Jevandjelje Prirode Pcela Deo

8/15/2019 Jevandjelje Prirode Pcela Deo

1/29

3


2/29

MEDONOSNA PČELA

– JEVANĐELJE PRIRODE –

SE DAM SED MOSTRUKIH ČU DA

ŽIVE PRIRO DE U JED NOM STVORE NJU


3/29

7

UMESTO UVODA

I. UMESTO UVODA

Entomolozi, stručnjaci za insekte, pretposta vlja ju da na našoj planeti ži vi iz-među dva i dvadeset miliona vrsta insekata! Nauka je uspela da opiše, klasiku je iimenu je na latinskom tek oko jedan milion vrsta. Vrlo je vero vatno da insektipredsta vlja ju više od 70% ukupnog bro ja bioloških vrsta na Zemlji! Sudeći po tem-pu otkri vanja no vih vrsta, većinu vrsta insekata ljudske oči nikada nisu videle! Tosu ta janstveni stanovnici džungle ko ji ceo svoj ži vot pro vode visoko u nedostup-nim krošnjama dr veća. Sasvim je iz vesno da su zbog masovne seče tropskih šuma

hiljade vrsta insekata izumrle, a da ih nismo upoznali, niti ćemo ikada više imatipriliku da ih upoznamo.Medonosna pčela (Apis melliera - Linnaeus 1758.)1, jedna od milion nauci

poznatih vrsta insekata, jedinstvena je po mnogo čemu. Većina opisanih insekata je poznata samo uskom krugu speci jalista. Stotine hiljada vrsta ima ju samo svo jelatinsko naučno ime, pod ko jim su za vedene u katalozima svetske aune. Prirodno

je da to nepregledno mnoštvo šestonogih stvorenja nema narodna imena, jer ihnarod nikada ni je ni video. Nasuprot tome imenica - pčela posto ji u goto vo sva-kom jeziku i kulturi. Pčela je insekt koga prepozna je skoro svaki laik, čak i deca!

Naravno, razlozi za to su naša ljubav prema medu i naš strah od žaoke.Ali, pomalo paradoksalno, bez obzira što je toliko poznata, pčela je i dalje za većinu ljudi velika nepoznanica. Ono što prosečan čo vek zna o pčeli može da sta-ne u jednu ili u boljem sluča ju u dve rečenice:

Pčela je društveni insekt ko ji ži vi u košnici i proiz vodi med i vosak. U pče-linjem društvu posto je tri kaste: radilice, ko je oba vlja ju sve poslo ve, oprašu jucveće, sakuplja ju nektar i od njega pra ve med; matica ili kraljica, ko ja je jedinaplodna i polaže hiljade ja ja iz ko jih se raz vi ja celokupna pčelinja za jednica; itruto vi, muž jaci či ja je jedina svrha da oplode maticu.

Velika je šteta što tako malo znamo o tom malenom stvorenju ko je je isto vre-meno naj veće čudo ži ve prirode! Čak i pčelari, bili proesionalci ili amateri, iakonesumnji vo zna ju o pčeli mnogo više nego laici, svo je znanje često ograniča va ju

1 Tri godine kasnije, 1761., u literaturi se pojavilo ime Apis mellica, koje se sporadično još uvek moženaći u knjigama i izvor je konfuzije. Ljudi često nisu sigurni koje je ispravno latinsko ime najpoznati- jeg insekta na svetu! Da li je ispravno A. mellifera (doslovno - medonosna pčela), ili A. mellica(doslovno - pčela koja pravi med)? Po pravilima nomenklature starije ime je A. mellifera, pa je ono izvanično naučno ime.


4/29

MEDONOSNA PČELA – JEVANĐELJE PRIRODE

8

na praktične i primenjene veštine, na ono što je potrebno znati da bi se moglo ži- veti ili bar imati koristi od proiz vodnje meda. Pouzdano tvrdim da, bili naučnici,pčelari ili laici, o pčeli uvek možemo da naučimo nešto čudesno no vo; nešto što segraniči sa našom spremnošću da po veru jemo da je u pitanju istina! To je glavni

razlog zašto ova knjiga, mada ni je klasična naučna monogra ja, sledi principe kla-sične naučne literature, tj. detaljno na vodi stručne iz vore iz ko jih su inormaci jeprikupljene. Svako dakle može da se uveri da je sve što ćemo u ovoj knjizi reći obiologi ji medonosne pčele, pouzdana, naučno utvrđena činjenica.

U ovom užurbanom svetu, u kome više nemamo vremena ni za pri jatelje, niza rodbinu, ni za nas same, posta vlja se pitanje zašto bi o pčeli trebalo da znamo

više od pomenute dve rečenice?Bez obzira da li ste laik, pčelar, ili stručnjak za pčele, posto ji jedan razlog vred-

ni ji od svih drugih razloga. On na pr vi pogled izgleda ne vero vatan, ali je istinit,baš kao što većina istina na početku uvek izgleda ne vero vatno. Naime, prouča va- jući ži vot medonosne pčele čo vek može otkriti smisao vlastitog ži vota. Želim danaglasim: ne bolje razumeti smisao svog ži vota, nego ga nano vo otkriti u jednompotpuno drugači jem svetlu! Možemo sebe smatrati ateistom, skeptikom, neopre-deljenim, agnostikom, hrišćaninom, judaistom, muslimanom, hinduistom, budi-stom, anarhistom, hedonistom,…međutim, ako upoznamo pčelu u svoj punini ikompleksnosti njenog bića, implikaci je ko je slede ima ju kosmički značaj, pa pre-ma tome i nesumnji vi značaj za naše lično poimanje smisla ži vota. Stari Latini bi

rekli: »Per aspera ad astra« što znači - preko trnja do zvezda. Možda bismo u slu-ča ju pčele mogli da modiku jemo poslo vicu u: preko žaoka do meda. Dve rečeni-ce o pčeli nisu do voljne da bi se razumeo njen kosmički značaj. Potrebno je naći

vreme i strpljenje da bi se do kosmičkog smisla stiglo. Ne posto ji prečica, ne po-sto ji lakši i brži put. Ova knjiga predsta vlja skromni pokušaj radosnog koračanjakroz trnje. Autor ni je ni najmanje bitan. Ogromnu većinu činjenica, ko je su ovdezapisane, otkrili su drugi istraži vači. Ono što je no vo jeste način na ko ji su njiho virezultati sakupljeni, klasiko vani i interpretirani.

Za razliku od umetnika, mi naučnici nismo vlasnici svo jih otkrića o prirodi.Mi možemo primeniti svo ja otkrića i tu primenu možemo patentirati i postati vla-snici tehnološkog patenta, ali samu istinu o svetu u kome ži vimo, ko ju otkri vamomukotrpno, mr vicu po mr vicu, ne možemo, niti imamo etičko pra vo da prisva ja-mo. Mi sazna jemo o stvarnosti ko ja pre vazilazi nas same i pripada celom čo večan-stvu. U poduhvatu naučnog istraži vanja možemo, najčešće i moramo, biti kreativ-ni, ali naše otkriće ne pripada nama, kao što slika pripada umetniku ko ji ju je na-slikao, ili sonet pesniku ko ji ga je ispe vao. Priroda je bila tu i pre nas, mada u većojmeri nepoznata, i nadam se da će biti tu i posle nas.


5/29

9

Mozaik, ko ji sam sklopio upotreblja va jući kamenčiće ko je su drugi iz vadili izokeana ljudskog neznanja, predsta vlja mo je, a ne njiho vo viđenje celine! Sasvim jesigurno da bi neko drugi mogao da poređa iste kamenčiće u potpuno drugači jimozaik. Takođe je iz vesno da bi se moglo napra viti stotine, ako ne i bezbroj razli-

čitih panorama sa tim istim kamenčićima, samo u različitim kombinaci jama. Ne-ke od slika bi bile slične jedne drugima, neke bi bile potpuno različite, a njiho veporuke suprotne. Tu se nameće sledeće pitanje: zašto bismo gubili vreme na čita-nje samo jednog od stotine potenci jalnih viđenja globalne slike o medonosnojpčeli? Zašto bismo ovom mozaiku ukazali veće po verenje nego bilo ko joj drugojmogućoj vari janti? Posto je dva dobra razloga:

1. Koliko je autoru poznato, niko do sada ni je u jednoj knjizi sagledao medo-nosnu pčelu iz tako velikog bro ja različitih uglo va. Više uglo va znači veću objek-tivnost. Većina knjiga tretira određeni aspekt ži vota pčele, zanemaru jući sve osta-le. Na taj način se veštački po jednosta vlju je slika o, inače, ne vero vatno komplek-snom stvorenju. Sa druge strane, ako se ide u širinu, neminovno se gubi na di-menzi ji dubine. U ovoj knjizi sam pokušao da izbegnem obe pomenute zamke,zbog ko jih nestručnjaci obično doživljavaju nauku kao najdosadni ju na svetu. Ma-da detaljna u svemu čega se dotakne, ova knjiga ipak ni je enciklopedi ja o pčeli, jerse ne dotiče svega. Pred vama je zbornik najčudesni jih detalja iz svih aspekata ži-

vota medonosne pčele. Mnoge obične teme ovde su zaobiđene. Ova knjiga ispolja- va slobodu ko ju jedna enciklopedi ja, strogo naučna monogra ja ili udžbenik nemogu sebi priuštiti jer po denici ji mora ju da slede ustaljenu šemu. Sloboda u ovojknjizi ne šteti naučnosti. Služićemo se isključi vo pro verenim, naučnim činjenica-ma. Druga dimenzi ja slobode će se ogledati u tumačenju tih činjenica. Pri tome ćenam osnovno merilo biti logika jer svaka interpretaci ja nužno pre vazilazi okviresamog naučnog metoda. Čak i najnaučni je interpretaci je u sebi nose dimenzi junepro verlji vog.

2. Ako na gomilu sta vimo sve kamenčiće ljudskog znanja o medonosnoj pčeli,mozaik ko ji će se pred nama ukazati je zapra vo samo ogromna hrpa šljunka. Tagomila izgleda potpuno prirodno, monotono i nepri vlačno. Možemo zaključiti da

ona go vori o pčeli kao o proizvodu sluča ja. Međutim, šta ako se među običnim ka-menčićima, nepodesnim za međusobno uklapanje, kri ju stotine speci jalnih delo vako ji su, kada ih neko prose je iz celokupne gomile, u stvari delo vi jedne predivneslagalice ko ja se sa vršeno uklapa?! U tom sluča ju, iz pri vida prirodnog haosa izra-nja dokaz neči je svesne namere; iz pri vidnog besmisla izranja poruka. Mada sam

ja taj ko ji je prebirao po šljunku tražeći dra gocene delo ve slagalice, nisam onaj koji je slagalicu prethodno sakrio u gomili šljunka. Slagalica dakle ni je dokaz mo je sve-sne namere, već jedne mnogo objektivni je realnosti. Ona je bila tamo i pre mene.Delo vi se uklapa ju sa vršeno ne zato što ih ja u svome predubeđenju i željama tako

UMESTO UVODA


6/29


7/29

»Slava je Boži ja skrivati stvar,

a slava je carska istraživati stvar.« (Priče 25,2)

1.ČU DO: MEDONOSNA PČELA

SED MOSTRUKO ČU DO

ANATO MI JE

(građa pčelinjeg tela)


8/29


12

Za pčelu slobodno možemo reći da je domaća ži votinja. Ona je pored svilenebube jedini potpuno pripitomljeni insekt u službi čo veka. Vero vatno se nismoudublji vali u pitanje kako to malo stvorenje oba vlja svoj posao? Neki lozo se pi-ta ju da li pčela uopšte radi, ili se samo ponaša? Mnogi mislioci smatra ju da radommožemo nazvati isključi vo svesno delo vanje u cilju postizanja nekog cilja. Zbogtoga su neki skloni da rad pripišu samo čo veku kao jedinom dokazano samosve-snom biću (Ingold, 1983). Ako pitamo zičare, po njima je rad mnogo širi po jam ini je striktno vezan čak ni za ži va bića, a kamoli za inteligentna stvorenja. Svakomateri jalno telo može da vrši rad. Mašine u abrici su očigledan primer. A opet, zamašine ni je zgodno reći da se ponaša ju, mada je, kako smo pomenuli, po nekimaponašanje širi po jam od rada. Zato prepustimo debatu drugima. Retorika možeod belog napra viti crno, a od crnog – belo; od očiglednog – netačno, a od zablude– zakon.

Za mene lično je očigledno da pčela radi, i očigledno je da tokom oba vljanjaposla ima jasne cilje ve. Naravno, to što je za mene očigledno vrlo je teško naučnodokazati. Nadam se da polako stičemo predsta vu koliko su prirodne nauke trno vitteren.

Naime, opšte je poznato da pčele sakuplja ju cvetni prah (polen), kao i nektar,od koga u košnici proiz vode med. Izgleda kao da o tome nema šta više da se kaže.Oni ko ji su ipak razmišljali o tehničkim problemima sa ko jima se pčele sakupljači-ce svakodnevno suoča va ju u poslu, slažu se u jednoj konstataci ji: sve na pčelinjemtelu je prilagođeno sakupljanju polena i nektara i njiho voj preradi.

»An insect is a living machine; no other animal is provided with so many

anatomical tools, gad gets, or mechanisms for doing such a varietyof things as is a win ged insect«

»Insekt je živa mašina; ni jedna dru ga životinja ni je opremljena sa toliko

anatomskih oruđa, aparata, ili mehanizama za obavljanje raznovrsnih

poslova kao što je opremljen krilati insekt.«

(R. E. Snodgrass, »Anatomy of the honey bee«, 1956.)


9/29

13

1. ČUDO: SEDMOSTRUKO ČUDO ANATOMIJE

ČUDO ANATO MI JE 1.1:

HITINSKO KR ZNO I PAPER JE

U školi su nas učili da su sisari jedine ži votinje obrasle krznom, a da je pticelako prepoznati po tome što samo na njima raste per je i paper je. U udžbenicima inaučnopopularnoj literaturi često možemo pročitati da su sisari i ptice ujedno i»najsa vršeni je« od svih ži votinja. Prisustvo krzna ili per ja kao toplotnog izolatora isposobnost regulaci je telesne temperature često se pominju u tom »evolutivno na-prednom« kontekstu (Attenborough, 1979). Međutim, stvari baš ni je tako lako de-nisati, a ne izreći neistinu. Mnogi sisari, i to upra vo oni među najinteligentni jima- kito vi i delni nema ju krzno, a mnogi insekti i pauci su prekri veni krznom! Pri-setimo se samo svih čupa vih gusenica, kosmatih tarantula, somotastih noćnih lep-tira i baršunastih bumbara ko je smo tokom ži vota videli! I pčele su obrasle sme-đim dlačicama, ko je su na po jedinim delo vima tela tako guste da zaista ormira jukrzno (slika 2b). Ono što se na pčeli ne vidi bez mikroskopa, ili uveliča va jućeg sta-kla je da na nekim delo vima tela krzno ni je krzno već paper je! Da, pčela je, semkrznom, na velikom delu po vršine tela prekri vena paper jem (slika 1d)! Buseni pa-

per ja su izrašta ji znatno duži i elastični ji od dlačica. Perasto se račva ju, što za ee-kat da je baršunasti, voluminozni izgled telesnog pokri vača. Kao i kod ptica, pa-per je pčele ormira zaštitni izolacioni sloj vazduha oko tela, spreča va jući naglupromenu telesne temperature.

Pčela ima krzno, a ni je sisar; obrasla je paper jem, a ni je ptica. Kao i sisari, pče-le radilice u jednom periodu ži vota ima ju mlečne žlezde i luče mlečnu hranu(mleč), ko jom hrane najmlađe lar ve i maticu! Pčele lete, pa im je telo ispunjenosloženim sistemom vazdušnih kesa, baš kao i telo ptica letačica; pčelinje lar ve seizležu iz ja ja bespomoćne i prima ju hranu i negu baš kao i mali ptići.2 Da li nešto

ni je u redu sa važećom klasikaci jom ži vih bića?Vratimo se krznu i paper ju. Biblijska je vanđelja ne osta vlja ju prostor za mo-

gućnost spontanog evolutivnog nastanka telesnog pokri vača » Ni glavom svo jom ne

2 Pčelinja zajednica je čak sposobna da u košnici kolektivno održava visoku telesnu temperaturu i kada je napolju hladno! Mlade pčele uče da lete i da se orijentišu u vazduhu (vežbaju rad krilnih mišića iizleću na orijentacione letove) baš kao i mlade ptice. Štaviše, po mnogim osobinama složene socijalneorganizacije i komunikacije, pčelu je moguće uporediti samo sa čovekom. O tome ćemo detaljno gov-oriti. Pčele su dakle mozaična bića, sisaroliko-pticoliko-čovekoliki insekti.


10/29


14

kuni se, jer ne možeš ni dlake jedne bi jele ili crne učiniti.« (Matej 5,36) Nauka ni dodanas, dve hiljade godina nakon citiranih Isuso vih reči, ni je uspela da hemijskisintetiše ni jednu jedinu belu ili crnu dlaku!

Za razliku od ljudske kose, krzna sisara i ptiči jeg per ja i paper ja, ko ji su svi sa-činjeni od keratina (belanče vina), telesni pokri vač insekata je načinjen od meša vi-ne hitina (složeni ugljeni hidrat) i sklerotina (»legura« većeg bro ja različitih belan-če vina i masnih jedinjenja) (Resh i Carde, 2003). Od istog materi jala su sačinjenedlačice i buseni paper ja na po vršini tela pčele.

Dlačica na pčelinjem telu, stručno nazvana seta, nema samo po vršnu analogi- ju sa dlakom sisara. Obe vode isto embrionalno poreklo; proiz vode ih ćeli je kože(epidermis). Poređenje anatomskog preseka otkri va da obe strukture rastu iz pora(slika 1 c, e, g, h), obe ima ju »koren dlake« i najčešće su iner visane jednom ner-

vnom ćeli jom. Suštinska unkcionalna sličnost između krzna sisara i pčela se ot-kri va i sa tačke gledišta cveća. Krzno, bilo keratinsko ili hitinsko, odlično može daposluži kao četkica za opraši vanje. Mnoge do voljno sitne vrste sisara, kao što sumiše vi, oposumi i slepi miše vi, oprašu ju cveće polenom nalepljenim na krzno, baškao što to čine i pčele. I kod sisara i kod pčele nalazimo i speci jalizo vane dlačice.Npr; neke dlačice na pčelinjem telu su snabde vene posebno osetlji vim ner vnimćeli jama, ili grupama ner vnih ćeli ja ko je ormira ju čulo dodira. Ne zabora vimo dapčele veći deo svog ži vota pro vode u tami košnice, gde ne mogu da se oslanja ju načulo vida. Noćni i podzemni sisari (mačke, rovčice, miše vi…) takođe ima ju speci-

jalizo vano čulo dodira u ormi dugih, osetlji vih dlačica ko je im rastu iz njuške.

Pčela je do te mere mozaično građena, da u sebi ob jedinju je pra vi mali zoo-vrt.Kito vi pločani ima ju speci jalne ltere pomoću ko jih iz vode ltrira ju plankton ko-

jima se hrane (sl. 3 e). Analogna struktura posto ji u stomaku pčele (sl.3c)! Njomeradilica ltrira zrnca polena iz nektara (sl. 3 a)! Neki od hitinskih izrašta ja pčelepodseća ju na krljušti na telu sisara ljuska vaca (sl. 2 c, e). Te strukture su su više ma-le da bi bile vidlji ve golim okom, a kod pčele su smeštene na usnama (sl. 2a)! Po-menimo još da pčela ima surlu kao slon (sl. 4 c, d), bodlje kao bodljika vo prase (sl.2 d, ), snažne kandže kao lenji vac (sl. 4 g, h), per je kao noj (sl. 4a, b), zube kaokrokodil (sl. 25 h) i pi javke kao hobotnica (sl. 3 d, ).

Mnoge modiko vane dlačice na po vršini pčelinjeg tela ima ju jedinstvene unk-ci je za ko je ne posto ji analogi ja u svetu sisara. U tom pogledu je jedna jedina pčelabogati je i razno vrsni je opremljena od svih vrsta sisara sabranih za jedno!3 Mnoge

3 Različiti sisari poseduju modikacije izvedene od krzna, kao što su bodlje kod ježa, bodljikavogpraseta i ehidne; ploče kod oklopnika (armadila); ljuske kod ljuskavca; griva kod lava, nekih majmu-na, nekih papkara i kopitara, brada i brkovi kod nekih majmuna, koza i čoveka itd., ali sve ove modi-kacije ne mogu da se porede sa raznovrsnom paletom modikovanih dlačica koju nalazimo napovršini tela jedne medonosne pčele!


11/29

15


od speci jalizo vanih dlačica pomenućemo u odeljku o oruđima smeštenim na noga-ma. Krila su snabde vena speci jalnim »kopčama« (sl. 19 a, c, e, g), a većina čulnihorgana je takođe bazirana na modiko vanim setama (sl. 20 c). Mogli bismo da na-pra vimo čitav anatomski atlas ko ji bi se ba vio isključi vo različitim dlačicama na po-

vršini pčelinjeg tela. Sasvim je iz vesno da bi atlas po obimu pre vazišao veličinu oveknjige! Svaki tip dlačica se nalazi tačno na određenom mestu kod svake pčele, štoznači da je razno vrsnost telesnog omotača pčele do najsitni jih detalja kodirana ugenima. Nauka je još uvek daleko od razume vanja mehanizama ko ji instrukci je za-pisane u genima pre vode u stvarne trodimenzionalne morološke strukture ži vihbića. Ko ji gen diktira dužinu dlačica na trećem članku prednje noge? Ko ji gen dik-tira njiho vu gustinu i po vi jenost? Zašto se paper je grana na različite načine na bra-di i na leđima (sl. 16 e i sl. 1 )? Mogli bismo posta viti hiljade sličnih pitanja. Svi od-go vori su zapisani u genima jezikom ko ji smo tek počeli da shvatamo. Jednostavno,

stvari unkcionišu. Svaka od mili jardi pčela se rađa sa svakom dlačicom preciznoodređenog oblika, dužine i na svom mestu. Lakoća posto janja neshvatlji ve složeno-sti je ponekad nepodnošlji va ljudskom umu. Tada smo spremni da po jednosta vimostvari, da ih svedemo na ormat našeg intelekta, da ih izvlačimo iz njiho vog stvar-nog, kompleksnog okruženja, ili jednostavno da ih ignorišemo.

Kao što je sve na ovom svetu podložno trošenju i starenju, tako se i telesni po-kri vač tokom pčelinog ži vota polako osipa. Pčele se često češlja ju pa gube dlačice,a no ve dlačice im ne rastu. »Stare« pčele, ko je su pri kra ju radnog veka, možemoprepoznati po tome što su glatke, skoro bez dlačica (Belčić i ostali, 1985). Pčele su

nam slične po mnogo čemu; malo je poznato da su nam slične i po staračkom će-la vljenju!Pčelino krzno i paper je je naelektrisano pozitivno, u proseku 30-50 pC (piko-

kulona) (Colin i ostali, 1991). Kada radilica sleti na cvet, polen se elektrostatičkisam lepi za dlačice! Pčele se u svom sakupljačkom poslu već hiljadama godina ru-tinski služe sosticiranim elektrostatičkim beračem polena. Ako izuzmemo stareGrke ko ji su otkrili da se kosa »lepi« za ćilibar4 protrljan krznom, ozbiljni ji ekspe-rimenti sa elektricitetom su započeli tek kra jem sedamnaestog veka, a šira prime-na tek u de vetnaestom veku!

Iako se polen sam lepi za njeno telo, radilica mora da spro vede čitav niz pri-premnih radnji da bi ga uspešno transporto vala u košnicu. Ako bi odletela sa po-lenom nalepljenim na krznu, nešto bi izgubila u putu, a ostatak bi bio su više ma-len da bi let i energi ja potrošena tokom letenja (merena u količini po jedenog me-da) bili isplati vi za pčelinju za jednicu. Pčela uspe va da polen pripremi za vazdušnitransport i da ga, pre nego što se vrati u košnicu, spaku je u velike, ekonomski is-plati ve pakete zahvalju jući sledećem čudu anatomi je.

4 Grčka reč za ćilibar je elektron.


12/29


16

ČU DO ANATO MI JE 1.2:

PE DESET I ČETIRI ORUĐA NAPČE LI NIM NO ŽICA MA

Svi insekti, pa i pčele, ima ju tri para nogu. Insekti ima ju spoljašnji skelet, takoda im noge liče na viteški oklop. Oklop je šupalj, a mišići su prikačeni iznutra. To

je upra vo suprotno u odnosu na naš skelet, ko ji je skri ven u unutrašnjosti ekstre-

miteta, a spolja obložen mišićima. Neko bi mogao pretposta viti da spoljašnji skeletoteža va kretanje, ali noge insekta su remek-delo robotike. Svaka noga se sasto ji izpet pokretno zglobljenih članaka, od ko jih je poslednji (tarzus) i sam sačinjen odpet potčlanaka. Međutim, pčelinje noge su nešto posebno. Nalik na švajcarski no-žić, ko ji je prepun raznih mini jaturnih alatki, radilica na svo jim nožicama ima čakčetrnaest različitih alatki! Svaka od alatki je parna i nalazi se na odgo vara jućoj le-

voj i desnoj nozi, a pet alatki smeštenih na stopalu su prisutne na svih šest nogu.Sem toga, jedna od tih alatki smeštenih na svih šest nogu je sama po sebi parna(kandžica), tako da je ukupan broj alatki zapra vo pedeset i četiri! Uzeo sam pra vo

da, zbog neposto janja narodnih nazi va za pčelinje alatke, sam imenu jem iste zapotrebe ove knjige. Pri pr vom pomenu alatki pridodati su u zagradi latinski nazi vi(ako posto je u literaturi).

Opis ko ji sledi odnosi se na oruđa kod radilice. Matica i trut su opremljeniznatno manjim bro jem oruđa, o čemu će biti reči kasni je.

Na vrhu svake noge nalazi se složeni aparat za ostvari vanje kontakta sa podlo-gom. Sačinjen je od čak pet različitih oruđa: 1. par kandžica (ungues) (sl. 5 a, d, ), 2. pločica sa kratkim bodljama (planta), ja sam sklon da ovo oruđe zo vem kopač-ka, (sl. 5 b, c), 3. jastučić za pri janjanje ili pi javka (arolium) (sl. 5 a) i 4. pločica sa

dugim po vi jenim kukama (manubrium) (sl. 5 e). Sva četiri pomenuta oruđa nala-ze se na mekom za vršetku (pretarsus), ko ji izrasta iz poslednjeg članka noge. Tapo vršina, ne veća od 1 mm2, ne vero vatno je gusto napako vana oruđima. Peto oru-đe stopala je sklopljeno iz delo va i prostire se duž više članaka. Stopalo je građenood pet članaka i pomenutog pretarzusa. Pr vi članak (basitarsus) je dug i na različi-tim nogama nosi različita oruđa. Pčela ne koristi bazitarzus za hodanje i on je uvekizdignut od podloge. Za hodanje služe poslednja četiri članka stopala (tarsus) ipretarzus, ko ji je, s obzirom na opremljenost oruđima, ujedno i naj važni ji za ho-danje. Svaki od četiri kratka članka tarzusa na donjem rubu nosi niz dugih, čvrstih


13/29

17


dlačica, koso uperenih prema podlozi. Delu jući u sadejstvu, ove dlačice na kra jusvake noge ormira ju oruđe br. 5 – četvorostruki niz krampona (sl. 5 e) ko ji, koli-ko mi je poznato, za sada nema poseban latinski naziv.

Budući da su članci zglobljeni, kramponi međusobno mogu biti posta vljeni pod

različitim uglo vima, uvek sa vršeno prateći konture podloge i spreča va jući klizanje.Čemu služe kramponi, kopačka i duge po vi jene kuke, kad se pčela ne kreće po ledu?Većina podloga po ko jima se pčela tokom svog ži vota kreće su obložene voskom.Osim saća u košnici, i listo vi, kao i latice cveto va su prekri veni tankim slo jem biljnog

voska. Sve po vršine obložene voskom su glatke i kliza ve. To bismo iskusili tek kadabismo bili do voljno mali da hodamo po latici cveta. Kišne kapi i rosa se zahvalju jući

voštanom slo ju lako sli va ju sa biljaka, ali pčela osta je! Prosečna radilica je relativnotežak insekt (100 mg), a prosečan cvet je, sem što je klizav, i elastičan. Cvet se ljuljapod težinom pčele, a naročito tokom sletanja. Zbog toga radilica mora da ima per-

ektne »planinarske cipele« da bi uopšte započela posao sakupljanja nektara i polena.Sakupljačica se zakači za cvet pomoću pomenutog kompleta oruđa na svo jim stopa-lima i na taj način uspe va da se održi na njemu kao alpinista na vetro vitoj litici (sl.1a i sl. 32 d). U sluča ju da se ipak oklizne, tu su krila, ko ja bolje od alpinističkih ko-nopaca i sigurnosnih po veza omogućuju no vi pokuša j!

Kandžice (oruđe br.1) su takođe po vezane zglobo vima sa vrhom noge, takoda su pokretne i mogu se prilagođa vati uglu pod ko jim je pčela u odnosu na pod-logu. Svaka noga je opremljena parom kandžica (dakle, pčela ima dvanaest kan-džica), a svaka kandžica je dvokraka. Pored toga, iz svake kandžice sa unutrašnjestrane izrasta ju dlačice i jedna bodlja, a sa spoljašnje strane par dugih bodlji, ko jedodatno stabilizu ju kontakt sa podlogom (sl.5a,b,d,e,). U određenom periodu ži-

vota, radilice se služe kandžicama na kra je vima svo jih nogu da bi se međusobnopo vezale u ži ve grozdo ve. Jedna od prilika kada pčele to čine je izgradnja no vogsaća (vidi pogla vlje o čudima arhitekture).

Planta ili kopačka (oruđe br. 2) nalazi se sa donje strane pretarzusa, izmeđukandžica. Kratke bodlje ko je izlaze iz plante usmerene su prema podlozi i spreča-

va ju klizanje (slično oruđu br.5), stabilizu ju pčelu i pruža ju joj bolji oslonac i od-

raz. Jastučići za pri janjanje (oruđe br. 3) pomažu pčeli da ostvari bolji kontakt sapodlogom po ko joj se kreće. Ako je podloga hrapa va, pčela koristi samo kandžicei plantu, a jastučić za pri janjanje drži odignut od podloge i sa vi jen u sredini (sl. 5a, e). U tom položa ju ni manubri jum (oruđe br. 4) ne dotiče podlogu. U sluča ju da

je podloga glatka i kliza va, pčela akti vira jastučiće za pri janjanje i speci jalnim mi-šićima ih spusti na podlogu raširene, kao pi javke. U tom položa ju je planta samodelimično u kontaktu sa podlogom, ali se zato kukice manubri juma kače za pod-logu sa suprotne strane stopala. Bodlje plante i kukice manubri juma su usmerene

jedne prema drugima, a jastučić za pri janjanje se nalazi između njih. Teško je za-


14/29


18

misliti stabilni ji mehanizam za spreča vanje klizanja i hodanje po glatkoj podlozi, ito mehanizam tako geni jalno osmišljen da se akti vira samo u sluča ju potrebe!

Od svih tehnoloških izuma do ko jih je čo vek došao, helikopteri su za sada le-telice sa naj većom slobodom kretanja i najmanjim prostorom potrebnim za sleta-

nje i poletanje. Pa ipak, da bi helikopter uspešno sleteo i poleteo, neophodno je damu obezbedimo stabilnu horizontalnu po vršinu. Uporedimo li taj tehnički zahtevsa slobodom sa ko jom pčela sleće na nestabilne i kliza ve latice cveto va, i to podsvim mogućim uglo vima, nameće se zaključak da je ljudska tehnologi ja primitiv-na u poređenju sa tehnologi jom ko ja unkcioniše u pčeli! Da li to znači da se uprirodi maniestu je inteligenci ja ko ja pre vazilazi umo ve svih ljudskih avio-inže-njera?! Za mene je to sasvim logičan zaključak. Prirodna selekci ja može da odabe-re, ali ne i da konstruiše ži vu letelicu sa vršenih perormansi. Helikopteri se nesklapa ju spontano, makar njiho vi delo vi imali i čita vu večnost na raspolaganju.

Posle svake posete cvetu, pčela skida nalepljeni polen s tela pomoću čita vogseta speci jalizo vanih alatki. 6. Čistač za antene (sl. 7 a, b, c, e, g), ko ji se nalazi naprednjim nogama, neprirodno je pra vilno polukružno udubljenje ko je ima mini-

jaturnu preklopnu polugu (bula). Pčela ga koristi da pomoću njega čisti anteneod polena. Pomoću bule pčela zatvori antenu ko ja se po debljini i obliku perekt-no smesti u polukružno ležište čistača i onda iz vuče antenu kroz otvor, tako da načešlju ostane sav polen. Koliko je građa ovog aparata sosticirana vidi se tek nasnimku načinjenom pomoću mikroskopa sa velikim uvećanjem (sl.7e,g)! Teško jepo vero vati da čistač za antene ni je proiz vod izašao iz nekog inženjerskog biroa.Tokom stadi juma lutke u raz viću pčele, prednja noga i antena su vrlo blizu jednadrugoj i mogu čak i da se dodiru ju, ali budući da su izolo vane spoljašnjom kutiku-lom, teško je zamisliti kako bi njiho ve dimenzi je mogle biti usklađene bilo kakvimmehanizmom po vratne sprege. Čistač i antena su pr vi put u stvarnom kontaktutek kada potpuno ormirana mlada pčela izađe iz lutke i počne da se čisti!

7. Češlje vima za čišćenje oči ju, ko ji su smešteni na tibi ji prednjih nogu (sl. 7 )iznad čistača za antene (Snodgrass, 1925), pčela skida polen i održa va higi jenu ve-likih, složenih oči ju. Truto vi ima ju izuzetno velike oči, pa je u skladu s tim ovo

oruđe kod njih najrazvi jeni je (Erickson i ostali, 1986). Na bazitarzusu prednjihnogu, ispod čistača za antene, radilica ima cilindričan 8. češalj za polen (Snod-grass, 1925), pomoću koga skida polen sa prednjeg dela tela (sl.7d). Ovo oruđe neposto ji kod truta (Erickson i ostali, 1986). Na bazitarzusu srednjih nogu se nalazi9. češalj za krila ko jim pčela skida polen sa krila i središnjeg dela tela (sl. 9 a). Ovooruđe podseća na leđa ježa ili bodljika vog praseta (sl. 2 b, d, , h). Istim oruđemsakupljačica isto varu je polen ko ji donosi u košnicu. 10.) Ostruge ko je se takođenalaze na srednjim nogama (sl. 9 c, e) pčele koriste za različite namene (koriste ihna primer kao zidarsko dleto ili kao češalice za održa vanje lične higi jene).


15/29

19


Na zadnjim nogama su smešteni 11. češlje vi za telo (sl. 11 b) pomoću ko jih pče-la skida polen sa zadnjeg dela tela. To su ujedno naj veći i najširi češlje vi. Za razlikuod ostalih češlje va, češlje vi za telo su građeni od pod jedinica ko je se pra vilno pona-

vlja ju. Sačinjeni su od de vet horizontalnih redo va čvrstih dlačica. Pčela vilicama i

prednjim nogama struže polen nakupljen na prednjem delu tela i pomoću srednjihnogu ga prebacu je do velikih, de vetostrukih češlje va na zadnjim no gama. Zatimstruže zadnje noge jednu o drugu i prebacu je polen sakupljen sa cele po vršine tela u12. košarice za polen (corbiculae), smeštene na zadnjim nogama (sl. 11 g). Vero vat-no smo nekad zapazili upadlji ve narandžaste ili žute lopte polena na pčelinim zad-njim nogama. Sakupljačica napaku je toliko polena u košarice da se sama alatka i ne

vidi od količine nato varenog materi jala (sl. 12 c, h). Košarica je proširenje na zad-njim nogama ko je je oivičeno posebno građenim dugim, po vi jenim dlačicama ko jepridrža va ju loptice polena ne dozvolja va jući da ih pčela izgubi prilikom transporta

(sl. 13 g, h). Iz sredine donjeg dela košarice za polen, izrasta jedna usamljena, dugahitinska dlaka ko ja služi kao armatura za pridrža vanje polena (sl. 13 h). Na donjemkra ju košarice, pra vilan horizontalni niz od šest usamljenih, uspravnih, kratkih, čvr-stih dlačica takođe spreča va odronja vanje i gubitak polena (sl. 13 h).

Ako imamo u vidu da se pčela ne pomaže prednjim i srednjim nogama kadapaku je polen u košarice, izgleda zički nemoguće prebaciti polen sa unutrašnjestrane nožice (strana na ko joj je smešten veliki češalj) na spoljašnju stranu (na ko-

joj se nalazi košarica za polen). Međutim, pčela upra vo to radi! Proces pako vanjapolena u košarice se graniči sa mađioničarskom veštinom i otkri va zapanju jućuharmoni ju građe, unkci je, »instinktivnog« programa zapisanog u pčelinjem mo-zgu i tehničke zamisli velikog Tvorca ko ja je kroz sve to materi jalizo vana. Zadnjanoga pčele unkcioniše kao kombajn! Dva dodatna oruđa se stara ju da polen sreć-no stigne do košarice. Ispod košarice za polen nalazi se presa za polen, ko ja se sa-sto ji iz dva oruđa: 13. grabulja za polen (pecten ili rastellum) (sl. 11 a) i 14. preseza polen u užem smislu (auricula). Aurikula je složeno oruđe ko je je zglobljeno sagrabuljama (sl. 11 c, e). Oivičena je četkicom izuzetno nih, dugih dlačica (sl. 11e).Sama po vršina prese je opremljena sa nekoliko redo va konusnih zubaca, ko ji za-

jedno sa četkicom ne dozvolja va ju da polen sklizne na stranu prilikom potiski va-nja u košaricu. Grabulje (oruđe br. 13) predsta vlja ju jedan red izuzetno snažnihhitinskih zubaca (sl. 11 a i sl. 13 e). Pomoću njih pčela sastruže polen sa velikogčešlja na suprotnoj zadnjoj nozi. U jednom momentu polen pridrža va samo gra-buljama. Polen zatim spadne na presu. Pokretom prese pčela potisne polen krozotvor na spoljašnju stranu zadnje noge, pra vo u košaricu za polen5. No va količina

5 Nekada se smatralo da pekten i aurikula služe za prihvatanje izlučenih voštanih ljuskica. Zato su ovealatke nosile ime »voštana klešta«. U pitanju je plod ljudske mašte, jedna od mnogih ukorenjenih irasprostranjenih zabluda o pčeli (Snodgrass, 1925).


16/29


20

polena potisku je već smešteni polen na više, dok se košarica ne napuni (sl. 12 g).Pčela s vremena na vreme srednjim nogama tapka polen u košaricama kako bi gabolje slepila i sabila. To je sva asistenci ja ko ju, inače potpuno autonoman, kom-bajn za uto var polena primi od srednjih nogu. Dok mali kombajn radi, sakupljači-

ca »instinktivno« vodi računa o dvema veoma bitnim stvarima:I) Po vi jene dlačice ko je oiviča va ju košaricu za polen mogu da drže samo le-

plji vu masu, tako da pčela još na terenu menja prirodna svojstva polena, kako bibila sposobna da ga upaku je i transportu je do košnice. Ona meša polen sa plju vač-kom i malom količinom nektara, kako bi masa u košarici bila kompaktna i kako bise svaka no va količina polena lepila za polen ko ji se već nalazi u košarici. Takođe,pre nego što počne da puni košarice sa polenom, sakupljačica plju vačkom pokvasired po vi jenih dlačica ko je oiviča va ju košaricu, i na taj način im po veća adheziv-nost (pri janjan je). Da pčela ne po vezu je zrna polena plju vačkom, posao bi bio uza-

ludan. Suv polen bi ispadao iz košarice potisnut no vopristiglom količinom. Meša-nje polena sa plju vačkom je važno iz još jednog razloga. Pčelina plju vačka sadržibaktericidne i ungicidne supstance ko je štite polen od kvarenja, zatim supstanceko je spreča va ju kli janje polena kao i ermente ko ji počinju preradu polena još dok

je pčela na putu prema košnici.II) Pčela ravnomerno puni obe košarice na zadnjim nogama, kako bi teret bio

simetrično raspoređen tokom leta, a količina gori va potrošenog na putu bila »eko-nomski« isplati va u poređenju sa količinom priba vljenog to vara. U svaku košaricustane oko 15 mg polena (Todoro vić, 1973), što znači da sakupljačica leti sa spoljaš-

njim opterećenjem od 30 mg. Posta vlja se pitanje kako pčela zna kada su košaricepune? Pomenuli smo da su košarice za polen smeštene na zadnjim nogama. To zna-či da radilica na terenu teško može vizuelno da kontroliše proces punjenja košarica.Ima ju li pčele ugrađeno čulo za merenje težine tereta u košaricama i da li na osno vutežine procenju ju da li su košarice pune? Da ni je možda niz od šest kratkih dlačica udnu košarice (sl. 13 h) u stvari vaga za merenje težine to vara? Ili pčele ipak mogu vi-zuelno da prate proces uto vara? Da li su pčele svesne pojmo va: puno i prazno; teškoi lako? Nisam pronašao odgo vore u analiziranoj literaturi.

Radilica tokom posete jednom cvetu obično ne sakupi do voljno polena da bi

napunila košarice, tako da nasta vlja sakupljanje i na drugim cveto vima iste vrstepre nego što se uputi natrag u košnicu. Pčele izuzetno racionalno ekonomišu vre-menom dok su iz van košnice. Spoljašnji svet je pun opasnosti i ni je mudro zadrža-

vati se u njemu u »praznom hodu«. Dok su u azi sakupljanja, pčele ne do vrše pa-ko vanje polena sto jeći na cvetu, već lete do drugog cveta sa polenom nalepljenimna telo. Ne gubeći vreme, u vazduhu grozniča vo rade nožicama češlja jući polen iprebacu jući ga u košarice. Na taj način isto vremeno priprema ju svo je krzno za no-

vu elektrostatičku berbu na sledećem cvetu. Aparat za pako vanje polena upra vonajbolje unkcioniše u vazduhu, kada nožice nisu opterećene težinom tela. Često


17/29

21


pčele lebde u mestu iznad cveto va paku jući polen u košarice. Deo polena uvekosta je na dlačicama i dospe va do tučka drugog cveta obezbeđu jući opraši vanje, tj.proiz vodnju no ve generaci je biljnog semena i plodo va.

Kada su košarice napunjene polenom, vreme je za po vratak kući. Tada se pče-

la napo ji nektarom ko ji će joj obezbediti energi ju za po vratak u košnicu. Sakuplja-čica nato varena polenom i pristigla u košnicu sama ide do saća gde i stresa to var ućeli je namenjene za skladištenje polena. Košarice oslobađa to vara tako što se pred-njim nogama zakači za jednu stranu šestougaone ćeli je, lučno po vi jenim stoma-kom se odupire o drugu stranu iste ćeli je, zadnje noge uvuče u ćeli ju i zatim češlje-

vima na srednjim nogama struže polen u ćeli ju. Sakupljačica dalje ne brine o to va-ru, već pono vo izleće iz košnice na no vu misi ju, a druga pčela do vrša va posao takošto vilicama pono vo rastresa polen ko ji je bio sabi jen radi transporta i ovlaš gautapka va na dno ćeli je.

Sem za polen, košarice služe i za transport propolisa. Tehnika pako vanja pro-polisa je potpuno drugači ja (Winston, 1987). Pčela vilicama sastruže smolu sa pu-poljaka na dr veću. Sažvaće je u gumastu masu ko ju zatim prebaci na prednju no-žicu, pa preuzme to var srednjom nogom ko jom ga direktno smesti u košaricu nazadnjoj nozi sa iste strane tela. Zadnju nogu pčela ispruži napred da bi omogućilaprebaci vanje grudvice propolisa sa srednje noge. Za uto var propolisa pčela ne ko-risti presu za polen, u ko joj bi se propolis zagla vio i ulepio ne dlačice prese, traj-no ih onesposoblja va jući za unkci ju uto vara polena. Izgleda kao da pčela pozna jenamene oruđa ko jima je obdarena i ne koristi ih nenamenski. Za razliku od pole-

na, propolis se paku je dok pčela sto ji na čvrstoj podlozi. Kao i polen, propolis sepaku je naizmenično u obe košarice.Moguće je da neke grupe dlačica na nogama ima ju specične, još neopisane

unkci je. Npr. na zglobu tibi je i bazitarzusa, sa suprotne strane od čistača za ante-ne na prednjoj nozi, nalazi se izuzetno gust busen dlačica u obliku četkice (sl.7h)ko ji vero vatno ima specičnu, po svoj prilici mirisnu unkci ju, ili možda služi zaglačanje zido va saća? O tom morološki jasno denisanom oruđu ništa nisam us-peo da pronađem u literaturi. Slična struktura posto ji na odgo vara jućem zglobusrednje noge (tabla VIII i sl. 9 d). Na prednjoj nozi sam iznad busena uočio i otvo-

re na kutikuli, ko ji vero vatno predsta vlja ju iz vodne kanale nekakvih žlezda. Akopomenuti buseni gustih dlačica ima ju posebnu unkci ju, što je sudeći po njiho vojmorološkoj jedinstvenosti iz vesno, broj oruđa na nogama je pedeset i osam!

Sem toga, na nogama posto je i specična oruđa či ja se unkci ja zna, ali ipaknisu odvo jena u posebnu kategori ju. Takav je slučaj sa poslednjim uvećanim ni-zom bodlji u velikom »de vetorednom« češlju za polen na zadnjoj nozi (sl. 11 h). Uliteraturi nisam pronašao da bilo ko izdva ja po unkci ji ovo oruđe od češlja za po-len. Ono morološki jeste zadnji deo velikog češlja za polen, ali je po unkci ji mno-go značajni je za prihvat izlučenih ljuskica voska tokom proiz vodnje saća (Frisch,


18/29


22

1974). Kada bismo i ovo oruđe izdvo jili kao posebno, mogli bismo reći da je radi-lica opremljena čak sa 16 različitih oruđa na svo jim nožicama! Ukupan broj oruđabi bio 60, ili drugim rečima u proseku ne vero vatnih deset oruđa po jednoj nožici!Čak ni time broj oruđa ni je iscrpljen, pošto na zadnjim nogama posto je slabi je

raz vi jeni češlje vi i rubni nizo vi čvrstih dlačica smešteni sa suprotne strane od veli-kog de vetostrukog češlja za polen. Ove strukture bismo mogli uvrstiti među oruđasamo u sluča ju da se pokaže da ima ju specične unkci je.

Alatke o ko jima smo go vorili su većinom prisutne samo na nogama radilica.Mada pripada ju istoj vrsti, truto vi i matice nisu obdareni sakupljačkim oruđima

jer se i ne ba ve sakupljanjem polena i nektara. Kod njih nalazimo samo čistač zaantene, manji broj nešto drugači je građenih i raspoređenih češlje va za održa vanjelične higi jene i oruđa za hodanje na vrho vima stopala. Narodni mislilac je odavnozapazio da »bez alata nema ni zanata«, ali isto tako kod pčela važi da bez zanata

nema ni alata! Budući da matice i radilice raspolažu identičnim genima, još je ve-će, i teori jom evoluci je teže ob jašnji vo čudo kako do raz vića alatki dolazi samokod kaste radilica, ko jima su alatke jedino i potrebne?!

Da li nam se ikada dogodilo da, npr. ba veći se likovnom umetnošću u osnovnojškoli, uložimo mnogo truda u jednu sliku, a zatim je upropastimo jednim su višnimpotezom ili proli venom bo jom, pošto nismo umeli da se zausta vimo na vreme želećida slika bude još bolja? Narodna izreka kaže: »Ko hoće veće, izgubi iz vreće«. Akorazmišljamo o evolutivnom modeliranju oruđa na nožicama pčele, dolazimo do slič-ne analogi je. Tehnički gledano, kada genetički recept za proiz vodnju oruđa već po-

sto ji i dobro unkcioniše, mnogo je jednostavni je i manje riskantno izgraditi nogesvih kasti po tom istom receptu, bez obzira da li su sva oruđa potrebna svakoj od ka-sti ili ne. Menjati (kada to ni je nužno) dobar recept potreban za proiz vodnju deseti-na hiljada radilica, od či jih sakupljačkih oruđa za visi opstanak vrste, i uvesti genetič-ke regulatore raz vića oruđa za »potrebe neupotrebe« kod samo par stotina truto va isamo jedne matice, ne bi bilo mudro ako je dizajner »slepa« evoluci ja.

Precizna svrsishodnost prisustva ili odsustva alatki na nogama različitih kastikod pčela i mnogi drugi analogni biološki primeri svrsishodnosti ko ja ni je nužnarazlog su zašto je Dar vin vero vao u nasleđi vanje stečenih osobina usled upotrebe

ili neupotrebe organa (Darwin, izdanje 1985). Ono što ni je nužno ne može biti a- vorizo vano prirodnom selekci jom, pa je Dar vin rešio taj intelektualni problem po-sezanjem za Lamarko vim nasleđi vanjem stečenih osobina usled upotrebe ili neu-potrebe. U tom duhu bi ob jašnjenje odsustva sakupljačkih alatki kod matica i tru-to va bilo jednostavno: ove kaste ne koriste oruđa, pa su ona vremenom kod njihzakržljala, a ta se osobina prenosila na potomstvo. Međutim, u današnje vremepouzdano znamo da upotreba ili neupotreba organa, kao osobina stečena tokomži vota, nema utica ja na nasleđi vanje, niti se ta inormaci ja može odraziti na genenaredne generaci je. Dete bodi-bildera se ne rađa sa većim mišićima, niti se dete


19/29

23


ratnog in valida rađa bez jedne noge. U sluča ju pčela, poseban je problem i činjeni-ca da matica i truto vi nema ju alatke, a matica donosi na svet radilice sa alatkama!Bez obzira na taj dodatni problem, nasleđi vanje stečenih osobina iz vesno ne unk-cioniše, pa se posta vlja pitanje otkud razlike kod medonosnih pčela?

Očigledno je da je program za raz viće sakupljačkih alatki kod matica i truto vaisključen jer bi bio nesvrsishodan. Genetički program je isključen uprkos tome štosa stano višta prirodne selekci je ni je bilo neophodno da bude isključen. Ako ni jebilo neophodno, kako je prirodna selekci ja mogla da iz vrši selektivni pritisak iodabere tu osobinu?!

Čak i da su nekakvim ne vero vatno srećnim skupom okolnosti, putem nasu-mičnih mutaci ja u vrlo kratkom vremenskom roku, hipotetički preci medonosnepčele dobili sve alatke potrebne za kompletiranje procesa ekasnog sakupljanjapolena, a da istog momenta nisu umeli da ih upotrebe, ni to im ne bi pomoglo da

ostvare prednost u borbi za opstanak. Zahvalju jući »instinktima« (programimaponašanja automatski upisanim u moždana kola) pčela ume bez učenja i prethod-nog iskustva da svrsishodno i namenski upotrebi alatke ko jima je obdarena. Sve unašem inormatičkom iskustvu nas uči da iza svakog programa sto ji jedan ili višeprogramera. Takođe znamo da programeri nikada ne rade po principu nasumič-nih pokuša ja. Oni uvek polaze od ide je ko ju realizu ju. Kroz oruđa pčele jasno seotkri va ide ja ko ja je prethodila realizaci ji. Pčela posedu je i hardver i sof ver. Ko jebio inženjer i programer tog robota?

Nekompletna oruđa za sakupljanje polena bila bi beskorisna, a ono što je bes-

korisno ni je moglo biti a vorizo vano prirodnom selekci jom. Ako nešto unkcioni-še, samim tim je odabrano momentom dolaska u posto janje ili stvaranjem, pa pre-ma tome selekci ja odabira već odabrano. Drugim rečima, ako prirodna selekci janema sposobnost da poboljša va, već samo da odabira ono što je samo po sebi većposto jeće i unkcionalno, ona je su višna. Jedna od osnovnih karakteristika Stvara-nja opisanog u Bibli ji jeste da je sve ži vo stvoreno »dobro«, odnosno, modernim

jezikom rečeno, sa pozitivnom adaptivnom vrednošću, tj. kompletirano i sposob-no za preži vlja vanje (vidi 1.Mojsi je vu 1,12.21.25.31).

Ako smo iskreni prema objektivnim činjenicama pčelinje anatomi je, teško se

možemo oteti utisku da je Osoba ko ja je udo vima pčele dala različite alatke i na-mene, a sve u službi i za dobro čita ve pčelinje za jednice i na blagoslov svim ljubite-ljima pčelinjih proiz voda, ista Osoba ko ja je poučila apostola Pa vla sledećoj mu-drosti: »Jer kao u jednom telu što imamo mno ge ude, a udi svi nema ju jedan posao,tako smo mno gi jedno telo u Hristu, a po sebi smo udi jedan dru gome.« (Rimljanima12,4.5) Biblijski koncept saradnje je potpuno realan, skoro na svakom koraku pri-sutan u prirodi i ljudskom društvu, i potpuno suprotan Dar vino vom učenju o bor-bi za opstanak i prirodnoj selekci ji. Zapazimo takođe da navedeni stiho vi ukazu juda su ekstremiteti stvoreni sa svrhom, tj. da ima ju unapred zacrtane namene.


20/29


24

ČUDO ANATO MI JE 1.3:

PUMPE, KABLOVI I INTER NET-RE ZERVO AR

U osno vi možemo razliko vati dve grupe pčela sakupljačica. Jedne su speci jali-sti za sakupljanje čvrstih supstanci: polena ili propolisa. Te pčele su korisnici kor-pica na zadnjim nogama. Druga grupa je speci jalizo vana za sakupljanje tečnihsupstanci: nektara ili vode. Tečni to var se skladišti unutar pčelinog tela, u voljci(medni stomak) smeštenoj u prednjem delu abdomena (sl. 15a). Zapremina voljke

je promenlji va i ona može da se rastegne čak do 70 mm3

. Da bi je napunila nekta-rom, pčela u proseku poseti par stotina do pola hiljade po jedinačnih cveto va (ne-ke cvasti, kao npr. maslačak ili kamilica, izgleda ju kao po jedinačni cveto vi, ali suzapra vo sačinjene od stotina mini jaturnih cveto va). Radilica ne koristi za ličnu is-hranu nektar ko ji je sakupila. Voljka je prtljažnik, rezer voar za transport nektarado košnice i predsta vlja kolektivnu svo jinu čita vog društva, iako se nalazi unutarpčelinog tela. Anatomski je voljka veoma proširen zadnji deo jednjaka. Isti organ

je kod matice i truto va mnogo slabi je raz vi jen (Snodgrass, 1925), pošto se oni neba ve sakupljačkim poslom i koriste ga samo kao lični rezer voar hrane. Kada je u

ispražnjenom i opuštenom stanju, na voljci se vide četiri uzdužna nabora (sl.15c,d) ko ji se gube kada je organ pun nektara (sl. 15 a). Zbog toga voljka izgledompodseća na vreću vertikalnog usisi vača za prašinu. Nabori su jedna od prilagođe-nosti ko je omoguća va ju drastičnu promenu zapremine mednog stomaka.

Voljka ima trostruki zid. Spoljašnji sloj je sačinjen od poprečno posta vljenihmišića, središnji sloj od uzdužnih mišića, a unutrašnji sloj je građen od izrazito na-boranog epitela (Snodgrass, 1925). Dva slo ja mišića, ko ji se kontrahu ju pod pra vimuglom jedni u odnosu na druge (sl. 15 g), održa va ju pred viđeni oblik organa i isto-

vremeno omoguća va ju kontrakci je voljke. Mišići su izuzetno rasteglji vi. Za razliku

od mišićnih ćeli ja či je je osnovno svojstvo sposobnost kontrakci je i istezanja, epitelsam po sebi ni je rasteglji vo tki vo. Da bi imao sposobnost promene zapremine, i dabi mogao da prati istezanje dva mišićna slo ja, neophodno je da njego va po vršinabude mnogo veća od po vršine potrebne da bi obložila voljku u njenom opuštenomi ispražnjenom stanju (sl. 15 h). U suprotnom bi uto var voljke izazvao cepanje epi-teli jalnog tki va i smrt pčele. Ko ji mehanizam evoluci je je mogao da izračuna po-trebnu dužinu i gustinu epiteli jalnih nabora da bi oni omogućili maksimalno iste-zanje unutrašnjeg slo ja voljke u skladu sa sposobnošću istezanja dva spoljašnja mi-šićna slo ja? Kako je maksimalno istezanje unapred usklađeno sa maksimalnom za-


21/29

25


preminom stomaka ko ja sto ji na raspolaganju širenju voljke? Ko ji misteriozni kro- jač je postupio po preporuci »tri puta meri, jednom seci« i meru zatim zapisao ugenima pr vostvorene pčele? Ide ja je morala da prethodi realizaci ji.

Najzanimlji vi ji i najkompleksni ji deo voljke je dvostruki sigurnosni ventil

(pro ventrikulus) na njenom spo ju sa srednjim cre vom. Prednji od dva ventila pro- ventrikulusa omoguća va pčeli kontrolisano uzimanje malih porci ja hrane iz volj-ke. Prednji ventil se uzdiže sa dna voljke u njenu zapreminu i ima četiri trouglastakapka (usta) ko ji ga zatvara ju (sl. 15 e). Građen je od više različitih slo je va. Ojačan

je potpornim skeletom od čvrste kutikule, tako da je uvek denisanog oblika(Snodgrass, 1925). Ventil može da se zatvori potpuno razdva ja jući sadržaj »kolek-tivne« voljke od pčelinog »ličnog« sistema za varenje. Usta prednjeg ventila su ob-rubljena nizom dugih hitinskih dlačica ko je podseća ju na trepa vice (sl. 15 i sl.3 c)i malim hitinizo vanim bodljama. To je lter ko ji stalnim asinhronim otvaranjem i

zatvaranjem četiri kapka prečišća va nektar u voljci od polena i trunja (Bailey,1952)! Proltrirani čvrsti talog polena i trunja se sakuplja u središnjem mišića vomdelu pro ventrikulusa između dva ventila i zatim se prosleđu je u cre vo kroz drugi

ventil. Drugi ventil pro ventrikulusa se nalazi u nastavku prednjeg ventila i štrči u volumen cre va. On onemoguća va po vratak hrane iz cre va u voljku. Zahvalju jućitome onemogućena je kontaminaci ja sadrža ja voljke bakteri jama iz srednjeg cre-

va. Za razliku od prednjeg ventila ko ji je snabde ven mišićima i čvrstim »vilicama«,drugi ventil je sačinjen od mekog tki va i podseća na rukav (Snodgrass, 1925). Poš-to nema ju potpornu kutikulu, zido vi ovog ventila se slepe kad hrana ne prolazikroz njih i tako onemoguća va ju po vratak crevnog sadrža ja, obezbeđu jući jedno-smeran saobraćaj progutane hrane.

Pošto je medni stomak kolektivni organ, proizilazi da su tek »usta« na njego- vom dnu, ko ja vode u cre vo, lična pčelina usta! Ona se nalaze na najmanje očeki- vanom mestu - u sredini stomaka! Pčela iz voljke uzima samo onoliko hrane koli-ko joj je neophodno da bi imala do voljno energi je za kretanje i oba vljanje poslo va.Kako pčela može da kontroliše koliko hrane će po jesti za lične potrebe, kad se hra-na već nalazi u voljci unutar njenog tela? Ventil mednog stomaka je opremljen ser-

vo-mehanizmom, ko ji preko stalnog praćenja koncentraci je šećera u kr vi auto-matski reguliše uzimanje hrane iz voljke (Roces i Blatt, 1999)! Pčela tako nikadani je u iskušenju da po jede više nego što joj je potrebno. Ni jedan čo vek ne bi patiood go jaznosti kada bi i naše telo bilo opremljeno sličnim automatskim mehani-zmom za optimalno unošenje hrane. Mi smo opremljeni slobodnom voljom, i to

je često naša slabost.Ma koliko se trudili, nećemo u prirodi pronaći ni jednu debelu pčelu. Uzrok

tome ni je pčelinja disciplino vanost, mada su pčele veoma disciplino vane (Cheng iostali, 2002), već spoljašnji skelet ko ji im ne dozvolja va značajni ju promenu tele-


22/29


26

sne zapremine. Odakle onda pčela crpi unutrašnji prostor da bi napunila rasteglji- vu voljku nektarom? Skeletni oklop je delimično rastegljiv samo u predelu stoma-ka. Ni je slučajno što je voljka smeštena upra vo u tom delu tela. Stomačni segmentise delom preklapa ju, a međusobno su po vezani elastičnim membranama. Iako do-

nekle omoguća va promenu zapremine, ova osobina je više namenjena pokretlji vo-sti stomaka nego promeni njego ve zapremine. Pčela ima nozdr ve na stomaku! Pul-siranje njenog abdomena je isto što i pokreti našeg grudnog koša. Na taj načinpčela diše. Međutim, glavni trik ko ji pčeli »stvara« prostor za uto var nektara su

vazdušne kese promenlji ve zapremine. Voljka je jedini veći organ smešten u pred-njoj polo vini stomaka. Ali ona, kada ni je puna, ne šeta u utrobi le vo-desno zahva-lju jući tome što leži između dva velika vazdušna jastuka (Snodgrass, 1925)! Ove

vazdušne kese su deo sistema za disanje, i cevčicama za disanje (trahe jama) (sl.34b) po vezane su sa pčelinim nozdr vama (stigma ili spiraculum) na boko vima sva-

kog stomačnog segmenta. Celo pčelino telo je ispunjeno vazdušnim kesama, slič-no kao kod ptica (sl. 15 b). To značajno smanju je telesnu težinu letača. Međutim,ni je slučajno što su upra vo naj veće vazdušne kese raspoređene oko voljke i što utom predelu nema ni jednog drugog vitalnog organa. Kako pčela puni voljku, takokroz stomačne nozdr ve (stigme) izdu va va jastuke! Ukupna zapremina stomakaosta je skoro nepromenjena jer je vazduh zamenjen nektarom. Sakupljačice nekta-ra ko je se vraća ju u košnicu su skoro za trećinu teže od pčela ko je kreću u saku-pljanje (Winston, 1987)! Teške da, ali ne i debele!

Kada uklopimo sve anatomske detalje u unkcionalni mozaik, sledi da je volj-ka glavna mašina pčelinje prehrambene industri je. Uočili smo da je unutrašnjiplan građe pčelinog tela dizajniran i podešen tako da obezbeđu je nesmetani radmednog stomaka. Isto vremeno je spoljašnja anatomi ja pčelinog tela podređena sa-kupljanju polena. Pčela je uni verzalni robot dizajniran za rad u prehrambenoj in-dustri ji.

Mišići voljke su motori za isto var sadrža ja kada se pčela vrati u košnicu, a ta-kođe su i mešalica ko ja stalno homogenizu je sakupljeni nektar i pridodate soko veza varenje, ne dozvolja va jući da se oni slegnu i rakcionišu (Snodgrass, 1956).Volj-ka radi slično kao mešalica za beton, s tom razlikom što može i da aktivno prečiš-ća va tečni sadržaj ltriranjem pomoću prednjeg ventila pro ventrikulusa.

Go voreći o unkcionisanju pčelinje za jednice, istraži vači često upotreblja va juizraz »superorganizam« (Moritz and Southwick, 1992). Iako sačinjena od deli-mično neza visnih indi vidua, pčelinja za jednica unkcioniše kao jedan super-or-ganizam, či ji člano vi dugoročno ne mogu opstati iz van za jednice. Voljka igra jed-nu od naj važni jih uloga u unkcionisanju pčelinjeg »superorganizma«. Pčele ima-

ju običaj da hrane jedne druge sadrža jem svo jih voljki. Na taj način one kroz za- jednicu ne šire samo hranu ko ju su sakupile, već i eromone, supstance ko je im


23/29

27


saopšta va ju inormaci je o opštem stanju za jednice, trenutnim potrebama društvai inormaci je o kraljici. Feromoni su i instruktivne supstance ko je pčelama sa-opšta va ju šta i kako treba da rade u datom trenutku. Matica je glavni iz vor ero-mona u košnici. Radilice je stalno ližu i hrane, a stalno se hrane i međusobno

malim porci jama nektara ili meda, šireći eromone kroz za jednicu. Voljka je da-kle neka vrsta priključka na pčelinju globalnu mrežu inormaci ja, »modem zapčelinji internet«.

U restoranima sa brzom hranom je uobiča jena slika da ljudi uz obrok čita judnevnu štampu. I u tome su pčele korak ispred nas. Jedući, one ujedno sazna juno vosti iz košnice. »Aroma« njiho ve hrane »začinjene« eromonima se menja uza visnosti od karaktera vesti. Znanje dakle može da se prenosi kroz stomak! Tosmo saznali zahvalju jući prouča vanju društvenih insekata kao što su pčele i mra vi.Ono što nauka još ni je otkrila je kako da nešto slično primeni na ljude. Skoro sviljudi uži va ju u jelu, a malo ko uži va u učenju. Učenje putem jela bi bila dobitnakombinaci ja za mnoge od nas. Zapanju juće je da ta »moderna« ide ja o prenošenjuznanja kroz stomak ni je nepoznata Bibli ji!

»I reče mi: sine čovječ ji, po jedi što je pred tobom, po jedi ovu knji gu, pa idi, govo-ri domu Izrailjevu. I otvorih usta, i založi me onom knji gom. I reče mi: sine čovječ ji,nahrani trbuh svoj, i cri jeva svo ja na puni ovom knji gom ko ju ti da jem. I po jedoh je, ibješe mi u ustima slatka kao med. Zati jem reče mi: sine čovječ ji, idi k domu Izrailje-vu, i govori im mo je ri ječi.« (Jezekilj 3,1-4)

»I otidoh k anđelu, i rekoh mu: daj mi knjižicu. I reče mi: uzmi i iz jedi je; i grkaće biti u trbuhu tvo jemu, ali u ustima biće ti slatka kao med. I uzeh knjižicu iz rukeanđelove, i iz jedoh je; i bješe u ustima mo jima kao med slatka, a kad je iz jedoh, bi ja-še grka u trbuhu mo jemu. I reče mi: valja ti opet prorokovati narodima i plemenimai jezicima i carevima mno gima.« (Otkri venje 10,9-11)

Zaključili smo da voljka aktivno učestvu je u preradi nektara u med. Da bi ovajorgan mogao da oba vlja svoj posao, neophodno je da nektar najpre stigne u njega.Za transport nektara u medni stomak zaduženi su speci jalna usisna pumpa – rilicai jednjak.

Pre nego što pređemo na opis rada rilice, pomenimo da pčela ima čak petorousta! 1. Vilicama barata čvrstom hranom, 2. rilicom ili surlicom (pumpom) srčetečnost, a oba ova spoljašnja aparata smeštena na gla vi vode u 3. sekundarna iliunkcionalna usta u ko ja se izli va ju kanali različitih žlezda. Sekundarna usta vodekroz preoralnu šupljinu, stručno nazvanu cibari jum, u 4. primarna ili pra va ustako ja su preko ždrela i dugog tankog jednjaka po vezana sa voljkom na či jem dnu senalaze 5. četvorokraka »lična« pčelina usta, ili stručno - prednji ventil pro ventri-kulusa. Istini za volju, stručnjaci za anatomi ju insekata ustima nazi va ju samo usta


24/29


28

br. 3 i 4. Međutim, to je stvar kon venci je6 bazirane na komparativnoj evolucioni-stičkoj anatomi ji. Niko ne može da me ubedi da pčela žvaće nečim što nisu usta(1), srče nečim što nisu usta (2.) i guta nečim što nisu usta (5).

Kad kažem da pčela ima petoro usta, mi slim na odrasli stadi jum. Ako bismoračunali i lar vu, pčela ima bar još jedna usta više. Ovo je očigledno u poodma-klom lar venom stadi jumu (propupa), pošto se tada vilice odrasle pčele raz vi ja jupotpuno neza visno, unutar tela lar ve ko ja još uvek ima svo je unkcionalne vilice(Snodgrass, 1925)! Pčela u tom periodu ži vota bukvalno ima i dve gla ve! Lar venagla va je pre ormiranja lutke još uvek vidlji va, dok se unutar tela prepupe uvelikoraz vi ja gla va odraslog insekta!

Ako bismo stadi jume u razvitku insekata koristili kao argumente u prilogevoluci ji, na način na ko ji se koriste stadi jumi u embrionalnom raz vitku kičme-

njaka, onda bismo, poučeni primerom dvogla ve pčelinje prepupe, morali da pri-hvatimo da su u davnoj evolutivnoj istori ji neki prainsekti imali dve gla ve, a da je sekundarna gla va tokom evoluci je potpuno potisnula primarnu, što je narav-no besmisleno.

Pčelina rilica je smeštena na donjem delu gla ve, iza vilica (sl. 16 c). Građena je tako da može da crpi nektar iz cveta poput pumpe za nafu (sl. 16 a). Taj aparat je remek-delo unkcionalnosti i estetike dizajna. Rilica izgleda i unkcioniše kaoda je pro jekto vana u NASA-i. Duga je oko 0,7cm što pčeli pruža mogućnost dadosegne nektar iz uskih cveto va u ko je ne može cela da se uvuče. Ali tako dugarilica bi joj smetala u oba vljanju drugih svakodnevnih aktivnosti, posebno onih uko jima koristi vilice (mandibulae). Zbog toga, kada ga ne koristi, pčela može dapreklopi aparat rilice (Winston, 1987.) i da ga smesti u za to namenjeno udublje-nje na donjoj strani gla ve (sl. 16 e). To samo po sebi ne bi bilo tako čudesno da ri-lica ni je sasta vljena od preko 20 relativno neza visnih pokretnih elemenata, zglo-

6 Usni aparat pčele je u mnogim detaljima modikovan u odnosu na osnovni insekatski tipusnog aparata. Budući da ova knjiga ne pretenduje da bude udžbenik pčelinje anatomije,mi ćemo pomenuti samo jedan detalj koji je veoma dobar argument za tvrdnju da su kod

pčele tek usta na dnu voljke (u stomaku!) prava lična usta individue koja se kroz njihov otvor hrani. Većina insekata ima neku vrstu voljke, ali nema tako pokretnu i složenu struktu-ru na njenom dnu, sposobnu za »žvakanje i gutanje« (5.) kao što ima pčela. S druge strane, većina insekata ima jasno anatomski denisana primarna ili prava usta (4.) između cibari- juma i ždrela. Ako kod pčele (5.) predstavlja ulaz u lični sistem za varenje tj. ono što je kod većine drugih insekata (4), onda bi trebalo da su usta br. 4 kod pčele nefunkcionalna. Izaista, usta br. 4 su kod pčele morfološki neprepoznatljiva pošto je cibarijum spojen saždrelom u jedinstvenu snažnu usisnu pumpu kojom pčela stvara potisak za srkanje nektaraiz cvetova. Tako su kod pčela prava usta funkcionalno premeštena iz glave u stomak, a svestrukture ispred njih su zajedničko vlasništvo celog pčelinjeg društva.


25/29

29


bljenih međusobno pomoću više od 40 zglobo va7 i uzdužnih ša vo va ko ji se ukla-pa ju jedni u druge kao ključ u bra vu (table XVI i XVII)! Pčela pri tome nema ru-ke ko je bi joj pomogle u sklapanju i rasklapanju rilice. Sistem je pro jekto van takoda je samodo voljan i sadrži sve mišiće potrebne da bi se sklapanje i rasklapanje

do vršilo potpuno autonomno. Iako u njen sastav ulaze mnoge male komponenteneophodne za pra vilno unkcionisanje, glavni deo rilice (ono što se vidi spolja) jesačinjen od pet osnovnih, dugih elemenata: jezika (glossa) (sl. 17 a, b, c, d, e),parnih usana (galea) (sl. 16 b, d, ) i parnog palpusa (sl. 16 n i 17 g, h). Kada ni jeu upotrebi, rilica se rasklapa na cik-cak način, tako da se svaki od pet dugih ele-menata od ko jih je sasta vljena neza visno presa vi je u dva zgloba. Dakle, neophod-no je deset zglobo va, tj. deset presa vi janja samo da bi se glavni delo vi rilice spa-ko vali ispod gla ve! To je ži va origami umetnost!

Pčela pruža rilicu tako što kompliko vanim sistemom mišića i njiho vih pokre-

ta spo ji sve elemente u jednu cev, u či joj sredini se nalazi jezik pun čekinja (sl. 16a, c). Najpre jednom grupom mišića pruža komponente rilice. Ispružene elementerilice zatim drugom grupom mišića primakne jedne drugima i uklopi u uzdužneša vo ve ko ji blokira ju zglobo ve i drže rilicu trajno u ispruženom stanju, oslobađa-

jući mišiće ispružače njiho ve dužnosti. Pri rasklapanju rilice pčela mora pr vo dadrugom grupom mišića bočno razmakne elemente, da bi ih iz vukla iz ša vo va. Danedosta je samo jedan od mišića, rilica bi bila neupotreblji va. Ako već go vorimo otome »šta bi bilo kad bi bilo«, pomenimo i to da stadi jum lutke ima spolja vidlji vurilicu ko ja raste i raz vi ja se u ispruženom stanju (Snodgrass, 1925). Pčela je pr vi

put sklapa tek po izlasku iz lutkinog omotača. Na svu sreću prostor sa donje stranegla ve, pred viđen za smeštaj sklopljene rilice, taman pasu je, mada tokom raz vićani je bio u kontaktu sa njom!

Jezik unkcioniše kao klip ko ji se, pokretan drugim složenim sistemom miši-ća, po vlači gore-dole duž sklopljene rilice. Tako rilica potpomognuta čekinjastimklipom jezika uvlači nektar iz cveta u gla vu pčele, po principu vakuuma ko ji stvaramoćna usisna pumpa cibari juma, kao kada špric uvlači tečnost. Isto vremeno saovom akci jom, kroz žleb prekri ven kro vom od gustih dlačica duž jezika (sl. 17a, c,e) u kontrasmeru se ubrizga va plju vačka pomoću druge pumpe (pumpa sali vari ju-

ma), ko ja za razliku od pumpe cibari juma ni je usisna već potisna pumpa. Plju vač-ka se ovom pumpom ubrizga va u nektar i pomešana sa njim se uvlači pumpom ci-bari juma u sekundarna usta, gde se meša sa sadrža jem drugih digestivnih žlezda.Zatim se smeša nektara i digestivnih soko va sistemom snažnih mišića, ko ji izazi-

va ju kontrakci je ždrela, prebacu je do jednjaka ko ji je prosleđu je u voljku. Tamo

7 Tu nisu uračunati zglobovi jezika. Jezik podseća na dlakavu slonovsku surlu i praktično je ceosačinjen od zglobljenih segmenata. Teško je sa preciznošću utvrditi broj zglobljenih segmenata u jezi-ku, ali je sigurno da ih ima preko 50. Zbog toga je jezik najpokretljiviji organ na telu pčele.


26/29


30

mešalica i lter za polen nasta vlja ju da rade svoj deo posla ko ji smo već opisali. Je-zik je izuzetno dlakav (sl. 17 b). Osim što unkcioniše kao usisni klip, jezik pred-sta vlja pr vu bari jeru za polen. To je lter ko ji propušta nektar, a zausta vlja na sebinaj veći deo polena (sl. 17 e).

Pčela treba da sa voljkom punom nektara odleti do košnice. Krila ko ja joj toomoguća va ju se nalaze na grudima i pokreću se radom snažnih mišića ko ji proiz-

vode vibraci je. Kao i većina opnokrilaca, pčele ima ju veoma uzak struk (sl. 18 b).Kroz njega prolazi niz »kablovskih« organa ko ji po vezu ju prednji i zadnji deo tela.Ti organi su: dvostruka ner vna vrpca, ko ja po unkci ji odgo vara našoj kičmenojmoždini (sl. 18 g), glavni krvni sud ili aorta, jednjak i dve vazdušne ce vi ko je po-

vezu ju grudne i trbušne vazdušne kese. Vibraci je mišića za letenje bi pokidale ovihšest vitalnih kablo va i ce vi da pčele nisu obdarene posebnim prilagođenostima ko-

je im omoguća va ju da preži ve let neoštećene. Pozaba vićemo se ovim detaljima jersu oni iz vanredan primer daleko vidih inženjerskih rešenja u konstrukci ji pčelinogtela. Čita jući sledeće redo ve, procenimo alternati ve: nastalo postepenom evoluci-

jom ili namenski konstruisano?Krila su smeštena na vrhu leđa, a u tom delu su vibraci je naj jače (sl. 18 a, b).

Struk pčele, kroz ko ji prolaze svi vitalni kablo vi, smešten je na najnižem delu leđa,gde su i vibraci je najslabi je (sl. 18 g). Ostale prilagođenosti se tiču svakog kablapo jedinačno.

Ner vi su kompaktno tki vo, relativno otporno na vibraci je. Npr. ner vi unutar

našeg tela sasvim lepo unkcionišu dok mi trčimo, skačemo, pli vamo… Iako ner vičo veka, bar u poslednjih par hiljada godina, nisu prirodnom selekci jom priprema-ni za ekstremnu izdržlji vost, oni ipak izdrža va ju i najrazličiti je i najekstremni jepokrete ko je su sposobni da iz vedu samo istrenirani sportisti i akrobate (ner vi nezna ju hoće li njihov vlasnik odlučiti da bude sportista ili kancelarijski službenik).Iako dakle generalno izdržlji vi, ner vi ko ji ulaze u sastav dvostruke ner vne vrpce kod pčele mora ju biti dodatno osigurani, jer je 200 zamaha pčelinih krila u sekun-di (Winston, 1987.) ipak pre više i u odnosu na najekstremni je ljudske sporto ve!

Da bi razumeli kako su ner vne vrpce zaštićene od vibraci ja, neophodno je da seupoznamo sa gangli jama. Gangli je su ner vni centri, zadebljanja duž ner vne vrpceko ja kontrolišu rad mišića u svakom segmentu tela. Kod pčelinje lar ve, ko ja se jedvakreće unutar ćeli je saća i sve vreme prima intenzivnu negu, ner vna vrpca ima jeda-naest gangli ja. Međutim, kod odrasle pčele duž ner vne vrpce nalazimo samo sedamgangli ja (Snodgrass, 1956). Odrasla pčela je pokretlji vi ja od lar ve i sigurno su joj zakontrolu mišića potrebne sve gangli je ko je ima i lar va. Zašto je onda broj gangli jamanji? Neke gangli je su kod odrasle pčele spojene. Spo jene gangli je su otporni je na

vibraci je jer između njih nema ner vne vrpce (sl. 18 g). Spojene su upra vo gangli je u


27/29

31


najpokretlji vi jim delo vima tela: dve gangli je na kra ju stomaka8, i čak četiri gangli je ugrudima ko je ormira ju mini »mozak« za kontrolu druga dva para nogu i oba parakrila. Tako je ner vna vrpca izuzetno ojačana pre prolaska kroz struk.

Grudi insekata su sačinjene od tri segmenta, što bi značilo da treba da očeku-

jemo u tom delu tela prisustvo tri gangli je. Kod pčele je pr va grudna gangli ja za-sebna, a druga i treća grudna gangli ja i pr ve dve stomačne gangli je su spo jene sveza jedno u jednu veliku gangli ju i to ispred problematičnog suženja struka. Ostao

je još jedan problem: uzionisane gangli je obezbeđu ju otpornost skraćene ner vne vrpce na vibraci je, ali su isto vremeno i pretnja ner vnoj vrpci, pošto im je masaznatno po većana u poređenju sa po jedinačnim gangli jama i skoncentrisana jeupra vo ispod krila. Kada ne bi bila dodatno ksirana i zaštićena, ova velika gangli-

ja bi vibriranjem i sama bila po vređena, a pomeranjem bi mogla da počupa ner v-ne vrpce, umesto da im osigura. Da bi bile zaštićene od vibraci ja mišića, po jedi-

načna i uzionisana grudna gangli ja su smeštene u zasebne hitinske oklope, ko jipodseća ju na neku vrstu lobanja unutar grudi (sl. 18 g, h)! Oklop (endosternum)ekasno ksira i štiti masivnu gangli ju ko ja kontroliše moćne motore krila. Za-hvalju jući endosternumu9 su osigurane i ner vne vrpce (kablo vi ko ji izlaze iz gan-gli je i prolaze kroz vitak struk prema stomaku).

Jednjak je tanka pra va cev ko ja prolazi celom dužinom grudi, po vezu jući ždre-lo (smešteno u gla vi) sa voljkom (u stomaku). Sasto ji se od svih slo je va ko je smoopisali go voreći o voljci. Iz toga sledi da je jednjak izuzetno elastičan, pa mu ni jepotrebna dodatna zaštita od vibraci ja grudnih mišića.

Rani je smo pomenuli da je telo pčele ispunjeno vazdušnim kesama ko je sma-nju ju specičnu težinu insekta i olakša va ju let. Vazdušne kese su nežni organi, sa-činjeni od tankih membrana ispunjenih vazduhom (sl. 15 b). Tokom disekci je se

vrlo lako probuše, izdu va ju i posta ju goto vo ne vidlji ve. Jedino što ukazu je na nji-ho vo pređašnje prisustvo je prazan prostor ko ji za njima osta je u stomačnoj duplji.Vazdušne kese se pune vazduhom kroz cevčice za disanje (trahe je). Sve trahe je, ione malog prečnika kao i velike, za razliku od vazdušnih kesa posedu ju čvrst slojsačinjen od spiralnih, elastič nih, hitinskih na vo ja (tenidi je) (sl. 34 b). Ovi na vo ji

održa va ju stalan oblik cevčica za disanje, spreča va jući kolaps njiho vih zido va. Uisto vreme spiralni na vo ji obez beđu ju elastičnost i čvrstinu.Opruga je idealan mehanički oblik za amortizo vanje vibraci ja. Prisetimo se da

mnogi amortizeri na vozilima upra vo ima ju oblik opruge. Rani je su se mnoge me-haničke spra ve (npr. igračke i časovnici) na vi jale kako bi radile. Na vi janjem se

8 Kraj stomaka je vrlo pokretan i pčele ga često izvijaju tokom plesa, tokom ispuštanja mirisnih signalaiz Nasonovljeve žlezde i tokom ubadanja žaokom.

9 U doslovnom prevodu sa latinskog jezika, endosternum znači »unutrašnja grudna kost«.


28/29


32

energi ja deponu je u oprugama i zatim se polako oslobađa, pokrećući zupčanikemehaničke spra ve. Tako je opruga sa vršeni upi jač naglo oslobođene mehaničkeenergi je.

Vazdušne kese su u grudima pčele veoma reduko vane, ali ipak prisutne. Smeš-

tene su u zadnjem delu grudi, iza mišića za letenje. Mišići tokom rada sagore va jušećer iz meda i kiseonik iz vazduha, a kao otpadni produkt proiz vode ugljen-diok-sid (Suarez i ostali, 2000), tako da je uprkos vibraci jama ko je proiz vode neophod-no da budu dobro snabde veni sistemom za do vod i od vod vazduha. Kada upore-dimo oblik vazdušnih kesa u stomaku i u zadnjem delu grudi, uoča va se bitna raz-lika. Kese u stomaku su veliki glatki baloni, dok su grudne vazdušne kese male i udelu okrenutom prema mišićima za letenje potpuno razuđene, jer iz njih celompo vršinom izlaze desetine trahe ja ko je direktno napa ja ju letne mišiće (motore) ki-seonikom. Te mnogobrojne trahe je, ko je posle nekoliko grananja direktno zara-

nja ju u mišićno tki vo, unkcionišu kao neka vrsta amortizerskog štita. One ormi-ra ju elastičnu bari jeru između iz vora vibraci ja i grudnih vazdušnih kesa.

Pošto je zadnji deo grudi kod opnokrilaca zapra vo načinjen od pr vog stomač-nog segmenta (vidi sedmo pogla vlje: »Ni je sve onako kako izgleda«), sledi da sugrudne vazdušne kese anatomski u stvari stomačne! Grudne i »pra ve« stomačne

vazdušne kese komunicira ju kroz struk putem dve kratke vazdušne ce vi ojačanespiralnim hitinskim na vo jima. Ove ce vi teško možemo nazvati trahe jama, jer se zarazliku od pra vih trahe ja ne grana ju u tanje cevčice i ne komunicira ju direktno saspoljašnjom sredinom. Skrenuo bih pažnju anatomima da to nisu trahe je, već uni-katna struktura: suženi deo vazdušnih kesa ojačan hitinskim oprugama! Vazdušnekese se neprekinute prostiru duž stomaka i zadnjeg de la grudi. Suženje struka je je-dina zona u ko joj su same vazdušne kese otporne na vibra ci je zahvalju jući građi ko-

ja imitira trahe je!Vazdušne kese u gla vi su po vezane sa kesama u zadnjem delu grudi pomoću

sistema trahe ja, a pune se vazduhom kroz posebne grudne trahe je velikog prečni-ka. Sve grudne trahe je su do voljno čvrste i elastične da bi ostale neoštećene u zonirada mišića za letenje.

Aorta je glavni krvni sud ko ji prenosi krv pčele (hemolimu) u dugačko seg-mentisano srce ko je se nalazi u stomaku. Aorta je izu vi jana spiralno kao kabl na

teleonskoj slušalici i to samo u delu ko ji prolazi kroz suženje struka! Pogađamozašto?!

Dakle, svaki kabl ko ji se prostire kroz pčelin vitak struk ima svo ju specičnu or-mulu za preži vlja vanje snažnih vibraci ja ko je proiz vodi letna muskulatura. Jednjak jeelastičan; ner vna vrpca je osigurana uzi jama gangli ja ko je su u grudima dodatno k-sirane; vazdušne ce vi su ojačane hitinskim oprugama, a sama aorta je takođe izu vi ja-na u obliku opruge.


29/29


Ma koliko da je takav događaj redak, »pozitivna« mutaci ja u jednom od šestorgana ko ji prolaze kroz struk ne bi bila do voljan preduslov za preži vlja vanje kodhipotetičkog pretka današnjih pčela. Potrebno je da se poklope mnoge neza visnemutaci je kako bi svih šest kablo va i ce vi isto vremeno postalo otporno na vibraci je.

Vero vatnoća takvog događa ja je proiz vod vero vatnoća svih po jedinačno potrebnihmutaci ja. Da je ceo uni verzum ispunjen samo pčelama, još uvek bismo čekali takosrećan događaj. Uzmimo da se i to dogodilo kod neke od bezbroj izlegnutih radili-ca. To baš ništa ne bi doprinelo evoluci ji, jer su radilice neplodne ženke ko je neosta vlja ju potomstvo. Dakle, da bi bile nasledne tj. prenosi ve na sledeću generaci ju,sve potrebne »anti vibracione« mutaci je morale su se poklopiti kod neke matice, ko-

ja u ži votu leti vrlo malo jer sve vreme pro vodi u košnici, a i broj matica je vrlo maliu poređenju sa bro jem radilica. To dalje hi ljadama puta smanju je i onako nikakvu

vero vatnoću srećnog rešenja. Međutim, ta matica se ni je mogla izleći bez prethod-

ne generaci je truto va i matica sposobnih da lete na svadbeni let i bez radilica spo-sobnih da lete i sakuplja ju hranu.Neko može reći da je uzak struk za jednička karakteristika većine opnokrilaca

ko ja se raz vila mnogo pre po ja ve pčela, ali iz fosilnog zapisa je tako nešto nemo-guće dokazati. Najstari je pčele su stare isto koliko i ostali opnokrilci uskog struka(Michener, 2000).

Videli smo kako se pčela štiti od vibraci ja ko je proiz vode mišići za letenje. Po-gledajmo sada kako te vibraci je nasta ju i zbog čega su neophodne pčeli, pa ne mo-že da ih se odrekne.

Documents

Jevandjelje Prirode Pcela Deo