0048-57050401063T

PSIHOLOGIJA, 2004, Vol. 37 (1), str. 63-88

UDC 159.942.072:316.647.4

LATENTNA STRUKTURA SKALE SOCIJALNE ANKSIOZNOSTI I RELACIJE IZMEU SOCIJALNE ANKSIOZNOSTI I IRACIONALNIH UVERENJA Sneana Tovilovi1Filozofski fakultet, Novi SadRealizovano istraivanje pripada jednoj od tri oblasti istraivanja u okvirima racionalno-emotivno-bihejvioralne terapije (REBT) - teoriji emocionalnih poremeaja. Preduzeto je s ciljem da se ustanovi prisutnost i priroda relacija izmeu socijalne anksioznosti tretirane kao dimenzije i konstrukta iracionalnih uverenja iz REBT teorije. Istraivanje je sprovedeno na uzorku od 261 studenta Univerziteta u Novom Sadu, oba pola, starosti izmeu 18 i 26 godina. Najpre je ispitana latentna struktura novokonstruisanog instrumenta, skale socijalne anksioznosti (SA), autora S. Tovilovi. Instrument SA je pokazao zadovoljavajuu pouzdanost (= 0.92). Nad prikupljenim podacima je sprovedena komponentna faktorska analiza. Imenovana su etiri faktora socijalne anksioznosti koji objanjavaju 44,09% ukupne varijanse stavki SA skale: socijalno-evaluaciona anksioznost, inhibiranost u socijalno-neizvesnim situacijama, nisko samopotovanje i hiperosetljivost na odbacivanje. Drugi korieni instument je skala optih stavova i uverenja, autora Z. Mari. Pouzdanost subskale iracionalnih uverenja dobijena na naem uzorku iznosi =0.91, a subskale racionalnih uverenja =0.70. Nad manifestnim varijablama oba instrumenta primenjen je postupak kanonike korelacione analize. Dobijena su tri para statistiki znaajnih kanonikih faktora, sa korelacijama u rasponu od Rc=0.78 do Rc=0.64. Diskutovana je priroda povezanosti socijalne anksioznosti i iracionalnih uverenja u svetlu REBT modela socijalne fobije, REBT teorije emocionalnog poremeaja, istraivanja i modela socijalne anksioznosti u irim, kognitivno-bihejvioralnim okvirima. Kljune rei: socijalna anksioznost, iracionalna uverenja, REBT model socijalne fobije, SA skala, faktorska analiza, kanonika korelaciona analiza.

1

Adresa autora: [email protected]

Sneana Tovilovi

Neki od najefektivnijih psiholokih tretmana za emocionalne poremeaje u okviru kognitivno-bihejvioralnih terapija razvijeni su tako to su konstruisani razliiti modeli kojima je objanjavan razvoj i odravanje specifiih poremeaja. Potom bi bio razvijan paket terapijskih procedura koje su se fokusirale na jezgro patologije i otklanjanje faktora koji poremeaj odravaju. Fobije i opsesivnokompulsivni poremeaji predstavljaju tipine primere. Kada je re o socijalno anksioznom poremeaju, moe se rei da je primena opisanog pristupa jo uvek u svojoj ranoj fazi, a terapijske procedure izvedene iz postojeih modela se i dalje intenzivno procenjuju. Faza u kojoj se nalaze modeli ovog specifinog anksioznog poremeaja nije posledica njegove zanemarenosti, ve injenice da je re o prinovi u klasifikaciji mentalnih poremeaja (DSM). Stoga je provera postojeih modela socijalno anksioznog poremeaja i istraivanje fenomena socijalne anksioznosti od znaaja za teorije terapijskih pravaca i naravno, od neposrednog znaaja za kliniku i terapijsku praksu.

SOCIJALNA ANKSIOZNOST I SOCIJALNA FOBIJASocijalno-anksiozni poremeaj ili socijalna fobija se u DSM-u prvi put pojavljuje poetkom 80-tih godina, a potom specifinije i odreenije u verziji iz 1987. godine (American Psychiatric Association [APA], 1987). Ubrzo nakon ozvanienja socijalnoj anksioznosti je dat epitet najmanje ispitanog anksioznog poremeaja. Sa jedne strane su stizali podaci o njegovoj izraenoj uestalosti: ustanovljeno je da je u amerikoj populaciji socijalna anksioznost po prisutnosti odmah iza depresivnog poremeaja i zavisnosti od alkohola, da su kliniki dijagnostikovane socijalne fobije prilino este - njihova ivotna prevalentnost iznosi od 2,4 do 13,3% u optoj populaciji SAD (Schneier i sar., 1992; Kessler i sar., 1994), a da je broj ljudi koji pati od nekog oblika socijalne anksioznosti neoekivano veliki. Sa druge strane su se gomilali problemi dijagnostikovanja i tretmana ovog poremeaja. Stoga su poslednje dve decenije obeleila brojna istraivanja socijalne anksioznosti, uglavnom (ali ne i samo) u Zapadnim zemljama. Pozivu na istraivanje socijalne anksioznosti kao kompleksnog fenomena odazvali su se prvenstveno kliniki psiholozi, no odgovori stiu i iz oblasti socijalne i razvojne psihologije, psihologije linosti, psihijatrije. Eminentni istraavai socijalne anksioznosti, Leary i Kowalski (1995) su pregledom literature o socijalnoj anksioznosti ustanovili prisutnost etiri grupe studija: (1) ispitivanja situacionih uzronika socijalne anksioznosti, (2) razvojne studije i studije sa ciljem ispitivanja etiolokih faktora, (3) ispitivanja individualnih razlika i povezanosti socijalne anksioznosti sa afektivnim, kognitivnim i bihejvioralnim fakorima i (4) ispitivanja terapijskih postupaka u tretmanu ovog poremeaja. Prema osnovnoj karakteristici koja je definie, socijalna anksioznost bi mogla biti nazvana i evaluaciona anksioznost (Beck i Emery, 1985), jer nastaje iz mogunosti ili postojanja procenjivanja od strane drugih ljudi u stvarnim ili zamiljenim okolnostima (Schlenker i Leary, 1982). Prema Heimbergu (1989),

64

Latentna struktura skale socijalne anksioznosti i relacije socijalne anksioznosti...

socijalno-anksiozne osobe doivljavaju znaajan emotivni distres u veini socijalnih situacija, naroito kada se upoznaju sa drugim ljudima, kada su kritikovane, kada su u centru neije panje, kada ih posmatraju dok neto rade, pri kontaktu sa autoritetima. Socijalna anksioznost se esto definie u terminima tri centralne komponente: reakcije autonomnog nervnog sistema, okupiranosti strahom od negativne evaluacije i izbegavanjem ili eljom da se izbegne socijalna situacija. Patoloki doivljaj ekstremne socijalne anksioznosti je socijalna fobija ili socijalno anksiozni poremeaj izraziti, trajan, preteran i neosnovan strah od jedne ili vie situacija u kojima bi osoba mogla biti posmatrana ili procenjivana. Prema DSM-IV (APA, 1994) za dijagnostikovanje socijalne fobije, strah ili izbegavanje koje je u vezi sa strahom moraju biti intenzivni u meri da znaajno remete socijalni i profesionalni ivot osobe ili da za osobu predstavljaju upadljivu smetnju. Kod socijalne fobije funkcionisanje osobe je bitno narueno i time se ovaj poremeaj na kontinuumu socijalne anksioznosti jasno odvaja od stidljivosti ili treme koju mnogi ljudi doivljavaju u pojedinim socijalnim situacijama, osobito prilikom javnog nastupa (tzv. normalna socijalna anksioznost). Leary (1996) govori o socijalnoj anksioznosti kao crti, dispozicionoj karakteristici sklonosti da se na socijalni stimulus reaguje anksioznou. Time Leary odgavara na esto postavljano istraivako pitanje: da li je socijalna fobija (samo) ekstremna socijalna anksioznost ili se radi o kvalitativnim razlikama kao u sluaju ekstremne tuge i depresije? U sadanjoj taki istraivanja ne moe se rei da je Leary-jevo dimenziono tretiranje socijalne anskioznosti konaan odgovor na pomenuto pitanje, jer su istraivaki nalazi kontradiktorni (Cheek i Melchoir, 1990; Turner, Beidel i Townsley, 1990; Scholing i Emmelkap, 1990, sve prema Leary, 1996). Neke od najeee spominjanih i korienih skala za merenje socijalne anksioznosti i socijalnih fobija u amerikoj klinikoj i istraivakoj praksi su: SPAI (Social Phobia and Anxiety Inventory), SIAS (Social Interaction Anxiety Scale), FNE (Fear of Negative Evaluation Scale) i SAD (Social Avoidance and Distress Scale). Nema publikovanih podataka o tome da je bilo koja od tih skala kod nas prevedena i metrijski proveravana na naoj populaciji.

SOCIJALNA ANKSIOZNOST I SOCIJALNA FOBIJA U KOGNITIVNO-BIHEJVIORALNOM PRISTUPUKognitivni i kognitivno-bihejvioralni pristup socijalnoj anskioznosti podstakao je vei broj istraivanja kognitivne komponente ovog fenomena. U skladu sa bazinom predpostavkom kognitivno i kognitivno-bihejvioralno orijentisanih terapija o interakcionom odnosu miljenja, emocija i ponaanja, preduzeta su brojna istraivanja kognicija socijalno anksioznih subjekata, mahom motivisanih predpostavkom da se razotkrivanjem i menjanjem kognitivne komponente socijalne

65

Sneana Tovilovi

anksioznosti moe uticati na smanjenje intenziteta emocije tj. delovati terapetski efektivno. Znatan je broj istraivanja koja ukazuju na ulogu pogrenih obrazaca miljenja u samoprocenjivanju i ulogu pogrenih kognicija kao faktora u odravanju socijalne anksioznosti. Te greke u kognicijama ukljuuju: negativne izjave o sebi pre i tokom socijalnih susreta, selektivno pamenje negativnih informacija o sebi i svom socijalnom ponaanju u odnosu na pozitivne informacije, postavljanje ekstremno visokih standarda uspenog socijalnog ponaanja (Edelman, 1987). Istraivanja pokazuju da se socijalno anksiozni vie brinu o vrednovanju od socijalno neanksioznih ljudi (Goldfried i sar., 1984), o tome kako ih drugi ljudi vide (Bates i sar., 1990, prema Davison, 1999). Ove osobe su sklone da sopstveno ponaanje vrednuju negativnije (Glass i Arnkoff, 1989, prema Davison, 1999). Tokom socijalnih situacija socijalno anksiozni subjekti su prekomerno fokusirani na sebe i sopstveno ponaanje (Westenberg, 1998) i bave se katastrofinim predvianjima ukljuujui i posledice nespretnog ili neadekvatnog socijalnog istupanja (Leary i Kowalski, 1995). Beidel, Turner i Dancu (1985) govore o postojanju specifinog kognitivnog stila socijalno-fobinih ljudi. Tri glavna elementa tog stila su: (1) iracionalna uverenja o znaaju i vanosti ponaanja socijalnog fobiara u nekoj socijalnog situaciji, (2) uverenost socijalnog fobiara da sopstveno ponaanje, koje sam evaluira kao neadekvatno, ima krupne posledice po njegov ugled (socijalni imid) i (3) tendencija da se samoprocenjena neadekvatnost u ponaanju prenosi i pripisuje linosti, to pokrepljuje oseanje manje vrednosti socijalnog fobiara. Nalazi razliitih istraivanja naina na koji socijalno anksiozne osobe opaaju sebe i svoje ponaanje u socijalnoj interakciji vode ka predpostavci da kognitivni set ili ema kod socijalnih fobija usmerava panju na selektivne tipove pristiuih informacija, naroito na informacije koje se odnose na socijalni neuspeh (Hope i sar., 1990). ini se da se samoprocena socijalno anksioznih primarno zasniva na ve postojeim uverenjima o sebi da su neadekvatni, dakle na negativnoj self-shemi. Beck i Emery (1985) upravo govore o shemi ranjivosti u okviru koje deluju socijalno anksiozni ljudi neprestano se bavei opasnostima i anticipiranjem neprijatnih dogaaja. Clark i Wells (1995) su nedavno opisali kognitivni model za socijalne fobije. Prema tom modelu, socijalno fobini na bazi ranih iskustava razvijaju odreene predpostavke o sebi i socijalnim situacijama. Na primer: Ako mi neko ne pokae da mu se dopadam, to znai da mu se ne dopadam. Ako se ne dopadam svima, bezvredan sam. Ako ljudi primete da sam uznemiren, odbacie me. Usled takvih (pred)ubeenja, normalne socijalne situacije se negativno interpretiraju i opaaju kao znak opasnosti. Interpretacija dogaaja biva okida trokomponentnog anksioznog programa. Prvu komponentu anksioznog programa ine somatski i kognitivni simptomi anksioznosti, drugu ine sigurnosna ponaanja koje socijalnofobina osoba razvija kako bi redukovala uznemirenost i predupredila da okolina primeti njeno stanje, a trea, kljuna komponenta je usmeravanje panje. Sve dok socijalno-fobina osoba misli da je u opasnosti od negativne procene drugih ljudi, ona svoju panju usmerava na sebe i nalazi se u zatvorenom sistemu u kome je uverenje o opasnosti od negativne evaluacije pojaano informacijama koje osoba

66


sama kreira. Po Clarkovoj oceni (1997), novija istraivanja preliminarno potvruju razliite aspekte kognitivnog modela socijalne fobije. Jedan od poznatijih modela socijalne anskioznosti je i model izveden iz teorije samopredstavljanja (self-presentation). U skladu sa tom teorijom, socijalna anksioznost je funkcija dva faktora: motivacije da se ostavi eljeni utisak i subjektivno procenjene verovatnoe da e se taj utisak i realizovati (Schlenker i Leary, 1982; Leary i Kowalski, 1995).

REBT: TEORIJA EMOCIONALNOG POREMEAJA, KONCEPT UVERENJA I MODEL ZA SOCIJALNU FOBIJU Teorija emocionalnog poremeajaAlbert Ellis, tvorac racionalno emotivno bihejvioralne terapije (REBT), sredinom pedesetih godina izlae svoje eksplicitno kognitivistiko shvatanje emocije i kognitivni model emocionalnih poremeaja (Ellis, 1976, 1994, 1999). Njegova stanovita su zasnovana na dve temeljne pretpostavke: da su (1) psiholoki procesi i operacije neodvojivi i u stalnoj interakciji i da (2) evaluiranje (eng. evaluating ocenjivanje vrednosti, vrednovanje) predstavlja fundamentalnu ljudsku karakteristiku. U okvirima REBT teorije emocionalni poremeaj se definie u kontekstu racionalnih i iracionalnih tendencija ili, kako to Ellis u poslednje vreme sinonimno navodi, samo-pomauih (self-helping) i samo-poraavajuih (self-defeating) sklonosti (Ellis, 1994). Pojam emocionalnog poremeaja po Ellisu obuhvata samoporaavajua miljenja, oseanja i ponaanja koja nisu nuno psihopatoloka. U teoriji REBT poremeaj je snano preuveliavanje uverenja o poeljnosti u apsolutistiki zahtev i druge preterane evaluacije i iskrivljene inferencijalne misli, to je praeno produenim, upornim i najee snanim samoosujeujuim emocijama i ponaanjima (Mari, 2000, str. 188). Prema tzv. ABC formuli emocionalnog poremeaja u REBT, kada osoba doivljava negativne aktivirajue dogaaje (A - od activating event), ukoliko ima izraenija iracionalna uverenja (B - od beliefs), razvie intenzivnije emocionalne poremeaje (C od consenqunces), nego ukoliko su iracionalna uverenja manje izraena. U REBT teoriji (Ellis, 1994) poznat je i pojam sekundarnog emocionalnog poremeaja (est sinonim u literaturi je i simptom-stres) koji se odnosi na simptome stvorene povodom primarnog emocionalnog poremeaja. Sa stanovita REBT, kada ovek misli o sebi i svojim iskustvima, on zapravo misli o svom miljenju. Prema Ellisu (ibid.) mnogi emocionalni poremeaji koji su ispunjeni oseanjem manje vrednosti predstavljaju rezultat iracionalnog miljenja o miljenju.

67

Sneana Tovilovi

Koncept uverenja u REBTSistem uverenja (beliefs) je najznaajniji element Ellisovog ABC modela emocionalnog ponaanja. U odnosu na predpostavljenje osnovne ciljeve i vrednosti koje ovek ima, uverenja mogu biti samo-pomaua (racionalna) i samoporaavajua (iracionalna). Koncept iracionalnih uverenja obuhvata apsolutistika i bezuslovna uverenja mora i druge oblike samo-poraavajueg neloginog i nerealistitinog verovanja o aktivirajuim dogaajima (Ellis, 1994). Racionalna uverenja su, pak, preferencije i stoga sadre elju ili afekt. Ono to je osobena i distinktivna karakteristika iracionalnog uverenja je jasno prisutan ili implicitan, podrazumevajui apsolutistiki i bezuslovni unutranji zahtev mora povodom nepovoljnog aktivirajueg dogaaja (ibid.). ...REBT oduvek naglaava da su apsolutistika moranja koje ljudi dodaju na svoje snane naklonosti i nenaklonosti osnovniji inilac njihovog emocionalnog poremeaja od negativnih inferencija koje se u velikoj meri izvode iz tih moranja (Ellis, 1999, str. 78-79). Kada ovek reaguje na aktivirajui dogaaj disfunkcionalno i doivljava emocionalni poremeaj, on gotovo uvek ima jedno ili vie centralnih, srnih apsolutistikih morajuih uverenja (eng. core musturbatory belief) o tom dogaaju, koja su u najvroj vezi sa njegovom emocionalnom reakcijom. Ove Elisove predpostavke nisu u saglasnosti sa Wesslerovom tvrdnjom (Wessler i Hankin-Wessler, prema Mari, 2002) da su uasavanje, samo-obezvreivanje i obezvreivanje drugih primarniji kognitivni procesi, a da su apsolutistika morajua uverenja izvedena iz tih procesa miljenja. I Bernardova (1998) istraivanja faktorske strukture skala iracionalnih uverenja ukazuju da procesi obezvreivanja sebe i proklinjanja drugih nisu izvedena iz mora, ve predstavljaju jednako primarne i znaajne procese. Najodreenije, iracionalna uverenja se definiu kao konceptualno-semantiki saeci lingvistiki i ne-lingvistiki enkodiranog iracionalnog ocenjivanja vrednosti aktivirajueg dogaaja (Ellis, 1994). Iracionalna uverenja sadre etiri osnovna tipa iracionalnih evaluacija: 1) mora, 2) uasno, nepodnoljivo, neizdrivo, 3) ja sam bezvredan / pokvaren, 4) ti si pokvaren / bezvredan. Odnose se na tri tipa aktivirajuih dogaaja: 1) sopstvene osobine i postupci (line performanse), 2) tretman od strane drugih ljudi i 3) ivotni uslovi (ibid). Za merenje uverenja razvijeno je vie instrumenata (tzv. Belief Scales) razliitih autora, ali je skala optih stavova i uverenja (The General Attitude and Belief Scale) jedan od najrazvijenih instrumenata za merenje iracionalnih uverenja i najee se koristi u praksi (Bernard, 1998; DiGiuseppe, i sar., 1988, prema Mari, 2002).

(c) REBT model za socijalnu fobijuREBT model za socijalnu fobiju opisali su Warren i Zgourides (1991). U skladu sa osnovnim postavkama Ellisove teorije emocionalnih poremeaja (Ellis,

68


1994) i teorije o biolokim osnovama ljudske iracionalnosti (Ellis, 1976), ovi autori predpostavljaju da su neke osobe predisponirane biolokom i psiholokom vulnerabilnou da razviju socijalnu anksioznost i izbegavanje socijalnih situacija, te su sklonije da razviju strah kao odgovor na socijalne stimuluse kao to su procenjivanje od strane drugih ljudi, kriticizam, odbacivanje, bes. U adolescenciji, kritinom periodu za razvoj socijalnih fobija, povean je znaaj prihvatanja od strane vrnjaka. Adolescent, okupiran time kako e biti procenjen od strane vrnjaka, usled moguih negativnih socijalnih iskustava i odbacivanja, ve bioloki i psiholoki vulnerabilan, lake razvija, uvruje i odrava set iracionalnih uverenja tipinih za socijalnu fobiju. Prema autorima ovog modela, u razvoju i odravanju socijalnih fobija centralno mesto imaju dva Ellisova mora-uverenja (must-related beliefs). Pojedinci koji imaju iracionalna uverenja (a) Moram se ponaati kako treba i zadobiti odobravanje drugih ljudi i (b) Ne smem doiveti nelagodu (discomfort), pre razvijaju snaan strah od negativne procene i reaguju izbegavanjem situacija u kojima mogu biti negativno procenjeni. Prvo uverenje predstavlja apsolutistiki zahtev upravljen prema sebi (ego poremeaj) socijalno anksiozna osoba zahteva od sebe da se u socijalnim situacijama ponaa adekvatno, kompetentno, nepogreivo. Uspeno socijalno ponaanje ima za cilj da minimizira mogunost negativnog procenjivanja i maksimizira zadobijanje naklonosti, odobravanja i uvaavanja od strane drugih ljudi. Drugo tipino iracionalno uverenje socijalno fobinih je zahtev usmeren na okolnosti (diskomfort poremeaj) osoba zahteva da u socijalnim situacijama ne doivljava fiziku ili psihiku nelagodnost, uverena je da ne sme biti izloena okolnostima u kojima moe iskusiti stid, ponienost, anksioznost, niti telesne senzacije kojima je praena anksioznost i panika. Izbegavajue ponaanje i povlaenje iz socijalnih situacija autori pripisuju ovom iracionalnom zahtevu. Ellis i Dryden (1987) smatraju da socijalno anksiozni znaajno pate i od ego i od diskomfort poremeaja (dve glavne kategorije poremeaja na nivou uverenja). Prema REBT modelu za socijalnu fobiju sve pogrene kognitivne predpostavke socijalno fobinih osoba svoju osnovu imaju u bazinim iracionalni zahtevima za perfektnim izvoenjem, zadobijanjem naklonosti (odobravanja) i izbegavanjem diskomforta. Malobrojna su istraivanja preduzeta sa ciljem da se testira REBT model za socijalnu fobiju. Rezultati jednog eksperimentalno dizajniranog istraivanja (Bond i Dryden, 1997) podravaju hipotezu da dranje apsolutistikih uverenja mora znaajno utie na iskrivljeno inferencijalno miljenje u socijalnoj situaciji. Do istraivanja Nicastra i sar. (1999) nije bilo objavljenih izvetaja u kojima je direktno ispitivana uloga imperativa na kognitivne procese koji su u osnovni socijalne fobije. Pomenuti autori su testirali hipotezu o centralnom uticaju (a) apsolutistikih zahteva mora i (b) oekivanja u odnosu na sopstveno socijalno izvoenje (self-efficacy expectations) na socijalnu anksioznost definisanu preko skale anksioznosti i duine govora u socijalnog situaciji. U istraivanju je testirana odvojena, aditivna i moderatorska uloga oba kognitivna konstrukta. Rezultati pokazuju da ni jedan od kognitivnih faktora nije znaajan prediktor socijalne anksioznosti, dok su apsolutistiki zahtevi bili znaajna moderator varijabla u odnosu anksioznosti i duine govora.

69

Sneana Tovilovi

Sumirajui najznaajnije preporuke za dalje pravce istraivanja kojma bi mogao biti unapreen nauni status REBT teorije, Bernard (1995) ukazuje na potrebu za proverom teorije emocionalnog poremeaja i uloge iracionalnih uverenja kao kognitivnih inilaca rizika. Ellisova originalna teorija formulisana je sa ciljem da objasni opti, neurotski emocionalni poremeaj, a ne njegove specifine tipove. Stoga je meu Bernardovim preporukama i ona koja se tie provere predpostavki koje se odnose na vezu iracionalnih ideja i specifinih tipova emocionalnih poremeaja, kako bi se ilo u pravcu savremene klasifikacije poremeaja. Centralno pitanje na koje se time odgovara je: da li su neki specifini tipovi iracionalnih uverenja povezani sa odreenim tipovima emocionalnih poremeaja? Neposredna namera, odnosno cilj ovog istraivanja prvenstveno je bio da se utvrdi (a) latentna struktura socijalne anksioznosti kao dimenzije operacionalizovane varijablama novokonstuisane SA skale i (b) priroda relacija te dimenzije sa konstruktom iracionalnih uverenja iz oblasti REBT, operacionalizovanog varijablama skale optih stavova i uverenja (Mari, 2002).

METOD UzorakOd predvienih 300 ispitanika, na osnovu uvida u testovni materijal, uzorak ispitanika obuhvaenih istraivanjem fiksiran je na 261. Iz analize su izuzeti nepotpuni kompleti upitnika i upitnici ispitanika koji su tendenciozno odgovarali sa neodluan i nisam siguran. Ispitani subjekti su studenti I, II, III i IV godine etiri fakulteta Novosadskog univerziteta (Filozofskog, Prirodno-matematikog, Medicinskog i Fakulteta tehnikih nauka) sa 10 razliitih studijskih grupa. Uzorak je obuhvatio 159 studenata enskog pola (60,9 %) i 102 studenta mukog pola (49,1 %). (%), starosti izmeu 18 i 25 godina, preteno iz gradske sredine (74,5%). Istraivanje je izvreno u periodu od oktobra 2002. do marta 2003. godine.

InstrumentiInstrumenti korieni u istraivanju su Skala socijalne anskioznosti (SA) i Skala optih stavova i uverenja. Skala SA (prilog 1) je novokonstrisani instrument namenjen ispitivanju socijalne anksioznosti kao dimenzije, autora S. Tovilovi. Visoki skorovi na skali ukazuju na izraenije prisustvo socijalno-anksioznih karakteristrika. Upitnik je sainjen od 32 ajtema sa petostepenom skalom Likertovog tipa. Do sada je korien u okviru jedne vee baterije upitniko-testovnog materijala u okviru istraivake teme Evaluacija grupnog asertivnog treninga kojom se bavi autor ovog rada. Pouzdanost instrumenta iznosi Alfa=0.92.

70


Drugi korieni instrument je Skala optih stavova i uverenja od 37 ajtema (Mari, 2002). U pitanju je prevedena i modifikovana verzija General Attitude and Belief Scale od 54 tvrdnje (Bernard, 1998). Po izostavljanju redudantnih tvrdnji, sve tvrdnje su formulisane kao uverenja o odreenim aspektima sebe, drugih ljudi i ivotnih uslova, tako da ne sadre termine koji se odnose na emocionalna stanja. Alfa koeficijent pouzdanosti za sub-skalu sainjenu od svih 29 iracionalnih tvrdnji je visok i iznosi 0.91, dok za sub-skalu sainjenu od 8 racionalnih tvrdnji iznosi svega 0.70.

REZULTATILatentna struktura skale socijalne anskioznostiLatentna struktura skale socijalne anksioznosti SA utvrena je metodom glavnih komponenata, koja je uz primenu Gutman-Kajzerovog kriterijuma ekstrahovala ukupno sedam glavnih komponenata (prilog 2). Ni uvoenjem scree testa kao dodatnog kriterijuma (prilog 3), nije se jednoznano mogao odrediti konani broj faktora, te se pribeglo odabiru etiri faktora koja su omoguavala smislenu interpretaciju rezultata. etiri zadrana faktora objanjavaju 44.09% ukupnog varijabiliteta sistema manifestnih varijabli, a tri izuzeta zajedno objanjavaju dodatnih 10,81% varijanse originalnih promenljivih. U tabeli 1 prikazane su vrednosti karakteristinih korenova (Eigen.), procenat objanjene varijanse (% total Variance), kao i kumulativni procenat objanjene varijanse (Cumul.%) ekstrahovanih faktora pre izvrene rotacije. Primenom normalizovanog Varimax postupka rotacije faktora dobijeno je faktorsko reenje koje je posluilo za interpretaciju etiri faktora socijalne anksioznosti (FA 1-4)2.Tabela 1. Vrednosti karakteristinih korenova i procenat objanjene varijanse faktora Skala SA FA 1 FA 2 FA 3 FA 4 Eigen. 8.88 2.27 1.59 1.37 % total Variance 27.75 7.09 4.95 4.29 Cumul.% 27.75 34.85 39.80 44.09

U tabeli 2 prikazan je izvod iz matrice faktorske strukture prvog ekstrahovanog faktora socijalne anksioznosti (Faktor1) sa najreprezentativnim ajtemima (i njihovim kratkim oznakama) koji su u najveoj korelaciji sa dobijenim faktorom.

2

Kompletna matrica faktorske strukture moe biti data na uvid od strane autora

71

Sneana Tovilovi Tabela 2. Izvod iz matrice faktorske strukture prvog faktora socijalne anksioznosti Najreprezentativniji ajtemi: SA12 Plaim se da e ljudi sa kojima razgovaram primetiti da sam uznemiren. SA11 Uznemirim se kada treba da se obratim nekoj osobi koja je za mene autoritet. SA24 Izbegavam neke situacije da se ne bih izblamirao/la. SA2 Uznemirim se ako me neko posmatra dok neto radim. SA25 Plaim se da e drugi ljudi primetiti da mi ruke ili telo drhte od uznemirenosti dok razgovaram sa njima. SA22 Jako se plaim osude ili loeg miljenja drugih ljudi o meni. SA13 Teko mi je da prikrijem nervozu kad razgovaram sa ljudima. SA4 Uznemirim se kad govorim pred grupom ljudi. SA21 Dok govorim, jako me uznemiruje misao da me sagovonik procenjuje. Faktor 1 0.69 0.64 0.58 0.57 0.55 0.55 0.54 0.52 0.50

Prvi izdvojeni faktor objanjava 27.75% ukupne varijense. Definisan je stavkama koje jasno ukazuju na anksioznost u situacijama kada osoba moe biti posmatrana i procenjivana. Faktor je nazvan SOCIJALNO-EVALUACIONA ANSKIOZNOST.

Tabela 3. Izvod iz matrice faktorske strukture drugog faktora socijalne anksioznosti Najreprezentativniji ajtemi: SA3 Teko uspostavljam kontakt sa nepoznatim ljudima. SA1 U novim situacijama mi treba vremena da prebrodim svoju stidljivost. SA18 Ne umem da ''askam''sa nepoznatim ljudima. SA19 Ja sam preterano stidljiva osoba. Faktor 2 0.75 0.61 0.61 0.60

U tabeli 3 prikazan je izvod iz matrice faktorske strukture drugog faktora socijalne anksioznosti sa najreprezentativnijim ajtemima koji ga definiu. Drugi izdvojeni faktor objanjava 7.09% ukupne varijanse. Uoljivo je da faktor definiu ajtemi koji ukazuju na oteano i inhibirano socijalno ponaanje, kao i ocenu sebe tj. sopstvenog ponaanja kao stidljivog u socijalnim situacijama koje podrazumavaju neizvesnost (nove situacije, nepoznate osobe). Faktor je nazvan INHIBIRANOST U SOCIJALNO-NEIZVESNIM SITUACIJAMA.

72

Latentna struktura skale socijalne anksioznosti i relacije socijalne anksioznosti... Tabela 4 . Izvod iz matrice faktorske strukture treeg faktora socijalne anksioznosti Najreprezentativniji ajtemi: SA15 Mislim da sam manje vredan od drugih ljudi. SA17 Vanije mi je ta drugi ljudi misle o meni od onog to ja mislim o sebi. SA29 Ja sam samouverena osoba. SA14 Potujem sebe. Faktor 3 0.66 0.50 -0.54 -0.81

Tabela 4 prikazuje izvod iz matrice faktorske strukture treeg faktora socijalne anksioznosti koji u objanjenju ukupne varijanse uestvuje sa 4.95%. Na osnovu visokog zasienja stavke Potujem sebe sa negativnim predznakom i stavki koja ukazuju na procenjivanje sebe kao nesamouverene i manje vredne osobe faktor je nazvan NISKO SAMOPOTOVANJE.

Tabela 5. Izvod iz matrice faktorske strukture etvrtog faktora socijalne anksioznosti Najreprezentativniji ajtemi: SA20 Porodica je moje jedino sigurno okruenje. SA23 Plaim se da e me drugi ljudi odbaciti. SA22 Jako se plaim osude ili loeg miljenja drugih ljudi o meni. SA18 Ne umem da ''askam''sa nepoznatim ljudima. SA27 Ja sam preterano osetljiva osoba. SA17 Vanije mi je ta drugi ljudi misle o meni od onog to ja mislim o sebi. Factor 4 0.59 0.51 0.50 0.47 0.43 0.41

Sadrina ajtema najreprezentativnijih za odreenje etvrtog faktora SA, prikazana u tabeli 5, ne omoguava jednoznano odreenje faktora. Veina ajtema upuuje na izraenu osetljivost na tue miljenje i potencijalno odbacivanje. Ako ajteme Porodica je moje jedino sigurno okruenje i Ne umem da askam sa nepoznatim ljudima, u kontekstu ostalih reprezentativnih stavki, protumaimo kao stav i ponaanje koji su u funkciji samozatite od situacija gde bi osoba mogla biti izloena, negativno procenjena te odbaena, faktor moemo imenovati kao HIPEROSETLJIVOST NA ODBACIVANJE. Opisani faktor uestvuje sa 4.29% u objanjenju ukupne varijanse.

Relacije socijalne anksioznosti i iracionalnih uverenjaZa utvrivanje i ispitivanje prirode relacija izmeu socijalne anksioznosti i iracionalnih uverenja korien je model kanonike korelacione analize. Kanonika korelaciona analiza je primenjena na izvornim, manifestnim varijablama instrumenata SA i Skale optih stavova i uverenja. Ekstrahovana su tri para

73

Sneana Tovilovi

statistiki znaajnih kanonikih faktora (CF). U tabeli 6 dati su osnovni rezultati ekstrakcije: podaci o kanonikoj korelaciji ovih dimenzija (Can.R) i kvadratu kanonike korelacije, tj. koeficijentu determinacije (Can R-sqr.) kao i pokazatelji njihove statistike znaajnosti, hi-kvadrat test (Chi-sqr.), broj stepeni slobode (df) i proporcija znaajnosti (p).Tabela 6. Osnovni rezultati kanonike korelacione analize CF Prvi par Drugi par Trei par etvrti par Can.R 0.78 0.69 0.64 0.63 Can R-sqr. 0.61 0.48 0.41 0.40 Chi-sqr. 1515.37 1305.63 1158.77 1040.41 df 1184 1116 1050 986 p 0.00 0.00 0.01 0.12

Pri interpretaciji rezultata bie korieni tabelarno prikazani izvodi iz matrica strukture kanonikih faktora sa najreprezentativnijim ili reprezentativnim ajtemima koji definiu faktor3.

Prvi par kanonikih faktoraTabela 7. Izvod iz matrice strukture prvog kanonikog faktora (CF1) iz prostora SA Najreprezentativniji ajtemi SA22 Jako se plaim osude ili loeg miljenja drugih ljudi o meni. SA23 Plaim se da e me drugi ljudi odbaciti. SA31 esto sam nezadovoljan/na sopstvenim izgledom, ak i kada sam dobro obuen/a. SA9 Jako se uznemirim kada me neko kritikuje. SA24 Izbegavam neke situacije da se ne bih izblamirao/la. SA29 Ja sam samouverena osoba. CF1 0.69 0.62 0.60 0.60 0.57 -0.62

Kao to se moe videti iz tabele 7, iz prostora socijalne anksioznosti ekstrahovan je bipolarni kanoniki faktor. Shodno apsolutnim vrednostima korelacija sa faktorom i sadrajima stavki koje ga definiu faktor je odreen kao STRAH OD ODBACIVANJA I KRITIKE ILI NESAMOUVERENOST.

3

Kompletne matrice osnovnih rezultata i faktorske strukture svih izolovanih kanonikih fakora autor moe dati na uvid

74

Latentna struktura skale socijalne anksioznosti i relacije socijalne anksioznosti... Tabela 8. Izvod iz matrice strukture prvog kanonikog faktora (CF1) iz prostora U Reprezentativni ajtemi: U21 Ako neto ne uradim kako treba, shvatam to kao totalnu katastrofu i uas. U36 Ne mogu da izdrim loa unutranja stanja i ivot je nepodnoljiv u takvom stanju. U2 Ako neto bitno ne uradim dovoljno dobro, shvatam to kao totalnu katastrofu i uas. U11 Ako u ivotu ne postignem neke bitne stvari, bezvredan sam i zasluujem grozan ivot. U29 Neka loa unutranja stanja shvatam kao totalnu katastrofu i uas. U30 Ja apsolutno moram postupati adekvatno i nipoto ne smem zakazati. U9 Ako izgubim neiju ljubav i naklonost shvatam to kao uas i katastrofu. U15 Ako sam usamljen i nesrean, znai da sam promaen ovek i zasluujem da patim. U35 Ako ne sauvam neiju ljubav i naklonost, shvatam to kao katastrofu i uas. U26 Neka loa unutranja stanja pokazuju da sam promaen ovek i da zasluujem patnju. U20 Neuspeh u ljubavi znai da sam promaen i bezvredan ovek i zasluujem samou. U8 Ja apsolutno moram bitne stvari uraditi dobro i nipoto ne smem doiveti neuspeh. U18 Ako moje unutranje stanje i uslovi ivota nisu optimalni, shvatam to kao katastrofu i uas. U13 Ja apsolutno moram bitne stvari izvesti kako treba i ni po koju cenu ne smem pogreiti. U34 Neke greke u ivotu znae da sam bezvredan i promaen i zasluujem ispatanje. U12 Ne mogu da izdrim i nepodnoljivo je ako moje unutranje stanje i uslovi ivota nisu optimalni. U32 Ako neto bitno ne uradim dobro, shvatam to kao prolazni neuspeh, a ne kao katastrofu i uas.* U23 Uviam da vredim dovoljno i onda kada neto uradim nekompetentno ili neadekvatno.* CF1 0.65 0.62 0.61 0.51 0.49 0.47 0.47 0.46 0.46 0.45 0.43 0.40 0.38 0.34 0.32 0.32 -0.32 -0.33

Rezultati prikazani u tabeli 8. takoe ukazuju na bipolarnu kanoniku dimenziju. Polovina ajtema skale optih stavova i uverenja statistiki je znaajno korelisana sa izolovanom dimenzijom. Uoljivo je jedan pol ove dimenzije opisuju ajtemi koji se odnose na tolerantnost na neuspeh i izostanak sklonosti da se posledice neuspeha prenose u domen line vrednosti (dva racionalna uverenja oznaena zvezdicom). Na drugom polu ove dimenzije su ajtemi koji se iskljuivo odnose na iracionalna uverenja. Analizom sadraja stavki uoava se da one opisuju u najveoj meri iracionalne zahteve prema sebi u smislu zahteva za uspenou, kompetentnou i nepogreivou i, kao drugo, netolerantnost na loa unutranja stanja. Uvid u sadraj stavki omoguava da prepoznamo i iracionalne procese: katastrofiziranje, obezvreivanje i samoocrnjivanje (zasluujem grozan ivot, zasluujem da patim, zasluujem ispatanje, zasluujem samou). Dobijena kanonika korelacija izmeu prvog para faktora iznosi Rc=0.78 to oigledno govori o znaajnoj zajednikoj varijansi koju dele ispitivani konstrukti.

75

Sneana Tovilovi

Drugi par kanonikih faktoraTabela 9. Izvod iz matrice strukture drugog kanonikog faktora (CF2) iz prostora SA Ajtemi: SA20 Porodica je moje jedino sigurno okruenje. SA29 Ja sam samouverena osoba. SA14 Potujem sebe. SA15 Mislim da sam manje vredan od drugih ljudi. SA11 Uznemirim se kada treba da se obratim nekoj osobi koja je za mene autoritet. CF2 0.48 0.46 0.32 -0.40 -0.41

Na osnovu paljive analize sadraja levog seta varijabli koje u najveoj meri uestvuju u definisanju drugog bipolarnog kanonikog faktora iz prostora socijalne anksioznosti, ovaj faktor je odreen kao DOIVLJAJ INFERIORNOSTI. Pri odreenju ovog faktora uzet je u obzir sadraj i kontekst stavki, a poloaj ajtema Porodica je moje jedino sigurno okruenje, koji na neki nain izlazi iz posmatranog kontesta objanjen je njegovom potencijalnom dvosmislenou. Naime, nije isklueno da je (za razliku od socijalno anksioznih ispitanika) ovaj ajtem od strane socijalno neanksioznih ispitanika tumaen uz previanje porodice sigurnog okruenja kao jedinog.Tabela 10. Izvod iz matrice strukture drugog kanonikog faktora (CF) iz prostora U Ajtemi: U33 Ljudi apsolutno moraju da se ponaaju lepo prema meni i to niko ne sme prekriti.** U36 Ne mogu da izdrim loa unutranja stanja i ivot je nepodnoljiv u takvom stanju. U37 elim uspeh u bitnim stvarima, ali potpuno prihvatam da ne moram obavezno uspeti.* U12 Ne mogu da izdrim i nepodnoljivo je ako moje unutranje stanje i uslovi ivota nisu optimalni. U28 Apsolutno i bez izuzetka moram dobiti korektan i pravedan tretman i to niko ne sme prekriti.** U24 Ja apsolutno i bezuslovno moram osvojiti ljubav, naklonost i prihvatanje i ne smem tu zakazati. U21 Ako neto ne uradim kako treba, shvatam to kao totalnu katastrofu i uas. CF2 0.38 0.36 0.31 0.31 0.30 0.30 -0.37

Ponovo jedan bipolarni kanoniki faktor. Analizom njegove strukture, prikazane u tabeli 10, uoavamo da se iz prostora optih stavova i uverenja na jednom polu nalazi (jo jednom) netolerantnost na neuspeh, dok drugi pol ukazuje na jednu interesantnu sliku etiri od pet ajtema predstavljaju iracionalna uverenja! Jedini ajtem koji ukazuje na prisutnost racionalnog uverenja je ajtem sa brojem 37

76


(u tabeli je markiran zvezdicom) koji je logino suprotan ajtemu ija je korelacija sa negativnim predznakom (Ako neto ne uradim kako treba, shvatam to kao totalnu katastrofu i uas). Ovde smo ponovo u prilici da se zamislimo nad samim instrumentom i, posredno, konstruktom koji on pokriva. Uoeno stanje stvari moe biti odraz boljke instrumenata za ispitivanje prisutnosti iracionalnih uverenja koju su uoili i drugi istraivai (Mari, 2002). Stavke Ne mogu da izdrim loa unutranja stanja i ivot je nepodnoljiv u takvom stanju i njoj slina Ne mogu da izdrim i nepodnoljivo je ako moje unutranje stanje i uslovi ivota nisu optimalni mogu odraavati i stav neprihvatanja loeg stanja ili nepristajanja na loe ivotne okolnosti koja vodi u proaktivno ponaanje karakteristino za samouverene subjekte, umesto na nisku toleranciju na frustrativne okolnosti, to jest prisutstvo iracionalnog zahteva u odnosu na nepovoljne ivotne okolnosti. Pa i stavka Ja apsolutno i bezislovno moram osvojiti ljubav, naklonost i prihvatanje i ne smem tu zakazati takoe moe biti odraz aktivne pozicije subjekta ako je ispitanik ita i tumai sa naglaskom na ja. Zanimljivo je da se u grupi stavki koje pozitivno koreliraju sa drugim kanonikim faktorom iz prostora uverenja nalaze i dve stavke koje izraavaju stav zahtevnosti u odnosu na druge ljude, ali bez njihovog obezvreivanja (u tabeli 10 su oznaene sa dve zvezdice). Mogue je da njima ispitanici izraavaju svoj odnos prema drugima koji podrazumeva jasno postavljanje granica u odnosu na njih, to je atipino za socijalno anksiozne subjekte ili pak socijalno neanksiozni subjekti takoe misle iracionalno, ali na kvalitativno drugaiji nain. Korelacija izmeu drugog kanonikog para je Rc=0.69 ukazuje na visoku povezanost izmeu dve ispitivane dimenzije.

Trei par kanonikih faktoraTabela 11. Iizvod iz matrice strukture treeg kanonikog faktora (CF3) iz prostora SA Ajtemi: SA18 Ne umem da ''askam''sa nepoznatim ljudima.* SA15 Mislim da sam manje vredan od drugih ljudi. SA28 Prelazim na drugu stranu ulice da bih izbegao susret sa nekom osobom. CF3 0.37 0.29 -0.21

Tabela 12. Izvod iz matrice strukture TREEG kanonikog faktora (CF3) iz prostora IU Ajtemi: U26 Neka loa unutranja stanja pokazuju da sam promaen ovek i da zasluujem patnju.* U21 Ako neto ne uradim kako treba, shvatam to kao totalnu katastrofu i uas. U13 Ja apsolutno moram bitne stvari izvesti kako treba i ni po koju cenu ne smem pogreiti. U1 Gubitak ljubavi shvatam kao prolaznu nesreu u ivotu, a ne kao nepodnoljivi i trajni uas. CF3 0.33 0.23 0.23 -0.23

77

Sneana Tovilovi

Korelacija treeg statistiki znaajno korelisanog para iznosi Rc=0.64. Meutim, kao to se moe videti iz tabela 11 i 12, iz oba prostora ispitivanih dimenzija izdvojena je po samo jedna znaajna varijabla i to sa relativno niskim korelacijama (ajtemi su u tabelama oznaeni zvezdicama). Uvida radi, prikazani su i neki od ajtema ije su korelacije sa ekstrahovanim faktorima ispod nivoa statistike znaajnosti. Shodno niskom broju reprezentativnih ajtema i njihovim niskim korelacijama sa kanonikim dimenzijama, postavlja se pitanje opravdanosti interpretacije ovog kanonikog para. Probno bi mogao biti odreen kao socijalna inhibiranost ili povlaenje spram sklonosti samoobezvreivanju usled gubitka naklonosti i loeg oseanja. Tako (nairoko) opisan kanoniki par u terminima REBT teorije u sutini bi predstavljao sekundarni emocionalni poremeaj ili tzv. simptom stres. Uslovno opisana priroda relacije utvrena preko ovog kanonikog para mogla bi biti mogui opis procesa izbegavajueg ponaanja socijalno anksioznih. No, s obzirom da se o prirodi opisane relacije govori uz pozivanje na sadraj stavki koje su ispod nivoa znaajnosti, izneto treba uzeti u obzir sa izrazitim oprezom.

DISKUSIJAire gledano, ovo istraivanje je preduzeto s namerom da se trendovi savremenih klinikih istraivanja i istraivanja terapijskih teorija priblie i uvrste u domen bavljenja domaih istraivaa. U ovom sluaju je re o kognitivnobihejvioralnim terapijama i, jo specifinije, o racionalno-emotivno-bihejvioralnoj terapiji (REBT) za koju u naoj zemlji postoji razvijen sistem edukacije. Interesovanje za te terapije u svetu ne jenjava. U cilju unapreenja naunog statusa teorija i usavravanja tretman-procedura kognitivno-bihejvioralnih terapija preduzimaju se brojna istraivanja. U okvirima teorijskih postavki pomenutih terapija bavili smo se socijalnom anksioznou, istraivakim problemom nejednako aktuelnim i tretiranim unutar i izvan okvira domae psihologije. Najpre je ispitana latentna struktura socijalne anksioznosti kao dimenzije operacionalizovane varijablama novokonstuisane SA skale, a potom priroda relacija te dimenzije sa konstruktom iracionalnih uverenja iz oblasti REBT, operacionalizovanog varijablama skale optih stavova i uverenja. Rezultati ispitivanja latentne strukture skale socijalne anksioznosti pokazuju da se radi o viedimenzionalnom instrumentu interpretabilne faktorske strukture, a samim tim i zadovoljavajue hipotetske valjanosti. Shodno manifestnim varijablama sa najjaim projekcijama imenovana su etiri faktora socijalne anksioznosti: socijalno-evaluaciona anksioznost, inhibiranost u socijalno-neizvesnim situacijama, nisko samopotovanje i hiperosetljivost na odbacivanje. Instrument je pokazao zadovoljavajuu pouzdanost (=0.92). Uvid u latentnu strukturu SA skale navodi na zakljuak da pojedini autori socijalnu anksioznost s pravom nazivaju evaluaciona anksioznost (Beck i Emery, 1985) i da je strah od procene od strane drugih ljudi i mogueg ishoda te procene dominantno obeleje ove specifine forme anksioznosti.

78


Rezultati ovog istraivanja potvruju tezu o postojanju visoke pozitivne korelacije izmeu socijalne anskioznosti kao dimenzije i iracionalnih uverenja, konstrukta iz teorije REBT-a. Koeficijenti korelacije meu analiziranim konstruktima kreu se u rasponu od Rc=0.64 do RC=0.78. Dakle, socijalno anksiozni subjekti, bar sudei po rezultatima ovog istraivanja, zaista pate od iracionalnih uverenja, i to specifinih. Iako smo u interpretaciju dva od tri statistiki znaajna kanonika para uneli sumnju u jednoznanost prirode utvrenih relacija, uopteno se moe rei da dobijeni nalazi pruaju deliminu podrku REBT modelu socijalnih fobija. Ta podrka se najneposrednije odnosi na najjau utvrenu relaciju izmeu socijalne anksioznosti (tanije, straha od odbacivanja i kritike) i apsolutistikog zahteva za adekvatnim i nepogreivim ponaanjem. Nesamouverenost koja se manifestuje kao strah od odbacivanja i kritike visoko korelira sa katastrofiziranjem u sluaju (nedovoljno) adekvatnog ponaanja i sklonou osobe da se usled neuspeha samoobezvreuje (bezvredan sam, pogrean sam) i samoocrnjuje (zasluujem patnju, samou, grozan ivot). Priroda ove utvrene relacije u saglasnosti je i sa modelom socijalne anskioznosti koji su opisali Leary i Kowalski (1995). Izgleda da su socijalno anksiozni subjekti, izraeno u terminima modela koji su predloili ovi autori, premotivisani da ostave eljeni utisak, ali iskazuju nizak nivo samopouzdanja, tj. strahuju od odbacivanja, to ih potencijalno ini vie socijalno anksioznim i/ili manje socijalno efektivnim. Niska tolerancija na frustraciju (primer-ajtem je Ne mogu da izdrim loa unutranja stanja i ivot je nepodnoljiv u takvom stanju) je takoe u relaciji sa strahom od odbacivanja i kritike, to je ponovo u skladu sa predpostavkama REBT modela socijalne fobije. Meutim, bar sudei po uestalosti ajtema koji se odnose na prvoopisani zahtev, zahtev za adekvatnim, kompetentnim i nepogreivim ponaanjem se zapravo ini kljunom kognitivnom propozicijom socijalno anksioznih. Sklonost da se posledice neuspeha i greke preuveliavaju (uasavanje i katastrofiziranje) i prenose na teren celokupne linosti (samoobezvreivanje) izgleda predstavljaju dominantne iracionalne kognitivne procese. Apsolutistiki zahtev izraen u formi mora, suprotno predpostavkama REBT modela za socijalnu fobiju, ne dominira u stavkama koje odreuju ekstrahovane kanonike faktore iz prostora uverenja. To naravno ne iskljuuje mogunost da se iracionalni proces mora ne pojavljuje kao dominantan pri ekstremno visokim nivoima socijalne anksioznosti tj. iracionalnih uverenja, to ne bi trebalo biti tipino za normalne subjekte koji ine uzorak ovog istraivanja. Dakle, prema rezultatima ovog istraivanja, iracionalna uverenja socijalno anksioznih odnose se na sopstvene osobine i postupke i, kao drugo, ivotne uslove kao tipove aktivirajuih dogaaja (to je u skladu sa predpostavkama REBT modela socijalnih fobija). Rezultati sugeriu da uasavanje, katastrofiziranje i nepodnoenje i, kao drugo, obezvreivanje i samoocrnjivanje predstavljaju osnovne tipove iracionalnih evaluacija socijalno anksioznih (to nije u skladu sa predpostavkama istog modela). U ovom segmentu rezultati naeg istraivanja su u skladu sa nalazima istraivanja kognitivnog stila socijalno anksioznih subjekata koji su opisali Beidel, Turner i Dancu (1985). Zapravo, rezultati veine istraivanja kognicija socijalno anskioznih i socijalno-fobinih subjekata u okvirima kognitivno bihejvioralnog

79

Sneana Tovilovi

pristupa, koje smo naveli u uvodnom delu rada, nisu neuskladivi sa naim nalazima. Mogue je da su pomenuti istraivai merili ono to se prema Ingram-Kendalllovoj meta-teoriji kognitivne organizacije (1987) naziva kognitivnim produktima, a merenje uverenja kao kognitivnih propozicija iz kojih se izvode kognitivni produkti prua mogunost objedinjavanja nalaza merenja produkata. Dobijeni nalazi ukazuju i na jaku povezanost doivljaja inferiornosti (manifestovanog kroz strah pred autoritetom i kroz vienje sebe kao manje vredne osobe u odnosu na druge ljude) i, ponovo, netolerancije u odnosu na neadekvatno postupanje, greku i neuspeh. Interesantan nalaz je da izostanak doivljaja inferiornosti (superiornost?) korelira sa tolerantnou na neuspeh, sa (iracionalnim) zahtevom za korektnim i pravednim tretmanom od strane drugih ljudi, i sa niskom frustracionom tolerancijom koju smo u ovom sluaju uslovno interpretirali kao izraz nepristajanja socijalno neanksioznih subjekata na loe ivotne uslove i odraz proaktivnog ponaanja. Ima indicija da je kanonikom korelacionom analizom ekstrahovan i par faktora ije relacije upuuju na prisustvo simptom stesa (sekundarni emocionalni poremeaj) kod socijalno anksioznih. Ta relacija je probno odreena kao socijalna inhibiranost ili povlaenje spram sklonosti samoobezvreivanju usled gubitka naklonosti i loeg oseanja, to sutinski opisuje simptom stres ili pak, prirodu izbegavajueg ponaanja socijalno anksioznih ljudi kao to je to opisano u kognitivnom modelu za socijalne fobije Clarka i Wellsa (1995). Tekoe i njima pripojen oprez pri interpretaciji prirode utvrenih relacija mogu se shvatiti posledicom korienja jo uvek nedovoljno rafiniranih instrumenata. U sluaju skale socijalne anksioznosti (SA) nerafiniranost se odnosi pre svega na uoeno prisustvo ajtema irelevantnih za predmet merenja i/ili ajtema dvosmisleno tumaenih od strane ispitanika. Osim toga, pojedine tvrdnje skale optih stavova i uverenja mogu imati razliito idiosinkratiko znaenje za ispitanike, kao to je to uoila Mari (2002). Na primer, mora i treba ispitanik moe protumainti i kao bezuslovni, apsolutistiki zahtev i kao kondicionalnu tvrdnju (npr. treba da odem do pote) kojom se izraava preferencija. Podsetimo i na to da subskala racionalnih uverenja, kako je na naem uzorku utvreno, ima relativno nisku pouzdanost, to je jo jedan povod za modifikaciju samog instrumenta. Stoga se korigovanje i dalja provera ovih instrumenata smatra preduslovom buduih ponovljenih istraivanja. Jo jedna mera opreza u tumaenju dobijenih rezultata odnosi se na istraivakim uzorak. Moda je priroda utvrenih relacija atipina, tj. karakteristina za uzorak uzet iz studentske populacije, te je strah od (akademskog) neuspeha u vezi sa situacionim faktorima ovog ivotnog doba. Opisana mera takoe moe biti sugestija za budua istraivanja kada je re o uzorkovanju. Podsetimo i da uzorak ovog istraivanja ine normalni subjekti. Uoeni poremeaj u smislu sklonosti socijalno anksioznih subjekata da misle na iracionalan (i to iracionalno specifian nain) nije dokaz patologije, ako pod patologijom podrazumevamo socijalne fobije dijagnostikovane po kriterijumima DSM-a. Uostalom, u ovom radu se polo od (jo uvek nepotvrenog) shvatanja da je socijalna anksioznost dimenzija, a socijalna fobija samo njen ekstremni oblik. Prisustvo bipolarnih kanonikih parova koji su opisali veliinu i prirodu relacija

80


izmeu socijalne anksioznosti i uverenja sugerie da se na jednom polu te dimenzije nalazi socijalno ne-anksiozni subjekt, koji, drei racionalna uverenja, neuspeh ne tretira kao dokaz sopstvene bezvrednosti i u odnosu na neuspeh iskazuje toleranciju. Taj subjekt sebe opaa kao samouverenu osobu i ima vii nivo samopotovanja. No, i on je (uslovno) iracionalan i to na kvalitativno drugaiji nain od socijalno anksioznog subjekta: sebi postavlja zahteve da sam, kroz sopstvenu akciju obezbeuje uspeh, naklonost i prihvatanje, a pred druge ljude postavlja (iracionalan) zahtev da ga korektno i pravedno tretiraju. Ovaj nalaz je saglasan sa Taylor-ovim nalazima o pozitivnom uticaju neloginog i nerealistikog miljenja na mentalno zdravlje (Taylor, 1990, prema Mari 2002), kao i sa Bernadovim nalazima o jednakoj prisutnosti iracionalnog zahteva za pravednim tretmanom kod normalnih i emocionalno-poremeenih subjekata (1998). Na drugom polu dimenzije socijalne anksioznosti je socijalno-anksiozna osoba, sklona da strahuje od neuspeha jer neuspeh tumai kao dokaz sopstvene bezvrednosti. Sopstvenoj greki daje mo da je uini pogrenom (a ne pogreivom) osobom. ini se da se itav svet socijalno anksioznih organizuje oko sopstvene uverenosti u linu neadekvatnost tj. oko neprihvatanja sebe. Ova zapaanja su slina Hope-ovim predpostavkama o specifinoj negativnoj self-shemi socijalno anksioznih ljudi (1990), s tim to bi smo tu predpostavljenu shemu pre nazvali shemom neadekvatnosti ili inferiornosti umesto sheme ranjivosti, kako su to uinili Beck i Emery (1985). Moda strah od kritike i odbacivanja od strane drugih ljudi predstavlja projekciju straha od samoodbacivanja koga prate snana neprijatna oseanja na koja je socijalnoanksiozna osoba izrazito netolerantna. Moda ta ista osoba posee za miljenjem drugih ljudi koje bi opovrglo ili umanjilo neprijatnost doivljaja bezvrednosti i inferiornosti, ali i dalje strahujui od mogunosti da od strane tih ljudi bude nepovoljno procenjena (to bi samo potvrdilo njen oseaj bezvrednosti). Umesto kao nagaanja, sva izreena moda bilo bi korisno shvatiti kao nova istraivaka pitanja i bazu buduih istraivakih hipoteza. Rezultati ovog istraivanja, kao to je ve reeno, potvruju postojanje visokoznaajne meupovezanosti socijalne anksioznosti i dranja specifinih iracionalnih uverenja. Meutim, pitanje je da li su netolerantnost na neuspeh i niska tolerancija na frustraciju uzrok ili posledica straha od odbacivanja, kritike, autoriteta, doivljaja inferiornosti, nesamopouzdanja i nesamopotovanja? Iz istraivanja korelativnih veza ne moemo crpeti podatak o uticaju iracionalnih uverenja na emocionalne posledice. Jer, kao to to nagovetava Smith (1984), teorijski je mogue da su iracionala uverenja proizvod emocionalnog poremeaja i da ne doprinose njegovom nastanku. Proveri Ellisovog ABC modela emocionalnog poremeaja, ukljuujui i socijalno-anksiozni, vie bi bila prilagoena eksperimentalno dizajnirana i longitudinalna istraivanja. No, pitajmo se i dalje: da li bi razvijanje tolerantnosti na neuspeh i frustrativne okolnosti, osposobljavanje za zdravije reagovanje na kritiku i potencijalno odbacivanje, kao i podizanje nivoa samopotovanja, koje je vie samousmereno a manje vezano za druge ljude, reciprono redukovalo stepen socijalne anskioznosti? Nije iskljueno da uvrena iracionalna uverenja snano odravaju poremeaj i da preduzete terapijske intervencije ine neefikasnim ukoliko osoba nastavi da se dri iracionalnih kognitivnih propozicija. Moda upravo to objaanjava neefektivnost terapije

81

Sneana Tovilovi

izlaganjem u sluaju socijalnih fobija (Butler i sar., 1984; Mattick i Peters, 1988, sve prema Clark, 1997). Znaajan je podatak je da je veina do sada primenjivanih terapijskih tretmana socijalne anskioznosti koji su se pokazali efektivnim multimodalna i ukljuuje neku vrstu kognitivne restrukturacije (Glass i Shea, 1986; Gross, 1989; Heimerg, 1985, 1990, 1993, sve prema Leary, 1995). Dakle, nalazi dobijeni u ovom istraivanju nemaju mo da potvrde da su utvrena iracionalna uverenja zaista kljuna za razvoj i odravanje socijalno anksioznog poremeaja, niti se sme tvrditi da neki drugi faktori ne igraju znaajniju ulogu u njegovoj etiologiji. Ostaje pitanje: ko je vulnerabilan za socijalnu fobiju? Da li samo onaj ko pone da misli na specifino iracionalan nain na koji upuuju rezultati ovog istraivanja ili se radi o smei uslova iji sastojci i njihove meusobne proporcije i meudejstva jo nisu ustanovljena? U kojoj taki i pod kojim uslovima iracionalna uverenja uestvuju u razvoju i odravanju socijalnoanskioznog poremeaja? Da li jezgro socijalno-anksioznog poremeaja ini snaan doivljaj inferiornosti, a socijalna anksioznost postaje samo pojavni oblik, manifestacija tog doivaljaja i takvog vienja sebe pri susretu sa drugima, tj. socijalnom sredinom? Odgovori na ova pitanja zahtevaju nova istraivanja i postepenu akumulaciju nalaza iz razliitih tipova istraivanja. Sprovedenim istraivanjem nije se ni pretendovalo odgovoriti ni na sva, ni na ta pitanja, ali smatramo da je od koristi razmiljati na glas pred buduim istraivaima. Jedno je sigurno: i u oblasti istraivanja socijalne anksioznosti i u oblasti teorije emocionalnog poremeaja u REBT okvirima, i jo ire, u okvirima kognitivnobihejvioralnih terapija trae se odgovori na brojna pitanja. Neka od njih su postavljena upravo u okviru diskusije ovog rada.

LITERATURAAmerican Psychiatric Association (1987). Diagnostic and statistical manual of mental disorders: DSM-III-R. Washington, APA. American Psychiatric Association (1994). Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders: DSM-IV. Washington, APA. Beck, A.T., Emery, G. (1985). Anxiety disorders and phobias: A cognitive perspektive. New York, Basic Books. Beidel, D.C., Turner, S.M., Dancu, C.V. (1985). Physiological, cognitive, and behavioral aspects of social anxiety. Behaviour Research and Therapy, 23, 109117. Bernard, M.E. (1995). It,s prime time for REBT: Curent theory and practice, research recomandations and predictions. Journal of Rational-Emotive & Cognitive-Behavior Therapy, 13, 9-28. Bernard, M.E. (1998). Validation of the general attitude and beliefs scale. Journal of Rational-Emotive & Cognitive-Behavior Therapy, 16, 183-196. Bond, F.W., Windy, D. (1997). Testing a REBT theory: The effects of rational beliefs, irrational beliefs, and their controll and certainty contents of the

82


functioanality of fnferences: I. In a social context. Journal of Rational-Emotive & Cognitive-Behavior Therapy, 15, 157-188. Clark, D.M., Wells, A. (1995). A cognitive model of social phobia, u. R. Heimberg, M. Liebowitz, D.A. Hope, F.R. Schneier (ur.) Social Phobia. Diagnosis, Assessment and Treatment. New York, Guilford Press Clark, D.M. (1997). Panic disorder and social phobia, u. D.M. Clark and G.F.Cristopher (ur.) Science and Practice of Cognitive Behaviour therapy. Oxford, Oxford university press. Davison, G.C., Neale, J.M. (1999). Psihologija abnormalnog doivljavanja i ponaanja. Jastrebarsko, Naklada slap Edelmann, R.J. (1987). The psychology of embarrassment. Chichester, John Wiley & Sons. Ellis, A. (1976). The biological basis of human irrationality. Journal of Individual Psychology, 32, 145-168. Ellis, A. (1994). Reason and Emotion in Psychotherapy. New York, Birch Lane Press Ellis, A., Dryden, W. (1987). The Practice of Rational-emotive therapy (RET). New York, Springer. Ellis, A. (1999). The theories and practices of REBT and how they have been augmented and revised during the last three decades. Journal of Rational Emotive & Cognitive Behavior Therapy, 17, 69-95. Goldfried, M.R., Padawer, W., Robins, C. (1984). Social anxiety and the semantic structure of heterosocial interactions. Journal of Abnormal Psychology, 93, 8797. Heimberg, R.G. (1989). Social phobia. No longer neglected. Clinical Psychology Rewiew, 9, 1-2. Hope, D.A., Heimberg, R.G., Klein, J.F. (1990). Social anxiety and the recall of inteprersonal information. Journal of Cognitive Psychotherapy, 4, 185-195. Ingram, R., Kendall, P.C. (1987). The cognitive side of anxiety. Cognitive Therapy and Research, 11, 523-536. Ingram, R. (1998). Special Issue: Cognitivne processes and vulnerability to affective problems. Cognitive Therapy and Research, 22, 301-302. Kessler, R.C. i dr. (1994). Lifetime and 12-month prevalence of DSM-III-R psychiatric disorders in the United States. Archives od General Psychiatry, 51, 8-19. Leary, M.R. (1996). Self-presentatinon: Impression Management and Interpersonal behavior. Oxford, Westview press. Leary, M.R., Kowalski, R.M. (1995). Social Anxiety. New York, Guilford Press. Mari, Z. (2000). Racionalno emotivno bihejvioralna terapija, u: Stojnov, D. i sar. (ur.) Psihoterapije. Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Mari, Z. (2002). Kognitivni inioci emocije i emocionalnog poremeaja iz ugla REBT. Magistarski rad. Beograd, Filozofski fakultet. Nicastro, R., Luskin, F., Raps, C., & Benisovich, S. (1999). The relationship of imperatives and self efficacy to indices of social anxiety. Journal of Rational Emotive & Cognitive Behavior Therapy, 17, 249-265.

83

Sneana Tovilovi

Schlenker, B.R., Leary, M.R. (1982). Social anxiety and self-presentation. A conceptualization and model. Psychological Bulletin, 92, 641-669. Schneier et.al. (1992). Social phobia. Comorbidity and morbidity in an epidemiological sample. Archives of General Psychiatry, 49, 282-288. Smith, T.W., Houston, K. B., Zurawski, R.M. (1984). Irrational Beliefs and the Arousal of Emotional Distress. Journal of Counseling Psychology, 312, 190201. Warren, R., Zgourides, G.D. (1991). Anxiety disorders. A Rational-Emotive Perspective. New York, Pergamon Press. Westenberg, H.G. (1998). The nature of social anxiety disorder. Journal of Clinical Psychiatry, 59, 20-26.

84


PRILOZI Prilog 1: Skala socijalne anskioznosti SA

potpuno netano 1. U novim situacijama mi treba vremena da prebrodim svoju stidljivost. 2. Uznemirim se ako me neko posmatra dok neto radim. 3. Teko uspostavljam kontakt sa nepoznatim ljudima. 4. Uznemirim se kad govorim pred grupom ljudi. 5. Obino sam nervozan/nervozna kada sam u veoj grupi ljudi. 6. Lako se unervozim. 7. Oseam se neprijatno u prisustvu nepoznatih ljudi. 8. Izbegavam da se druim sa ljudima. 9. Jako se uznemirim kada me neko kritikuje. 10. Neprijatno mi je kad sam u centru panje. 11. Uznemirim se kada treba da se obratim nekoj osobi koja je za mene autoritet. 12. Plaim se da e ljudi sa kojim razgovaram primetiti da sam uznemiren. 13.Teko mi je da prikrijem nervozu kad razgovaram sa ljudima. 14. Potujem sebe. 15. Mislim da sam manje vredan od drugih ljudi. 16. Voleo bih da sam oputeniji/oputenija u prisustvu drugih ljudi. 17. Vanije mi je ta drugi ljudi misle o meni od onog to ja mislim o sebi. 18. Ne umem da ''askam''sa nepoznatim ljudima. 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

uglavnom netano 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2

nisam siguran 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3

uglavnom tano 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4

potpuno tano 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5

1

2

3

4

5

1 1 1 1

2 2 2 2

3 3 3 3

4 4 4 4

5 5 5 5

1 1

2 2

3 3

4 4

5 5

85

Sneana Tovilovi 19. Ja sam preterano stidljiva osoba. 20. Porodica je moje jedino sigurno okruenje. 21. Dok govorim, jako me uznemiruje misao da me sagovonik procenjuje. 22. Jako se plaim osude ili loeg miljenja drugih ljudi o meni. 23. Plaim se da e me drugi ljudi odbaciti. 24. Izbegavam neke situacije da se ne bih izblamirao/la. 25. Plaim se da e drugi ljudi primetiti da mi ruke ili telo drhte od uznemirenosti dok razgovaram sa njima. 26. Teko mi je da gledam sagovornika u oi. 27. Ja sam preterano osetljiva osoba. 28. Deava mi se da prelazim na drugu stranu ulice da bih izbegao susret sa nekom osobom. 29. Ja sam samouverena osoba. 30. Moje miljenje je lako pokolebati. 31. esto sam nezadovoljan/na sopstvenim izgledom, ak i kada sam dobro obuen/a. 32. Teko pokazujem oseanja. 1 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 2 2 3 3 3 3 3 3 3 4 4 4 4 4 4 4 5 5 5 5 5 5 5

1 1 1

2 2 2

3 3 3

4 4 4

5 5 5

1 1 1

2 2 2

3 3 3

4 4 4

5 5 5

1

2

3

4

5

Prilog 2: Rezultati ekstrakcije metode glavnih komponenata

FA 1 2 3 4 5 6 7

Eigenval 8.88 2.27 1.59 1.37 1.23 1.13 1.09

% total Variance Cumul. Eigenval 27.75 7.09 4.95 4.29 3.85 3.55 3.41 8.88 11.15 12.74 14.11 15.34 16.48 17.57

Cumul. % 27.75 34.85 39.80 44.09 47.94 51.49 54.90

86


Prilog 3: Scree test

Plot of Eigenvalues - SA 9.0 8.5 8.0 7.5 7.0 6.5 6.0 5.5 5.0 4.5 4.0 3.5 3.0 2.5 2.0 1.5 1.0 0.5 0.0 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 Number of Eigenvalues

Value

87

Sneana Tovilovi

ABSTRACTLATENT STRUCTURE OF THE SOCIAL ANXIETY SCALE AND RELATIONS BETWEEN SOCIAL ANXIETY AND IRRATIONAL BELIEFS Sneana Tovilovi

The research which was realized belongs to one of three research fields within framework of rational-emotional-behavioral therapy (REBT) to the theory of emotional disorders. It was undertaken with the aim to establish presence and nature of relations between social anxiety, treated as dimension and the construct of irrational beliefs from REBT theory. The research was carried out on the sample of 261 students of Novi Sad University, both genders, age 18 to 26. First of all, the latent structure of newly constructed Scale of Social Anxiety (SA) of the author Tovilovi S. was tested. SA scale was proved to be of satisfying reliability ( =0.92). Principal-component factor analysis was conducted under gathered data. Four factors of social anxiety, which explain 44,09% of total variance of the items of SA scale, were named: social-evaluation anxiety, inhibition in social-uncertain situations, low self-respect and hypersensitivity on rejection. The other test that was used is Scale of General Attitudes and Beliefs of the author Mari Z. Reliability of the sub-scale of irrational beliefs that was got on our sample is =0.91 yet the subscale of rational beliefs is =0.70. Canonical correlational analysis was conducted under manifest variables of both scales. Three pairs of statistically significant canonical factors were got, with correlations within the span between Rc=0.78 and Rc=0.64. We discussed nature of correlation between social anxiety and irrational beliefs in the light of REBT model of social phobia, REBT theory of emotional disorder, researches and model of social anxiety in wider, cognitivebehavioral framework.

88

Documents

0048-57050401063T