом језику. Ако нам се не свиђају језичке навике које видимо и чујемо
посредством интернета и СМС порука, не би било добро да кривимо
само друге људе. Требало би да се запитамо колико свако од нас,
свакога дана, уложи напора да му језик буде елементарно уредан.
Будите искрени према себи и оцените свој однос према свом
језику поштено, на скали од 1 до 10. И верујте, биће вам јасније зашто
нам је језик такав какав је. И на интернету и ван њега.
мр Владо Ђукановић (лингвиста, оснивач Лексикома и уредник
емисије Пут у речи), Језикофил, 16.12.2013.
Ако не можеш да их победиш, онда им се
придружи!
Хвала на пажњи!
https://www.skolskiportal.rs/clanci/58-obrazovne-tehnologije-ikt-u-nastavi
