021 Odbrana

7/17/2019 021 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/021-odbrana 1/84

G o d i n a

I

I

B r o j 2 1

1

. a v g u s t

2 0 0 6 .

c e n a 1 0 0 d i n a r a

1 , 2 0

e v r a

w w

w . o d b r a n a . m o d . g o v . y u

I n t e r v j u I n t e r v j u

T e m aT e m a

DR@AVNA ZNAMEWA SRBIJE: HIMNA, ZASTAVA I GRBDR@AVNA ZNAMEWA SRBIJE: HIMNA, ZASTAVA I GRB

KORAKISPRED

VREMENA

Zvonko Obradovi} dràvni sekretar za odbranu

P r i l o g i p o s t e r P r i l o g i p o s t e r

KORAKISPRED

VREMENA

STANDARDPRIPADNIKA VOJSKE

STANDARDPRIPADNIKA VOJSKE

Zvonko Obradovi} dràvni sekretar za odbranu

7/17/2019 021 Odbrana


7/17/2019 021 Odbrana


Kwiga posve}ena stvarawu i razvoju ~uvene63. padobranske brigade izuzetna je po mnogo ~emu:sadràju, ilustracijama i privla~nom izgledu.Vojnici sa dve zakletve, kako zovu pripadnike teelitne jedinice, ve~ni su primer vojni~ke ~asti,

po`rtvovawa i vrhunske obu~enosti, a nadasveose}awa odanosti otaxbini i uniformi kojuponosno nose. Crvena beretka s padobranskimznakom wihovo je prvo uo~qivo obele`je.

Tekst je posve}en brigadi, qudima koji su jestvarali, branili wen ugled, ratovali za slobodu svog naroda, ~asno ginuli i odlazili u legendu.

O wima moète ~itati, wih moète videti nabrojnim fotografijama koje bogato ilustruju kwigu vi{egodi{weg novinara lista „Vojska”, sadaoficira 63. padobranske brigade Vladice Krsti}a.

Kwiga je obima 184 strane, formata 22x

25 cm,tvrdog poveza, s punim kolorom i kvalitetnimpapirom.

NARUXBENICANIC „Vojska”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd

Tel. 011/3201-765 telefaks : 011/3241- 363 @iro-ra~un : 840 - 49849 -58

Ovim naru~ujem ______ primeraka kwige o 63. padobranskoj brigadi„VOJNICI SA DVE ZAKLETVE” po pretplatnoj ceni

od 1.512,00 dinaraKwige }u platiti (zaokruìti):1. unapred u celosti2. u dve mese~ne rate

U oba slu~aja obavezna je doplata 100,00 dinara za po{tarinu.Uz naruybenicu poslati dokaz o uplati. Kwige se isporu~uju

nakon uplate celokupnog iznosa.

Kupac: _______________________________________________________________

(ime, o~evo ime i prezime)

JMBG ________________________________________________________________

Broj li~ne karte:__________________izdate u MUP ____________________

Ulica i broj: _________________________________ Telefon: ______________

Mesto i broj po{te: _________________________________________________

Datum Potpis naru~ioca

...................................... ..............................................

NOVINSKO-IZDAVA^KICENTAR

11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

PREPORUÛJE

monografiju63. padobranskebrigade

d i z a j n

a . { v e d i }

7/17/2019 021 Odbrana


4

INTERVJU

Zvonko Obradovi}, dràvni sekretar za odbranuKORAK ISPRED VREMENA 8

Per aspera

KORACI NEVIDQIVOG 11

AKTUELNO

Zastupnik na~elnika General{taba VS general-majorZdravko Pono{ o razgovorima u Va{ingtonu i BriseluAFIRMACIJA REFORME ODBRANE 14

TEMA

Standard pripadnika VojskePRED ZIDOM 16

ODBRANA

Zajedni~ka ve`ba Vojske Srbije i Bugarske armijeOPERACIJA PODR[KE MIRU 22

204. lova~ki avijacijski pukÊKAJU]I DVADESET DEVETKE 26

Me|unarodni kurs na Aerodromu BatajnicaOTVORENO NEBO I NAD SRBIJOM 30

Tre}i me|unarodni kurs za{tite od hemijskog oru`jaOBUKA NA SVETSKOM NIVOU 32

PRILOG

Dràvna znamewa Srbije: himna, zastava i grbDALEKO DA SE ÛJE I VIDI 35

PodvigDRAMA U ZATROVANOM [AHTU 51 S A

D R @

A J

22Prvi vojni list u Srbiji ”Ratnik”iza{ao je 24. januara 1879. godine

Izdava~Novinsko-izdava~ki centar ”VOJSKA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19Na~elnik NIC ”VOJSKA”Zvonimir Pe{i}, pukovnikGlavni i odgovorni urednik Slavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednikaRadenko Mutavxi}Pomo}nik glavnog urednikaDragana Markovi}

REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik, Slobodan Vu~ini}(dopisnik iz Podgorice), Du{an Gli{i} (dru{tvo),Sneàna \oki} (svet), Branko Kopunovi} (prilozi),Du{an Marinovi} (istorija), Zoran Miladinovi},potpukovnik (dopisnik iz Ni{a),

Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana),Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastijan Balo{,Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi},Miqan Milki}, dr Milan Milo{evi},dr Aleksandar Mutavxi}, Blagoje Ni~i},Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, Budimir M. Popadi},dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik),Branko Siqevski (tehni~ki urednik), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik)Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evski

KorektoriSla|ana Grba, Marijana Kisi}Sekretar redakcijeVera DenkovskiDokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar), Nada Stankovski

TELEFONINa~elnik 3241-104; 23-079Glavni i odgovorni urednik 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Pomo}nik glavnog urednika 3201-547; 23-547Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481, 21-481Dopisni{tvo Podgorica 081/ 483-443, 42-443Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995

TELEFAKS 3241-363

ADRESA 11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19po{t.pr. 06-1015e-m il

[email protected]@odbrana.mod.gov.yu nternet

www.odbrana.mod.gov.yu @iro-ra~un840-49849-58 za NIC ”Vojska”PretplataZa pripadnike MO i Vojske Srbije preko RCmese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara.[tampa ”POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANA

ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

Ukazom predsednika Srbije i Crne Gore NIC ”Vojska" je povodom125 godina vojne {tampe,24. januara 2004. godine,

odlikovan ordenom Vuka Karaxi}a, drugog stepena

S n i m i o Z v o n k o P E R G E

1. avgust 2006.

30

7/17/2019 021 Odbrana


Potpukovnik dr Katarina [trbacBALKANIKA 52

SVET

Specijalne snage IzraelaKRILATE ZMIJE 54

Rat u LibanuNERE[IVA JEDNAÎNA 58

TEHNIKA

Panciri kroz istorijuOKLOPQENI VOJNICI 60

KULTURA

Goran Markovi}, rediteqZA @IVOT BEZ LA@I 64

FEQTON

Xihad Al Kaide u Evropi (2)"SVETI RAT" STI@E U BOSNU 68

SPORT

Pred svetsko prvenstvo u pentatlonuPUNOM SNAGOM 75

Zabeleèno na TariPREDEO LEPOTE I MIRA 76

Rafting na TariPOD KONTROLISANIMADRENALINOM 78

Sa Sedme smotre izvi|a~a SrbijeDAMARI [ATORSKOG GRADA 80

78

RE^ UREDNIKA

5

ST N R I

U ovom broju standard je tema vi{e tekstova, od onih kojigovore o te{kom materijalnom poloàju sistema odbranei wegovih pripadnika, do onih koji u dostizawu druge vr-ste standarda, kao profesionalnog ovladavawa procedu-ralnim kvalitetima interoperabilnosti sa razvijenim

armijama sveta, vide budu}nost ove vojske.Veliki je to raspon i potraja}e taj put. Kre}e se sa

te{kim bremenom minulih ratova i svim wihovim posledica-ma na unutra{wem i spoqnopoliti~kom planu. Na unutra{wemplanu to je izgubqeni autoritet Vojske, nepopularnost vojni~-ke profesije, niska primawa qudi koji rade u sistemu odbra-ne i wihovi brojni nere{eni egzistencijalni problemi... Naspoqwem planu to je nerazumevawe vitalnih nacionalnih in-teresa zemqe, koji obezbe|uju ne samo teritorijalni integri-tet ve} i nacionalni identitet stvaran vekovima, to je oteà-no pristupawe bezbednosnim integracijama i daqe zaostaja-we u modernizaciji naoruàwa...

Ali ipak, vizija boqe perspektive i motiv da se zaostaja-we premosti sabiraju snage i otvaraju mogu}nosti. Prepoznaje

se to unutar sistema, o~ekuje se ve}e razumevawe dràvnihstruktura, a izvana, od onih koji ve} uveliko objediwuju bezbed-nosne kontingente, stiù signali da }emo tamo imati svoje me-sto. Va`no je da do uklawawa politi~kih prepreka toj saradwi,{to vi{e uradimo na dostizawu i odràvawu profesionalnihstandarda koji tamo vaè kao op{teprihva}ena pravila.

Pored podr{ke sa strane da od poèqnog postanemo i spo-soban partner u misiji mira, za reformske procese je va`no daunutar samog sistema po~nu da emituju pozitivne signale. Dosa-da{wi se uglavnom svode na smawewe broja pripadnika, bezdrugih znakova ohrabrewa za one koji u sistemu ostaju. Uz to,trebalo bi imati u vidu da je sam sistem, koji oli~avaju Vojskai Ministarstvo odbrane, ma kako dobro re{avao svoje zadat-ke, limitiran u mogu}nosti da reforma uspe – bez podr{ke dru-{tva, odnosno dràve. Ne samo finansijske.

Re~ je o uspostavqawu autoriteta. Srbija treba da imavojsku koja ima autoritet, vojsku koja taj autoritet zasluùje, ato se moè ostvariti ukupnim dru{tvenim pregnu}em da dostig-nemo nove bezbednosne standarde, da izgradimo respektabilansistem, sposoban za odvra}awe i za suprotstavqawe rizicimai pretwama koje mu~e savremeni svet.

Takav sistem, koji bi se odrazio na pove}anu ukupnu bez-bednost i sposobnost za reagovawe, otvara vrata investici-jama i velikom kapitalu i vodi nas u evropske politi~ke, eko-nomske i vojne integracije... To }e biti lice nove Srbije, ko-ja se na taj na~in preporu~uje svetu kao partner i kao deoukupnih demokratskih bezbednosnih snaga u funkciji mira i

napretka. Radenko MUTAVXI]

7/17/2019 021 Odbrana


6

formaciju i namenske zadatke operativnih komandi, jedinica i usta-nova Vojske Srbije. Pored nastavnika [kole nacionalne odbrane,predavawa su dràli i ugledni doma}i i strani stru~waci. Ofici-ri su osposobqeni za najvi{e du`nosti u Ministarstvu odbrane iVojsci Srbije i za rad u internacionalnim komandama prema utvr-|enim standardima Natoa i procedurama. Sredwa ocena 49. klaseG[U je 9,17 i jedna je od najboqih u istoriji te {kole.

Na~elnik [NO pukovnik Qubi{a Lojanica predstavio je za-tim oficire koji su zavr{ili najvi{i oblik na{eg vojnog {kolova-wa, a diplome im je uru~io pomo}nik ministra za qudske resurse drZoran Jefti}.

Za najboqe u klasi progla{eni su pukovnik Milan Mojsilovi},

sa prosekom ocena 10,00, drugi u rangu je pukovnik Zvezdan Opa~i},sa istim prosekom 10,00, i tre}i je pukovnik Miloqub Sretenovi},sa prose~nom ocenom 9,80.

Najboqima je predsednik Srbije Boris Tadi} uru~io oficirskesabqe, statusni simbol oficira srpske vojske.

êstitaju}i zavr{etak {kolovawa 49. klasi, ministar odbranedr Zoran Stankovi} ukazao je i na neke od problema a kojima }e seoficiri na visokim komandnim du`nostima suo~avati u svom daqemradu. Na prvom mestu je nizak ìvotni standard pripadnika Vojske,ta~nije plate koje su samo po jednom pove}ane u prethodne dve godine,a ove godine pove}awe se o~ekuje tek posle usvajawa Zakona o mini-starstvima u Skup{tini Srbije. Drugi veliki problem je stambeni,sa vi{e od 15.000 nere{enih, odnosno oko 23.000 pravilno re{e-nih stambenih potreba pripadnika Vojske. Ali i pored svih te{ko}a,pripadnici Vojske Srbije obavqaju sve svoje zadatke i s pravom o~e-

kuju da i dràva ispuni svoje obaveze prema wima, istakao je mini-star Stankovi}.

OFICIRIZA NAJODGOVORNIJE

DU@NOSTI

S V E ^ A N O S T P O V O D O M Z A V R [ E T K A [ K O L O V A W A 4 9 . K L A S E

Za najboqe u klasi progla{enisu pukovnik Milan Mojsilovi},sa prosekom ocena 10,00, drugiu rangu je pukovnik Zvezdan Opa~i},sa istim prosekom 10,00, i tre}i jepukovnik Miloqub Sretenovi},sa prose~nom ocenom 9,80.

1. avgust 2006.

Sve~anosti povodom zavr{etka {kolovawa 49. klase General-{tabnog usavr{avawa [kole nacionalne odbrane, 21. jula,prisustvovali su predsednik Republike Srbije Boris Tadi}, mi-nistar odbrane dr Zoran Stankovi}, zastupnik na~elnika

General{taba VS general-major Zdravko Pono{, dràvni sekretarza odbranu Zvonko Obradovi} i drugi brojni gosti.

U pozdravnoj re~i na~elnik Vojne akademije general-major mrVidosav Kova~evi} istakao je da je na General{tabnom usavr{avawuu protekloj {kolskoj godini bio 21 slu{alac, i to 17 oficira KoV,tri pripadnika Vazduhoplovstva i PVO i jedan iz Mornarice. Odtoga 19 je iz Vojske Srbije, a po jedan iz Crne Gore i Republike Srp-ske. U toku jednogodi{weg {kolovawa ostvareno je 1300 nastavnih~asova, a slu{aoci su re{ili vi{e od 10 operativnih zadataka, po-loìli ~etiri ispita i odbranili stru~ne radove. U re{avawu poje-dinih modela operativnih zadataka, komandantskim izvi|awima i

studijskim putovawima, oficiri su obi{li 11 garnizona, sagledalivojnogeografske odlike svih operativnih i strategijskih pravaca i

7/17/2019 021 Odbrana


7

SARADWASA HA[KIM TRIBUNALOM

Ministar odbrane dr Zoran Stankovi} sastao se 26. julasa predstavnikom dràvne administracije SAD za pitawa rat-nih zlo~ina ambasadorom Klintom Vilijamsonom, koji je u posetina{oj zemqi prvi put od preuzimawa du`nosti. Saradwa sa Me-|unarodnim tribunalom u Hagu bila je glavna tema razgovoradvojice zvani~nika.

Ministar Stankovi} upoznao je ambasadora Vilijamsona saaktivnostima koje se u Ministarstvu odbrane preduzimaju sa ci-qem {to potpunijeg i efikasnijeg ispuwavawa obaveza prema Me-|unarodnom tribunalu. On je istakao rad Centra za saradwu saMKT Ministarstva odbrane RS, rekav{i da je u ovom trenutku sa-radwa sa ha{kim sudom iz nadle`nosti tog tela gotovo potpuna.

Ministar Stankovi} odlu~no je odbacio sporadi~ne poku-{aje da se odgovornost za skrivawe Ratka Mladi}a prebaci naVojsku istakav{i da Ministarstvo odbrane i Vojnobezbednosnaagencija pruàju punu podr{ku civilnim strukturama, ali je na-glasio da bi materijalna podr{ka me|unarodnih struktura biladobrodo{la, kada se radi o re{avawu problema sa kojima seMO suo~ava u ostvarewu saradwe sa Me|unarodnim krivi~nimtribunalom.

Ambasador Vilijamson rekao je da ameri~ka strana o~ekujeda se deklarativna spremnost za hap{ewe osumwi~enih za ratnezlo~ine preto~i u akciju, koja }e rezultirati izru~ewem RatkaMladi}a i Radovana Karaxi}a u Hag.

ISKUSTVA SLOVA^KENA PUTU KA NATOU

O iskustvima Republike Slova~ke u pripremawu i sprovo-|ewu kampawe u slova~koj javnosti pred weno u~lawewe u Nato,nedavno je srpskim kolegama u Upravi za odnose sa javno{}u Mi-nistarstva odbrane Republike Srbije govorila Katarina Kova-~eva, ~lanica stalne delegacije Slova~ke u Natou.

Slova~ka je 2004. godine postala ~lanica Natoa, a od 1999.do 2004. sprovodila je strategiju povodom informisawa javno-sti o zna~aju ukqu~ewa u taj savez. U strategiji se po{lo od pre-mise da }e davawe javnosti neophodnih informacija na javnimdebatama dovesti do neophodne javne podr{ke ~lanstvu Slova~keu Natou. Iako svaka zemqa mora da na|e svoj put i strategiju pri-

lagodi svojim uslovima, iskustva onih koji su ve} pro{li stazomkojom Srbija tek kre}e, svakako }e biti od pomo}i. (S. S.)

Govore}i na sve~anosti, predsednik Srbije Boris Tadi} je uka-zao na nekoliko kqu~nih momenata kada je u pitawu bezbednosna si-tuacija u svetu, poloàj Srbije i uloga pripadnika wene vojske.

”Na{a zemqa, ovog trenutka, na àlost, uvozi bezbednost. Ka-da jedna zemqa uvozi bezbednost, onda ona u me|unarodnoj zajednicinaroda i dràva zauzima ne ba{ najboqe mesto. Kad ste uvoznicibezbednosti, onda svet brine o vama, a kada u~estvujete u izvozu bez-

bednosti na druga podru~ja, zna~i da vi doprinosite miru. Tako je ime|unarodni kredibilitet svake, pa i na{e zemqe, definisan i tom~iwenicom”.

Predsednik Tadi} je istakao da Kosovo predstavqa na{ najbol-niji problem, a to je ujedno veliki bezbednosni rizik u Evropi i sve-tu. Problem Kosova je i politi~ki, i kulturolo{ki, i ekonomski. ”Tonije samo pitawe teritorije, suvereniteta i integriteta. To je pita-we na{eg identiteta. Onaj ko je u situaciji da mu je ugroèn identi-tet, takav ~ovek, takva dràva, suo~avaju se s problemom vizije, per-spektive svoga opstanka. I zato uvek traìmo, mi koji smo u pregova-ra~kom timu, da se s posebnim razumevawem prihvata srpska dràvai srpski narod”.

”Me|utim, nije re~ samo o bezbednosnom riziku Kosova”, upo-zorio je Tadi}. ”Bezbednosni rizici proizlaze i iz pogre{nog razu-mevawa mesta zemqe, politike, na~ina na koji svet postoji. Danas

mnogi u na{oj zemqi àle za starim vremenima... Ali mi moramokonstatovati da su se vremena promenila, da su sada potpuno novepoliti~ke, ekonomske, tehnolo{ke i bezbednosne okolnosti, i stogainstitucije moraju odgovarati tim novim okolnostima. To je tehni~ko,a ne ideolo{ko pitawe. To je pitawe s kojim se suo~avamo svaki dan,a imamo obavezu da obezbedimo opstanak i bezbednost svojih gra|a-na. I zato ko god bude obavqao posao predsednika dràve, predsed-nika vlade, ministra odbrane, mora}e iz dana u dan da re{ava teprobleme. A ne da àli za starim vremenima, za starom vojskom, zastarim ratovima, i za starim izazovima i pretwama”.

Tadi} je posebno ukazao na novu poziciju pripadnika na{e voj-ske. On je deo spoqne, a ne unutra{we politike zemqe. ”Stari vojnikje smatrao da je deo unutra{we politike zemqe, i zato su nekada{wigenerali oko 5. oktobra pretili da }e upotrebiti tenkove protiv gra-|ana. Ja to veoma dobro znam i ho}u to otvoreno da kaèm. Danas tigenerali imaju svoj politi~ki anga`man, ali oni razumeju vojsku i dr-

àvu na jedan pogre{an na~in. Vojska nikada ne sme da bude upotre-bqena protiv gra|ana. Vojska je tu zbog odbrane i faktor je spoqnepolitike zemqe. I to nijedan oficir nikada ne sme da zaboravi. Mi}emo se na kqu~nim mestima u dràvi smewivati i gra|ani }e o tomeodlu~ivati, ali Vojska nikada ne sme da bude upotrebqena za unutra-{we politi~ke svrhe. Vojska koja je upotrebqena za unutra{we poli-ti~ke svrhe kompromituje zemqu, a svi koji su spremni to da ~ine zara~un pojedinih politi~ara, za dugo vreme izop{tavaju zemqu iz me-|unarodne zajednice, ta zemqa nema tretman civilizovane zemqe. Totreba ponoviti zato {to u na{em dru{tvu jo{ ima onih koji misle davojska treba da bude faktor unutra{we politike”.

Na kraju svog obra}awa predsednik Tadi} je podrào zahteveministra Stankovi}a da za reformu mora biti sredstava, a egzi-stencijalna pitawa pripadnika Vojske moraju biti re{ena. “Zemqamora da ima vojsku koja ima autoritet, takvu koja zasluùje autori-

tet,” zakqu~io je Tadi}. R. MUTAVXI]

N E R A L [ T A B N O G U S A V R [ A V A W A

UKRATKO

KVALIFIKACIJA ZA INTEGRACIJE

Predsednik Boris Tadi} je istakao svu svoju podr{ku qudi-ma koji vode sistem odbrane, Ministarstvo i General{tab. ”Va-

`no je obezbediti i kontinuitet u tom sistemu, jer ako se to neostvari, onda ne}emo imati vojsku koja }e su{tinski doprinosi-ti na{oj stabilnosti i biti potencijalni izvoznik bezbednosti.Ako se to ne desi, mi ne}emo imati ni stabilan ekonomski raz-voj... Odbrana i Vojska su razvojni resurs ovog dru{tva, a ne sa-mo potro{a~... @eleo bih da na{ sistem odbrane bude jedna odkvalifikacija za na{e evropske integracije i budu}nost.”

7/17/2019 021 Odbrana


1. avgust 2006.8

I N

T E R V

J U

SNekada je postojala podelana blokove, a ja smatram

da i danas moèmo govoritio postojawu dva bloka.Na jednoj strani su me|unarodneintegracije, politi~ke i vojne,a na drugoj terorizam, koji nijeinstitucionalno organizovan,ali je sveprisutan. Da bismo sesuo~ili s tim izazovima,neophodno je da budemo deome|unarodne bezbednosnezajednice – kaè na{sagovornik.

Z V O N K O O B R A D O V I ] , D R @ AV N I S E K R E TA R Z A O D B R A N U

KORAK ISPREDVREMENA

a Zvonkom Obradovi}em razgovarali smo sedmog dana odwegovog postavqewa na novu funkciju – dràvnog sekretaraza odbranu, koja nije nova samo za wega ve} i za samo Mi-

nistarstvo odbrane. Zvonko Obradovi} je ro|en 1966. go-dine u Kraqevu, osnovnu {kolu i gimnaziju je zavr{io u Kra-qevu, a Pravni fakultet u Kragujevcu. Tokom profesionalne

karijere u advokaturi je proveo pet godina, da bi posle toga, ~e-tiri godine bio na ~elu gradske vlade u Kraqevu. Radio je kaostru~ni saradnik ”[tajnbajns fondacije”, koja se bavi preno{e-wem znawa i tehnologije. Od 2003. do 2006. godine bio je po-slanik Skup{tine dràvne zajednice Srbija i Crna Gora. U tovreme bio je ~lan komisije te skup{tine za kontrolu slu`bi bez-bednosti. Stavka u wegovoj biografiji koja ima posebnu teìnuza novi posao koji }e obavqati u Ministarstvu odbrane jeste daje u posledwih nekoliko godina, u okviru Parlamenta dràvnezajednice, bio ~lan stalne, tro~lane, delegacije Srbije i CrneGore u Parlamentarnoj skup{tini Natoa.

Kako doìvqavate funkciju dràvnog sekretara za odbra-nu, koje su to obaveze i koje odgovornosti ona nosi?

7/17/2019 021 Odbrana


9

– Ta~no je da se ta saradwasporo razvija. Kada govorimo oVojsci i Ministarstvu odbrane,moèmo da govorimo o dve vrloneugodne i opasne situacije.Opasnije od zloupotrebe Vojskejeste weno ignorisawe. Mi danasimamo situaciju da je Srbija svo-

ju nezavisnost do~ekala nesprem-na i u politi~kom i u pravnomsmislu, tako da, recimo, i daqenemamo zakon o ministarstvima.To zavisi od Parlamenta, a iVlada bi trebalo da reaguje. Sa-svim je izvesno da }emo to pita-we u septembru morati da re{i-mo, po{to se danas nalazimo usituaciji da se zbog odre|enihpoliti~kih razlika ne bira mi-nistar odbrane, ministar spoq-nih poslova, {to jeste realanproblem.

U prvoj nedeqi dana u Mi-

nistarstvu odbrane moj glavniposao jeste rad na tome da seukqu~imo u Nacionalni investi-cioni plan, iz koga bi Mini-starstvo odbrane i Vojska Srbi-je trebalo da dobiju 30.000.000evra za tehni~ko opremawe iosposobqavawe. O~ekujemo da}emo jedanaest miliona imatina raspolagawu u ovoj godini idevetnaest u narednoj. Za sadase zna da }e jedan deo tih sred-stava biti uloèn u remont va-zduhoplova.

Ono {to je pozitivno, pomom sudu, jeste da se Ministar-stvo odbrane ve} samim izboromdràvnog sekretara polako ukqu-~uje u sistem Vlade Srbije. O~e-

kuje nas tu jo{ mnogo posla po{to mi interno jo{ funkcioni{e-mo po starim propisima SCG i u tom smislu ostali smo na nièmnivou sredstava, ali o~ekujemo da }e se to razre{iti i da }e seono {to se zove ignorisawe preurediti, jer ovog vrelog poli-ti~kog leta ~elnici na{ zemqe }e prilikom poseta inostranstvumo}i da ~uju pohvale na ra~un saradwe Vojske Srbije i Min-istarstva odbrane sa oruànim snagama i ministarstvima dru-gih zemaqa.

[ta zna~i biti ~lan stalne delegacije SCG u Parlamen-tarnoj skup{tini Natoa i kako je izgledalo Va{e u~e{}e u wenom radu?

– Parlamentarna skup{tina Natoa jeste politi~ko telonasloweno na Nato kao najsna`niju politi~ko-vojnu organiza-ciju dana{wice. Ono {to je va`no da znaju qudi koji posmatra-ju sa strane, jeste da u Parlamentarnoj skup{tini nisu zastu-pqene samo ~lanice Natoa ve} i sve zainteresovane zemqe.Iako je Srbija i Crna Gora imala status posmatra~a, mi smouspevali da konkretnim anga`manom premostimo problem ta-kvog statusa, zbog koga nismo imali pravo glasa, ali smo u~e-stvovali u kreirawu odre|enih odluka i dokumenata. Prisu-stvovawe zasedawima ima veliki zna~aj u smislu uspostavqawakontakata, jer tako se mogu neposredno iskazati stavovi svojezemqe. Danas to nazivaju lobirawe, ali, jednostavno re~eno,bez toga se ne moè. Zemqu predstavqaju qudi, wihova lica,pamet, stavovi, argumenti.

– Moj osnovni posao kaodràvnog sekretara, a na osno-vu Zakona o dràvnoj upravi, ve-zan je za formalnu okolnost dasvako ministarstvo ima dràvnogsekretara koji je u rangu zamenikaministra. Dràvni sekretar jeli~nost koja postupa po ovla{}e-

wu ministra, u delokrugu koji onodredi. Konkretnije govore}i, umojoj nadle`nosti su, s jedne stra-ne, podr{ka funkcionisawu ad-ministracije, i, s druge, inter-resorno povezivawe sa ostalimministarstvima. To bi bila for-malna slika.

Su{tinski, ulazak u Mini-starstvo odbrane 6. jula, naosnovu odluke Vlade Srbije, do-ìvqavam kao priliku da se kon-kretnije ukqu~im u pojedine ob-lasti poslova vezane za odbra-nu, po{to sam posledwu godinu i

po dana bio deo {ireg tima po-mo}nika Ministarstva odbra-ne, kada sam bio u prilici dasteknem generalnu sliku o radutog ministarstva. Prvih sedamdana provedenih u Ministarstvuodbrane bavim se dnevnim ak-tivnostima, koje podrazumevajudetaqno prou~avawe onoga o~emu sam do sada imao uop{te-nu sliku.

A koji je {iri kontekst i ko-ja je podloga Va{eg bavqe-wa tim poslom?

– Posle 5. oktobra na{aosam se u poziciji da biram izme-|u dva puta. Jedan je da sa straneposmatram proces tranzicijekroz koji prolazi na{a zemqa i da kritikujem, jer ta vrsta de-magogije pruà ose}aj li~nog komfora, i, drugi, koji je zna~io dase ukqu~im u sam proces, {to sam i u~inio, sa motivom da do-prinesem pokretawu prilika naboqe.

Svi mi koji ivimo na ovim prostorima znamo koliko je te-{ko ovde opstajati ne samo zbog ratova ve} i zbog raznih drugihokolnosti. Ilustracije radi, do po~etka 1992. godine pripad-nik Vojske bio je dr avqanin Socijalisti~ke Federativne Re-publike Jugoslavije. Iste godine postao je dràvqanin SavezneRepublike Jugoslavije. Desetak godina kasnije predstavqao je

Vojsku Srbije i Crne Gore, dok danas ìvi u Republici Srbiji.Tom brzinom kojom se dràva mewala i okretala kao na venti-latoru posledwih petnaest godina – nismo mogli ni uniformeda mewamo.

Ali va`no je da smo sada na pravom putu i da kona~no staje-mo na noge. Reforme koje moramo uspe{no da sprovedemo i preroka koji je zaveden kao 2010. godina, bi}e najboqi pokazateqtoga kako smo radili i {ta smo radili. Drugo {to je veoma va-`no jeste da strate{ki dokumenti koje budemo primewivali bududokumenti koje }e primewivati i neki od narednih ministara od-brane i dràvnih sekretara, a ne da ih mewamo kako se promenikoja garnitura u Vladi ili Parlamentu.

Pomenuli ste saradwu izme|u ministarstava. îni se da u na{em dru{tvu jo{ ne postoji dovoqna svest o tome da re-

forma odbrane nije samo posao Ministarstva odbrane ve} da u wu treba da budu ukqu~eni svi delovi dru{tva.

NEMA NAS DVESTA MILIONA@elim da obavestim neke u Srbiji koji toga jo{ nisu

svesni – nema nas dvesta miliona i nemamo atomsku bom-bu! Prema tome, u skladu s tim treba da se i pona{amo.Samo znawem i kvalitetom, koje neosporno imamo, i sa-radwom i razmenom iskustava moèmo se suo~iti sa svimizazovima koji su pred nama, a ono {to se danas smatraosnovnim izazovom jeste terorizam, gde nema granica nitividqivog neprijateqa.

PRVO ZAKON, PA VE]A PLATAMnogo se komentari{e kako odre|ene politi~ke li~-

nosti, u ovom slu~aju Mla|an Dinki}, ne èle da odobrepove}awa plata u Vojsci. Ta informacija, jednostavno, ni-je ta~na. Tek sa usvajawem zakona o Ministarstvu mi po-stajemo deo buxetskog sistema Srbije u pravom smislu tere~i. Do tada imamo samo ono {to je ranijim okvirimautvr|eno za funkcionisawe ovog ministarstva na nivoudràvne zajednice, tako da bez rebalansa buxeta nikakvuvrstu pove}awa sredstava mi ne moèmo da dobijemo.Ohrabruje ~iwenica da }emo, ~im bude usvojen pomenuti

zakon, imati oko dvanaest odsto sredstava vi{e za plate.

7/17/2019 021 Odbrana


Koja su to najvrednija isku-stva {to ste ih stekli kao

~lan pomenute delegacije, a koja }ete iskoristiti rade-}i na novoj funkciji?

– U~estvuju}i u radu Par-lamentarne skup{tine, bio sam uprilici da se obavestim o orga-nizaciji oruànih snaga drugihzemaqa i o standardima Natoakoji name}u potrebu da organi-zacija jedne savremene vojske bu-de takva da omogu}ava delotvor-nost, jednostavnost i sposobnostda komunicira sa drugim oruà-nim snagama. Za to se naj~e{}ekoristi izraz interoperabil-nost, koji ja shvatam kao tehni~kui tehnolo{ku usagla{enost izme-|u dve vojske, ali smatram i da seinteroperabilnost treba pri-meniti na ~itavo dru{tvo. Nesme se zaboraviti da smo mi kaodru{tvo, uz sve nesre}e, qudske`rtve, materijalna razarawa iratove, prespavali tehnolo{kurevoluciju koja se dogodila uEvropi i svetu. Stoga je neophod-no da se tehnolo{ki vratimo ka-ko bismo mogli uop{te da funk-cioni{emo, jer ne moèmo sa

sredstvima komunikacije iz po-lovine pro{log veka da budemome|unarodni faktor koji ravno-pravno sa ostalim zemqama u~e-stvuje u mirovnim operacijama.Zbog toga }e u perspektivi na{prioritet biti, pored podizawa standarda, tehni~ko i tehnolo-{ko osposobqavawe.

Po{to se smatra da je, posle ispuwewa na{ih obaveza prema Hagu, pitawe dana kada }e na{a zemqa postati ~la-nica Partnerstva za mir, kako vidite daqu saradwu sa Na-toom posle toga?

– Saradwa }e te}i tako {to }emo pre}i iz prve u drugu br-zinu. Mi ve} sada u~estvujemo u odre|enom broju programa, a ono

{to je ve} izvesno jeste da }e nam se otvoriti mnoge nove mogu}-nosti. Bili smo u ratu sa zemqama Natoa i barijera ka ~lanstvuu toj organizaciji je tim ve}a. Ali partnerstvo }e tako imati ive}u teìnu ako posle kratkog vremena uspemo da premostimopro{lost. Istoriji treba ostaviti da donosi svoje sudove, a svimi treba da gledamo unapred.

[ta je to {to Srbija i wena vojska mogu sada da ponude Natou?

– Ma {ta ko mislio i ma koliko se u dru{tvu ose}ali odre-|eni pesimisti~ki tonovi, Srbija danas moè da ponudi u~e{}ena vi{e poqa. Svi pokazateqi govore o tome da se na planuzdravstva mnogo moè doprineti, po{to smo, u odnosu na ceo re-gion, sa~uvali vojni sanitet. Iskustva koja ima na{e medicinsko

osobqe predstavqaju i na{u veliku prednost u ovom trenutku. Ta-ko|e je va`na ABHO za{tita, i jo{ neke oblasti u kojima moèmo

da pruìmo doprinos i da sara-|ujemo sa drugim zemqama zajed-ni~kim u~e{}em u mirovnim mi-sijama. Sasvim je izvesno i da}emo kao zemqa biti pred izazo-vom u~e{}a u me|unarodnim voj-no-policijskim misijama, tako da}e saradwa Vojske sa MUP-om ta-ko|e biti veoma intenzivna.

Koliko je va`no koja }e zemqa biti na{a kontakt-ambasada za vezu sa Natoom?

– To moè da ima zna~aja. Uslu~aju Norve{ke, to je imalo je-dan politi~ki pozitivan konteksti mogu da primetim da smo isko-

ristili {ansu na pravi na~in. Ipak, bez obzira na to koja ze-mqa ima status kontakt-ambasade, mi {aqemo poruku svima danam pomognu kao pravi prijateqi i ve} prepoznajemo intereskod mnogih zemaqa da pro{ire saradwu s nama.

U Ministarstvu odbrane u fazi formirawa je Kancela-rija za odnose s Parlamentom. Gde bi trebalo da bude na-glasak u wenom radu?

– Jedna od osnovnih vrednosti demokratskih dru{tava je-

ste parlamentarni nadzor nad slu`bama bezbednosti, a u na-{oj zemqi su se kona~no stekli uslovi da se uspostavi takva de-mokratska kontrola, odnosno parlamentarni nadzor. Kada samja bio ~lan komisije za kontrolu slu`bi bezbednosti u Saveznojskup{tini, imali smo situaciju da kao predstavnici Parlamen-ta dràvne zajednici budemo nadle`ni za vojne slu`be bezbed-nosti, dok je na nivou republike bila nadle`nost nad BIA. Sa-da se sti~u uslovi da Parlament Srbije na jedinstven i celovitna~in obavqa tu kontrolu i da se kona~no uspostavi komunika-cija.

Dobra okolnost vezana za formirawe Kancelarije jeste datime na neki na~in idemo korak ispred vremena, tako da, kadadobijemo status kandidata i kaù nam da to treba da uradimo,mi }emo mo}i da im odgovorimo kako ve} imamo potrebnu kon-trolu i da s Parlamentom razgovaramo jednim jezikom.

Sawa SAVI]Snimio Goran STANKOVI]

INTERVJU

1. avgust 2006.10

VREME INTEGRACIJADanas svet ~ine integracije i to je jedno od osnov-

nih obele`ja savremenog doba, a nama je tamo mesto. Ikao poslanik ~esto sam nagla{avao da mi ve} ose}amo dapripadamo Partnerstvu za mir, dok su sada{we okolno-sti takve da }e se o punopravnom ~lanstvu na{e zemqe uNatou izja{wavati gra|ani putem referenduma. Ono {to~itaoci ”Odbrane” treba da znaju jeste da nas Nato ne}eprimiti u punopravno ~lanstvo ako nemamo podr{ku u do-ma}oj javnosti za tako ne{to i tu ne treba imati poseb-

nih iluzija u ovom trenutku. Isto tako, podr{ka gra|anana{em daqem ulasku u vojne integracije pove}ava}e sekako budu imali prilike da osete pozitivne efekte tihintegracija.

7/17/2019 021 Odbrana


11

P E R S P E R

KORACINEVIDQIVOGPi{eQubodragSTOJADINOVI]

Autor je komentator lista ”Politika“

O

A

Ve} vi{e od{est godinaRatko Mladi}se nigde nijeprikazao.

Oni koji sudu`ni da gaprona|uodavno ne znajukako izgleda~ovek duh,zaduèn za putSrbije u ovajvek.

Bauk ~ar{ijske legende jo{ drì Srbiju bud-nom. Ova re~enica samo je parafraza jednogistorijskog manifesta. Po ovoj vrelini te{koje oti}i po hleb, novine i lubenicu. itawe

ideolo{ke istorije moè se razumeti samo kao za-bava, ili poku{aj hla|ewa. Led i so, quta travana qutu, vru}u ranu.

Za to vreme, dok se prose~ni pregoreli Sr-bin kupa u svom nacionalnom znoju, traga se za spi-ritualnim simbolom moderne dràve Srbije. A tajse i daqe zove Ratko Mladi}. ôvek koji je davnoskinuo ONU {apku i jo{ kora~a na o{troj graniciizme|u zlo~ina i magije. Za to prvo nadleàn je sa-mo sud. Za ~aroliju nestajawa – nedosti`ni begun-ci i wihovi baldisali gonioci.

O tome gde je sada taj ~ovek moè se samo na-ga|ati. Zato svaka istina li~i na mit, i svaka za-misao na istinu. Sve {to se kaè moglo bi da budeverovatno, i zato se govori sve {to se moè zami-sliti. U takvoj pra{umi raznih, neverovatnih ver-zija olak{ano je sva~ije sakrivawe.

Tako izgleda da svako radi svoj posao. Ratko

se krije, svet smatra da to nije dobro za Srbiju.Qudi od pameti pozivaju odmetnika da se preda ”dane strada narod“. Oni koji su uvereni da poseduju~ast, ili ako to nije tako, da je Mladi} ima, poru-~uju mu da izdrì. Neki, koji ose}awe li~ne uloge uistoriji pretpostavqaju ìvotu, misle da bi gene-ral u bekstvu u~inio najboqe kad bi se ubio. Srp-ski harikiri, pi{toq umesto ma~ete, glava ovde za-mewuje nedu`ni japanski trbuh.

no jest, u japanskoj tradiciji postoji svojeru~-no parawe stomaka, kao iskorak iz bezizla-za. Posebno za vojnike, one koji su poraèni,ili su obe{~a{}eni, ili o~ajni, pa ne vide

boqi put no u samotranìrawu. Ali i drugi, koji

ne nose mundir, poteù za tim neprijatnim re{e-wem. Tako je pre desetak godina, navodno, istu svarsa svojom ~asnom utrobom uradio generalni direk-tor tamo{wih eleznica. Jer dogodilo se da su mumalo ispozakasnili oni vozovi koji su ne{to brìod JAT-ovih, a, bogami, i Montenegroerlajnzovihaeroplana.

No, Ratko ne haje za savete. Takav je to ~ovek,mawe od svega voli da slu{a savete. Uglavnom radipo svome. I, vidite, {ta je sve od toga ispalo. Nitise predaje, niti prikazuje na ”nekim drugim destina-cijama“, a jo{ ne diè ruku na sebe. I tako se stiglodo akcionog plana. Ali ovde nije o tome re~.

Pre dvanaestak godina Mladi} je rado govorio

o svojoj ulozi u tada{wem rasulu, o narodu, borbi iwenim ciqevima, o ratnim protivnicima i ratni~-

koj etici. Sa svojim generalima metnuo je na glavu{apke starih srpskih vojvoda. Ma kako kome one sta-jale, taj folklor je kona~no doveo do sunovrata srp-skog ratni~kog vite{tva. Do neo~ekivane vojni~kemodne groteske, koja pred nas uvek iznova iznosi di-lemu: Jesu li zaista te {apke bile za one glave, i {ta se to dogodilo, i sa nama i sa wima?

Danas Mladi} }uti, nije pri voqi, ili mo`danije u stawu da objasni {ta se sve doga|alo u Sre-brenici i na drugim strati{tima na kojima su bez-razlo`no izginuli onoliki qudi, Srbi i ostali, iz-nikli uglavnom iz radionice bratstva i jedinstva.Mo`da bi Ratko i danas dobro objasnio sve svojedramati~ne preobraàje, izneo iz tmine na videlodemone koji su ga vodili do mraka i natrag. Ha{kisud nije najboqe mesto za to, mada se tamo mora.

li delu Srbije, ma kako se ona ose}ala, po-raèno ili pobedni~ki, potreban je bar je-dan moderni mit, koji se negde u starim nasle-|ima za~eo krajem pro{loga veka. U seriji po-

raza, u gomili nedoraslih mesija koji nisu videlidaqe od svojih avlija, Mladi} se mo`da u~inio kao

izuzetak. Nije bio ratni profiter, nije se bogationa ra~un smrti. Nije bio miqenik ìvota, rat jebio vreme wegovih najve}ih tragedija. Za wega su,moè biti, na krilima nesre}a, ìvot i smrt po-stali znakovi koje nije eleo da razlikuje.

Za taj svet Mladi} je spiritualni putnik koganije mogu}e dosti}i, posledwi tvrdoglavi vojnik ko-ji je u maju 95. vezivao svoje protivnike i ne èlidanas da im se pokloni okovan. Zato ga i podsti~una daqe nestajawe, za wih }e uhap{eni general bi-ti posledwi dokaz da je kona~no nestalo sve {to ihje dràlo.

Bez svoje voqe, i svakako nasuprot woj, Mla-di} je na{ao podr{ku i u nekim grupama koje je u

svoje vreme javno prezirao kao ”pqa~ka{ke bande,koje koriste rati{ta za osvajawe ku}a, bele tehni-ke i napu{tene stoke“. Ali to su samo ostaci onogdela pro{losti koju bi mnogi èleli da zaborave.

On ne stiè, ili danas ne eli da se odreknete tegobne i sramne znojave bliskosti, kojoj su sklo-na gospoda iz specijalnih pqa~ka{kih odreda. Da-nas takvi mere koli~inu patriotizma, i to tako {tojavno mrze one Srbe koji ne mogu da se sloè sasmrtonosnim rodoqubqem.

Ve} vi{e od {est godina Ratko Mladi} se nig-de nije prikazao. Oni koji su du`ni da ga prona|uodavno ne znaju kako izgleda ~ovek duh, zaduèn zaput Srbije u ovaj vek.

7/17/2019 021 Odbrana


ÊKAJU]I REBDa bi Ministarstvo odbrane i Vojska zavr{ilifinansijsku konstrukciju za ovu godinu sa finansijskomnulom potrebno je da se rebalansom buxeta obezbedejo{ 7,2 milijarde dinara. Od toga bi 2,1 milijardabila upotrebqena za li~ne izdatke, 3,6 za materijalneizdatke i 1,5 milijardi za vojne penzije.

Uprethodnom periodu obe}ao sam dve stvari. Prvo je remont avionaMiG-29, a drugo pove}awe plata pripadnicima Vojske od juna, koje jedogovoreno sa ministrom Mla|anom Dinki}em. Moram da kaèm da suaktivnosti oko remonta, koji je predvi|en investicionim planom Vla-de Srbije, u zavr{noj fazi. Mi smo prikupili sve ponude i tender }e

biti sproveden polovinom septembra. A obe}awe o pove}awu plata nijemoglo da se ostvari zbog nedono{ewa zakona o ministarstvima i zbog od-lagawa dono{ewa rebalansa buxeta Republike Srbije – istakao je mini-star odbrane dr Zoran Stankovi} na konferenciji za medije, koja je bilatematski posve}ena te{kom materijalnom poloàju Vojske i wenih pripad-nika.

Novinarima su ponu|eni i podaci koji potkrepquju takvo stawe. Nai-me, Zakonom o buxetu Republike Srbije za 2006. godinu za finansirawe je-

dinica i ustanova utvr|ena su sredstva u iznosu od oko 48,7 milijardi di-nara, i to 46,9 iz buxeta i oko 1,77 iz sopstvenih prihoda. Sedamdeset od-sto tih sredstva koristi se za plate i vojne penzije, a 30 odsto za funkcio-nisawe sistema odbrane. Problem je, me|utim, {to je ova postava Mini-starstva odbrane nasledila veliki dug od oko sto miliona evra i {to subili prinu|eni da na ime zateznih kamata plate oko 564.000.000 dinaraili 12.000.000 evra. Do sada je polovina otpla}ena i u Ministarstvu in-sistiraju da se {to pre re{i taj dug.

– A da bismo zavr{ili finansijsku konstrukciju za ovu godinu sa fi-nansijskom nulom potrebno nam je da rebalansom buxeta dobijemo 7,2 mili-jarde dinara. Od toga bi 2,1 milijarda bila upotrebqena za li~ne izdatke,3,6 milijardi za materijalne izdatke i 1,5 milijardi za vojne penzije – is-takao je ministar dr Stankovi}.

Pomo}nik ministra odbrane za qudske resurske dr Zoran Jefti} jedetaqnije govorio o tim problemima. On je rekao kako je karakteristi~no

za doba tranzicije da se 70 odsto buxetskih sredstva tro{i na plate i pen-zije. Te`wa je Ministarstva da se planski smawuje kadar, s tim da se najkva-

12 1. avgust 2006.

K O N F E R E N C I J A Z A [ T A

>>> PREDSTAVQAWE NACRTASTRATEGIJSKOG PREGLE-DA ODBRANE – Pomo}nik ministra odbrane za politiku od-brane Sneàna Samarxi}-Markovi}, zastupnik na~elnika Ge-neral{taba general-major Zdravko Pono{ i pomo}nik mini-stra odbrane za qudske resurse Zoran Jefti} predstavili su

21. jula predsedniku i potpredsedniku Narodne skup{tine Re-publike Srbije, Predragu Markovi}u i Milanu Markovi}u Na-crt strategijskog pregleda odbrane. Sastanku su prisustvovalii predstavnici poslani~kih grupa.

Prezentacija tog dokumenta u Skup{tini Srbije deo je jav-ne debate koju Ministarstvo odbrane organizuje zarad obave-{tavawa dru{tva o osnovnim pitawima koja su sadràna u Na-crtu Strategijskog pregleda odbrane, kqu~nom dokumentu za su-{tinske promene u sistemu odbrane. Dokument je do sada pred-stavqen predsedniku Republike Srbije, potpredsedniku VladeSrbije, komandantima takti~kog i operativnog nivoa Vojske Sr-

bije, te predstavnicimaakademskog i nevladinogsektora koji se bave bez-bednosnim pitawima. Jav-

na debata, ~iji je ciq anga-òvawe svih zainteresova-nih delova dru{tva, traja-}e do usvajawa tog dokumen-ta u Skup{tini Srbije, ko-je se o~ekuje tokom jesewegzasedawa.

Strategijski pregled odbrane predstavqa glavni instru-ment za planirawe i programirawe odbrambenog sektora. De-taqno defini{e strukturu Ministarstva odbrane i Vojske do2010. godine, uz nazna~avawe smernica razvoja do 2015. godi-ne. Predvi|a potpunu profesionalizaciju Vojske i uspostavqa-we civilno-demokratske kontrole nad sistemom odbrane. Doku-ment je dostupan na Internet-sajtu Ministarstva odbrane(www.mod.gov.yu).

>>>MINISTAR ODBRANE SA PORODICAMAPOGI-NULIH VOJNIKA – Ministar odbrane dr Zoran Stankovi} sa-stao se 20. jula u Centralnom domu Vojske Srbije sa roditeqi-ma vojnika koji su stradali tokom sluèwa vojnog roka. Prili-kom tog, tre}eg po redu, susreta ministar je obavestio rodite-qe o onome {ta je Ministarstvo odbrane u~inilo u svakom po-jedina~nom slu~aju kako bi se do{lo do istine o stradawu wi-hovih sinova.

Ministar je rekao da su u slu~ajevima gde je postojala inajmawa objektivna odgovornost vojne organizacije preduzetenajenergi~nije disciplinske i druge mere u skladu sa zakonomdatim ovla{}ewima.

Roditeqi nastradalih vojnika obavestili su ministra oproblemima s kojima se suo~avaju i zahvalili za pomo} koju im

pruà Ministarstvo odbrane.Porodicama je uru~ena i nov~ana pomo}, koja je, kako je

rekao ministar Stankovi}, najmawe {to Vojska moè za wih dau~ini, jer su wihovi gubici nenadoknadivi. (M. [.)

>>>PRISLU[KIVAWA NIJE BILO – U vezi sa napi-som u dnevnim novinama „Kurir” od 22. jula 2006, sa naslovima„Ozvu~en i patrijarh” i „Prislu{kuju patrijarha”, gde se navodida pripadnici Vojnobezbednosne agencije bez znawa svojih pret-postavqenih prislu{kuju patrijarha Pavla, Ministarstvo od-brane najodlu~nije odbacuje tvrdwe o prislu{kivawu.

Ovo nije prvi put da „Kurir” potpuno neargumentovano ipozivaju}i se na neimenovane izvore, iznosi neistine, ne po-{tuju}i elementarna pravila novinarske profesije da proveri

ta~nost navoda svojih izvora i da kontaktira drugu stranu preobjavqivawa.

UKRATKO

7/17/2019 021 Odbrana


itetniji deo ostavi u sistemu, odgovaraju}e nagradi li~nim dohocima, re-i im se stambeno pitawa, pa i penzije koje bi ih sledovale.

U Strategijskom pregledu odbrane projektovano je koliko je buxetskihredstva dovoqno za pove}awe li~nih dohodaka od 2006. do 2010. godine i,rema iznetim procenama, to su znatna pove}awa. Tako bi 2010. generalirebalo da imaju platu 1.036 evra, oficiri 678, podoficiri 433 i vojni-i po ugovoru 323 evra, dok bi civilna lica visoke stru~ne spreme imala38, sredwe stru~ne spreme 374 i niskokvalifikovani 240 evra. Dana-

we plate ni izdaleka nisu tolike. Prose~na plata vojnih lica je ne{to vi-a od 23.000, a civilnih lica oko 20.000.

Bolno pitawe su i vojne penzije za oko 42.000 qudi. One se danas is-la}uju po dva osnova, {to je posledica prethodne zakonske regulative. U Mi-istarstvu su, prema re~ima dr Jefti}a, pokrenuli akciju odvajawa penzijad plata profesionalnih vojnih lica, jer je u svim zemqama to odvojena kate-orija. Ali to ne zna~i da }e penzije padati, mada su evidentno ~e{}a pove}a-a civilnih penzija, dok vojnim penzionerima to nije omogu}eno. Velika ne-oznanica je vreme kada }e biti re{eni stambeni problemi pripadnika Voj-ke. Brojke govore da je ukupno za 22.008 lica potrebno izgraditi stanoveovr{ine od oko 1.500.000 kvadratnih metara. Najve}i je broj stare{inaoji ~ekaju na stan 10 godina i oko 70 odsto tih qudi su hranioci porodice.ema nikakav stana 15.494 qudi, a najvi{e je podstanara (oko 54 odsto).

Da bi se nastavio proces reforme, potrebno je savladati daleko ve-e probleme sistemske prirode. Naime, Vojska danas postoji i radi na osno-

u Vladinog Predloga zakona o izmenama Zakona o ministarstvima , a ustavu Srbije se ne pomiwe kao institucija. Nema propisan delokrug po-lova, nema utvr|ene nadle`nosti, ne moè da donosi propise za nastavakeforme sistema odbrane. Nisu usvojeni ni veoma va`ni dokumenti za we-o funkcionisawe, kao {to je Strategija nacionalne bezbednosti, Strate-ija odbrane, Vojna doktrina, Strategijski pregled obrane, Zakon o odbra-i, Zakon o vojsci, Zakon o slu`bama bezbednosti, Zakon o civilnoj slu`bi,akon o za{titi i spasavawu. O~ekuje se da }e Zakon o ministarstvima bi-i donet na prvoj narednoj sednici Skup{tine Srbije. Naàlost, vreme we-og odràvawa danas je pitawe strana~kih interesa i kombinatorike.

– U ovom trenutku mi smo prihvatili da pravnu prazninu popunimo svo-m potpunom angaòvano{}u. Ministarstvo odbrane mora da funkcioni{enemamo vremena da se bavimo obja{wewima. Neka neko drugi to radi.ojska je izuzetno sloèn i odgovoran sistem i mora odgovorno da se pona-a – zakqu~io je ministar Stankovi}.

M. [VEDI]Snimio G. STANKOVI]

>>> POÂST KARA\OR\U – Uz najvi{e vojne i crkvenepo~asti u Crkvi svetog \or|a na Oplencu obeleèna je godi-{wica smrti Vo`da Kara|or|a. Svetu liturgiju sa parastosomsluìli su sve{tenici oplena~kog namesni{tva. U ime VojskeSrbije, lovorov venac na Kara|or|ev sarkofag poloìo je ko-

mandant Operativnih snaga, general-major Dragan Kolunxija.Prilikom odavawa dràvnih po~asti ispred Crke bili su po-strojeni po~asna ~eta Vojske, vojni orkestar i po~asna straà.

Predsednik Udruèwa za negovawe tradicija oslobodi-la~kih ratova do 1918. godine Dragan Juri{i}, na prigodnojsve~anosti, uru~io je Orden srpskog ratnika upravniku Zadu`-bine Kraqa Petra I Milivoju Gavrilovi}u.

>>>NA SRPSKIM VOJNI^KIM GROBQIMA – Delega-cija Republi~kog odbora Saveza potomaka ratnika Srbije od1912-1920. povodom 90-godi{wice prihvata, oporavka i pre-formacije Srpske vojske 1916. godine, obi{la je vojni~ka gro-bqa u Alìru i Tunisu. Zahvaquju}i Ministarstvu rada, zapo-{qavawa i socijalne politike i ambasadama tih zemaqa, pred-stavnici Saveza su prisustvovali komemorativnim skupovima

na srpskim vojni~kim grobqima u Bizerti (sahraweno 1200srpskih vojnika), Menzelburgibi (190 srpskih vojnika) i La-fontenu . (Z. M.)

>>>POSETAVOJNE AKADEMIJE TRZ AÂK – Predstav-nici Vojne akademije sa na~elnikom general-majorom VidosavomKova~evi}em na ~elu posetili je Tehni~ki remontni zavod u â~-ku. Nakon razgledawa proizvodnih hala i sagledavawa tehnolo-{kih mogu}nosti te ustanove, direktor Zavoda pukovnik VojislavMilinkovi} obavestio je goste o istorijatu, sada{wem trenutkui planovima za budu}nost. (Z. P.)

>>> NOVA TRANSPLANTACIJA JETRE NA VMA –Tran-splantacioni tim VMA i nacionalni koordinator za transplan-taciju organa Republike Srbije prof. dr Boìna Radevi}, u no-

}i izme|u 19. i 20. jula uradili su tre}u transplantaciju jetre utoj ustanovi.Primalac jetre je 21-godi{wa bolesnica iz â~ka koja bo-

luje od ciroze jetre uzrokovane Vilsonovom bole{}u, a davalacdela jetre za transplantaciju bio je otac bolesnice. Hirur{keintervencije koje su zapo~ele u 18 ~asova prethodnog dana uspe-{no su zavr{ene u 5 sati narednog dana.

>>> ZDRAVSTVENI POTENCIJAL BUJANOVA^KE BAWE– Na poziv poslovodstva Bujanova~ke bawe, tu zdravstvenu in-stituciju posetio je na~elnik Vojnomedicinske akademije gene-ral-major prof. dr Miodrag Jevti}. Tom prilikom vo|eni su raz-govori o mogu}nostima za saradwu te dve zdravstvene ustanove.Direktor „Vrela” (Bujanova~ka bawa) Tomislav Miti} posebnoje istakao da bi Vojnomedicinska akademija, sa svojim nau~nim

potencijalom, uz utvr|ivawe zajedni~kih interesa, mogla da po-mogne u procesu nau~ne verifikacije efekata le~ewa.

>>> ODMORU VAL-DANOSU – âk 95 odstokapaciteta od 800 leàja,koliko ih ima vojno odma-rali{te u Valdanosu, ovihdana je popuweno, uglav-nom, gostima iz Srbije.Pun pansion u zidanimbungalovima iznosi 16,75evra, u monta`nim ku}ica-ma 13,75 evra, a u auto-prikolicama 10,75 evra,

dok je polupansion za potri evra jeftiniji.

13

LANS BUXETAU M I N I S T R A O D B R A N E

UKRATKO

7/17/2019 021 Odbrana


14 1. avgust 2006.

General Pono{ kaè da je veoma zna~ajno to {to je u SAD otransformaciji na{eg sistema odbrane razgovarano sa qudimaod struke. Posebno su korisni bili razgovori sa predstavnici-ma Nacionalnog kolexa odbrane. On tako|e isti~e da je prijemna{e delegacije bio na veoma visokom nivou, a delegaciju, u ko-joj su bili pomo}nik ministra odbrane za politiku odbrane Sne-àna Samarxi}-Markovi} i savetnik za me|unarodnu vojnu sa-radwu u Ministarstvu odbrane general-major Milorad Peri},primio je i pomo}nik dràvnog sekretara za odbranu.

SIGNAL ZA PRIBLI@AVAWE

Posle Va{ingtona, usledio je put u Brisel, zajedno sa pred-

sednikom Srbije Borisom Tadi}em.Prvog dana posete general Pono{ je imao odvojene susrete

sa pomo}nikom generalnog sekretara Natoa za politiku odbraneXonom Kolstonom, stalnim vojnim predstavnikom Norve{ke priNatou admiralom Eivindom Johanesenom, zamenikom stalnog voj-nog predstavnika SAD pri Natou generalom Xonom Adamsom izamenikom predsedavaju}eg Vojnog komiteta Natoa generalom To-masom Baptistom.

Drugog dana posete predsednik Tadi} i general Pono{ sa-stali su se sa generalnim sekretarom Natoa Jap de Hop Shefe-rom i ambasadorima ~lanica Natoa na sednici Severnoatlant-skog saveta, najvi{eg radnog tela Natoa.

O sadràju i zna~aju razgovora general Pono{ kaè: ”Na-to je najmo}nija bezbednosna struktura, posebno na prostoru ko-

me mi geografski i ekonomski pripadamo, a to je Evropa. Mi ni-smo u toj organizaciji, nismo ~ak ni u Partnerstvu za mir, ali

Zastupnik na~elnika General{tabo razgovorima u V

FIR

REFORME

AKTUELNO

Putovawe u Brisel 17. i 18.jula, a pre toga u Va{ington

krajem juna, deo je {ireg planaafirmacije u me|unarodnimbezbednosnim krugovima onoga

{to mi radimo. Jedna od va`nihstvari je da afirmi{emo na{ureformu odbrane. Zato najpre

Va{ington, jer su SAD najmo}nijavojna sila i normalno je da od

takve vojske i od takvog sistemaodbrane traìmo razmenu

iskustava, ekspertizu i saradwuna profesionalnom planu.

Brisel, jer je Nato najmo}nijabezbednosna struktura, posebno

na prostoru kome mi geografski iekonomski pripadamo – isti~egeneral-major Zdravko Pono{,

ocewuju}i posete kao veomauspele i zna~ajne za na{e daqepribliàvawe evroatlantskim

integracijama

Va`na dimenzija boravka u Va{ingtonu” – kaè general Po-no{ – ”bila je da ustanovimo dokle moèmo da idemo u bi-lateralnoj saradwi u uslovima kada su nam suène mogu}-nosti multilateralne saradwe, zbog poznatih politi~kihograni~ewa i zato {to nismo u Partnerstvu za mir. Do{lismo do zakqu~ka da se zakqu~ewem bilateralnih spora-

zuma, otvara solidan prostor za unapre|ewe saradwe kroz pri-stup atraktivnim bilateralnim vojnim programima koje, u sarad-wi sa SAD, koriste skoro sve evropske zemqe. Poznato je da smosa SAD ve} zakqu~ili Sporazum o ne{irewu oru`ja za masovno uni{tewe. To je sporazum na nivou politi~ke deklaracije i preu-zimawa obaveza koje smo u praksi odavno preuzeli kao vojska ikao dràva, a sada se ukqu~ujemo u jednu {iru koaliciju svetskihdemokratija koje se bore protiv {irewa oru ja za masovno uni-{tewe na globalnom planu.

Drugi sporazum je o statusu snaga koji je spreman za potpi-sivawe, a zna~ajan je jer predstavqa formalni preduslov za ula-zak u program dràvnog partnerstva sa nekom od dràva SAD, una{em slu~aju to je savezna dràva Ohajo. Taj program je zna~a-jan i zato {to po~iwe kao vojno-vojni, a kasnije prerasta sve vi-{e u civilne sfere, tako da smo uvereni da postoji op{ti dru-{tveni i dràvni interes da pristupimo takvom programu. Goto-vo sve dràve centralne i isto~ne Evrope imaju takvu saradwusa nekom od dràva SAD, odnosno Nacionalnom gardom.

Mi smo predloìli da krenemo u planirawetog programasaradwe i pre formalnog potpisivawa Sporazuma o statusu sna-ga (SOFA ) i ameri~ka strana je to prihvatila. Tako da ve} u avgu-stu o~ekujemo posetu visoke delegacije Nacionalne garde SAD.

Tre}i sporazum koji bi do{ao u obzir jeste Sporazum o bez-

bednosnoj saradwi , koji je politi~ki teì u smislu zna~aja i tusmo u ranoj fazi pregovarawa.”

7/17/2019 021 Odbrana


da u profesionalnom smislu budemo respektibilan partner. Na-pomiwem da mi imamo mnoge aktivnosti u tom kontekstu, jer ve}tre}u godinu sprovodimo program saradwe, koji se uspe{no raz-vija i koji upravo obuhvata aktivnosti predvi|ene za zemqe ~la-nice PzM. I Nato, dakle, prepoznaje realnost te potrebe za una-pre|ewem saradwe.”

ZAJEDNI^KA BRIGAZA BEZBEDNOST BALKANA

U Briselu je tako|e razgovarano o saradwi sa Kforom. Gene-ral Pono{ ukazuje na me|unarodnu obavezu da sara|ujemo s timsnagama, a i realnu potrebu za tim, jer delimo obavezu da imamobezbedno stawe sa obe strane administrativne linije. ”Linija sa-mo deli odgovornost za dràwe tog bezbednosnog prostora podkontrolom. Mi smo zainteresovani i spremni da unapre|ujemo tu

vrstu profesionalne saradwe kako bi se predupredili i kontro-lisali doga|aji koji mogu uvu}i ceo region u vrtlog krize”.

Kao jednu od mera ja~awa poverewa general Pono{ izdvajasporazum o tranzitu snaga Natoa preko na{e teritorije, koji jepotpisan i ratifikovan i ulazi u fazu tehni~ke primene. Svapomenuta pitawa o kojima je bilo re~i tokom sastanaka u Brise-lu, a i samo prisustvo zastupnika na~elnika General{taba Voj-ske Srbije u sedi{tu Natoa, potvrda su uvaàvawa na{e straneu partnerskom odnosu, {to ima ciq da poja~a stabilnost u regio-nu i Srbiju daqe pribliì evroatlantskim integracijama. Gene-ral Pono{ na kraju nagla{ava da }e saradwa biti unapre|enaotvarawem kancelarije Natoa u Beogradu, verovatno u septem-bru, {to je jo{ jedan dokaz ja~awa poverewa, ali i ulaèwe udobar profesionalni odnos, koji omogu}ava brù i neposredni-

ju komunikaciju. R. MUTAVXI]

15

general-major Zdravko Pono{gtonu i Briselu

ODBRANEtreba da sara|ujemo zbog nekoliko razloga. Prvi je sli~an kao usaradwi sa SAD, a to je pitawe profesionalnih standarda. Tobih stavio u kontekst ulaska u Evropsku uniju. Zna~ajno je pitawe~lanstva u relevantnim me|unarodnim organizacijama, ali je jo{zna~ajnije dostizawe profesionalnih standarda u oblasti od-brane, primerenih potrebama moderne Evrope.

Razgovori u Briselu, kaè daqe general Pono{, trebalo jeda nam daju odgovor i na pitawe da li moèmo da unapredimo na-{u saradwu i u ovim uslovima kad jo{ nismo u PzM? Traìli smo{iri pristup za {kolovawe na{ih qudi na kolexima odbrane i ucentrima za obuku zemaqa Natoa. Mi treba da poja~amo sredwinivo menaxmenta u Vojsci i Ministarstvu do nivoa znawa koje

imaju razvijenije evropske vojske. Za takav zahtev nai{li smo narazumevawe druge strane.

Dobili smo podr{ku i za ve}u pomo} eksperata u transfor-maciji koju sprovodimo. Za razliku od ve}ine drugih zemaqa uregionu koje imaju gotovo dnevnu pomo} eksperata iz Natoa ilizemaqa Natoa, koji im pomaù u pojedinim oblastima kao {to suprofesionalizacija, planirawe, programirawe i buxetirawe,modernizacija sistema obuke, mi takvu vrstu redovne pomo}i ne-mamo. Imamo samo povremeno angaòvawe eksperata iz Natoaili pojedinih zemaqa koje izraàvaju spremnost za razvijenijusaradwu s nama. Posebno isti~em proaktivan pristup Norve{kei Velike Britanije koje su imale ulogu Nato-kontakt zemaqa.

Nama je, dakle, va`no da, isti~e general Pono{, krenemo udostizawe tih proceduralnih kvaliteta interoperabilnosti, jer

se oni ne mogu dosti}i preko no}i, a pristupawe na{e zemqePzM politi~ki je zapelo. Kad prepreke budu uklowene, mi ho}emo

TRANSFORMACIJA - STVAR CELOG DRU[TVA

I u Va{ingtonu i u Briselu na{a transformacijasistema odbrane, a pre svega plan, jer se u wegovu pri-menu tek krenulo, visoko su oceweni. Tim vi{e {to mitransformaciju izvodimo svojim snagama, za razliku odzemaqa u okruèwu, koje imaju obilatu stru~nu i finan-sijsku pomo}.

Strategijski pregled odbrane tek treba da budeusvojen u Skup{tini Srbije. General Pono{ ukazuje na~etiri ugaona kamena reforme. ”Prvo, u profesionalnojorganizaciji mi znamo {to ho}emo i formirawe prvebrigade potvr|uje da to dobro ide, drugo, modernizacijazavisi od raspoloìvih finansijskih sredstava, tre}e,promena vrednosnog sistema i}i }e sporije i vezana jeza status vojne profesije i modernizaciju obrazovnog si-stema i, ~etvrto, bez promene socijalnog statusa vojneprofesije ova transformacija ne moè da se izvede! Voj-ska }e smawiti brojno stawe, ali ciq nam je da standardonih koji ostaju u sistemu raste na ra~un smawivawabrojnog stawa. Kqu~ni moto transformacije je: pove}a-we kvaliteta uz smawewe kvantiteta ”.

Reformske promene koje su pod kontrolom General-{taba i Ministarstva odbrane idu u dobrom smeru, alitaj sistem ima limite i opet ukazuju na socijalne aspektereforme, za koje }e Vlada preuzeti svoju odgovornost.Uspeh transformacije ne zavisi, dakle, samo od General-{taba i Ministarstva odbrane, to je stvar celog dru-{tva, poloàja i ugleda vojne profesije i razumevawavojske kao profitabilnog instrumenta spoqne politike.Kao i ulazak u Partnerstvo za mir, koje tako|e nije stvarsamo Vojske i Ministarstva, jer zna~i dostizawe ukupnihbezbednosnih standarda celog dru{tva.

General Zdravko Pono{sa pomo}nikomgeneralnog sekretaraNatoa za politiku odbrane Xonom Kolstonom

7/17/2019 021 Odbrana


S T A N D A R D P R I P A D N I K A V O J S K E

PRED ZIDOMDeklarativno razumevawe brojnihspecifi~nosti vojne profesije,

poput oteànog izbora mestaslu`bovawa, ograni~ene slobodekretawa 24 sata dnevno, sedamdana u nedeqi, ~estih deùrstava,preme{taja, zabrane sindikalnogi partijskog organizovawa,onemogu}enog alternativnog rada,ili zaposlewa u nekoj drugojfirmi… nije dovelo do zasluènognagra|ivawa zaposlenih u Vojsci,

ba{ kao ni nesumwiva teìnai odgovornost profesije,nezaobilazni patriotizam, iliboqe re~eno altruizam ispremnost `rtvovawa za druge.Visoki status u dru{tvu, svojstvenza pripadnike svake vojske,pa ~ak i onih novoformiranihu na{em okruèwu, ovde vi{ene vaì. A odavno je re~eno:

dràva je onakvakakav je wen vojnik.

1. avgust 2006.16

P

T E M A

itawe {ta je starije – koko{ka ili jaje – vekovima ostaje bezpravog odgovora, uprkos neslu}enom razvoju qudske misli,nauke, tehnologije, tehnike… Jedna od takvih nedoumica je i

ona koja se posledwih godina postavqa u vezi s reformomvojske i standardom wenih pripadnika. Dok zaposleni u si-stemu odbrane tvrde da bez zna~ajnije finansijske injekci-

je nema i ne moè biti istinske reforme Vojske i wene profe-sionalizacije, drugi, a posebno politi~ki i finansijski eks-perti u Srbiji, smatraju da novca u Vojsci ve} ima dovoqno zaizvestan broj wenih pripadnika, primereniji sada{wim uslo-vima i srpskom buxetu. Ocewuju}i da reforma Vojske, odnosnoweno uskla|ivawe sa standardima koji vaè za sistem odbranei bezbednosti u modernom i razvijenom delu sveta, nedopustivokasni, vlasnici republi~kog bu|elara obe}avaju nam znatno vi-{e para onda kad se ispune neki od kqu~nih, ina~e odavno po-znatih preduslova, poput profesionalizacije i smawewa brojapripadnika Vojske, wene uspe{nije civilne kontrole, intenziv-

nije civilno-vojne saradwe…I doma}i i strani kriti~ari brzine kojom se Vojska refor-mi{e upozoravaju da bez ukqu~ivawa u integracione procese uEvropi i svetu nema pove}awa na{e odbrambene mo}i, ali ninovca za poboq{awe standarda zaposlenih u sistemu odbrane.Krug je, tako, zatvoren. Nesklad izme|u potreba Vojske i mogu}-nosti dràve, dakle, eliminisao bi se jedino smawewem potre-ba. Odnosno broja zaposlenih u sistemu odbrane. Da li je ba{tako?

NEPOPULARAN POZIV

Ostaju}i ”plitkog xepa” dok ne ispune bar deo onoga {to seod wih traì, u stvari, dok se ne oslobode svojih kolega, ozna~e-nih pojmom vi{ka zaposlenih, pripadnici Vojske ovih dana sazna-

li su da se u Vojnu akademiju nedavno prijavilo svega dvadesetak

7/17/2019 021 Odbrana


bruco{a, od kojih su, da zlo bude ve}e, za vojni poziv sposobnasamo trojica. Pa`qiviji analiti~ari socijalnog statusa i stan-darda zaposlenih u Vojsci tim katastrofalnim podatkom nisu bi-li iznena|eni. Posledica je to, re}i }e oni, dugogodi{weg oma-lovaàvawa vojnog poziva, potcewivawa napora koje ta profe-sija iziskuje i sveop{tom nebrigom dru{tva za poloàj vojnih li-ca, izraènom jo{ u posledwoj deceniji dvadesetog veka.

Deklarativno razumevawe brojnih specifi~nosti vojne pro-

fesije, poput oteànog izbora mesta slu`bovawa, ograni~eneslobode kretawa 24 sata dnevno, sedam dana u nedeqi, ~estihdeùrstava, preme{taja, zabrane sindikalnog i partijskog orga-nizovawa, onemogu}enog alternativnog rada, ili zaposlewa unekoj drugoj firmi… nije dovelo do zasluènog nagra|ivawa za-poslenih u Vojsci, ba{ kao ni nesumwiva teìna i odgovornostprofesije, nezaobilazni patriotizam, ili boqe re~eno altrui-zam i spremnost `rtvovawa za druge. Visoki status u dru{tvu,svojstven za pripadnike svake vojske, pa ~ak i onih novoformi-ranih u na{em okruèwu, ovde vi{e ne vaì. Aodavno je re~eno: dràva je onakva kakav je wen vojnik.

Mo`da }e zvu~ati pretenciozno, ali danas se s takvim mi-{qewem ne moèmo sloìti. Rizikuju}i da nam oni koji odlu~ujuo platama zaposlenih u sistemu odbrane zamere, ipak isti~emo

da socijalni poloàj pripadnika Ministarstva odbrane i Vojskeu Srbiji posledwih godina nije srazmeran buxetskim mogu}nosti-ma dràve, pa ni standardu zaposlenih u drugim delatnostima. Ozakonima i podzakonskim aktima koji reguli{u primawa zapo-slenih u sistemu odbrane da i ne govorimo.

Prema podacima Republi~kog zavoda za statistiku, u maju2006. godine prose~na neto zarada u Srbiji iznosila je oko23.000 dinara, dok je u Vojsci osnovna plata oficira (dakle savisokim obrazovawem) bila mawa od 22.000 dinara. Primawacivilnih lica u Vojsci i Ministarstvu odbrane jo{ su nià. Saoko 20.000 dinara u proseku, civili zaposleni u sistemu odbra-ne spadaju u najslabije pla}enu kategoriju radnika u Srbiji.

PROPISI SU PROPISI…

Iako Zakon o Vojsci, Uredba o platama i drugim nov~animprimawima profesionalnih vojnika i civilnih lica i Odluka o odre|ivawu koeficijenta za utvr|ivawe ukupnog iznosa sredstava za plate profe-sionalnih vojnika (oficira, podoficira,vojnika po ugovoru) i civilnih lica jasno

17

NA REDU JE DR@AVA

Veruju}i da reforma sistema odbranei profesionalizacija Vojske, u sada{wemtrenutku, ponajvi{e zavise od spremnosti dr-àve da ih ”pokrije” ne samo zakonskim re-

{ewima ve} i finansijski, pukovnik MiodragGordi}, zamenik na~elnika Uprave za kadro-ve u Sektoru za qudske resurse Ministar-stva odbrane isti~e:

– Rad na novom projektu upravqawaqudskim resursima u sistemu odbrane pod-razumeva na{u saradwu sa svim relevant-nim ~iniocima u dràvi, od izvr{ne do za-konodavne vlasti. Tu posebno mislim na Mi-nistarstvo finansija i Skup{tinu Srbije,~ije smo predstavnike pozivali na pojedinepanel diskusije, odnosno radne stolove, nakojima smo raspravqali neka od ponu|enih re{ewa za poboq{awepoloàja zaposlenih u Vojsci i Ministarstvu odbrane. Ova dràvamora da kaè je li joj vojska potrebna, ili ne. Analiziraju}i sada-{wi poloàj i status pripadnika sistema odbrane, zakqu~ili smo

da je daqe zanemarivawe vojne profesijeu Srbiji nedopustivo. Poznato nam je davojni poziv, zbog svoje teìne, odgovorno-sti, mnogobrojnih rizika koji se podrazu-mevaju, u mnogim razvijenim zemqama odav-no nije me|u omiqenim i najtraènijim

profesijama. Nije ~ak ni me|u najpla}eni-jima. Ali nema nikakve sumwe da se u En-gleskoj, Nema~koj, Francuskoj, SjediwenimAmeri~kim Dràvama i drugim zemqamaEvrope i sveta kako razvijenim tako i oni-ma u razvoju za vojni poziv opredequju nesamo zbog visokih primawa ve} i zbog uva-àvawa te profesije u dru{tvu, zbog ugle-da i statusa koji oficir uìva. U Srbiji jedanas vojna profesija me|u najpotceweni-jima u dru{tvu, {to ima za posledicu i sve

mawi broj mladi}a koji èle da se bave tim te{kim i odgovornimposlom – zakqu~io je pukovnik Gordi}.

Odgovor na pitawe za{to je to tako i dokle }e dràva zatva-

rati o~i pred katastrofalnim poloàjem zaposlenih u sistemu od-brane, o~ito je, ne moè dati Vojska.

defini{u wihova primawa, zaposleni u sistemu odbrane suo~e-ni su sa dugogodi{wim ugroàvawem socijalnog statusa i ìvot-nog standarda. Umesto da osnovna plata oficira (zavisno od ~i-na) bude tri do pet puta ve}a od prose~ne neto zarade, ona je ma-wa od tog iznosa. Kako onda govoriti o platama podoficira ivojnika po ugovoru, koje ~ine od 65 do 70 odsto, odnosno od 55 do60 odsto osnovne plate oficira. Iako prose~na osnovna platacivilnog lica, po istim propisima, ne sme da bude mawa od jed-

nog, niti ve}a od ~etiri republi~ka proseka, ona je, rekosmo, da-leko ispod wega.

Situacija nije mnogo boqa ni ako platu profesionalnih voj-nika pove}amo za primawa po osnovu minulog rada i vojnog do-datka. U tom slu~aju prosek plata za oficire iznosi oko 33.000dinara, za podoficire mawe od 21.000, a za vojnike po ugovorune{to vi{e od 13.000 dinara. O civilnim licima smo dovoqnorekli.

Te nedopustivo niske pokazateqe (u svakom smislu) moèmoobjasniti jedino ~iwenicom da primawa zaposlenih u sistemuodbrane neopravdano nisu pove}avana jo{ od pro{le godine,uprkos zabeleènom porastu tro{kova ìvota u Srbiji. Uosta-lom, neprekidna trka izme|u plata i tro{kova ìvota u Srbijivodi se odavno. U toj trci plate zaposlenih u sistemu odbrane

nemaju nikakvih {ansi, pogotovu ako se uzme u obzir da su od de-cembra pro{le godine realno opale za vi{e od 11 odsto.Niska primawa oficira, podoficira, vojnika po ugovoru i

civilnih lica u Ministarstvu odbrane i Vojsci mogu se ilustro-vati i wihovim odnosom prema prose~noj potro{a~koj korpi ~e-tvoro~lane porodice u Srbiji, koja je u aprilu ko{tala gotovo24.000 dinara. Ona ”natprose~na”, u kojoj Republi~ki zavod zastatistiku ta~no navodi tro{kove za kupovinu prehrambenih pro-izvoda, pla}awe usluga i reìja i ”ostalo” iznosi vi{e od26.000 dinara. To zna~i da i oficiri jedva da mogu svakog mese-ca da kupe (dovoqno?) povr}a, vo}a, sveèg i prera|enog mesa,ribe, mleka i mle~nih proizvoda, da plate neophodne usluge itro{kove, ponekad kupe novine i nabave minimum sredstava zahigijenu. Podoficirima za prose~nu potro{a~ku korpu nedostaje

dvadesetak odsto potrebnog novca, vojnicima po ugovoru oko 50odsto, a civilima 25 odsto. I tako iz meseca u mesec.Po{to moraju da se odri~u i onoga bez ~ega se, po zvani~noj

statistici, ne moè, zaposleni u sistemuodbrane uporedili su svoja primawa sazaradama zaposlenih u nekim drugim de-

7/17/2019 021 Odbrana


latnostima u Srbiji i do{li do podatka da su prose~ne plate go-tovo svuda ve}e nego u Vojsci i Ministarstvu odbrane. Ako, pritom, kao jedan od kqu~nih pokazateqa socijalnog poloàja zapo-

slenih u sistemu odbrane, uzmemo i nepovoqno stambeno obezbe-|ewe pripadnika Vojske i Ministarstva, dolazimo do kona~nogodgovora na pitawe za{to je ugled vojnog poziva u Srbiji danasniì nego ikad.

Oko 24.000 zaposlenih i penzionisanih oficira, podofi-cira i civilnih lica nema stan kakav mu pripada, a vi{e od 70odsto wih je bez ikakvog krova nad glavom. Drasti~no opadaweekonomske mo}i zemqe, veliki broj pripadnika Vojske izbeglih izotcepqenih republika i radikalne redukcije ”vojnog buxeta” po-sledwih desetak godina doveli su do enormnog pove}awa ”vojnihbesku}nika”. Ukupne potrebe Ministarstva odbrane i Vojske da-nas iznose oko 22.000 stanova razli~ite veli~ine, od ~ega jeoko petnaest i po hiqada za one koji svakog meseca, umesto drà-vi, stanarinu pla}aju gazdama. Ne{to vi{e od sedam hiqada pri-

padnika Vojske i Ministarstva odbrane ima stan u vlasni{tvu,ali neprimerene povr{ine.

KAKO BEZ NOVCA

DO PRAVEDNE REFORME

Imaju}i sve to u vidu, jasno je za{to su zaposleni u Vojsci iMinistarstvu odbrane danas najuporniji zagovornici pravednei socijalno prihvatqive reorganizacije sistema odbrane. Sve-sni da kvalitativno druga~iji me|unarodni odnosi, neizbe`naglobalizacija i integracija, zatim razvoj tehnologije i upotre-ba novih, neuporedivo delotvornijih, borbenih sistema, izisku-ju i promene u savremenim nacionalnim oruànim snagama, pri-padnici Vojske ne opiru se wenoj profesionalizaciji i smawe-

wu. Wima je vi{e nego ikome jasno da budu}a vojska treba dabude fleksibilnija, ubojitija, mobilnija, spremna i osposobqe-na da reaguje za najkra}e vreme, zajedno s oruànim snagamadrugih zemaqa, ~lanica Partnerstva za mir. Ono {to ipak nemogu da shvate jeste kako bez novca sprovesti radikalnu refor-mu Vojske i celokupnog sistema odbrane i bezbednosti.

MINIMUM

Da bi se vizija, misija i zadaci Vojske u sistemu odbrane ibezbednosti do 2015. godine i ostvarili, potrebno je da izdvaja-wa za wu ne budu mawa od 2,4 odsto bruto nacionalnog dohotka. Toje, prema mi{qewu stratega reforme Vojske, minimum ispod kogase ne moè. Jedino tako moè se ra~unati na ostvarivawe o~eki-vanih kvalitativnih promena u sistemu odbrane. Sve mawe od togaodlaè reformu unedogled, oteàva je i, prakti~no, poskupquje.

Ta sredstva, naravno, ne odnose se na u~e{}e na{e vojske ume|unarodnim operacijama i mirovnim misijama. Za to je neop-hodno obezbediti sredstva izvan buxeta za odbranu.

IZGUBQENA TRKA

Prema podacima republi~kog Zavoda za statistiku, mini-malna potro{a~ka korpa u maju je iznosila 17.310 dinara, aprose~na 26.988 dinara. Cene na malo u istom mesecu poraslesu za 1,6 odsto, a tro{kovi ivota za dva odsto.

U odnosu na decembar 2005. godine, rast cena iznosi 5,7 atro{kova ivota 5,9 odsto. Istovremeno, plate zaposlenih u si-

stemu odbrane, odnosno u Vojsci i Ministarstvu, ostale su iste,~ime je ostvaren wihov realni pad od 11 odsto.

TEMA

18

7/17/2019 021 Odbrana


19

UGRO@ENO DOSTOJANSTVO PROFESIJE

U okviru razvoja sistema za upravqawe kadrovima u oblasti odbrane, je-dan od ”radnih stolova” Grupe za reformu bio je posve}en analizi i poboq{a-wu poloàja zaposlenih u Vojsci i Ministarstvu odbrane. Vode}i istraìva~ irukovodilac projekta, kojim su u Ministarstvu odbrane poku{ali da proniknu utajnu nezaustavqivog pada zna~aja, ugleda i statusa vojne profesije u Srbiji,potpukovnik Milan Vasi} isti~e da je nedopustivo ka{wewe u poboq{awu po-loàja zaposlenih u sistemu odbrane, posledwih godina, dovelo do gotovo kata-

strofalnih posledica.– Ciq analize socijalnog statusa zaposlenih u sistemu odbrane bio je da

{to realnije sagledamo ambijent i uslove u kojima rade pripadnici Vojske i Mi-nistarstva odbrane, specifi~nosti profesionalizma u toj oblasti, te razlogezbog kojih je vojni poziv prestao da bude primamqiv za mladu generaciju – nagla-sio je potpukovnik Vasi}.

– Nema nikakve sumwe da socijalni status i primawa svih kategorija zapo-slenih u sistemu odbrane, dakle i oficira i podoficira, i vojnika po ugovorui civilnih lica, nisu u skladu s teìnom, i odgovorno{}u posla koji obavqaju.Wihov poziv podrazumeva nemala ograni~ewa, poput oteànog, ponekad i one-mogu}enog izbora mesta slu`bovawa i neizbe`nih preme{taja, obavezne ne-prekidne dostupnosti ”na dugme”, ograni~ene slobode kretawa i putovawa uinostranstvo, sloènih psihofizi~kih uslova na radnom mestu, svojstvenih zarad s qudima, zabrane sindikalnog i partijskog organizovawa, oteànog alter-

nativnog zaposlewa… Biti profesionalac u sistemu odbrane, a posebno pro-fesionalni vojnik, podrazumeva posedovawe potrebnog nivoa apstraktnih ispecijalizovanih teorijskih i prakti~nih znawa, izvesne doze liderstva, auto-riteta, samoregulative isamoincijative, ali i al-truizma i po`rtvovawa, neuvek obaveznog u drugimprofesijama.

Imaju}i sve to u vidu,radna grupa je konstatova-la da status i prava zapo-slenih u sistemu odbraneznatno zaostaju za wiho-vim obavezama, du`nosti-ma i zadacima.

– Re{ewa koja smo po-nudili u na{em radu zasno-vana su na ranijim zakon-skim re{ewima u toj obla-sti, Strategiji odbrane ,dosada{wim saznawima uoblasti upravqawa qudskim resursima, ali i iskustvima nekih zemaqa ~lanicaNatoa, koje su, ranije ili kasnije, re{avale sli~ne probleme. Upore|uju}i so-cijalni status, poloàj i primawa zaposlenih u sistemu odbrane Velike Bri-tanije, Francuske, Gr~ke, Ma|arske i zemaqa u okruèwu, do{li smo do ne-dvosmislenog zakqu~ka da su oni u direktnoj srazmeri s odgovorno{}u, zna~a-jem i teìnom vojne profesije. Zbog toga smatramo da poboq{awe socijalnogpoloàja pripadnika Vojske i zaposlenih u Ministarstvu odbrane treba dapredstavqa jedan od kqu~nih elemenata reforme sistema odbrane, uporedo sa

smawewem Vojske i wenom profesionalizacijom. U Vojsci i Ministarstvu od-brane u toku je znatno smawewe broja zaposlenih, prema usvojenim kriteriju-mima, koji }e omogu}iti wihovu boqu i pravedniju selekciju. Oficiri i podo-ficiri, koji su, prema sada{wim zakonskim re{ewima, stekli neophodne uslo-ve za penziju, dobi}e otpremninu u visini ~etiri (posledwe) plate, dok }e ci-vilna lica kojima prestane radni odnos zbog ukidawa radnog mesta, ili sma-wewa broja izvr{ilaca na jednom radnom mestu, dobiti otpremninu u visini12 bruto plata. Sredstva za te potrebe su obezbe|ena. Malo kasnimo jedinozbog nedavnih promena u statusu dràve, ali nema nikakve sumwe da }e od je-seni taj proces biti poja~an. Po{to nas u narednim godinama o~ekuje daqesmawewe broja oficira i podoficira, razmatra se i mogu}nost da novim za-konom o vojsci smawimo limit za odlazak u penziju na 20 godina radnog staà,~ime bi se smawila i penzijska osnova sa sada{wih 85 (za 30 godina radnogstaà) na 55 odsto – ocewuje potpukovnik Vasi} i podvla~i da ceo proces re-

forme „pada u vodu” ako se ne obezbede minimalna sredstva za reorganizaci-ju sistema odbrane u iznosu od 2,4 bruto nacionalna dohotka.

7/17/2019 021 Odbrana


Nove vrste i izvori opasnosti, koji, zanemaruju}i nacio-nalne granice, ugroàvaju regionalnu, pa i globalnu bezbed-nost, iziskuju jedinstven, savremen i uspe{an odgovor vojnika

osposobqenih za poja~ana naprezawa i ve}a odricawa od do-sada{wih. U~e{}e u mirovnim misijama i operacijama podra-zumevaju poznavawe svetskih jezika, informati~ke tehnologije,modernog naoruàwa, savremenih metoda borbe i taktike rato-vawa… Savremeni vojnik danas mora da prepozna protivnika uteroristima, agresivnim verskim i nacionalnim ekstremisti-ma, organizovanom kriminalu i trgovcima oru`jem za masovnouni{tavawe. On mora da bude spreman za neprekidno u~ewe, zausavr{avawe ne samo u strogo vojnim oblastima ve} i u svimdrugim delatnostima, blisko povezanim sa vojnom profesijom.

Oni koji ne mogu da odgovore tim, svakako novim i neuobi-~ajenim, zahtevima vojni~ke profesije ne treba da ra~unaju napovoqnu perspektivu u sistemu odbrane. Prema proceni nadle-`nih u Upravi za qudske resurse Ministarstva odbrane dana-

{we stawe sistema odbrane odlikuje vi{ak zaposlenih, nepo-voqna starosna struktura i nepovoqna raspodela ~inova. Do2010. godine broj oficira bi}e mawi za oko tri i po hiqade,podoficira za blizu dve i po hiqade, broj vojnika po ugovoru}e se pove}ati za oko pet hiqada, dok }e civilna lica, do krajaove i naredne godine, pretrpeti pravu ”se~u”. Od sada{wihblizu dvanaest hiqada osta}e ih ne{to vi{e od pet hiqada.Po{to vremena nema na pretek, predvi|eno je da veliki posaobude obavqen do kraja 2007. godine, kako bi se u naredni peri-od reforme u{lo ne{to smirenije.

– Jedno je izvesno – isti~e pukovnik Miodrag Gordi} izUprave za qudske resurse – ne sme nam se ponoviti 2005. godi-

na, kada je iz Vojske i Ministarstva, zbog gre{aka u selekciji,linearno oti{lo oko osam hiqada qudi, ~ime smo gotovo one-sposobili sistem odbrane. Pored toga, iz Vojske je, zbog niskihprimawa, oti{ao veliki broj najstru~nijih qudi, s dugogodi-{wim izuzetnim i mnogostruko upotrebqivim, dragocenim isku-stvom, nu`nim za pravilnu procenu novih vrsta bezbednosnihizazova i rizika, ali i za kvalitetno odràvawe specijalizo-vanih sredstava naoruàwa i elektronske opreme. Ovog puta

bi}emo mnogo oprezniji. Kriterijumi na osnovu kojih }e se odlu-~ivati o tome ko ostaje, a ko odlazi iz Ministarstva i Vojskeve} su ura|eni. To }e omogu}iti uspe{nu i kvalitetnu selekcijukadra, povoqniju starosnu strukturu, razvoj i pra}ewe karijereu skladu sa projektovanom misijom i zadacima Vojske, te produ-èwe radnog veka van Vojske. S druge strane, zapo{qavawe uVojsci i Ministarstvu, odnosno u sistemu odbrane, pa i {ire, usistemu bezbednosti, ubudu}e treba u~initi atraktivnijim negodo sada, po{to je to jedini na~in da se zadrè, ali i dovedu naj-boqi. Oni koji }e sprovesti reformu! Reorganizacijom sistema{kolovawa i usavr{avawa kadra i znatnijim poboq{awemstandarda i socijalnog poloàja zaposlenih, objektivnijim vred-novawem rada i omogu}avawem predvidive karijere u skladu sasposobnostima, taj ciq se moè posti}i. To je, zapravo, najzna-

~ajniji ~inilac predstoje}e reforme. Smawewe broja pripad-nika sistema odbrane i profesionalizacija, sami po sebi, nemogu dovesti do stvarawa boqe i modernije vojske, kakvoj stre-mimo – decidan je pukovnik Miodrag Gordi}.

NOVI NAÎN RAZMI[QAWA

Ono {to projektovani na~in upravqawa qudskim resursi-ma u sistemu odbrane ~ini novim i boqim od nasle|enog svakakoje promena u na~inu razmi{qawa i definisawu nose}ih snagareforme. Neracionalno veliki broj visokih ~inova, nastao u te-`wi za ve{ta~kim poboq{awem socijalnog poloàja oficira,

TEMA

1. avgust 2006.20

ZA[TITA STANDARDA

Plata predstavqa najzna~ajniji elemenat socijalnog statusa istandarda zaposlenih u sistemu odbrane. Obim prava i definicijapojma plate i drugih primawa uredili bi se na nov na~in, a mini-star odbrane odre|ivao bi na~in, uslove i visinu utvr|ivawa pla-te na osnovu realnih sredstava. Po predloènim re{ewima Grupeza reformu odbrane, plata profesionalnih oficira i podofici-ra obuhvatala bi platu prema ~inu, poloàjnu platu, stimulaciju,platu prema staù, vojni dodatak, ”topli obrok”, regres za godi{wiodmor, druga primawa i sredstva za poreze i doprinose.

Plata vojnika po ugovoru obuhvatala bi platu po ~inu i du-`nosti, stimulaciju, platu prema staù, vojni dodatak, „topliobrok” i regres, druga primawa i sredstva za poreze i doprinose.Minimalna plata vojnika po ugovoru bila bi, najmawe, jedna i po,a podoficira najmawe dve prose~ne zarade u privredi dràve.

Odnos najniè i najvi{e plate u Vojsci, prema predloènomre{ewu, iznosio bi 1:6, odnosno general-pukovnik imao bi {estputa ve}u platu od vojnika po ugovoru, ~ina razvodnika.

Plata civilnih lica obuhvatala bi osnovnu platu, stimula-ciju (ocena rezultata rada), penzijski sta , vojni dodatak, ”topliobrok” i regres, druga primawa, sredstva za poreze i doprinose.

Minimalna plata civilnog lica ne bi smela biti mawa od mini-malne zarade u privredi dràve.

PRIMAWA U POJEDINIM DELATNOSTIMA

Prose~na plata zaposlenih u firmama za finansijsko po-sredovawe u aprilu ove godine iznosila je oko 57.500 dinara, udràvnoj upravi i socijalnom osigurawu ne{to mawe od 26.000,dok su zaposleni u zdravstvenoj i socijalnim delatnostima u me-se~nom kovertu dobijali u proseku 20.600 dinara.

Prosek primawa zaposlenih u obrazovawu u istom razdo-bqu iznosio je oko 21.500 dinara. U istom mesecu prose~na os-

novna plata vojnih lica iznosila je ne{to vi{e od 23.000, a ci-vilnih lica 19.451 dinar.

7/17/2019 021 Odbrana


i neopravdano ste~ene poloàje. Upravo zbog takvog sistema una-pre|ivawa i nagra|ivawa za nerad i neisticawe, zbog promoci-je pogre{nih vrednosti, danas postoji realna opasnost odlaskavelikog broja najboqih oficira iz sistema odbrane u boqe pla-}ene i atraktivnije delatnosti. A reformu ne mogu izneti pro-se~ni.

Podvla~e}i va`nost znatnog smawewa broja zaposlenih uVojsci i Ministarstvu odbrane, pukovnik Miodrag Gordi} napo-

miwe da }e se promeniti i struktura zaposlenih. Tako }e u Mini-starstvu odnos civilnih i vojnih lica biti u korist civila, dok}e se u Vojsci wihov broj radikalno smawiti, posebno onih saop{tim smerom sredwe {kole. Kao po pravilu, majstora s odgo-varaju}om stru~nom spremom ni danas, nekoliko godina posle ot-po~iwawa reorganizacije Vojske, nema dovoqno. Ba{ kao ni voj-nika po ugovoru, koji }e se nadaqe birati me|u najboqim vojni-cima na odsluèwu vojnog roka. Sve to rezultat je nasle|enihslabosti i nedovoqnog poznavawa oblasti upravqawa qudskimsnagama u sistemu odbrane i Vojsci. Zato u Upravi za qudske re-surse isti~u zna~aj svestrane saradwe sa partnerima iz Natoai Partnerstva za mir.

– Na{i inostrani partneri, koji zajedno s nama u~estvuju ukreirawu reforme Vojske, ne name}u svoja re{ewa – napomiwe

pukovnik Miodrag Gordi}. – Oni name}u standarde kojih se tre-ba dràti ako èlimo u Partnerstvo za mir i pomaù nam da nenapravimo gre{ke koje su svojevremeno u~inile zemqe isprednas. Od toga koliko smo otvoreni za wihove primedbe zavisi}ei kvalitet reformi koje sprovodimo. U svakom slu~aju, do krajaove i naredne godine mnogo toga bi}e daleko jasnije nego sada.Smawewe broja zaposlenih u sistemu odbrane veoma je vaàndeo reforme sistema odbrane i stvarawa savremene, broj~anomawe i delotvornije vojske, sposobne da odgovori na savremeneizazove i pretwe bezbednosti. S onima koji, zbog promewene vi-zije, uloge i misije vojske, predstavqaju vi{ak, oprosti}emo sequdski, uz otpremninu koja im omogu}ava pokretawe nekog pri-vatnog biznisa, ili uz zasluènu, pa i prevremenu penziju. Vi{eod 70 odsto civilnih lica dolazi iz porodica oficira, ili pod-

oficira, dakle iz ”vojnih porodica”. To su, ~esto, supruge na{ihpripadnika, koje su, zbog prekomande, ostajale bez posla. O to-me se mora voditi ra~una. Ako je jedan ~lan porodice izgubioposao u sistemu odbrane, to se ne sme dogoditi i drugom. U tomsmislu va`no je pravilno (o)ceniti i vernost Vojsci, koju su mno-gi na{i pripadnici dokazali posledwu deceniju, ili dve, kadanam je bilo najteè. Taj momenat vernosti, lojalnosti organiza-ciji, poznat je i u razvijenim zemqama – zakqu~io je pukovnikGordi}.

Da bi se projektovani ciqevi i ostvarili, neophodne su ne-ke zakonske pretpostavke, ali i promena odnosa dràve premaVojsci. Tako smo, opet, na po~etku. Bez Strategijskog pregleda od-brane , novog zakona o Vojsci i kvalitativno druga~ijeg odnosaprema vojnom pozivu te{ko }e biti ostvarena vizija savremene i

ugledne vojske. Onakve kakva je potrebna ovom narodu, ovoj dr-àvi i ovom regionu. Ne smemo da zaboravimo da smo na Balka-nu i da odavde nemamo kuda. Rezultati mnogobrojnih anketa ougledu Vojske u javnosti, ura|enih posledwih nekoliko godina,pokazuju da vi{e od polovine gra|ana Srbije zna za izuzetno te-àk materijalni poloàj pripadnika Vojske. I pored toga, ve}i-na ispitanika i daqe ima poverewe u Vojsku i smatra da ona kva-litetno obavqa posao zbog kojeg postoji. To je zalog koji se nesme potceniti.

Du{an GLI[I]Snimili G. STANKOVI] i Z. PERGE

21

danas se smatra balastom koji optere}uje Vojsku i oteàva wenureformu, ba{ kao i negativna selekcija, koja postoji, ne samo uvojsci, ve} decenijama. Rukovo|en pogre{nom logikom i sebi~niminteresima, komandni kadar je neretko oteàvao usavr{avawe i{kolovawe najboqih, najvrednijih najstru~nijih, pravdaju}i wi-hovo zadràvawe potrebama jedinica i ustanova u kojima su ra-dili. Umesto najboqih, tako su na usavr{avawe odlazili oni bezkojih se moglo, u koje komandanti i na~elnici nisu imali dovoq-no poverewa. Ili oni koji su smetali.

Vreme je pro{lo, a oficiri koji su na rukovode}e poloàje

do{li zahvaquju}i negativnoj selekciji danas naj~e{}e pruàjuotpor neophodnoj reformi, svesni da }e izgubiti te{ko osvojene

7/17/2019 021 Odbrana


Rezultati zajedni~ke ve`beVojske Srbije i Bugarske armije

ne mogu da se ocewuju samovisokim nivoom osposobqenosti

i profesionalizma koji sustare{ine i vojnici

mehanizovanih vodova 211.oklopne brigade iz Ni{a i 9.

bronetankove brigade izSofije pokazali na poligonu.

Izvesno je da ve`ba”Partnerstvo 2006” ima {irizna~aj i da predstavqa vaàn

korak u razvoju dobrosusedskihodnosa Srbije i Bugarske i

wihovih oruànih snaga.

1. avgust 2006.22

N

O D

B R A N A

O P E R A C I J AP O D R [ K E M I R UO P E R A C I J AP O D R [ K E M I R U

ZAJEDNI^KA VE@BA VOJSKE SRBIJE I BUGARSKE ARMIJE

a poligonu ”Me|a” kod Leskovca, od 17. do 20. jula, odrà-na je zajedni~ka ve`ba mehanizovanih vodova iz 211. oklop-ne brigade Vojske Srbije i 9. bronetankove brigade Bugar-ske armije. Re~ je o drugoj zajedni~koj ve`bi dve vojske, aprethodna je izvedena pro{le godine u Bugarskoj. Prikaza-

ni sadràji u okviru ve`bovnih aktivnosti s temom angaò-vawa snaga u operaciji podr{ke miru, potvrdili su opredeqewadveju dràva i armija da uporno rade na o~uvawu mira i bezbed-nosti u regionu i daju svoj doprinos me|unarodnim mirovnim mi-sijama u svetu. Zavr{noj ve`bi na poligonu ”Me|a” prisustvova-li su zastupnik na~elnika General{taba Vojske Srbije general-major Zdravko Pono{, na~elnik General{taba Bugarske armijegeneral Zlatan Stojkov, komandanti kopnenih i operativnih sna-ga general-potpukovnik Mladen ]irkovi} i general-major Dra-gan Kolunxija, ambasador Republike Bugarske u Srbiji GeorgiDimitrov i drugi gosti.

NAPAD NA KONTROLNI PUNKTVe`ba ”Partnerstvo 2006” imala je sve odlike u~e{}a u

mirovnim misijama, jer su razigravane situacije koje se zaista idoga|aju pri izvr{avawu takvih zadataka. Uverqivosti ve`bov-

7/17/2019 021 Odbrana


nih aktivnosti doprineo je i novoizgra|eni kontrolni punkt Uje-diwenih nacija na poligonu ”Me|a”, koji je imao sve detaqe po-put punkta u Iraku, Avganistanu ili na Kosmetu.

Po zamisli organizatora ve`be, pripadnici mehanizovanihvodova Vojske Srbije i Bugarske armije najpre su prikazali kako

se vr{i pretres lica na stalnom kontrolnom punktu i postupakprilikom nailaska vozila predstavnika UN koji ne ele da sezaustave. Posebno zanimqiv bio je prikaz napada kriminalnegrupe na punkt UN pri poku{aju {verca oru ja i eksplozivnih na-prava u sanitetskom vozilu. Bugarski vojnici tvrde da su se vi{eputa na{li u sli~noj situaciji, izvr{avaju}i mirovne zadatke uIraku i Avganistanu. Svoja iskustva preneli su i kolegama iz211. oklopne brigade, tako da u neutralisawu napada teroristai paravojnih jedinica i izvo|ewu drugih sloènih vojnih opera-cija nije bilo ve}ih problema. Na posmatra~e je posebno upe~a-tqiv utisak ostavilo dejstvo snaga za brzo reagovawe i potpunasinhronizacija svih borbenih elemenata u odbrani kontrolnogpunkta.

Patrola mirovnog kontingenta UN uo~ava ilegalni kontrol-

ni punkt paravojnih snaga i odmah upozorava pobuwenike da gauklone kako bi konvoj UN nesmetano pro{ao tim pravcem. Dola-

23

zi do razmene vatre, a potom ~lanovi patrole, sa oja~awima izkonvoja i tima za intervencije, razbijaju pobuwenike i obezbe-|uju mir i bezbednost na poverenom podru~ju.

Tom i drugim ve`bama na poligonu ”Me|a” rukovodio je Ope-rativni centar ve`be, koji je u svom radu koristio standarde

{to vaè kada u zajedni~kim vojnim aktivnostima u~estvuju pri-padnici vojski iz vi{e zemaqa. ”Da bi razli~ite vojske zajednoizvodile akcije” – kaè potpukovnik \or|e Simovi} – ”potrebnoje da wihovi pripadnici znaju procedure i standarde, koji seogledaju u radio-komunikaciji i u samom na~inu sprovo|ewa po-stupaka unutar angaòvawa mirovnih kontingenata.”

Na po~etku ve`be ”Partnerstvo 2006” izvedeno je zajedni~-ko bojno ga|awe iz automatske pu{ke, dok je na kraju organizova-na improvizovana konferencija za novinare na ugroènom pod-ru~ju.

DOBROSUSEDSTVO I PRIJATEQSTVONema sumwe da su posle ve`be najzadovoqniji bili koman-

danti 211. oklopne brigade i 9. bronetankove brigade pukovnici

êdomir Brankovi} i Krasimir Kanev, zato {to su vojnici i sta-re{ine kojima komanduju na delu pokazali visok nivo profesio-

Kontrolni punkt UN na poligonu ”Me|a”

7/17/2019 021 Odbrana


nalizma, te da ulaù ogroman napor u usavr{avawe vojni~kih ve-{tina i ovladavawe novim znawima.

”Demonstriran je solidan nivo osposobqenosti za reali-zaciju zadataka u okviru mirovnih misija” – tvrdi pukovnik êdo-mir Brankovi} – ”ali je jo{ va`nije to {to smo uspostavili sta-bilnu i dobru saradwu izme|u dve vojske, koje doskoro nisu sa-ra|ivale. U nekoliko dana zajedni~kog rada iskazano je iskrenoprijateqstvo, drugarstvo, me|usobna pomo} i razumevawe, {to jejo{ jedna potvrda da se vojnici u me|unarodnim mirovnim misi-jama odli~no slaù i razumeju.”

Na sli~an na~in ve`bu ocewuje i pukovnik Krasimir Kanev,koji nagla{ava da jo{ ima prostora za unapre|ivawe saradwe.”Uslovi koje su nam stvorile kolege iz 211. oklopne brigade”– kaè pukovnik Kanev – ”bili su odli~ni, a dobrosusedstvo jepokazalo svoje najlep{e lice.” Doma}ini su se zaista potrudilida pripadnici Bugarske armije imaju, ne samo mogu}nost za vr-hunsko profesionalno angaòvawe, ve} i da saznaju istorijske

znamenitosti Ni{a i prisustvuju kulturnim doga|awima. Na{lose vremena i za me|unarodnu vojnu fudbalsku utakmicu izme|uekipa dva mehanizovana voda.

Na kraju zajedni~kih ve`bovnih aktivnosti komandiri meha-nizovanih vodova poru~nik Aleksandar Zdravkovi} i kapetan pr-ve klase Budin Kawov postrojili su vojnike i stare{ine dveju voj-ski i uru~ili im sertifikate o osposobqenosti za u~e{}e u mi-rovnim operacijama.

Zoran MILADINOVI]Snimio Sa{a \OR\EVI]

POLIGON

1. avgust 2006.24

KOREKTNA REGIONALNA SARADWAZastupnik NG[ Vojske Srbije general-major Zdravko Po-

no{ i NG[ Bugarske armije general Zlatan Stojkov obratilisu se posle ve`be novinarima i saglasili se u oceni da je za-jedni~ka ve`ba pokazateq dobre i plodotvorne vojne saradwedve dràve. ”Zna~aj ve`be nije samo u vojni~kim i profesio-nalnim razlozima” – rekao je general-major Zdravko Pono{

– ”ve} i u tome {to smo ostvarili visok nivo me|usobnog raz-umevawa, uvaàvawa i prijateqstva. Va`ne dimenzije na{ihodnosa ogledaju se i u dobroj vojnoj regionalnoj saradwi ispremnosti da primewujemo standarde koji su va`ni za u~e-{}e u mirovnim operacijama. Srbija i Bugarska imaju odli~-ne dobrosusedske odnose, a dve vojske treba da slede taj put imi to upravo ~inimo. Zajedni~ke vojne aktivnosti su jo{ jedandokaz da Srbija i Bugarska, u skoroj pro{losti, nisu imaleboqe odnose nego {to je to sada.” Pono{ je istakao i da supripadnici Vojske Srbije spremni i sposobni za u~e{}e u mi-rovnim misijama, ali da odluka o u~e{}u leì na dràvnimpoliti~kim organima.

General Zlatan Stojkov naglasio je da }e se naredne godi-ne organizovati trilateralna ve`ba ”Dunavska patrola”, ukojoj }e pored vojski Srbije i Bugarske, u~estvovati i Rumunskaarmija. ”Sa svojim kolegom generalom Pono{em” – rekao je ge-neral Stojkov – ”ocenili smo da se Plan bilateralne sarad-we ostvaruje po utvr|enoj dinamici. Tokom posete razgovaralismo i o modernizaciji i reformi oruànih snaga. Otvorenosmo preneli na{a iskustva i ukazali na propuste koje smo ima-li u pripremama za prijem u Partnerstvo za mir i Nato. Odu-{evqen sam profesionalizmom vojnika i oficira koji su u~e-stvovali na ve`bi, i uslovima koje pruà poligon Me|a . Uve-

7/17/2019 021 Odbrana


ren sam da }emo i ubudu}e raditi na dobrosusedskim odnosi-ma, tako da }e generacije koje dolaze mo}i slobodno da prela-ze zami{qenu granicu i pose}uju, s jedne strane, Ni{, Beogradi druge gradove u Srbiji, a, s druge strane, Sofiju, Varnu, Bur-gas i planinske turisti~ke centre u Bugarskoj.”

Tokom posete Srbiji general Zlatan Stojkov se susreo saministrom odbrane Republike Srbije Zoranom Stankovi}em iobi{ao 72. specijalnu brigadu u Pan~evu.

25

Poku{aj bekstvapreru{enogteroriste

7/17/2019 021 Odbrana


ÊKAJU]IDVADESET DEVETKE

Do sredine decembra

slavna lova~ka jedinica

reorganizova}e se i,

umesto puka, u budu}oj

204. avijacijskoj bazi

na Aerodromu Batajnica

sa piste }e poletati

avioni samo 101. lova~ke

avijacijske eskadrile.

Prve i jedine…

1. avgust 2006.26

JEDINICE

204. LOVA^KI AVIJACIJSKI PUK

Mig-21

Kao i obi~no, povodom Drugog avgusta, dana avijacije, oti{li smo do Batajni-ce, gde smo razgovarali sa zastupnikom komandanta 204. lova~kog avijacij-skog puka (lap) pilotom potpukovnikom Milosavom Veqanovi}em.

Iskusnom pilotu predlaèmo da se najpre priseti onih dana kada je tekdo{ao u puk, kako je to nekada bilo?

– U puk sam do{ao u septembru 1984. godine i tada sam postao pripadnik126. lova~ke avijacijske eskadrile. Puk je tada imao u svom sastavu tri eska-drile. Bio sam druga generacija koja se, ve} tokom {kolovawa na Akademiji,obu~avala na nadzvu~nim avionima – pri~a potpukovnik Veqanovi} i nasta-

vqa:– U ovoj jedinici se ono nau~eno na Akademiji samo dogra|ivalo i usavr{a-

valo prakti~nom i intenzivnom obukom. Sredinom osamdesetih u jedinci je svefunkcionisalo; imali smo ispravne avione, gorivo, iskusne leta~e, kadar koji jeodràvao vazduhoplove, rezervne delove… Letelo se normalno, a ja sam tada,kao mlad pilot, imao izme|u 80 i 100 sati naleta godi{we na MiG-u 21. Na{aeskadrila je tada, na primer, dnevno tro{ila na letovima vi{e od 80 tona mla-znog goriva, a ceo puk ne mawe od 200 tona dnevno. To je, u stvari, bila prose~-na dnevna potro{wa goriva kada je puk radio. Se}am se, na stajanci je tada bilouvek od 10 do 12 ispravnih aviona, koji su leteli tog dana, u ~etiri smene. U tasre}na vremena prose~no smo imali dnevno po 40-50, pa i vi{e letova. Obukaje bila dobrog kvaliteta i mlad pilot bi za tri-~etiri godine letewa sticao so-lidna prakti~na znawa i ve{tine. Tako je on brzo postajao upotrebqiv pilot iiako mlad, punopravan ~lan eskadrile koji je mogao da u~estvuje u ozbiqnijim za-dacima.

Od pilota saznajemo da su ti ozbiqni zadaci bili, recimo, presretawe ci-qeva u vazduhu u sloènim meteorolo{kim uslovima, ali i no}u, samostalno ili uparu, u sastavu odeqewa ili ve}ih grupacija, zatim dejstovavawe po ciqevima nazemqi, u kombinovanim manevrima… U to vreme je i vazduhoplovnotehni~ki kadaru puku odràvao bez ve}ih problema avione u prvom stepenu, a me|u qudima je jo{bilo i onih koji su bili na preobuci u Rusiji i koji su dobili ona prva, temeqnaznawa, koja su nesebi~no prenosili na mla|e kolege. Sve u svemu, se}a se potpu-kovnik, u puku su se piloti bavili le-tewem i sportom i to je bilo – sve!

7/17/2019 021 Odbrana


ISPOD SVAKOG KRITERIJUMA

Tih godina, napomiwe Veqanovi}, piloti su bili boqe pla}e-ni, ali nikada onoliko koliko su mislili da bi trebalo. Ipak, ka-ko kaè, od tada{wih pilotskih plata moglo je da se ìvi normal-no i niko od leta~a nije morao da radi poslepodne honorarno ka-ko bi prehranio porodicu. Ai stambeno obezbe|ewe je tada bilo,kaè on, korektno.

– Ve} kao poru~nik dobio sam jednosoban stan i to je tada bi-lo normalno. Me|utim, sa porodicom sam i danas ostao u tih 30 i

ne{to kvadrata – kaè zastupnik komandanta lova~kog avijacijskogpuka.

Tako je bilo do devedesetih, do po~etka, kako smatra pilot,”balkanskog ludila”, vremena koga mnogi piloti nadzvu~nih avionane vole ni da se se}aju.

– [to se na{eg posla ti~e, tih godina je najpre broj sati na-leta na{ih momaka pao na 40, pa na 30, 20 ~asova… Da bismopro{le i pretpro{le godine do{li do toga da je prose~an naletna{ih pilota lovaca iznosio samo 1,5 sati, {to je, na-ravno, ispod svih kriterijuma! Na{e kolege, ~ak i iz ne-posrednog okruèwa, koji su tako|e u tranziciji i te ka-ko smawili letewe, jednostavno ne mogu da shvate sebe uavionu sa samo jednim satom naleta godi{we. To je pro-sto nezamislivo! Kao i to da se u takvim uslovima govo-

ri o profesionalizaciji vojske – kaè pilot.Pitamo sagovornika {ta u tom rodu uop{te moèda promeni najavqena profesionalizacija?

– Osim smawewa brojnog stawa qudi u reformi vi-da i samog roda, profesionalizacija ne}e ni{ta bitni-je promeniti u ovoj jedinici. Jer poznato je da mi ve} sa-da u avijaciji, od svih rodova, a o drugima da ne govori-mo, imamo najvi{e profesionalaca. Me|utim, upravozato {to Srbija ima izuzetno dugu i slavnu vazduhoplov-nu tradiciju, apsurdno bi bilo da se danas odreknemona{eg borbenog vazduhoplovstva i da do|emo u situaciju

27

CENA KEROZINA I LETA

– Nisam potpuno uveren kolika je danas ekonomska cenatone kerozina, ali znam da je bila oko 500 dolara. Ako je eska-drila u dobra vremena tro{ila i do sto tona kerozina dnev-no, to zna~i da je jedan wen dan letewa ko{tao oko 50.000 do-lara. Me|utim, to je samo jedan deo tro{kova. Sat leta MiG-a29 ko{tao je, svojevremeno, izme|u 8.000 i 10.000 nema~kihmaraka. U to su ura~unati gorivo, amortizacija, rad qudi,

sve… To pokazuje da je svako, pa i na{e vazduhoplovstvo, izu-zetno skupo. Zato je za na{u dràvu i te kako va`no da ima ma-lo ali delotvorno, dobro organizovano vazduhoplovstvo.

ISPUWENO OBE]AWE

Tokom razgovora na Batajnici bukanadzvu~nih aviona nad glavama ~esto nasje ometala. Prema re~ima potpukovnikaVeqanovi}a, na taj aerodrom je pre me-sec-dva stigla pristojna koli~ina mla-znog goriva i piloti 204. lapa su po~e-li intenzivnije nego obi~no da lete. Tasituacija se veoma povoqno odrazila namoral i leta~kog i tehni~kog sastava.

– Obe}awa koja smo dobili po~et-kom godine od Ministarstva odbrane iiz General{taba kona~no su ispuwena inama pilotima ne preostaje ni{ta drugonego da iskreno pozdravimo doslednost~elnih qudi u tim institucijama – kaù u204. lapu.

da nam neko drugi, za veliku nadoknadu, kontroli{e nebo.– Mi bremenimo takvo istorijsko nasle|e da bi neki iz na-

{eg okruèwa, mo`da, kontrolisali na{e nebo i za xabe, samo dalete nad Srbijom! I da u tome uìvaju! Jer, takva nam je istorija,takvo nam je okruèwe… Ali to je samo razlog vi{e da se na{e va-zduhoplovstvo ne ugasi, jer ako do toga do|e i nestane lova~ke avi-jacije, posle }emo je veoma te{ko reaktivirati. Podsetio bih i dasmo nekada imali veoma razvijenu vazduhoplovnu industriju; Beo-grad je, recimo, imao tri fabrike aviona izme|u dva svetska rata!Imali smo tehnologiju koja je malo ili nimalo zaostajala za onomu svetu u toj oblasti. Pravili smo pred Drugi svetski rat lova~kiavion veoma dobrog kvaliteta, licencno smo radili i avionskemotore toga vremena… I posle toga rata smo opet napredovali utoj oblasti. Istina, danas je vazduhoplovna tehnologija toliko na-predovala da se i najrazvijenije zemqe ujediwuju kako bi napravi-le solidan vi{enamenski borbeni avion. I tu ne bi trebalo daimamo neke iluzije… Ali mi bismo zato mogli da se bavimo onomlakom, {kolskom avijacijom. Za{to da ne? – pita se i sam potpu-

kovnik Veqanovi}.Potpukovnik smatra da ozbiqne i

stabilne dràve treba da imaju jaku idobro organizovanu vojsku, a u okviruwe moderno i uspe{no vazduhoplovstvo,kojim se mogu di~iti i predstavqati u me-

|unarodnim odnosima. Po{to na{a dr-àva nije ekonomski jaka, ne moè se nio~ekivati da u tome budemo presti`ni.Zato je pilotima i jasno za{to godinamatavore.

– Iskustva Slovenije, Makedonije iAlbanije, kojima drugi ”{tite nebo”, ve-

STANOVI I PLATE

U 204. lapu 70 odsto svih pripadnika nema nikako re-{eno stambeno pitawe. Uz to, vi{e od 60 odsto pilota ne-ma nikakav stan, dok ostali imaju samo delimi~no re{entaj egzistencijalni problem. Komandant puka, potpukovnik ipilot, prema sopstvenim re~ima, ima platu od 52.000 di-nara, a najmla|i piloti nadzvu~nih aviona, ~ina kapetan,

izme|u 36.000 i 38.000 dinara, ukqu~uju}i u to leta~ke idruge dodatke. U proseku, piloti MiG-ova na Batajnici ima-ju oko 40.000 dinara mese~nu platu.

Potpukovnik Milosav Veqanovi}

7/17/2019 021 Odbrana


JEDINICE

1. avgust 2006.28

oma su ilustrativna. Slovenci pla}aju vi{e desetina milionaevra (ili dolara) drugima da im ~uvaju nebo. Kada su sve sabrali ioduzeli, Slovenci su zakqu~ili da im je jeftinije da sami razvijusvoje vazduhoplovstvo i to ve} danas ozbiqno rade– kaè potpukovnik Veqanovi} i dodaje da su oni, pre godinu-dve,upravo o tome i govorili dràvnom vrhu i nadle`nima.

Potpukovnik ne krije svoj umereni optimizam da }e lova~kaavijacija opstati uprkos sada{wim te{kim problemima. Jer iStrategijski pregled odbrane defini{e pozitivno tu problemati-ku, tako da se moè o~ekivati da }e na{e nebo i ubudu}e kontroli-sati na{i lovci.

TRO[EWE PILOTA

– Dràva nam je dala pozitivne signale u tom smislu i mada seto sve ne doga|a onom dinamikom kako bismo mi to hteli, dobro jeda na{i qudi u jedinici vi{e ne strepe ho}e li ovaj rod opstatiili ne. Mi tvrdimo da vremena vi{e za ~ekawa nema i da, zbog od-laska iskusnih leta~a, moramo zajedno shvatiti da }emo bez letewai remontovanih letelica do}i u situaciju da nemamo kvalifikovanikadar, odnosno da ne}emo imati letelice na kojima }emo mo}i da

letimo – kaè Veqanovi} i dodaje da je, na svu sre}u, linearno pen-zionisawe u puku ”zahvatilo” samo nekoliko oficira leta~a.Sagovornik obja{wava da je samo nekoliko wegovih kolega

nedavno oti{lo u penziju sa 44 godine ivota. Gledano kalendar-ski, re~ je o qudima u wihovim najboqim godinama. Ali kada je re~o lova~koj avijaciji, trebalo bi znati da kada ona funkcioni{e ikada se zaista leti, piloti se brzo tro{e, i fizi~ki i mentalno. Uozbiqnim vazduhoplovstvima, i na Zapadu i na Istoku, nema qudikoji lete u nadzvu~nim avionima sa 44 godine ivota. Limit je oko40 godina, jer su naprezawa u borbenoj avijaciji vi{estruka. Isti-na, oni tamo ne odlaze u penzije, ve} idu na odre|ene komandneili vi{e du`nosti… Recimo, Amerikanci imaju u lova~koj avijaci-ji godi{we oko 220 sati naleta, a komandant wihove eskadrile uAvijanu ima 40 godina.

Razgovaramo o najavqenom remontu na{ih aviona MiG-29.

Potpukovnik kaè da se on od po~etka zalagao za tu najrealniju op-ciju, jer je svestan da dràva u ovom trenutku za potrebe na{eg va-zduhoplovstva jednostavno ne moè da kupi eskadrilu vi{enamen-skih aviona, bez obzira na to o kom tipu aviona je re~.

– Remontom MiG-ova 29 uspeli bismo da stvorimo solidanbroj pilota, koji bi, do nabavke novih vi{enamenskih letelica zasedam do deset godina, mogli da nastave kontinuitet na{e lova~keavijacije i da to znawe i iskustvo, potom, prenesu na mla|e kolege– smatra pilot i precizira:.

– To bi nas najmawe ko{talo, a tim avionima bismo uspe-{no ~uvali i svoje nebo. Uostalom, MiG-ovi 21 koje imamo upuku tako|e su veoma stari. Najmla|im avionima MiG-21, awih je samo nekoliko, ve} 2012. godine isti~e upotrebnavrednosti, a devedeset odsto tih aviona ve} za nepune tri

godine ne}e smeti da se vine u nebo! Istovremeno, trebalo bi zna-ti i da MiG-ovi 29, kada budu remontovani, ne}e nimalo kao lete-lice zaostajati za savremenim lova~kim avionima, jer re~ je o za-ista odli~nom avionu.

GA[EWE JEDINICE

Najavqenom transformacijom i reorganizacijom vida pred-

vi|a se formirawe 204. avijacijske baze u Batajnici i ga{ewe204. lapa. Pitamo zastupnika komandanta: Kako se to doìvqava upuku, {ta }e to konkretno zna~iti za na{u lova~ku avijaciju?

– Qudi su vrlo emotivno vezani za ovaj puk i, naravno, zasvoje eskadrile. Otuda pomalo sa nostalgijom do~ekujemo ove pro-mene. Bili smo uvek posebni, u mnogo ~emu smo predwa~ili… Ima-li smo i poseban status, bili popularni u medijima, kod naroda, a,bogami, za nas su znali i u mnogim stranim armijama – kaè potpu-kovnik i obja{wava:

– Formirawem avio-baze na Batajnici, koja }e ispred svogimena imati na{ broj, na neki na~in }e se nastaviti na{a tradi-cija, a na{a uloga u svemu tome ne}e biti umawena. Mislim da }e-mo boqe da funkcioni{emo; napravi}emo od dve jednu eskadrilu,koja }e se zvati 101. lova~ka avijacijska eskadrila, a deo vi{kakadra pre}i }e u Komandu 204. avio-baze. Boqe }emo mo}i da ras-

polaèmo sada{wim dobrima i da komandujemo. Sve }e biti pod-re|eno letewu i mislim da }emo novom organizacijom postavitistvari na pravo mesto. Sada{we stawe je te{ko, pre svega u mate-rijalnom smislu, ali ima problema i sa kadrom, pa }e budu}a for-macija morati da bude mnogo logi~nija i funkcionalnija. Do sre-dine decembra treba da zavr{imo ovaj posao i da se na pisti po-strojimo sa novim imenom … Jedan komandant avio-baze, jedan za-menik, jedan na~elnik {taba, wegovi pomo}nici po resorima… Tajsistem odavno funkcioni{e na Zapadu. I mi, eto, idemo ka tome…

Ostaje nam nada da }e Srbija i daqe imati svoja krila, jerzbog svega re~enog do{li smo do trenutka kada moramo dapodvu~emo liniju, da vidimo gde smo i {ta }emo sutra…

Du{an MARINOVI]Snimio Goran STANKOVI]

ZVANI^NI NALAZ

Komisija, ~ije je formirawe odmah naredio zastupnikkomandanta 204. lapa, a koja je povodom nedavnog vanrednogdoga|aja ispadawa poklopca kabine MiG-a 21 u letu, na visi-ni od 5.000 metara, tu do{la, posle neposrednog uvi|aja idetaqne analize, donela je zvani~ni zakqu~ak da se to dogo-dilo zbog – zamora materijala. Naime, specijalni lepak kojije vezivao poklopac od pleksiglasa za kabinu MiG-a 21 jedno-

stavno je, posle 29 godina na suncu, ki{i i mrazu, izgubiosvoja svojstva, {to je i dovelo do tog vanrednog i nesvakida-{weg doga|aja, koji se, na sre}u, zavr{io bez posledica. Timpovodom odmah su detaqno pregledane i ostale kabine MiG-ova kada je evidentirano jo{ nekoliko kriti~nih poklopaca.

Jo{ na stajanci: Mig-29

7/17/2019 021 Odbrana


29

qudstva na optimalni nivo. Posebnu pa`wuprivukao je projekat koji su osmislili i ostva-rili pripadnici 230. samohodnog raketnog pu-ka PVO iz Ni{a. Oni su sagledali mogu}no-sti savremenih tehni~kih sredstava u obezbe-|ewu objekata, MS i qudi, prionuli na posaoi sopstvenim snagama sproveli u ivot zna~aj-na tehni~ka unapre|ewa.

Projekat poboq{anog obezbe|ewa obje-kata, materijalnih sredstava i qudstva u 230.samohodnom raketnom puku PVO vodili su ko-mandant tog sastava pukovnik Zoran Veli~ko-vi}, major Sa{a Perovi}, zastavnik BojanMarkovi} i inèwer Branislav Markovi}.Zahvaquju}i wima, u praksi je zaìveo alarm-ni sistem ”Spektra 1728”, koji omogu}ava kon-trolu i obezbe|ewe objekata, dojavu naru{a-vawa integriteta prostorija, kontrolu akti-virawa i deaktivirawa sistema i dokumento-vawe ulazaka. Sistem je postavqen na zgradukomande puka i onemogu}ava neovla{}en pri-stup komandi i za{ti}enim prostorijama. Teposlove ranije su obavqala tri vojnika, koja

su danono}no obezbe|ivala za{ti}ene pro-storije i ulazak u komandu, dok se posle po-stavqawa alarmnog sistema, za te potrebe neangaùje niko.

Ne{to sli~no je u~iweno i sa objektom”Rujnik”, koji je nekad obezbe|ivao jedan sta-re{ina, i 21 vojnik. Organizacijskim meramaje broj qudi u sistemu obezbe|ewa sveden na13. ”I to nam je bilo mnogo” – kaè pukovnikZoran Veli~kovi} – ”tako da smo tragali zare{ewima koja }e nam omogu}iti da broj qudiu obezbe|ewu jo{ smawimo a da ne ugrozimobezbednost objekata. Izlaz smo prona{li uprelasku na obezbe|ewe ~uvarskom slu`bom iprimeni savremenih tehni~kih sredstava. Sa-

da sistem obezbe|ewa funkcioni{e sa vo|om smene, tri ~uvara ivodi~em slu`benog psa.” Na objektu ”Rujnik” instalirani su alarm-na centrala, reflektori, detektor, kamere, senzori i magnetnidava~i koji reaguju na svaki prilaz objektu i alarmiraju vo|u ~u-varske smene, koji potom preduzima potrebne korake. Va`no je zna-ti i da je tehni~ki sistem jednostavan za rukovawe.

Kompletni tro{kovi ugradwe alarmnog sistema na objektu”Rujnik” iznose samo 30.000 dinara, {to, drugim re~ima, zna~i dase sistem ostvarenim u{tedama sam isplati za samo 18 dana.Stru~waci iz 230. samohodnog raketnog puka su ne samo osposo-bqeni za odràvawe sistema ve} mogu i da dobro obave sve po-slove wegovog instalirawa. Napravili su i korak vi{e, tako dasu sami napravili alarmnu centralu M-06, preko koje se vidi ukom delu objekta je naru{en sistem obezbe|ewa. U planu su i novi

projekti, koji }e omogu}iti potpunu kontrolu rada ~uvara, dok je ubudu}i razvoj sistema potrebno uloìti dodatna finansijska sred-stva.

Jasno je da postignuti rezultati u ni{kom raketnom puku uka-zuju na to da tehni~ka sredstva treba {to vi{e uvoditi u procesobezbe|ewa objekata, materijalnih sredstava i qudstva. Svakiuloèni dinar u modernizaciju i tehni~ko osavremewivawe siste-ma obezbe|ewa brzo se vra}a tako {to se ostvare u{tede, smawibroj angaòvanih lica i pove}a bezbednosni objekata i qudi. U tosu se uverili i zamenik komandanta Kopnenih snaga general-majorVladimir Stojiqkovi}, na~elnik operativnog odeqewa komandeKopnenih snaga pukovnik @arko Lazarevi}, pukovnik Milan Tri-funovi} iz Komande Vazduhoplovstva i PVO, na~elnik Tre}eg cen-tra VBApukovnik Ivica \ori} i komandanti jedinica iz ni{koggarnizona, koji su prisustvovali prezentaciji tehni~kih sredstava

u 230. samohodnom raketnom puku.Z. MILADINOVI]

MODERNIZACIJOMDO VE]E BEZBEDNOSTI

Tehni~ka sredstva u obezbe|ewu objekata,materijalnih sredstava i qudstva

Svaki uloèni dinar u tehni~ko osavremewavawesistema obezbe|ewa brzo se vra}a tako {to se

ostvaruju u{tede, smawuje broj angaòvanih lica ipove}ava bezbednost objekata i qudi.

Izmene Pravila slu`be kojima se dozvoqava mogu}nost dakasarne, logore, aerodrome i druge vojne objekte obezbe|ujene samo unutra{wa straà ve} i ~uvarska slu`ba s olak{a-wem su do~ekali komandanti i komandiri jedinica koji sesuo~avaju s velikim problemima u izvr{avawu tog va`nog za-

datka. Problem sve maweg broja vojnika koji se mogu angaòvati natim zadacima i gotovo nepromewenog broja objekata koji seobezbe|uju, na taj na~in je smawen, ali daleko od toga da je i elim-inisan.

Sistemskih re{ewa na nivou cele Vojske jednostavno nema, ta-ko da nije ~udo {to, u takvim okolnostima, pojedini sastavi poku-{avaju da novinama, tehni~kim unapre|ewima i boqom organizaci-jom dovedu sistem obezbe|ewa objekata, materijalnih sredstava i

Obezbe|ewe komande 230. samohodnog raketnog puka

7/17/2019 021 Odbrana


30

SARADWA

1. avgust 2006.

NTokom tri dana 25 kursista

iz vi{e zemaqa na{egregiona prakti~no su se kodnas obu~avali u planirawu,organizaciji i realizaciji

zadataka osmatrawa terenaiz vazduha

ME\UNARODNI KURSNA AERODROMU BATAJNICA

a Aerodromu Batajnica sredinom jula odràn je zavr{nideo me|unarodnog kursa ”Otvoreno nebo” (Open skies).Ciq kursa bio je da pripadnici vazduhoplovnih snagadràva jugoisto~ne Evrope steknu teoretska i prakti~naznawa i iskustva u oblasti osmatrawa iz vazduha.Kurs je organizovao Regionalni centar za pomo} u veri-

fikaciji i primeni kontrole naoruàwa (RACVIAC), u saradwisa ministarstvima odbrane Srbije i Rumunije. Na kursu, koji sedrugi put odràva u na{oj zemqi, u~estvovali su pripadnicivazduhoplovnih snaga Albanije, Bosne i Hercegovine, Make-donije, Moldavije, Slovenije, Hrvatske i Srbije, a predava~isu do{li iz Nema~ke, Turske i Rumunije. Prvi deo kursa odrànje u Rakitju u Hrvatskoj, a drugi, prakti~ni deo, na Batajni~komaerodromu, od 10. do 13. jula.

Pre poletawa aviona AN-30 rumunskog vazduhoplovstva,

koji je, ina~e, opremqen specijalnim kamerama i senzorima zasnimawe iz vazduha objekata na zemqi, prisutnima su seobratili potpukovnik Joakim Trane (Nema~ka), potpukovnikMarko Novakovi} (Srbija), pukovnik Emilio Liverani (Itali-ja) i Mir~a Balomiran (Rumunija).

Prema re~ima nema~kog potpukovnika Joakima Tranea, ciqkursa je obuka pripadnika vazduhoplovstava zemaqa iz regionau osmatra~kim poslovima iz vazduha. Ove godine, kaè on, za-datak da prakti~no pokaù kako sve to izgleda pripao je kole-gama iz Rumunije, koji su doleteli u Beograd svojim avionomAN-30, u kome se nalaze svi neophodni instrumenti i ure|ajiza osmatrawe i snimawe terena iz vazduha.

– To je zajedni~ki projekat Vojske Srbije i RACVIAC-a. Na{azemqa je za taj kurs obezbedila sve {to je neophodno, ukqu~uju}i

i laboratoriju, gde }e se, posle obavqenog posla snimawa ter-ena i sletawa aviona, razviti filmovi, koje }emo potom svi

I N D

SRBOTVORENO

7/17/2019 021 Odbrana


31

zajedno analizirati – rekao je potpukovnik Marko Novakovi}

iz Verifikacionog centra Ministarstva odbrane i dodao da,pored tehni~kog vida, kurs ima i va`nu vojno-politi~ku dimenz-iju. Aona se odnosi na ja~awe me|usobnog poverewa i saradweu regionu, pa i {ire, bez obzira na to {to Srbija jo{ nije for-malno potpisnica programa ”Open skies”, koji je, zapravo, sas-tavni deo Sporazuma o kontroli naoruàwa.

Pukovnik Emilio Liverani iz Italije rekao je da je tu uime svog verifikacionog centra za kontrolu naoruàwa i da jedo{ao u Beograd kako bi pomogao u organizaciji kursa. Poseb-no je zahvalio Vladi Srbije koja je pomogla da se prakti~ni deoodrì na Batajnici, rumunskoj vladi {to je obezbedila avion iposadu, a nema~koj {to je poslala svoje izuzetne nastavnike istru~wake za taj zadatak. Kako je pukovnik rekao, pored toga{to je zadatak RACVIAC-a, koji ina~e okupqa vi{e oko 20 naci-ja, da radi na pomo}i zemqama ovog regiona, on ima ciq i dapomogne u razoruàwu i razvoju civilne i demokratske kont-role oruànih snaga.

Prema re~ima majora Mir~ea Balomirana iz Rumunije,kurs je okupio 25 u~esnika iz vi{e zemaqa regiona. Za tu mis-iju rumunske oruàne snage su obezbedile specijalno opremqenavion za vazdu{no osmatrawe i snimawe terena, te {est~lanova posade aviona i dva tehni~ka koordinatora, specijal-iste za aero-foto snimawe.

Nekoliko minuta kasnije, avion sa kursistima, poleteo jena svoju misiju otvarawa neba. Na{ reporter imao je ”privi-legiju” da fotoaparatom zabeleì sve zanimqivo {to se do-ga|alo u avionu tokom dva sata leta i snimawa otvorenog nebaSrbije…

D. MARINOVI]Snimio G. STANKOVI]

IJOME O

7/17/2019 021 Odbrana


T R E ] I M E \ U N A R O D N I K U R S Z A [ T I T E O D H E M I J S K O G O R U @ J A

Centar za usavr{avawe

kadrova ABHO u Kru{evcu

ve} tre}u godinu obu~ava

polaznike kursa na

me|unarodnom nivou.

Sve aktivnosti tokom obuke

objediwene su u jednu

zavr{nu ve`bu pod nazivom

”Model spasila~ke operacije

u uslovima hemijske

kontaminacije”.

32

SARADWA

Ucentru za usavr{avawe kadrova ABHO u Kru{evcu, od 10. do14. jula ostvaren je tre}i osnovni internacionalni kurs izoblasti pomo}i i za{tite od hemijskog oru`ja. Kurs, koji jeorganizovan kao deo veoma razvijene saradwe sa Me|una-rodnom organizacijom za zabranu hemijskog oru`ja (OPCV ),

poha|alo je 18 u~esnika. Tokom obuke oni su stekli bazi~na znawao hemijskom oru ju, koja }e im pomo}i da se, uz daqe produbqiva-we znawa iz te oblasti, aktivno ukqu~e u sprovo|ewe va`nih bez-bednosnih programa u svojim zemqama.

Obuka je izvo|ena na engleskom jeziku. Kapaciteti, oprema,infrastruktura i naro~ito stru~ni kadar centra u Kru{evcu oce-

1. avgust 2006.

weni su kao vrednost koja moè da predstavqa Vojsku Srbije i dr-àvu u celini.

– Centar za usavr{avawe kadrova ABHO u Kru{evcu ve} tre-}u godinu zaredom obu~ava polaznike kursa na me|unarodnom ni-vou. I ove godine su na osnovnom kursu obra|ivani sadràji svoj-stveni za ABHO, a to su detekcija i identifikacija toksi~nih hemi-kalija, u~ewe o wihovim fizi~ko-hemijskim odlikama, poja{wewe~lanova konvencije o zabrani hemijskog oru ja, za{tita qudi i ma-terijalno-tehni~kih sredstava i dekontaminacija – kaè potpukov-

nik mr Ivan Lazarevi}, glavni koordinator i najodgovorniji zaobuku na kursu.

OB UKA NA S V E T S K O M

7/17/2019 021 Odbrana


Sve aktivnosti tokom obuke, premare~ima potpukovnika Lazarevi}a, obje-

diwene su u jednu zavr{nu ve`bu, premamodelu koji su izradili stru~waci CUKABHO sa nazivom ”Model spasila~keoperacije u uslovima hemijske kontami-nacije”. Dobrim modelom nastave pre-vazi|en je osnovni problem tokom obu-ke. Naime, nivo polaznika kursa kad jere~ o prethodnim znawima i obavezama,aktivnostima koje oni obavqaju u svojimzemqama, bio je razli~it. Namera orga-nizatora kursa bila je da se taj nivo{to je vi{e mogu}e ujedna~i i da se obu-kom pruì doprinos za boqu pripremuu~esnika, ali i samih nastavnika, za iz-vo|ewe jednog naprednijeg kursa, koji se

planira u skorijoj budu}nosti.Kurs su neposredno ostvarili na-

stavnici iz CUK ABHO, asistenti iz246. brigade ABHO, predstavnici VMAi G[ VS.

Zavr{na ve`ba izvedena je 14. jula i imala je izuzetno dina-mi~an tok. Woj su, pored vojnih, prisustvovali i civilni zvani~ni-ci iz Rasinskog okruga, predstavnici policije, vatrogasne slu`bei preduze}a hemijske industrije iz Kru{evca.

Na po~etku aktivnosti kojima je simulirano dejstvo hemijskimoru jem, pripravnost timova za intervenciju podignuta je na tzv.crveni nivo. Za rejon o~ekivanog teroristi~kog dejstva, prema po-trebama ve`be, odre|eno je ve`bali{te ”Ravwak”. Oko 11 ~asovateroristi~ka grupa je, po pretpostavci uve`bavawa, aktivirala

eksplozivnu napravu postavqenu u hemijsko-industrijskom komplek-su, {to je za posledicu imalo osloba|awe znatne koli~ine hlora.

Istovremeno, u predgra|u, ista grupa je aktivirala improvizovanubombu puwenu sarinom. Spasila~ki i vatrogasni timovi uskoro sustigli u kontaminirane rejone. Zbriwavawe povre|enih i konta-miniranih obavqeno je za rekordno kratko vreme. Izve{taj o za-te~enom stawu prosle|en je Operativnom centru. Usledile su ko-mande na engleskom jeziku, u kojima su ~esto pomiwane oznake zaslova iz me|unarodne tablice signala, kao {to su oskar, ~arli,bravo, delta, fokstrot i sli~no. O~ekivana je daqa reakcija izoperativnog centra.

Ubrzo je operativni centar sproveo proceduru prikupqawasvih informacija sredstvima veze. Procena hemijskog rizika oba-vqana je upotrebom najmodernijih doma}ih i stranih softvera.Situacija je odmah predstavqena na situacionoj karti. Spasila~kii vatrogasni tim izneli su teì{te aktivnosti u prvom delu ve`be.Ga{ewe poàra u zoni napada, prva pomo} nastradalima i tran-sport do medicinske stanice, a zatim i do stanice za dekontamina-ciju, sve su to bili nu`ni koraci za odgovarawe na izazov terori-sta. Tamo je ABH izvi|a~ki tim detektovao toksi~ne hemikalije, uzeopotrebne uzorke i meteorolo{ke podatke. Obeleène su granicekontaminiranih rejona unutar ugroènog podru~ja. Uzeti uzorci sudostavqeni labaratorijskoj stanici radi daqe obrade. Tim za de-kontaminaciju je na kraju obavio dekontaminaciju qudstva i vozilaangaòvanih u drugim timovima.

Na~elnik CUK ABHO pukovnik Zdravko Samarxi} je posle za-vr{etka ve`be istakao da je tokom nedavne posete Xona Makuba-la, direktora za me|unarodnu saradwu u OPCV, potvr|eno da jemogu}e ve} u toku jeseni ostvariti drugi me|unarodni naprednikurs, koji je nastavak bazi~nog kursa. Kako kaè pukovnik Samar-xi}, postoji i mogu}nost organizovawa jo{ nekih specijalisti~kihkurseva, kao {to su oni za rad sa toksi~nim hemikalijama u labo-ratoriji i na poligonu.

Izvo|ewe ve`be u Kru{evcu bila je odli~na prilika da sepromovi{e zajedni~ki rad svih koji su sposobni da doprinesu sa-naciji posledica hemijskih akcidenata u na{oj zemqi. Time je datdoprinos da se nivou dru{tva na institucionalni na~in re{i spa-savawe i reagovawe u vanrednim situacijama. Sve {to je vi|enona ve`bi, po mi{qewu ve}ine u~esnika, trebalo bi preto~iti uzakonske akte i ta~no definisati du`nosti i zadatke svih struktu-

ra u hemijskim nesre}ama. Aleksandar ANTI]

33

ABEHAJCI ZADOVOQNI

Polaznici kursa zadovoqni su onim {to su imali pri-like da nau~e. Dejan \ur|evi} iz sektora za za{titu i spa-savawe MUPSrbije, rekao je da u sklopu novih zadataka ko-je obavqaju vatrogasne i ostale jedinice MUP za{tita odhemijskih nesre}a ima posebno mesto. Kursevi s takvom te-matikom su zbog toga veoma potrebni qudima koji prvi tre-ba da reaguju kada do|e do vanredne situacije prouzrokova-ne upotrebom hemikalija.

Prvi ~ovek ABHO u [ri Lanki Sarat Sirivardana ka-è da je u wegovoj zemqi ta slu`ba u povoju. To je razlog za-{to je zainteresovan da u toj dràvi, koju dugo razdiru et-ni~ki sukobi sa elementima terorizma, primeni neke od me-toda ABHO koji se koriste u Srbiji. Gost sa Cejlona nagla-{ava i kako nije iskqu~eno da }e se saradwa sa srpskimstru~wacima institucionalizovati.

Natalija Korweva iz Rusije kaè da je prezadovoqnaodnosom srpskih kolega prema ”abehajcima” iz celog svetakoji su se okupili radi sticawa novih saznawa. Ona je uve-rena da su kursevi poput upravo zavr{enog tek jedan od pr-vih koraka na putu saradwe Srbije sa me|unarodnom orga-nizacijom za zabranu hemijskog oru ja, kojom trenutno pred-sedava ekspert iz Rusije.

NI VOU

7/17/2019 021 Odbrana


34 1. avgust 2006.

nom gube vrednost. To se pogotovo moè vi-deti na vozilima koja stoje u kasarnskomkrugu izloèna zubu vremena. Zbog nejasno-}a u zakonskoj regulativi, Vojska je dugo bi-la u nekoj vrsti defanzive kada je re~ o pro-daji vi{ka naoruàwa i vojne opreme, {to

je bila posledica transformacija Vojske uuslovima postojawa razli~itih dràva. Sa-da, po mi{qewu ministra Stankovi}a, po-sle referenduma u Crnoj Gori, imamo raz-ja{wenu situaciju na tom planu i VS imaobavezu da {to pre razre{i pitawe vi{kanaoruàwa i vojne opreme.

Ministar je pojasnio da je pred namastvarawe vojske koja }e posedovati optima-lan broj funkcionalnih sredstava. Isto-vremeno, moramo da vodimo ra~una da tasredstva budu savremena kako bi na{a voj-ska pratila domete armija u Evropi i sve-tu. Na pitawe da li }e vi{ak vojne opremebiti pretopqen, uni{ten ili prodat, mini-

star Stankovi} je rekao da su nadle`ne slu-`be dobile zadatak da naprave procenu ko-ji je najboqi na~in za postupawe sa vi{ko-vima. To umnogome zavisi i od potreba svet-skog trì{ta za tom vrstom robe, ali i odsposobnosti na{eg menaxmenta.

Ministarstvo za ekonomske odnose sainostranstvom dràvne zajednice koje je ra-nije izdavalo dozvole za prodaju naoruà-wa sada }e svoju nadle`nost ustupiti Mini-starstvu za ekonomske odnose sa inostran-stvom Srbije. Kada se na pravi na~in raz-re{e proceduralne prepreke, isti~e mini-star, brzo }e mo}i da se zapo~ne sa proda-jom.

A. ANTI]

Vazduhoplovne snage Vojske Srbije u~e-stvovale su sa dva aviona, tipa G-4 i orao ,na internacionalnom vazduhoplovnom mi-tingu odrànom 29. i 30. jula u rumunskomcrnomorskom gradu Konstanca.

Akro-grupa, koju ~ine piloti Vazduho-plovnog opitnog centra (VOC) VS major Mi-odrag Risti} i major Sa{a Gruba~, na pre-sti`nom me|unarodnom avioskupu u Rumunijipredstavqala je na{e vazduhoplovstvo u kon-kurenciji leta~a iz dvadesetak zemaqa. Onisu izveli bogat leta~ki program, sa figura-ma koje do sada na letelicama G-4i orao ni-su izvodili na aeromitinzima.

Pred polazak na susret vazduhoplova-ca u Konstanci, novinari doma}ih medija bi-li su u prilici da na vojnom aerodromu u Ba-tajnici prate pripreme na{ih vazduhoplo-vaca i sagledaju wihovu osposobqenost za

nastup na tom sajmu pilotskih ve{tina. No-vinari su najpre prisustvovali izvr{nojpripremi za let, koju je vodio na~elnik sek-tora za ispitivawa u letu VOC pukovnikRanko @ivak. Tokom izvr{ne pripreme mo-gao je da se stekne uvid u svu sloènost lete-wa uop{te, a naro~ito letewa uz izvo|eweakrobacija u vazduhu.

Ispra}aju}i na{e pilote na let doKonstance, komandant V i PVO pukovnikDragan Katani} istakao je da u~e{}em name|unarodnom aeromitingu vazduhoplovnesnage Srbije ele da pokaù kako i daqe po-seduju kapacitete za kvalitetan nadzor va-zdu{nog prostora, te da VS i daqe ima vr-hunske pilote. Pukovnik Katani} je naveo ida }e predvi|eni remont pet aviona tipaMiG-29 i dobijawe po dva aviona tipa MI-17 i MI-24 od MUP-a doprineti sposobno-sti na{ih pilota da obezbede nebo nad Sr-bijom.

A. A.

DOGA\AJI

MINISTAR STANKOVI] U SMEDEREVSKOJ PALANCI

PRODAJA VI[KANAORU@AWA

Ministar odbrane dr Zoran Stankovi}obi{ao je 18. jula Kasarnu ”General@ivko Pavlovi}” u Smederevskoj Pa-lanci. Ciq posete je, prema ministro-vim re~ima, bilo neposredno sagle-

davawe uslova u kojima se ~uvaju vi{kovi

vojnog naoruàwa i sredstava ratne tehni-ke. U pratwi grupe najodgovornijih stare{i-na Vojske, ministar je zatim obi{ao i skla-di{te vi{kova vojne opreme u Cerovcu ne-daleko od Palanke.

– Ovo je samo jedan od punktova gde se~uvaju vi{kovi naoruàwa i vojne opremei, kao {to se moè videti, to nije mala ko-li~ina. Pregovaramo da, budu}i da ~uvawevi{kova znatno optere}uje vojni buxet, ve}od po~etka septembra po~nemo s prodajomtih vi{kova. Nadam se da }emo to sprovestina prihvatqiv na~in i da }emo od tih sred-stava mo}i da obezbedimo izvesna sredstvakako bi na{a vojska dobila opremu kakvu

imaju savremene armije – izjavio je tom pri-likom ministar Stankovi}.Odgovaraju}i na pitawe novinara, mi-

nistar je istakao da samo u palana~koj ka-sarni ima oko 80.000 komada lakog oru ja.Ako imamo u vidu da i druge kasarne pose-duju mnogo sredstava pe{adijskog naoruà-wa, izvesno je da nam tolika sredstva nisupotrebna i zato se wihov broj mora svestina prihvatqiviju meru. On je dodao i da jezadovoqan stepenom bezbednosti u kasar-ni, a imaju}i u vidu trenutne mogu}nosti,planira se i dodatno obezbe|ewe takvihobjekata, angaòvawem biv{ih pripadnikaVojske ili sigurnosnih agencija.

êkawem i odlagawem prodaje, nagla-sio je Stankovi}, ta sredstva sa svakim da-

Pripreme za aeromitingu Rumuniji

ORAO

NAD CRNIMMOREM

7/17/2019 021 Odbrana


SPECIJALNI PRILOG 11

DR@AVNA ZNAMEWA SRBIJE: HIMNA, ZASTAVA I GRB

DALEKODA SE ÛJEI VIDI

Zastava, grb i himna. Znaci upoznavawa,

raspoznavawa i predstavqawa. Ono {to se sa dolaskom uzvani~nu posetu u svakoj dràvi najpre ~uje i vidi. Nisu tosamo podaci iz ”li~ne karte” jedne zemqe ve} svekolikisimboli wene istorije, tradicije, ure|ewa...

Srbija je dugo ~ekala i prièqkivalapovratak svojih znamewa, vekovima utemeqenih naovim prostorima, ~esto potiskivanih na marginezarad razli~itih interesa i uticaja. Nemamovremena da (se) alimo, jer zahuktala Evropagrabi krupnim koracima u budu}nost, a moramoje slediti i sustizati.

Samostalna, nezavisna, priznata i

poznata Srbija najzad }e se di~iti svojimjednostavnim i dostojanstvenim imenom, asve {to ide uz wega delo je Boìjepravde.

Srbija ima svoje dràvnesimbole za po{tovawe i vi|ewe, zaglavu gore i pogled u o~i. Svakom iuvek!

B. KOPUNOVI]

7/17/2019 021 Odbrana


36 1. avgust 2006.

D R @ A V N A Z N A M E W A S R B I J

HIMNA

U DUHU

N RO

19. veka dala su himni nova obele ja – da izrazi patriotskaili revolucionarna ose}awa naroda. Od prvih je najpoznatija”Marseqeza”, a od drugih ”Internacionala”.

PESMA NA ZADATKU

Dana{wa himna je namensko delo. Mnogi autori isti~u daje to ”pesma na zadatku”. Wena je uloga da re~ju i melodijom iz-razi ”besmrtne tonove” mnogih generacija, da u ”jedinstven ri-tam i zvuk pretopi duh i delova i celine”. Na{a leksikograf-ska izdawa duguju da pobliè ozna~e su{tinu tog kwièvno-mu-

zi~kog fenomena. Verovatno nezadovoqan onim {to se o himnikazuje u doma}oj literaturi, dr Dragutin Gostu{ki ponudio jesvoju definiciju (1984), koja glasi: ”Himna je muzi~ko-poetskanaprava koja sluì za podsticawe naroda na odanost vladaru ina prino{ewe `rtve u sopstvenoj krvi. Upotrebqava se za ve-`bu u sve~anim prilikama, da bi dobila {to ve}u efikasnost utrenucima najteìh kriza. Tako se himna, pre svega, pokazuje kaodemago{ki instrument dràvne vlasti.” U Muzi~koj enciklope-diji JLZ (1974), himna se odre|uje kao ”reprezentativna pesma,koja se, vokalno ili instrumentalno, izvodi u sve~anim i slu-`benim zgodama, a simbolizuje narod, dràvu ili pokret.” Da-bome, nejasno nije, ali je i tu nedovoqno precizno.

Problem himne nije samo kwièvni i muzi~ki. To je i izu-zetno zna~ajno politi~ko pitawe. Re~ je o ”oblikovawu rodoqu-

bivih ose}awa” naroda ili zajednice naroda. Naravno, stiho-vi treba da budu jednostavni i lako shvatqivi, a istovremeno

U simboli~kom repertoaru politi~ke memorije,gde spadaju zastave, grbovi, insignije i drugaznamewa, himna ima izuzetno mesto. Po svom

poimawu, prijatna je za slu{awe, a nezahvalnaza tuma~ewe. "Mnogo je u woj tajanstvenog,

nedoku~ivog i protivre~nog", kaè na{ poznatimuzikolog Milivoje Pavlovi}. Melodija himnedodiruje ne samo oblasti ~ovekove delatnosti

koje su u wegovoj svesti, ve} i one u tami,"ispod praga svesti". Nije sporno, himna se

"urezuje" dubqe od grba i zastave, jer na~ovekova ~ula deluje vi{estruko – tekstom,

melodijom, vizuelno. Ona se nosi u srcu i ima"magijsku mo}".

R

e~ je gr~kog porekla (”himnos”) i ozna~ava hvalospev, pe-smu. To je najstarija pesni~ka vrsta koja se susre}e frag-mentarno ve} u Egip}ana, Vavilonaca, Asiraca i Indija-ca. U pro{losti, naj~e{}e je to bila pohvalna pesma u~ast nekog boànstva, junaka ili doga|aja. Stari Grci suuz himne ustajali i wima ispra}ali dan. Magija ritma

”proìma Olimp i Tartar, gorwe i dowe svetove, svetlost imrak...”. I latinska himnika razvijala se pod uticajem Grka(Horacije, Lukrecije, Ovidije i dr.). U Rimskoj imperiji pevase u slavu careva, a u sredwem veku to su crkvene pesme. Da-

bome, himne su posebno negovane i u hri{}anskoj liturgiji, gdeim je Pravoslavna crkva davala naro~iti zna~aj. Najpoznatijaje ona u slavu ”Bogorodice” – ”Akatist”, ~iji autor nije pou-zdano utvr|en. Zapadna crkva je himne uvela ne{to kasnije.Smatra se da je himna ”polet” dobila u doba protestantizma.Martin Luter (1483–1546), religiozni reformator i rodo-na~elnik nema~kog protestantizma, napisao je 125 himni. No,s razvojem gra|anske klase, himna se sa crkvenog prenosi nasvetovni prostor. Ronsar je himnama slavio Nebo, Pravdu,Zvezde, Zlato, pa ~ak i Demone i Smrt. Halderon je u himni è-nu podigao na nivo boànstva. Vaspitan na najboqim tradici-jama stare indijske kulture, Rabindra Tagor napisao je neko-liko himni u kojima dominira ”duboka prosve}ena humanost”(”Himna ~oveku”). Od na{ih pesnika, jednu od najpoznatijih him-

ni napisao je Wego{ (”Crnogorac k svemogu}em Bogu”). Nacio-nalna i socijalna previrawa na evropskom tlu tokom 18. i

7/17/2019 021 Odbrana


37

: H I M N A , Z A S T A V A I G R B

san o slobodi porobqenih sloven-skih naroda. Bilo je u wemu i roman-ti~ne idealizacije op{teslovenskogjedinstva. Qubav za slovenske naro-de i za opp{te~ove~anske, univerzal-ne ideale, stavqena je ispred svegadrugog, pa i ispred mr`we prema ti-ranima.

Centar sveslovenskog preporod-nog pokreta bio je Prag, najve}i slo-venski kulturni centar u Austrougar-skoj. Sveslovensku ideju su razviliSlovaci Jan Kolar i Pavle J. [afa-rik. To nije bilo slu~ajno. Slovaci sutada spadali me|u najugroènije slo-venske narode. U prvim decenijama19. veka slova~ki kulturni radnici

ukqu~ili su se u ~e{ki, a potom u sve-slovenski preporodni pokret, kakobi zajedni~ki izvojevali nacionalnui kulturnu slobodu. U Pragu je, na ~e-{kom jeziku, slova~ki pesnik SamuelToma{ik, uzviknuo: ”Jo{te ìvi re~na{ih dedova.”

Samuel – Samo Toma{ik (ro|en1813) plodan je slova~ki pisac, a nesamo sve{tenik, kako se naj~e{}e po-miwe. Pesmu ”Slovenska re~” (1834)Toma{ik je napisao u Pragu, a prvomasovno javno pevawe zabeleèno jeu Bratislavi (1836), na tvr|avi De-

vin. Wegovi stihovi ubrzano su dobi-jali atribute sveslovenske himne.Samo su je Slovaci doìvqavali dvo-struko – kao slova~ku i slovensku

istovremeno. Pesma je kona~no uobli~ena rukom wenog autorau Ci`nom (1885). Sveslovenska ”budnica” nosila je naslov ”Hej,Slovane!” Pesma je posve}ena Slovenima, a ne Slovacima, ka-ko to neki pogre{no tuma~e. To se, osim u prvom, vidi i u tre}emstihu.

Toma{ikova pesma {irila se na jug neverovatnom brzi-nom. U to vreme Srbi, Hrvati i Slovenci zagovaraju kulturno iduhovno jedinstvo, kako bi sna`nije zakora~ili u evropsku kul-turu. Sredi{na li~nost Ilirskog pokreta je Qudevit Gaj, osni-va~ i urednik ”Danice”. Wemu nije promaklo da objavi Toma{i-

kovu pesmu ”Hej, Sloveni” (1837), koja postaje neizbrisiv deopam}ewa na ovim prostorima.

Prvi srpski prevod te pesme poti~e iz 1839, a objavio gaje Pavle Stamatovi} u almanahu ”Serbska p~ela”. Definitivna(Toma{ikova) verzija pesme ”Hej, Sloveni” ukorenila se na na-{em duhovnom prostoru 1887. u verziji srodnoj onoj na kojoj sudo dana{wih dana ”ustajali milioni rodoqubivih Jugoslove-na”. I u Srbiji je, sve do 1945, bila u upotrebi cela Toma{i-kova pesma – ukqu~uju}i i drugu strofu, koju dana{wi ~itaocimahom ne znaju. Pesma je bila i himna Sokolskog pokreta – or-ganizacije za telesno vaspitawe, koja je nastala u ê{koj, aimala brojne poklonike u predratnoj Jugoslaviji. Sokolstvo jebilo utemeqeno na sveslovenskim idealima.

Ratna istorija pesme ”Hej, Sloveni” deli sudbinu delatno-

sti duha u vremenu koje nije nakloweno kulturi. Odavno je po-znato, muze ne vole Marsa. U doba topova muze }ute. Najstariji

zanosni. Nekad kao ”{apat” (u himni – molitvi), nekad kao”krik” (u himni – mar{u). Od melodije himne o~ekuje se da budepuna simbola, prijem~iva za srce i um, za ma{tu i sluh. Da bipostala sveop{ta pesma, melodija himne ”mora da se u uho isvest urezuje zajedno s re~ima; bezbolno i trajno, poput borana licu i brazda na ~elu”, pi{e Pavlovi}.

”HEJ, SLOVENI”

Smatra se da je najve}i broj dana{wih dràvnih i nacio-nalnih himni nastao slu~ajno. Na patriotske stihove kompono-

vana je muzika koja im odgovara. U pro{losti naroda koji su ~i-nili Jugoslaviju mnogo ~esto se ginulo ”s pesmom na usnama”. Tepesme, naj~e{}e, uspevale su da izraze prolazne i trajne inte-rese qudi na balkanskoj vetrometini.

Pesmu ”Hej, Sloveni” iznedrile su, i omogu}ile da pustiduboke korene, specifi~ne dru{tveno-istorijske okolnosti.Ona se moè razumeti samo osvetqavawem politi~ke karteEvrope u prvim decenijama 18. veka i sagledavawem poloàjaslovenskih naroda u tom vremenu. Osim Rusa, najve}i deo Slo-vena nije tada bio slobodan. Na{ao se razjediwen izme|u dve-ju velikih carevina – Austrougarske i Otomanske. Ohrabreniidejama Francuske revolucije (1789), koja je prva proklamova-la prava ~oveka i naroda na slobodu, Sloveni su istakli te-`wu za duhovnim i kulturnim jedinstvom svih naroda sa zajed-

ni~ke plemenske grane. Dakako, re~ je o za~ecima sveslovenstva(panslavizma). Kao ideja, sveslovenstvo je niklo ”odozdo”, kao

7/17/2019 021 Odbrana


38 1. avgust 2006.

zapis o ”radijaciji” starog slovenskog speva u novim istorij-skim okolnostima, poti~e iz oktobra 1941. godine. Naime, u ju-nu 1983, u okviru televizijske emisije povodom jubileja Gimna-zije u Kragujevcu, jedan od retkih koji su preìveli streqawe u[umaricama, rekao je: ”Dogovor je bio da kad iza|emo predmitraqeze, zapevamo Hej, Sloveni ... Ovaj zavet je ispuwen.” Nakragujeva~kom strati{tu se, dakle, osetilo da pesma ”Hej, Slo-veni” nije zavr{ila svoju istorijsku misiju.

Ratna istorija pesme ”Hej, Sloveni” neodvojiva je od imenai dela Oskara Danona. On je zasluàn za prvo inostrano izvo-|ewe himne ”Hej, Sloveni”, kao jugoslovenske himne. Naime, uavgustu 1944. Danon je bio ”komandant jugoslovenske pliva~ke ivaterpolo reprezentacije” na takmi~ewu savezni~kih armija uRimu. Mimo o~ekivawa, na{i takmi~ari su zauzeli nekolikodrugih i jedno prvo mesto. Ameri~ki vojni orkestar nije imaopojma ni o novoj Jugoslaviji, ni o wenoj himni. Na{av{i se u ~u-du, Danon je na brzinu ”napisao note po se}awu”, pa se 20. av-gusta 1944. sviralo i pevalo o sveslovenskom snu o slobodi.

”Bilo je kao u snu, kao da se rat ve} zavr{io” – pri~ao je Os-kar Danon.

Pesma ”Hej, Sloveni”, u funkciji jugoslovenske himne, izve-dena je 1944. jo{ na dvema sportskim manifestacijama. U [vaj-carskoj je odràna ”ratna olimpijada”, na kojoj su se takmi~ilizarobqenici iz nema~kih i drugih logora. U grupi od desetakzarobqenika poreklom iz Jugoslavije nalazio se i Artur Taka~,nedavno preminuli sportski radnik. Po~etkom jeseni te godine(23. septembra) u Bariju je odigrana fudbalska utakmica izme|uvojni~kih reprezentacija Velike Britanije i Jugoslavije, gde jena{u reprezentaciju predstavqao splitski ”Hajduk”. Himna ”Hej,Sloveni” otpevana je na po~etku.

Posle oslobo|ewa zemqe, naj~e{}e se pevala ta himna.Prepli}u}i se sa sudbonosnim doga|ajima iz istorije nove Ju-

goslavije, pesma ”Hej, Sloveni”, hvaqena i osporavana, do{laje lako, spontano i neslu`beno na pijedestal dràvne himne.Ostala je na tom mestu sve do ”posledweg ostatka” biv{e zajed-ni~ke dràve – Srbija i Crna Gora.

Zbog brojnih primedaba koje su stavqane toj himni i inci-denata koje su je pratile, posle usvajawa Ustava FNRJ (31. ja-nuara 1946), Prezidijum Narodne skup{tine raspisao je kon-kurs za tekst dràvne himne, koji }e se potom ”odenuti u muzi~koruho”. Konkurs je bio op{ti i javni, a sadràvao je ~etiriosnovna zahteva: da naglasi ”nesalomqivo bratstvo i jedinstvojugoslovenskih naroda”; narodnu republiku kao dràvnu formu;stvarala~ku veru u ”rascvet na{e dràve”; Jugoslovensku armi-ju kao ”oslobodioca, stvaraoca i ~uvara” nove dràve. Na ras-pisani konkurs stiglo je 446 tekstova. @iri je ocenio da su sve

pesme, ”skoro bez izuzetka, ispod potrebne visine koja se zadràvnu himnu traì... da ne odgovaraju ni svim uslovima kojekonkurs zahteva”.

U drugom krugu posleratnog konkursa za himnu angaòvanoje 28 uglednih jugoslovenskih pesnika, od kojih je stiglo oko 600pesni~kih radova, {to zna~i da je svaki od wih podneo po dva-desetak priloga u proseku. Naàlost, ni tu nije bilo èqenogprelaska kvantiteta u kvalitet. Ponajvi{e je odgovarao tekstêdomira Minderovi}a, ~iji prvi stih po~iwe: ”Smelo smo po-{li, iz mraka i strave ...”. Iako se posle dugotrajnog ”nateza-wa” i ogromne polemike oko Minderovi}eve pesme od we odu-stalo, nije se odustalo od namere da Jugoslavija dobije novuhimnu. Na svim me|unarodnim susretima politi~kim, sportskimi drugim, pesma ”Hej, Sloveni” i daqe je ”vr{ila du`nost” him-

ne. Doga|aji izazvani Rezolucijom Informbiroa (1948), ”{te-tili” su i pesmi ”Hej, Sloveni”.


Posle izvesnog zati{ja, Vladimir Dedijer je 1953. ”oì-veo” pomalo zaboravqeni problem jugoslovenske himne. Na iz-nena|ewe mnogih, predloìo je da se za himnu uzme ”Internaci-onala” u wenoj ”tekstovno-muzi~koj celosti”. Prema o~ekivawu,predlog je nai{ao na brojne primedbe, posebno kada je u pita-wu tekst. Dedijera su ~ekala uzbu|ewa druge vrste zbog ”odbra-

ne” \ilasa, pa nije mnogo insistirao na svom predlogu za pesmuhimne.Potraga za himnom u narednim godinama vezana je za ini-

cijativu Milke Mini}. Preslu{avaju}i tada{we masovne pe-sme, nai{la je na kompoziciju ”Novoj Jugoslaviji” Nikole Her-cigowe, koju je on komponovao 1948. na tekst Marina i JureFrani~evi}a. Hercigowi je iz Glavnog odbora SSRNJ bilopredloèno da sa~ini nekoliko varijanata svoje kompozicije,{to je on i u~inio. Wegove note upu}ene su ve}em broju pesnika,sa zahtevom da napi{u re~i. Najprihvatqiviji je bio tekst Mi-re Ale~kovi}, koja je potom nekoliko meseci radila s Hercigo-wom na usagla{avawu stihova sa muzikom. Tako je u februaru1959. ro|ena pesma koju danas ve}ina gra|ana zna po prvomstihu refrena: ”Jugoslavijo, borba te rodila...”. Wen zvani~ni

naziv (kasnije dat) je ”Sve~ana pesma”. U~inilo se tada da jehimna nove Jugoslavije kona~no stvorena. Na vanrednom kon-

7/17/2019 021 Odbrana


39


gresu Saveza kompozitora Jugoslavije (1963), posle predlogaBranka Karaka{a, odlu~eno je da se Glavnom odboru SSRNJ”Sve~ana pesma” ponudi kao dràvna himna. Zvani~ni odgovorna taj predlog nikad nije stigao. Istina, dogovoreno je da se takompozicija ”pusti u narod”, a odluka o wenoj sudbini donesekasnije. Vreme }e pokazati, ta pesma je stekla zavidnu popular-nost, pa su joj mnogi davali himni~nu funkciju.

Najneprijatnije doba u istoriji nesu|ene jugoslovenskehimne trajalo je petnaest godina, a wegovi ”repovi” ostali sudo kraja postojawa zajedni~ke dràve.

Ideja o novoj himni umirala je ”tihom i prirodnom smr}u”,kako je pisao Milo{ Vasi} u NIN-u. Bili su to poku{aji da sedo|e do ”najskupqe himne na svetu”, zabeleìo je jedan novinar.Ostalo je samo se}awe na jedno vreme, koje nas su{tini pro-blema nije pribliìlo ni za korak. ”Prava himna, kaù, trebada miri{e na barut i na krv. Ali, ta tematika ipak mora da seprevede na vi{e – asocijativne, psiholo{ke i emotivne – sfe-re duha”, pi{e profesor Pavlovi}.

”Hej, Sloveni”, kao sve~ana pesma, s razli~itim emocijamaonih koji su je slu{ali godinama, hvaqena i osporavana, nedav-no je oti{la u istoriju.

BO@IJA PRAVDA

Tokom vi{evekovnih borbi za slobodu i nezavisnost srp-skog naroda, po~etkom 19. veka, Srbijom je po~eo da odzvawazvuk novog, herojskog vremena. Glas ustani~ke Srbije najavio jeDositej Obradovi} (1739–1811), jedan od najobrazovanijih qu-di svoga vremena. Dositejeva himna ”Pesni na insurenciju Ser-bijanov”, najavila je preokret u politi~koj i duhovnoj istorijisrpskog naroda. Iz tog vremena poti~e najstarija prava, pevanahimna u Srba – ”Svetosavska himna”, ispevana u slavu najmla-

|eg Nemawinog sina Rastka, koji od 1192. nosi mona{ko imeSava. Kult sv. Save naglo se ra{irio u godinama posle 1594,kad su Turci spalili Savine mo{ti na Vra~aru, u Beogradu. Naj-stariji zapis ”Svetosavske himne” nije sa~uvan, pa nije poznatni tvorac ni vreme nastanka te himne.

Melodiju ”Svetosavske himne” ”stavio je u note” Korneli-je Stankovi}, srpski kompozitor, posle svetosavske proslaveodràne u Be~u 1858. godine. On je ”doterao i uobli~io pesmu”koja je u Srba bila omiqena i van domovine. Sve~anosti na danSvetog Save po~iwale su masovnim pevawem ”Svetosavske him-ne” u slavu ”{kolskog patrona”. Wegov kult je utemeqen u svimsrpskim {kolama. Kao ”{kolski za{titnik”, proslavqan je uSrbiji sve do 1945. godine.

U politi~kim i kwièvnim strujawima u Srbiji sredinom

19. veka, nastalo je nekoliko pesama himni~kog obele ja. Naj-priznatija me|u wima je ”Grani~arska pesma” Vase @ivkovi}a,~esto pomiwana po svom prvom stihu ”Rado ide Srbin u vojni-ke”. U burnoj 1848. i kasnijim godinama ta pesma bila je nekavrsta srpske ratne himne. Talas novog srpskog revolucionarno-oslobodila~kog nacionalizma iznedrio je i popularnu pesmu”Ustaj, ustaj Srbine”, koja je prvi put pevana 1847. godine. Po-znati srpski nau~nik, istori~ar i politi~ar Stojan Novakovi}nazvao je tu pesmu ”srpskom Marseqezom”. U klimi koja se ra-|ala, nastalo je obiqe himni~nih pesama, od kojih su neke peva-ne do sredine 19. veka. Najdugove~nija od wih je pesma ”Srbi-ji”, Luke Sari}a, objavqena 1860. godine (”Oj Srbijo, mila ma-ti!”). Za tu pesmu je znalo celo Srpstvo, ali wen autor se nijena{ao u istoriji srpske kwièvnosti. Za vreme oslobodila~-

kih ratova srpskog naroda od 1912. do 1918. godine, pesma ”Sr-biji” bila je veoma aktuelna.

Na talasima nacionalne opijenosti pisali su SvetozarMarkovi}, \ura Jak{i}, Zmaj Jova i mnogi drugi. Markovi} jebio protiv ”uàrenog rodoqubqa”, a za \uru Jak{i}a kaù da”ne ume da pi{e himne”. Zmaj Jova je ostavio poznatu ”Jututunskunarodnu himnu”.

Istorija se – i u vezi sa himnom – ponavqa. Srbima, kojisu tako dugo udeli za himnom, bilo je su|eno da do we do|u slu-~ajno. Bez konkursa, bez irija, bez nagrade... Tokom leta 1872.godine mladi knez Milan Obrenovi}, posle sticawa punolet-stva, odlu~io je da se oslobodi namesni{tva i ”zagospodari”Srbijom. Za tu priliku je od Jovana \or|evi}a, uglednog dram-skog pisca, poru~io komad sa istorijsko-rodoqubivom sadrì-nom i ”dinasti~kim duhom”. Sladoqubivi \or|evi} je ubrzo pri-premio dramu ”Markova sabqa”. Po svom sadràju, \or|evi}e-va drama daje presek srpske istorije u prethodna ~etiri veka, aza glavne junake ima Marka Kraqevi}a, Vilu i Pevca (guslarapeva~a). I tako, Marko sawa, Pevac podse}a na pobede i pora-ze iz pro{losti, a Vila najavquje slavnu budu}nost pod knezom

(kasnije kraqem) Milanom Obrenovi}em. Na sceni, Srbi seokupqaju oko slike mladog vladara, ”uzdanice roda” i klik}uprocvatu Srbije. U Srbiji caruju vera i zakon, nauka je na viso-kom nivou, rad ~isti telo i du{u, mla|i starije slu{aju, a ”sta-riji svog mla|eg paze”. Oko tog mla|eg, koji sti~e punoletstvovrti se sav prosperitet srpskog naroda. Ume{ni Jovan \or|e-vi} u zavr{nu scenu ”ubacuje” i himnu mladom vladaru, a wu”najavquje” Vila ovim re~ima: ”Bliì se, bliì, to sre}no vre-me! Ba~eno seme brzo sazreva. Evo ~uj!”

Iza pozornice se ~uje vesela muzika koja prelazi u himnudinastu, sastavqena od dve strofe, koje glase:

Boè pravde, ti {to spaseOd propasti dosad nas!

ûj i od sad na{e glase,I od sad nam budi spas!Mo}nom rukom vodi, braniBudu}nosti srpske brod;Boè spasi, boè hraniSrpskog kneza, srpski rod!

Jedna voqa da zadahneSlo`na srca, boè daj!Pa da srpstvu zora svane,Dugoj bedi do|e kraj!Da nam sinu lep{i dani,Da slobode sazre plod;Boè spasi, boè hrani

Srpskog kneza, srpski rod!

Ta premijera \or|evi}evog komada ”s pevawem i pucawem”izvedena je u Narodnom pozori{tu u Beogradu, 10. avgusta1872. godine, na proslavi punoletstva i stupawa na presto kne-za Milana Obrenovi}a. Muziku za ”Markovu sabqu” i melodijuhimne ”Boè pravde” komponovao je Slovenac Davorin Jenko,koji je godinu pre toga do{ao u Beograd. ”Markova sabqa” je nadoma}oj sceni izvo|ena oko trideset puta, a bilo je gostovawai izvan Kneèvine, naro~ito u Vojvodini. Kasnije, \or|evi} jepovremeno optuìvan za plagijat, ali sve se na tome zavr{ilo.Naime, neki kriti~ari (\or|e Maleti}, pesnik i dramski pi-sac), prigovarali su da ”Markova sabqa” ima sli~nosti sa Ste-rijinim delom ”San Kraqevi}a Marka”. Tako se sve~ano into-

nirana pesma ”Boè pravde” vinula u sazve`|e dràvnih sim-bola.

7/17/2019 021 Odbrana


40 1. avgust 2006.


Godine 1882. Srbija postaje kraqevina, a Milan, razumese, kraq. Jovan \or|evi}, ”~ovek za svaku priliku”, ubrzo je”Markovu sabqu” prilagodio potrebama nove kraqevine i mla-dog kraqa. Prera|ena pesma ”Boè pravde”, postala je prvasrpska zvani~na himna. Umesto ”srpskog kneza”, stajalo je –”srpskog kraqa”. Melodija je ostala po zamisli Davorina Jen-ka, pa je taj Slovenac postao autor i druge nacionalne himneJu`nih Slovena. Himna se svidela skoro svima.

No, tu problem nije bio re{en. Vremena na Balkanu bilasu opasna. Op{ta prevlast Austrougarske kosila se sa intere-sima Srbije. Posle ènidbe kraqa Aleksandra dvorskom da-mom Dragom Ma{in i afere oko wene la`ne trudno}e, kraqevipoliti~ki protivnici otpo~eli su pripremu zavere protiv we-ga. Kada im je namera uspela u no}i izme|u 28. i 29. maja 1903,ugasila se dinastija Obrenovi}a.

Sa dolaskom Petra Prvog (1903) otpo~eo je proces poste-penog zavo|ewa parlamentarizma u Srbiji. Obnovqene su mno-ge gra|anske slobode i dat novi polet politi~kim strankama. U

okviru prelaska sa starog na novo, ”nepodobna” je bila i dota-da{wa himna ”Boè pravde”, pa je narednih {est godina (do1909), Kraqevina bila bez himne. Za to vreme se u Srbiji ”tra-galo” za himnom po meri nove dinastije. U me|uvremenu, prihva-}ena je, a potom odba~ena, pesma Alekse [anti}a (1906). Zarazliku od [anti}a, oko ~ije pesme su se lomila kopqa, a onslavno propao, Laza Kosti} je bio ne{to boqe sre}e. Zbog na-klonosti kraqa Petra Prvog, kod koga je ~esto ve~eravao i vo-dio duge ugodne razgovore, nije mnogo napadan za pesmu koja jeodba~ena od ocewiva~ke komisije Ministarstva prosvete i cr-kvenih poslova.

\or|evi}ev himni~ni spev, posle devet godina od wegovesmrti, definitivno je potvr|en o Petrovdanu 1909. godine, po-vodom 65. ro|endana ”kraqa oslobodioca”. Na pijedestal zva-

ni~ne srpske himne vra}a se zajedni~ko delo Jovana \or|evi}ai Davorina Jenka. Dodu{e, pesma ”Boè pravde” doìvela jejo{ jednu malu ”prepravku”, pa su zavr{ni stihovi glasili:

Kraqa Petra, boè, hrani,Moli ti se srpski rod.

Ta himna pratila je srpske vojnike u balkanskim ratovimai Prvom svetskom ratu. S wom se ginulo na srpskim i savezni~-kim voji{tima. Pevala se i u molitvama za srpski narod po en-gleskim crkvama. Za proslavu Vidovdana 1916. u Engleskoj jerastureno 300.000 primeraka srpske himne. Engleze je to pod-se}alo na duh wihove himne, koja je tako|e neka vrsta molitveBogu.

Stvarawem nove, zajedni~ke dràve Srba, Hrvata i Slo-venaca (1918), na predlog Stanislava Bini~kog, od delova srp-ske, hrvatske i slovena~ke himne sa~iwen je potpuri. Po~etni izavr{ni stav uzeti su iz himne ”Boè pravde”, a sredi{wi deo~inili su stihovi iz ”Lijepe na{e” i slovenske himne ”Naprej,zastava Slave”. Iako je formula ”troimena dràva – troimenahimna” u po~etku imala podr{ku, status himne, za razliku od gr-ba i zastave, nije detaqnije ure|en pravno-politi~kim aktimanove dràve. No, to re{ewe je pokazalo neobi~nu vitalnost, pase odràlo sve dok je trajala i Kraqevina. Mewali su se jedi-no pojedini stihovi. Preure|ena je tako {to se pridev ”srpski”svuda zamewuje pridevom ”na{”, pa u pomenutoj \or|evi}evojhimni vi{e nije bilo srpsko – ni kraq, ni brod, ni kraqevina,ni rod. A onda, nakon promene imena dr ave u ”Kraqevina Ju-

goslavija” (1929), ponovo je pokrenuto pitawe primerenije him-ne, ali se do boqeg re{ewa nije do{lo. Zanimqive su bile ta-

da re~i pesnika Jovana Du~i}a, ~ija se kwièvna i diplomatskaslava bliìla vrhuncu. On je o{tro protestovao zbog tog re{e-wa:”Trostruka himna je bila odista najgori izbor jer je nejed-naka i po melodijskoj frazi, i po stihu, i po duhu samog teksta.”Po wegovom mi{qewu, samo je himna Srbije prava himna (”hva-la i molitva”), a da su hrvatska i slovena~ka himna ”samo na-rodne pesme”. Uporno se zalagao za novu himnu.

U oslobodila~kim ratovima Srbije nastale su dve veoma

popularne himni~ne melodije ”Mar{ na Drinu” i ”Tamo dale-ko”. Prva se i do danas spomiwe kada se govori o himni Srbi-je. Wu je komponovao Stanislav Bini~ki posle zna~ajnih pobe-da Srpske vojske na Ceru (1914). Zajedno sa orkestrom Kraqe-ve garde, ~iji je bio dirigent, proneo je slobodarski duh srp-skog naroda ne samo na boji{tima, ve} i kroz prijateqske ze-mqe koje su primale i vidale srpske rawenike. Ta ”poletna me-lodija” dugo nije imala re~i, pa je po~ela da pada u zaborav.Za wen drugi ìvot zasluàn je rediteq @ika Mitrovi}, koji je1964. snimio film ”Mar{ na Drinu”. Vi{e novih pesnika pi-salo je re~i za ”Mar{ na Drinu”. S tim u vezi, Dobrica ]osi}je jednom prilikom rekao: ”To je mar{ kojim je jedna generaci-ja... jedna narodna vojska, oslobodila~ka, ali sva iskrvavqe-na, mar{irala u istoriju sveta, u svoj, do tada, vrhunski naci-

onalni podvig. Taj vojni~ki mar{ je ~asna, skupa, pobedni~kapesma.”

7/17/2019 021 Odbrana


41


Geneza pesme ”Tamo daleko” jo{ nije do kraja istraèna.Dabome, ona je nastala za vreme Prvog svetskog rata, tokompovla~ewa srpske vojske i wenog boravka na Krfu. Spomiwe jeStevan Jakovqevi} u drugom delu ”Srpska trilogija”. Poznatoje da pesma ima nekoliko verzija, pa samim tim i autora. Zajed-ni~ko im je da postoje ista ideja i isti motiv. Izme|u dva ratapesma je bila veoma popularna u svim srpskim krajevima, a we-na prijem~ivost zadràla se do dana{wih dana.

Na po~etku osme decenije pro{log veka, uporedo sa sli~-nim inicijativama u drugim sredinama, i u Srbiji su vo|enirazgovori o republi~koj himni. Smatralo se da nije potrebnoraspisivati poseban konkurs, ve} se opredeliti za jednu od po-pularnih patriotskih pesama. Naj~e{}e se spomiwala melodijaBini~kog ”Mar{ na Drinu”, a u ”rezervi” je stajala pesma ”Oj,Srbijo, mila mati”. U tada{woj dru{tvenoj klimi prigovaralose da te i sli~ne pesme ”uve}avaju” talas srpskog nacionali-zma. Bilo kako bilo, razgovori o republi~koj himni u Srbijizavr{eni su bez konkretnih rezultata. U Ustavu Srbije govori-lo se o zastavi, grbu i drugim znamewima, a o himni pi{e ”dase utvr|uje zakonom” (~l. 7).

Najzad, posle svega {to se zbilo na jugoslovenskim pro-storima u ”krvavom ratnom raspadu”, Srbija je vratila svoju

dràvnost sa svim bitnim atributima. Uz zastavu i grb, dobi-la je i himnu – identitetski znak nacije i weno prepoznava-

we, vapaj u nevoqi, pokli~ u boju, saborno okupqawe, radostpraznika, zavet. Poput mnogih drugih, veliki deo srpskog na-roda, kao vernici, doìvqavaju svoju himnu kao molitvenu.

Srpska zavetna himna ”Boè pravde”, ve} u samom naslovu, aonda na ~elu prvog stiha, uz Bo je ime, isti~e poseban atri-but – Pravdu. U narednim strofama ispoveda mo} Bo je ruke”kao promisliteqa qudi, sudbina i budu}nosti”, da bi usle-dila molitva da bude ”predvoditeq, brani~ i kapetan srpskogbroda” u budu}im burama svetske istorije. Isti~e se zavetnasnaga sloge, izuzetno va`na za Srpstvo, optimizam da ”zaslu-èni gnev zameni blagoslovom”, da Bog ”blagoslovi Srbinuselo, poqe, wivu, grad i dom (porodicu)”. [esta strofa sve-do~i o srpskoj (wego{evskoj) samosvesti da je ”ìvot borbaneprestana i da srpski hod kroz istoriju vodi ka pobedi uzpomo} Boga Pravde”. Zavr{na strofa srpske himne zaokru-ùje molitvenu atmosferu u kojoj se molitvom traì da ”BogPravde bude prva i posledwa odbrana srpskog roda”. Srpskahimna nije slavqewe Kraqa, ve} molitva Bogu. Ona ima svojsmisao i bez Kraqa. Po{to se u praksi javqaju i verzije ukojima se Kraq vi{e i ne pomiwe, evo kompletnog teksta him-ne ”Boè pravde”:

Boè pravde, ti {to spaseOd propasti dosad nas,ûj i od sad na{e glaseI od sad nam budi spas!

Mo}nom rukom vodi, braniBudu}nosti srpski brod,Boè spasi, Boè hraniSrpskog Kraqa, srpski rod!

Sloì srpsku bra}u draguNa svak di~an, slavan rad:Sloga bi}e poraz vragu,A najja~i srpstvu grad!

Nek na srpstva blista graniBratske sloge zlatan plod,Boè, spasi, Boè hraniSrpskog Kraqa, srpski rod!

Nek na srpsko vedro ~eloTvog ne padne gweva grom,Blagoslovi Srbu selo,Poqe, wivu, grad i dom!

Kad nastupe borbe dani,

K pobedi mu vodi hod,Boè spasi, Boè, hraniSrpskog Kraqa, srpski rod!

Iz mra~noga sinu groba,Srpske krune novi sjaj,Nastalo je novo doba,Novu sre}u, Boè, daj!

Kraqevinu srpsku brani,Petvekovne borbe plod,Srpskog Kraqa, Boè, hrani,Moli ti se srpski rod!

Himna za pozdrav i ponos, da se wome di~imo i u wenom

tekstu vazda (pro)na|emo. Krsman MILO[EVI]

7/17/2019 021 Odbrana


42 1. avgust 2006.


ra, koji su 1323. godine pod zastavamaopusto{ili Konavle, Trebiwe i Dra~e-vicu. Za kraqa Stefana Uro{a De~an-skog zna se da je 1326. godine uputio po-slanstvo mamelu~kom sultanu u Aleksan-driju, od koga je dobio na dar ùtu za-stavu. Kod mameluka je uta boja smatra-

na prerogativom vladara, i misli se daje mo`da vojska de~anskog kraqa pod tomzastavom izvojevala svoju istorijsku po-bedu kod Velbu`da nad Bugarima, ~etirigodine kasnije. Po predawu, ta se zasta-va ~uvala u Kotoru i iznosila samo oprazniku gradskog patrona svetog Trifu-na.

Na osnovu odredbe o pravu stego-no{e na ”priselicu“, odnosno na stan iboravak, u Du{anovom zakoniku (~lan155), moèmo pouzdano tvrditi da jesrpska vojska tog vremena koristila ste-gove, odnosno zastave, ali kako su one

izgledale, i daqe moèmo samo pretpo-stavqati. Takve pretpostavke se uglav-nom zasnivaju na dve zastave sa~uvane uHilandaru, od kojih se jedna tradicio-nalno naziva Du{anovom. Ta je zastavatrougaonog oblika, i {ivena je od delo-va naranxaste, ute i zelene tkanine; nawoj je prepoznatqiv motiv krsta sa triantene, od kojih su gorwa i dowa kra}e,a sredwa duà.

Na{i sredwovekovni numizmati~kiizvori ne mogu se pouzdano koristiti zaveksilolo{ku identifikaciju. Nisu upravu kada pretpostavqaju da {tit sa

trakama na novcu Vuka Brankovi}a pred-stava wegove zastave; u takvom obliku

ZASTAVA

U NEDRIMA

ISTORIJE

Pojava zastava me|u Srbima sledi op{tu razvojnu linijuevropske veksilologije i heraldike, koja ima kvalitet

drevnog, ali se pre svega oslawa na burno doba

koje je trajno obeleìo istoriju Starog sveta,sa posledicama koje traju do danas i na ovajili onaj na~in upravqaju na{im sudbinama.

To je bilo vreme krsta{kih ratova.

I

ako poziv Pape Urbana II, upu}en iz Klermona 1089. godi-ne, na pohod za osloba|awe Svetog groba nije sadràvaoeksplicitno uputstvo da se okupqena hri{}anska vojskaozna~i znamewem krsta, izvesno je da je motiv krsta biovidni znak onih koji su se pozivu odazvali. I to pre u duhuu kome je Papa govorio, odnosno ”uzimawa na sebe krsta”

du`nosti i sudbine, nego kao konkretnog obele ja pripadawaili svrstavawa, bilo nacionalnog, teritorijalnog ili vojnog.Ana, k}i vasilevsa Aleksija Komnina, opisuju}i {titove krsta-{a, navodi detaqe wihovih metalnih ukrasa, ali ne pomiwe bi-lo {ta {to bi moglo predstavqati heraldi~ki motiv ili prepo-znatqivu sistemsku amblemsku formu na ode}i ili oru ju krsta-{a. Ipak, tokom opsade Antiohije 1018. godine pomiwe se da suvi|ene razli~ite jednobojne zastave kojima su raspolagali zapo-vednici i koje su, po svoj prilici, imale signalnu funkciju.

DU[ANOV BARJAK

O sredwovekovnim zastavama Srba zna se malo. Izgledada je najstariji pomen o zastavi navodna molba zetskog kraqaMihaila iz 1078. godine rimskom papi da mu daruje steg i ogr-

ta~. Gotovo 170 godina kasnije nailazimo ponovo na pomen za-stave, i to povodom te{kog poraza koji je kraq Uro{ doìveood Ma|ara, kada su zarobqeni i kraqev steg, o ~ijem izgledunema nikakvog podatka, i sam vladalac.

Ne{to vi{e saznaje se iz popisa poklada kraqa Vladisla-va u Dubrovniku 1281. godine, gde je zapisano da je u wemu bilai jedna zastava od crvene i plave tkanine. U crkvi sremskog se-la Morovi}a ~uvala se jedna stara zastava, koju su neki stru~-waci smestili u vreme vladavine kraqa Uro{a I, na ~ijoj je jed-noj strani bila ikona sv. Dimitrija, pra}ena motivom sunca iHristovim imenom, a sa druge strane ikona Arhan|ela Mihai-la. Ta je zastava te{ko postradala tokom posledweg svetskograta, i na woj se danas naziru samo nerazgovetni tragovi.

Dragana Samarxi}, koja se kod nas najsistemati~nije bavi-

la veksilolo{kim temama, navodi u svojoj kwizi Vojne zastave Srba do 1918 . srpsku vlastelu Prodana, Vladimira i Vitomi-

7/17/2019 021 Odbrana


43

zastavqa se nikada nije prikazivala nasavremenom kovanom novcu, niti je uop{teimala zna~aj i funkciju grba, ~ak i kada jebio u pitawu sakralizovani objekat, kao~uveni ”oriflam“ (zlatni plamen) KarlaVelikog ili ”gavranova zastava“ vikin-{kih osvaja~a Britanije. Me|utim, sfra-gisti~ki izvori, posebno oni kowani~kipe~ati bosanskog porekla, mogu da namomogu}e izvestan ta~niji uvid. Tako pe~atikraqeva Tvrtka I i Stefana Ostoje prika-zuje zastave sa krstom, a pe~at kraqa Ste-fana Dabi{e prikazuje heraldi~ku zasta-vu, izvedenu iz grba, sa kosom trakom i{est krinova. Za Stefana Toma{a zna seda je od pape, sli~no nekada zetskom kra-qu Mihailu, traìo da mu po{aqe zasta-vu kao znak podr{ke. Jedan sa~uvani pe-

~at srpske despotice Angeline Brankovi}(„sveta majka Angelina“) prikazuje an|elakoji drì zastavu sa motivom dvoglavogorla.

Kona~no, portolani, pomorske kar-te, omogu}avaju da veksilolo{ki motiv do-punimo bitnim saznawem o bojama. Zaistoriju srpske veksilologije posebno jevaàn portolan Anhelina Dulserta iz1339. godine, gde se nad oznakom za Sko-pqe vidi ùta zastava sa crvenim dvogla-vim orlom i natpis Seruja . Saznawe o u-toj zastavi, koju je Stefan De~anski pri-mio od egipatskog sultana, i podatak da je

crveni dvoglavi orao bio privilegija ro-mejskih sevastokratora, otvara {irokemogu}nosti za pretpostavke, ali za sadane i za ~vrste zakqu~ke.

Posle pada srpske despotovine podtursku vlast, o zastavama u Srbiji i kodSrba vlada muk! Povremeni podaci o kr-sta{kim zastavama Jovana Kapistranapod Beogradom, ili o stegu Jovana Nenadau Pomori{ju, nedovoqni su da bi se naosnovu wih moglo i{ta odre|enije re}i osrpskoj veksilologiji s kraja 15. i tokom16. veka. Pogotovu se ne moè govoriti odràvnoj veksilologiji, jer srpske drà-

ve, u naj{irem smislu re~i, nema! Ima,me|utim, brojnih pomena o zastavama, ste-govima, barjacima, pod kojima deluju haj-duci, uskoci, razne oruàne ~ete, pojedin-ci i jedinice u stalnoj ili povremenoj slu-`bi novih gospodara ovog dela Balkana.To su plemenske, li~ne ili vojne zastave.I one, iako deo op{teg veksilolo{kogprou~avawa, ne}e ostaviti vidnog tragana potowu istoriju srpske zastave.

USTANI^KI POÊTAK

Nova srpska veksilolo{ka istorijazapo~iwe u isto vreme sa obnovom srpske

dràvnosti, odnosno sa podizawem Prvogsrpskog ustanka 1804. godine. Visoka Por-


7/17/2019 021 Odbrana


44 1. avgust 2006.


Ovaj je grb prihvatila je iusvojilan Srpska crkva u svomtransdunavskom uto~i{tu sa en-tuzijazmom, i tom ~iwenicom jekrst sa ocilima prerastao izteritorijalnog u Grb srpske na-cije, gde god ona bila i kakva kodbila wena sudbina. Krst sa ~e-tiri ocila postao je op{tena-rodno, transvremensko i tran-steritorijalno znamewe, nekavrsta Kov~ega zaveta izme|u Sr-ba i wihove istorije, vere i bu-du}nosti! Grb je postao ikona!

Najva`nija inovacija nijese pojavila na zastavi, ve} nape~atu vrhovnog vo`da. Taj pe~atsadrì tri ovalna {tita nad-

vi{ena zatvorenom krunom.Gorwi {tit nosi motiv krunisa-

nog dvoglavog orla, a dva dowa grb srpske nacije i grb Bosne! Po-java dvoglavog orla bila je politi~ki akt par excellence. Mada jeorao milenijumski solarni simbol, drevno znamewe vrhovnih bo-ànstava neba, on u svom dvoglavom vidu poseduje posebno poli-ti~ko i hijeratsko zna~ewe. U narodnom poimawu, oslowenom nainterpretaciju @efarovi}eva ”Stematografija ” taj grb je postaoznamewe ”Carstva od Nemawe ustanovqenog”. Pojava takvog zna-mewa mogla se tuma~iti samo na jedan na~in: ustani~ki Srbi susnivali obnovu Nemawi}kog carstva. [tit sa apokrifnim grbomBosne bio je samo potvrda da }e ta obnova biti u wegovim sred-wovekovnim granicama! Za to vreme, i za tu fazu ustanka, to jebila smelo obnarodovawe nacionalnog programa. îni se da u

prvo vreme to ipak nije izazvalo veliku pa`wu. Reakcija }e do}itek posle 1808, kada je ruski kancelar knez Prozorovski optu-ìo ustanike da teè obnovi Srpskog carstva, pitaju}i se da libi u slu~aju uspeha poku{ali da zauzmu i Carigrad!

Od 1808. godine uo~ava se i pojava novog tipa zastave me-|u ustanicima: zastave i stegovi Kara|or|a i wegovih vojvodaimaju sada na licu grbove Srpske nacije i ”Tribalije”, a na na-li~ju carskog ruskog orla kao potvrdu politi~ke i vojne za{titetog mo}nog pravoslavnog carstva. Te zastave i stegovi poklapajuse sa uvo|ewem prvih uniformi, ali do 1811. godine nisu ima-li odlike sistema. Od tada lica zastava su crvena, sa motivomdva {tita nad kojima su {lemovi sa ~elenkama i plavo posta-vqena zlatna kruna, a ispod panoplijumi oru ja, oru|a i zasta-va. Na nali~ju ùte boje sada se nalazi veliki crni ruski car-

ski orao, na ~ijim je grudima crveni {tit sa ikonom sv. Georgijaokruènog lancem Ordena sv. Andreja Prvozvanog.U poznu jesen 1813. prvi srpski ustanak je bio skr{en. Po-

sle vi{e od devet godina ispuwenih slavnim bitkama, isku{e-wima i stradawima, Srbija je bila ponovo pot~iwena. Porazusu kumovali mnogi: unutra{wa nesloga vo|a, nezainteresovanaRusija, osvetoqubiva Britanija i oportunisti~ka Austrija.Ipak, to je bio privremeni poraz. Bio je potreban jo{ jedan na-por da se postigne nekakav stepen suverenosti, makar i ograni-~ene. [to se heraldike ti~e, me|utim, bi}e potrebno jo{ dva-deset godina da bi ono {to su ustanici prepoznali na samompo~etku ustanka, dobilo zvani~nu potvrdu. Taj posao je pripaoknezu Milo{u, ~oveku ~ija su lukavost i upornost bile i ostaletako redak kvalitet me|u wegovim savremenicima, i jo{ vi{e

me|u potomcima tih savremenika! Dragoqub ACOVI]

ta bila je u to vreme u savezu sacarskom i pravoslavnom Rusi-jom, Napoleon je krenuo u pohodi Turska mu je bila potrebnakao jaka i stalna pretwa na ju-`nim granicama Austrije i Ru-sije; niko nije èleo oslobo|e-we Srba od turskog jarma.Sledstveno, Srbi su bili pre-pu{teni sami sebi. Prvi put,koliko je sezalo pam}ewe, Sr-bi nisu bili u poziciji da pret-hode stranoj sili u pohodu, ilida se za sebe bore pod stranimznamewima. Bili su slobodnida stvore sopstvene ikone oslo-bo|ewa i ratovawa. U potraziza tim ikonama, ustanici su se

okrenuli ka severu, gde je, nadrugoj obali Save i Dunava, i-velo brojno srpsko stanovni{tvo na teritorijama kojim su vla-dali Habzburzi. Kao pravoslavni hri{}ani, bili su dru{tvenoi administrativno getoizovani u odnosu na dominantne rimoka-tolike. Bili su seqaci, trgovci, ~esto vezani obaveznom slu-`bom u okviru Vojne granice prema teritorijama pod turskomupravom. Me|u wima je bilo onih obrazovanih, ~esto izvanred-no obave{tenih i uticajnih qudi. Svi su oni imali svoj san...

Kada je 1805. godine formiran Praviteqstvuju{~i sovjet,ideja o srpskoj dràvi ve} je pustila koren. Nije poznato ko jebio autor, ali je prvi poznati pe~at tog sovjeta predstavqao ja-snu izjavu o nacionalnom programu; na wemu su dva krunisanaovalna {tita: na jednom je krst izme|u ~etiri ocila, na drugom

otrgnuta veprova glava rawena strelom. Zna~ewe tih motiva bi-lo je sasvim jasno: vi{e se to nije ticalo samo one Srbije podturskom vla{}u, ovo je bilo op{tesrpsko obele je! Bitke su sevodile lokalno, ali zna~aj borbe i weni ciqevi nisu bili ogra-ni~eni teritorijom na kojoj su se odigravali sukobi! [tit sa kr-stom izme|u ~etiri ocila u stvari je stari vizantijski rebus, na-stao za vladavine dinastije Paleolog. Autoriteti se uglavnomslaù da je verovatno ta~no ~itawe ”Kraq kraqeva koji kraqujenad kraqevima”, ili ”Sveti krste pomozi kraqu koji vlada nadkraqevima”. Transformacija gr~kih slova ”beta” u ocila dogo-dila se po~etkom 14. veka. Pseudo-Kodin izri~ito navodi da jepomorska zastava Carstva sadràla krst izme|u ocila.

VIZANTIJSKI REBUS

Motivi za taj preobraàj ostali do danas u domenu naga-|awa. Taj vizantijski rebus je u Srbiju stigao relativno kasno.Najraniji nalaz je polijelej u De~anima, dar knegiwe Milice iwenih sinova, a deceniju kasnije ve} ga nalazimo i na novcu de-spota Stefana Lazarevi}a. Kada su krst i ocila od zlatnih po-stali srebrni, ne znamo ta~no, ali je nesporno da je u toj kom-binaciji poreklo kasnijih srpskih nacionalnih boja – crvene ibele. Ta transformacija krsta sa ocilima u srpsko heraldi~koznamewe registrovano je kao ”grb srpskih zemaqa” u ”Ilirskimgrbovnicima”, i kao poqe u kompozitnim grbovima ”Ilirskogcarstva”, pa ih je kao takve preuzeo i Mavro Orbini, a kona~-no ozna~io Pavle Vitezovi}, dodaju}i i poetsko obrazloèwekoje je @efarovi} do detaqa preveo: Krst, ocila, Serblii sto-jat napisani/ radi krsta v ot~estvje mnogi prijat brani./ Niwe

krstu prostertu paki uzjavqajut/ tako, djelom, Serviju, pravo nazivajut .

PRVI STEGOVIPrve zastave i stegovi ustanika posedovali su lokalni

kneèvi i oberkneèvi. Za wih je svojstvena proizvoqnost ubojama i motivima, ali je najve}i broj ipak nosio neku ikonupra}enu prigodnim tekstom. Za mnoge od tih ranih zastavamoè se s prili~nom uvereno{}u tvrditi da su zarobqeneod Turaka, te da su novim vlasnicima posluìle kao prigod-ne borbene oznake, razumqive samo wima, a mogu}i izvorkonfuzije u neprijateqa.

Krajem 1804. godine na zastavama su po~ele da se poja-vquju i heraldi~ke kompozicije. Jedna od sa~uvanih Kara-|or|evih zastava iz tog vremena ima plavo lice, na kome jeumetnut narodni grb Srbije, prema modelu iz @efarovi}e-ve kwige, i belo nali~je na kome je umetnuta ikona sv. Ste-fana Prvoven~anog. Druga zastava iz istog doba opisana jekao svilena, zelenkasto-ùta, sa ikonom sv. \or|a na licui srpskim grbom na nali~ju.

7/17/2019 021 Odbrana


45


N

vedeno je 1726. godineizborom beogradskogmitropolita MojsijaPetrovi}a i na karlo-va~ki tron. Prema tvr-

|ewu Dimitrija Ruvar-ca, i po svedo~ewu Ra-doslava Gruji}a da suli~no videli pe~at mi-tropolita Mojsija iz1725. godine, zna~i go-dinu dana pre izboraza arhiepiskopiju, grbna wemu je ve} sadrà-vao poqe sa krstom iz-me|u ~etiri ocila. Nemoè biti bilo kakvesumwe da je to poqepreuzeto iz Riterovekwige, i da je izme|ugrba koji je predsta-vqao Imperium à Nema-nide institutum i grbaSrbije, odnosno grbasa dvoglavim orlom igrba sa krstom i ocili-ma, mitropolit Mojsijesvesno odabrao onajkoji se lak{e mogao irazumeti i braniti.Od tada crveni {tit ukome je srebrni krst

izme|u ~etiri ocilazastupa i predstavqa

a sve~anom por-tretu patrijarhaArsenija III, pred-vodnika velike se-obe Srba ka se-

vernim ravnicama,predstavqen je do tadaneposvedo~en patrijar-{ki grb, u kome je {titkrunisan mitrom, ukra-{en procesionim kr-stom, èzlom i brojani-cama; u {titu je na zlat-nom poqu srebrni dvo-glavi orao iznad istogtakvog lava u prolazu!Na patrijarhovoj nad-grobnoj plo~i u Kru{e-dolu isklesan je grb ko-

ji ponavqa sintagmudvoglavog orla i lava,ali sa bitnom novinom:na grudima dvoglavogorla vidi se sada oval-ni {tit sa ~asnim kr-stom (ne znamo za stari-ji primer superpozicije{tita sa krstom na gru-dima dvoglavog orla kodSrba od tog).

Objediwewe kar-lova~ke i beogradskemitropolije, priprema-

no jo{ za ivota mitro-polita Vi}entija, spro-

GRB

U NARU^JU

VEKOV

Dràvnu heraldiku formiraju zakonom ili ustavom propisana i za{ti}enaheraldi~ka znamewa dràve ili wenog vladara kao izvori{ta autoriteta, prava

i pravde na tom prostoru i nad wegovim ìteqima i institucijama. Poreklodana{weg grba Srbije, iako motivski izvedeno iz sredwovekovne amblematike

i heraldike vizantijskog carstva, posebno heraldi~kih znamewa svetorodnihdinastija Nemawi}a i Hrebeqanovi}a, vaqa pre svega traìti u inicijativi

i heraldici Srpske pravoslavne crkve, kao rizni~ara nacionalnih se}awai tradicija, i kao izraz pragmati~ne potrebe da se na prelasku iz 17. u 18. vek

heraldi~ki defini{e pojam srpske nacije i wenog istorijskog prava.

7/17/2019 021 Odbrana


46 1. avgust 2006.


srpski narod kao zajednicu; toje grb jedne ve~ne Srbije, onekoju pripadnici tog naroda no-se sa sobom i u sebi, Srbijeizvan granica, transvremenskei ekstrateritorijalne. Wimese Srpska crkva definisalakao idealni okvir nacionalnogokupqawa, a sam grb preobra-zila u grb srpske nacije.

Grb Vojvodstva Srbije,onakav kakav su ga heraldi~kiusvojili i definisali u~esni-ci Majske skup{tine, u{ao je ucarski heraldi~ki repertoarpreko posebne i namenske he-raldi~ke definicije wegovoggrba kao Velikog Vojvode Voj-vodstva Srbija. Taj grb se za-snivao na grbu nacije (na cr-venom poqu srebrni krst izme-|u ~etiri zlatna ocila brido-vima ka patibulumu krsta), a uformalnoj upotrebi, o ~emunajboqe svedo~e savremeni pa-pirni asignati – zauzimao jemesto na grudima carskog crnogdvoglavog orla, okruèn lan-cem Ordena zlatnog runa. U sa-mostalnom obliku, izvan kon-teksta grba Velikog Vojvode,

grb Vojvodstva prikazivao sekneèvski krunisan i zaogrnutkneèvskom porfirom; umestoZlatnog runa, {tit je ponekadokruèn neidentifikovanomcrvenom ordenskom lentom, satako|e neidentifikovanim cr-venim Georgijevskim krstom. Utakvom vidu, ali na grudimacarskog dvoglavog crnog orla,moè se videti u reversu za-stave Vojvodstva Srbije iz1848. godine. Identi~nost gr-ba sa krstom i ocilima, kne-

èvske krune i porfire, sa sa-vremenim grbom vazalne Kne-èvine u sastavu Osmanskogcarstva, verovatno je uzroko-vala potrebu da se istraì ma-{tovitiji na~in heraldi~kogprikaza nove stvarnosti.

POREKLOMOTIVA

Ve}ina autora u heraldi~-koj literaturi slaè se satvrdwom da se osnovni motivski repertoar ranih grbova moèizvesti iz nekoliko sistemskih izvora. Prvi je morfologija

{tita i crte koji na wegovoj povr{ini formiraju metalna oja-~awa. Drugi je elementarna podela poqa {tita na velike povr-

{ine (horizontalna, vertikal-na ili dijagonalna, zrakastaili unakrsna) diferenciranekontrastnim bojama. Tre}i jeprotoheraldi~ki fundus am-blema, sa posebnim zna~ewemna teritorijalnom nivou, odno-sno u ispovednom, rodovskomili personalnom sistemu sim-boli~nih predstava (krst, krin,tamge, aluzivni i asocijativniamblemi). êtvrti je posebnakategorija motiva, ~ije je aso-cijativno zna~ewe transvre-mensko i transteritorijalno;tu sasvim specifi~no spadajupredstave orla, lava, vuka, me-dveda i zmaja.

Sa stanovi{ta zanimawaza prou~avawe srpske heraldi-ke, poseban zna~aj imaju tre}ai ~etvrta grupa izvora, a u kon-tekstu teme ovog teksta motivikoje }emo nastojati ne{to de-taqnije da prikaèmo: iz grupeprotoheraldi~kih izvora: krst,krin iz grupe transvremenskihizvora: orao.

Orao je otelovqena slikamo}i. Vladar neba, o{trogoka, kome ni{ta ne promi~e,

brz, hrabar i nemilosrdan,osvaja~ visina i lovac bez ma-ne, orao je paradigma prirod-nih vrlina, slobodnih od zako-na, svojstvenih, a ne ste~enih,onih kojima se ~ovek moè sa-mo pribliìti, nikada dosti-}i. Otuda je orao idealna vezaizme|u carstva visina i ze-maqskih vladalaca, a samorao amblem poslanstva bogo-va qudima i onih me|u qudimakoji su vlasni da takvo posre-dovawe i takvog glasnika pri-

me, jer se od ostalih qudi raz-likuju koliko se i bogovi raz-likuju od svih qudi zajedno i odbilo kog ~oveka posebno. O to-me peva Pindar, slave}i orlakoji stoji na Zevsovom èzlu iwegovu voqu prenosi i saop-{tava qudima.

Heraldi~ka predstava or-la izrazito je stilizovana.Orao podrazumeva simetriju,i od toga odstupa jedino pred-

stava glave orla, koja je uvek okrenuta na jednu stranu. Krila sumu, po pravilu, ra{irena, vrhova podignutih ili opu{tenih,

ali se to blazonira posebno samo u tom drugom slu~aju, i to kaoorao u poletu . Kqun i kanxe se prikazuju hipertrofirano, u sta-

PREPORUKA I ZAKQUÂKNa osnovu postignutog dogovora lidera parlamentarnih

stranaka, Narodna skup{tina je, na zasedawu od 17. avgusta 2004. godine, donela Preporuku o kori{}ewu grba, zastave i himne Republike Srbije. Polaze}i od fakti~ke nemogu}no-sti da do promene dràvnih simbola Srbije do|e bez usta-vom propisane referendumske procedure, zakonodavci su se posluìli istom vrstom pravne dosetke, koja je kori{}ena prilikom dono{ewa sli~nog dokumenta o zastavi Srbije. Ta-ko je pomenuta Preporuka ”preporu~ila” da se do kona~nog utvr|ivawa dràvnih simbola Srbije koristi grb utvr|en Zakonom o grbu Kraqevine Srbije od 16. juna 1882, i to u

dva nivoa (kao Veliki i Mali grb, pod ~im se podrazumeva da Veliki grb sadrì Mali grb dopuwen krunisanom porfirom,

dok se Mali grb sastoji samo od krunisanog heraldi~kog {ti-ta). Novi blazon ispravqa mawkavosti blazona iz 1882: Ve-

liki grb jeste crveni {tit na kome je izme|u dva zlatna krina u podno`ju dvoglavi srebrni orao, zlatno naoruàn i istih takvih jezika i nogu, sa crvenim {titom na grudima, na kome je srebrni krst izme|u ~etiri ista takva ocila bridovima okrenutih ka vertikalnoj gredi krsta. [tit je krunisan zlat-nom krunom i zaogrnut porfirom vezenom zlatom, ukra{e-nom zlatnim resama, uvezanom zlatnim gajtanom sa istim ta-kvim ki}ankama, postavqenom hermelinom i krunisanomzlatnom krunom. Mali grb jeste crveni {tit, na kome je, iz-me|u dva zlatna krina u podno`ju, dvoglavi srebrni orao,zlatno naoruàn i istih takvih jezika i nogu, sa crvenim {ti-tom na grudima, na kome je srebrni krst izme|u ~etiri ista takva ocila bridovima okrenutih ka vertikalnoj gredi krsta.[tit je krunisan zlatnom krunom. Istom Preporukom utvr|e-

no je da postoje dva vida zastave: Narodna zastava jeste ho-rizontalna trobojka sa poqima istih visina, odozgo na do-le: crvena, plava i bela. Dràvna zastava jeste horizontal-na trobojka sa poqima istih visina, odozgo na dole: crvena,plava i bela, a preko svega, centra pomerenog ka jarbolu za 1/7 ukupne duìne zastave Mali grb Republike Srbije. Pro-porcije zastave su 3:2. Pored zastave, Preporukom su utvr-|ene i standarte predsednika Republike i predsednika Na-rodne skup{tine. Prva zadràva osnovni model ranijih standarti {efa dràve: horizontalna trobojka koja, unutar bele bordure sa naizmeni~nim nizom plavih i crvenih trou-glova temenima upoqe i sa po jednim crvenim deltoidom u svakom uglu, ima poqa istih visina, odozgo na dole: crveno,plavo i belo, a preko tih poqa Veliki grb Republike Srbije.

Druga je horizontalna trobojka sa poqima istih visina, odo-zgo na dole: crveno, plavo i belo, a preko tih poqa Veliki grb Republike Srbije. Obe standarte su kvadratne forme.Na osnovu Preporuke, Vlada Republike Srbije donela je Za-kqu~ak o upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije.

Skup{tina Republike Srbije je 18. avgusta 2004. godi-ne usvojila Preporuku, a Vlada Srbije pre~i{}en Zakqu~ak o upotrebi dràvnih znamewa do dono{ewa novog Ustava!

Dràvno razdvajawe Srbije i Crne Gore, kao posledi-ca crnogorskog referenduma iz maja 2006. godine, ponovo je akuelizovalo dràvne simbole Srbije.

7/17/2019 021 Odbrana


47

log pojave crvenih orlova u pode-jama Bogorodice Qevi{ke ili@i~e, te na {atorima despota isevastokratora, ali i razlog zbogkoga su se isti takvi orlovi na{lii na darovima koje je kraq Milu-tin poslao kapeli sv. Nikole u Ba-riju. Moè biti i da je dvoglavicrveni orao na zastavi nad Sko-pqem u portolanu Anhelina Dul-serta istog porekla, i da Dulser-tov podatak o wemu poti~e iz vre-mena pre preuzimawa carske titu-le. U doba srpskog carstva uo~avase zna~ajna amblematska inovaci-ja, jer dvoglavi orao po~iwe da sepojavquje u novoj koloristi~kojsintagmi: beo na crvenom poqu. Otome posebno ubedqivo svedo~ebrojne freske, iz kojih bi se mo-glo zakqu~iti da je verzija despot-skog znamewa koje opisuje Pseudo-Kodin, sa bisernim orlovima nacrvenom poqu, preuzeta kao znaksasvim svojstven despotskom do-stojanstvu u srpskom carstvu. înise da o tome svedo~e i neki drugiprimeri, kao {to je Jevan|eqe bu-garskog cara Ivana Aleksandra izBritanskog muzeja, na kome je pri-kazan carev zet Konstantin, sin

srpskog sevastokratora Dejana, isam srpski despot po investituridobijenoj od cara Du{ana, odevenu tamnocrvenu haqinu, ukra{enubelim dvoglavim orlovima. U Bu-garskoj je, ina~e, dvoglavi oraomnogo re|i motiv nego u Srbiji.Pored starijeg reqefa iz Stare

zagore, neizvesnog zna~ewa, vaqa pomenuti i reqefnu predsta-vu dvoglavog orla u Melniku iz 13. veka, koji se povezuje saAleksijem Slavom i wegovim uzdizawem na despotstvo, i kapi-tel sa dvoglavim orlom iz doba Mihaila [i{mana. Prvi numi-zmati~ki tragovi su na novcu careva Georgija Tertera i Mihai-la [i{mana, potom i vidinskog cara Ivana Stracimira. Na

freskama, minijaturama i ikonama retke predstave li~nosti uode}i ukra{enoj dvoglavim orlovima ne prikazuju formu ”kola-ste azdije”, ve} slobodne figure orlova, ili figure orlovakomponovane kao deo tekstilne dekoracije unutar floralnihprepleta ili venaca. Vaqa tako|e zapaziti da se motiv ”kola-ste azdije” u Srbiji posle pada Carstva vra}a crveno-zlatnojformuli.

Numizmati~ki izvori motiva dvoglavog orla u sredwove-kovnoj srpskoj dràvi relativno su brojni i dobro dokumento-vani. Kao definisani heraldi~ki motiv dvoglavi orao se javqana novcu despota Ugqe{e Mrwav~evi}a i na novcu despota Ste-fana Lazarevi}a. Na dinaru despota \ur|a Brankovi}a prika-zan je u aversu {lem sa ~elenkom, u kojoj je dvoglavi orao izme-|u dva roga. U domenu sfragistike prva pojava dvoglavog orla

na {titu kao grba srpske dràve nalazi se na prestonom pe~atukraqa Tvrtka I. Na jednom pe~atu despotice Angeline Brankovi}


rijim primerima kqun je zatvoren,a kanxe su obi~no sa tri ~aporka,kasnije kqun je otvoren, dug i viju-gav jezik isplaèn, a ~aporakaobi~no ima ~etiri. Kqun i kanxeorla heraldika naziva oru`jem, iwihovu boju ili metal uvek posebnonagla{ava. Stariji heraldi~ki iz-vori generalno ne razlikuju raznevrste orla ili ptica grabqivica, isve heraldi~ke stilizacije tih pti-ca potpuno su identi~ne remini-scencije prehri{}anskog i proto-heraldi~kog vremena u paraheral-di~ko znamewe. Hronolo{ki najra-nija pojava dvoglavog orla u vizan-tijskom gravitacionom podru~ju biobi reqef sa parapetne plo~e odcrvenog {ista iz Stare Zagore, iz1011. veka, ali status i uloga togreqefa nisu razja{weni. Frag-ment epistila templona svetogor-skog manastira Vatoped iz drugepolovina 10. veka, na kome je oraokrunisan i zauzima sredwu visin-sku zonu, ~ini se da govori da je upitawu amblem koji ve} ima pose-ban status me|u drugim amblemimai da wegovo prisustvo na takvommestu ne moè biti slu~ajnost.Sli~ni primeri su registrovani u

Akronionu i Sevastiji u Maloj Azi-ji, u crkvi Panagije Krine na Hio-su, u manastiru sv. Luke u Fokidi iu crkvi Bogorodice u manastiruLips. Verovatno najstariji likovniprikaz tog motiva u direktnoj vezisa ikoni~kom slikom vasilevsa je-ste kru`ni kameni reqef iz Afro-dizije u Maloj Aziji, iz 12. veka, na kome je prikazan Jovan IIKomnin na supedionu, gde se jasno vide glave dvoglavog orla.Ve} je pomenuto da se kao motiv na ode}i orao, mo`da dvoglavi,pomiwe i kod Konstantina Porfirogenita, i kasnije kod Pseu-do-Kodina. Ipak, uz izvesnu rezervu: ako je poreklo vizantij-skog tekstila od koga je na~iwen pluvijal pape Bonifacija VIII

ta~no odre|eno, onda bi kombinovawe na jedinstvenoj tkaninitri motiva razli~itog ranga (zlatni dvoglavi orlovi, grifoni idve osvrnute ptice) na materiji tipa ”kolaste azdije” govorilou prilog pretpostavci da u 13. veku dvoglavi orao u Vizantijiima jasne hijerarhijske konotacije, ali da u to vreme jo{ nije”znamewe nad znamewima”. îni se da je status dvoglavog orlau 13. veku lak{e pratiti u nemawi}koj Srbiji nego u samom Ro-mejskom carstvu. Uobi~ajeni model predstavqawa vladara u na-{em sredwovekovnom slikarstvu podvla~i wihov status u hije-rarhiji vaseqenskog carstva, otuda dvoglavi orao na ode}i vla-dara, u freskodekoraciji vladarskih zadu`bina, na carskimpoklonima. Pored ode}e vladara, gde je standardna predstavadvoglavog orla u zlatu na crvenoj podlozi, od Stefana Prvo-ven~anog do kraqa Du{ana dvoglavi orao je naj~e{}e crven, ~i-

me se defini{e dostojanstvo romejskog sevastokratora, koji jeu vaseqenskoj hijerarhiji stajao iznad srpskog kraqa. To je raz-

7/17/2019 021 Odbrana


iz 1479. godine dvoglavi oraose vidi na zastavi koju drì an-|eo. Motiv dvoglavog orla senalazi i na identi~nim pe~ati-ma despota \or|a Brankovi}aiz 1492. i Jovana Berislava iz1505, odnosno na pe~atu despo-tice Katarine Ba}awi iz 1542.godine. Dvoglavi orao se poja-vquje na nakitu, utenzilijama,ukrasnim predmetima, posu|u,na arhitektonskim spomenici-ma, kamenoj plastici, i – poseb-no na metalnim horosima crka-va i manastira (De~ani, Mar-kov Manastir, Lesnovo). U hro-nici sabora u Konstanci Ulri-ha fon Rihentala despot Ste-fan je predstavqen grbom sasrebrnim dvoglavim orlom. Upostnemawi}kom dobu motivdvoglavog orla preuzima veli-ka{ka porodica Crnojevi}a, o~emu je ostalo impresivno sve-do~anstvo, pre svega u kamenojplastici starog Cetiwskog ma-nastira, na pozla}enom srebr-nom pe~atu sa osniva~ke poveqeManastira i u inkunabulamaCetiwske {tamparije. Taj jeorao u poletu, krunisan, pone-

kad okruèn {estokrakim zve-zdicama i opremqen inicijali-ma i siglama. Na zastavicamaOktoiha pojavquju se i dva an-|ela kao ~uvari grba, a naj~e-{}e se oko {tita vije uvezanifloralni venac. Potowe heral-di~ke interpretacije grba Cr-nojevi}a saglasne su u pogledu crvene boje poqa, ali se me|u-sobno razlikuju u dva va`na izdawa: orao nije u poletu, ve} ustandardnoj pozi podignutih krila, orao je naj~e{}e zlatan ikrunisan, ali se javqa i kao crn i kao srebrn. U crnom izdawupodse}a na poznatog dvoglavog orla sa {estokrakom zvezdicomizme|u glava sa pe~ata \er|a Kastriote Skenderbega, koji se

konvencionalno i, shodno potowoj heraldi~koj praksi defini-{e kao crn, mada se razlog za takvu varijantu grba Crnojevi}amo`da moè pre na}i u ~iwenici da su pozniji sastavqa~i gr-bovnika imali u vidu aluzivno i sugestivno ukazivawe na pre-zime dinastije. Da je u postnemawi}koj Crnoj Gori dvoglaviorao smatran grbom Nemawi}a i sredwovekovne srpske drà-ve ima mnogo dokaza. To je se}awe nadìvelo propast sredwo-vekovnog suvereniteta i potowih autonomija, na {ta ukazuje grbsa dvoglavim orlom u poletu, koji u kanxama drì ukolutanuzmiju na bunarskom kamenu manastira Podostrog u Podmainamakod Budve, a poti~e iz najpoznijeg doba 17. veka. U predlo{kumitropolita Danila carskom Ministarstvu spoqnih poslova uSankt Peterburgu iz 1715. godine motiv glavnog {tita grba Cr-ne Gore krunisani je dvoglavi orao u poletu. Posle 1749. godi-

ne, kada je dvoglavi orao (sa krstom izme|u glava ili bez wega)unet u ”Pe~at cele Crne Gore”, pa do wegove heraldi~ke stan-

dardizacije 1841. godine, toje stalni i osnovni heraldi~-ki motiv crnogorske dràvekao ba{tinika sredwovekov-nog srpskog carstva. Taj }e mo-tiv trpeti samo izmene koje suvezane za oznake dràvnogdostojanstva (skiptar, orb,kneèvska, potom kraqevska,kruna sa trakama), i bi}ekombinovan superpozicijom{tita sa lavom u prolazu.

HERALDIKAKRSTA

Heraldika razlikuje vi-{e od dve stotine tipova he-

raldi~kih krstova, koji se po-sebno blazoniraju; od wih, ustandardni repertoar evrop-ske heraldike ulazi oko {e-zdeset. Prvi vekovi u razvojugrbova, me|utim, uop{te nepoznaju tu pletoru formi idetaqa, i krst tretiraju kaoprepoznatqiv hri{}anskiznak, ~ija likovna interpre-tacija zavisi pre svega odraspoloìvog prostora na{titu i umetni~kog senzibili-teta majstora (slikara ili

zanatlije) kome je poverenowegovo aplicirawe. Otudase u heraldici relativno ka-sno javqaju inovativne i ma-{tovite forme krsta, izvanonih koji su tokom vekova smi-{qeni za liturgi~ke ili de-korativne potrebe.

Sredwi vek i odnos prema veri nisu dopu{tali u tom po-gledu preteranu slobodu. Zanimqiva pozna resurekcija vita usrpskoj heraldici moè se videti u grbu navodnih potomakasredwovekovnih Brankovi}a grofova Brankovi}a od Jajca i Bje-le, gde se u 4. kvartiru grba iz 1746. godine nalazi na crvenompoqu srebrni krst izme|u ~etiri iste takve vite .

Krst izme|u ~etiri ocila se u Srbiji javqa iznena|uju}ekasno i diskretno. Prvi poznati slu~aj registrovan je na ukra-snim lancima za ve{awe polijeleja manastira De~ani, daruknegiwe udove Milice i wenih sinova. Mada postoji mi{qeweda, u stvari, i nije re~ o ocilima nego o incidentalnoj {aridobijenoj upotrebom tipskog livarskog i kova~kog alata, delimostav da je mo`da tipski alat kori{}en za dobijawe odre|eneforme, ali da se ta forma elela, a da nije nastala slu~ajno isamo zbog dekorativnih razloga. Ni druga registrovana ranapojava krsta sa ocilima kod nas nije bez kontroverzi. Re~ je oobolu Stefana Lazarevi}a, na kome se vidi krst izme|u ~etirimesecolika amblema, koji bi, po analogiji sa potowim grafi~-kim interpretacijama, mogli biti i sasvim banalizovana oblaocila.

Od znamewa Srpske pravoslavne crkve, preko amblemati-ke i heraldike Prvog i Drugog srpskog ustanka, do progla{ewa

48 1. avgust 2006.


OBNOVA ISTORIJSKIH ZNAMEWAProslava 600-godi{wice Kosovske bitke i rasplamsa-

vawe politi~kih i me|unacionalnih sukoba podstakli su na samom po~etku posledwe decenije 20. veka mnogobrojne ini-cijative za izmenu dràvnih simbola Srbije. Posle op{ir-ne, katkad ù~ne, debate u javnim glasilima, Vlada Srbije je obrazovala komisiju sa zadatkom da defini{e predlog gr-ba, zastave i himne Narodnoj skup{tini. Komisija se, sa ogromnom ve}inom glasova, opredelila za obnovu istorij-skih dràvnih znamewa: grb sa sadràjem {tita iz grba Kra-qevine Srbije od 1882. godine, trobojnu zastavu bez ikakvog

dodatnog motiva, i himnu ”Boè pravde”.

Standarda Predsednika Republike Srbije

7/17/2019 021 Odbrana


49

Kneèvine Srbije, krst sa ~e-tiri ocila prerastao je u sim-bol koji je vi{e od grba. Otu-da potreba da se oìvi wegovrebusni kontekst i, ~ini se, ne-iscrpna energija da se iznala-èwem novih i novijih ~itawa aktivira wegovo skoro magij-sko zra~ewe. Zna~aj tog grba zaSrbe i me|u Srbima uo~ili sudosta rano austrijski i ugar-ski autoriteti, pa se motiv kr-sta sa ocilima nalazi u grbo-vima darovanim porodicamanekolikih srpskih grani~ar-skih oficira (Prodanovi} odUì~ke Kamenice, Milinkovi},vojvoda i baron Stefan Pe-trovi} Kni}anin), a od 1849.do 1860. godine to je i grb Voj-vodstva Srpskog, ili Vojvodi-ne.

Samo ocilo se najranijejavqa u srpskoj porodi~noj he-raldici kao motiv u grbu li-tvanskomaloruskog roda srp-skog porekla Despot Zenovi}, potom u grbu barona Josifa La-zari}a od Lindara, a najmla|i slu~aj je grb Slobodana Roberta[uki}a iz Australije, registrovan u College of Arms u Londonu.I sam oblik ocila bio je predmet zanimawa istraìva~a. Omotivu ocila u zapadnoj evropskoj heraldici pisao je dr Oto

Nojbeker, koji prvu pojavu ocila u jednom zapadnom grbu sme{tau 1334. (uz ogradu da grb mo`da poti~e jo{ od 1266!).U srpskoj heraldici krst sa ocilima, kao grb nacije , nala-

zi se u brojnim varijantama i podvarijantama. Li{eni bilo ka-kvog nacionalnog heraldi~kog autoriteta, Srbi su svoj nacio-nalni grb tuma~ili pre u skladu sa utiskom i ose}ajem nego sabilo kakvim zahtevanim heraldi~kim standardom ili propisom.Otuda se krst javqa i kao {apast , re|e kao skra}en ili gr~ki ,ocila kao obla i uglasta, otvorena ili zatvorena, kao antro-pomorfni polumeseci, se~iva halebarde, kao mawe ili vi{eprepoznatqiva slova; boja ocila varira od srebrne, prekozlatne do ~elikaste. Boja poqa je konstantna, crvena, osim uslu~aju aktuelnog grba Srpske pravoslavne crkve, gde je poqebelo, a krst sa ocilima zlatan, ~ime se emulira sintagma Ne-

beskog Jerusalima (Jerusalim od zlata i srebra ). U jednom kra-}em vremenu na krake krsta apliciraju se ma~ i jubilarne godi-ne oba srpska ustanka.

NEDOUMICA OKO KRINA

Verovatno nijedna heraldi~ka tema nije izazvala tolikokontroverzi i nedoumica kao {to je to slu~aj sa krinom (qiqa-nom). Razlog za to je bar trostruk: u pitawu je izvanredno ra-{iren motiv, ~iji se zna~aj i domen primene proteè daleko iz-van granica same heraldike, a u geografskom smislu je gotovosveprisutan, deo je hri{}anskog kulta Bogorodice, najzad, pred-stavqa privilegovani amblem francuskih kraqeva i deo wiho-ve vladarske ideologije na ~elu jedne evropske i svetske sile.

Govore}i o rasprostrawenosti, Mi{el Pasturo pomiwe

mesopotamske pe~atne cilindre, egipatske bareqefe, mikenskugrn~ariju, sasanidski tekstil, galski i mamelu~ki novac, indo-

neànsku ode}u, japanski mon,dogonske toteme. Heraldi~kastilizacija krinovog cveta, ko-ja se ne slaè sasvim sa bota-ni~kom definicijom, osnov jeteorija koje izvor motiva tra-è izvan sveta flore (trozu-bac, vrh kopqa ili strele, boj-na sekira, pelta, silueta golu-ba, i sl.). Danas je, ipak, uglav-nom {iroko prihva}eno mi-{qewe da je u pitawu cvet, i tovrsta irisa (Iris pseudoacorus).

Slika krina u srpskim gr-bovima, koliko god bila ~estaizvan formalnog okvira povr-{ine {tita, javqa se dosta po-zno s obzirom na op{tu dina-miku {irewa heraldi~kih sli-ka kod nas. Pored grba Kotro-mani}a, o ~emu }emo ne{to da-qe, nalazimo ga jasno defini-sanog na grbu despota StefanaLazarevi}a (na heraldi~kompe~atu sa Mile{evske darov-nice ), te na veoma sli~nom pe-

~atu \ur|a Brankovi}a iz 1428. godine. U tom vremenu krino-vi na {titu ne mogu se smatrati izrazom vazalstva prema Ugar-skoj, jer je do tada u ugarskoj heraldici anùjske krinove KarlaRoberta i Ludovika Velikog ve} zamenila amblematika luksem-bur{kog doma. Na zapadu, me|utim, motiv krina se povezuje sa

Srbijom od sredine 15. veka, upravo u uverewu da je re~ o ugar-skim vazalima od vremena Anùjaca. Tako se u spisu Hansa Bur-kgrafa iz 1452. ”srpskom caru” pripisuje naredni grb: {titrascepqen, desno na crvenom dve zlatne grede, levo crvenoposuto zlatnim krinovima, a u grbovniku iz 1535, za koji semisli da je mogao nastati prepisivawem Miltenber{kog gr-bovnika , pripisan je ”srpskom caru”, grb koji se od prethodnograzlikuje samo u tome {to je leva polovina {tita plava umestocrvena.

Pitawe heraldi~kog krina i wegovo postojawe na regali-jama u Srbiji moè se relativno konzistentno pratiti kao deovladarske ideologije i kao praksa pozivawa na legitimitet.Otuda se regalije sa krinom ~e{}e pojavquju kada je amblemat-ska poruka namewena evropskom Zapadu, a u razdobqima kada

postoji institucija Mladog kraqa i da vidno obeleì razliku ustatusu. Izazovna spekulacija bi nas vodila ka zakqu~ku da qi-qanove regalije nisu bile samo heraldi~ki motiv, ve} slika re-alne garniture vladarskih insignija, verovatno rimskog pore-kla. To bi, sledstveno, moglo da ponudi obja{wewe za pojavuqiqanove krune i skiptra kao regalija bosanskih kraqeva, tekao povod za dopunu prvog grba Kotromani}a heraldi~kim kri-novima.

Motiv heraldi~kog krina pojavquje se u grbovima Kotroma-ni}a od vremena prvog kraqa te dinastije Stefana Tvrtka I.Jednostavnoj heraldi~koj slici, nasle|enoj od oca, bana Stjepa-na II, koja se sastojala od jedne trake u poqu, a koju je i sam ko-ristio kao ban, Tvrtko je posle krunisawa dodao {est krinova,po tri sa svake strane trake.

Motiv krina je u Srbiji, posle pada sredwovekovne drà-ve, postepeno padao u zaborav. Pre heraldi~kog oìvqavawa


Standarda Predsednika Narodne skup{tineRepublike Srbije

7/17/2019 021 Odbrana


posredstvom Ilirskih grbovni-ka , nailazimo na krin samokao povremen i ornamentalnimotiv, kao senku se}awa. Nijenam poznato odakle je autor iz-vornog Ilirskog grbovnika preuzeo dva zlatna krina kaodeo carskog grba Du{anovog,odnosno kao grba Nemawi}a.

Ima osnova da se zakasne-la renesansa heraldi~kog krinakod nas poveè sa radom i de-lom Mihajla Valtrovi}a. To na-ro~ito biva izraèno u dva we-gova velika projekta: insignija-ma lanca Ordena sv. kneza La-zara, osnovanog povodom 500-godi{wice Kosovske bitke i mi-ropomazawa kraqa Aleksandra I Obrenovi}a u @i~i, i nacrtuza krunu i porfiru Kraqevine Srbije, na~iwenim za krunisawekraqa Petra I u Beogradu 1904. godine. Valtrovi} se u tom podu-hvatu mogao osloniti na grb Kraqevine Srbije od 1882. godine,

kada je obnovqena verzija grbaImperium à Nemanide institutumsa sve parom zlatnih krinova,onako kako su ga nekada davnopreneli i od zaborava sa~uva-li Ilirski grbovnici , Paul Ri-ter i Hristifor @efarovi}, ispojena sa grbom nacije. Ta jerenesansa bila, naàlost,kratkog veka. Ve} 1919. godineodlu~eno je da se krinovi izo-stave sa novog grba KraqevineSrba, Hrvata i Slovenaca.

U savremenoj teritorijal-noj heraldici Srbije krin jere|a pojava, i to pre svega u gr-bovima op{tina koje polaùpravo na istorijsko ili teri-

torijalno nasle|e Hrebeqanovi}a (beogradska op{tina Laza-revac, Despotovac), odnosno u mestima ~ija je lokalna slava po-vezana sa nekim od velikih Bogorodi~inih praznika ([abac).

Dragoqub ACOVI]

50 1. avgust 2006.

D R @ AV N A Z N A M E W A S R B I J E: H I M N A, Z A S TAVA I G R B

Urednik prilogaBranko KOPUNOVI]

Lektura Mila BARJAKTAREVI]

Likovno-grafi~ki uredioBranko SIQEVSKI

FotografijeGoran STANKOVI]

i Radovan POPOVI]

Korektura

Sla|ana GRBA

Zastava Srbije na jarbolu ispred zdawaUjediwenih nacija u Wujorku

7/17/2019 021 Odbrana


51

DRAMAU ZATROVANOM[AHTU

PODVIG

Vojnik po ugovoru Mi{a Milenkovi}spasao ìvot Marku Markovi}u

^lanovi ekipe Stanicehitne medicinske

pomo}i ni{kogVojnomedicinskog

centra profesionalnomsu intervencijom

i hrabro{}u potvrdilispremnost da pomognu

svim gra|anima i dau tim naporima rizikuju

i sopstvene ìvote

U

[TO PREDO PACIJENTA

Stanica hitne medicinske pomo}i deluje u sa-stavu Vojnomedicinskog centra iz Ni{a, koji predvo-di pukovnik dr Miomir Videnovi}. Ona se bavi ku}-nim le~ewem, hitnim intervencijama na terenu, a imai interni kabinet koji godi{we opsluì 2.500 paci-jenata. Pet ekipa (lekar, medicinski tehni~ar i vo-za~) brine o dvadeset hiqada vojnih osiguranika.

Po re~ima na~elnika Stanice hitne medicinskepomo}i potpukovnika dr Neboj{e Boìnovi}a, wihovrad optere}uju zastareli vozni park, razu|enost me-sta boravka pacijenata i nemogu}nost stru~nog usa-vr{avawa. Za svaku pohvalu je odli~na saradwa sacivilnom hitnom slu`bom, tako da ~esto dolazi dopreuzimawa pacijenata.

Va`no je znati da vojna hitna pomo} odgovorina svaki poziv u roku od tri do sedam minuta, te dawihove intervencije spasu svake godine vi{e od pe-deset ìvota. Dobri pokazateqi wihovog rada su ipodaci da su prvih {est meseci ove godine iza{lina teren 2.273 puta, izveli 600 intervencija u okvi-ru ku}nog le~ewa, dok je 1.088 pacijenata samo do-

{lo na pregled u Stanicu hitne medicinske pomo}i.

dan od radnika se do~epao uskog otvora{ahta, tako da su potpukovnik Boìnovi} ivojnik po ugovoru Milenkovi} uspeli da gaizvuku napoqe.

Naàlost, drugi radnik je ostao za-glavqen u {ahtu, punom otrovnih isparewa

i gasova. Sekundi su odlu~ivali o ìvotuMarka Markovi}a, kome je odmah trebalodoturiti boce s kiseonikom i izvu}i ga napovr{inu zemqe. U tom trenutku vojnik pougovoru Mi{a Milenkovi} odlu~no je re-kao: ”Ja sam najmr{aviji i idem dole.”

Posmatra~i su mogli da vide Mi{ukako je sa bocom kiseonika neustra{ivousko~io u zadimqeni {aht. ”Unutra je biomrak” – govori Mi{a – ”ali sam uz pomo}baterije uspeo da vidim ~oveka koji jau~e.Bio je pri svesti, unezveren i upla{en.Uhvatio sam ga za kai{ i povukao potrbu-{ke na vrh cisterne, kako bi vatrogasciuspeli da ga izvuku napoqe.”

Sve se dobro zavr{ilo. Marko Mar-kovi} ima povredu kukova, lak{e opekoti-ne i posledice od trovawa gasom, ali seuspe{no oporavio na Vojnomedicinskojakademiji u Beogradu. Mi{a je, tako|e,imao simptome lak{eg trovawa, zbog ~egaje narednih dana primao infuziju i tera-piju.

Kom{ije su zvani~no zahvalile ni-{kom Vojnomedicinskom centru, a ~lanoviekipe hitne pomo}i su tim postupkom po-tvrdili spremnost da pomognu svim gra|a-nima i da u tim naporima rizikuju i sop-stvene ivote.

Z. MILADINOVI]

Vi{a medicinska sestra Cveta Ivanovska, voza~sanitetskog automobila

Mi{a Milenkovi}i potpukovnik

dr Neboj{a Boìnovi}na mestu nesre}e

neposrednoj blizini Vojnomedicinskogcentra u Ni{u ~ula se stravi~na eks-plozija. Radnici DO ”Neàn put” izDowe Vreìne su, u sklopu revitali-zacije objekta, koji koriste DO ”Zle-

tovo” i xudo-klub ”@elezni~ar”, poku{alida izgrade i skladi{te energenata. Eksplo-zija se dogodila kada su dva radnika po~e-la da brener-aparatom vare u {ahtu, gdese nalazila ukopana cisterna.

U op{tem haosu, neko je pozvao vojnui civilnu hitnu pomo} i vatrogasce. Na li-ce mesta je prva stigla ekipa iz Stanicehitne medicinske pomo}i ni{kog VMC, awu su ~inili potpukovnik dr Neboj{a Bo-ìnovi}, vi{a medicinska sestra CvetaIvanovska i voza~ sanitetskog automobi-la Mi{a Milenkovi}. Oni su bili sprem-ni da povre|enima pruè prvu pomo}, ali

to nije bilo tako jednostavno. Naime, je-

7/17/2019 021 Odbrana


52

[ta god da sam

postigla, bilo je zbog

mog deteta. Milo{ je

moj najve}i uspeh

– kaè potpukovnik dr

Katarina [trbac, prva

èna oficir Vojske

Srbije sa zvawem

doktora nauka, u ~iju su

ìvotnu pri~u upleteni

svi elementi balkanike

B A L K A N I K A

S

1. avgust 2006.

U POSETI

licem koje stranci nepogre{ivo prepoznaju kao sloven-sko, potpukovnik dr Katarina [trbac izgleda kao da je usebi skupila svu oporost, vrelinu i snagu tla sa koga je po-tekla. Utisak koji se nametao od trenutka upoznavawa, po-tvrdio se na odbrani wenog doktorskog rada, ~iji je ekspo-ze bio jedan od najboqih koje sam ikad ~ula. I znala sam:

toj eni niko nije otvorio nijedna vrata. Za svaki korak napred morala je da se bori sama.”Dok sam radila u Beogradskom korpusu, morala sam u sve-

mu biti boqa od svojih mu{kih kolega – oficira, da bi me pri-hvatili kao ravnu sebi. Bili su tu stariji mu{karci, {kolovaniu onda{woj JNA, koji su se te{ko privikavali na ènu u uni-formi. Me|utim, 2000. godine, kada sam pre{la u Ministar-stvo odbrane, odnos prema ènama u Vojsci uop{te se prome-nio naboqe. Sada se, u principu, uvaàva sve {to se radi nazahtevani na~in, bez obzira dolazi li od ene ili mu{karca.Mislim da je ovde bitno pokazati stru~nost” – kaè potpukov-nik [trbac.

Ona je svoju stru~nost pokazala u va`nim projektima, kao~lan radnog tima za izradu Strategije odbrane, Uredni~kog od-

bora za objavqivawe Bele kwige odbrane SCG , radnih timovaza reformu sektora bezbednosti, Xeferson instituta za izra-

POTPUKOVNIK DR KATARINA [TRBAC

7/17/2019 021 Odbrana


du projekta ”Strategijsko odlu~ivawe u Ministarstvu odbrane”,za izradu Ministarskog uputstva za 2006. godinu...

Danas je prva ena oficir Vojske koja je doktor nauka.Temu za izradu doktorske disertacije sa nazivom ”Humani-

tarne organizacije u zbriwavawu civilnog stanovni{tva u van-rednim situacijama” izabrala je kao logi~an nastavak magi-starske teze.

”Retko se danas u na{oj zemqi moè na}i problem koji je

toliko aktuelan i o kome se toliko govori i raspravqa, ali,naàlost, malo i ~ini, kao {to je slu~aj sa zbriwavawem ci-vilnog stanovni{tva u vanrednim situacijama. Na izbor temeuticala je i moja potreba da istaknem probleme s kojima se su-sretala moja porodica, prijateqi i ogroman broj ostalih ra-seqenih lica. Sa teritorije zahva}ene ratom i ostalih teri-torija Hrvatske raseqeno je oko 500.000 qudi - oko 400.000Srba, me|u kojima i moja porodica, i oko 100.000 Hrvata. Ta-da{wa Savezna Republika Jugoslavija, koja je bila ve} zna~aj-no napregla kapacitete zbog izbeglica iz republika biv{eSFRJ, 1999. godine dodatno je optere}ena sa 200.000 inter-no raseqenih lica sa Kosova i Metohije. U takvom odnosu sna-ga pomo} me|unarodne zajednice bio je jedini na~in da opstanuraseqena lica.”

Doktorska disertacija otvorila joj je put ka ~inu pukovni-ka. A vidi li sebe i kao (opet prvu ènu oficira) generala uVojsci Srbije?

”[ta god da sam postigla, bilo je zbog mog deteta. Milo{je moj najve}i uspeh. Mislim da je maj~instvo osnovna uloga è-ne, a sve ostalo samo treba da pomogne da tu ulogu odigra va-qano”, odgovara posredno. ”U trenutku kada sam dobila deteznala sam da moram jo{ o nekome da brinem, i to mi je bio naj-ve}i podstrek da izdrìm sve {to mi se de{avalo, ali i da ula-èm u sebe kako bih stvorila mogu}nost da detetu ne{to pru-ìm. Ja samo nastojim da do|em do onog {to èli svaki ~ovek uSrbiji: do malo normalnog ivota, svog prostora u kome }u i-veti, letovawa...”

Budu}i da o svemu tome brine sama, dr Katarina [trbac

pred drugima pokazuje snagu kao nekoliko prose~nih èna zajed-no, pa ju je te{ko zamisliti kako, na primer, kuva, iako to rado~ini. ”Kuvawe je za mene va`na ceremonija, u kojoj uìvam od

po~etka do kraja. Volim da odem na bawi~ku pijacu, koja me svo-jim mirisima i ponekim qudima podse}a na detiwstvo, i ondada spremam jednostavna, laka jela mediteranske kuhiwe. Poseb-no mi je zadovoqstvo kada se sprema za porodi~na okupqawa.”Problem je, me|utim, gde se okupiti: ”Od Vojske sam dobila 25kvadrata stambenog prostora.” Sawa o svojoj sobi, u kojoj }emo}i da se odmori i radi na miru. Dok o~ekuje razliku od 50kvadrata, strpqewe joj je, kao i brojnim drugim pripadnicimaVojske, na izmaku.

Sada se raduje ~asu kada }e sa Milo{em po}i na more, nakome se ose}a ”kao u detiwstvu ”. Kaè: ”Verovatno ne bih bilaovo {to sam da snagu nisam dobila u porodici u vreme kada se

dete po~iwe razvijati. Zato seiskreno trudim da svom sinu pruìmisti ose}aj bezbri`nosti i mogu}-nost da se bavi onim {to voli.” Kao{to to radi ona, sa stavom koji sa-vr{eno odraàva wen mentalitet:”Sve {to zavisi od nas moèmo za-vr{iti. Nema predaje.”

Po wenim re~ima, èna dok-tor nauka, oficir, vodi ”dosadanìvot, kao i ve}ina mojih vr{wa-

kiwa na Balkanu. I svi|a mi se {toje tako. Mislim da smo svi mi ima-li i previ{e uzbu|ewa tokom deve-desetih godina, i sada treba dastabilno idemo prema ne~emu. Takoradim u profesionalnom, a trudimse i u privatnom ìvotu. Nastojimda pri tom ostanem ista, da se nemewam s napredovawem u slu`bi –ne mewam prijateqe, sredinu u ko-joj ivim, na~in ivota” – kaè e-na u ~iji su se ivotopis upleli svielementi pri~e balkanike.

Sneàna \OKI]

Snimio Radovan POPOVI]

53

PRVA U ISTORIJI VOJSKE

Potpukovnik Katarina [trbac nedavno je odbraniladoktorsku disertaciju sa nazivom ”Humanitarne organiza-cije u zbriwavawu civilnog stanovni{tva u vanrednim si-tuacijama”, na Fakultetu bezbednosti u Beogradu, ~ime jestekla zvawe doktora nauka odbrane, bezbednosti i za-

{tite.Time je, prema na{em saznawu, postala prva ènaoficir doktor nauka u Vojsci Srbije. Uz to, 2004. godine,u Xorx Mar{al centru u Nema~koj, {kolovala se na kursu”Lideri za 21. vek”. Radi kao na~elnik Odseka za doku-mente u Odeqewu za strategiju, u Upravi za strategijskoplanirawe, Sektora za politiku odbrane. Pre toga bilaje vode}i istraìva~ u Upravi za politiku odbrane, u kojuje do{la 2000. godine iz Beogradskog korpusa.

Profesor je po pozivu na poslediplomskim studijamaoblika specijalizacije na Fakultetu bezbednosti, sa te-mom o terorizmu; autor je vi{e izve{taja za Savet bez-bednosti UN po Rezolucijama o borbi protiv terorizma uime MO SCG; organizovala je vi{e seminara, konferen-cija i sastanaka sa internacionalnim u~esnicima i u~e-stvovala na brojnim me|unarodnim konferencijama i se-minarima kao predava~ i slu{alac.

7/17/2019 021 Odbrana


54 1. avgust 2006.

U

prkos strogim propisima koji nalaù najvi{i stepen konspirativnosti, ujavnosti se povremeno pojave podaci o operacijama izraelskih specijalnihsnaga u wihovom gotovo svakodnevnom obra~unu sa brojnim arapskim tero-risti~kim grupacijama (PLO, Hamas, Crni septembar, Hezbolah, Al fatah idr.), koji bez prekida traju od sticawa nezavisnosti Izraela 1948. godine.”Spava~ica”, ”Pakao”, ”[ok”, ”Neustra{ivo srce”, ”Grom”, ”Potera”,

”Prole}e mladosti”, ”Zakon i red” – predstavqaju samo deo u javnosti poznatihspecijalnih operacija koje su izvedene na {irokim prostorima Bliskog istoka iAfrike. Iza {ifrovanih naziva kriju se dobro planirane, izvanredno organi-zovane i uspe{no izvedene akcije, koje u redovima protivnika izazivaju neveri-cu i {ok, ostavqaju}i za sobom pravu pusto{.

Prvog novembra 1968. godine, u dubini delte Nila, razorena je egipatskaelektri~na centrala; 27. decembra 1969, u dubokoj egipatskoj pozadini, izne-nadnim prepadom otet je najnoviji sovjetski radar P-12; 20. februara 1973.likvidirana je baza PLO i Crnog septembra severno od luke Tripoli u Libiji;9. aprila 1973. oslobo|eno je 15O talaca iz otetog Er fransovog aviona, kojije prizemqen na aerodromu u Entebeu (Uganda); 19. oktobra 1973. uni{tena jeira~ka oklopna kolona na putu Damask–Bagdad; 9. aprila 1976, u svom skrovi-

{tu u Tunisu, likvidiran je Abu Nijad, drugi ~ovek PLO; u maju 1988. razorenaje baza Hezbolaha u Libanu... Zajedni~ki imeniteq za navedene akcije jeste u~e-

K R I L A T ES P E C I J A L N E S N A G E I Z R A E L A

Iako tradicija izraelskih

snaga za specijalna dejstva

poti~e iz dvadesetih

godina pro{log veka,wihov uspon po~iwe sa

nezavisno{}u Izraela

1948. godine. Izraelski

specijalci su danas

u svetskom vrhu tih

formacija, a borbena

iskustva svakodnevno sti~u

u sukobima sa brojnim

arapskim teroristi~kim

snagama.

S V

E T

7/17/2019 021 Odbrana


~inama vode, gotovo bez sna i odmora. Napori ~esto dostiùgranicu izdr`qivosti qudskog organizma. Za sve to vreme in-tenzivno se izvodi obuka u borila~kim ve{tinama i ga|awe izrazli~itog naoruàwa. Na kraju testa sledi neobi~na prove-ra. U krugu iscrtanom na zemqi kandidati se po parovima go-lim rukama ”bore do smrti”. Daqe {kolovawe nastavqaju sa-mo ”pobednici”.

Druga faza, u trajawu od {est meseci, sastoji se od osnov-ne vojne obuke (Tironut), u kojoj se kandidati raspore|uju pogrupama kako bi razvili duh zajedni{tva i svest o zna~aju tim-skog delovawa i ispomagawa u savladavawu najrazli~itijih po-te{ko}a. U toj fazi, pored izloènosti maksimalnom napreza-wu, kandidati se obu~avaju u rukovawu razli~itim vrstamahladnog i vatrenog oru ja, a do najsitnijih detaqa se izu~avajurazne vrste mina i eksplozivnih naprava. Za kraj te faze obu-ke predvi|en je mar{ dug 120 kilometara, dok je mesto zavr-{nog dela obuke Zid pla~a u Jerusalimu, gde polaù zakletvu.

Tre}a faza je specijalisti~ka i obuhvata sticawe znawai ve{tina iz padobranstva, alpinizma i upotrebe oru ja kojimraspolaù Arapi.

U posledwoj, ~etvrtoj, fazi obuke izu~avaju se antigeril-ska i antiteroristi~ka taktika, detaqno se uve`bavaju akcijespecijalnih timova i obavqaju desantirawa iz helikoptera.Nije redak slu~aj da se ova faza obuke izvodi u stvarnim bor-benim okolnostima, u obra~unu sa arapskim teroristima.

Daqa obuka intenzivno se nastavqa u jedinicama u koje sukomandosi raspore|eni.

55

Z M I J E

[KOLE ZA SPECIJALCEZa obuku specijalaca u Izraelu postoji 11 specijali-

zovanih {kola (centara).U antiteroristi~koj {koli (The Antiterorist School) obu-

~avaju se komandosi za razli~ite antiteroristi~ke akcijei spasavawe talaca.

U izvi|a~ko-patrolnoj {koli (The Rocen and Patrol

School), pored obuke u izvi|awu i pra}ewu, izvodi se iobuka za dnevno-no}nu vo`wu po bespu}u u svim meteoro-lo{kim uslovima.

U {koli Bohad 7 izvodi se obuka iz komunikacija isavremenih tehnologija (The Communication and Small High-Tech Equipment School).

U {koli za specijalce - snajperiste (The IDF School)izvodi se osnovna i dopunska obuka, koja obuhvata petone-deqni kurs za pripadnike pe{adijskih jedinica i ~etvoro-nedeqni kurs za pripadnike specijalnih snaga. Sledi tro-nedeqni kurs u jedinici Lotar, na kome se komandosi obu-~avaju za specijalistu – snajperistu u antiteroristi~kimdejstvima.

U alpinisti~ko-spasila~koj {koli (The Climbing Rep-

peling and Rescue School), obavqa se obuka u tragawu i svimtehnikama spasavawa.

U protivtenkovskoj {koli (The Anti Tank Infantry Warfa-re School) sti~u se znawa neophodna za vo|ewe protivo-klopne borbe i upotrebu razli~itih protivoklopnih sred-stava.

U {koli za blisku borbu (The Contact Combat School),sti~u se znawa iz borila~kih ve{tina i upotrebe hladnogoru ja.

Mornari~ki komandosi svoja znawa sti~u u dve {ko-le – za ronioce (The Combat Diving School) i za podvodnadejstva, (The Naval Underwater Warfare School), dok se obukau padobranstvu izvodi u vazduhoplovnoj bazi Tel Nof (TheParashuting School).

{}e malih grupa specijalaca (najvi{e 12), upotreba helikopte-ra i brzih ~amaca, drskost, iznenadnost i uspe{nost prepadai minimalni gubici u redovima specijalaca.

BRISAWE IDENTITETASpecijalne snage Izraela stru~waci po uve`banosti,

opremqenosti i obu~enosti svrstavaju u sam svetski vrh tih sa-stava. U wihove redove, po pravilu, primaju se dobrovoqci sanekom od fakultetskih diploma i aktivnim znawem dva do trijezika. Obuka traje 18 do 20 meseci, u 11 specijalisti~kih {ko-la (centara).

Za pripadnike kopnene vojske i ratnog vazduhoplovstva,izvi|a~e – padobrance, (Sajeret Kanhanim), u javnosti poznatekao ”krilate zmije”, obuka po~iwe testom sa nazivom Gibu{on,~iji je osnovni ciq ”brisawe identiteta” budu}eg komandosa. Utoku testa kandidati umesto imena dobijaju broj i stalno supodvrgnuti kontroli instruktora. To vreme obuke odlikuje seizlagawem kandidata maksimalnim psihofizi~kim naprezawem:

dugim mar{evima pod punom ratnom spremom u te{kim klimat-skim uslovima, smawenim obrocima hrane i minimalnim koli-

7/17/2019 021 Odbrana


STRANE ARMIJE

1. avgust 2006.

Za razliku od obuke izvi|a~a padobranaca, obuka pri-padnika specijalnih jedinica ratne mornarice ima nekolikoetapa:

– {estomese~na osnovna i napredna obuka u jednoj od pe-{adijskih brigada;

– tronedeqni padobranski kurs;– tromese~na napredna obuka sa oru`jem i opremom;

osnovnim elementima pomorskog ratovawa, upotrebe mawihplovnih jedinica i kori{}ewa eksploziva na kopnu;

– ~etvoronedeqni kurs za borbene ronioce;– dvanaestomese~na zajedni~ka obuka u tehnici naprednog

rowewa (upotreba aparata za disawe zatvorenog kruga), upo-treba eksploziva pod vodom; upad (prodor) na teritoriju ne-prijateqa na razne na~ine (sa ronila~kom opremom, padobra-nima, juri{nim ~amcima ili sa podmornica).

UDARNA PESNICAU svakodnevnom obra~unu sa brojnim arapskim terori-

sti~kim snagama, Izrael je od sticawa nezavisnosti do danasposebnu pa`wu posve}ivao specijalnim snagama, koje se orga-nizacijsko-formacijski nalaze u sva tri vida oruànih snaga ipredstavqaju udarnu pesnicu izraelske armije.

U kopnenoj vojsci pripadnici specijalnih snaga Sajeret(Sayeret – izvi|a~i), raspore|eni su u ~etiri pe{adijske briga-de (Golan, Givati, Nakal i Kanhanim), odnosno wihovim pado-branskim bataqonima i tri korpusa (oklopnom, inìwerijskomi izvi|a~kom). Pored izvi|a~a, u kopnenoj vojsci nalazi se ispecijalna jedinica komandosa Durdevan, te rezervna jedinica

specijalaca Lotar Eilat.

56

SPECIJALCI MOSADAIako u najstroèm smislu ne pripadaju armiji, spe-

cijalci tajne slu`be Mosad nerazdvojni su deo gotovosvih izraelskih specijalnih operacija. Prvenstveno de-luju u inostranstvu, organizovani u timove od po 28 pri-padnika oba pola. Svaki tim ima tri odeqewa od po 10~lanova. Prvo odeqewe zaduèno je za upade, drugo za

podr{ku, a tre}e ~ine snajperisti (4 strelca i 4 osma-tra~a).

Tipi~an tim Mosada ~ine: udarna grupa od 15 ~lano-va, koja deluje u trojkama: grupa Aleph, profesionalne ubi-ce; grupa Beth, za bezbedno izvla~ewe prethodne grupe;grupa Heith, logisti~ka podr{ka; grupa Ayin,otkrivawe ipra}ewe ciqeva i grupa Koph, odràvawe veze i prislu-{kivawe.

Borbeni ronilac

Grupa brzih ~amaca

Flotile 13

7/17/2019 021 Odbrana


57

[ARONOVI KOMANDOSIGodine 1953, pod komandom majora Arijela [arona,

izraelske odbrambene snage (Cahal) formirale su speci-jalnu grupu – jedinicu 101, koja je dala pe~at doktrini da-na{wih specijalnih snaga Izraela. Jedinica je dejstvova-la no}u, u mawim grupama, infiltriraju}i se duboko u po-zadinu neprijateqa. Odlikovala se brutalno{}u, zbog ~e-ga je rasformirana {est meseci nakon formirawa. Po-~etkom 1954. godine u{la je u sastav 890. padobranskog

bataqona, kao specijalna jedinica Sajeret Kanhanim, po-pularno nazvana ”krilate zmije”. Vojni stru~waci tu jedi-nicu danas smatraju za jednu od najspremnijih specijalnihjedinica u svetu.

NO]NI ODRED DOBROVOQACAPrete~u dana{wih izraelskih specijalnih snaga

stvorio je britanski major Vingejt tridesetih godina pro-{log veka, kada je formirao Specijalni no}ni odred do-brovoqaca (Special Night Squads). I prvu izraelsku pado-bransku jedinicu formirali su Britanci 1943. godine, nazahtev Jevrejske agencije, s ciqem da pruè pomo} ustani-cima u Var{avskom getu i drugim getima {irom okupirane

Evrope.

U sastavu oklopnog korpusa nalaze sedve specijalne izvi|a~ke jedinice: Sajeret[irion 500 i Sajeret [irion 700, kojesu namewene za izvi|awe neprijateqa navelikoj dubini, pronalaèwe najpogodnijihputeva za prodor oklopnih jedinica, prona-laèwe minskih poqa, ru{ewe prepreka iizvo|ewe protivoklopnih dejstava.

Korpus inìwerije u svom sastavu imadve specijalne jedinice – Sajeret Jel i Sa-jeret Jeshaps. Prva je namewena za eksplo-zive, izvo|ewe sabotaà i minirawe, dokje druga osposobqena za uklawawe svih vr-sta mina, eksplozivnih naprava i bombi.

Izvi|a~ki korpus ima dve specijalnejedinice – Sajeret Matkal, odnosno Unit262SM, najelitniju i naj~uveniju, u ~ijem sesastavu nalazi i antiteroristi~ki tim Unit269. Druga jedinica – Sajeret Jakmyan je-ste obave{tajno-izvi|a~ka.

Pored pomenutih specijalnih jedini-ca, Izrael ima i jedinicu Unit 7149, od-

nosno K9, koja u antiteroristi~koj borbikoristi specijalno obu~ene pse, zatim je-dinicu Sajeret Egoz, namewenu za borbu sagerilcima, te jedinicu Maglan, ~ija je spe-cijalnost daqinsko izvi|awe i protivo-klopna borba.

Ratno vazduhoplovstvo raspolaè tri-ma specijalnim jedinicam: Unit 5101, Unit5707 i Unit 696.

Jedinica 5101 namewena je za laser-sko obeleàvawe ciqeva za potrebe rat-nog vazduhoplovstva, osloba|awe talaca izotetih aviona, dubinsko izvi|awe i spasa-vawe oborenih posada aviona i helikopte-

ra iza neprijateqskih linija. Jedinicabroji 40 qudi, koji su podeqeni u pet bor-benih grupa, svaka ja~ine od po osam qudi.

Osnovni zadaci jedinice 5707 su: otkrivawe i prikupqa-we obave{tajnih podataka o ciqevima, wihovo lasersko obe-leàvawe i pra}ewe u~inaka dejstva avijacije. Jedinicu ~ine~etiri borbene grupe, svaka sa po osam ~lanova.

Najmawu specijalizovanu jedinicu u ratnom vazduhoplov-stvu ~ini jedinica 696, koja je namewena za tragawe i spasava-we posada oborenih aviona i helikoptera. Jedinica je ja~ine35 qudi, koji su raspore|eni u 5-7 timova, svaki ja~ine 7-8~lanova.

Elitu unutar elite ~ine izvi|a~i – padobranci 35. pado-branske brigade, koji nastavqaju tradiciju 890. padobranskog

bataqona, formiranog odmah posle sticawa nezavisnosti Iz-raela.

Specijalne snage ratne mornarice ~ini 13. flotila Na-val Commando (mornari~ki komandosi), koja je osnovana1948. godine. Sedamdesetih godina pro{log veka jedinica jereorganizovana. Obuka je podignuta na vi{i stepen, a wenipripadnici su specijalizovani za dejstva u vodi i pod vodomi napade sa mora na kopno. U wenom sastavu nalazi se vr-hunski antiteroristi~ki tim D4 Naval Commando, obu~en zavo|ewe borbe pod vodom, izvo|ewe diverzija u lukama i nabrodovima, izvo|ewe iznenadnih prepada sa mora na kopno,presretawe brodova sa oru`jem i municijom namewenim te-roristima i izvo|ewe antiteroristi~kih akcija visokog ste-pena rizika.

Stanislav ARSI]

Pripadnik ”krilatih zmija” u akciji

7/17/2019 021 Odbrana


RAT U LIBANU

NERE[IVAJEDNAÎNA

1. avgust 2006.58

Sada{we razorno stawe u zemqi kedrova nije nezapam}ena novost. Samo je opet na ta-bli nere{iva bliskoisto~na jedna~ina. Otkad je 1943. Liban dobio nezavisnost odfrancuske uprave, do danas nije uspeo da usavr{i nacionalni identitet, pa su unutra-{we razlike i apetiti, ili potrebe iz bliè i daqe okoline vi{estruko gospodarili,od ”gra|anskih sukoba”, kako su se u ranoj fazi zvali, do svih vrsta stranih interven-

cija, svakako najbrutalnije sirijskih i izraelskih.Na mnogim mapama {tampanim u Damasku i nema obeleène granice s Libanom, jer se

smatra samo naslednim vilajetom posle vekovne turske uprave. U junu 1976. presednik Asadje sa 40.000 vojnika u{ao u Liban da, u savezu s doma}im hri{}anskim maronitima, disci-plinuje Palestince. Kasnije se raspored promenio u sirijsko-palestinsko udruìvawe pro-tiv maronita, tada u frontu sa Izraelcima. U vreme petnaestogodi{weg gra|anskog rata sa

100.000 mrtvih, vlast u Libanu je delilo ili otimalo i do ~etrdeset razli~itih milicija.Ali pitawe je, zapravo, i koliko je uz libanski zaplet ikada pristajao termin gra|an-ski rat s obzirom na sve sirijsko-izraelsko-palestinske, davno pre toga i ameri~ke, pohodeu tom lavirintu, kasnije i ulogu me|unarodnih snaga, pa i obi~no bespomo}nih odreda Ujedi-wenih nacija, potom i iransko angaòvawe.

Izrael je jo{ 1978. imao svoj rani kra}i vojni upad, posle koga je na jugu ostavio sop-stvene opunomo}enike da upravqaju, da bi 1982. u{ao u Bejrut, odakle su izba~eni JaserArafat i PLO. To je bio samo jedan od vrhunaca stradawa tri i po miliona Libanaca, raz-li~itih vera i nacionalnih oslonaca, a razarawa, atentata, obra~una i rtava nikad nijemawkalo. Zabeleèno je da je jednom Arafat uzvikivao da ”ne}e dozvoliti balkanizacijuLibana”!

Kona~no, izraelska vojska se 2000. povukla iz Libana, najzad i sirijska 2005. godine.U me|uvremenu je bilo i ne{to relativne stabilnosti, a za prave Libance i uspe{ne obno-ve. Sada je fitiq zapalila {iitska Bo ja partija – Hezbolah, za~eta 1982. od muslimanskihimama, blagoslovqena iz Damaska i izda{no pomagana iz Teherana, sa zadatkom da prote-

ruje Izrael iz Libana i da sawa o islamskoj dràvi iranskog tipa.Koliko je nemo}an pred izraelskim odgovorom na raketni izazov i pruènom prilikomkoju Jerusalim koristi da osveta bude stostruka lekcija i preporuka o nepopustqivoj ~vr-stini za doma}e potrebe, premijer Fuad Siwora je u Bejrutu ograni~ene mo}i nad Bo jompartijom – Hezbolahom iako su u wegovom kabinetu bar dvojica wenih ministara. Siworaizvesno ne èli opasne ratne dodire sa Izraelcima, a li~no najmawe nagiwe radikalizmuBo je partije, isto toliko koliko ni Izraelci ne ele da wega obaraju sa mesta premijera.

Podstrek i ofanzivni polet Hezbolah, izvesno je, crpe iz Teherana, koji svog miqenikabudi kao dobrodo{lu dugoro~nu regionalnu polugu u komplikovanom spletu Bliskog istoka,gde Iran trenutno ima svoje ”nuklearno odmeravawe” s Amerikom i drugim svetskim silama(pri ~emu treba imati na umu i iransku kontrolu nad Ormuskim tesnacem, kroz koji prolazi~etvrtina nafte koju svet tro{i).

Pre dve godine Hezbolah je razmenio jednog izraelskog biznismena zato~enog u Libanui kosti trojice ubijenih izraelskih vojnika, rtava boraca Bo je partije jo{ iz 2000. godi-ne, za 400 Palestinaca i Libanaca iz zatvora jevrejske dràve. Ovog puta, postupci, in-

strukcije i potrebe ne obe}avaju sli~an matemati~ki rasplet.Borivoj ERDEQAN

Odlika Libana jeda ~esto nije gospodar

sopstvene sudbine.Aspiracije Sirije

da prelazi granicujednako je, sa svojestrane, vi{e puta

demonstrirao i Izrael,

a Palestinci su, posle”crnog septembra” 1970.

u Jordanu, novoizbegli~ko uto~i{te

bili pretvorili u”dràvu u dràvi”,

kojom su raspolagalivi{e nego doma}ini.

7/17/2019 021 Odbrana


59

we prve podmornice iz serije 094 sa inter-kontinentalnim raketama JL-2. Uvo|ewem tihraketnih sredstava Kina oja~ava svoje stra-tegijske nuklearne snage, koje u ovom trenutkuraspolaù interkontinentalnim balisti~kimraketama DF-5 namewenim za dejstvo po ce-

loj teritoriji SAD, i DF-3, za dejstvo po te-ritorijama zemaqa evroazijskog kontinenta.

Zavr{nim ispitivawima jednomotornoglova~kog aviona tipa FC-4 ”Svirepi zmaj“,savremene elektronike, visokih takti~ko-tehni~kih svojstava i posebno niskom ce-nom, Kina postaje konkurentni proizvo|a~,privla~an ratnim vazduhoplovstvima nekihzemaqa azijskog kontinenta.

Tradicionalna saradwa pripadnika OSHrvatske sa Nacionalnom gardom Minesote,kao deo priprema Hrvatske vojske za ~lan-stvo u Nato, ove godine je ostvarena zajed-

ni~kim aktivnostima na poligonu Ga{inci.Teì{te je dato na ja~awu operativnihmogu}nosti hrvatskih OS u postizawu stan-darda Natoa u obuci jedinica; planirawu,organizaciji i izvo|ewu ve`bi; pripremiza u~e{}e u operacijama podr{ke miru, po-stizawu interoperabilnosti na takti~komnivou primenom doktrina Natoa i procedu-ra; afirmisawe me|udràvne saradwe ipartnerstva; izgradwa sistema me|usobnogpoverewa i priprema hrvatske jedinice zave`bu u Minesoti, u avgustu ove godine.

MERIDIJANI

Planom o proizvodwi i uvo|ewu oru javisoke tehnologije u svoje oruàne snage u na-rednih petnaest godina, Kina }e se od veli-kog uvoznika transformisati u proizvo|a~aoru ja i respektivan faktor u toj oblasti usvetu. Teì{te je usmereno na razvoj pomor-skih infrastruktura, brodskih, aviokosmi~-kih, nuklearnih i informati~kih tehnologija,interkontinentalnih balisti~kih raketa ilovaca bombardera. Planom razvoja vojneindustrije Kina planira da ostvari dva ci-qa: smawivawe tehni~ko-tehnolo{kih razli-ka u proizvodwi i posedovawu oru ja visoketehnologije u odnosu na SAD, Rusiju i EU i da

smawi izdatke za kupovinu novog oru ja za{ta je potro{eno vi{e od trinaest milijar-di dolara tokom 2000-2005.godine.

Kina planira da u ovoj godini u opera-tivnu upotrebu uvede nove interkontinental-ne balisti~ke rakete tipa DF-31 na preno-snim lanserima, a u narednoj wihovu modi-fikaciju DF-31A sa pove}anim dometom. Urazdobqu 2007-2010. planirano je uvo|e-

Priprema Blagoje NIÎ]

MODERNIZACIJAKINESKE ARMIJE

SARADWA HRVATSKE SANACIONALNOM GARDOM

MINESOTE

>>> ANTITERORISTI^KI CENTAR RU-SIJE I GRUZIJE

–Gruzija i Rusija razmatra-

ju mogu}nost formirawa zajedni~kog antite-roristi~kog centra u Batumiju, u Gruziji, kaoosnovu za budu}i me|unarodni centar u komesu u~estvovale i druge zemqe regiona, SAD iEU. Centar je zami{qen da bude nosilac za-jedni~kih aktivnosti koje bi se preduzimale uborbi protiv globalnog terorizma.

>>> GR^KO-TURSKI ODNOSI – Mi-nistri spoqnih poslova Gr~ke i Turske su,nakon ozbiqnih tenzija iznad Egejskog mo-ra, najavili preduzimawe posebnih meraza ja~awe poverewa, koje ukqu~uju i uspo-stavqawe direktne telefonske linije iz-

me|u general{tabova i komandi RV dve ze-mqe ~lanice Natoa.

>>> POVLAÊWE ITALIJANSKIHVOJNIKA IZ IRAKA – Italija se svojomodlukom o povla~ewu jedinica iz Irakapridruìla Japanu, Bugarskoj i jo{ nekimzemqama savezni~ke koalicije. U prvom ko-raku povu~eno je 1.100 od 2.300 pripadni-ka italijanskog kontingenta koji je zadatkeobuke, obezbe|ewa i obnove ira~kih snagaobavqao u Nasiriji, gradu na jugu Iraka.

>>> NATO VE@BA – Preko 7.000 pri-padnika Nato snaga za brzi odgovor (NATOResponse Force-NRF) u~estvovalo je na zavr-{noj ve`bi “Steadfast jaguar ”, u arhipelaguCape Verde, u blizini atlantske afri~ke

obale. Ve`ba je posledwi test proverespremnosti tih snaga pre wihovog uvo|ewa uoperativnu upotrebu, oktobra ove godine.

>>> NOVI HRVATSKI KONTIGENT ZAAVGANISTAN – Hrvatska je uputila novikontigent od 69 pripadnika svojih oruànihsnaga u misiju ISAF u Avganistanu, ~ime seukupan broj u~esnika pove}ao na 143. Kon-tigent je razme{ten u podru~ju Regionalnekomande Sever u Mazar-e-Sharifu. Konti-gent sa~iwavaju 42 pripadnika Namenskiorganizovanih snaga pe{adije, ~iji je osnov-ni zadatak obezbe|ewe baze ISAF u tom gra-du, zatim 19 pripadnika Operativnog tima

za vezu sa zadatkom obuke jedinica Avgani-stanske nacionalne vojske i osam voza~a.

UKRATKO

Ukrajinsko Ministarstvo odbrane je saNato Maintenance and Supply Agency sklo-pilo sporazum o uni{tavawu 1.000 komadaprenosnih protivavionskih raketa (man-portable air defence missiles-MANPADS). To jesamo jedan od elemenata celovitog projek-ta o uni{tavawu vi{ka municije i oru jakojim raspolaè Ukrajina. Projekat uni-{tavawa je po~eo 20. juna u [ostki, graduna severoistoku Ukrajine.

Nakon zavr{etka hladnog rata Ukrajinaje raspolagala sa vi{e od sedam milionakomada vi{ka streqa~kog i lakog oru ja ioko dva miliona tona municije razli~itog

kalibra. Tako velike zalihe oru ja i muni-cije predstavqale su neposrednu opasnost

ne samo za stanovni{tvo Ukrajine ve} i ~i-tav region, {to su pokazale eksplozije u trineobezbe|ena skladi{ta municije.

Uni{tavawe protivavionskih raketapo~etni je korak u procesu uni{tavawa pr-vih 1,5 miliona komada streqa~kog i lakogoru ja i oko 133.000 tona municije. To jedo sada najve}i pojedina~ni projekat uni-{tavawa vi{ka oru ja i municije u proce-su demilitarizacije, ikad preduzet u okvi-ru Natoa. Projekat je razvijen na zahtevUkrajine, a podràvaju ga SAD i jo{ 12partnerskih i zemaqa ~lanica Natoa. Pro-jekat uni{tavawa vi{ka municije i naoru-

àwa je drugi koji Nato ostvaruje u Ukraji-ni.

UNI[TAVAWE NAORU@AWA U UKRAJINI

7/17/2019 021 Odbrana


60 1. avgust 2006.

P A N C I R I K R O Z I S T O R I J U

OKLOPQENIVOJNICIBilo da su pravqeniod krokodilske koè,bronzanih ili ~eli~nihplo~a, svile, debelihslojeva pamuka, sukna,

vlakana fiberglasa,najlona, aluminijuma,keramike, kevlara i dr.,jedno se zna – panciri su{titili, sa mawe ili vi{euspeha, telo vojnika.I danas su oni sinonimza ratnika, posebnospecijalca, a firme kojeih prave usavr{avajuizradu novim materijalima

i oblicima.

Oklop Neda Kelija

T E H N I K

A

N

a{titni prsluci, ili “panciri“, vrsta su za{titne ode}e koja se nosikako bi {to vi{e umawila povrede koje nanose projektili ispaqeni izvatrenog oru ja ili delovi eksplodirane granate artiqerijskog oru|a.Sam naziv “neprobojan“ je pogre{an, jer takva vrsta za{tite ne postoji.Metak ispaqen iz pu{ke leti brzinom ve}om od zvuka i udara u metu si-lom kamiona mase 50 tona, koji juri brzinom od 150 km na sat. Princip

dejstva pancira jeste da tu ogromnu silu pro{iri na {to ve}u povr{inu, us-

pori let projektila i zaustavi ga kako ne bi mogao da prodre u telo.

[TITNICI OD SVILE

Oklop se koristi od vremena kada se po~elo s ratovawem. Bilo da je odkrokodilske koè (drevni Egipat), bronzanih plo~a (stara Gr~ka), metalnihplo~ica u ko`nim prslucima (Rimsko carstvo), uvek se u wegovoj izradi kori-stio materijal koji je odgovarao o~ekivanim i stvarnim pretwama. Sa pro-nalaskom vatrenog oru ja izgledalo je da je svakoj vrsti oklopa do{ao kraj.Me|utim, u sredwovekovnom Japanu je uo~eno da svila ima dobra zaustavnasvojstva u odnosu na tada{we pu{~ane metke velike mase, a male brzine. To-kom ameri~kog gra|anskog rata razvijena su dva tipa oklopa od ~elika, pro-izvodi firmi “Kuk” i “Etvoter”, ~ija su zaustavna svojstva potpuno zadovoqa-vala. Skoro stotinu godina nakon proizvodwe, takav oklop je zadrào tane

ispaqeno iz pi{toqa kolt kalibra 45 ACP (11,43 mm) sa odstojawa od trimetra. Me|utim, wihova teìna bila je tako velika da je prakti~na primenana bojnom poqu bila nemogu}a.

Ubistvo predsednika SAD Vilijama Mek Kinlija, 1901. godine, izazvalo~ak raspravu u Kongresu o neprobojnim prslucima od svile. Me|utim, oni nisunai{li na {iru primenu, zbog dva razloga. Prvi je bio visoka cena za onovreme, oko 80 dolara, {to bi danas iznosilo 1.500 dolara, a drugi je bio taj{to je nova generacija vatrenog oru ja (koje koristi bezdimni barut i ispaqu-je projektile velike po~etne brzine) znatno umawila za{titna svojstva svile.Dvadeset osmog juna 1914, prilikom posete Sarajevu, austrougarski nadvojvo-da Franc Ferdinand nije odenuo svoj svileni za{titni prsluk zbog velikevru}ine. Sve {to se potom dogodilo, kako kaè izreka, pripada istoriji.

PE[ADIJSKI OKLOPI

Tokom Prvog svetskog rata, ~im se sa manevarskog pre{lo na rovovskoratovawe, dramati~no se pove}ao broj rana nanetih gelerima artiqerijskihgranata. I dok je proizvodwa {lemova imala prednost, jer je za{tita glavenajbitnija, rane u predelu grudnog ko{a, trbuha i le|a uzrokovale su smrt-nost od oko 25 odsto, prevashodno zbog prate}e infekcije.

Nema~ka vojska je dobila 500.000 grudnih {titnika nazvanih ”pe{adij-ski oklop“. Proizvedeni su u dve veli~ine, mali i veliki, i teìli su 10, od-nosno 12 kilograma. I tu je teìna bila faktor ograni~ewa, te su ih mahomnosile mitraqeske posade i straàri. Otpornost je zadovoqavala jer je ok-lop {titio od pu{~anog metka ispaqenog sa daqine ve}e od 500 metara, i odgelera. Francuzi su proizveli oko 100.000 {titnika za grudni ko{, poveza-nih sa {titnikom za trbuh, ~iji je idejni otac bio general Adrijan, tvorac ~u-venog francuskog {lema. Amerikanci su razvili tzv. bruster oklop od hrom-

7/17/2019 021 Odbrana


61

nikl ~elika, teìne 40 funti (18 kg), koji je zadràvao tane ispa-qeno iz pu{komitraqeza luis , ali je teìna i daqe bila preve-lika.

Britanska vojska je pokazala najve}e zanimawe za razvojoklopa. Statisti~ki podaci sa rati{ta ukazali su na ~iwenicu daje 60 do 80 odsto svih rana prouzrokovano projektilima male ili

sredwe brzine, kao {to su geleri granate, a ne velike brzine kao{to su pu{~ana tanad. Tako|e je uo~eno da bi oko 75 odsto rawe-nika izbeglo povrede da je nosilo neku vrstu oklopa. Stoga su raz-vijena tri tipa pancira: tvrdi, prelazni i meki. Ve~ita dilema –pouzdan, ali teàk; ili lak, ali mawe pouzdan oklop, i tu se ispo-qila. Proizvo|a~i su bile privatne firme, kao {to su “Vilkin-son” i “Pulman”, a kupci vojnici i oficiri, odnosno wihova bri-`na rodbina, jer su vojne vlasti odlu~ile da oklopima opreme sa-mo dva odsto vojnika.

Ponovo je uo~eno za{titno svojstvo svile, koja se u istom te-ìnskom odnosu pokazala superiorna u pore|ewu sa mangan-~eli-kom, za projektile koji lete brzinom do 300 metara u sekundi.Ona nije pruàla takvu za{titu od pu{~ane tanadi, ali ih, s dru-ge strane, nije ni deformisala kao {to to ~ini ~eli~ni oklop, te

su samim tim rane bile mawe te{ke. Me|utim, proizvodwa svileje mnogo skupqa, a wena trajnost kra}a, pa je u vla`nim rovovimabrzo propadala. Stoga je re{ewe traèno na drugi na~in, a to jeu~inila firma iz Birmingema sa pancirom kemiko . Taj debelo po-stavqeni prsluk sastojao se od mno{tva slojeva pamuka i svilesjediwenih rezinskom supstancom. Teàk oko2,5 kilograma, mogao je da zaustavi revol-verski metak kalibra 0,455 in~a , a uz to jebio jeftin i udoban za no{ewe.

Sa zavr{etkom rata ugasilo se zanima-we za pancire, ali su gangsteri u SAD tokomtridesetih godina po~eli da nose jeftine pr-sluke sa~iwene od debelog pamuka i sukna.Oni su uglavnom pruàli za{titu od metakamaweg kalibra, kao {to su 7,65 mm i 9K

(kratka devetka).

ÊLI^NI PRSLUK

Drugi svetski rat zainteresovao je za-ra}ene strane za tu vrstu za{tite. Crvenaarmija je eksperimentisala sa nekoliko mo-dela ”ctalnoj nagrudnika “(~eli~nog prslu-

AUSTRALIJSKI ROBIN HUD

Legendarni australijski razbojnik Ned Keli, koji je natom kontinentu popularan isto koliko i Robin Hud u Engleskoj,sa trojicom pripadnika svoje bande pruìo je ogor~eni otpor

policiji tokom obra~una kod kr~meGlenrouen. Sva ~etvorica su bila

u oklopima izra|enim u doma}oj

radinosti, koji su {titiliglavu i telo. Teìna svakogoklopa bila je oko 100funti (45 kg), ali je oklopNeda Kelija zaustavio se-damnaest zrna ispaqenihiz pu{aka tipa martini-henri . No, dvadeset osamrana u rukama i nogamaokon~alo je wegov otpor.

Ned Keli, snimqen dan

pre pogubqewa

ka), od modela Sn-38 do Sn-42, koji je i usvojen. Sastojao se oddve ~eli~ne plo~e debqine 2 cm, koje su teìle 3,5 kg i {titilegrudni ko{ i preponski predeo. Model Sn-42 obi~no je dodeqi-

van inèwercima i tankodesantnikima,odnosno, kako su ih zvali na Zapadu – “ja-ha~ima tenkova“, tj. pe{adiji koja je kre-tala u bitku na tenkovima. Ratno iskustvoje pokazalo da oklop moè zadràti me-tak kalibra 9 mm para, ispaqen iz stan-dardnog nema~kog automata MP-40 sa da-qine ne mawe od 100 metara, ali teìnanije bila pogodna za vojnike u napadu.

Japanska vojska je usvojila tri tipavojni~kog oklopa, o ~ijoj se upotrebi re-lativno malo zna.

Britanska armija je brzo reagovala inakon Denkerka formiran je odbor za iz-radu projekta vojni~kog pancira, ~iji jerezultat bio telesni oklop MRC. Proto-tip je proizveden u februaru 1941. godi-ne, a sastojao se od tri zasebne plo~e odmangan-~elika, od kojih je svaka bila de-bela 1 mm, dok je ukupna teìna iznosi-la 1,3 kg. Grudna plo~a, le|na i trbu{naplo~a su me|usobno povezane trakama, azajedno sa tkaninom u koju su ulagane, te-ìle su ne{to vi{e od 1,5 kilograma. Za-

{tita koju su pruàli zadovoqavala je,jer su zadràvali tane kalibra .38 smit i veson ispaqeno sa daqine od 4,5 meta-ra, projektil kalibra 9 mm para ispa-qen iz automata sten sa 100 metara, od-nosno tane kalibra .303 (standardni pu-{~ani kalibar britanske vojske u obasvetska rata) sa daqine od 700 metara.Me|utim, no{ewe u ve`bovnim uslovimabrzo je dovodilo do formirawa bolnihùqeva i izuzetno obilnog znojewa, takoda je delotvornost vojnika bila prili~no

Crvenoarmejci u pancirima Sn -42

Nema~ki vojnik nosi sovjetski pancir

7/17/2019 021 Odbrana


umawena. Kada je shva}eno da bi proizvodwaMRC oklopa i{la na u{trb broja vojni~kih {le-mova, znatno je smawena naru~ena koli~ina, te jeproizvedeno 200.000 kompleta, koji su uglavnomdodeqeni kraqevskom vazduhoplovstvu (RAF).Preostale su mahom dobili padobranci, a ma-sovna upotreba tog tipa oklopa zabeleèna je to-kom zlosre}nog desanta kod Arnhema u drugoj po-lovini 1944. godine.

DORON ZA MARINCE

Tokom maja 1943. godine kompanija za izraduhemijskih proizvoda “Dou” proizvela je materi-jal sastavqen od vlakana fiberglasa povezanihmetakrilatom izuzetne balisti~ke otpornosti,kasnije nazvan doron. Paralelno su ga testiralevojska i mornarica SAD, i utvr|eno je da debqi-na od 1/16 in~a (oko 0,16 mm) zaustavqa pi-{toqsko tane kalibra .45. Ali prilikom ispiti-vawa uo~en je problem tzv. tupe traume, koji po-stoji kod svih pancira. Ona nastaje kao posledi-ca ugibawa elasti~nog za{titnog materijala podpritiskom projektila. Tako projektil ne mora uvekda probije pancir da bi, u odre|enim okolnosti-ma, naneo te{ke, pa ~ak i smrtonosne povrede ko-

risniku. Sila koju prenosi moè dovesti do rup-ture, odnosno pucawa srca ili jetre, loma kosti-ju i povreda nervnih vlakana. Danas se pri pro-jektovawu svakog pancira re{avawu tog proble-ma posve}uje posebna pa`wa.

Vojska SAD se odlu~ila za kombinaciju naj-lona i aluminijuma, a mornarica za doron zbogwegove male teìne u vodi, no Drugi svetski ratje zavr{en pre nego {to su ti panciri mogli bitiisprobani na bojnom poqu.

Dr Aleksandar MUTAVXI]

(Nastavak u slede}em broju)

FLAK ODELA

Prvi doprinos Amerike ratu u Evropi bilo je formirawe Osme vazdu-{ne flote bazirane u Velikoj Britaniji, koja je 1942. godine po~ela da te-{kim bombarderima B-17 napada ciqeve u okupiranoj Evropi. Analiza ranakoje su zadobile posade ukazala je na ~iwenicu da su 70 odsto naneli projek-tili relativno male brzine, {to su uglavnom bili delovi granata nema~kihPA topova, tzv. flaka. Taj izraz, koji je usvojen i u drugim jezicima, dolazi odskra}enice nema~kog termina “flugceugabverkanone“, odnosno top za odbranuod aviona.

Pukovnik Grou, ameri~ki vojni hirurg, shvatio je da bi neka vrsta oklo-pa koju bi nosile posade bombardera znatno umawila procenat rawavawa(posada B-17 brojila je 9-10 ~lanova). U dogovoru sa britanskom firmom“Vilkinson”, napravqene su plo~ice od manganskog ~elika, koje su umetnute uprsluke izra|ene od balisti~kog najlona. Ti prsluci su se nosili preko le-ta~ke opreme (ukqu~uju}i padobrane), tako da su imali kop~u za brzo skida-we u slu~aju potrebe. Nazvani su “flak odela“ i podse}ali su na opremuigra~a bejzbola.

Odmah se u borbenim uslovima iskazala wihova vrednost, jer su uspe{nozaustavqali sve osim direktnog pogotka topovsko-mitraqeskog zrna ispaqenogiz lova~kog aviona. U zavisno-sti od pozicije u avionu, na-pravqeno je nekoliko razli~i-tih modela, te je tako postojaoi preponski oklop za pilota,

odnosno doweg, le|nog i repnogstrelca. Uz to su piloti istrelci dobili za{titni {lemM4, koji je, uz oklop, smawioprocenat rawavawa sa 5,44promila po letu na 2,29 pro-mila. Statistika je pokazala ida je smrtnost od povreda grud-nog ko{a opala sa 36 na 8 od-sto, a trbu{nih povreda sa 39na 7 odsto.

Provjereno, min wet! Prvi beloruski front 1944.

1. avgust 2006.62

Pilot bombarderau standardnom leta~kom panciru

7/17/2019 021 Odbrana


63

Mogu}nosti ameri~kihsnaga za odbranu od bali-sti~kih projektila (ballisticmissile defence, BMD), staci-oniranih na brodovima,prikazane su nedavno tokomposledwe eksperimentalnefaze, kada je Standard Missi-le 2 (SM-2) Block IV , uspe{noizveo presretawe ciqa –balisti~ki projektil u we-govoj zavr{noj silaznoj (en-doatmosferskoj) fazi leta.Takav na~in presretawa

specifi~an je zbog nepogre-{ivog vremena kada trebapresresti i uni{titi pro-jektil, {to se dosta razli-kuje od standardnog Aegis si-stema presretawa, koji pod-razumeva delove otkriva-wa, pra}ewa, uni{tewa ikontrolu rezultata dejstva.

Ratnoj mornarici SADje do sada od osam poku{aja uspelo da sedam puta presretne balisti~ki projektil.Prethodna ispaqivawa i presretawa ura|ena su projektilom SM-3 u eksoatmos-ferskoj fazi leta. Ta demonstracija imala je prioritetni ciq da potvrdi kako setaj koncept tehni~ki moè izvesti u praksi.

Ameri~ka RM ima velike zalihe SM-2 projektila. Do sada je standardni Aegis

sistem modifikovan za presretawe projektila u zavr{noj silaznoj fazi na brodo-vima vi{e klase, na 15 raketnih razara~a i tri raketne krstarice.

ARSENALPripremio Goran KALAUZOVI]

PRESRETAWE BALISTI^KIH PROJEKTILA

BESPILOTNA PODMORNICA NIJE TAJNA

Mnoge zemqe sve vi{e zahtevaju nabav-ku sistema za rano otkrivawe i upozorewe,a to je posledica sve ve}e pretwe od bali-sti~kih i krstare}ih projektila, ve}e upotre-be aviona za ilegalne svrhe (za {verc droge,na primer).

Istovremeno, novi sistemi i re{ewanastoje da odgovore novim pretwama od le-telica koje imaju stelt tehnologiju ili pred-stavqaju te{ko uo~qive ciqeve (low-observa-ble, LO targets).

Dva ameri~ka programa koriste oproba-ne pristupe za poboq{awe registrovawa te-{ko uo~qivih odlika (parametara) na radaruza vazdu{no osmatrawe. Prema prvom, selek-tuje niù frekvenciju od mikrotalasnog fre-kventnog opsega, gde ina~e rade uglavnom sviradari za vazdu{no osmatrawe. Zbog toga mno-gi obrisi koje registruje apsorpcioni materi-jal-povr{ina na radaru bivaju beskorisni.

Radar na sistemu E-2S Hawkeye sistem ra-di na UHF podru~ju, i takva opcija ugra|ena jei u novi Advanced Hawkeye Radar E-2D, od kogase o~ekuje da {titi flotu od te{ko uo~qivih ci-qeva. Drugi jednostavni pristup u otkrivawumawih ciqeva jeste u postavqawu ve}e radar-ske re{etke – antene zbog ve}eg upijawa ener-gije koju lete}i objekat zra~i. To je veoma skup ikomplikovan na~in nadgradwe za ve}inu mobil-

nih radarskih zemaqskih platformi, izuzev ujednom slu~aju: kada je platforma avion.

Kompanija BAE Systemsprva je koja je nedavno ot-krila veo tajne sa novogbespilotnog sredstva name-wenog za zadatke pod vodom.To je novo autonomno sred-stvo koje je razvijeno i pri-pada umreènoj porodicibespilotnih sistema koji

pokrivaju vazdu{nu, kopne-nu i morsku komponentu.

Vi{enamensko bespi-lotno podmorni~ko sred-stvo TALISMAN napravqenokao deo razvojne strategijekompanije, sa misijom da ispoqi svoju autonomnost za obave{tajne svrhe, opera-tivno deluju}i u uvezanom sistemu sa drugim sredstvima sli~ne namene.

U izradi je primewen ”totalni pristup”, koji ima brojna istovetna svojst-va i koristi zajedni~ke tehnologije ve} primewene u bespilotnim letelicamatipa Corax, Herti and Raven, koje su prvi put prikazane javnosti po~etkom 2006.godine.

TALISMAN odlikuje potpuno kompleksan sistem, koji se sastoji od samog ure|ajaza osmatrawe u podvodnim uslovima, daqinske konzole, komunikacionog modula, ja-

ke softverske podr{ke i druge prate}e opreme. Teìna te bespilotne podmorniceje oko 1800 kg, duìna 4,5 m i {irina 2,5 m.

RAZVOJ SISTEMAZA RANO OTKRIVAWE

U decembru 2005. godine LockheedMartin kompanija, koja je preuzela akcije odkompanije Goodyear airship operation, dobi-

la je ugovor u vrednosti od 149.000.000 do-lara da napravi prototip ”vazdu{nog bro-da za velike visine” (High Altitude Airship,HAA ) prema potrebama Agencije za odbranuod projektila. Brod je planiran za letovena visinama ve}im od 60.000 fita (vi{eoko 20 km), uz kori{}ewe solarne energi-je, koja bi mu dala nemerqivu izdr`qivost.O~ekuje se da prototip bude spreman za pr-vo poletawe tokom 2009. godine.

7/17/2019 021 Odbrana


1. avgust 2006.

K

U L T U

R A

64

Z

@IVOT

Poku{avam

da se obra~unam

sa pogre{nim

na~inima da se

prevazi|e

problem smisla

ìvota. Ismevam,kritikujem i

odbacujem sve one

qudske gluposti i

zablude koje su na

tom planu nastale

tokom istorije.

Ne nalazim odgovor

na pitawe {ta je

smisao qudskog ìvota,

ali nalazim odgovore

na pitawe {ta – nije.

Nedovoqno za sre}u,

dovoqno za ìvot

bez laì.

G O R A N M A R K O V I ] , R E D I T E Q

7/17/2019 021 Odbrana


6565

BEZ LA@IN

wima, jasno zaokruùju stav po kome je Goran Markovi} izuzetanrediteq, ali i jedan od najpreciznijih filmskih hroni~ara godinakoje su pro{le.

Kako uop{te izgleda taj pre|eni put? Koje su mu upori{ne ta~ke, zablude, tragawa? – Svako od nas ìvi razapet izme|u okolnosti i izbora koje

je u wima na~inio. Sada mi je te{ko da kaèm da li sam u tokusvoga ìvota pravio prave izbore ili sam dozvolio da okolnosti

odrede moj put. Na primer: nikada nisam bio, pa ni sada to ni-sam, uveren da li sam ro|en za posao koji obavqam. Mo`da sammogao biti poznati lekar, bogati trgovac nekretninama ili omi-qeni po{tar u nekom kraju Beograda. Ovako, kao veoma mlad (ni-sam imao ni devetnaest), krenuo sam ovom stazom, kojom i danashodam, i kre}em se wenom krivuqom, evo, ve} ~etrdeset godina.Da li sam pogre{io? Neko }e nabrojati moje nagrade i pomenutiugled. Ja }u, kao kontraargument, pomenuti sre}u. Pretpostavqamda }e na kraju rezultat biti 0:0...

Kako Vam je izgledao ìvot iz perspektive mladosti, stu- dija reìje u Pragu, novog vremena, koje obe}ava, a kako Vam izgleda danas – posle iskustva? – Moj osnovni utisak je da je ivot dovoqno duga~ak da se u

wemu odigraju nevi|eni obrti. Pogotovu sada, kada se stvari i

procesi tako ubrzavaju. Kada ste pomenuli Prag, {ezdesetih, doksam ja tamo studirao, êhoslova~ka je u ekonomskom i moralnomsmislu bila posledwa od svih zemaqa Isto~ne Evrope. Mi (sadave} nepostoje}a zemqa Jugoslavija) bili smo najsre}nije mesto zaìvot. U me|uvremenu se situacija sasvim obrnula. Za samo ~etr-desetak godina...

Va{i filmovi su ina~e hronologija vremena koje smo ì-veli. ”Sabirni centar“ i godina u kojoj nastaje 1989, svo-jevrsno su predskazawe za godine koje su usledile, godine ratova, stradawa i bezumqa svakojake vrste kojima je obe-leèna posledwa decenija 20. veka. Da li je to stvar one posebne percepcije koja se pripisuje umetnosti i umetni-cima?– To vi{e zavisi od gledalaca i onoga {to je u wihovim du-

{ama nego od samog dela. Meni je nekoliko qudi pri{lo i upita-lo me kako sam 1982. godine, kada je snimqen film ”Variola ve-ra”, mogao da predvidim situaciju u kojoj }emo se svi mi na}i1992, deset godina kasnije, tokom sankcija. Za to imam odgovor:ne samo da nisam ni{ta predvi|ao za deset godina unapred nego sam, jednostavno, rekonstruisao ono {to se dogodilo za vreme prave epidemije velikih bogiwa, deset godina ranije, 1972! Tajslu~aj je ujedno potvrda da nam doga|aji ponekad daju sasvim jasnesignale, ali da ih mi ne prime}ujemo. Trebalo je, dakle, dok smoprimali vakcinu te 1972. godine, povezati jedan i jedan i shvati-ti {ta }e biti s nama u budu}nosti. To i nije bilo tako te{ko:epidemija iskorewene tropske bolesti u srcu Evrope! Zar nijebilo jasno da ne{to nije u redu sa dru{tvom u kome ivimo? Zarnije bilo jasno da je socijalizam kao oblik organizovanog ivotana izdisaju? Trebalo je pobuniti se, traìti da se ìvi normal-

no. Ali niko to nije u~inio. Bili smo pospani i korumpirani. Tosada pla}amo.

Postoje slike, misli, re~enice koje su svojevrstan zenit ne-kog filma. Se}am se filma ”Bilo jednom u Americi“ i re~e-nice koju Robert de Niro izgovara Xejmsu Vudsu na pitawe {ta je radio svih tih godina, koliko se nisu videli: Rano samodlazio na spavawe. U ”Tajvanskoj kanasti“, ako se ne varam,birate citat Branka Miqkovi}a: Ako smo pali, padu smo bi-li skloni. Jesmo li mi kao narod generalno skloni padu? [ta nam se de{ava, jesmo li previ{e okrenuti pro{losti,idolopoklonstvu, teoriji zavere, velikim vo|ama..? [ta je sa elitom, intelektualcima, glasom savesti? – Tu je, po mom mi{qewu, re~ o nezrelosti. Svaki narod kome

je potreban vo|a je ili nezreo ili o~ajan (Nema~ka tridesetih).

Mislim da je slepo kora~awe iza jednog ~oveka ravno filozofskomsamoubistvu. Ja, dakle, nisam sposoban da ivim sam svoj ivot,

a velikoj retrospektivi jugoslovenske kinematografije, or-ganizovanoj u Centru Pompidu u Parizu 1987. godine, GoranMarkovi} je bio predstavqen sa ~etiri filma. Samo taj po-datak, izdvojen iz biografije, ve} dovoqno govori o zna~ajufilmova Gorana Markovi}a za jugoslovensku kinematogra-fiju druge polovine 20. veka.Rediteqski, Markovi} se oprobao u skoro svim ànrovima.

Po~eo je sa dokumentarnim filmom, rade}i na televiziji. Krajem1976. godine snima svoj prvi igrani film, dramu iz ivota malo-letnih delinkvenata ”Specijalno vaspitawe”, koji predstavqapravo otkri}e i ve} 1977. godine dobija na Festivalu jugoslo-venskog filma u Puli ~etrnaest nagrada, na me|unarodnom film-skom festivalu u Manhajmu, Nema~ka, ~etiri, a u jugoslovenskimbioskopima beleì do tada nezabeleène rekorde. Komediju ”Na-cionalna klasa” snima 1978, i ona postiè jo{ ve}u gledanostkod jugoslovenske publike. Novu komediju, sna`nu dru{tvenu sati-ru ”Majstori, majstori” snima 1980, a film dobija na Prvom me-|unarodnom filmskom festivalu u Manili, Filipini, nagradu zareìju ”Zlatni orao”. Dve godine kasnije snima jedan od svojihnajboqih filmova, oma Alberu Kamiju, film o zarazi velikimbogiwama u Beogradu ”Variola vera”. Taj film katastrofe tako|epostiè veliki uspeh kod publike, a na festivalu mediteranskihzemaqa u Valensiji, [panija, osvaja prve nagrade za scenario ireìju. Za isti film Markovi} biva nagra|en Oktobarskom na-gradom grada Beograda. Politi~ki film koji govori o `rtvama

studentske revolucije iz 1968, na ironi~an i samoironi~an na-~in – ”Tajvansku kanastu”, snima 1985, a svoj prvi horor ”Déjàvu”, (Ve} vi|eno) – 1987. godine i on odnosi sve prve nagrade natada{wim jugoslovenskim festivalima. ”Sabirni centar”, kojitako|e pobe|uje na svim jugoslovenskim festivalima, i uz to do-bija Grand prix na festivalu mediteranskog filma u Valensiji, Prixspecial i Prix de la critique na Festivalu fantastike u Avorijazu,snima 1989. godine. Jugoslovensko-francusku koprodukciju ”Titoi ja” zavr{ava 1992, film u~estvuje u zvani~noj selekciji Me|u-narodnog filmskog festivala u San Sebastijanu, [panija, gdedobija nagradu za najboqu reìju i nagradu za najboqu ulogu.Francusko-bugarsku koprodukciju ”Urnebesna tragedija” snimatokom 1994, a 1995. godine film dobija Grand prix za reìju naMe|unarodnom filmskom festivalu u Montrealu.

Autobiografski igrano-dokumentarni film ”Srbija nultegodine”, koji je iste godine prikazan u programu Nove teritorijeVenecijanskog festivala, snima 2001, a 2003. godine reìraigrani film ”Kordon”, koji dobija Grand prix Americas na festiva-lu u Montrealu.

Za pozori{ne predstave Turneja, Govorna mana, Parovi,Pandorina kutija i Villa Sachino, Goran Markovi} je i pisac tek-sta i rediteq, a odnedavno reìjski potpisuje Pomoranxinu koru u Ateqeu 212. Ve} sredinom avgusta u Filmskom gradu na Ko{ut-waku o~ekuje se premijera zanimqivog projekta, koji }e obuhvati-ti dve dramske postavke koje }e se igrati simultano. To su Kalde-ronov komad @ivot je san i parafraza na wega, parodija koju jeGoran Markovi} napisao devedesetih – Osma sednica , jedini po-zori{ni komad tog autora koji nikada nije izveden, zbog razu-mqivih razloga kada se pogleda vreme u kome je nasto i ~ime se

bavi.Sve te ~iwenice, bez ikakve potrebe za dodatnim obja{we-

7/17/2019 021 Odbrana


potrebno mi je da me neko kroz wega vodi? Zar vam to ne li~i nauvredu zdravog razuma? Li~no, ne verujem u ideje koje bi vaìle zasve. [tavi{e, mislim da je svaki ~ovek slu~aj za sebe i da trenutnosvetom kolaju milijarde istina. Naravno da postoje zajedni~ke stva-ri, afiniteti, ukusi, tradicija i sli~no, ali da ne{to {to drugi mi-sli moè za mene biti apsolutna istina, to ne! Zato sve mawe veru-jem u grupe. Navija~i, politi~ke partije, nacije... U svakoj od tih gru-pacija pojedinac priznaje da wegova glava ne vredi ni{ta. Va na jeop{ta stvar, drugi misli za mene... Tu`no. Ali izgleda da je op{ta te-`wa u svetu: desnica, nacionalizam, mr`wa prema drugima, mili-tantne religije. Kuda to vodi?

Dok prenosi ìvot na film rediteq gubi sopstveni ìvot – rekao mi je jednom Boro Dra{kovi}, a Lor-

dan Zafranovi} kaè da se nekada ose}a kao za-to~enik sopstvenog filma. Da li ste Vi imali tu vrstu optere}ewa sopstvenom profesijom? [ta je sa te dve stvarnosti: celuloidnom i Va{omsopstvenom? – Da, ima i takvog shvatawa poretka stvari... Ne

znam. Mislim da je tu pre svega re~ o – pri~i. Da li de-lovi ne~ijeg iskustva mogu postati pri~a? Da li ono{to vidimo i ose}amo moè postati materijal za ne-{to {to ima svoj po~etak, sredinu i kraj? U ìvotu tonije tako, sve te~e stihijski i vremenski neodre|eno,ali u drami... Kada uokvirite svoj pogled na svet u gra-nice jednog dvosatnog filma, onda to nije vi{e samova{e iskustvo, va{ ìvot. To postaje op{te dobro, ko-je, {to je ~udno, po~iwe da se udaqava od vas. Va{ìvot vi{e nije samo va{, izneli ste ga na videlo,na pijacu, u krajwoj liniji. Mislim da na{ posao ponekadli~i na striptiz.

Posledwih godina neuporedivo ~e{}e reìrate u pozori{tu nego na filmu. Pozori{te je takvimsledom na dobitku, nedavna ”Pomoranxina kora”

dobar je pokazateq za to, a film na gubitku, nedo-staje nam Va{e vi|ewe vremena sada{weg. Da li je to sticaj okolnosti, stvar izbora ili morawa bi-lo koje vrste?– Za mene, film i pozori{te nisu mediji koji se is-

kqu~uju. Znam da poneki sineasti ne zalaze u pozori{te,dok se jedan broj pozori{nih rediteqa pla{i komplikova-ne tehnologije filma. Ali kada prevazi|ete tehni~ke te-{ko}e, shvatate da u osnovi izme|u pozori{ta i filmapostoji ne{to sli~no... Drama. To je ono ~ime se ja ba-vim, bez obzir na to da li je snimam, postavqam na sce-nu, pi{em u obliku komada ili scenarija. Drama. To jeono {to mene zanima, sve ostalo su pitawa tehni~keprirode.

Pomenuli ste u jednom razgovoru da mnogo ne-`nija ose}awa gajite prema svojim nesnimqe-nim projektima, kojih imate pun podrum, nego pre-ma onima koje ste snimili. Neke od tih neostvare-nih ideja mogle bi ve} ovog leta na Ko{utwaku da oìve.[ta nam moète re}i o tome? – Postoji zanimqiv projekat koji }e se ovog leta ostvari u

Filmskom gradu u Ko{utwaku. On }e obuhvatiti dve dramske po-stavke, koje }e se igrati simultano. To su ~arobni Kalderonov ko-mad @ivot je san i moja parafraza na wega, parodija koju sam na-pisao devedesetih – Osma sednica . To je moj jedini pozori{ni ko-mad koji nije izveden, zbog razumqivih razloga kada se pogledavreme u kome je nasto i ~ime se bavi.

ôvek odvajkada poku{ava da se nagodi sa sudbinom, razre-{avaju}i svoj usud tragawem za smislom. Kako se snalazite?

KULTURA

66 1. avgust 2006.

– Poku{avam da se obra~unam sa pogre{nim na~inima da seprevazi|e problem smisla ivota. Ismevam, kritikujem i odbacujemsve one qudske gluposti i zablude koje su na tom planu nastale to-kom istorije. Ne nalazim odgovor na pitawe {ta je smisao qudskogìvota, ali nalazim odgovore na pitawe {ta – nije. Nedovoqno zasre}u, dovoqno za ivot bez laì.

Ne verujem u to da treba traìti poruku u nekom umetni~-kom delu, ali oblikuju}i ga, umetnik nastoji da nam ne{to saop{ti. Kakva je Va{a pri~a? – Da. Umetni~ka dela nemaju potrebe za porukom. Ja pri~am

pri~e. esto mi se wihovo zna~ewe ukazuje mnogo kasnije, kada jedelo ve} gotovo. Putokaz mi je intuicija. Na wu se potpuno osla-wam. U woj je sve {to imam.

Dragana MARKOVI]Snimio Branko JOVANOVI]

7/17/2019 021 Odbrana


2005. godine obuhvatio je 464 radova 213 ka-rikaturista iz 48 zemaqa.

Godi{we izlo`be grafi~kog humora izvode}ih svetskih ~asopisa prepoznatqivo sukulturno i turisti~ko obele je grada Sintre, aprire|uju se u maju u reprezentativnom Kultur-nom centru Olga Kadaval. Kasnije postavkaobi|e svet izlagawem u vi{e gradova, po ras-poredu koji se pravi za svaku godinu. Izlo`buprati i obiman katalog, sa svim izloènim ra-dovima, a jedan primerak nedavno je stigao izPortugala na adresu magazina ”Odbrana”.

Presti`na svetska smotra novinskekarikature ima i takmi~arsko obele`je, savrednim nagradama za najuspelije radove. Za

World Press Cartoon 2007, ”Odbrana” }e konkurisati izborom ra-dova Nikole Ota{a objavqenih tokom ove godine.

67

N

U

O

emojte o~ajavati zbog svake sitnice. Poku{ajte da sagledatesve probleme sa pozitivne strane. Kada bismo se smejali ~e-{}e, makar jedni drugima, ovaj svet bi izgledao druga~ije ilep{e – svojevrstan je moto sa kojim se ve} u avgustu snima

prva klapa humoristi~ko-zabavne serije ”Vanzemaqac”, u realiza-ciji Zajednica radio-televizijskih stanica Srbije, ”Zastava-fil-ma” i Yump consulting-a, agencije za marketing i trì{nu komunika-ciju. Prvi set serije od 12 epizoda bi}e zaokruèn u studijima”Zastava-filma” i neutralnim objektima u Beogradu. Prva klapase o~ekuje tokom avgusta, a emitovawe na frekvencijama televizij-skih stanica Srbije (oko 50 TV stanica) predvi|eno je za drugu po-lovinu septembra.

Jesmo li zaista toliko uobraèni da verujemo kako smo samiu svemiru, pitawe je na koje }e odgovore za sve nas poku{ati daprona|e zanimqiva autorska ekipa. Pisac scenarija DragomirJerkovi} }e sa autorima posebnih priloga: Radivojem Boji~i}em,

vogodi{wa me|unarodna izlo`ba novin-ske karikature World Press Cartoon u portu-galskom gradu Sintri u zvani~nu selekcijuuvrstila je i rad Jugoslava Vlaho-

vi}a ”Komedijanti” iz prvog broja magazina ”Odbrana”. Izbornajuspelijih ilustracija iz svetske {tampe objavqenih tokom

Milovanom Vrìnom, Jasminom Bukvom i Dragutinom Milanovi}em– dati ve} po prepoznatqivim rukopisima – o~ekivani doprinos.Likove u seriji }e, izme|u ostalih, tuma~iti: Toma Kuruzovi}, Ma-rija Karovi}, Igor Jokanovi}, Stanislava Noll, Milan Miti},Vojo Cvatanovski, Vojin Radivojevi}... Urednik serije je SlobodanStojanovi}, scenografijom i kostimom pozabavi}e se AleksandarKuruzovi}, muzikom Milutin Popovi} Zahar, a za direktora foto-grafije odre|en je @arko Pekez. Seriju rediteqski potpisuje Mi-lo{ Popovi}, a supervizor reìje je Dragan El~i}.

Dakle, zabava i smeh su nam obe}ani. Nije li to ono {to namje, u ovakvim vremenima, a vremena su uvek onakva i ovakva, i te

kako potrebno.D. MARKOVI]

NOVA HUMORISTI^KA SERIJA

VANZEMAQAC JEME\U NAMA

”ODBRANA”NA SVETSKOJ

IZLO@BIKARIKATURE

SA FESTIVALA TELEVIZIJSKOGETNOLO[KOG FILMA

PRIZNAWA

ZASTAVA-FILMUProdukcijskom ostvarewu te vojne ustanove, filmu ”Neima-ri”, rediteqa Nikole Lorencina, dodeqen je ”Zlatni pastir”, itaj film je samim tim progla{en za najboqi na Festivalu.

U prate}em programu Festivala, povodom 10 godina sarad-we, prikazana je i retrospektiva produkcije VFC ”Zastava-film”.Pored osvojene nagrade za najboqi film, Festival je na{oj usta-novi dodelio Specijalno priznawe za doprinos Festivalu i o~u-vawa kulturne tradicije.

Tekst i fotografijaSr|an GRÎ]

Ku~evu je, od 12. do 15. jula, pod pokroviteqstvom Ministar-stva kulture, Ministarstva trgovine, turizma i usluga i SOKu~evo, odràn jubilarni –15. me|unarodni festival televi-zijskog etnolo{kog filma – FESTEF.Vojnofilmski centar ”Zastava-film” ve} 10 godina pruà

tehni~ku podr{ku Festivalu i u~estvuje kao produkcijska ku}a sasvojim filmovima u takmi~arskom delu programa.

Ove godine, u konkurenciji od 43 filma sa etnolo{kom te-mom i 14 produkcijskih ku}a, ”Zastava-film” je, drugu godinu zare-dom, osvojio Gran pri Festivala.

7/17/2019 021 Odbrana


1. avgust 2006.68

F

E Q T

O N

Evan KOLMAN

U ranu jesen 1992. nova baza

za xihad na Balkanu brzo je

narastala. Uz pomo} uticajnih

muslimanskih sve{tenika saBliskog istoka i komandanata

Al Kaide, ratna ma{ina

muxahedina, tako dobro

poznata u Avganistanu,

uspe{no je oìvela hiqadama

miqa na zapadu, u srcu

Evrope, gde je, zapravo,

nastajala nova evropska

islamisti~ka vojska.

XIHAD AL KAIDE U EVROPI (2)

K

”SV ET I RAT”S T I @ E U B O S N U

ada je tokom prole}a 1992. zapo~elo ratno krvoproli}e, bo{wa~ka vladapod vo|stvom muslimana bila je bez naoruàwa, qudstva i skoro sasvim u de-fanzivi. Zapadna diplomatija je osudila napade etni~kih Srba, ali to nijeimalo odjeka i muslimani su zbili svoje vojne redove kako bi se borili pro-tiv superiornije vojne sile.

Ta ozbiqna nevoqa koja ih je sna{la privukla je pa`wu muslimana iz drugihdelova sveta, a naro~ito onih sa Bliskog istoka. Za vreme rata hiqade mla|ihmu{karaca, ponesenih izopa~enim ose}awem verskog juna{tva, odlazile su u Bosnunavodno u nadi da }e odbraniti staru muslimansku zajednicu na Balkanu kojoj jepretila opasnost. Prvi dobrovoqci koji su stigli bili su puni entuzijazma, alinisu imali ba{ veliko vojno iskustvo, niti organizovane vo|e. Prirodno, tajupadqivi nedostatak dobre organizacije povla~io je za sobom i nedostatak os-novne vojne opreme i zaliha. Ti rani ”muxahedini“ su se uglavnom prikqu~ivalibo{wa~kim civilnim odbrambenim snagama, koje su, po wihovoj proceni, ”bileprili~no neuspe{ne“. Stoga ne iznena|uje to {to su ti strani vojnici bilirazo~arani zbog lo{ih rezultata u odnosu na napore koje su ulagali.

Nedugo zatim, islamski ekstremisti koji su dolazili iz daleka uloì}eozbiqne napore kako bi pomogli Bo{wacima. Ti mladi}i, zadojeni verskom mr`womi politi~kom ideologijom, bili su odlu~ni da pokrenu globalnu plimu protiv ”nev-

erni~kih“ reìma, ~ak i onih van tradicionalnih granica Bliskog istoka. U prvimredovima arapskih dobrovoqaca u Bosni bili su muxahedini, veterani antisovjet-

7/17/2019 021 Odbrana


{tab u kampu za obuku u Mehuri}ima, u blizini Travnika, u cen-tralnoj Bosni.

U prvim mesecima rata, u prole}e 1992, militantni Egip}anin{eik Anvar [aban dodelio je sebi epsku ulogu politi~kog vo|e(podse}a na stil Abdulaha Azama) i glavnog portparola stranihmuxahedina stacioniranih u Bosni. [aban je bio poznati veteraniz avganistanskog xihada, a kasnije je postao i imam (~elnik musli-manskog sve{tenstva) islamskog kulturnog Instituta u Milanu, Ital-ija. [aban je nastojao da ubedi svoje sledbenike da je smrt u borbiprilikom odbrane islama prefiwena i ~asna sudbina. Na jednommestu u svom predavawu sledbenicima rekao je da ”je osoba sazdravim (verskim) ube|ewima ona koja je svesna da moè umreti ubilo kom trenutku, ma gde se nalazila, jer zna da ako Alah èli dasada budemo pogo|eni, bi}emo ubijeni i ako Alah eli da nas pogo-di na frontu, onda }emo tamo i stradati, ali ako Alah eli da nasubije u na{em domu, u krevetu, onda }emo tu i umreti. Tako da muxa-hedin (sveti ratnik) zna da smrt moè da mu do|e u bilo kom trenutkukada to Alah eli, pa se ne boji smrti.“

KAMP MUXAHEDINA U ZENICIU leto 1992. godine {eik Anvar [aban predvodio je prvu kvaz-

izvani~nu delegaciju koja je do{la u Bosnu, u pratwi kohorte. [abanje, nakon toga, duè od tri godine bio duhovni i politi~ki {eik

stranih muxahedina na Balkanu. Ali, kako su sami borci svedo~ili,”{eik Anvar nije bio samo kwi{ki u~ewak, bio je u~ewak kojisprovodi u praksu ono {to propoveda i bori se protiv ugwetavawana svakom nivou, ba{ kao i wegovi drugovi i ranije generacije mus-limana... sa kwigama u rukama i u vojnoj uniformi. Ne samo da je po-du~avao ve} se i borio“. Zaista, s takvim re~ima hvale ~ovek nemoè a da ne istakne zna~ajne paralele izme|u uloga PalestincaAbdulaha Azama u Avganistanu i Egip}anina Anvara [abana u Bosni.îni se da su izvori Al Kaide uo~ili to svojstvo; na jednom audio-snimku predstavnici muxahedina su poku{ali da odgonetnu misteri-ozni ivot [abana i zabeleìli su da je ”idu}i stopama {eika Ab-dulaha Azama {eik Anvar [aban, odgovoran za odrede muxahedinau Bosni... u~io je, ohrabrivao i inspirisao borce, postavqaju}i iste

temeqe u Bosni koje je {eik AbdulahAzam postavio u Avganistanu“.

U maju 1992. godine stigli sukomandanti arapsko-avganistanskihmuxahedina i, pod vo|stvom {eikaAnvara [abana i emira Abu Ab-dela Aziza Barbarose, formiralikampove za xihad na dve glavnelokacije: u napu{tenom penzioner-skom domu u Zenici, u centralnojBosni i (oko 30 kilometara daqe) uMehuri}ima, oko desetak kilo-metara od Travnika, u podno ju jednestene ”koja je obi~no sluìla kaosto~na pijaca“. Bilo je i mawih gru-pa stranih muxahedina stacioni-

ranih na planini Igman, ju`no odSarajeva (pod nadzorom ”generala“Abu Ajmana al Masrija); i u mestuTurbe, Radina, te drugim mestima udolini La{ve u centralnoj Bosni.

Komandanti su organizovalikampove po uzoru na avganistanskimodel: intenzivno, agresivno regru-tovawe i obuka u vojnoj taktici, sakonfrontacionim oblikom islam-skog fundamentalizma pozajmqenimiz kampova za obuku Al Kaide u Hin-duku{u. Propagandni video-materi-jal vojne obuke u bo{wa~kim kampov-ima odslikavao je veliku sli~nost sa

kampovima Al Kaide u Avganistanu:zahtevne gimnasti~ke ve`be, savla-

69

skog xihada u Avganistanu, zemqi koja je posluìla kao ”institut zau~ewe xihada“ i mesto ro|ewa Al Kaide.

U POTRAZI ZA BOSNOMBosanski rat se, izgleda, desio u pogodnom trenutku za Arape –

Avganistance. U januaru 1993. godine pakistanska vlada je zarad uk-lawawa avganistanskog xihada, naredila zatvarawe kancelarijearapskih muxahedina u zemqi i zapretila svim ilegalnim borcima

koji su nameravali da ostanu u Pakistanu zvani~nom deportacijom.Mesec dana kasnije, FBI je tajno snimio jednog vi{eg egipatskog vo|uxihada kako telefonom nudi da po{aqe nove dobrovoqce u arapsko-avganistanske kampove u Pakistanu. Re~eno mu je: ”Svi su zatvoreni,{ei~e, ni{ta nije ostalo... ~ak i Baza (Al Kaida) potpuno je zatvore-na i svi su oti{li odavde... osim za slu~aj vanrednih situacija.“ Tiraseqeni qudi suo~ili su se sa ozbiqnim problemom, jer wihovpovratak u domovinu zna~io bi hap{ewe, mu~ewe a verovatno i smrt.U to vreme jedan saudijski portparol Arapa – Avganistanaca u Xediobjasnio je za medije: ”Alìrci ne mogu u Alìr, Sirijci ne mogu uSiriju, niti Ira~ani u Irak. Neki }e se odlu~iti za odlazak u Bosnu,a drugi }e morati da ostanu stalno u Avganistanu.“ Wegove procenebile su ta~ne i izvestan broj istaknutih arapskih gerilaca napustioje ju`nu Aziju u potrazi za novim ivotom, azilom i “svetim ratom“ ubrutalnom gra|anskom ratu na Balkanu.

Me|u tim qudima naro~ito zastra{uju}a figura bio je {eikAbu Abdel Aziz Barbarosa (Crvenobradi). Nakon {to su muxahedi-ni osvojili Kabul, u aprilu 1992. godine, {eik Abu Abdel Aziz je, sajo{ ~etiri neidentifikovana arapsko-avganistanska komandantaveterana, otputovao u Bosnu i Hercegovinu kako bi ”proverio teren“i odlu~io da li }e Balkan biti plodno tlo za izme{tawe arapsko-avganistanskog pokreta, koji zvani~no nije vi{e bio dobrodo{ao uPakistanu. Me|utim, za razliku od drugih dalekih stanica na svojojsvetskoj turneji muslimanskih ”àri{ta“, Bosna je zaista bilastrana zemqa za islamske ekstremiste Bliskog istoka. Mnogi supriznali da pre nego {to su zapadni mediji po~eli da izve{tavaju ogra|anskom ratu koji se {irio u Bosni nikada ranije nisu ~uli za tomesto. U intervjuu za magazin ”Al Dava” Abu Abdel Aziz je izjavio dau tom trenutku ”nismo bili u stawu dashvatimo gde je Bosna, da li je uAmerici, na ju`noj hemisferi, ilimo`da u Aziji. Nismo imali pojma gdese nalazi. Kada smo ustanovili da jeto deo Jugoslavije, u isto~noj Evropi,i daqe nismo znali koliko je tamo bi-lo muslimana, niti smo znali kako ikada je islam tamo dospeo“.

Ali nakon {to su bili svedocinepravednog krvoproli}a, saudijskipripadnici xihada brzo su zakqu~ilida je to zaista legitimni sveti rat.”Svi Muslimani bi trebalo dau~estvuju“, predloìo je, ”bilonov~anim doprinosom, brinu}i se o

siro~i}ima i udovicama, zbri-wavawem izbeglica ili bore}i se uxihadu.” Abu Abdel Aziz nije sezanosio iluzijama u pogledu svojemisije u Bosni. Iako je deo vremenaproveo podsti~u}i islamski mision-arski rad (dava), upozoravao je:”Nismo ovde da bismo obezbe|ivalihranu i lekove... ima dosta organi-zacija koje to rade. Mi dovodimoqude.“

Posle wegovog dolaska, vo|st-vo muxahedina u Bosni i Avganistanuimenovalo je {eika Abu Abdel Azizaza prvog emira, odnosno komandan-

ta, Arapa – Avganistanaca u Bosni.Novi emir je ubrzo formirao svoj Avganistan

-

”institut za u~ewe xihada”

7/17/2019 021 Odbrana


FEQTON

70

davawe pe{adijskih prepreka, kurs osnovnog naoruàwa i upotrebeeksploziva, a bili su tu i gerilci obu~eni u crno, sa bradama, pe-vaju}i {ahadu: ”La-ilah-il-Alah, Muhamedurasol Alah“ (”nema Boga

osim Alaha, a Muhamed je wegov prorok“).Krajem avgusta {eik Abu Abdel Aziz rekao je jednom britan-skom novinaru: ”Sada imamo prili~an broj qudi i sa svakim danomih je sve vi{e. Ve}ina se borila u Avganistanu, ali za neke je ovoprvi put da u~estvuju u xihadu.“

Odmah je bilo jasno da }e vi{e vo|stvo morati da organizujenabavku oru ja i drugog neophodnog vojnog materijala. U tom pogle-du {eik Abu Abdel Aziz zapo~eo je prikupqawe sredstava i regru-tovawe novog qudstva kako bi pokrenuo pomo} podr{ke xihadu.Vesti o bosanskim muxahedinima preneo je izvesnom broju funda-mentalisti~kih muslimanskih sve{tenika {irom Bliskog istoka,koji su se ~esto ukqu~ivali u redove Arapa – Avganistanaca. Tiradikalni sve{tenici, o~igledno podstaknuti naizgled beskrajnimprizorima civilnog krvoproli}a u Bosni, korili su svoje sled-benike da su kukavice i ”nevernici“ ako ne pomognu muxahedinima

da poraze ”sledbenike raspe}a“ na Balkanu. Poput Anvara[abana, mnogi su bili voqni i spremni da Bosnu pretvore u drugiAvganistan. Prema propagandnim snimcima Al Kaide, najzna~ajni-je verske vo|e koje su ponudile svoju pomo} arapsko-avganistan-skom xihadu u Bosni bili su: {eik Salman al Avdah (Saudijska Ara-bija), {eik Omar Abdel Rahman (Egipat), {eik Abu Talal al Kasimi(Egipat), {eik Abdul-Maxid az-Zindani (Jemen) i {eik Omar binAhmad Saif (Jemen). Ti qudi su uvek prisutni u svetu verski mo-tivisanog terorizma, koji je bio neposredna inspiracija nasiqa{to ga je po~inila me|unarodna mreà Al Kaide.

VERSKI RAT PROTIV HRI[]ANSTVA[eik Salman al Avdah je pitawe samog rata u Bosni posebno

naglasio prilikom obra}awa svojim sledbenicima: ”Istori~ari

su rekli da su najistaknutiji ratovi tokom istorije oni koji su zas-novani na veri, jer ~ovek koji se bori za svoju veru veruje da kadaumre, umire kao mu~enik. Ono {to se desilo u Bosni i Hercegovininije bio samo rat izme|u muslimana i Srba, ve} rat izme|u isla-ma i hri{}anstva. I tako ga moramo i shvatiti. Bio je to rat kojije ceo Zapad vodio protiv islamskog sveta.“

Zaista, Al Avdah je krivio Evropu i SAD ne samo zato {to ig-nori{u humanitarnu krizu i uàsne patwe Bo{waka ve}, {tavi{e,{to su oni glavni organizatori me|unarodne zavere potiskivawaislama. Na snimqenim predavawima qutito je napadao embargoUN na oru je kao nepravedan i nameran ~in usmeren protiv musli-mana, ~ime su Bo{waci namerno onemogu}eni da se naoruàju usamoodbrani. Al Avdah je optuìo SAD i UN da su mirno ”na jedanpametan i dobro smi{qeni na~in re{ili da pomo}u srpskih napa-da ubiju muslimane“.

Jednostavno re~eno, avganistanski rat je ranih devedesetihgodina pro{log veka od legendarne borbe muslimanskih ”heroja“,koji su se borili protiv ”bezbo`nih“ nevernika, prerastao u

beskrajnu paradu sebi~nih unutra{wihprepirki, koje su progresivno uni{tilesve {to je preostalo od avganistanskoggra|anskog dru{tva. S druge strane, uBosni, razlika izme|u dobra i zla bila

je jasnija za one sa neobazrivo idealisti~kim pogledom napoliti~ki islam. Sukob na Balkanu je za ekstremiste lako mogao dase defini{e kao apokalipti~ni, jednodimenzionalni verski sukobizme|u muslimana i nemuslimana. To je zaista bila jedina vrstaokruèwa u kome je nazadna fundamentalisti~ka ideologija poput

Al Kaide imala mogu}nost da prosperira.Prva ve}a koncentracija muxahedina koji su se borili u

bosanskom ratu, a koji su u~estvovali u operacijama u leto 1992.godine, bila je u regionu severno-centralne Bosne u blizini grado-va Te{aw, Doboj i Tesli}. Tokom tog leta snage etni~kih Srba su utom regionu mobilisale i inicirale veliku ofanzivu protiv mus-limana. U po~etku sukobi su uglavnom bili kratki juri{i u geril-skom stilu izme|u muslimanskih i srpskih snaga, ~esto na padinamaplanine Bandera, koja se izdiè iznad Te{wa. Bandera je pred-stavqala vaàn ciq, strate{ki sme{tena izme|u linija frontaSrba, Hrvata i muslimana, omogu}avaju}i laku kontrolu ~itavogokolnog regiona. Prvi arapsko-avganistanski ratnik xihada kojije ”stradao kao mu~enik“ u Bosni bio je Abu Ali al Maki Hasan alKorai{i (Saudijac, star 21 godinu). Poginuo je od ru~ne granatena planini Bandera u ranoj fazi te vojne akcije, u junu.

U avgustu i po~etkom septembra grupa od 43 uglavnom saudijs-ka muxahedina inicirala je borbene operacije u oblasti izme|uTe{wa i Tesli}a. Istovremeno je jedan ameri~ki hirurg iz Kali-fornije dve nedeqe vr{io hirur{ke zahvate na rtvama rata uBosni. Na wegov uàs, doktori su navodno otkrili da su me|u pri-padnicima muslimanskih jedinica ”neki od wih bili iz Avganistanai Saudijske Arabije“, koji su ”rutinski vr{ili surova, nakaznanemedicinska obrezivawa bosanskih srpskih vojnika“, ukqu~uju}ii jednog srpskog vojnika od 18 godina ”koji je bio tako brutalnoobrezan da se na kraju moralo pristupiti amputaciji celog or-gana“.

”Jednog dana, 1992. godine, Dejana Jozi}a, hrvatskog de~akaod 13 godina, zaustavila su tri muxahedina dok se vra}ao iz {koleu Zenici. Pitali su ga: ’Za{to tvoja porodica ne napusti Zenicu?’’Nisam znao {ta da odgovorim.’ Trojica mu{karaca su oborilaJozi}a na zemqu i, bez ikakvog obja{wewa, odsekli domali prstna de~akovoj desnoj ruci. Jozi}eva porodica je ozbiqno shvatilapretwe i odselila se.“

Ta ~iwenica nije bila slu~ajnost i, u ranu jesen 1992. godine,nova baza za xihad na Balkanu brzo je narastala. Uz pomo} utica-jnih sve{tenika i vojnih komandanata Al Kaide, bosanske brigadestranaca objediwavale su razne nespojive elemente u me|unarod-nu arapsko-avganistansku mreù. Ratna ma{ina muxahedina, takodobro poznata u Avganistanu, uspe{no je oìvela hiqadama miqana zapadu, u srcu Evrope. Me|utim, ~ak ni Osama bin Laden li~nonije mogao da pla}a xihad u Bosni; wegova budu}nost }e zavisiti ucelini od toga da li }e Abu Abdel Aziz, Anvar [aban i wihovi po-mo}nici biti u stawu da komanduju istim podzemnim prilivom nov-ca i oru ja kao {to je to ranije razra|eno u Avganistanu, kako bi

se opremila wihova nova evropska islamisti~ka vojska.(Nastavak u slede}em broju )

Feqton je prire|en iz kwige ”Xi-had Al Kaide u Evropi: Avgano-bo-sanska mreà”, u izdawu Udruè-wa diplomaca Centra Xorx Mar-{al i Altere. Kwigu moète poru-

~iti na 011/308-72-78.

Politi~ki vo|a stranih muxahedina u Bosni {eik Anvar [aban

1. avgust 2006.

7/17/2019 021 Odbrana


8. avgust 1945.SSSR objavio rat Japanu.9. avgusta 1918.Ministar vojni |eneral Mihailo Ra{i} izdao je nare|ewe kojim

je regulisana uniforma vojnih sve{tenika u Srpskoj vojsci.10. avgust 1913.Potpisan Bukure{ki mir izme|u Bugarske i balkanskih saveznicaSrbije, Rumunije, Crne Gore i Gr~ke. Wime su odre|ene nove gra-nice na Balkanu, a na osnovu rezultata Drugog balkanskog rata.10. avgust 1943.U Londonu formirana nova izbegli~ka vlada Kraqevine Jugosla-vije na ~elu sa Boìdarom Puri}em.12. avgust 1914.Austrougarska vojska je artiqerijom bombardovala Beograd i zau-zela ga. Trinaest dana posle Srpska vojska ponovo osvaja grad ipotiskuje neprijateqa na drugu stranu Save.12. avgust 1941.Ujediwewem svojih okupacionih oblasti Italijani stvorili Veli-ku Albaniju.

12. avgust 1944.U Napuqu po~eo dvodnevni sastanak predsednika vlade Velike Brita-nije Vinstona er~ila i vrhovnog komandanta NOV i POJ Josipa Bro-za. er~il je priznao pravo Jugoslavije na Istru, ali ne i na Trst.13. avgust 1806.U boju na Mi{aru Kara|or|e je porazio Sulejman-pa{inu vojsku. Po-beda na Mi{aru imala je veliki moralni zna~aj za srpske ustanike.13. avgust 1940.Nema~ka avijacija izvela napad navazduhoplovne baze u Velikoj Bri-taniji. Time je po~ela velika va-zdu{na bitka za Britaniju.14. avgust 1941.Vinston êr~il i Frenklin Ru-zvelt potpisali program zajedni~-

kih politi~kih na~ela SAD i Veli-ke Britanije (Atlantska poveqa). Ta na~ela bila su osnova za for-mirawe Organizacije ujediwenih nacija u junu 1945. godine.14. avgusta 1943.U Kvebeku po~ela prva savezni~ka konferencija u prisustvu pred-stavnika SAD, Velike Britanije, komunisti~ke Kine i Kanade.14. avgust 1945.Japanska vlada usvojila savezni~ke uslove za bezuslovnu kapitu-laciju.15. avgust 1888.Ro|en je engleski pukovnik TomasEdvard Lorens, poznat kao Lorensod Arabije, arheolog, istraìva~,pisac i ratnik. Istakao se u bor-bama na Bliskom istoku i Saudij-

skoj Arabiji u Prvom svetskom ra-tu.15. avgust 1910.Posle pedeset godina vladavine uCrnoj Gori, knez Nikola Petrovi}se proglasio za kraqa.15. avgust 1914.Po~ela je Cerska bitka, kojom jeslomqena prva austrougarskaofanziva na Srbiju. Bila je to iprva pobeda saveznika u ratu, koja je Srpsku vojsku ko{tala vi{eod 16.000 poginulih i rawenih oficira i vojnika. Do 24. avgustaAustrougarska vojska imala je 23.000 poginulih i rawenih i oko4.500 zarobqenih vojnika.15. avgust 1947.

Progla{ena nezavisnost Indije. Pripremio Miqan MILKI]

2. avgustSveti Ilija, u Kneèvini Srbiji sla-va Uprave strategijskih barutana.2. avgust 1893.

Nare|ewem kraqa Srbije AleksandraObrenovi}a, predvi|eno je da se usvakoj diviziji obrazuju vazduhoplov-na odeqewa, koja su bila prve vazdu-hoplovne jedinice u Srpskoj vojsci. Do1941. taj dan je slavqen kao Dan va-zduhoplovstva. Danas je to Dan avija-cije.3. avgust 1884.Zavr{en èlezni~ki most u Beogradu na Savi, a narednog mesecapu{tena u saobra}aj pruga Zemun-Beograd. Most je razaran u obasvetska rata i potom obnavqan.3. avgust 1904.Sa Volujice, brda iznad Bara, prvi put su emitovani radio-talasina Balkanu. Pu{tawu u rad radio-telegrafske stanice prisustvo-

vali su kwaz Nikola i Guqelmo Markoni, jedan od pronalaza~abeì~ne telegrafije.3. avgust 1940.Estonija i Litvanija u{le u sastav SSSR, a tri dana kasnije i Le-tonija.3. avgust 1958.Ameri~ka atomska podmornica”Nautilus“, pod komandom Vilija-ma Andersona, prva pro{la ispodledenog pokriva~a Severnog pola.4. avgust 1991.U Prebilovcima kod âpqine po-sle 50 godina sahraweni su po-smrtni ostaci hercegova~kih Srba, `rtava usta{kog genocida.Te-meqe crkve osve{tao je patrijarh srpski Pavle.

4. avgust 1993.Japan je prvi put izrazio formalno àqewe ènama koje su tokomDrugog svetskog rata sluìle kao seksualno robqe japanskim voj-nicima.4. avgust 1995.Hrvatska je, uz pre}utnu saglasnostSAD i zapadnih zemaqa, napala Repu-bliku Srpsku Krajinu, teritoriju for-malno pod “za{titom“ mirovnih snagaUN. Iz Krajine je tada izbeglo najma-we 250.000, a u napadu hrvatskih sna-ga ubijeno je oko 2.500 qudi.5. avgust 1914.Crna Gora objavila rat Austrougar-skoj, prikqu~iv{i se tako napadnutoj

Srbiji.5. avgust 1963.U Moskvi su SSSR, SAD i Velika Britanija potpisali sporazum ozabrani nuklearnih proba u atmosferi, vasioni i pod vodom.6. avgust 1914.Austrougarska je objavila rat Rusiji, a Srbija i Crna Gora Ne-ma~koj.6. avgust 1945.Ba~ena prva atomska bomba na japanski grad Hiro{imu, a tri da-na posle i na Nagasaki.7-10. avgust 1945.U Beogradu je odràno Tre}e zasedawe Avnoja, kada je ozvani~enasmena vlasti. Avnoj je postao privremena Narodna skup{tina.8. avgust 1941.Staqin je preuzeo funkciju vrhovnog komandanta oruànih snaga

SSSR. Istoga dana sovjetska avijacija napala vojne objekte u Ber-linu.

DOGODILO SE...

VREMEPLOV

71

7/17/2019 021 Odbrana


72

LI^NOSTI

1. avgust 2006.

UKao energi~an patrijarh

suprotstavio se turskomzulumu i poku{ajima Be~ada pounijati izbegli srpskinarod. Iz wegovog otporapokatoli~ewu Srba kasnijenastaje srpska Karlova~kamitropolija, koja u narednadva veka predvodi misijume|u pravoslavcima uAustriji.

Arsenije Tre}i Crnojevi}

ìvotu srpskog naroda patrijarh Arsenije Tre}i Crnojevi}ostao je upam}en po velikoj seobi Srba (1690). Jedan brojistori~ara, cene}i wegov zna~aj i ulogu, daje mu mesto izasvetog Save i patrijarha Makarija Sokolovi}a. Naime, kadaje pe}ki patrijarh Maksim te{ko oboleo (1669), a wegovabolest nije kretala na boqe, po~elo se u Patrijar{iji mi-

sliti o wegovom nasledniku. Pod uticajem obolelog patrijarha, zawegovog pomo}nika postavqen je mladi i sposobni iguman pe}kogmanastira, Arsenije, rodom sa Cetiwa, od sporedne loze Crnoje-vi}a (Jovan Radowi}). Budu}i da nije bilo nade za ozdravqewepatrijarha Maksima, Arsenije je krajem 1672. izabran za pe}kogpatrijarha.

Ro|en u Cetiwskom plemenu (1633), vrlo rano (1665) postaoje iguman brojnom bratstvu Pe}kog manastira i stekao ogromnopoverewe patrijarha Maksima. Kao energi~an patrijarh, ArsenijeTre}i je revnosno obilazio prostrane oblasti Pe}ke patrijar-

{ije. Obi{ao je Bosnu (1674), Brani~evo (1676), @i~u (1677) iSmederevo (1680). Kada je rat izme|u sultana Mehmeda êtvrtog icara Leopolda Prvog bio na pomolu, Arsenije je krenuo na poklo-wewe Hristovom grobu, gde je bio gost ~uvenog jerusalimskog pa-trijarha Dositeja Notara. Za vreme wegovog pokloni~kog putova-wa otpo~eo je austrijsko-turski rat.

Kada se 1687. godine car Leopold obratio carigradskompatrijarhu Kaliniku da pomogne hri{}ansku stvar u borbi protivTuraka, patrijarh Arsenije se na{ao u te{koj situaciji. Naime,trebalo je da pristane uz zapadne sile, Austriju i Mletke, odakleje pretila opasnost pravoslavqu. Rimska kurija i Be~ki dvor ra-dili su na tome da Srbe pod vidom unije privedu rimskoj crkvi.Zbog opasnosti da izgubi glavu od Turaka, Arsenije je bio prinu-|en da izbegne iz Pe}i u Nik{i} (1689).

Dok je patrijarh Arsenije bio izvan Pe}i, general Eneja Sil-vije Pikolomini dospeo je sa carskom vojskom do Pri{tine i Sko-

SEOBEPREDVODNIK VELIKE

7/17/2019 021 Odbrana


73

RIZNICA

J

pqa, pozivaju}i Srbe da mu se pridruè u borbi protiv Turaka.Vrativ{i se, patrijarh Arsenije se u Prizrenu sastao sa Pikolo-minijem i postigao sporazum o pomo}i Srba carskoj vojsci, ~imeje, za razliku od svojih prethodnika, po~eo da vodi ratobornu po-litiku prema Turcima. No, sa smr}u generala Pikolominija, rat-na sre}a se okrenula u korist Turaka. Pikolominijev naslednik\or|e Hristijan, veoma ohol i nadmen prema Srbima, bio je uzrokpostepenog osipawa Srba iz carske vojske, jer su u woj videli

ugweta~ku silu.Kad je patrijarh Arsenije uo~io da se carska vojska povla~i,

krenuo je sa ve}im delom naroda, januara 1690, prema Beogradu,gde je stigao u prole}e, a Srbi koji su ostali u starom kraju doì-veli su velike strahote. U jednom od zapisa se kaè: ”Quti strah ibeda togda be{e, mater od ~eda razdvajahu, a ot oca sina, mladerobqahu, a stare sekahu i davqahu. Togda na se ~eloveci smrt pri-zivahu, a ne ìvot ot prokleti Turaka i Tatara...”

Kada se u Be~u saznalo da Srbi napu{taju svoja ogwi{ta, carLeopold Prvi uputio im je 6. aprila 1690. proglas da se diù naoru je protiv Turaka. Dabome, srpski narod nije ~uo za taj poziv.Budu}i da je turska sila nadirala prema Beogradu, nastala je ve-lika panika u narodu.

Ni u toj situaciji patrijarh Arsenije nije izgubio prisustvo

duha. Sazvao je u Beogradu crkveno-narodni sabor, koji je od Be-~a traìo priznawe crkvene autonomije i patrijarhove juris-dikcije, u obimu kako je to bilo pod Turcima. U Poveqi cara Le-opolda od 21. avgusta 1690. Srbima je garantovano da mogu iz-me|u sebe, sobstvenom vla{}u, iz srbskog naroda i jezika posta-vqati sebi arhiepiskopa, koga }e crkveni i mirski stale izme-|u sebe birati...

Posle dobijawa tih privilegija, Srbi su u velikim grupamapo~eli da prelaze Savu i Dunav. Posledwi transport Srba iz Be-ograda za Slankamen i Petrovaradin krenuo je dva dana pre tur-skog zauzimawa Beograda, 8. oktobra 1690. godine. Nose}i ono{to su imali, Srbi su pe{ke, kolima i la|ama i{li prema seve-ru, stigav{i do iza Budima. Tu su se zadràli u velikim zbegovi-ma, navodi Rajko Veselinovi}. Posle svega {to se zbilo, uslediloje, me|utim, novo razo~arawe. Zloglasni kardinal be~ki Leopold

Kolari} odbio je da prizna date privilegije, a i dràvne vlasti uBe~u su ih izigrale.

Ugled patrijarha Arsenija Tre}eg bio je veliki i u narodukoji je ostao u starom kraju. Patrijarh je hrabro i odlu~no stu-pio u borbu protiv unija}ewa Srba, koja je trajala punih {esna-est godina. Stalno je putovao. Rezidencija mu je bila cela teri-torija koju je naseqavao srpski narod preko Save i Dunava. NiBe~ki dvor, ni kardinal Kolari}, ni zagreba~ki biskup Brajko-vi} nisu uspeli da osujete wegovu delatnost. Patrijarh je posta-vio osnov autonomne crkvene oblasti u okviru Pe}ke patrijar-{ije. Iz tih osnova razvila se srpska Karlova~ka mitropolija,koja u naredna dva veka predvodi misiju me|u pravoslavcima uAustriji.

Realne su pretpostavke da je stari patrijarh dobijao pozive

da se vrati u Pe}, {to je on, ina~e, i eleo. Na savet patrijarhajerusalimskog Dositeja Notara, odustao je, ipak, od namere da po-novo vidi Pe}. Umro je u Be~u 27. oktobra 1706. godine. Sahra-wen je u manastiru Kru{edolu, u grobnicu svetog Maksima, despo-ta srpskog. Koliko je bio po{tovan vidi se i po tome {to je za i-vota nazivan veliki otac i bogomoqac, op{ti otac i u~iteq, do-bri pastir, bogodavani, sveti... a posle smrti blaèni i bogou-godni mu i u~iteq na{, slatki patrijarh i kir Arsenije.

Visoku ocenu patrijarhu Arseniju dala je i neoaktivisti~kakomisija, prema wemu, ina~e, neprijateqski raspoloèna, koja jeo wemu rekla: ”Taj {izmati~ki narod ima za svoga poglavicu, kaonekoga kraqa, svoga patrijarha, koga mi nazivamo srpskim arhie-piskopom, a wegovi ga zovu patrijarhom, pa za wim oni u svemupristaju kao p~ele za svojom maticom”.

Takav je bio patrijarh Arsenije Tre}i Crnojevi}.Krsman MILO[EVI]

NAJSTARIJI

JATAGANataganom se naziva specijalna vrsta dugog krivognoà sa oja~anim se~ivom i o{tricom na unutra-{woj krivini se~iva. Dodu{e, u literaturi se po-javquje {arolikost u odre|ivawu imena i oblikajatagana i hanxara. êsto su poistove}ivani, {to

je pogre{no.Za potrebe svoje vojske Osmanlije su po~ele da

izra|uju jatagane veoma rano u radionicamaBalkana. Wihova izrada u Fo~i pomiwe sejo{ u prvoj polovini 16. veka, a do kraja 19.stole}a izra|ivani su u jo{ nekoliko za-natskih centara. Jatagan je bio osnovnooru`je turske pe{adije, jani~ara, i srp-

skih ustanika, naro~ito tokom 19. veka.Na izradi jatagana radilo je po ne-koliko razli~itih majstora. Po izradiosnovnih delova, se~iva i dela dr{ke,bez korica i dekorativnih delova, maj-stori su nazivani bi~ak~ije (bi~ak, tur.no`). Kujunxije su ukra{avale jataganesvim tehnikama toga doba i poznatim mo-tivima. Jatagan se nosio zadenut za po-jas, obi~no uz par kubura kremewa~a.

Najstariji jatagan u zbirci Vojnogmuzeja u Beogradu izra|en je1460/1461. godine. Ali to nam ne dajeza pravo da, me|u brojnim jataganimate zbirke, tvrdimo kako nema i stari-

jih, jer na wima majstori nisu zabele-ìli godinu izrade. S obzirom na vre-me{nost, ovaj jatagan je izuzetno o~u-van i spada u tzv. Belosapce, jer mu jedr{ka od belokosti. Dowi deo dr{keokovan je bronzanim limom, dok je pa-razvana (listoliki deo koji se produ-àva sa dr{ke na se~ivo) ukra{ena ro-zetama i stilizovanom ornamentikom.Na ha{ermi (ukrasni deo izme|u delo-va dr{ke i krakova ”sapi”) ”ufasovan”je zeleni kamen. Se~ivo je blago povije-no, sa obe strane ukra{eno biqnim or-namentima tau{iranim zlatom i nede-{ifrovanim natpisom, osim godine iz-

rade 865. po Hixri, te kratkog natpisaarapskim pismom u elipsastom poqu prizavr{etku ornamenta, koji glasi ”O Po-bedni~e”. Korice su obloène bronzanimokovima sa plasti~nim geometrijskim ibiqnim ornamentima i, u sredini, qubi-~astim somotom.

Na okovu korica dominira petokrakazvezda za koju se verovalo da ima mo} ve~-nosti, jer se mogla naslikati jednim pote-zom, sa bilo koje strane, ponavqaju}i u bes-kona~nost. Turci su verovali da broj 5 imaposebnu mo} zbog slagawa tog broja sa bro-jem vertikalnih linija koje se nalaze u orto-grafiji re~i masalah – svete izreke protiv

uroka. An|elija RADOVI]

7/17/2019 021 Odbrana


74

VE R S KI PR Z N I I

1–15. avgusta

Pravoslavni

1. avgust – Sveti Stefan despot Srpski,prepodobna Evgenija(Lazarevi})

2. avgust – Sveti prorok Ilija - Ilindan4. avgust – Sveta Marija Magdalena

– Blaga Marija8. avgust – Prepodobna mu~enica

Paraskeva, sveti SavaTre}i Srpski

9. avgust – Sveti velikomu~enikPantelejmon, svetiKliment Ohridski

12. avgust – Prepodobna mati Angelina Srpska

14. avgust – Makaveji (Po~etak posta)

Rimokatoli~ki6. avgust – Preobraèwe Gospodinovo15. avgust – Uznesewe Blaène Djevice

Marije – Velika Gospa

Jevrejski3. avgust – Ti{a beav

Sveti prorokIlija, bogovidac i ~u-dotvorac, rodom je izplemena Aronova izgrada Tesvita, zbog~ega se zove i Tesvi-}anin. Kada se Ilijarodio, wegov otacSavah video je okowega an|ele koji gapovija{e ogwem ihrani{e plamenom,{to je bilo znamewewegovog plamenog ka-

raktera i sile ogwe-ne. Mladost je proveou dubokom razmi{qawu i molitvi, ~esto potpuno samu pustiwi.

U podeqenom jevrejskom carstvu sveti Ilija sesukobio sa izraiqskim carem Ahavom, koji je odvra-}ao narod od prave vere. Velikim ~udesima Ilija jedokazao silu i vlast Boìju. Zatvorio je nebo i ki{anije padala tri i po godine, a ogwem s neba je zapalio`rtvu svome Bogu. Potom je molitvom poslao ki{u nazemqu, ~udesno umnoìo bra{no i uqe u ku}i udoviceu Sarepti i vaskrsao joj umrlog sina. Na Horivu jerazgovarao sa Bogom i ~uo mu glas.

Pred smrt je za naslednika u proro~kom zvawusveti Ilija uzeo Jelisija i oti{ao u nebo u ogwenim

kolima i s ogwenim kowima.

[to se ti~e gluposti, ona je odista ne{to nepodno{qivo: ona se po-na{a sitni~avo, kratkovido, samouvereno, pretenciozno; ona de-luje {tetno, ~esto i pusto{no. Zar tako ne{to podnositi iz umi-{qene trpeqivosti? Za{to? Zbog ~ega? Takva trpeqivost ni samanije {ta drugo, do razrokost gluposti. Zbrisati je! O~istiti korov,

iskoreniti, izgaziti! A vi, gospodine profesore, naravno, }utite i jo{ste na strani gluposti?”

“Ah ne, gospodine direktore, nije ba{ tako: {tititi glupost nijeuop{te u mojoj kompetenciji. Ali, mi, koji se odista snagom svoje profe-sije borimo s glupo{}u, mi ta~no znamo kako je to pitawe zamr{eno.Ukoliko u broj glupaka ubrajate zlo~ince, izdajnike, rasto~iteqe, lupe-è, komuniste i druge socijalne {teto~ine, koji vr{e zlo~ine protiv za-kona qudskog dru{tva, ja }u, naravno, preporu~iti borbu. Svako od wihzahteva poseban prilaz. Uostalom, iskoreniti wihovo delovawe nijejednostavno: ti glupaci ~esto su veoma prepredena sorta. Ali, upamtite:

ovde, u stvari, i otpo~iwe problem...”“To jest, kako to, po~iwe? Glupost treba, uop{te, potpuno, izagna-

ti!”...“Da, ali kuda je oterati? Ona prebiva u svakom prose~nom ~oveku.

Kuda da je denemo? Vama }e sigurno uspeti da zamenite dva-tri glupami{qewa pametnijima; pritom }e nestati predznaci bolesti, ali bo-lest }e ostati. [ta je glupost? Ona je tupo zapaàwe sabrano sa sla-bim umnim sposobnostima; kako ih je mogu}e iskoreniti? Jeste li kadgodpoku{ali nasaditi svoje izvanredno se}awe zaboravnom ~oveku? Svojuvoqu – slabovoqnome? Nemogu}e je zameniti drugoga u ìvotu, pametnorazmi{qati za wega, pametno voleti na wegovom mestu, pametno se oè-niti, pametno se pona{ati?...”

“Ali, – zar je nemogu}e podu~avati ga?”“ U redu – podu~ava}e{ wega, glupaka, ne doti~u}i, pritom, breme

wegove gluposti i samim tim }e{ mu obezbe|ivati pravo na glupost...

âk i mudra rasu|ivawa koja mu èliti preneti, on }e, sigurno, promi-sliti i protuma~iti u svom glupavom smislu i, verovatno, izopa~iti nasvoj glupav na~in; i ve} slede}eg trenutka na~ini}e novu glupost u nekojdrugoj oblasti. Ko }e se pomu~iti da tr~i za wim i da ga predupredi? Komoè onemogu}iti ga da na budala{ki na~in uloì svoju u{te|evinu, dapod nepovoqnim uslovima zakupi ku}u, da se lakrdija{ki obu~e i dapred san, u posteqi, zaspivaju}i, mrmqa uz nos svoje budala{ke primed-be i procene? Glupost ostaje – wu ne moè{ iskoreniti i uni{titi. Wutreba trpeti, sve dok se ti~e li~nog ìvota glupaka. Pametan ~ovek imava`nijih poslova nego ispravqati budalu na svakom koraku. I ovde po-~iwe druga pote{ko}a”.

“Ali, ako se pote{ko}e nakupe do takvog stepena?!...”“Vi se, naravno, slaète sa mnom, gospodine direktore, da svaki

od nas pravi gluposti onda kada u svojim rasu|ivawima iza|e van okvi-ra sopstvenih umnih sposobnosti. Ko od nas u ìvotu nije pravio glupo-

sti i nije pretrpeo budala{ki krah? I {ta sad: zar smo se zauzeli toda iskorenimo, da na{u sopstvenu glupost poni{timo? Ni{ta od toga! Uapsolutnoj gluposti spavao je mudar savet koji nam je do{ao u posled-wem trenutku. Da, stvari na svetu ne stoje tako kao da je glupost usred-sre|ena na odelite prilike koje treba prevazi}i, dok ostale, povoqni-je prilike, ostaju na izbor pametnijima od nas. Svaki je za sebe – isto-vremeno glup i pametan; svaki je ~ovek uvek uslovqen prilikama i kole-bqiv. I pouku, istinsku pouku – pametan ~ovek dobija iza sopstvenihgre{aka. Niko ne postaje pametniji, ne postradav{i; nikoga ne}e{ nau-~iti na tu|emu iskustvu. Mi smo uvek obavezni da predupredimo stvarikako bismo se za{titili, ali ne moramo da o~ekujemo od toga previ{e.Trpeqivost je samo izraz saose}ajne dobrote pametnog ~oveka koji sesam izdigao nad glupo{}u; i nije na to zaboravio... Pravo na glupost –to je ba{ pravo da, potom, postanemo pametniji. Nije li tako?”

Ivan A. IQIN

Iz kwige ”Pred buktavim zagonetkama Gospodwim”,Svetigora, Cetiwe, 2001.

R A Z M I [ Q A W A O S T V A R I M A O B I ^ N I M

PRAVO NA GLUP OST

1. avgust 2006.

DUHOVNOST

S VE TI P RO RO K IL I J

– ILIND N

7/17/2019 021 Odbrana


75

SSPORT

PUNOMSNAGOM

U Vazduhoplovnom nastavnom centruu Somboru, od 16. do 23. jula,

odràne su zajedni~ke pripreme na{ihpentatlonaca i takmi~ara Slovena~ke

vojske za svetsko prvenstvo od16. do 26. avgusta u Austriji

PRED SVETSKO PRVENSTVO U PENTATLONU

vakoga jutra, sedam dana zaredom, otpo~iwale su duge, napornei raznovrsne ve`be kojima su bili izloèni takmi~ari {to sepripremaju za najnapornije svetsko vojno prvenstvo. Sportskientuzijasti Vazduhoplovnog nastavnog centra iz Sombora,pro{le godine, sagradili su poligon kakav ne postoji u na{em

regionu za najzahtevniji sport. Tada su se na{ i slovena~ki pred-

stavnik u Me|unarodnom savetu za vojne sportove CISM dogovorilida organizuju zajedni~ki kamp upravo tamo gde za to postoje izvanred-ni uslovi. Na{a vojska stavila je na raspolagawe infrastrukturuVazduhoplovnog nastavnog centra, a pentatlonci iz Slovenije donelisu specijalne pu{ke i potrebnu municiju za trening.

– Ove godine prvi put smo organizovali kamp koji ima obele jeme|unarodnog i sportskog okupqawa. Iskustva pokazuju da sa tompraksom treba nastaviti i ubudu}e. Obe ekipe pokazale su zavidnerezultate, Pentatlon treba da doìvi potpunu afirmaciju. Zah-vaqujem Vazduhoplovnom nastavnom centru, ~iji je doprinosuspe{nosti kampa nemerqiv – kaè pukovnik MilivojeAran|elovi}, zastupnik na~elnika Uprave za obuku u General{tabuVojske Srbije.

Kapetan Anton Frumen, glavni za sport u Slovena~koj armiji

(zavr{io Fakultet fizi~ke kulture), koji je sve vreme priprema imaoulogu glavnog trenera, posebne re~i zahvalnosti upu}uje pukovnikuBranku Bo{kovi}u, iz Ministarstva odbrane Srbije, koji je inici-rao zajedni~ke pripreme. U Sloveniji, zapravo, ne postoji poligonsa pentatlonskim preprekama. Frumen zahvaquje pripadnicima Vaz-duhoplovnog nastavnog centra za izvanredne uslove koje su stvoriliza treninge i slobodne aktivnosti ekipe. Za magazin ”Odbrana” jo{je naveo da je Sombor doìveo kao grad dobrih qudi.

– Ako bih sve ovo {to se doga|alo u minulim danima oceniood 1 do 10, pripreme zasluùju ocenu 11. Kolege iz Slovenije sunam se potpuno posvetile, prenev{i bogato iskustvo, jer su oniu~estvovali na ~ak sedam svetskih prvenstava. Na do sada odràn-im takmi~ewima Tehni~ki rukovodioci CISM nisu verovali da smomi ekipa koja, uz svakodnevne obaveze na radnim mestima, treni-ra i postiè povoqne rezultate. Zato su nas i pozvali na svetsko

prvenstvo da u~estvujemo u pojedina~noj konkurenciji – navodi pot-pukovnik Slobodan Stefanovi}, vo|a i trener na{e ekipe.

Zoran [}eki}, iz Uprave za obuku G[ Srbije, obavestionas je da su na{i takmi~ari spremni da na predstoje}em, 53. svet-skom prvenstvu odmere snage sa drugim pentatloncima u ga|awu izpu{ke, savladavawu pentatlonskih prepreka, bacawu bombe u ciqi daq, krosu na 8.000 metara i plivawu sa preprekama.

Sportski kamp u Somboru posetio je pukovnik BrankoBo{kovi}, koji se na zavr{nici priprema, zajedno sa pukovnikomMilivojem Aran|elovi}em, obratio u~esnicima.

Z. P.

Uspomena na dane provedene na zajedni~kimpripremama: na{i i slovena~ki takmi~ari

7/17/2019 021 Odbrana


O

1. avgust 2006.

LETWI ODMOR

Z A B E L E @ E N O N A T A R I

minulim prvomajskim praznicima, kao i mnogo puta tokom godine na Tari, ka-paciteti dva hotela i depandansa bili su popuweni 100 odsto. Poslovni part-ner Vojne ustanove ”Tara” poku{ao je da ”preko veze” obezbedi sobu za svogprijateqa sa suprugom. Qubazno mu je odgovoreno da su sve sobe ve} odavno

rezervisane… Situaciju je, sasvim slu~ajno, razre{io gost koji se javio tele-fonom da, zbog bolesti, ne moè doputovati na Taru, pa je molio da svoj boravakpomeri za desetak dana…

Mnogobrojni kongresi naj~e{}e se organizuju upravo na Tari. Izvanredniprirodni uslovi, sportski tereni koji se dobro odràvaju i osvetqeni su do 24 ~a-sa, a osobito gotovo idealna nadmorska visina (1.000 do 1.100 metara), u~inilisu da vi{e od 50 sportskih ekipa za visinske pripreme odabere upravo taj predeomira i lepote.

Sude}i, pre svega, na osnovu finansijskih pokazateqa, Vojna ustanova ”Tara”najuspe{nija je vojnodohodovna ustanova. Pre samo tri godine tamo je zabeleèngubitak od 5,5 miliona dinara, da bi krajem 2004. godine, nakon sanacije negativ-nog salda, kolektiv ostvario dobiti od 650.000 dinara i uzlaznom linijom nasta-vio poslovawe. U 2005. godini tako je ostvaren pozitivni saldo od oko tri milio-na dinara. I to nije sve. Tokom posledwe tri godine investicionim ulagawima od

oko milion evra podignut je nivo kvaliteta usluga, renovirane su sobe, opremqenitehni~ki delovi prostora, poput kotlarnice, osvetqene su {etne staze, uvedeni no-vi sadràji, kao {to su Internet-kafe, salon lepote… Jednostavno, obnovqenosve ono {to je napao zub vremena. Popuwenost kapaciteta na godi{wem nivou iz-nosi 73 odsto, odnosno 165.000 pansiona. U razvijenim dràvama sveta stopa po-puwenosti od 80 odsto predstavqa vrhunac u poslovawu hotela. Ako je re~ o prili-kama u na{oj zemqi, vojni hoteli na Tari rekorderi su planinskog turizma.

PRIRODA MAMI

Vojnu ustanovu ”Tara”, ugrubo re~eno, sa~iwavaju dva hotela - ”Omorika”(396 leàjeva), kategorisan sa tri zvezdice (po mnogim elementima, ima obele jahotela sa ~etiri zvezdice) i ”Beli bor” (dve zvezdice, sa 225 leàjeva) i Vojna eko-nomija ”Ponikve”. U sastavu ”Omorike” posluje nedavno renovirani depandans”Javor”. U blizini se nalazi i nacionalna ku}a ”Jeremi~ak”, koja tako|e posluje

tokom cele godine. Kada se angaùju pomo}ni leàjevi, VU ”Tara” moè da primioko 700 gostiju. Respektabilni kapaciteti, prema svim merilima turizma.

Zahvaquju}i povoqnimposlovnim rezultatima,

Vojna ustanova ”Tara“

svrstana je u sam vrhdohodovnih ustanova usistemu odbrane.

Hoteli ”Omorika“(sa depandansom

”Javor“) i ”Beli bor“,sa popuweno{}u

kapaciteta 73 odsto nagodi{wem nivou, ujednosu najuspe{niji objekti

planinskog turizma

u nas. Mnogobrojnimsadràjima, povodom30 godina rada, idu}e

godine bi}e pridruèniposeban trg za

kulturno-umetni~kemanifestacije i dnevni

boravak za malu decu.

76

PREDEO LEPOTEPREDEO LEPOTE

7/17/2019 021 Odbrana


– Da bi hotel ”Omorika” ste-kao ~etvrtu zvezdicu, trebalo birekonstruisati bazen, sve sobeopremiti friìderom, u kupati-lima ugraditi tu{-kabine i…uraditi jo{ nekoliko sitnica,ali imaju}i u vidu da je na timprostorima nosilac razvoja tu-

rizma upravo VU ”Tara”, novazvezdica bi nametnula pove}a-we cene usluga, pa smo stali nastanovi{te da, u dogledno vre-me, ne bi trebalo ulagati novacu vi{u kategoriju. Pove}awemkategorije hotela dobili bismosamo u sezoni – kaè direktorVU ”Tara” potpukovnik Jovan Mi-jatovi} i dodaje:

– Trudimo se da u~inimo sve{to je neophodno kako bi na{gost {to vi{e vremena proveo u

prirodi ili u posetama kulturno-istorijskim znamenitostima, jer jezbog toga i do{ao na Taru. Stalno ulaèmo u izgradwu i odràvawesportskih terena i {etnih staza. Na{i rekreatori veoma su zapo-sleni, {etwe su svakodnevne. Oko centralnog hotela ure|eno je vi{e

od 10 kilometara {etnih staza. Za potrebe kongresnog turizma ras-polaèmo sa ~etiri sale, opremqene potrebnom tehnikom za multi-medijalne prezentacije. Upotreba tehnike se ne napla}uje posebno,odnosno ubiremo samo iznos predvi|en za pansion. Seminari seprete`no odràvaju tokom maja i juna, kada nismo imali slobodnihkapaciteta. Ve} sada ugovorili smo poslove za septembar i oktobar.Sve do 2004. godine hoteli su se u novembru zatvarali, a od tada –rade svih 365 dana. Depandans ”Javor” ove smo godine renoviraliod poda do plafona, sav name{taj reparirali. Uvedeni su telefoniza direktno birawe iz soba, postavqeni televizori. Po kvalitetusme{taja ”Javor” ne zaostaje za ”Omorikom”.

SPUST DRINOM

U okruèwu nacionalne ku}e ”Jeremi~ak” nalaze se fudbalski

stadion i dva teniska igrali{ta. U junu su, na primer, tamo kondici-ju sticali prvotimci ”Partizana”.

U tom kolektivu stalno su zaposlene 192 osobe, a po potrebisezonski se angaùje 50-70 radnika. Prose~na plata se, zavisno odposlovnih rezultata, kre}e u rasponu od 18.000 i 20.000 dinara.Zanimqivo je da se od dobavqa~a strogo zahteva da isporu~uju robuprve klase, tako da namirnice koje stignu na Taru mogu biti samo uprvoj tre}ini roka upotrebe.

Gosti hotela ”Omorika” naj~e{}e se opredequju za polupansi-on. Tamo{wi poslenici organizuju pe{a~ke ture do manastira Ra~a,do Peru}ca, zatim Zaovina, Mitrovca, Mokre gore... Autobusi VU”Tara“ prema razli~itim destinacijama kre}u svakoga dana, ta~no u10,30 ~asova. Ove godine vozni park je poja~an za jo{ jedan minibus.

Qubiteqima odmora na Tari na raspolagawu su salon lepote,

Internet-kabinet sa vezama 24 ~asa, kuglana, biblioteka, sala zastoni tenis, diskoteka, ba{ta ispred nacionalnog restorana ”Ja-

vor”, gde nave~e mogu da slu{aju muziku…. Kraj puta prema ”Belomboru” nalazi se renovirani objekat ”Radmilovac”. Hotelski gosti,a i oni koji u blizini poseduju vikendice, mogu po popularnim cena-ma da konzumiraju odabrane doma}e specijalitete.

Gotovo za svaku smenu gostiju organizuje se {kola lekovitogbiqa. U ve~erwem terminu odràva se predavawe koje traje 45 mi-nuta, a nikada se ne zavr{i pre sat i po, jer svako bi ne{to da pi-ta. Narednih dana organizuju se {etwe, kada se beru lekovite tra-

ve, su{e i pripremaju za zimnicu.Putem interne televizije i objava na oglasnoj tabli svako mo-è da se obavesti kuda sve moè po}i na izlet. Od pro{le godineVU ”Tara” organizuje spust Drinom. Nabavqeno je 10 ~amaca i 9vanbrodskih motora, tako da }e gosti mo}i da plove jezerom Zaovi-ne ili Drinom.

BRIGA O MALI[ANIMA

Vanpansionska potro{wa, koja se do 2003. godine kretalaprose~no oko 18 odsto, podignuta je na oko 30 odsto, a u pojedinimmesecima prelazi 40 odsto. Hotel ”Omorika” je, tokom maja i juna,ostvario vanpansionsku potro{wu od 43 odsto. U razvijenim ze-mqama ta vrsta potro{we donosi 40 do 50 odsto prihoda.

– Naredne godine obeleàva-mo 30 godina postojawa i rada.

Ciq nam je da sada{wi nivo uslugavisoko podignemo. Planirali smoda na terenu Kalu|erskih bara sa-gradimo trg sa amfiteatrom, na ko-me }e mo}i da se odràvaju razli-~ite kulturno-umetni~ke manife-stacije. Stvori}e se i uslovi zadnevni boravak dece. Roditeqi }emo}i da krenu na izlet, a za to vre-me }e vaspita~i brinuti o wihovoj

deci. Trenutno je okon~ana izrada idejnih re{ewa, sledi snimaweterena i dono{ewe odluke.

Ako jo{ kod hotela ”Beli bor“ budemo izgradili novi teren,pove}a}emo broj fudbalskih ekipa na visinskim pripremama. U

planu je i podizawe klizali{ta kod ”Belog bora“. Na Mokroj gori,35 kilometara odavde, bi}e podignuta i~ara duìne oko 2,5 kilo-metara. Sve goste koji budu hteli prevozi}emo do te i~are. Deciod 7 do 10 godina, na{im gostima, za {kolu skijawa obezbedilismo smu~arsku opremu, od cipela, skija sa vezovima, do svih sitni-ca. Re~ je o opremi nove generacije. Na{a je poruka da ne jurimozvezdice ve} kvalitet usluga – isti~e potpukovnik Jovan Mijatovi}.

Ko èli, moè da priredi i piknik u blizini hotela. Posla-sti~arnica, TV sala, banket-sala i druge ve}e prostorije, pogodneza odràvawe stru~nih skupova, potom trim-sala, kuglana, sala zastoni tenis, zatvoreni bazen, sauna, pikado, bilijar, prodavnicasuvenira, samousluga, okolna izleti{ta i drugi sadràji – sve vre-me boravka na raspolagawu su gostima.

– Hotelski gosti, mimo ìve re~i, u kwizi utisaka zapisuju ono

{to su zapazili ili sugeri{u {ta vaqa ~initi. Putem pismenih po-ruka ili u razgovoru, oni nas bodre da o~uvamo prirodu i da ne do-zvolimo da se Tara, ta lepotica Srbije, prenaseli. Isti~u da pred-stavqamo oazu mira i odmora, gde se skupqa energija za nove napo-re. Smatraju da je neophodno modernizovati telekomunikacije. Onikoji mnogo rade do|u ovde da skupe energiju za nove uspehe, podvla-~i Milorad Jankovi}, upravnik hotela ”Omorika”.

Na Vojnoj ekonomiji ”Ponikve” proizvodi se ono {to se traìna trpezama {irom Evrope. Gaje heqdu, koja se tu i meqe, pa nudigostima. Ove godine je proizvedena i izvesna koli~ina raì. Timese bogati ponuda zdrave hrane. Gostima se nudi i jagwetina sa eko-nomije. Tamo{we stado pase na livadi gde nije bacano |ubrivo i neuzima koncentrate.

Zahvaquju}i jedinstvenom informati~kog mre`nom sistemu,celokupno poslovawe i zalihe aùrno se prate putem ra~unara. VU

”Tara” je istinski zakora~ila u 21. vek.Zvonimir PE[I]

77

STANDARD NA NIZBRDICI

Nekada su pripadnici sistema odbrane popuwavali 90odsto kapaciteta VU ”Tara“. Posledwih godina samo 10 odstooficira, podoficira i civilnih lica koristi usluge VU ”Ta-ra“. Posredi je drasti~an pad standarda pripadnika sistemaodbrane. Zbog toga su poslenici VU ”Tara“, da bi opstali,morali da se suo~e sa svim neda}ama slobodnog tr i{ta.

I MIRAI MIRA

7/17/2019 021 Odbrana


T

POD KONTROLISANIMADRENALINOM

uristi~ka agencija Robinson je u saradwi sa “Monting-om” izSrbiwa sa~inila trodnevni program koji je, probali smo, ide-alna mera avanture, ali i spokoja, asketizma, ali i hedoni-zma… Program koji zadovoqava na{e pomenute è|i, ali ionu osnovnu glad za netaknutom prirodom, za onom prvobitnomrazmenom doìvqaja, koje je, seti}emo se, imao i Roninson napustom ostrvu.Ovde, dakle, nema pustog ostrva. U kampu Bastah na obali reke

Drine sa~eka}e vas doma}in Miomir Savi}, i wegova druìna. Eki-pa nije odgovaraju}a re~, jer bi mogla da navede samo na zajedni-{tvo u sportskom duhu, a ovde se radi o zajedni{tvu u ìvotu, rado-

sti, ume}u, duhovitosti… êka vas i ve~era, za nas su spremili pa-strmke… Kamp je osvetqen mese~inom, te prve ve~eri samo nagove-

Postoji drevnamudrost koju jeizgovorioPompej, a

koja odre|ujeìvot kaosmisaon u jednomod wegovih oblika: ploviti se mora,a ìveti se ne mora!Ta è| za putovawem, ali ne obi~nim,ve} plovidbom, pritajeni je stanovnikna{eg krvotoka, ali su retki trenucikada se ona izliva na povr{inu iovaplo}uje. Takvu mogu}nost, koja usebi sadrì sve bitne odrednice

putovawa i plovidbe– nudi rafting na Tari.

RAFTING NA TARI

POD KONTROLISANIMADRENALINOM

78

7/17/2019 021 Odbrana


{tavao svoje okruèwe, reka je ogla{avala svoje prisustvo, kaoi zrikavci i ptice. Drveni bungalovi sa krevetima ili pala~a-

ma, na kojima su vre}e za spavawe, uz svetlost sve}e u{u-{kavaju u san. â{a izvorske vode vas ve} “~isti” od ta-loga civilizacije iz koje ste do{li. San je onakav kakav

ste zaboravili da postoji – temeqan i zdrav.

Jutro donosi susret sa neverovatnom lepotom prirode. Dokse umivate, u ogledalu }ete ugledati brda, {ume, planinske ob-ronke Vu~eva koji se polako svode na horizontu. Va{e lice }e bi-ti deo filmskog kadra koji }ete, treptajem oka, spakovati u se}a-we – zauvek. Izme|u valovitog brdovito-planinaskog pejzaà,smestile su se livade pune lekovitog biqa – kantarion, hajdu~katrava, divqa nana, glog, mati~wak… âj za doru~kom je, naravno,doma}i, kao i med, xem, jaja, sir… Doma}a je i atmosfera, ve}ste se “spustili” sa nezdravog gradskog adrenalina, spremni daokusite onaj drugi – iskonski.

Odela, prsluci i ~izme za rafting su na vama, napu{tatekamp i kombijem kre}ete dvadesetak kilometara do Br{tanovice,gde se spu{tate do Splavi{ta.

Tu vas ~eka Tara, zeleno-plava… Doma}ini nam kaù da sa-da i nija ba{ toliko zelena kako ume da bude, ve} je vi{e nekako

sijera, sa primesom sive, jer se jo{ uvek sneg topi na Durmitorui @abqaku. Voda je relativno hladna, oko 14 stepeni… Kaèm

relativno, jer smo se svi okupali.Tom neobi~nom pozivu se nije mo-

glo odoleti. Atek trenutak kadarukom zahvatite vodu iz reke ipopijete je, tek da probate, jerse to moè, a onda navaliteda pijete jer ne moète daverujete koliko je pitka…

Tara je najve}i rezervoar pit-ke vode u Evropi.

E tom zelenom vodom, {to kr~i prolaz kroz povremeno ~ak1300 metara visoke stene, {to malo }uti, umiqava se, a ondakrene da {apu}e, pa sve glasnije govori – dok vas ne uvu~e u svojuigru skakutawa penu{avim bukovima, spu{tate se ka Drni dvade-setak kilometara. Taj dowi deo kawona, kojim plovite, ~ini Taruonim {to jeste- on je najuzbudqiviji. Tara je ina~e plovna 82 ki-lometara, wen ukupni tok je oko 140. Bukove na Tari ~ekate sa ne-strpqewem, prvih se malo upla{ite, a onda, dok gledate Draganaili Mira, qude koji upravqaju ~amcima, shvatite da je strah izli-{na emocija pred tolikom lepotom koja vas ~eka, i zaveslate,prili~no sigurno i slo`no, oslawaju}i se na vodu i prate}i teli-ma wen ritam. E onda, zajedno sa rekom plovite…

Povremeno zastanete privu~eni ~udom od vodopada na oba-li, ili krenete malo dubqe u {umu, gde vas ~eka jo{ jedan, jo{~udniji i jo{ lep{i prizor. I jo{ tako satima, do susreta sa Pi-vom… Drina je mirnija, {ira, tu se ve} odmarate, i sa qudima izsvog ~amca upore|ujete utiske, kao da se znate godinama…

Dalibor iz Bawa Luke tvrdi da je ovde priroda jo{ uvek sa-ma svoj gospodar, wegov prijateq Jos iz Holandije, koja je prili~-no ravni~arska, ima ose}aj da je Tara dar bogova. I svi ve} po~i-wu da zapitkuju {ta }e biti za ru~ak. Au Bastahu se pu{i sa~ i za-greva kotli}… [ta je ispod i u – ne}emo vam re}i. Bila je tu iodbojka, izme|u ru~ka i ve~ere, na terenu ocrtanom bra{nom, ismeh ponovo – onaj najzdraviji na svetu. Ve~e se ve} odoma}ilo. Umislima se jo{ jednom vra}amo danu i onom posebnom prostoruizme|u reke i neba, u kome postoje samo dve boje, zelena i plava– a toliko snova.

Dragana MARKOVI]Snimio B. JOVANOVI]

79

7/17/2019 021 Odbrana


1. avgust 2006.

P

S A S E D M E S M O T R E

U ni{kom Spomen-parku ”Bubaw“, od 21. do 31.jula, u sedam naseqa, oko 2.000 izvi|a~a iz svihkrajeva Srbije i 14 evropskih zemaqa, druè}i sesa devizom ”Prona|i sebe”, sprovodilo jejedinstven program aktivnosti u prirodi

D A M A R I [ A T O R S Kod kro{wama masivnih stabala, na Bubwu, prostire se na-seqe u kome su domovi platnene ku}ice duginih boja, a pute-vi – vijugave staze.

Re|aju se naseqa: Brest, Jablan, Javor, Breza, Hrast i To-pola. To naseqe ima i svoje ulice: Bulevar reke Drine,

Begejski sokak, Ulica reke Kolubare, Ulica reke Timok, Ulica rekeTare, Ulica reke Ibar, Ulica reke Morave i Ulica reke Ni{ave.

Sve je organizovano kao u kakvom gradu.Vrvi od mladosti i aktivnosti.

Razleè se pesma, ~uje se veseli àgor.U nasequ Jablan nailazimo na izvi|a~e iz Leposavi}a, Ve-

like Ho~e i Zve~ana. Nemawa Mili}, Nikola Dimitrijevi}, Du-{ica Jovi~i}, Sandra i Sawa Vasovi}, @arko Ackovi}...

Mladi iz Velike Ho~e, kako re~e Nenad Gogi}, zakasnili suna Smotru jedan dan, jer konvoj iz tog naseqa sa pratwom izlazisamo utorkom i petkom.

Milutin Stefanovi}, stare{ina Op{tinskog saveza izvi-|a~a Leposavi}, isti~e da su mladi veoma priqe`no ispuwavalisve obaveze.

U taboru izvi|a~a Odreda ”Bo{ko Palkovqevi} Pinki” uvojni~koj maskirnoj uniformi sa crvenom beretkom stiè ZoranStani}. Dobio izlazak i brè-boqe me|u svoje Mitrov~ane. Grlise sa drugom iz odreda Ninoslavom Spasi}em, koji je tako|e voj-

nik u Svilajncu. Odsustvo, kako re~e, provodi sa izvi|a~ima, udrugoj, izvi|a~koj uniformi.

[KOLA @IVOTA

Svetska skautska organizacija narednog leta obele-ì}e 100 godina otkako je prvu jedinicu mladih u Engleskojosnovao lord Baden Pauel. Nekoliko godina pre toga uBurskim ratovima klinci su spasili mnoge qudske ìvote.Afri~ka tvr|ava Mafeking bila je dugo okruèna nepri-jateqskim vojnicima. Bez odgovaraju}ih, u to vreme neraz-

vijenih komunikacije sa svetom, nije bilo na~ina da se za-traì pomo}. Lord Pauel tada pristupa obuci dece kori-snim ve{tinama. Upravo deca provukla su se kroz nepri-jateqske redove i obavestila posadu druge tvr|ave da imje potrebna pomo}.

Vrativ{i se u Englesku novounapre|eni general Pau-el zatraìo je od kraqa da ga penzioni{e kako bi se po-svetio radu s mladima.

Danas ta organizacija, {irom Zemqine kugle, okupqaoko 28.000.000 ~lanova.

Pre nekoliko godina jedno istraìvawe obavqenome|u na{im vojnicima pokazalo je da je 85 odsto onih kojisu postigli najboqe rezultate u obuci i drugim aktivno-stima bilo ~lanovi izvi|a~ke organizacije. I upravo za-

to se izvi|a~ka organizacija smatra {kolom ivota.

80

7/17/2019 021 Odbrana


Planinke Milica Milo{evi} i Nina Stan~i} svojim druga-ricama iz Liona obja{wavaju {ta ih ~eka na stazi izazova. Mla-di Francuzi, pre dolaska u Ni{, bili su gosti beogradskog odre-da ”Javor“. Na Avali, blizu motela ”ârapi}ev brest“ 10 danaimali su zajedni~ki tabor. Jedne ve~eri, na vatri{tu, Beogra|a-ni su pripremili specijalitete iz Srbije, a Lionci – |akonije izFrancuske. Kad je sve bilo gotovo, razmenili su hranu.

Druga grupa skauta iz Francuske bili su gosti Vrawskih iz-

vi|a~a. Kampovali su u divqini prirode. Odu{evqeni gosto-primstvom pozvali su svoje doma}ine da naredne godine zajednotaboruju u Francuskoj.

Dvadesetak kilometara od Ni{a, na Obla~inskom jezeru,mladi su u~ili da veslaju na ~amcima i kanuima. Posebno je bilozanimqivo pravqewe improvizovanih splavova, kojima su savla-davali vodeno prostranstvo. Iskusni vo|a Marko Mladenovi}zahtevao je od svakog izvi|a~a da se pre ulaska u kanu opa{e si-gurnosnim pojasom.

Aktivnosti na vodi organizovao je Odred pore~ana, koji no-si naziv [kolski brod ”Jadran“.

Svako od u~esnika Smotre mogao je da osvoji amblem prija-teqstva. Sticawem novih znawa i iskustava, upoznavao je noveprijateqe. Da bi to ostvario, bilo je potrebno da poseti sve

centre aktivnosti i da u~estvuje u najmawe jednoj od od wih, za-tim da u~estvuje u programu ”Ve~e upoznavawa u svom nasequ”, da

prona|e najmawe 15 novih prijateqa iz drugog grada ili zemqe irazmeni s wima adrese i da u~estvuje u aktivnostima ”Dana pri-jateqstva”.

Eleonora Vejn i Nikola Nenadi} rukovodili su program-skim aktivnostima. U okviru kreativnih radionica, mladi su po-ne{to mogli da nau~e od starih zanata i kulinarstva. Bilo je itipi~nih izvi|a~kih ve{tina, poput orijentacije, signalizacije,pionirstva... Posebno zanimawe izazvali su sadràji poznava-wa prirode, wenih zakonitosti i opstanka u ekstremnim uslovi-ma, a sve to bilo je za~iweno ekolo{kim aktivnostima.

– Ta akcija za izvi|a~e Srbije ima sudbonosni zna~aj. Htelismo da ocenimo snagu organizacije i sada o tome imamo pravusliku. Prvi put na jednoj smotri u~estvuje nekoliko stotina skau-ta iz 14 evropskih zemaqa. Mladi su se nau~ili mnogim kori-snim ve{tinama, koje }e im i te kako koristiti u ìvotu, nagla-{ava Mom~ilo Petkovi}, stare{ina Sedme smotre.

Zastave velike akcije polagano se spu{taju niz jarbole. De-vojke i mladi}i vrati}e se u svoje gradove i sela, prepuni lepihutisaka i doìvqaja. Deo skauta bi}e gosti izvi|a~a Srbije. Ta-ko }e mladi iz Velike Britanije boraviti u Beloj Palanci i Jago-dini, a skauti iz Palestine taborova}e na Pali}u.

Sve u svemu, izvi|a~i su prona{li sebe.

Z. PE[I]Fotografije M. MILO[EVI] i Z. PE[I]

81

Z V I \ A ^ A S R B I J E

O G G R A D A

Dogovorza predstoje}e aktivnosti

Slawe poruka na daqinu:Marija Karanovi} iz Sremske Mitrovice

Na otvarawu Smotre mladi su bilizadivqeni raznobojnim vatrometom

7/17/2019 021 Odbrana


82 1. avgust 2006.

U K R [ T E N E

R E ^ I A

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

ON

\

AQ

Lw

S

K

USPRAVNO:

1. Izvidnik, izvi|a~, 2. Bandoglavost, 3. ist prihod od prodate ro-be (trg.), 4. Alotropska modifikacija ozona, 5. Mu{ko dete, 6. Upi-{ite: t, }, 7. Sledbenik etatizma, 8. Pisar nota, 9. Grad i luka naCrnom moru, 10. Zvuk, 11. Primer (skr.), 12. Rerna (pokr.), 13. Gradu Rusiji, 14. Kultna predstava Zorana Radmilovi}a, 15. Leàj, di-van, 16. Belac dinarskog tipa, 17. Biv{i ruski peva~, Georg, 18. Na-pla}ivawe u gotovini, 20. Grad u Gr~koj, 21. Morski greben, 23. Ba-ronije, 24. Na{ filmski reìser, Zdravko, 26. Biv{i tip “opela”,27. Trgova~ki popusti, provizije, 28. Kornejeva drama, 29. Ispu{ta-we slova na kraju re~i, 30. Nacionalna {panska televizija, 31. Po-slu{an, 32. Zaboravqawe, 33. Sorta gro`|a i vina, 34. Rasprava,36. Straàr, 37. Na{ sociolog, Prvoslav, 39. Grad u Italiji, 40.Predlog: s, 41. Topovske prikolice, 42. Grad na Azurnoj obali, 44.

Dug vremenski period, 45. Rentgen (skr.), 46. Peti mesec u godini,48. Auto-oznaka Vaqeva, 49. Upi{ite: p, u.

VODORAVNO:

17. Strasnost, 18. Prira{taj letine, 19. Mali okvir, okvirak, 20.Filmski producent, Majkl, 21. Obrtati, 22. Popularni turski pe-va~, 23. Svetiqka, fewer (lat.), 24. Radioaktivan hemijski element,25. Najve}a dràva u Africi, 26. Vrsta platna, 27. Upi{ite: s, {,28. Mu{ko ime, Tomislav, 29. Tovqewe, 30. @ensko ime, Mariza,31. îleanski teniser, Marselo, 32. Zavaren spoj, 33. Svira~ nagitari, 34. Borci u partizanskim jedinicama, 35. Osobina polov-nog, 36. Na{ dnevni pozdrav, 38. @ensko ime, Otilija, 39. Aktivnivulkan na Siciliji, 40. I{~ekivawa, 41. Borbeni transporter(skr.), 43. @ensko ime, Koviqka odmila, 44. Dva ista slova, 45. Danu nedeqi (mn.), 46. Kora~aj, 47. Ime francuskog pisca de Balzaka,48. Skupqa~i lekovitih trava, 49. Vrsta vi{we, 50. Bogat peskom,51. @ensko ime, Atanasija, 52. Grad u Srbiji, 53. Deo Hamburga (lu-

ka), 54. Na{ proslavqeni odbojka{.

[AH

PripremioRade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

IZABRANAPARTIJA

[AMPIONNA DELU

Topalov -Adams

San Luis, 2005.

1.Sf3 Sf6 2.c4 e6 3.Sc3 c5 [ahovski svet je priznao Buga-rina Veselina Topalova kao novog{ahovskog kraqa. FIDE je ranijeorganizovala jo{ nekoliko {am-pionata, ali na wima nisu igralinajboqi velemajstori dana{wice.Posle Kasparovqeve odluke da vi-{e ne igra, bezmalo najja~e dru-{tvo se nekako okupilo, a na titu-lu je reflektovalo vi{e wih. To-palov je bio ubedqivo najboqi natom turniru.

ZANIMQIVOSTI

[AMPION SLEPIH Prvi svetski {ampion slepih

postao je Kristijansen ro|en1905. godine. A prvi turnir naslepo odigran je u Pragu 1874. go-dine, kada je pobedio Dobrovskisa 13,5 iz 14.

Ovu partiju po~iwe ne ba{”{kolskim” potezom, a drugi potezkarakteri{e Englesku partiju.

4.g3 b6 5.Lg2 Lb7 6.0-0 Le7 7.Te1 Se4 8.d4 Sc3 9.bc3 Le410.Lf1 d6

Analiziraju}i ovu partiju usvom ~asopisu Moderni {ah, me-|unarodni majstor Milo{ Jovi-~i} pi{e da se ispostavilo da jeovaj ”prirodan” potez - teoret-ska novost. Naravno, on tako pi-{e jer tog nastavka nema u wego-voj ”bazi”.

11.h4 Sd7 12.d5 0-0 13.a4 h614.Lh3 ed5 15.cd5 Lf6 16.Ta3 b5

Pita}ete se ~emu ova `rtvica?Crni }e spre~iti pretwu beloga17. c4, ali je to nije bilo svrsis-hodno, jer je wegov protivnik ipaksproveo svoj plan!

17.ab5 Sb6 18.c4 Lf3 19.Tf3 Sc4 20.Da4 Se521.Ta3 Te8 22.h5 Te7 23.Lf4 Tb8 24.Lf5 De8

25.Lc2 Dd7 26.De4 Sg6 27.Dd3 c428.Dc4 Sf4 29.Df4 Te5 30.Df3

Dh3 Dama kao dama - nije prva koju

su ponele emocije, pa je zalutala.31.Ta7 Th5 32.e3 Dh2 33.Kf1

Dh3 34.Ke2 Te5 35.Tc7 Tc8

REKLI SU...

Oni koji kaù da razumeju {ah – ne razumeju ni{ta.R. Hibner

Svi u~iteqi su blesavi.Fi{er

(kada je imao 16 godina)

Beli: Ke2, Df3, Tc7, Te1, Lc2, b5, d5, e3, f2, g3 Crni: Kg8, Dh3, Tc8, Te5, Lf6, d6,f7, g7, h6Sledi ”grom iz vedra neba”!36.Lf5! Tf5 37.Tc8 Kh7 38.Th11:0

R E [ E W E I Z P R O [ L O G B R O J A

- V O D O R A V N O : s p e c i j a l n i r a t , a d i t i v ,

T a -

m a r a ,

a o r ,

M e g

R a

j a n ,

I r i r i , i k s , m i s l i t i , d s , m a t , s

r n a ,

k o n t u { i , k i p , u l o v ,

| d , s a n t i m i , m o

j i , l i v a d a ,

P a n d o r a ,

M i n s k , a t a { e ,

p a n t e r i , ~ i s t k e ,

T i w a ,

l e s k i n e , G a

, e r i r ,

O ~ e ,

T a r t i n i , k r d o ,

A S D

, R a , p r

u t i l a ,

o r o ,

m a s l o ,

R e n e

R u s o ,

d v a ,

l i s t o m ,

s i r e n a ,

i t a l i j a n { t i n a .

KOMBINACIJAEspig – om, Viqnus, 1978.

Beli: Kg2, Tc1, Td1, La3, Sb6, Sc3,a2, b3, e2, f2, g3, h3 Crni: Kf8, Ta7, Tc7, Le7, Sc5, Se8,a6, d5, e6, f7, g7, h7 Beli na potezu.1.Scd5! ed5 2.Sd5 Se6Na 2…Ld6 3.Sc7 Tc7 4.Td6! Sd6

5.Tc5 sa odlukom3.Tc7! S8c7

Na 3…Tc7 4.Se7 Te7 5.Td7 saodlukom.

4.Se7 1:0

7/17/2019 021 Odbrana


NIC „Vojska”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd tel: 011/3201-765,telefaks: 011/3241-363. iro-ra~un: 840-49849-58

NARUXBENICA

Naru~ujem ..................... primeraka kwige:KULTURNA BA[TINA SRBIJE; KULTURNA BA[TINA CRNE GORE

i KULTURNA BA[TINA REPUBLIKE SRPSKE

po ukupnoj ceni od 18.900,00 dinara.

Kwige }u platiti (zaokruìti broj): 1) odjednom (pla}awe unapred)2) na kredit u .................. mese~nih rata (najvi{e 10)

po .................... dinara, uz overenu administrativnu zabranu.

Kod pla}awa unapred uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosa

uve}anog za po{tarinu u iznosu 300 dinara. Kupci na kredit dostavqajuadministrativnu zabranu (obarazac se dobija od NIC „Vojska”) overenu

u Vojnoj po{ti ili preduze}u u kome su zaposleni.Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwiga primamo u roku od 30 dana.

Kupac.......................................................................................................................... (i

me, o~evo ime, prezime)

Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................

izdate u MUP ........................................

Ulica i broj ..............................................................................................................

Mesto i broj po{te ............................................................ Telefon ....................

Datum ............... .............. ............ Potpis naru~ioca

Imenovani je stalno zaposlen u ..........................................................................(naziv VP ili preduze}a)

Ulica i broj .............................................................................................................telefon ............................. Mesto i broj po{te ...................................................

MP Overa ovla{}enog lica

310117

Dizajn

Autori: Sreten Petrovi} i Qiqana [evo

Naruxbenicu i primerak uplatnice poslati na adresu:NIC „Vojska", Bra}e Jugovi}a 19 ,

11000 Beograd.

Komplet se moènabaviti i u na{oj

kwiàri: – u Beogradu,

Vasina 22

Novinsko-izdava~ki centar

„VOJSKA”11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

PREPORUÛJE

Reprezentativno izdawe ~iji je naslov velika preporuka. Tri kwige, tri elitne monografije u jednoj celini.KULTURNA BA[TINA SRBIJE; KULTURNA BA[TINA CRNE GORE i KULTURNA BA[TINA REPUBLIKE SRPSKE.Autor prve dve je Sreten Petkovi}, a tre}e Qiqana [evo. Uporedni tekst na srpskom i engleskom jeziku prateatraktivne fotografije i ilustracije. Ugledni autori nam u najlep{em svetlu predstavqajukulturno blago koje pobu|uje pa`wu javnosti {irom sveta a otkriva korene nacionalnog bi}a, vere i istorijsketokove na vekovima izazovnim prostorima. Kwige obiluju podacima o bogatom sredwevekovnom nasle|u, bilo dasu stare tvr|ave, manastiri, crkve, ikone ili dela primewene umetnosti negovane u krilu pravoslavne,katoli~ke, islamske religije ili drugih religija. Na taj na~in mnoga istorijska i mawe poznata mesta otvarajunam svoje kulturne riznice.Luksuzno opremqene, u tvrdom povezu, tri kwige u kutiji, obima 342, 223 i 206 stranica, formata 24 h 29 cm.

Cena kompleta je 18.900,00 dinara.

Pla}awe se vr{i unapred. Komplet se isporu~uje nakonuplate celokupnog iznosa. Novac se upla}uje na ìro-ra~unNIC „Vojska" 840-49849-58 uz naznaku„za Kulturnu ba{tinu".Kwige moète kupiti i re{ewem o administrativnojzabrani.

7/17/2019 021 Odbrana


Snimio Branko JOVANOVI]

Documents

021 Odbrana