Godi

na I

Broj

415

. no

vem

bar

2005

.ce

na 1

00 d

inar

a1,

20E

www.od

bran

a.mod

.gov.yu

P o k l o n p o s t e r

AUTOMATSKA PU[KA M-21

T e m a

I n t e r v j u

VOJSKABEZ VOJNIKA

General-major Zdravko Pono{zamenik na~elnika G[ VSCG

Nacrt zakona o civilnoj slu`bi

O PITAWIMARATA I MIRA

VOJSKABEZ VOJNIKA

Nacrt zakona o civilnoj slu`bi

T e m a

I n t e r v j uGeneral-major Zdravko Pono{zamenik na~elnika G[ VSCG

O PITAWIMARATA I MIRA

Te`imo da postignemopoliti~ki konsenzusili minimum interesada Vojska iza|e iz svih problema i aferau kojima se na{la. Bojim se da imaprevi{e kritizera, a premalo onihkoji `ele da re{avaju probleme istakao je novi ministar odbrane na konferenciji za novinare odr`anoj 3. novembra.

kat treba da bude namewen i za pripadnike policije istakao je mi-nistar Stankovi}.

Govore}i o aferama dr Stankovi} je najavio da }e ih na`a-lost biti jo{, mo`da istih, mo`da ve}ih, mo`da mawih, ali }e ih si-gurno biti. Afera Mile Dragi} je sada pred nadle`nim organimapravosu|a i tu`ila{tva, afera Cve}ara je na po~etku, ali je izra-zio bojazan da se gradi i Cve}ara-3. Tako|e je rekao da }e gasiti tepo`are i doneti odluke kojima }e se prekidati zapo~ete aktivnosti.Najavio je i podno{ewe krivi~nih prijava protiv odgovornih u afe-rama, bez izuzetka.

Do sada je ministar obavio razgovore sa predsednicima Sve-tozarom Marovi}em i Borisom Tadi}em, a razgovara}e i sa drugimdr`avnim zvani~nicima. Tek nakon toga, kako je rekao, predlo`i}eSavetu ministara svoje pomo}nike.

Na konferenciji za novinare ministar je najavio da }e uskoroposetiti i Crnu Goru. Tamo }e obi}i neke jedinice VSCG, razgovara-ti sa najvi{im funkcionerima te republike, sa radnicima koji{trajkuju u Remontnom zavodu u Tivtu i sa delegacijom vojnih penzio-nera. Za crnogorske vojne penzije nisu obezbe|ena realna sredstvai one su ispla}ivane iz Fonda za socijalno osigurawe vojnih osigu-ranika. Tako je nenamenski potro{en 781 milion dinara, pa je mini-star rekao da }e predlo`iti Savetu ministara da nadle`ne vladesistemski re{e taj problem.

Problema koji ugro`avaju funkcionisawe Vojske i dovode u pi-tawe wenu daqu aktivnost jo{ ima na primer neispla}ene dnevni-ce za vojna lica, ukqu~uju}i i ona u KZB, koje iznose oko 330 milionadinara. Ministar je rekao da }e, u prvo vreme, tra`iti da se za tenamene upotrebe sredstva iz buxeta za narednu godinu, a wih }e u to-ku naredne godine poku{ati da obezbede prodajom imovine.

Kada je re~ o sredstvima za funkcionisawe Vojske u toku slede-}e godine, predvi|en je buxet za oko pet milijardi dinara ve}i u od-nosu na ovu, me|utim, zbog inflacije to prakti~no nije pove}awe. Ta-ko|e, predvi|eno je da Vojska od sopstvenih prihoda prikupi oko 1,3milijarde dinara, a mogla bi i vi{e, smatra ministar. On je rekaoda mu je obe}ano da }e sredstva od prodaje vojne imovine biti upla-}ena na ra~un Vojske i da }e se iz tog fonda finansirati opremaweVojske i re{avawe stambenih i drugih problema. U Crnoj Gori je nataj na~in ostvaren prihod od skoro 14 miliona evra, a u Srbiji jo{nije prodat nijedan vojni objekat.

Doktor Stankovi} je obe}ao da }e o stawu u Vojsci informisa-ti medije jednom mese~no i najavio, tokom meseca, imenovawe port-parola Ministarstva odbrane.

M. [VEDI]Snimio D. BANDA

3

PRVAKONFERENCIJA

MINISTRAODBRANE

ZA NOVINARE

PREVI[E JE KRITIZERA

Sa preuzimawem nove du`nosti dr Zorana Stankovi}a sa~e-kali su brojni problemi: te{ka materijalna situacija, ne-re{ena statusna i `ivotna pitawa sada{wih i biv{ih pri-padnika Vojske, stihijsko otpu{tawe zaposlenih i neprinci-pijelno vo|ewe kadrovske politike, postojawe i otvarawevelikog broja afera, nepostojawe minimalnog politi~kog kon-

senzusa o mestu i ulozi Vojske u na{em dru{tvu, zapo~ete reforme ioptu`be da Ratka Mladi}a kriju neki delovi vojske. Stoga su prve ak-tivnosti koje je preduzeo bile da se informi{e o problemima koji sukao tema u negativnom kontekstu preovladavali u na{oj javnosti.Prema oceni ministra uveliko je ote`ano zdravstveno zbriwavawepripadnika VSCG, ugro`eni su egzistencija radnika u vojnim ustano-vama koje u du`em periodu ne primaju mese~ne prinadle`nosti, sta-we balisti~ke opreme i uslovi `ivota pripadnika Vojske u KZB.

Stankovi} je naveo podatak da u proteklih pet godina Ministar-stvo odbrane nije uputilo nijedan zahtev niti je kupilo ijedan proiz-vod Vojne ustanove Kara|or|evo, koja trenutno ima oko tri hiqadekrava. Rekao je da su jo{ pre deset godina prodate ma{ine za preradumleka i mle~nih proizvoda i zapitao se kolike bi tek u{tede bile dase Vojska tim namirnicama snabdeva sa te ili sli~nih ekonomija.

Ministar je govorio o nezakonitom poslovawu Kara|or|evai o tome kako nijedna od krivi~nih prijava koje su podnete protivu~inilaca nije procesuirana.

Trideset tri lica koja su upu}ena na vojnodisciplinski sudoslobo|ena su odgovornosti, po osnovu zastarelosti zbog namernognesprovo|ewa postupka, a VU je sada u obavezi da im isplati 15 mi-liona dinara na ime nadoknade za neprimawe dohotka. Bojim se da jetakva situacija i u drugim ustanovama naglasio je on.

Problema ima i u Kopnenoj zoni bezbednosti. Nisu ispla}enednevnice u iznosu od 130 miliona dinara, a pripadnici Vojske `ivei rade u te{kim uslovima. Razlog je promena namene objekta koji segradi u bazi Cepotin. Do sada je ulo`eno 400 miliona dinara, ane zna se da li }e i kada gradwa biti nastavqena.

U svakom slu~aju brzo }emo doneti odluku jer moramo na tompodru~ju da re{imo problem stanovawa i sme{taja vojske, a taj obje-

4INTERVJU

General-major Zdravko Pono{, zamenik na~elnikaGeneral{taba VSCGO PITAWIMA RATA I MIRA 8

Prepreke na putu do sporazuma izme|u SCG i Natoa NERAZUMEVAWE NU@NIH POTEZA 13

TEMA

[ta donosi Nacrt zakona o civilnoj slu`bi? VOJSKA BEZ VOJNIKA 14ODBRANA

Obezbe|ewe objekata, materijalnih sredstava u Vojsci Srbije i Crne GoreZA[TITA OD NEPOZVANIH 20250. raketna brigada PVOJUNACI OSTAJU JUNACI 25305. in`iwerijska brigadaVE[TINA POGODNOG OGRANI^AVAWA 28Nova organizacija civilne za{titeDA ODGOVOR NE ZAKASNI 32Sedamdeset godina od smrti generala Milo{a Vasi}aSE]AWE NA VOJSKOVO\U 37

DOSIJE

Vojna ustanova Kara|or|evo na prekretniciSVETLO NA KRAJU TUNELA 38

DRU[TVO

Samoubistvo granica slabosti i snagePUT U NI[TAVILO 42Pukovnik profesor dr Rajko Hrva~evi}, zamenik na~elnika VMANE LE^I SE BOLEST VE] BOLESNIK 45

SA

DR

@A

J

20Prvi vojni list u Srbiji Ratnik iza{ao je 24. januara 1879. godine

Izdava~Novinsko-izdava~ki centar VOJSKABeograd, Katani}eva 15Na~elnik NIC VOJSKAZvonimir Pe{i}, pukovnikGlavni i odgovorni urednikSlavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog i odgovornog urednika Radenko Mutavxi}Pomo}nik glavnog i odgovornog urednikaDragana Markovi}REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik, Slobodan Vu~ini}(dopisnik iz Podgorice), Du{an Gli{i} (dru{tvo),Sne`ana \oki} (svet), Branko Kopunovi} (prilozi),Du{an Marinovi} (istorija), Zoran Miladinovi},potpukovnik (dopisnik iz Ni{a), Nada Milo{evi}, Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana), Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, dr Milan Mijalkovski, dr Milan Milo{evi}, Nikola Ostoji}, dr Dragan Simeunovi}, Sebastijan Balo{, Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi}, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, Nikola Ota{,Budimir M. Popadi}, dr Svetozar Radi{i}Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik), Branko Siqevski (tehni~ki urednik), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik) Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera Denkovski DokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar), Nada StankovskiTELEFONINa~elnik 3615-036, 39-279Glavni i odgovorni urednik 3615-302, 33-209Redakcija 3615-290, 3615-239, 3615-295, 23-808, 23-810Dopisni{tvo Ni{ 018 509-481, 21-481Dopisni{tvo Podgorica 081 483-443, 42-443 Marketing 3615-502Pretplata 3615-297, 39-129TELEFAKS 3615-488ADRESA11000 Beograd, Katani}eva 15po{t.pr. 06-1015e-mmailredakcija@beotel.yuredakcija@odbrana.mod.gov.yuInternetwww.odbrana.mod.gov.yu@iro-ra~un840-49849-58 za NIC VojskaPretplataZa pripadnike MO i VSCG preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. Za ostale (do kraja godine)tromese~no 540 dinara[tampa POLITIKA AD, Beograd, Makedonska 29CIP Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANAISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Magazin Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore

Ukazom predsednika Srbije i Crne GoreNIC Vojska" je povodom 125 godina vojne {tampe, 24. januara 2004. godine, odlikovan ordenom Vuka Karaxi}a, drugog stepena

Snim

io Z

vonk

o PE

RGE

34

15. novembar 2005.

S[ta donosi novi Pravilnik o re{avawu stambenih pitawa NADA ZA BESKU]NIKE 48

PRAVNIK VAM ODGOVARA 49

SVET

Susret sa hrvatskim generalom Slavkom Bari}emNAKON DUGOG PUTOVAWA U NO] 50Obave{tajno-bezbednosni sistem Hrvatske (2)NAJAVQENE PROMENE 52TEHNIKA

Zastava-oru`jeGIGANT NA STAKLENIM NOGAMA 56Novosadski sajam inovatoraVATROMET IDEJA 60Projekat kineskog nosa~a aviona MO] NA VODI 62Italerijeva istorijska strategija DRUGI SVETSKI RAT NA ITALIJANSKI NA^IN 64KULTURA

Vojni izdava~i na Sajmu kwigaIZME\U SUPROTNIH EMOCIJA 66Centralni dom VSCGENERGIJA STVARAWA 68FEQTON

Mirovna politika kneza Pavla Kara|or|evi}a ZA NEUTRALNOST JUGOSLAVIJE 70SPORT

Sara Grbi}, karatistkiwaKORAK DO CIQA 76Sa Goranom ^egarom o kraju jedne uspe{ne sezoneU TRCI SA VREMENOM 78

VERTIKALAeriju intervjua sa ~elnim qudima Ministarstva odbrane iVojske Srbije i Crne Gore u ovom broju nastavqamo zani-mqivim susretom sa general-majorom Zdravkom Pono{em,zamenikom na~elnika General{taba, koji podse}a na zna-~aj moralne vertikale Vojske i na moderan na~in otkrivasu{tinu odnosa izme|u patriotizma i profesionalizma.Pored ostalog, istakao je neophodnost konsenzusa dru-

{tvenih elita o bezbednosti kao nacionalnom interesu. Naisti problem osvrnuo se, u autorskom prilogu, i dr Bojan Dimi-trijevi}, savetnik predsednika Srbije za odbranu.

U temi broja govorimo o tome {ta donosi Nacrt Zakona ocivilnoj slu`bi i tra`imo odgovor na pitawe da li }e Vojskaostati bez vojnika. S tim u vezi je i tema o obezbe|ewu objeka-ta, materijalnih sredstava i qudi, problemu sa kojim se jedini-ce Vojske ve} nekoliko godina suo~avaju zbog smawewa broja voj-nika na odslu`ewu vojnog roka.

Pri~u o civilnoj za{titi, koju smo zapo~eli u drugom bro-ju, nastavqamo prikazom novog koncepta organizacije i anali-zom kadrovske strukture tog va`nog elementa sistema odbrane.

O samoubistvu, kao dru{tvenom fenomenu, govorili sustru~waci iz zemqe i sveta na simpozijumu koji je nedavno odr-`an na VMA. Odjeke sa tog skupa, sa naglaskom na prevenciji,prenosimo na starnicama rubrike dru{tvo.

Da ne treba le~iti bolest, ve} bolesnika, podse}a prof.dr Rajko Hrva~evi}, zamenik na~elnika VMA i svetski priznatnefrolog, koga smo nedavno posetili.

Modus za ozdravqewe nadle`ni dr`avni organi moraju daprona|u za posrnulu Vojnu ustanovu Kara|or|evo, kojoj smoposvetili stranice dosijea. U svetlost na kraju tunela zagleda-ni su i zaposleni u preduze}u Zastava-oru`je, giganta na stakle-nim nogama. Ugovor o strate{kom partnerstvu sa ameri~kim Re-mingtonom uliva nadu u boqe sutra tog dela na{e odbrambeneindustrije.

Susret sa hrvatskim generalom Slavkom Bari}em, zameni-kom na~elnika General{taba, svedo~i o odlu~nosti vojnog vrhadveju zemaqa da se razgovorom i razmenom iskustava defini{uzajedni~ki interesi.

Stranice feqtona, u naredna ~etiri broja, rezervisalismo za sagledavawe su{tine mirovne politike kneza Pavla Ka-ra|or|evi}a.

Sportske strane posvetili smo karatistkiwi Sari Grbi}i podvizima maratonaca potpukovnika Svetislava Pavlovi}a ivojnika po ugovoru Gorana ^egara.

Na va{ zahtev stara rubrika sa pravnim savetima ponovoje u stroju, a pozabavili smo se i novim Pravilnikom o re{a-vawu stambenih pitawa.

Za na{e ~itaoce pripremili smo i mali poklon, posterautomatske pu{ke 5,56 milimetara M-21, koji su dizajniraliRadovan Popovi} i Enes Me|edovi}.

Pi{ite nam {ta biste `eleli da pro~itate na stranicamaOdbrane, a pretplatnike podse}amo i na obavezu da nas re-dovno obave{tavaju o promeni adrese kako bi magazin urednostizao do wih.

54

RE^ UREDNIKA

5

Vuka{in Mara{, zamenik ministra od-brane Srbije i Crne Gore:

Dr`avna zajednica mora primiti ve}istepen odgovornosti, obaveznosti i brige ka-ko bi stvorili elitnu Vojsku, vojsku za 21. vek.Jer bez odbrambene snage i mo}i nijedna dr-`ava ne predstavqa ~inilac koji se respektu-je. Takva vojska je i ~inilac koji integri{e sverazvojne ambicije i planove koje imamo kaodr`ava, a usmerene su na integracije, regio-nalne, evropske i atlantske.

Dr Bojan Di-mitrijevi}, savet-nik predsednikaSrbije za odbranu:

Sporazu-mom o tranzitnimaran`manima u po-dr{ci mirovnimoperacijama poja-~ana je garancijada }e snage Natoaiz regiona br`edelovati u slu~aju eskalacija nasiqa na Ko-smetu, po scenariju sli~nom onom od 17. mar-ta 2004, mada su{tina tog dokumenta nije od-brana Kosova i Metohije snagama Atlantskogpakta, ve} izraz jasnog opredeqewa Srbije iCrne Gore za pristupawe evroatlantskim od-brambenim integracijama.

6

DOGA\AJI

VRHUNAC USAVR[

Znawe i organizacija su najvi{estrategijske kategorije. A znawe mo`e da sestekne samo u dobrim {kolama. I mogu da gasteknu samo qudi odani svome narodu i svo-joj vojsci rekao je u svom obra}awu gene-ral Pajovi}, vitalan i u svojoj desetoj dece-niji `ivota.

U znak zahvalnosti za {kolovawe kadraVojske Republike Srpske, [koli nacionalneodbrane dodeqeno je najvi{e odlikovaweMinistarstva odbrane RS.

R. M.

S

O b e l e ` e n o p e t d e c e n i j a [ k o l e n a c

Vuka{in Mara{ uru~uje odlikovawe generalu Vidosavu Kova~evi}u

RE^ ve~anost povodom pet decenija postoja-wa i rada [kole nacionalne odbraneotvorio je na~elnik general-major mrVidosav Kova~evi}, pozdravqaju}ibrojne goste me|u kojima su bili zame-

nik ministra odbrane Vuka{in Mara{, na-~elnik General{taba VSCG general-potpu-kovnik Qubi{a Joki}, strani vojni izasla-nici u SCG, biv{i i sada{wi slu{aoci.

[kola nacionalne odbrane predstavqanajvi{i nivo osposobqavawa oficira zaobavqawe najslo`enijih komandnih i {tabnihdu`nosti na takti~kom, operativnom i strate-gijskom nivou. Od 5. novembra 1955, kada jeformirana odlukom General{taba tada{weJNA, [kolu je zavr{ilo 2.297 oficira i je-dan broj visokih politi~kih funkcionera.

Za ostvarene rezultate i zasluge uoblasti obrazovawa, a povodom pet deceni-ja postojawa, predsednik dr`avne zajedniceSCG Svetozar Marovi} dodelio je [kolinacionalne odbrane orden Vuka Karaxi}atre}eg stepena.

Uru~uju}i odlikovawe, zamenik mini-stra odbrane SCG Vuka{in Mara{ istakaoje da su pred nama nove opasnosti terori-zam, organizovani kriminal i korupcija, zakoje je potrebna savremena, moderna, dobronaoru`ana i profesionalna Vojska.

U pitawu su sve one negativne pojavesa kojima se mo`e suo~iti i izboriti samoVojska koja sti~e znawa od autoritativnihqudi, li~nosti i institucija, kao {to je [ko-la nacionalne odbrane rekao je Mara{.

Tom prilikom, najistaknutijim pripad-nicima [kole dodeqewe su nagrade, a biv-{im na~elnicima [kole, najboqima u ranguu nekoliko posledwih generacija i jednombroju organizacija i institucija, uru~ene suzahvalnice i priznawa.

Priznawe je uru~eno i general-majoruu penziji Qubisavu Pajovi}u, jednom od de-vet polaznika [kole u prvoj klasi.

DOMA]I SOFTVER U FUNKCIJI ODBRANEU Upravi za obaveze odbrane Ministar-

stva odbrane SCG, odr`ana je prezentacija do-stignutog nivoa razvoja informacionog siste-ma VOJEVID.

Ideja o razvoju tog informacionog siste-ma potekla je od grupe in`ewera informati~a-ra u vreme agresije Natoa kada je, zapravo, tre-balo u realnom vremenu proveriti funkcioni-sawe sistema vojne, radne i materijalne oba-veze. Zbog tada{weg objektivnog nedostatka ta~-nih podataka, tim stru~waka iz tada{we Tre}euprave i Uprave za informatiku G[ VJ po~eoje, pre tri godine, sa radom i izgradwom ovogsoftverskog paketa i informacionog sistemaVOJEVID koji je kandidovan za plaketu Dru-{tva za informatiku Srbije za izvanredne do-prinose u razvoju informatike. Projekat je svr-stan me|u ~etiri najboqa programska re{ewau podru~ju informacionih sistema u Srbiji 2004. godine. D. K. M.

^ESTITKE NA^ELNIKANa~elnik General{taba VSCG ge-

neral-potpukovnik Qubi{a Joki} ~e-stitao je pripadnicima roda oklopno-mehanizovanih jedinica 31. oktobar dan tog roda, a pripadnicima in`i-werije 6. novembar dan roda in`i-werije.

PRIJEMIZamenik na~elnika G[ VSCG gene-

ral-major Zdravko Pono{ primio jepovodom 6. novembra dana in`iwe-rije i 11. novembra dana roda elek-tronskog izvi|awa i protivelektron-skih dejstava delegacije tih rodova.

IZ GENERAL[TABA VSCG

15. novembar 2005.

Ministar odbrane Srbije i Crne Gore dr Zoran Stankovi} posetio je komande i jedini-ce Vojske SCG u Republici Crnoj Gori i razgovarao sa dr`avnim rukovodstvom Crne Gore uPodgorici.

Na sastanku sa predsednikom Filipom Vujanovi}em i premijerom Milom \ukanovi}emglavna tema bilo je funkcionisawe Vojske u Crnoj Gori i odnos te republike prema Vojsci dr-`avne zajednice. U razgovoru su otklowene nedoumice koje su izazvali crnogorski predlozi zakadrovska re{ewa u Ministarstvu odbrane i u vezi sa finansirawem Vojske.

Na sastanku sa delegacijom vojnih penzionera ministar je obe}ao da }e za {to kra}evreme, zajedno sa ministrima finansija Srbije i Crne Gore, re{iti problem ispla}ivawavojnih penzija.

Na kraju posete Crnoj Gori ministar Stankovi} je posetio Komandu Podgori~kog korpu-sa, jedinice Mornarice u Tivtu i Mornari~ko-tehni~ki remontni zavod Sava Kova~evi}, ~i-ji su radnici u {trajku.

POBOQ[ATI USLOVE ZA @IVOT I RAD

Sa ` eqom da li~no sagleda uslove u kojima ` ive i rade stare{ine i vojnici koji obezbe-|uju administrativnu liniju prema Kosovu i Metohiji i Kopnenu zonu bezbednosti, ministarodbrane dr Zoran Stankovi}, u pratwi na~elnika General{taba VSCG general-potpukovnikaQubi{e Joki}a i drugih saradnika, boravio je u sastavima 78. motorizovane brigade na juguSrbije.

Na po~etku posete ministar je obi{ao bazu Golema ~uka, na kojoj ga je komandant 78.motorizovane brigade pukovnik Milosav Simovi} obavestio o zadacima jedinice. MinistraStankovi}a je posebno zanimalo da li stare{ine i vojnici imaju potrebnu za{titnu i antiba-listi~ku opremu. Obe}ao je i pomo} u re{avawu problema kao {to su neispla}ene nov~anenaknade od februara i nedostatak drva za predstoje}u grejnu sezonu.

Na bazi Oslarski rid ministar je posetio jedinicu za intervencije i vatrenu podr{ku.Pripadnici tog sastava su donedavno boravili u zemunicama, ali su sopstvenim snagama isredstvima napravili barake koje im omogu}avaju ne{to boqe uslove za `ivot i rad.

Prilikom obilaska gradili{ta budu}e baze Cepotina, gde radovi kasne ve} dve godinezbog nedostatka finansijskih sredstava, ministar Stankovi} je naglasio da ako je interesdr`ave da ovde vojska postoji, onda ona mora da ima uslove da tu `ivi i radi. Jasno je da po-stoje potrebe, tako da }emo izna}i mogu}nosti da obnovimo gradwu. Uostalom, ve} je tolikopara ulo`eno da se sada ne mo`e, tek tako, odustati.

S. V. i Z. M.

Ministar odbrane u Crnoj Gori i na jugu Srbije

RE[EWA ZA BOQE FUNKCIONISAWE VOJSKE

Na~elnik General{taba Vojske Srbije iCrne Gore general-potpukovnik Qubi{a Jo-ki}, sa saradnicima, boravio je 8. i 9. no-vembra u dvodnevnoj radnoj poseti Zdru`e-nom general{tabu Vojske Rumunije.

General Joki} razgovarao je sa mini-strom odbrane Rumunije Jonom Mir~eomPlanguom i na~elnikom Zdru`enog general-{taba Vojske Rumunije generalom Eugenom Ba-dalanom. Bilo je re~i o intenzivirawu bila-teralne vojne saradwe i mogu}nostima za we-

no pro{irewe. Rumunska delegacija prenelaje na~elniku General{taba VSCG svoja isku-stva u procesima pridru`ivawa ProgramuPartnerstvo za mir i Natou, u~e{}u u me|u-narodnim misijama i akcijama za osigurawemira i stabilnosti na Balkanu.

General Joki} predo~io je sagovornici-ma kakav je tok reforme i reorganizacijeVojske SCG i pohvalio saradwu dveju armija,istakav{i mogu}nosti wenog daqeg unapre-|ewa.

Na~elnik General{taba u poseti Rumuniji

SVESTRANA SARADWA

7

[AVAWAi o n a l n e o d b r a n e

Uz Dan Vojnotehni~koginstituta

NOVI ZADACIMinistar odbrane Srbije i Crne

Gore dr Zoran Stankovi} uputio je pri-padnicima Vojnotehni~kog instituta ~e-stitku povodom 3. novembra dana in-stituta u kojoj isti~e da zapo~eta re-forma name}e Institutu nove zadatke iobaveze, ponovno preispitivawe ras-polo`ivih kapaciteta, znawa i mogu}-nosti. Tako|e, ukazuje na pravce budu}egrazvoja i polo`aja u sistemu odbrane.

SISTEM ODBRANEU BROJKAMA

U sistemu odbrane ima 52.058 li-ca. Od tog broja je 26.276 profesional-nih vojnika dok je 13.838 civilnih lica.Vojnika na odslu`ewu vojnog roka ima11.944.

Uniforma koju mi nosimo sama po sebi nije merilo patriotizma. To {to minosimo uniformu ne zna~i da smo ve}e patriote od lekara, profesora ili bilo koga drugog... Me|utim, u tim profesijama mogu}e je da budeteuspe{ni, a da pri tom i niste neki patriota. U na{oj profesiji je to nemogu}e. U isto vreme nerazumno je o~ekivati da neko samo zbog patriotskih razloga provede radni vek u Vojsci zanemaruju}i egzistencijalne potrebe svoje porodice.Tu mora biti zastupqeno i jedno i drugo profesionalno i patriotsko.

15. novembar 2005.8

General-major Zdravko Pono{, zamenik na~elnika General{taba VSCG

O PITAWIMARATA I MIRA

IN

TE

RV

JU

General-major Zdravko Pono{, ~ovek koji izuzetno ceni zna-we, veruju}i da ono, fromovskim jezikom re~eno, vi{e pripa-da kategoriji biti, nego kategoriji imati, taj svoj stav potvr-dio je i sopstvenom biografijom. Zavr{io je vredne i visoke{kole, a osim znawa stekao je i iskustvo koje mu poma`e dasa mesta na kome je, boqe, {ire i jasnije sagleda probleme u

kojima se vojska nalazi, mogu}nosti wihovog re{avawa, dru{tveniokvir, ali i me|unarodni kontekst vremena sada{weg. Gde gre{i-mo i gde drugi gre{e kada je u pitawu vojska, koja je prava mera od-nosa patriotizma i profesionalizma za ~oveka u uniformi, ho}eli nam i kada biti boqe, i koliko to boqe od nas zavisi ili ne za-visi, samo su neki tematski okviri o kojima mo`ete ~itati u razgo-voru na ovim stranama.

Koja su, po Va{em mi{qewu, kqu~na pitawa kojima se Ge-neral{tab Vojske SCG mora pozabaviti u ovom vremenu? Da bih odgovorio na to pitawe moram malo da se vratim u

pro{lost, jer da bismo znali {ta sve moramo da uradimo, trebada vidimo gde smo. Da prepoznamo i shva-timo da je vojska devedesetih godina bilai upotrebqavana i zloupotrebqavana. Uwu nije investirano, niti je dogra|iva-na, i to {to mi u ovom trenutku imamo kaoproblem jesu posledice te nebrige i tra-umati~nog perioda od tih desetak i vi{egodina. Osim toga, ta vojska je projekto-vana {ezdesetih i sedamdesetih, ne samopo veli~ini, ve} vi{e po kvalitetu, zabezbednosne izazove tog vremena. A svimi znamo da je to bilo vreme hladnog ra-ta. ^iwenica je da je ta vojska neprime-rena izazovima novog doba. Sada kadakona~no imamo Strategiju odbrane, kojadefini{e nove izazove, rizike i pretwe,stvoreni su formalni preduslovi za pro-jektovawe vojske koja je primerena na{impotrebama za dogledno vreme. Pojedno-stavqeno re~eno, politika je dala smer-nice za projektovawe vojske. Slede}i ko-rak je izrada Strategijskog pregleda od-brane kao kqu~nog dokumenta kojim se, naosnovi opredeqewa iz Strategije odbra-ne, projektuje vojska i {ire sistem odbrane. Re{ewa koja }eStrategijski pregled ponuditi bi}e uslovqena sa dva korelativnaparametra: projekcijom vojnog buxeta i zahtevanim kvalitetomvojske. Izme|u ta dva kqu~na parametra treba prepoznati kakvu}emo vojsku da gradimo. Ministarstvo odbrane ponudi}e stru~nuviziju razvoja Vojske, a na vlasti ove zemqe je da se opredeli ipreuzme svoj deo odgovornosti. Koja je uloga General{taba u tomprocesu? General{tab najpre mora proaktivno i kreativno dau~estvuje u izradi takvog dokumenta, jer je kompetentan za taj po-sao i na wemu je da kasnije sprovede verifikovana re{ewa.Upravo }e implementirawe tih re{ewa biti su{tina reforme.Drugi zadatak General{taba je da tokom tog procesa obezbedi daVojska mo`e u hodu odgovoriti na sve bezbednosne izazove koji supred wom i one koji bi mogli da se pojave. Svima treba da budejasno da mi reformu ne sprovodimo u sterilnim uslovima, kaoneke druge zemqe centralne Evrope. Mi imamo realne bezbedno-sne problema. Slikovito re~eno, General{tab mora da obezbedida nam, dok renoviramo ku}u, name{taj ne pokisne.

Koliko je u tom procesu o kome govorite bitan odnos Gene-ral{taba i Ministarstva odbrane?

To je kqu~no. General{tab je institucionalno organ Mini-starstva odbrane, i sve {to radimo je na{ zajedni~ki posao. Odizrade Strategijskog pregleda odbrane do wegove primene, posaokoji nas ~eka je zajedni~ki, i to je prilika da nova organizacijaMinistarstva i General{taba u potpunosti za`ivi.

U poku{aju da defini{emo situaciju koju ste zatekli, zani-mqivo je ~uti od Vas kakav mislite da je rejting Vojske u jav-nosti ovog trenutka? Kad govorimo o rejtingu Vojske, govorimo u stvari o povere-

wu u Vojsku. Poverewe se, uop{te je poznato, te{ko sti~e, a lakogubi. To je problem koji mi sada imamo. Stawe u Vojsci je uzrok rej-tinga koji ona ima u ovom trenutku, ali je sve to u isto vreme i od-raz stawa u dru{tvu. ^iwenica je da se rejting Vojske mewa ne sa-mo u zavisnosti od stawa u woj samoj, nego da na sve to uti~e i sta-we u dru{tvu. Jednostavno re~eno, stawe rata ili mira, ve} samopo sebi uti~e na rejting Vojske u dru{tvu, kao i to da li je sistemautokratski, demokratski, ali to je teorija. U praksi je za reflek-tovawe stawa u dru{tvu na vojsku vrlo va`no da li je ona profe-sionalna ili je prete`no zasnovana na slu`ewu vojnog roka, kakavje na{ model. Zato je stawe u Vojsci poput na{e uvek lakmus-papirstawa u dru{tvu. Da je Vojska profesionalna, to bi se mawe odra-`avalo. Ovim ne `elim da prebacujem odgovornost za stawe u Voj-

sci na stawe u dru{tvu, samo ` elim da na-glasim da su te dve stvari povezane, i daje neophodno da obe strane deluju na po-pravqawu poverewa u Vojsku. Da ne govo-rimo o statisti~kim pokazateqima. Na{je zadatak, u svakom slu~aju, da zaustavi-mo lo{ trend, ali ne samo mi iz Vojske ine samo Ministarstvo odbrane, nego iostale strukture izvr{ne vlasti, zakono-davna vlast, ali i sudska.

Pomenuli ste i da mi nemamo profe-sionalnu vojsku. Ako smo se u tompravcu uputili, {ta nas od we deli? Deli nas mnogo toga. Profesionali-

zacija je proces, veoma skup, i on ne mo`eda se dogodi preko no}i. Skupo nam je daodr`avamo postoje}u Vojsku, jer je nepri-merena vremenu i mogu}nostima dru{tva,ali je isto tako skupo da izvr{imo brzutranziciju u neku drugu vrstu vojske, u ovomslu~aju govorimo o profesionalnoj voj-sci. Dugoro~no gledano, uva`avaju}i isku-stva okolnih zemaqa, profesionalizaci-ja je dobar izbor. Za sve to vreme, kao

{to rekoh, imamo realne bezbednosne probleme i sve {to radimomoramo prilagoditi toj realnoj situaciji. Nisam siguran da je tre-nutak za radikalno skra}ewe vojnog roka mudro odabran i zato ve-rujem da }emo morati da ubrzamo proces profesionalizacije, dauvedemo kategoriju aktivne rezerve i dobrovoqnog slu`ewa vojnogroka, uz odgovaraju}i sistem socijalnih beneficija.

Imaju}i u vidu sve promene, tranzicije, transformacije iintegracije koje predstoje na{oj dr`avi i vojsci u nared-nom periodu, zanimqivo je ~uti koji to profesionalni ivrednosni profil pripadnika VSCG odgovara svemu {tonas ~eka? Gde je u definisawu tog profila, po Vama, pravamera izme|u ~oveka struke, ~oveka duge i bogate vojne tra-dicije i ~oveka koji odgovara zahtevima novog vremena? Tradicija je veoma zna~ajna, wu ne smemo zanemariti. U na-

{oj vojni~koj tradiciji postoje mnogi elementi koji su vredni, kojetreba da negujemo, po{tujemo i da se pozivamo na wih. Nave{}u sa-mo primer na{ih savezni{tava tokom istorije, koja vaqa imati uvidu. Ona su nas ~esto vodila u pobedu, i to je ne{to {to ne trebazaboraviti. Kada govorimo o tradiciji, govorimo o moralnoj ver-

Partnerstvo za mir nije nikakav standard opremawa vojske.

Jedini standardi koje ono zahteva jesuoni koji omogu}avaju partnerima da

budu partneri, da budu interoperabil-ni. Tu su tri elementa zna~ajna: da su

partneri u stawu da komuniciraju istimjezikom, da imaju komunikacionu opremu

koja im to omogu}ava i da imaju usagla{ene procedure da bi zajedno mogli da funkcioni{u na ve`bama

i u realnim situacijama. Partnerstvo za mir nije samo vojno pitawe, ve} je indikator standarda

celog dru{tva. Uostalom, me|unarodnazajednica prepoznaje pripadnost

Partnerstvu za mir kao pokazateq da jeinvestirawe u tu zemqu dobar posao,

siguran i bezbedan.

9

tikali vojske. Vojska bez moralne vertikale te{ko da mo`e da op-stane. Va{e pitawe do`ivqavam kao pitawe odnosa izme|u patrio-tizma i profesionalizma. To su, duboko verujem, dva parametra ko-ji jedan drugog ne iskqu~uju. Dr`ava po pravilu ima veoma racio-nalne razloge da ide u rat. Tim racio-nalnim razlozima je te{ko opravdatiza{to pojedinac treba da bude spremanda u takvom eventualnom ratu izgubi svoj`ivot. To se u istoriji pokazivalo i do-kazivalo mnogo puta. Da bi ~ovek, jedin-ka, bio spreman da `rtvuje `ivot, po-trebno je mnogo vi{e od dr`avnog raci-onalnog interesa. Potrebna je motiva-cija, a ona dolazi iz poqa eti~kog i emo-cionalnog. Za oficire je to oduvek bilastvar odnosa prema profesiji, na nekina~in i socijalna obaveza. Za vojnike jemotivacija dolazila iz sfere emocio-nalnog, koje se napajalo ideologijom, re-ligijom... Ono {to je konstanta, {to traj-no vredi, pa vredi i danas, jeste potre-ba da se za{titi porodica, imawe, ku}a,na~in `ivota... To je ta autenti~na vezaemocionalnog i racionalnog koja poje-dinca dovodi u situaciju da bude spre-man da se `rtvuje.

Novi tekst vojni~ke zakletve vi{e ne sadr`i deo: ne `ale-}i da u toj borbi dam i svoj `ivot. Ratovi su uvek podrazumevali mogu}nost da se u wima gine.

Moramo voditi ra~una o tome da u svima koji su ukqu~eni u sistemodbrane postoji upravo taj spoj individualnog motiva i dr`avnoginteresa. Onda rezultati ne}e izostati. Isto tako je va`no re}ida uniforma koju mi nosimo sama po sebi nije merilo patrioti-zma. To {to mi nosimo uniformu ne zna~i da smo ve}e patriote odlekara, profesora ili bilo koga drugog... Me|utim, u tim wihovimprofesijama mogu}e je da budete uspe{ni, a da pri tom i niste ne-ki patriota. U na{oj profesiji je to nemogu}e. U isto vreme nera-zumno je o~ekivati da neko samo zbog patriotskih razloga provederadni vek u vojsci, zanemaruju}i egzistencijalne potrebe svoje po-rodice. Tu mora postojati i jedno i drugo zastupqeno profesio-nalno i patriotsko.

Na nedavnoj sednici Vrhovnog saveta odbrane konstatova-na je nu`nost modernizacije VSCG u skladu sa standardimaPartnerstva za mir. Kako je na istoj sednici potcrtan iproblem finansirawa VSCG, ~ak i u oblasti osnovnihsredstava, kako mislite da }e se taj disbalans izme|u po-treba i mogu}nosti razre{iti? Saop{tewe sa te sednice Vrhovnog saveta odbrane ukazuje

samo na to da ra{~i{}avawe aktuelnog problema sa nabavkom voj-ne opreme ne sme da bude razlog da se zaustavi proces opremawaVojske. S druge strane, Partnerstvo za mir ne podrazumeva krutestandarde opremawa. To nigde nije definisano. Niko vas ne terada imate odre|enu vrstu opreme, odre|enog kvaliteta, a jo{ najma-we od odre|enog proizvo|a~a. Partnerstvo za mir nije nikakavstandard opremawa vojske. Jedini standardi koje ono zahteva jesuoni koji omogu}avaju partnerima da budu partneri, da budu inter-operabilni. Tu su tri elementa zna~ajna: da su partneri u stawuda komuniciraju istim jezikom, da imaju komunikacionu opremu kojaim to omogu}ava i da imaju usagla{ene procedure da bi zajednomogli da funkcioni{u na ve`bama i u stvarnim situacijama. Part-nerstvo za mir nije samo vojno pitawe ve} je indikator standarda

10

INTERVJUcelog dru{tva. Uostalom, me|unarodna zajednica prepoznaje pri-padnost Partnerstvu za mir kao pokazateq da je investirawe u tuzemqu dobar posao, siguran i bezbedan.

Problem finansirawa Vojske, ali i standarda wenih pri-padnika je goru}i i realan. Kakve su nam mogu}nosti da `i-vimo boqe, sa ne{to ve}im platama, grejawem...? Da najpre vidimo gde u tom smislu mi unutar Vojske gre{imo.

Mi gre{imo u planirawu. ^esto to ~inimo tako {to su nam planovina jednoj strani stola, a novac negde drugde,i te dve stvari uop{te ne povezujemo. Za po-~etak, na{i planovi moraju biti realni, asvaka stavka egzaktno prikazana u parama.Mi jo{ uvek patimo od inflatornog plani-rawa, kada su nam planovi imali one tri nu-le u gorwem desnom uglu, pa niko nije ra~u-nao da }e to u stvarnosti da funkcioni{e,jer }e inflacija za neki mesec sve to obez-vrediti. Papiri u tom slu~aju slu`e samo zabirokratske ciqeve, da se vidi da je ne{toodra|eno. Planirawe nam mora biti suro-vo realno, moramo realno da izrazimo na-{e potrebe. Strategijski pregled odbrane,koji se upravo radi, jeste kqu~ni dokumentkoji }e trasirati reformu. Ako to dobrouradimo, ako dobro isplaniramo kolikonovca imamo u odnosu na kvalitet koji `eli-mo da postignemo, i ako dr`ava to bude is-po{tovala, a ozbiqne dr`ave to po{tuju onda mi vi{e ne}emo imati tu vrstu proble-ma. Da bismo stigli do te zdrave faze, mo-

Kada govorimo o tradiciji, govorimo o moralnoj vertikali vojske.

Vojska bez moralne vertikale te{ko da mo`e da opstane.

Dr`ava po pravilu ima veoma racionalne razloge da ide u rat.

Tim racionalnim razlozima je te{koopravdati za{to pojedinac treba

da bude spreman da u takvom eventualnom ratu izgubi svoj `ivot.

To se u istoriji pokazivalo i dokazivalo mnogo puta. Da bi ~ovek,jedinka, bio spreman da `rtvuje `ivotpotrebno je mnogo vi{e od dr`avnogracionalnog interesa. Potrebna je motivacija, a ona dolazi iz poqa

eti~kog i emocionalnog.

ramo prvo da iza|emo iz minusa. Sada{wi General{tab bio bi ne-verovatno relaksiran kada bi dr`avno rukovodstvo omogu}ilo dakrenemo od nule. Da ne kre}emo od minusa. To bi nam bila najve}apomo} u reformi koja nam predstoji.

Bili ste na~elnik Uprave za me|unarodnu vojnu saradwuMinistarstva odbrane SCG. Sa kojim oru`anim snagama jena{a vojna saradwa najintenzivnija i gde je mesto na{e voj-ske, nekada vrlo visoko kotirane, me|u armijama Evrope? Na{u strategiju me|unarodne vojne saradwe zasnovali

smo na dva kqu~na elementa. Jedan obuhvata ciqeve me|unarod-ne politike i spoqnopoliti~ke prioritete Srbije i Crne Gore, adrugi je Strategija odbrane. To su izvori{ta na{e strategije me-|unarodne vojne saradwe. Na tom osnovu definisali smo prio-ritetne oblasti i zemqe. Region kome pripadamo i ~iju sudbinu ubezbednosnom smislu delimo je, narav-no, kqu~an. Tako smo se i usmeravali.Razvili smo vrlo uspe{nu saradwu saskoro svim zemqama regiona. Posebnosa Italijom, Rumunijom, Bugarskom, Gr~-kom, Makedonijom... Sada se ve} vide re-zultati kretawa u dobrom smeru u sarad-wi sa Ma|arskom, Hrvatskom, Bosnom iHercegovinom, Albanijom... Osim zema-qa regiona, na{i kqu~ni partneri u tomsmislu su Velika Britanija, koja nam jebila i veza sa Severnoatlantskim pak-tom posle 2000. godine, a sada je to Nor-ve{ka. Na{a saradwa je veoma uspe{nai sa Holandijom, Belgijom, Nema~kom,Francuskom, Kinom, gde imamo oficire

na {kolovawu. O`ivqava i na{a vojna saradwa sa SAD, poseb-no sa wihovom Evropskom komandom. Me|utim, u odnosu na mogu}-nosti i obostrani interes, mi smo tek u po~etnoj fazi te sarad-we. Neophodno je da stvorimo pravne preduslove, u vidu zakqu-~ivawa odgovaraju}ih me|udr`avnih sporazuma koji }e nam otvo-riti pravi auto-put u vojnoj saradwi sa SAD. Kqu~na oblast sa-radwe koju smo prepoznali, i koju `elimo da pro{irujemo sa re-levantnim vojskama, jeste obrazovna saradwa. Takvom saradwomna{i qudi sti~u nova znawa i iskustva, {to je dugoro~an kvali-tet, a ne korist samo za jednu generaciju.

Pitali ste me i gde je mesto na{e vojske u Evropi. Postojistereotip koji se ~esto ponavqa o ~etvrtoj naciji u Evropi u voj-ni~kom smislu. Verovali ili ne, taj stereotip ima nekoliko zema-qa Isto~ne Evrope. Istori~ari koji vaqano prate tu pri~u ka`uda je takav nivo mogao da nam se pripi{e samo u kratkom periodu

posle Drugog svetskog rata. Objektivno go-vore}i, u evropskim razmerama mi smovojni~ki bili najceweniji pedesetih godi-na pro{log veka, kada smo bili skoro naulasku u Nato. Me|utim, merila tipa ko-liko smo dobri u odnosu na ostale u Evro-pi imaju hladnoratovski prizvuk. Danas jenajva`nija odrednica to da li ste vi ko-risnik bezbednosnih usluga ili ste u sta-wu da te usluge pru`ate drugima u okvirusistema kolektivne bezbednosti. Verujemda mi imamo potencijala za ovo drugo, ito treba da bude na{ izbor. Na{i resur-si su veoma solidni, dodu{e, malo ne-sretno organizovani, ali je kvalitet tu ion nam, profesionalno i takmi~arski

gledano, obezbe|uje pravu meru komparativnih prednosti u odnosuna druge vojske u Evropi, pa ~ak i neke koje su ve} unutar Natoa.Na{i oficiri se sa {kolovawa u inostranstvu vra}aju sa vrlovisokim ocenama. Na to zaista mo`emo da budemo ponosni.

Posle Vojnotehni~ke akademije magistrirali ste na Elek-trotehni~kom fakultetu u Beogradu, a kasnije ste zavr{ilii Kraqevski kolex za odbrambene studije u Londonu. Kakvoje bilo to iskustvo, kakav je to kolex, i kakve su sli~nosti irazlike u izu~avawu te tematike kod wih i u na{em vojnomi civilnom {kolstvu? Kraqevski kolex za odbrambene studije u Londonu jeste jed-

na od najuglednijih {kola te vrste u svetu. Ona nema iskqu~ivo ko-mandni profil, ta oblast se samo delimi~no izu~ava, ali je to{kola koja te`i{no daje dve vrste znawa. To su, najpre, znawa izoblasti me|unarodnih odnosa, koja nam, izme|u ostalog, poma`u dashvatimo da krize sa kojima se suo~avamo u na{em regionu nisu niprve ni posledwe te vrste. [kolovawe koje vam daje perspektivu{irokih pogleda, ne samo na Evropu nego i na ~itav svet, a nasla-wa se na akumulirano znawe iz britanske bogate dr`avne, dru-{tvene i imperijalne pro{losti, koje vam omogu}ava da napravitedistancu, da se izmaknete iz svoje nevoqe i sagledate su{tinu, za-ista je vredno iskustvo. Druga dimenzija, ne mawe zna~ajna, kojuvam ova {kola omogu}uje jeste kvalifikacija da re{avate proble-me u komunikaciji izme|u izvr{ne i zakonodavne vlasti, sa jedne, ivojske sa druge strane. U praksi se pokazalo da se ~esto vojska ipolitika ne razumeju dobro zato {to, figurativno re~eno, ne go-vore istim jezikom. Znawa koja se sti~u u toj {koli poma`u da seprepozna {ta to politika od vojske tra`i, a da se politici obja-sni {ta vojska zaista mo`e od toga {to se od we tra`i i da uradi.Takva ve{tina je kod nas retka, a praksa iz dana u dan pokazuje danam i te kako treba. Znawa iz oblasti liderstva i menaxmenta ta-ko|e su bitan kvalitet te {kole. Tu se steknu i veoma zanimqivaprijateqstva i poznanstva, jer se sve na kraju svede na to da li stekao li~nosti sli~nih afiniteta, ma odakle dolazili. Tako da samza to vreme izgradio prijateqstvo sa izraelskim generalom, jor-danskim pukovnikom, kolegama iz Britanije, Kine, Nema~ke, Paki-stana, Australije, Ukrajine...

11

Mi jo{ uvek patimo od inflatornog planirawa, iz vremena kada su nam

planovi imali one tri nule u gorwemdesnom uglu, pa niko nije ra~unao

da }e to u stvarnosti da funkcioni{e,jer }e inflacija za neki mesec sve to

obezvrediti. Papiri u tom slu~aju slu`e samo za birokratske ciqeve, da

se vidi da je ne{to odra|eno. Planirawe nam mora biti surovo

realno, moramo realno da izrazimona{e potrebe.

15. novembar 2005.12

INTERVJU

[to se ti~e pore|ewa {kolstva, wihovog i na{eg, postojeozbiqne razlike. Kraqevski kolex za odbrambene studije nemasvoj nastavni~ki kadar. Ima samo rukovodstvo {kole, a nastavudr`e predava~i po pozivu, veoma ugledni qudi u svojim bran{a-ma. Me|u predava~ima su aktuelni ili biv{i ministri, dr`avni-ci, jedan od predava~a bio je i kraq Jordana, do uglednih profe-sora, menaxera, poput direktora kompanije British Airways. Za orga-nizaciju seminara {kola koristi i partnersku vezu sa Kraqev-skim kolexom u Londonu. Izbor tema za disertaciju bio je prili~-no slobodan. Ja sam izabrao ne{to {to je sasvim izvan balkan-skog konteksta, tema je bila: Privatne vojne kompanije - modernipla}enici, ili mogu}i odgovor na nove bezbednosne izazove. Tatematika je veoma aktuelna u ratu u Iraku. Metodologija nastaveje u toj {koli interaktivna, nije konzervativna, za razliku od na-{eg {kolstva koje neguje tradiciju stare pruske {kole, gde studen-te nazivamo slu{aocima. To verovatno podrazumeva da oni nekri-ti~ki slu{aju i prihvataju, a tako se ne stvara novi kvalitet. Stu-dent mora biti aktivan i kreativan.

Kakvi su Va{i neposredni utisci o mestu koje engleska voj-ska ima u dru{tvu? Mo`emo li iz tog iskustva izvu}i nekezakqu~ke? Mesto britanske vojske u dru{tvu je stabilno i davno uteme-

qeno. Oni nisu imali diskontinuitete revolucionarnog tipa, kaomi. Oficirski poziv je cewena i dobro pla}ena profesija, a kakoje kod nas, to na{i ~itaoci vrlo dobro znaju. Me|utim, odnos pre-ma vojsci u bilo kom dru{tvu, pa i u engleskom i na{em, u su{tini,jeste pitawe odnosa prema ratu i miru, odnosa prema vitalnim na-cionalnim interesima. Odgovor na to pitawe lomi se na ~iwenicida li postoji konsenzus dru{tvenih elita oko nacionalnog intere-sa koji se zove nacionalna bezbednost. Vojska je jedna od kqu~nihta~aka na kojoj dru{tvene elite moraju da ostvare konsenzus. U Bri-taniji je taj konsenzus davno postignut i, uz sitne trzavice, odr`a-va se i danas, a mi imamo problem diskontinuiteta dru{tvenihelita, ~ak imamo manir da ~esto preispitujemo ne samo svoje pora-ze tokom istorije nego i pobede.

Posle svih velikih bitaka i bojeva koje smo vodili tokompro{log i svih prethodnih vekova, {ta je to za {ta se napo~etku novog milenijuma vredi boriti? To je prili~no filozofsko pitawe. Odgovor bi, pretposta-

vqam, morao da bude tako|e filozofski.

To i o~ekujemo. Meni se ~ini da je milenijum kao merna jedinica prevelik

da bi ~ovek, ~iji je vek neuporedivo kra}i, prema wemu definisaosvoje prioritete.

Ali je on i svojevrsna vododelnica vremena, iako je, slo-`i}emo se, tek iskorak u novi dan.

^iwenica je da postoje vrednosti koje se ne mewaju mileni-jumima. Naterali ste me da razmi{qam koje su to vrednosti kojeodolevaju vremenu i tako dugo traju. Mislim da je va`no da prepo-znamo vrednosti civilizacijskog kruga kome pripadamo, a to jeevropski, ili evroatlantski krug. Wegovi temeqi su stari vi{emilenijuma, a wima dominiraju sloboda, li~na i kolektivna, prav-da i qubav. Korene prvog nalazimo jo{ u anti~koj Gr~koj, pravde upravu starog Rima, a qubavi u hri{}anstvu, ili jo{ {ire, u avram-skim religijama, da ne uvredimo qude koji nisu hri{}ani. Kada go-vorimo o qubavi, ne mislim samo na qubav izme|u polova, ve} naonaj {iri kontekst koji podrazumeva pra{tawe, toleranciju, so-lidarnost, milosr|e, davawe... Na{e je da se borimo za pravo da`ivimo u tom i takvom sistemu vrednosti, bez obzira na to {tonas problemi koje imamo, neda}e kojima su izlo`ena jedna ili dvegeneracije, dovode u situaciju da se pitamo da li je taj sistem vred-nosti odr`iv. Mislim da jeste i da je borba za pravo da `ivimo uwemu opravdana.

To u {ta verujemo, nas i najdirektnije odre|uje kao qude.[ta je to u {ta Vi, posle devalvacije mnogih vrednosti,uspevate da verujete? Verovawe je ponajvi{e li~na stvar. Re}i }u vam radije {ta

cenim. Cenim znawe. Fromovskim jezikom re~eno znawe vi{e pri-pada kategoriji biti, nego kategoriji imati. Tu|om zaslugom uvekmo`ete da ostanete bez onoga {to imate, a da ostanete bez onoga{to jeste, to mo`ete samo svojom zaslugom.

Pred Vama je tre}i broj Odbrane. Kakvi su utisci? Napravili ste korak napred, s tim {to se pitam za{to taj

korak nije u~iwen ranije. Vi{e godina unazad nisam ~itao vojnaizdawa, jer mi se nije dopadao na~in na koji se pisalo. Odbra-na je za mene prijatno iznena|ewe.

Dragana MARKOVI]Snimio Goran STANKOVI]

Odnos prema vojsci u bilo kom dru{tvu, pa i u engleskom i na{em, u su{tini jeste pitawe odnosa prema ratu i miru,

odnosa prema vitalnim nacionalnim interesima. Odgovor na to pitawe lomi se na ~iwenici da li postoji

konsenzus dru{tvenih elita oko nacionalnog interesa koji sezove nacionalna bezbednost. Vojska je jedna od kqu~nih ta~aka

na kojoj dru{tvene elite moraju da ostvare konsenzus. U Britaniji je taj konsenzus davno postignut i, uz sitne

trzavice, odr`ava se i danas. Mi imamo problem diskontinuiteta dru{tvenih elita, a imamo i manir

da ~esto preispitujemo ne samo svoje poraze tokom istorije nego i pobede.

PD

NK

oslanici Skup{tine dr`avnezajednice Srbija i Crna Goraratifikovali su 4. novembraSporazum o tranzitnim aran-

`manima u podr{ci mirovnim ope-racijama, poznat i kao Sporazum okopnenim linijama komunikacija saNatoom. Rasprava koja je prethodi-la tome pokazala je nedovoqnu oba-ve{tenost javnosti o procesu pri-stupawa evroatlantskim integraci-jama. U javnosti se ~ulo ~ak i to da jesporazum uvod u nekakvu okupaciju,odnosno da }e tenkovi Natoa sadanesmetano i besplatno tutwati na-{im drumovima.

Takvi komentari pokazali su dau promi{qawu odbrambenih odnosasa Natoom kod nas postoje prili~nakonfuzija i nerazumevawe proble-

srpska i crnogorska vojska u vremenajve}ih isku{ewa ali i pobeda, bi-le u krilu {irih savezni{tava, uborbi za najve}e civilizacijskevrednosti tih doba. Ako se u Natoudanas prepoznaju samo na{i tradi-cionalni neprijateqi, a ne ukazuje sei na to da je on formiran od namastarih savezni~kih i prijateqskih dr-`ava, i da smo pre pedeset godina imi bili jednom nogom u toj organiza-ciji, te da smo od toga imali vi{e-struku odbrambenu i modernizacijskukorist, stvar ne}e vaqati.

okle god budemo smatrali da jedobro da u odbrambenom siste-mu budemo sami i daqe se zatva-ramo u svoj vojni atar, dotle }e

oni koji nam nisu nakloweni mo}i da

13

Kod nas ne postoji ni minimalnipoliti~ki konsenzus o pitawima

odbrane, ni dowi pragzajedni~kog opredeqewa premapristupawu Partnerstvu za mir,odnosno Natou, a iza toga je samokorak do potpunog nerazumevawa

nu`nih poteza u procesureintegracije Srbije i Crne Gore

u institucije me|unarodnezajednice

POTEZA

PREPREKE NA PUTU DO SPORAZUMA IZME\U SCG I NATOA

NERAZUMEVAWENU@NIH

Pi{e dr Bojan DIMITRIJEVI]

ma. To je ono {to zaista mo`e da obeshrabri svakog kome jestalo do oporavka na{eg sistema odbrane. Kod nas ne postojini minimalni politi~ki konsenzus o pitawima odbrane, pa jeotuda sasvim lako na strate{kim pitawima opredeqewa jednedr`ave i jednog naroda, ubirati jeftine dnevnopoliti~ke poe-ne. Kada se tome doda `uta {tampa koja svaki pozitivan pomakna tom planu uvija u oblande nekompetentnih komentara sa na-padnim naslovima, koji bude sumwe u javnom mwewu, onda je ve-oma te{ko u ovakvoj realnosti postaviti, makar dowi prag za-jedni~kog opredeqewa srpske politi~ke scene prema pristupa-wu Partnerstvu za mir, odnosno Natou. Iza toga je samo korakdo nerazumevawa ovakvih nu`nih poteza u procesu reintegra-cije Srbije i Crne Gore u institucije me|unarodne zajednice.

Dakle, mo`e se re}i da je Nato ovim sporazumom pre sve-ga sebi olak{ao komunikaciju u regionu, mada se ona, da pod-setimo, i do sada nesmetano odvijala preko teritorije na{edr`ave.

akve su koristi za nas od ovog, ina~e tipskog sporazuma?Prvo, na{a dr`ava i vojska za korak su bli`e evroatlant-skim bezbednosnim integracijama, a istovremeno i korakdaqe od karantina u koji smo stavqeni iskqu~ivo{}u ha-

{kih zahteva koji nam prepre~avaju put prema Partnerstvu zamir. Drugo, poja~ana je garancija da bi snage Natoa iz regionamogle br`e delovati u slu~aju eskalacija nasiqa na Kosmetu,po scenariju sli~nom onom od 17. marta 2004.

Pitawe pravog izbora danas predstavqa pitawe na{e bu-du}nosti. Pre petnaest godina napravqena je kqu~na gre{kakada se Srbija konfrontirala sa svetom. Od jedne prosperi-tetne dr`ave postala je tada bezbednosni problem juga Evrope.Danas ne smemo da napravimo pogre{an izbor, niti da zastaj-kujemo u reformama i integracijama. Pravi izbor jeste: Srbi-ja i Crna Gora u Evropskoj uniji. Taj put vodi preko Partnerst-va za mir, koji je program Natoa, {to se ovde ~esto ne razume,i kona~no preko samog ~lanstva u toj alijansi. Ba{ kao {to su

ka`u za na{u vojsku da je pretwa bezbednosti. Xaba nam ondanova Strategija odbrane, Bela kwiga, Doktrina, itd Nasu-prot tom konzervativnom mi{qewu, ukoliko se budemo sve ~vr-{}e vezivali u savezni{tva, na{a vojska }e u duhu svojih najbo-qih vremena, biti kqu~ni oslonac regionalne bezbednosti.Hteo to neko da prihvati ili ne, danas je to iskqu~ivo ostvari-vo uz Severnoatlantski pakt. Savezni{tvo sa Natoom donosinam pove}anu mogu}nost da boqe i br`e nastavimo reforme,da zajedno odgovorimo na sve regionalne bezbednosne izazovei kona~no, da na{ glas u odlu~ivawu na me|unarodnoj pozorni-ci bude ja~i. Sa druge strane Severnoatlantskom paktu nikakonije potrebna bezbednosna crna rupa u regionu. Potrebno muje savezni{tvo sa vojskom koja dr`i centralni strate{ki polo-`aj na Balkanu, i vojskom koja je bila respektivan protivnik,nadma{en samo na politi~kom, ali ne i na vojnom poqu.

a putu obnove starih vojnih savezni{tava i uspostavqawanovih odbrambenih partnerstava, Srbiju i Crnu Goru ~e-ka potpisivawe mnogih drugih sporazuma vojnotehni~keprirode. Demokratske vlasti ove dr`ave potpisuju ih po-

sle intenzivnih pregovora sa na{im partnerima, {to je veomabitna razlika od Milo{evi}evog vremena koji je sporazume ta-kve prirode potpisivao iskqu~ivo pod pritiskom poraza ibrojnih `rtava. I tada su na{im krajevima prolazili stranivojnici, ali je to bio Milo{evi}ev doprinos miru.

Sada je stvar predata na javnu i te{ku diskusiju, tekstovisporazuma su svima dostupni, a nadawa sve ve}a da }e se novadokumenta potpisivati sa daleko mawe nerazumevawa i sa sveve}im ube|ewem da je ukqu~ivawe VSCG u bezbednosne integra-cije na{a nacionalna potreba, te da niko nema pravo da izpartijskih interesa, neznawa ili ideolo{ke zaslepqenosti,kompromituje evroatlantski put na{e vojske.

Autor je savetnik predsednika Republike Srbije

za odbranu

OSVRT

Prema preporukamaSaveta Evrope,posledwi rok zausvajawe Zakona o civilnoj slu`biisti~e po~etkomaprila narednegodine, dakle, veomabrzo. Ho}e liusvajawe ovog zakonazatvoriti mnogeionako ve} praznekasarne i vojnenastavne centre imo`e li se dogoditida na osnovu wegapre vremena dobijemoVojsku bez vojnika,pokaza}e vreme iupoznavawe saNacrtom zakona ocivilnoj slu`bi, kojije ovih dana obelodanilabeogradskakancelarijaEvropskog biroa za prigovor savesti.

15.novembar 2005.14

TE

MA

[TA DONOSI NACRT ZAKONA

O CIVILNOJ SLU@BI?

VOJSKA BEZ VOJNIKA

Na nedavnoj konferenciji za novinare beogradska kancelarija Evropskog biroa

za prigovor savesti (EBKO Balkan) predstavila je svoje vi|ewe Zakona o civil-noj slu`bi i, s tim ciqem, ta nevladina organizacija pripremila je Nacrt togdokumenta. [ta je zanimqivo u Nacrtu tog za odbranu va`nog zakona i ~emu se, ukoliko se

taj dokument usvoji, mogu nadati oni koji nameravaju da svoju gra|ansku obavezu i du-`nost reguli{u van `ica vojne kasarne, ali i {ta, istovremeno, od wega mogu o~eki-vati Vojska, Ministarstvo odbrane, pa i dru{tvo u celini?

Za po~etak, zavirimo malo u taj dokument.

ALTERNATIVNA SLU@BAKako u Nacrtu pi{e, civilna slu`ba (CS) zamewuje vojnu obavezu u delu koji se

odnosi na slu`ewe vojnog roka i rezervni sastav, a koji se vr{i u civilnim ustano-vama. Pod civilnom ustanovom dokument defini{e ustanove, javna preduze}a i orga-nizacije koje obavqaju nau~nu, obrazovnu, vaspitnu, kulturnu, sportsku, socijalnu,zdravstvenu, humanitarnu i druge delatnosti od op{teg interesa, ali i dr`avne or-gane i autonomne pokrajine i lokalne samouprave u Republici Srbiji. Pod odgovor-nim licem smatra se osoba u ustanovi u kojoj se vr{i civilna slu`ba i ono treba dakontroli{e rad civilnog obveznika (CO) u skladu sa ovim zakonom.

Prigovara~ savesti je, prema Nacrtu, vojni obveznik (regrut, lice na odslu`ewuvojnog roka i ono koje se nalazi u rezervnom sastavu), a koje zbog verskih, moralnih,politi~kih, filozofskih ili drugih razloga savesti `eli da vojnu obavezu zameni ci-

Sni

mio

Zvon

ko P

ERGE

vilnom slu`bom. Istovremeno, civilni obveznik je i lice komeje odobren zahtev za vr{ewe CS, odnosno vr{ewe te slu`be urezervnom sastavu.

Da bi sve funkcionisalo kao u razvijenom svetu, Nacrtpredvi|a Komisiju za civilnu slu`bu (Komisija), koja bi treba-lo da bude u sastavu Ministarstva za rad, zapo{qavawe i so-cijalnu politiku Republike Srbije. Osnovni zadatak Komisijeje da odlu~uje o zahtevu prigovara~a savesti o civilnoj slu`bi,a u okviru we bi postojao i Centar za civilnu slu`bu kao admi-nistrativno-stru~ni organ.

Kako je poja{weno, prigovara~u savesti koji, zbog pomenu-tih razloga, ` eli da vojnu obavezu zameni civilnom slu`bom, tose mora i omogu}iti u trajawu od devet meseci. To zna~i da jeCO du`an da stupi u civilnu slu`bu najkasnije do kraja kalen-darske godine u kojoj puni 30, odnosno, u izuzetnim slu~ajevima,35 godina `ivota. Obaveza rezervnog sastava CS traje do kra-ja kalendarske godine u kojoj obveznik puni 55 godina `ivota.

Prema tom predlogu, civilni obveznik vr{i CS u ustanovikoja se nalazi u mestu wegovog prebivali{ta, a ukoliko ona nepostoji, onda obveznik ide u ustanovu koja ima sedi{te najbli-`e mestu wegovog prebivali{ta.

Uz saglasnost ministra za rad, kako se predvi|a, Komisijautvr|uje, organizuje i obezbe|uje program op{te civilne obukeza civilnu za{titu u trajawu od 15 dana. Posle op{te, sledi iposebna obuka civilnih obveznika, koja je u vezi sa wihovimdru{tveno korisnim radom. Tu obuku organizuje ustanova u kojojse vr{i CS, a u zavisnosti je od vrste poslova i radnih zadata-ka u woj. Drugim re~ima, CO tokom te slu`be obavqa}e one dru-{tveno korisne poslove i zadatke koje mu odredi odgovorno li-ce u ustanovi, a u skladu sa radnim vremenom te ustanove. U slu-~aju kada to priroda delatnosti zahteva, rukovodilac ustanovemo`e civilnom obvezniku da preraspodeli radno vreme u skla-du sa zakonom.

PLATA KAO ZA VOJNIKAUstanova u kojoj se vr{i CS, pi{e u predlogu Zakona, du-

`na je da obezbedi li~na primawa civilnom obvezniku u visininov~anih primawa vojnika koji se nalazi na redovnom slu`ewuvojnog roka. Uz to, ustanova treba da obezbedi i odgovorno li-ce za kontrolu rada obveznika u CS i ono je du`no da jednommese~no obavesti Komisiju o wihovom radu.

Me|utim, odgovorno lice ima pravo i da uputi zahtev Ko-misiji za izricawe mera ukora ili produ`ewa civilne slu`beobvezniku u trajawu od 5 do 30 dana u slu~ajevima kada, reci-mo, obveznik ne prisustvuje kursu civilne obuke, ne ispuwavadu`nosti u ustanovi, itd. Predvi|a se i da odgovorno lice mo-`e uputiti zahtev Komisiji da donose re{ewe o prekidu civilneslu`be, a na osnovu kojeg bi se obveznik uputio u redovnu vojnujedinicu. Takva mera primewivala bi se u slu~ajevima kada bicivilni obveznik izvr{io radwu koja je protivna razlozimasavesti zbog kojih je, ina~e, upu}en u civilnu slu`bu (tu~a, upo-treba hladnog ili vatrenog oru`ja, nasilni~ko pona{awe, kon-zumirawe alkohola ili opojnih droga). Ali povodom izre~enemere, odnosno re{ewa o prekidu civilne slu`be, obveznik mo-`e da izjavi `albu ministru za rad koja odla`e izvr{ewe re-{ewa, ali se obveznik za to vreme suspenduje i vreme provede-no u tom statusu mu se ne ra~una za vreme provedeno u CS. Utom slu~aju, ministar za rad donosi drugostepeno re{ewe u ro-ku od 15 dana, a protiv tog re{ewa, ukoliko `alilac nije zado-voqan, mo`e se pokrenuti upravni spor.

Me|utim, civilna slu`ba, predvi|a Nacrt, mo`e prestatiili biti prekinuta odlukom Komisije po slu`benoj du`nosti ilina zahtev civilnog obveznika, kada je on progla{en, odlukomnadle`nog organa, trajno ili privremeno nesposobnim za tuslu`bu. Prekid slu`be se predvi|a i u slu~aju kada je, usledsmrti ili te{ke bolesti ~lana porodice, odnosno zbog prirod-

nih nepogoda ili drugih nesre}a, obveznikova porodica dove-dena u te`ak polo`aj zbog wegovog odsustva. Prekid CS traje doprestanka razloga koji su do wega doveli, a najdu`e godinu da-na, odnosno {est meseci od prekida slu`be.

PUT DO CIVILNE SLU@BEKako Nacrt predvi|a postupak ostvarivawa prava na ci-

vilnu slu`bu?Prigovara~ savesti podnosi, preko vojnog odseka kod koga

se vodi u evidenciji, pismeni zahtev za civilnu slu`bu radiostvarivawa tog prava. Pismeni zahtev mora da sadr`i, osimop{tih generalija, i razloge savesti zbog kojih prigovara~ `elida slu`i CS, te predloge na kojim poslovima ili u kojim ustano-vama bi `eleo da radi. U zahtevu treba navesti svoje obrazova-we, sklonosti i opredeqewa koja mogu uticati na raspore|iva-we u CS. Uz to, treba podneti i dokaze o nepostojawu razloga zaizuze}e od CS, a to su, na primer, kako predvi|a Nacrt, slu~aje-vi kada pravo na prigovor savesti ne mogu ostvariti lica kojaposeduje dozvolu za no{ewe ili dr`awe oru`ja, koja su u posled-we tri godine pravosna`no osu|ivana za krivi~na dela ili pre-kr{aje sa elementima nasiqa, koja su u tom periodu podnela zah-tev za dr`awe i no{ewe oru`ja i, na kraju, lica koja se baveprodajom i popravkom oru`ja i municije. Drugim re~ima, lovciili oni koji su se ogre{ili o zakon svojim nasilni~kim pona{a-wem, te{ko da }e dobiti vizu za civilnu slu`bu.

Ali, ko odlu~uje o tome?Posle razmatrawa pismenog zahteva Komisija za civilnu

slu`bu donosi re{ewe kojim odobrava ili odbija zahtev prigo-vara~a savesti za CS. Ako bi se to tako moglo nazvati, novinau Nacrtu je i to da takav pismeni zahtev mo`e podneti i prigo-vara~ savesti koji se nalazi na odslu`ewu redovnog vojnog ro-ka, kao i onaj u rezervnom sastavu. Va`no je napomenuti da re-grut treba da podnose pismeni zahtev u roku od osam dana oddana dostavqawa poziva za upu}ivawe u vojnu jedinicu.

Prigovara~ savesti koji je, me|utim, na odslu`ewu vojnogroka, takav zahtev mo`e podneti posredstvom nadle`nog vojnogstare{ine, koji je du`an da ga u roku od 48 sati od momenta pod-no{ewa zahteva prosledi Komisiji, koja je, opet, du`na da pozahtevu odlu~uje u roku od 15 dana od wegovog prijema. Izuzet-no, na predlog prigovara~a savesti Komisija rok mo`e produ-

15

MI I EVROPA Du`ina trajawa alternativne vojne slu`be u evrop-

skim zemqama je od ~etiri do 24 meseca i civilno slu`e-we je vremenski ili izjedna~eno ili ~ak dvostruko du`e odklasi~nog na~ina. Tamo gde je to izjedna~eno uglavnomnemaju problema sa popunom jedinica regrutima ili safinansijama, pa mogu da plate vojnike po ugovoru. Sada-{wi odnos vojnog i civilnog slu`ewa vojnog roka (6:9 me-seci) kod nas, prema na{im procenama, ipak, motivi{emlade da se opredele za civilnu varijantu ka`e pukov-nik Radivoj Vukobradovi}, i obja{wava kako je to u Evro-pi re{eno:

U Bugarskoj alternativno slu`ewe vojnog roka traje24 meseca i za to je zadu`eno wihovo Ministarstvo zarad i socijalna pitawa, kao i u ^e{koj. U Danskoj je topod nadzorom MUP-a i civilna slu`ba tamo traje od ~e-tiri do 13 meseci, a u Gr~koj je to mogu}e samo u neborbe-nim vojnim jedinicama i traje dvostruko du`e, odnosno od15 do 18 meseci. U Ma|arskoj alternativna slu`ba je podnadzorom Ministarstva za rad, a u Italiji ona traje 10meseci, kao i vojni rok. U Austriji civilna, odnosno al-ternativna slu`ba traje 12, Finskoj 13, Francuskoj 20,Nema~koj 13, Ma|arskoj od 9 do 15, Rumuniji 24, Slove-niji 7, Hrvatskoj 15 i Makedoniji 14 meseci.

`iti na 30 dana, ukoliko je podnosilac zahte-va tra`io usmeno ispitivawe pred Komisijom.

Dakle, pozitivnim re{ewem Komisije od-re|uju se po~etak i zavr{etak civilne slu`beobveznika i ustanova gde }e on slu`iti. S dru-ge strane, re{ewe kojim se odbija zahtev pri-govara~a savesti Komisija mora da obrazlo-`i i navede razloge zbog kojih zahtev nije odo-bren. Kako se predvi|a, prigovara~ savestine mo`e biti upu}en u ustanovu u kojoj je u vreme upu}ivawa biozaposlen ili u kojoj je radio godinu dana pre upu}ivawa na CS.

LIBERALNA PRAVACivilni obveznik je, ina~e, tokom slu`be, du`an da redov-

no dolazi u ustanovu, da postupa u skladu sa op{tim pravilimaslu`be, savesno obavqa poverene poslove i da se u radu pri-dr`ava zakonitih uputstva lica ovla{}enog za wegovu kontro-lu. Obveznik ima, za vreme trajawa civilne slu`be, pravo nanov~anu naknadu u visini 2/3 (ili cele) vojni~ke plate onih kojislu`e vojni rok u jedinici i druge naknade, osim naknade tro-{kova za sme{taj i ishranu. Na osnovu civilne kwi`ice COima sva prava iz zdravstvenog osigurawa kao i zaposleni u rad-nom odnosu.

Uz to, CO za vreme slu`be ima pravo na kori{}ewe re-dovnog, nagradnog i vanrednog odsustva. Nacrt predvi|a da mupripada redovno odsustvo u trajawu od 15, a nagradno od pet do15 dana koje mu dodequje ustanova za naro~ito zalagawe na po-slu. Obveznik, me|utim, ne mo`e biti nagra|ivan odsustvom vi-{e od dva puta za vreme CS, ali to je, izgleda, mawe va`no ka-da se zna da on ima pravo i na vanredni dopust do pet dana u

slu~aju sklapawa braka, ro|ewa deteta, polagawa ispita ilismrti ~lana u`e porodice. Odsustva dodequje re{ewem odgo-vorno lice u ustanovi.

Zanimqivo je da civilni obveznik mo`e podneti pisaniprigovor Komisiji za civilnu slu`bu ako smatra da se za vre-me slu`be prema wemu postupa na diskriminatorski ili poni-`avaju}i na~in.

Nacrt zakona reguli{e i obuku u ustanovi. Naime, obve-znik se obu~ava po programu za pripravnika, na na~in i po sa-dr`aju kako je to ure|eno propisima za delatnost koju obavqa uustanovi u kojoj se bavi dru{tveno korisnim radom. Me|utim,kao i u Vojsci, za vreme trajawa CS obvezniku je zabrawenoorganizovawe {trajkova i u~estvovawe u wima, te davawe bilokakvih izjava o ustanovi u kojoj slu`buje.

Nacrt precizira da obveznik posle zavr{etka CS postajecivilni obveznik rezervnog sastava, kada o tome ovla{}enolice ustanove dostavi pisano obave{tewe Centru za civilnuslu`bu i vojnom odseku na ~ijoj je teritoriji lice bilo regruto-vano. Vojni odsek tada bri{e wegovo ime iz vojne evidencije, aKomisija ga prevodi u status civilnog obveznika u rezervnomsastavu.

TEMA

15. novembar 2005.16

Profesor dr Zoran Dragi{i} sa Fakulteta civilne od-brane u Beogradu bio je ~lan komisije koja je pisala Uredbu ocivilnom slu`ewu iz 2003, ali koja je ove godine bitno su`enaodredbom da vojnik koji zapo~ne slu`ewe vojnog roka vi{e nemo`e da ulo`i prigovor savesti, {to je u suprotnosti sa Ustav-nom poveqom SCG i Poveqom o qudskim i mawinskim pravima.Profesor Dragi{i} ka`e:

Ve} neko vreme postoji sna`na potreba da se donose Za-kon o civilnoj slu`bi. Uostalom, Zakon o odbrani, koji je ura-dilo MO i koji se nalazi u proceduri, ve} nagove{tava da pi-tawe civilnog slu`ewa vojnog roka treba regulisati posebnimzakonom i na druga~iji na~in. Poseban kvalitet predlo`enogmodela Zakona koji je uradio EBKO Balkan je u tome {to se CSu potpunosti demilitarizuje i {to ona postaje stvarno alter-nativna slu`ba za sve qude koji ne `ele da slu`e vojni rok saoru`jem u ruci. Tu se, naravno, pojavquje niz ustavnopravnihproblema, pre svega onih koji se ti~u organizacije dr`avne za-jednice i prenosa nadle`nosti. Zapravo, mi jo{ ne znamo da liSrbija i Crna Gora imaju zajedni~ku vojsku ili odbranu? Otudaimamo problem da se danas ~esto, arhai~no i pogre{no, Mini-starstvo odbrane naziva ministarstvom vojske ili, jo{ gore,vojnim. U tom slu~aju, ukoliko u SCG imamo samo zajedni~ku voj-sku, ali ne i zajedni~ku odbranu, bilo bi sasvim opravdano da

se MO nazove ministarstvom vojske, pa bi, u tom slu~aju, onobrinulo samo o vojsci, ali ne i o svim drugim delatnostima ko-je pripadaju odbrambenom sistemu. U tom smislu, sve te drugestvari trebalo bi da budu prenete na nivo dr`ava ~lanica. Tuse postavqa pitawe na~ina i organizacije civilne za{tite.Postoji intencija da se ona izmesti iz MO na nivo dr`ava ~la-nica, ali to je stvar politi~kog dogovora i sudbine dr`avnezajednice. Ipak, sve su to prethodna pitawa na koja se morana}i odgovor i bez kojih civilnu slu`bu ne mo`emo re{iti efi-kasno, konzistentno i na du`i rok.

Civilna slu`ba sigurno nije vojna slu`ba i wu ne trebatretirati kao na~in odslu`ewa vojnog roka nastavqa Dragi-{i}. Ve} davno je ustanovqen standard da je civilna slu`ba,pre svega, pitawe qudskih prava i sloboda, a ne pitawe slu`e-wa vojnog roka. U razmi{qawu o novom modelu civilne slu`betreba ugraditi pitawe prigovara~a savesti, jer smatram da bineka republi~ka vladina agencija, direkcija ili neko posebnoministarstvo, a koje bi se bavilo pitawem za{tite i spasava-wa, odnosno vanrednim situacijama, moglo da bude zna~ajanfaktor u izvr{ewu civilne slu`be. Ne da se na wega prenesecivilna slu`ba, ve} da prigovara~i savesti mogu u okviru togtela da pro|u, recimo, dvomese~nu obuku, koja je vrlo va`na.Kroz tu obuku qudi bi se obu~ili za brojne akcije za{tite i spa-

RAZMI[QAWA O NACIONALNOJ BEZBEDNOSTI

Sa konferencije za novinare nakojoj je predstavqen Nacrt zakona

o civilnoj slu`bi

Pripadnik tog rezervnog sastava je tada obveznik civilneza{tite i on u~estvuju u raznim oblicima civilne obaveze, pr-venstveno tamo gde je bio na slu`bi. Na tim poslovima civilnirezervista mo`e provesti najvi{e 10, odnosno do 90 dana ukalendarskoj godini u slu~aju elementarnih nepogoda, vanred-nog stawa ili drugih oblika neposredne ugro`enosti.

Za vreme odsustva sa posla zbog vr{ewa CS u rezervnomsastavu, obveznik ostvaruje pravo na naknadu tro{kova prevo-za javnog saobra}aja i prava iz radnog odnosa poput vojnog re-zerviste zbog vojne obaveze. Civilna obaveza u rezervnom sa-stavu prestaje kada obveznik napuni 55 godina `ivota, kada jeocewen kao nesposoban za tu slu`bu ili sa prestankom dr`a-vqanstva SCG.

Evidenciju o civilnim obveznicima vodi Centar za civil-nu slu`bu Komisije (kojoj je posve}eno i posebno poglavqe u tomdokumentu), i Centar obveznicima izdaje civilne kwi`ice. Nad-zor nad primenom ovog zakona obavqa Ministarstvo za rad, a

kako pi{e u Nacrtu, sredstva za finansirawe civilne slu`beobezbe|uju se iz buxeta Republike Srbije dodeqena tom mini-starstvu. Nacrtom su predvi|ene i nov~ane kazne za civilnogobveznika, ali i za odgovorno lice u ustanovi kada se utvrdi daje za vreme trajawa civilne slu`be prema obvezniku postupanona diskriminatorski i poni`avaju}i na~in.

KO ]E SLATI SINOVE U VOJSKUSve u svemu, Nacrt zakona o civilnoj slu`bi ura|en je pre-

ma evropskim standardima i ne mo`e se re}i da nije prima-mqiv za mlade qude, pa i wihove roditeqe. Kada }e u}i u skup-{tinsku proceduru te{ko je re}i, ali ve} ~iwenica i napor dase ova materija kona~no reguli{e u zakonskoj formi govori daje stvar ozbiqna i da na wu tako treba gledati.

No, {ta o tome ka`u autori Nacrta i odgovorni u Mini-starstvu odbrane, po{to do zakqu~ewa ovog broja, mi{qewe otome, uprkos na{oj zvani~noj pismenoj molbi i vi{e telefon-

skih poziva, iz Ministarstva za rad, zapo-{qavawe i socijalnu politiku nismo uspe-li da dobijemo nikakav odgovor od dr`av-nog sekretara tog ministarstva?

Petar Mili}evi}, predsednik beo-gradske kancelarije Evropskog biroa zaprigovor savesti ka`e da je osnovna idejaNacrta tog zakona da se nadle`nosti iz teoblasti prenesu iz MO u civilno republi~-ko ministarstvo i da se wime jasno defini-{u prava i obaveze prigovara~a savesti teobja{wava:

Ustavni osnov za ovaj zakon je ~lan58 Ustavne poveqe SCG i ~lanovi 7 i 28 Po-veqe o qudskim i mawinskim pravima, kojika`u, shodno me|unarodnim ugovorima istandardima, da se lice koje ne `eli da ideu vojnu slu`bu mo`e pozvati u alternativnu,shodno zakonu koji mi, na`alost, jo{ uvek ne-mamo. Drugo, tu su i na{e prihva}ene dr`av-ne obaveze koje se odnose na preporukeskup{tine Saveta Evrope da od dana prije-

17

savawa, ali i za mnoge slu`be, kao {to je bolni~ar, geofoni-sta ili razli~ite du`nosti u civilnoj za{titi. Time bi civilnaslu`ba bila potpuno u funkciji za{tite i spasavawa, ~ime bise eliminisali sada{wi prigovori u javnosti da su prigovara-~i savesti apsolutno beskorisni i da je to samo na~in da impro|e vreme. Primer qudi koji su u civilnoj slu`bi na fakul-tetu na kojem predajem je ilustrativan: oni su veoma korisni i,kao i u drugim brojnim ustanovama, pokazuju da cela stvar mo`eodli~no da funkcioni{e. Naravno, protivnici slu`be isti~uda je ona potpuno beskorisna i da slu`i prigovara~ima savestisamo da izbegnu vojnu obavezu, da su to lo{i qudi, nepatriote,da su pobegli od vojske kod mame, tate, babe da se tako vojskaslu`i telefonom i da, na kraju, dr`ava od wih i svega toga ne-ma nikakve koristi ka`e Dragi{i} i upozorava:

Me|utim, postoji i druga velika zabluda. A to je da ci-vilna slu`ba slabi nacionalnu bezbednost. Navodno, odlaskomvelikog broja qudi u civilnu slu`bu smawuje se mogu}nost na-{eg odgovora na aktuelne bezbednosne rizike i pretwe, jer ne-mamo dovoqno regruta. Pa se ~esto ~uje, recimo, da u nekom ba-taqonu ili brigadi nije popuwena formacija, da nema dovoqnovojnika. Ali to nije problem tih mladi}a i regruta, ve} organi-zacijsko-formacijske strukture! I pitawe je da li je nama po-trebna uop{te ta brigada? Ako pogledamo tendencije u Vojsci,pa i usvojenu Strategiju odbrane, u kojoj su bezbednosni rizicii pretwe detaqno i realno definisani, vidimo da danas na-

{em dru{tvu prete, pre svega, terorizam, organizovani krimi-nal, prirodne i tehni~ko-tehnolo{ke katastrofe i mogu}nostoru`ane pobune, za koju se ta~no pretpostavqa gde bi mogla dabukne Dakle, od vojnih pretwi mi imamo danas samo oru`anupobunu, protiv koje se, kao ni protiv terorizma i kriminala,ne mogu boriti regruti! Jer to je posao, pre svega, za visokoo-bu~ene profesionalce, za vojne i policijske jedinice najvi{ihborbenih sposobnosti koje, na sre}u, imamo, kao i va`ne oba-ve{tajno-bezbednosne agencije za koje u svetu vi{e nije dovoq-no da wihovi pripadnici imaju samo fakultetsku diplomu, ve}se sve vi{e tra`e magistri i doktori nauka. I to je ono o ~emumoramo da razmi{qamo, i kao dr`ava i kao narod. Podsetiobih na nedavne re~i generala Paska{a, koji je na jednom me|u-narodnom skupu rekao da }e se u Vojsci sve smawivati osim oba-ve{tajno-bezbednosnih slu`bi i specijalnih jedinica, da su tojedini delovi Vojske i MO u koje }e morati da se dodatno ula-`e, i {to se ti~e opreme, brojnog stawa, obuke, {kolovawaPa, ako imamo sve to u vidu, sasvim je jasno da prigovor save-sti apsolutno ne mo`e da oslabi nacionalnu bezbednost dr`a-ve! Tim pre {to }e se, ako se usvoji ovaj model Zakona o civil-noj slu`bi, sa svim svojim odlikama koje predvi|aju i obaveznuobuku u za{titi i spasavawu za prigovara~e savesti, i dosled-nim sprovo|ewem tog zakona, siguran sam, nivo nacionalne bez-bednosti ne smawiti, ve} upravo podi}i na vi{i nivo.

zadovoqni i u Ministarstvu odbrane, pa ~ak i Vojsci ka`emr Milenkovi} i precizira:

Pre nekoliko meseci profesor Dragi{i} i ja bili smopozvani u radnu grupu Ministarstva odbrane, koja je, tako|e,radila na Nacrtu zakona o civilnoj slu`bi. Zapo~eli smo tadazajedni~ki rad ali smo shvatili da u startu postoje odre|enaograni~ewa. Zanimqivo je da ni jedno republi~ko ministarstvonije `elelo da prihvati obavezu da izradi svoj nacrt zakona ocivilnoj slu`bi, tako da je EBKO Balkan sam krenuo u taj hitanposao jer, shodno na{im obavezama prema Savetu Evrope, mimoramo da usvojimo u Srbiji do 3. aprila 2006. Zakon o civil-noj slu`bi. Umesto toga, mi smo nedavno dobili su`ewe oneUredbe o CS vojnog roka iz 2003. godine! To je dovelo do toga da

TEMA

15. novembar 2005.

ma u Savet, u roku od tri godine, treba usvojiti zakon o alterna-tivnoj vojnoj slu`bi i taj rok isti~e po~etkom aprila naredne go-dine. U pisawu Nacrta zakona rukovodili smo se me|unarodnimstandardima, preporukama i rezolucijama Saveta Evrope, stal-nog Komiteta za qudska prava Ujediwenih nacija, Zakqu~cimakopenhagenske konferencije OEBS-a iz 1991. i drugim dokumen-tima. Dakle, ovo je na{ predlog zakona i, po nama, to bi treba-lo da bude finalno re{ewe problema civilne slu`be do kona~-nog ukidawa vojne obaveze kod nas ka`e na{ sagovornik.

Razlog za ovu na{u zakonodavnu inicijativu je to {to isada ustanove gde odlaze civilni obveznici imaju brojne pro-bleme. Naime, u tim ustanovama ni sada ne znaju do kraja kakoizgleda sam koncept CS, niti {ta sve ti qudi tamo mogu da rade.Nedostatak informacija je, dakle, glavni problem, pa ni prigo-vara~i savesti ne znaju {ta ih sve ~eka u tim ustanovama gde tre-ba da se bave, pre svega, dru{tveno korisnim radom. Na pri-mer, u Smederevu su qudi civilno slu`ili u jednoj privatnoj fa-brici, {to je potpuno suprotno ovom konceptu, pa ~ak i zabra-weno. Jer u me|unarodnim preporukama se ka`e da je prinudnirad strogo zabrawen! Uz to, preporuka je i da odnos civilne ivojne slu`be treba da bude u razumnom odnosu, pa se mo`e o~e-kivati da Zakon i smawi du`inu trajawa CS koja, po evropskimstandardima, ne sme imati kazneni ili prinudni karakter. Zatopredlo`eni zakon propisuje i nov~ane kazne za odgovorna licau ustanovama gde se vr{i CS u slu~aju da je prigovara~ savestidiskriminisan ili maltretiran ka`e Mili}evi}.

PRAVNICI U ODBRANI PRAVAMagistar Dejan Milenkovi} iz Komiteta pravnika za qud-

ska prava (JUKOM) smatra da je model zakona koji je izradioEBKO Balkan pozitivan primer kako bi trebalo ubudu}e da iz-gleda zakonodavna regulativa civilne slu`be i da je sli~ankoncept ve} primewen u Hrvatskoj i Crnoj Gori.

Na nama je sada da izvr{imo legitimni pritisak na re-publi~ke organe da prihvate da se CS spusti na civilni repu-bli~ki nivo, jer duboko verujemo da bi takvim re{ewem bili

PukovnikRadivoj

Vukobradovi}

18

mnoge ustanove danas odbijaju da prime civilne regrute, jer nisuobezbedile sredstva za wihove vojni~ke plate. Druga lo{a izme-na i dopuna nove Uredbe, a koja se odnosi na vojnike koji su ve}na odslu`ewu vojnog roka, elimini{e wihovo pravo, tokom prvadva meseca vojnikovawa, na prigovor savesti, {to je korak una-zad i kr{ewe wihovog prava. Jer, prema evropskim standardi-ma, svako ima pravo da ulo`i prigovor savesti, svaki vojni ob-veznik, pa i oni koji su na odslu`ewu vojnog roka ili u rezervi!

[TA KA@U U MINISTARSTVU ODBRANE

U Ministarstvu odbrane, u Sektoru za qudske resurse, na-~elnik Uprave za obaveze odbrane pukovnik Radivoj Vukobrado-vi} tako|e smatra da se ova problematika mora re{iti zako-nom kako bi se nedoumice i problemi s tim u vezi prevazi{li.Naime, i oficijelna verzija zakona o civilnoj slu`bi, koja jera|ena u MO proteklih meseci, ka`e pukovnik, ne razlikuje semnogo od onih predloga dve nevladine organizacije, mada, kakonagla{ava gospo|a Mira Londrovi}, samostalni referent zavojnu obavezu te uprave, wihov predlog zakona nije predvideoizme{tawe civilne slu`be iz MO u neko civilno ministarstvo.

Nedavne izmene Uredbe o vr{ewu vojne obaveze zaista suu suprotnosti sa Ustavnom poveqom SCG i sa Poveqom o qudskimi mawinskim pravima (~lan 28), jer one garantuju prigovor save-sti svim vojnim obveznicima, a to je i regrut, i vojnik, i lice urezervnom sastavu ka`e gospo|a Londrovi}i, i obja{wava:

[to se Nacrta zakona nevladine organizacije ti~e, miprihvatamo tu inicijativu i predla`emo nastavak zajedni~ke,ina~e dobre saradwe kako bi se izna{la najboqa re{ewa kadaje re~ o CS. Ina~e, u MO smo intenzivirali kontrolu ustanovakako se sprovodi CS u praksi i, tim povodom, obi{li smo ne-davno Ni{, Zrewanin, Kragujevac i Beograd. Na terenu smo vi-deli da ima dobrih re{ewa, ali i zloupotreba, jer se neki di-rektori i odgovorna lica pona{aju suprotno Uredbi. Zato i mimislimo da bi novi zakon trebalo da defini{e prava i obavezaodgovornih lica u ustanovama i mogu}nost wihove kontrole, kojamora biti u zakonskim okvirima, ali i prigovara~a savesti.

Pukovnik Vukobradovi} potvr|uje da povodom CS vojnog ro-ka Ministarstvo sara|uje vrlo dobro sa nekoliko nevladinihorganizacija. Od oktobra 2003. godine Uredbom o tome je, zarazliku od Zakona o vojsci, regulisano da prigovara~i savestivojni rok mogu slu`iti i civilno, dakle, van vojnih jedinica iustanova, ali je ta nova situacija postavila i mnoga pitawa ko-ja do sada nisu zakonski regulisana.

Uslov je bio i ostao da prigovara~i savesti odlaze usocijalno-humanitarne ustanove koje se finansiraju iz buxetai da se oni tamo ne izrabquju, ve} da se bave iskqu~ivo dru-{tveno korisnim radom. I to nije sporno. Me|utim, gledano saprakti~ne strane, izja{wavawe samih vojnika tokom slu`ewavojnog roka da su prigovara~i savesti, a {to se sada predla`e,moglo bi dovesti do pra`wewa na{ih jedinica. To ne odgovarani Vojsci, ni dru{tvu, jer kako u takvim uslovima odr`ati zahte-

vani nivo borbene gotovosti? Naravno, u svemu tome ima i onadruga, qudska strana, a odnosi se na ~este zloupotrebe prigo-vora savesti, {to je posebna pri~a. Me|utim, po{to je sada unadle`nosti ove uprave u MO i slawe qudi na civilno slu`e-we vojnog roka, mi smo brzo shvatili da je to, zaista, oblast ko-ja nas vrlo optere}uje i da ona, objektivno gledano, vi{e pri-pada civilnom sektoru. Uostalom, prou~avaju}i tu oblast za-kqu~ili smo da je u Evropi to ba{ tako i re{eno i da je civil-na slu`ba zaista u nadle`nosti civilnih organa, odnosno mi-nistarstava, naj~e{}e za rad i socijalnu politiku napomiwepukovnik Vukobradovi}.

Bilo kako bilo, vremena se muwevito mewaju. Nekada{wamaksima Rado Srbin ide u vojnike sada jo{ br`e bledi. Mladi,pritisnuti obavezama sopstvenog obrazovawa i egzistencijal-nog opstanka, pod uslovom da jo{ nisu pobegli u inostranstvo,sve vi{e do`ivqavaju Vojsku kao nu`du, a ne kao svoju obavezu,pa i pravo. Proces civilne i demokratske kontrole Vojske, uzpad wenog ugleda u javnosti, u sadejstvu sa reformskim kursomdr`ave i poku{ajima da se pribli`imo evropskim integracija-ma, sasvim izvesno, zajedno name}u nova pravila igre i u ovojoblasti, koja je doskora bila van svake diskusije. Situacija dase sada mladima nudi ozbiqna i primamqiva alternativa ono-me {to je bio doskora apsolutni monopol dr`ave, svakako,ima i svoju lepu i onu drugu, lo{iju stranu. Ho}emo li, kao na-cija i dru{tvo, imati snage da se i u toj neograni~enoj slobo-di ipak ne izgubimo u lavirintima evropskih liberalnih zako-na, ali i sopstvenih genijalnih otkri}a da stvar dovedemo dosvoje suprotnosti ili potpune negacije, pa i apsurda, odnosnoda dobre ideje u praksi potpuno dezavui{emo samo nama svoj-stvenim hvatawem krivina i brojnim zloupotrebama zakona,ma koliko oni nekad bili dobri pokaza}e vreme.

Tek, kasarne su, kao i sama Vojna akademija, sve praznije. Negovori li to, mo`da, da }emo, poput onog nesre}nog samoupra-vqawa, uskoro imati, tako|e, jedini na svetu, jo{ jednu realnu,potpuno na{u utopiju, ono {to }e se zvati Vojska bez vojske.

Du{an MARINOVI] Snimio Darimir BANDA

19

POLA-POLAPrema re~ima Petra Mili}evi}a, a na osnovu wi-

hovih podataka iz aprila ove godine, u zemqi je bilooko 20.000 prigovara~a savesti i oko 9.000 wih na ~e-kawu. [to se ti~e ~etiri vojna okruga (Beograd, NoviSad, Ni{ i Podgorica), zastupqenost prigovara~a sa-vesti je ujedna~ena, pa to, sve zajedno, iznosi vi{e od30 odsto svih regruta u zemqi. Prema wegovim predvi-|awima, taj procenat prigovara~a savesti, u odnosu naukupan broj regruta, najvi{e bi mogao da ide od 40 do50 odsto, i treba o~ekivati da }e se taj trend tu i zau-staviti.

LISTA ^EKAWADo 15. oktobra ove godine, prema zvani~nim podaci-

ma iz MO, na civilnom slu`ewu vojnog roka nalazi se10.351 regrut, a 8.391 obveznik ~eka da na taj na~in odu-`i dug dr`avi. Od decembra 2003. na civilan na~in voj-nu obavezu je regulisalo ukupno 6.082 vojna obveznika. Uodnosu na ukupan broj stasalih momaka za vojsku, to je, uzavisnosti od partije, izme|u 25 i 35 odsto regruta ka-`e gospo|a Mira Londrovi} iz MO.

Mira Londrovi}

15. novembar 2005.20

VOD

BR

AN

A

rhovni savet odbrane dr`avne zajednice Srbija i Cr-na Gora sredinom jula doneo je dve zna~ajne izmenePravila slu`be Vojske Srbije i Crne Gore, koje su ve-zane za obezbe|ewe objekata, materijalnih sredstavai qudstva. Tu odluku su sa olak{awem do~ekali koman-danti i komandiri jedinica, koji se posledwih godina

suo~avaju sa velikim problemima u izvr{avawu tog va-`nog zadatka.

Su{tina problema svodi se na sve mawi broj vojnikakoji se mogu anga`ovati na tim zadacima, dok je broj obje-kata koji se obezbe|uju gotovo nepromewen. A postoje}ePravilo slu`be VSCG toliko precizno reguli{e materijuobezbe|ewa objekata (na 60 strana i sa 126 ta~aka) dapredstavqa ve}u smetwu nego pomo} nosiocima organiza-cije tog zadatka. Predlo`ene su izmene dve ta~ke po hitnompostupku, {to je Vrhovni savet odbrane i prihvatio. Zaostale promene formiran je radni tim u General{tabuVSCG, koji treba da predlo`i kona~an tekst glave 4 u Pra-vilu slu`be i na taj na~in reguli{e obezbe|ewe objekata,materijalnih sredstava i qudstva u vojnoj organizaciji.

PRO[IRENA PRIMENA ^UVARSKE SLU@BEU Slu`benom vojnom listu od 18. jula ove godine obja-

vqene su izmene Pravila slu`be, kojima se dozvoqava mo-gu}nost da kasarne, logore, aerodrome i druge vojne objek-te u kojima su sme{tene jedinice ili ustanove obezbe|ujene samo unutra{wa stra`a, kao {to je bilo do sada, ve} i~uvarska slu`ba. Izmenama se, tako|e, precizira da ~u-varsku slu`bu obavqaju profesionalni pripadnici Vojske(podoficiri, podoficiri po ugovoru, vojnici po ugovoru icivilna lica na slu`bi u Vojsci), s tim {to se, za razlikuod ranijih re{ewa, omogu}ava anga`ovawe podoficira,podoficira po ugovoru i vojnika po ugovoru na du`nostima~uvara, iako nisu postavqeni na formacijska mesta u ~u-varskoj slu`bi. Pomenute promene znatno }e olak{atiobezbe|ewe objekata, materijalnih sredstava i qudstva uVojsci, jer se komandantima i komandirima otvaraju nove ipo mnogo ~emu kvalitetnije mogu}nosti. Pretpostavqa seda }e ve}a primena ~uvarske slu`be premostiti problemezbog sve slabije popune vojnicima na odslu`ewu vojnog ro-ka i sve te`eg izbora vojnika za stra`arsku slu`bu, jer neispuwavaju odre|ene kriterijume. Nova re{ewa omogu}i}e

Nova re{ewa u oblastiobezbe|ewa objekata,

materijalnih sredstava i qudstva u Vojsci Srbije

i Crne Gore tra`e se uukrupwavawu ~uvawa ratnih

materijalnih rezervi naoperativnom ili regionalnomnivou, sme{taju svih jedinicagarnizona u jednu vojnu bazu,

nabavci i instalirawu modernih sistema tehni~ke

za{tite i anga`ovawuspecijalizovanih agencija za

obezbe|ewe objekata. Takvepromene doprinele bi smawewu

qudstva za obezbe|ewe objekata, modernizaciji, kvalitetnijem obezbe|ewu

i boqoj za{titi qudi.

ZA[TINEPOZ

OBEZBE\EWE OBJEKATA, MATERIJALNIH SREDSTAVA I Q

i smawewe broja qudi za obezbe|ewe, smawewe vanrednihdoga|aja i jednostavnije logisti~ko obezbe|ewe, dok }e se sta-re{ine rasteretiti stalnih priprema, smena stra`a i pri-mopredaja inventara. Iskustva iz jedinica Vojske Srbije iCrne Gore govore da obezbe|ewe ~uvarskom slu`bom ne uma-wuje efikasnost obezbe|ewa, a to je i mnogo jeftinije.

Jedinice Vojske Srbije i Crne Gore su ve} krajem jula po-~ele da primewuju nova re{ewa u oblasti obezbe|ewa obje-kata, materijalnih sredstava i qudstva. Od na~elnika odeqe-wa za operativne poslove u Komandi Kopnenih snaga pukovni-ka @arka Lazarevi}a saznajemo da je obezbe|ewe ~uvarskomslu`bom za`ivelo u Kwa`evcu, ^a~ku, Po`egi, Sjenici, BelojCrkvi i Leskovcu. Promena je protekla bez ve}ih pote{ko}a,qudstvo je smaweno za 20 posto, a tro{kovi za tri puta. Pro-bleme stvara nepostojawe formacijskih mesta za ~uvare (zbog~ega se na tim poslovima anga`uju voza~i tenkova, ni{anxi-je...) i nedostatak tehni~kih sredstava za obezbe|ewe objeka-ta. U Kopnenim snagama obezbe|uje se 61 objekat, pri ~emu sena samo ~etiri koriste tehni~ka sredstva poput sistema obez-be|ewa geofonom, TV kamera ili infracrvene ograde.

Nedostatak tehni~kih sredstava i slaba popuna vojnici-ma na odslu`ewu vojnog roka samo su neki od problema. Ti po-

slovi uslo`avaju se i zbog sme{taja qudi u malim objektima,neuslovnosti objekata za ratne materijalne rezerve, dotra-jalosti i neispravnosti postoje}ih sistema tehni~ke za{tite,lo{eg teku}eg odr`avawa, dotrajalih `i~anih ograda Po-znato je da Vojska ima znatan broj skladi{ta koja su udaqenaod mati~ne jedinice pedesetak kilometara, zavu~ena u {umi,sa nekoliko zgrada koje su gra|ene izme|u Prvog i Drugogsvetskog rata, malog kapaciteta i bez uslova za automatskumanipulaciju. Posle rata 1999. godine pojavio se i problemnedostatka skladi{nog prostora, {to je uslovilo da se preo-stala skladi{ta preopterete, ali i da se pla}aju veliki iz-nosi za iznajmqivawe skladi{nog prostora.

SMAWEWE TRO[KOVAIlustrativni su primeri Vazduhoplovne baze u Ni{u,

koja za jednu zgradu na sto~noj farmi u selu Toponica pla}amese~no 283.000 dinara, ili Aerodroma Batajnica, kojiza halu Gorewe u Staroj Pazovi svakog meseca izdvaja712.000 dinara. Prost ra~un govori da su samo za ta dvaobjekta pla}ena 72 miliona dinara u proteklih {est godi-na. Zato nije ni ~udo {to se u Ministarstvu odbrane i Voj-sci Srbije i Crne Gore sve vi{e razmi{qa o na~inima zaprevazila`ewe takvih problema, pri ~emu su neka od re{e-

21

ITA ODVANIH

ANGA@OVAWE PENZIONISANIHVOJNIH LICA

U raspravama o obezbe|ewu objekata pomiwan jepredlog da se propi{e zakonska regulativa kako bise na tim poslovima anga`ovala penzionisana pro-fesionalna lica iz Vojske. Oni, na primer, u Ni{uobezbe|uju veliki broj objekata i li~nosti, po~ev{i odposlovnih banaka, pa do gradona~elnika Smiqka Ko-sti}a.

A u ni{kom regionalnom centru privatnog preduze-}a Progard radi i pet penzionisanih vojnih stare{ina,a me|u wima i pukovnik Ilija Piqi}, doskora{wi na-~elnik [taba Ni{kog korpusa.

[TA JE JEFTINIJEPukovnik Perica Pavlovi} iz Komande Logistike ura-

dio je precizan prora~un ko{tawa stra`arske i ~uvarskeslu`be, pri ~emu su kao zajedni~ki parametri uzeti tro{ko-vi poput dnevnog obroka, sme{taja, izdaci za vodu, struju igrejawe, komplete uniformi sa za{titnom opremom za oba-vqawe stra`arske i ~uvarske slu`be, dok se pojedina~ni pa-rametri odnose na plate vojnika na odslu`ewu vojnog roka,podoficira i civilnih lica. U razmatrawe su uzete i nakna-de za prevoz, trupne dnevnice, te naknade za no}ni i pra-zni~ni rad civilnih lica na slu`bi u Vojsci.

Jednostavnom metodologijom do{lo se do toga da dnevnoanga`ovawe u stra`arskoj slu`bi ko{ta za vojnika na od-slu`ewu vojnog roka 488 dinara, vojnika po ugovoru 1.553,civilnog lica na slu`bi u Vojsci 1.633 i podoficira 1.748dinara. U ~uvarskoj slu`bi dnevno anga`ovawe civilnog li-

ca ~uvara ko{ta 950, vojnika po ugovoru 668 i podofici-ra 943 dinara. Iz te ra~unice vidi se da je u stra`arskojslu`bi najrentabilnije anga`ovati vojnike na odslu`ewuvojnog roka, dok u ~uvarskoj slu`bi takva ocena va`i za voj-nike po ugovoru. Paralela izme|u stra`e sa tri stalna stra-`arska mesta i ~uvarske slu`be sa tri ~uvarska mesta poka-zuje da za stra`u svakog dana treba platiti 9.247 dinara,dok se za ~uvarsku slu`bu izdvaja 2.965 dinara, {to drugimre~ima zna~i da je ~uvarska slu`ba ravno tri puta jeftinijaod stra`arske slu`be.

Kakva se u{teda mo`e ostvariti ve}om primenom ~u-varske slu`be vidi se iz podatka da se, na primer, samo uLogistici dnevno tro{i 198.000 dinara za obezbe|ewe 47objekata, {to na godi{wem nivou iznosi vi{e od 72 milio-na dinara.

QUDSTVA U VOJSCI SRBIJE I CRNE GORE

wa koja se pomiwu, doskoro, bila potpuno nezamisliva.Osnovno polazi{te svih promena u sistemu obezbe|ewa

jeste da regulativa koja se donose treba da obezbedi okvirza organe obezbe|ewa i da ona ne sme da sputava nosioceorganizovawa takve za{tite. Vi{e nego ikad data je mogu}-nost qudima koji se bave tim poslovima da inventivno u~e-stvuju u reformi sistema koji je veoma va`an za funkcioni-sawe Vojske. Savetovawa o toj temi ponudila su odgovaraju}are{ewa, koja se kre}u od promene regulative, ukrupwavawa~uvawa ratnih materijalnih rezervi na operativnom ili re-gionalnom nivou, sme{taja svih jedinica garnizona u jednojvojnoj bazi, nabavke i instalirawa modernih sistema tehni~-ke za{tite, pa do anga`ovawa specijalizovanih agencija zaobezbe|ewe objekata.

Lepo je pri~ati o anga`ovawu agencija za obezbe|ewe ikupovini tehni~kih sredstava, ali koliko to ko{ta i kako te`eqe ostvariti sa skromnim nov~anim sredstvima? Agencijese nerado izja{wavaju o ceni wihovih usluga, jer ona zavisiod vrste objekta i na~ina obezbe|ewa. Saznawa govore da jecena jednog sata obezbe|ewa za jednog ~oveka 100 do 180 di-nara, ili oko 100.000 dinara mese~no. To je znatno vi{e odcene obezbe|ewa koja bi se platila profesionalnom vojniku.

U DUHU REFORMI

Posle detaqnog sagledavawa ukazale su se ~iwenice ko-je govore da eventualnom anga`ovawu specijalizovanih agen-cija treba posvetiti punu pa`wu. Takvim potezom jedinica sepotpuno osloba|a pripreme, kontrole, prevoza i ishranequdstva za obezbe|ewe, tako