- Zadatak Urana Iz Celijske Perspektive - Iva Vucinic Simic

7/29/2019 - Zadatak Urana Iz Celijske Perspektive - Iva Vucinic Simic

1/12

ZADATAK URANA IZ

ELIJSKE PERSPEKTIVE

Iva Vuini Simi

Mami i tati

Mi smo glas koji nebo sputa tamo gde svi mogu da ga osete,

pa kao da samo imamo zadatak da ostanemo slobodna deca,

da volimo sve a ne vezujemo nikog.Pa moda to i nije preveliki zahtev svemira kad znamo da ivot

na planeti Zemlji moemo uiniti arobnim?


2/122

Zadatak Urana iz elijske perspektive Iva Vuini Simi

Postoji jedno istinsko udo sa kojim sesvakoga dana budimo i zaspimo. Jedno udokoje nam daje mogunost da ivimo sve naemale, ljudske stvari i sve one velike. Doknjega nismo svesni, o njemu ne razmiljamoi prihvatamo ga kao usputnu pojavu. Istinskoudo zakona Majke Prirode. Ustrojstvo kojeini da ogroman broj atoma, molekula, elijai svih prostora izmeu njih funkcioniu uharmoniji koje nismo ni svesni.

Razvoj svesti se vezuje za dva poljaizvan nas. Ono gore gde emo pronai

svest o naem kretanju u odnosu na Sunce,u odnosu na Centar galaksije, u odnosu naceo Univerzum i ono dole gde se pov-ezujemo sa korom Zemlje, sa njenim toplimstomakom i sa njenim jezgrom. Ali usmeri-mo panju na trenutak na nae ziko telo.Unutar njega nalaze se tkiva, elije, moleku-li, atomi nije li nae telo pravi mali, us-trojeni, savreno uravnoteeni Univerzum

za sebe? I koliko god da svoju panju us-merimo na telo, da li zaista moemo dadosegnemo oseaj ovog nivoa postojanja?Da li moemo osetiti kretanja u okviru naihelija, molekula ili atoma?

Nauka je u vremenu u kom se nalazimouznapredovala do odreene take u kojoj jemogue sagledati veliki broj procesa na ovim

nivoima. Pa, iako moda ne moemo osetiti tarade svi nai molekuli, elela bih da pokuamda u ovom radu potraim odgovore na neka

pitanja izvan posmatrajui unutra.

PODELA NEDELJIVE

ESTICE I NIVO ATOMA

Svaki atom sadri odreeni broj su-protnih naelektrisanja (nazovimo ih jednomreju suprotnosti), koje ne mogu dugo op-

stati jedna bez druge protone i elektrone.Ukoliko ovaj, subatomski nivo postojanja

povezujemo sa kauzalnim telom, odnosnoelementom vazduha, moemo pretpostavitida je upravo Vazduh onaj koji nas tera naodnos sa partnerom, koji daje potrebu dase spojimo sa bilo kim suprotnim od nas,ko bi popunio prazninu koju oseamo kadasmo sami. Kog god naelektrisanja da smo,ne moemo dugo biti sami i oseati se uba-lansirano jer nam element Vazduha, krozsvoj kardinalni znak, znak Vage govori daovo nije nae prirodno stanje. Ovo je pros-ta potreba za spajanjem, bez posebne elje,

svesti ili razuma. Potreba koja sama sebeobjanjava. Potreba za ravnoteom i stanjemnajmanje energije kroz spoj bilo kog protonasa bilo kojim elektronom. Proton iz jezgra ne

bira, ve samo uzme onaj elektron koji muse zadesi na putu.

Vodonik je najlaki element periodnogsistema koji sadri samo jedan elektron usvojoj prvoj orbitali. Ovaj elektron krui

oko jezgra, pa iako ovo nije kruenje u pra-vom smislu rei, model atoma koji je u nauci

predstavljao prekretnicu upravo ga na ovajnain prezentuje. Kasnije je ustanovljenoda je njegova putanja elipsoidna, a sada se

predstavlja elektronskim oblakom, ili boljereeno, verovatnoom da e se on nai naodreenoj poziciji u odnosu na jezgro. Uko-liko drugu sliku poveemo sa kruenjem

Meseca oko Zemlje, pri emu bi shematskiprikaz na ovom nivou izgledao isto za obeprirodne pojave, moemo li se za poetakzapitati koliko suprotnosti postoji izmeuMeseca i Zemlje i da li bi jedno bez drugogmogli funkcionisati na isti nain?

Da li bi jedan Mesec, jedna Dua, mo-gla opstati na ovoj planeti bez Venere, bez

ljubavi? I obrnuto Rekla bih da je kon-takt Meseca i Venere, na ovaj nain dodir-


3/123


nut, upravo uslov da sve druge stvari budufunkcionalne, pa bih preporuila da se,kao Zemljani, svi pozabavimo naim emo-tivnim stanjem pre reavanja bilo koje dru-ge planete u horoskopu.

Ukoliko zaemo samo korak dalje uanalizi ove stvari i pogledamo atom uglje-nika koji je osnova ogromnog broja gradi-vnih molekula unutar naeg organizma, ko-

jom se cela grana hemije zasebno bavi jerse smatra odgovornim za postojanje ivotana naoj planeti, videemo da ovaj atom ima

est elektrona koji krue oko jezgra. Nepodsea li sada ova slika na Sunev sistemu kom je esta planeta u nizu upravo Saturn,upravo granica realnog i vidljivog sa onimiza to ne moemo dohvatiti? Nije li ovoosnova naeg ovozemaljskog postojanjasamo sagledana iz dva ugla?

Svi atomi od kojih smo sainjeni, uodreenim uslovima formiraju molekuleodgovorne za pravilno funkcionisanje naeziologije. Ovaj, atomski nivo postojanjanazivamo astralnim i vezujemo ga za ele-ment Vatre. Postoji nekoliko tipova vezeizmeu atoma, a ovde bih pre svega uoilada je potreba za spajanjem preneta iz nivoaVazduha u nivo Vatre.

U osnovi, veze izmeu atoma mogu biti

jonske ili kovalentne.Jonske veze formiraju se izmeu atoma

koji imaju razliit anitet prema elektronu.Ovde jedan uesnik u procesu otputa elek-tron, a drugi ga prima. Ovde vidimo malo

jasniju razmenu informacija i kao da nazire-mo sklonost pojedinca prema onome todrugi pojedinac prua. Jo uvek se nalazi-mo u polju suprotnosti, jer otputanjem i pri-manjem elektrona, jedan atom postaje pozi-

tivno, a drugi negativno naelektrisan. S dru-ge strane, da bi molekul uopte postojao, onisu zajedno i upravo se svojim suprotnostima

povezuju u zagrljaj. Moda je najsnanijipokazatelj elementa Vatre u ovom konkret-nom sluaju taj anitet, elja i tenja da sespojimo sa neim. Na nivou Vazduha, ovo

je prosta prirodna potreba za spajanjem. Nanivou Vatre, ovo je negativno ili pozitivnostanje i anitet prema partneru koji ispun-

java nae potrebe.

Kovalentna veza ovde unosi novinu, jer

ona se zasniva na istom anitetu dva atoma,pri emu se oni spajaju upravo putem elek-trona jednog i elektrona drugog atoma kojise zdrue izmeu njih. Ovde moemo pre-

poznati zajednike elje i tenje koje smospremni da sa nekim podelimo. Zanimljivo

je dodati da ukoliko se radi o atomima sarazliitim anitetima prema elektronu, vezaizmeu njih postaje polarizovana odnosno

atom sa veim anitetom privue blie svomjezgru ovaj zajedniki par elektrona. Ovapolarizacija je jo jedan od preduslova zana ivot na planeti i, koliko god da ovu rekoristimo upravo u kontekstu sopstvene po-larizacije, polarizacije drutva, polarizacijecele planete, ini mi se da je vano primeti-ti da ovi atomi ive u slozi jer ba na ovajnain njihov odnos treba da funkcionie da

bi omoguili molekulu koji se formira funk-ciju koju ima.

Pored navedenih, osnovnih tipova veze,postoji i takozvani meovit tip veze kojipodrazumeva neku vrstu kombinacije kova-lentnog i jonskog tipa veze. Ovo je najboljido sada ponueni opis vodonine veze.Vodonina veza jo uvek predstavlja mis-

teriju u svetu nauke, a ipak, ona igra glavnuulogu u odravanju strukture naih gena,


4/124


dakle nae porodice i svega to smo od njepreuzeli. Nije li onda logino povezati atomvodonika upravo sa kruenjem Meseca okoZemlje? Mesec iz kardinalnog znaka Rakadaje sliku naeg eterinog tela, nae Due isvega to nosimo od predaka na najbliemnivou, posmatrano iz ugla Zemlje. Molekul-ski nivo vezuje se upravo za eterini nivo

postojanja i za element Vode. Dvostruki la-nac dezoksiribonukleinske kiseline (DNK)ukazuje na pametni spoj suprotnosti kojeljudski um, na optem nivou, jo uvek nije

uspeo da dokui, dok on svakodnevnoprenosi informacije, poput suptilnog Mes-eca, iz generacije u generaciju, sa kolena nakoleno, a mogue i iz inkarnacije u inkarnac-iju. Ovo je jedina taka koja u realnom svetukoji smo do sada osvestili kao ljudska vrsta,

prenosi informaciju iza jednog ivota, namogui bezbroj sledeih, novih beba, u pot-

puno drugom vremenu i prostoru, na planeti

Zemlji, a moda i ire.DNK MOLEKUL I NJEGOVA

AROLIJA

Molekulski nivo postojanja povezu-jemo sa eterinim telom, elementom Vode iprvom sferom koju kao bia Zemlje moemodosegnuti sveu izvan uobiajenih, ze-maljskih nivoa. Kako smo svi nastali iz ljuba-

vi, nevezano od oblika njene manifestacije iproblema koje je sam odnos roditelja nosio,nije li upravo na fantastini splet gena onoto nosi sve iz njihove ljubavi, njihovogstvaralakog zajednitva koje nam je dalo da

postojimo ovde i sada?

Geni su podruja u okviru DNK lancakoji svako od nas nosi u svakoj svojoj eliji.itava grana forenzike se bavi pronalaenjem

osoba, kriminalaca i uopte informacija na os-novu injenice da je DNK stabilna struktura

koja je svakoj osobi svojstvena i nepromen-ljiva. Ipak, da li je zaista nepromenljiva? Imoemo li razvojem svoje svesti menjati naDNK heliks? Postoje izvesni eksperimentikoji ukazuju na mo oveka da svojim emo-cijama, kao i bioenergetskim poljem, izmenistrukturu DNK u odreenoj meri. Informaci-

je dobijene ovim putem nauka teko prihvatai sva ispitivanja koja oveka dovode u maloapstraktniju vezu sa naukom, teko bivajuusvojena. Ipak mislim da se treba zapitati dali upravo uticanjem na svoja oseanja men-

jamo sopstveni DNK heliks i da li ovo rad-imo svakodnevno na nivou koji je jo uveknevidljiv, i zbog ega nauka zazire od ovakvevrste ispitivanja kad se ionako toliki brojinformacija u svim drugim sferama naukedobija na osnovu funkcija verovatnoe, ko-

jima bi moda statistika niza ovakvih ispiti-vanja mogla da potkrepi sve metazikei eterine pojave oko nas, kao to potkre-

pljuje pozicioniranje elektrona i njegov spinili talasno-estinu prirodu svetlosti?

Osnovna funkcija DNK je prenos in-formacija svih naih predaka kroz nas. Ovajniz prenosa se ne odnosi samo na baku ideku ili njihove roditelje, ve na celu isto-riju oveanstva, pa i dalje. Sve do prvog

jednoelijskog organizma iz kog smo svipotekli prema Darvinovoj (Charles Darwin)

teoriji evolucije. Sam DNK lanac unutarelije formira dvostruki heliks, odnosno u

prostoru izgleda kao spirala sainjena od dvasuprotno usmerena molekula DNK koji suspojeni vodoninim vezama. Svaki od ovihmolekula ve sadri spoj razliitih nukleo-tida, razliitih molekula fosforne kiseline,

pentoze i azotne baze. U ovom nizu, panjubih usmerila na azotne baze koje spajanjedva lanca DNK ine moguim.


5/125


Postoji dva tipa azotnih baza, purinske ipirimidinske (Slika 1) i upravo njihova post-avka odgovorna je za spajanje jednog lancaDNK sa drugim.

Slika 1. Azotne baze u molekulu

nukleinske kiseline

Pre nego to uem u dalju analizumolekula ivota, elela bih da se osvrnem naatomski nivo postojanja jo jednom. Ovde se,dakle, radi o azotnim bazama. Azot je atomkoji se u periodnom sistemu nalazi odmahiza ugljenikovog atoma i sadri ukupno 7elektrona. Iako elektroni oko jezgra ne krue

ba kao planete oko Sunca, na nivou svesti

oveanstva rekla bih da je ova analogijavie nego prikladna. U skladu sa vezomsa Sunevim sistemom, nije li upravo ovosedam planeta, a azot Uranov atom? Vazduhkoji udiemo sadri preko 70% azota, daklevie od 70% Urana i znaka Vodolije, dok jesama funkcija DNK uslovljena upravo nje-govim postojanjem. Zbog ega je onda glav-ni akcenat nauke na atomu ugljenika i nije li

atom azota onaj koji zasluuje jednaki deosvesne panje oveanstva?

Pet azotnih baza prikazanih na pre-thodnoj slici, odgovorne su za pravilan radnukleinskih kiselina, DNK i ribonukleinskekiseline (RNK), pri emu obe imaju podjed-nako vanu funkciju za ivi svet na planetiZemlji.

DNK molekul sastoji se od niza nuk-leotida, gde svaki od njih u sebi nosi jednuod etiri osnovne azotne baze, Adenin,Timin, Guanin ili Citozin. Pri spajanju dvaDNK molekula, ove baze se sparuju sa sebisuprotnom bazom, i to uvek na sledei

nain Adenin se vezuje za Timin, a Gua-nin za Citozin. Odnosno jedna pirimidinska

baza za sebe uvek vezuje purinsku bazu, ito ne bilo koju, ve onu koja mu je namen-

jena. Ne lii li ovo na potragu za srodnomDuom koju traimo iz ugla Vode, iz pogle-da na osu Meseevih vorova u horoskopunatusa? Kao dodatak ovome, elela bih daskrenem panju na poetna slova naziva ove

etiri azotne baze i da se osvrnem na njihovuvezu sa prva etiri znaka u zodijakom kru-gu. Nije li Adenin u ovom sluaju povezansa znakom Ovna (Aries), Timin sa znakomBika (Taurus), Guanin sa znakom Blizanaca(Gemini) i Citozin sa znakom Raka (Can-cer)? I pogledajmo iz ovog ugla nain na kojise azotne baze uvek meusobno povezujukroz ceo lanac dva DNK molekula (Slika 2).

Adenin se uvek povezuje sa Timinom,to bi znailo da se unutar lanca DNK pov-ezuje znak Ovna sa znakom Bika, Mars saVenerom. Guanin se uvek povezuje sa Citozi-nom, dakle znak Blizanaca sa znakom Raka,Merkur sa Mesecom. Ovo lii na spoj velikihsuprotnosti koje svakodnevno ivimo. Spojmukarca i ene, spoj ljubavi i mrnje, spoj

uivanja i borbe. Sa druge strane imamo spojsrca i razuma, porodice i posla, onog najdu-


6/126


bljeg i onog najpovrnijeg u nama. Sve suove baze povezane nejasnom vodoninomvezom koja jo uvek nije razjanjen prirodnifenomen, dok je svakodnevni zain u ogrom-nom broju osnovnih interakcija u naem or-ganizmu, ali i najobinijoj ai vode za pie.

Slika 2. Molekul DNK dvostruki heliks

i povezivanje azotnih baza.

U svetu u kom je nauka toliko uzna-predovala da broji estice poput -me-zona i gluona za koje veina prosenogstanovnitva nije ni ula, fascinantno je da

jedna svakodnevna, obina stvar, poput vodenije jo uvek dokuena i razjanjena. Prostainterakcija molekula vode, koji formirajuneobjanjive strukture u raznim uslovima,

prua kontakt sa ezoterijom samim svojim

metazikim postojanjem, ali i ivotom unajprostijem smislu rei.

Vodonine veze izmeu azotnih baza,udo vode izmeu dva DNK molekula, pov-ezuju parove suprotnosti du cele ove spirale.Izmeu Adenina i Timina formiraju se dve,a izmeu Guanina i Citozina tri vodonineveze. Apstraktno gledano, zar ne lii ovataka spajanja na 15 Raka, na mesto gde sesve spaja u jednoj taki dva ili tri ivota u

jedan ciklus Due. U jednu potrebu spajanjasuprotnosti kroz dve ili tri inkarnacije. Nijeli onda ceo na put oslikan nizom spojevasuprotnosti kroz niz stabilnih i manje stabil-

nih ciklusa, dok ne proemo celu spiralu, sakraja na kraj?

DNK molekul je veoma dugaak i uelijama se pakuje obmotavanjem oko veo-ma malih proteina (histona), kao oko kalema.Ovo omoguava molekulu da se spakujena veoma mali prostor, iako ima duinu do

priblino 1.8 m, pri emu je u funkcional-noj eliji koja nije u procesu deobe, sav gen-

etski materijal koji u njemu nosimo rasutunutar jezgra kako bi sve informacije kojetreba da prenosi bile dostupne i na raspola-ganju, zavisno od potreba elije i celog or-ganizma. Kada se elija pripremi za deobu,svi molekuli DNK poinju da se umotavajui dalje pakuju ne bi li postigli strukturu hro-mozoma koji omoguava da se genetski ma-terijal ravnomerno i organizovano podeli.


7/127


Upravo jedan od naina podele elije,odnosno genetskog materijala, kroz stvaran-

je jajne elije i spermatozoida omoguava

dalji prenos informacija, sa roditelja na dete.Ne bih ulazila detaljno u proces elijske de-obe, ali bih elela da vam skrenem panjuna izgled hromozoma (Slika 3a). Dva dobrospakovana niza formiraju dve hromatide kojesu povezane jednom takom centromerom,

bez koje elijska deoba ne bi bila mogua.Ukoliko se deoba elija u naem organizmuodvija svakodnevno, zar ne bi bilo logino

pretpostaviti da smo, nezavisno od subjek-tivnog oseaja, ve u nekom stanju ravnoteei na nekom nivou centrirani? Svako od nasnosi u sebi ovu taku spajanja koja nam dajemogunost stvaranja, makar kroz simbolikustvaranja dece, a hromozom veoma podseana osnovu kruenja koje se rado dotiemokroz sliku osmice koja taku ravnoteenosi upravo izmeu svoje donje i gornje re-

alnosti (Slika 3b).

U k o l i k ohromozom, kaovaan predstavniknae Due, iz-gleda ovako,da li na nivoueterinog tela tre-

ba nau osmicuda ograniimoSaturnom i nje-govim kruenjem?Svakako stvari

krue, inae Sat-urna ne bi ni bilo,ali moda kao as-trolozi treba dase zapitamo da liosloboenje odSaturnovih krugo-

va kroz nevidljivog Urana, kroz azotne bazepovezane vodonikom i upetljane i zakom-

plikovane onoliko koliko smo i sami upetljani,lei u obliku hromozoma, u obliku osmice bezkrugova i ogranienja, u obliku raskrsnice nakojoj sreemo svoj odraz u ogledalu i pravesimbolike samog Urana? Urana kom Saturnvie nije potreban jer je toliko dobro organi-zovan u svojoj svrsi da vie nema krugove iogranienja Hromozom kao da ima dve(broj Meseca) hromatide i etiri (broj Sat-

urna) kraka spojene jednom centralnomtakom. Kao da daje sliku svih porodinihsuprotnosti povezanih u savrenom balansukoji mu daje mogunost da svi putevi buduotvoreni umesto da su ogranieni krugovi-ma. Kao da moe otii gore ili dole beskra-

jno daleko, od svake prole do svake sledeeinkarnacije tek toliko da ih dodirne i da se

po potrebi vrati. Kao da zna da se krug ne

zavrava nigde jer je njegova magija izvan.


8/128


Potrebu DNK da se umnoava i deli,potrebu za ivotom, veoma lako moemopovezati sa simbolikom Meseca u Biku, iakopotrebu za preivljavanjem postavljamo usimboliku Marsa jer on je onaj koji juri da

bi sam sebe ouvao. Ipak, rekla bih da je ovonedovoljno iz elijskog ugla. Mars nee samsebe podeliti da bi se umnoio. Nije li Mesecu Biku upravo taj koji daje i prima, taj koji

predstavlja najtipiniji arhetip majke i enekoja nastavlja svoju genetiku kroz stvaranjenovog ivota? I nije li Uran onaj koji ovde

mora podeliti stvari da bi se novi ivot stvo-rio? Kao da nam DNK molekul potvrujeda se ovim principom ivot odrava, ali bez

borbe i napora. Jer polazna taka i cilj suve prirodno dati, a u skladu sa vremenom

jedino se enski principi, principi znakaBika i Meseca koji oko njega krui, principivodonikovog atoma, mogu jasno povezati saouvanjem ivota na Zemlji. Unutar Vodoni-

ka moemo nai suprotnost Marsa i Venere uodreenom smislu. Unutar bilo kog moleku-la takoe. Ali prekretnica koju nudi poseb-ni molekul koji nam poklanja sva seanja

predaka, kao da upravo lei u prostom tokustvari, u najistijem kontaktu elementa Vodesa elementom Zemlje i pomonikom u viduUrana, koji jedan lanac moe da podeli sa-mom svojom simbolikom, da bi mu pruio

priliku da se replikuje.Naravno, ve je jasno da je osa Bik-

korpion zaduena za pitanja ivota i smrti,kao i da ovo nije sluajno osa egzaltacije i

pada Urana i Meseca. Ipak, kao da je u ciljunastavka ivota ovaj znak egzaltacije Mes-eca, procesom u kom je Uran nezamenlji-va karika, omoguio da se stvari puste iprime ba onako kako je celom sistemu

potrebno da bi nastavio da ivi. ini mi se

da svi mi, koji smo moda pomalo ukopaniu Zemlju, ili previe odlepljeni od nje, trebada razmislimo koje odgovore nam elementVode na ovaj nain prua? Zar nismo svisainjeni od istog, u svoj svojoj nenosti. Dali bi uopte postojali da ve ne ivimo sva-kodnevno taj neni spoj suprotnosti u komVoda odrava sklad, Voda nastavlja ivot iUran igra ulogu pomonika. Na svakodnev-ni Uran, poput Merkura koji je konanoodrastao da bi uestvovao u veem procesuod sopstvenog konikta sa oseanjima. Ra-

zum je ovde prihvatio emocije. Borba je pri-hvatila uivanje. Ljubav je prihvatila bes iUran je tada na kratko svratio da pomogneda odemo korak dalje. Nije li to ve u nama?

FUNKCIJA RNK

Naa memorija, naa mala DNK, nosiogroman broj kodova, instrukcija, koje ostatakelije treba da prati da bi ostala u ravnotei.RNK molekul je potreban da bi se ove infor-macije prenele u funkcionalni oblik koji naetelo moe da iskoristi za sve svoje cikluse isve svoje dobro organizovane krugove.

Proteini se u naem organizmu sintetiuunutar posebnih elijskih struktura, ribo-zoma, i oni predstavljaju nizove aminokise-lina iji je naziv potekao od amino-grupekoju u sebi sadre (-NH

2). Amino-grupa

sastoji se od jednog Uranovog atoma, atomaazota i dva atoma vodonika.

Ribozomi imaju sposobnost da od nizaaminokiselina stvore protein koji je u tomtrenutku naoj eliji potreban. Informaciju o

potrebama elije nosi upravo na DNK ma-terijal, dok se sama informacija koju on alje

prenosti do ribozoma putem RNK (Slika 4).Za ovaj proces ponovo je potrebno da Uranumea svoje prste i da doe do razdvajanja


9/129


DNK lanca na odreenom mestu na kom sekod za odreeni protein nalazi.

RNK, kao i DNK molekul, sastoji se odniza nukleotida, jedinica koje nose azotne

baze komplementarne azotnim bazama un-utar DNK lanca. Uz pomo enzima, RNKmolekul se sintetie na sekvenci DNK lancakoja nosi informaciju o proizvodnji potreb-nog proteina. Dakle nakon to se DNKheliks rasplete i razdvoji, sa jednog od

molekula DNK oitava se kod tako tose stvara lanac RNK koji je njegova su-

protnost. Ovaj lanac RNK (informacionaRNK - iRNK) sada putuje do ribozoma dokmu se pridruuju nizovi transportne RNK(tRNK) koji imaju ulogu da oitaju zasebnekodone (ifra koju nosi niz od tri nukleotida)i dostave ribozomu aminokiselinu koja mu

je u datom nizu potrebna da bi sintetisaoodgovarajui protein.

Zar ova slika ne lii na saradnju Merku-ra sa znakom Riba? Pre svega, imamo infor-

macionu i transportnuRNK. Mali Merkur ovdeve uveliko prihvata onoto mu je suprotno, u sebe

je ugradio jednu posebnunijansu, i poeo je da pov-ezuje Vodu sa Zemljom.On putuje do ribozoma(samo ime, makar naovim prostorima, ukazuje

na Neptuna) koji u sebisadri odreenu slinostsa njim (ribozomskuRNK) i kao da jedan brat

blizanac govori, dok drugiobezbeuje materijal da bise cela pria prizemljila.Da bi se stvorio proteinkoga smo svi veoma sves-

ni i koji je, iako molekul,jedna veoma bliska ovoz-emaljska pojava koju esto provlaimo kroz

priu o dijeti ili hranljivim namirnicama.Sainjena od jedinica sa primesom Urana aminokiselina.

A koju je to posebnu nijansu Merkurugradio u sebe prihvativi niz sopstvenihizazova i suprotnosti?

Ugradio je posebnu azotnu bazu usvoj niz. Umesto Timina, umesto Venere iznaka Bika, u sebe je ugradio Uracil (U).U sluaju nukleinskih kiselina ovo je petielement (Slika 1), baza koja ceo procesomoguava iako ne ulazi primarno u lanacDNK. Bez posebne potrebe da objasnimosimboliku imena ovog udnog gosta, elela

bih da naznaim jo nekoliko detalja. Uracilje veoma slian Timinu, ali u svojoj formi


10/1210


ima jednu metil-grupu manje (-CH3). Ova

baza je iz nekog razloga odbacila jedan atomugljenika, oslobodila se Saturnovog atomai jednog ciklusa oseanja kroz tri atomavodonika i zatim preuzela ulogu prenosnikainformacija.

Slika 5. Sinteza informacione RNK

Uracil se moe nai i unutar DNK niza,ali naa elija ovo prepoznaje kao grekuu sistemu i odmah alje izaslanika koji imazadatak da ga odavde ukloni. Nakon to jeUracil prognan, na njegovo mesto, nasuprotAdeninu, znaku Ovna, ugrauje se Timin.Ukoliko se grekom elije i neprikladnim

uslovima, stvori vei broj bliskih baza Ura-cila, elija u nastojanju da ga ukloni iz siste-

ma prekida lanac dok sama sebi ne oduzmeivot. Moramo primetiti koliko ova slikalii na borbu Bika i korpiona i Urana kojise budi i upada u san upravo na ovoj osi. U

potrazi za objanjenjima sveta izvan nas,nije li ovo upravo elijska priroda koja namosvetljava ulogu Urana u svakodnevnomivotu? On je onaj koji moe da poremetiivot do te mere da ga neko sam sebi oduzme.On je onaj kog prizemni znaci horoskopane mogu da prihvate. Onaj koji mora da seukloni iz lanca, da bi ivot mogao da tee.

Uran po svaku cenu mora biti iskljuen, izo-lovan, odbaen iz uobiajenog niza u kom senalazimo svakog dana. Jer niko nema pravoda odbaci jedan atom Saturna! U okruenjuu kom to niko drugi ne radi.

Ipak, u nizu nukleotida iRNK, Uracilje naao svoje mesto. On je tu da putuje, daobavetava, da stvara. On je samo u Merku-ru pronaao svoj put i svoju svrhu. Za njega

nisu vodonine veze osim kada traju kratko,kada su produktivne. Za njega nije kruenjespiralom, prihvatanje suprotnosti i eterininivo postojanja, ukoliko nije slobodan i vre-dan i prihvaen od svoje male bande. Odsvojih prijatelja koji imaju istu misiju kao onu istom nizu dogaaja. A ipak, na subatom-skom nivou svuda je prihvaen i potreban.Podran da uestvuje u svakom procesu koji

ivot odrava kroz dane i vekove. Podranda nam prui priliku da budemo tu kroz celunau spiralu, kroz sve nae inkarnacije, sve

pretke i potomke u jednom istom nizu.

Iz ugla elije, Uran nam daje pravo dase odvojimo da bi nastavili dalje. Daje nam

priliku da jednim delom sebe odbacimo Sat-urna dokle god prihvatamo da smo tu da

samo da budemo kanal za informaciju kojutreba spustiti na Zemlju. On nije zamiljen u


11/1211


odnosu jer RNK nema svog analognog parau vremenu. Nije zamiljen da se oigledno

prenosi kroz generacije. On je samo jedantrenutak svetlosti koji nas hrani i daje namsnagu koja nam je trenutno potrebna. Aopet, da Merkur nije prihvatio svoju eterinu

prirodu, Merkur iz Device, racionalan iprizeman, da se suprotnosti nisu dovoljnodobro uklapale od samog poetka, Urana ne

bi ni bilo u konanoj svrsi koju ima. Nije liproces buenja upravo ovim malo jasniji?Kao da je najvei konikt same prirode up-

ravo sukob oslobaanja i vezivanja. Tu suBik koji uvek ima svoje mesto i Uran kojiga naizgled nema, ve mora da ga potrai nanekom drugom mestu od onoga gde se naaogrekom koja nije njegova.

SLOBODA ILI IZAZOV

Nije od posebnog znaaja da li sebe na-zivamo astrolozima ili naunicima, jer obaobeleja u sebi nose snanog Urana i sig-urno je sudbina koju delimo veoma slina.Mi smo oni koji nisu prihvaeni i podraniod veine, svi oni buntovnici ili udaci ko-

jima nigde nije mesto. I verovatno je odprimarnog znaaja da prihvatimo svojupravu ulogu na planeti Zemlji koja nam nedaje pravo da ivimo proseno, odnosno daivimo kao svi drugi.

Mi smo uvek prisutni svuda. Prihvaenina jednom jo daljem, jo dubljem i manjevidljivom nivou. Mi smo bia Vazduha kojasu se nala na Zemlji grekom. Doklegod pokuavamo da budemo isti kao ostali,da budemo deo niza predaka i potomaka,

deo celine. Zato moramo shvatiti gde namje mesto i iskoiti iz sistema. Ukoliko neiskoimo, uklonie nas. Moramo nauitikoja je naa prava misija i shvatiti da smoizaslanici. Oni koji treba da apuu Neptunuda bi stvorili mogunost da svi oko nas budusiti i zadovoljni. Tue zadovoljstvo je naamisija i ono to nas uva od izgnanstva, pa naovaj nain moemo izmiriti sve suprotnostisveta. Tu smo da bezuslovno volimo. Sebei sve oko nas. Iako ovo nije lagan zadatak,ujedno je i aroban. Jer svi nai preci koji

su nas doveli tamo gde nam nije mesto,uobiajeno okruenje koje nas odbacuje iamputira, mogu dodirnuti nebo, Neptuna,samo preko nas. Dok oni imaju odnose,ovakve ili onakve, a svakako pune ljubavi,mi imamo tajnu koju oni ne mogu videti akonas ne prate na naem putu. Rekla bih da je

potrebno samo da se zahvalimo precima tosu nas pustili na slobodu ili u nju oterali, da

bi mogli iveti svoju pravu, konstruktivnuprirodu.

Mi smo glas koji nebo sputa tamo gdesvi mogu da ga osete, pa kao da samo ima-mo zadatak da ostanemo slobodna deca, davolimo sve a ne vezujemo nikog. Pa modato i nije preveliki zahtev svemira kad znamoda ivot na planeti Zemlji moemo uinitiarobnim?

A odnosi odnosi mogu i da saekaju.Sve dok se ne oslobodimo elje da budemosa nekim ko nam je preko puta. Sve dok sanekim ko je pokraj nas, ko sa nama putuje,ne dodirnemo nebo.


12/12


LITERATURA1. Bahr G.F.,Molecular structure of human chromosomes,

Academic Press, New York, 19772. Meselson M. and Stahl F.W., The replication of DNA in E. coli,

Proc. Natl. Acad. Sci., 19583. I. Filipovi, S. Lipanovi, Opa i anorganska kemija, Zagreb, 19954. Aleksandar Imiragi, Toak Sudbine I, Todra, Beograd, 20035. Aleksandar Imiragi, Toak Sudbine II, Todra, Beograd, 2003

Documents

- Zadatak Urana Iz Celijske Perspektive - Iva Vucinic Simic