01 Građa hromosoma

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Građa hromosoma

Text of 01 Građa hromosoma

  • Hromosomi

  • Hromosomi(mjesto u eliji)Hromosomi grki chroma =boja, soma=tijelo

    Hromosomi su najvanije komponente jedra, jer su nosioci nasljednih jedinica - gena, koji svojom aktivnou odreuju i reguliu metabolike i ostale ivotne procese u elijama.

    Hromosomi se stalno nalaze u jedru.Hromosomi organele.

  • Hromosomi(veliina i broj)Svaka vrsta ivog organizma ima konstantan broj hromosomaVeliina hromosoma je razliita u raznih vrsta. Ona je takoer razliita i u istoj garnituri. Kao i broj, i veliina hromosoma je konstantna i specifina oznaka za svaku vrstu organizma. Duina hromosoma varira izmedu 0,5m i 40 m, a debljina izmeu 0,2 m i 2 m.

  • VrstaBroj hromozomaBagrem- Robinia pseudoacacia20Eukaliptus -Eucalyptus22Engleska trava Lolium perene22Graak- Pisum sativum14Krastavac- Cucumis sativus14Krompir Solanum tuberosum48Kupus glaviar- Brassica oleracea capitata18Luk bijeli-Allium sativum16Luk crni- Allium cepa16, 32Mrkva Daucus carota18Paprika-Capsicum annuum24Grah-Phaseolus vulgaris22Patlidan Solanum lycopersicum24Salata Lacutuca sativa18

  • Broj hromosoma nekih najvanijih vrsta voa

  • Hromosomi veliina i brojSkup svih hromosoma u eliji oznaava se kao hromosomska garnitura. Razlikuju se dva tipa hromosomskih garnitura: haploidna i diploidna. Gamete imaju haploidni broj hromosoma (n), a somatine elije imaju diploidan hromosomski broj (2n), porijeklom od dva roditelja. U svakom paru ovih hromosoma jedan potie od oca, a drugi (isti takav) od majke.

  • Najmanji broj (2) hromosoma utvren je kod Nematoda, a najvei (1600) kod vrsta roda Aucalantha. Kod najveeg broja biljaka broj hromosoma se kree od 10 do 80.

    Oblik hromosoma je razliit u raznih vrsta organizama, a razliit je i u istoj hromosomskoj garnituri.

    Oblik hromosoma zavisi i od faze diobe u kojoj se elija nalazi

  • I u jednoj hromosomskoj garnituri hromosomi su razliiti po veliini. Hromosomi su u parovima.

  • Kariotip- skup svih hromosoma u eliji

  • Kariogram- kad se hromosomi precrtaju sa preparata ili isijeku s fotografije i poredaju po veliini.

  • Idiogram - ematski predstavljeni hromosomi , da bi se uoile karakteristike i razlike pojedinih hromosoma.

  • Morfoloka graa hromosomaHromosomi se najbolje uoavaju za vrijeme metafaze mitoze pa se tada izuavaju i nazivaju metafazni hromosomi.

  • Osnovna uloga centromere je da se privrsti za vlakna "diobenog vretena" i omogui orijentaciju i kretanje hromosoma za vrijeme elijske diobe, a ujedno dijeli hromosom na dva kraka. Poloaj centromere i kinetohora vezanog sa diobenim vretenom

  • Tipian hromosom sastoji se od dva kraka.

    Prema duini krakova hromosomi mogu da budu:- metacentrini (obadva kraka iste duine)- submetacentrini (jedan krak je krai )- akrocentrian (jedan od krakova je vidno krai)- telocentrian (izgleda kao da postoji samo jedan krak)

  • Oblici hromosoma s obzirom na poloaj centromere

  • Unutranja graa (hemijski sastav) hromosomaGlavne hemijske komponente hromosoma su nukleinske kiseline i proteini (nukleoproteinski kompleks). Na ove komponente, od cjelokupne hromosomske mase, otpada 70-90%. Osim DNK i proteina, hromosomi sadre razliite koliine RNK i nehistonskih proteina. Koliina DNK i kiselih proteina veoma varira u zavisnosti od metabolike aktivnosti elija.DNK i histoni (bazini proteini) ine nukleoproteinski kompleks sainjva 60-90% hromosoma, dok RNK i ostali proteini (kiseli ili rezidualni) ine drugi znatno manji kompleks.

  • Osnovnu komponentu hromosoma ini hromonema, smjetena u unutranjosti hromosomske matrice (matriksa).

    Hromoneme predstavljaju specifinu dvojnu spiralu nukleoproteinskih niti, od kojih se obrazuju obje hromatide.

    Hromonema je po duini diferencirana na specifine segmente, koji se nazivaju hromomere.

  • Hemijska struktura hromosomaHromozomi eukariota, izgraeni su od hromatina.Hromatin eukariota se sastoji od :1.nukleinskih kiselina-dvostruki lanac DNK i male koliine RNK,2.proteina-histonskih (baznih) i nehistonskih (kiselih)3. enzima

  • Histoni su bazni proteini, bogati su aminokiselinama lizinom i argininom, slini su kod svih eukariota.

    Oni predstavlaju strukturni dio hromatina i direktno se povezuju sa DNK, tako to se DNK namotava oko histona.

    Uoeno je kod veine eukariota da se uvijek povezuje ista koliina DNK i histona, i takav odnos se ouvao tokom evolucije, tako da se na svakih 100 nm hromatinskog vlakna, ponavlja pravilna struktura, 8 molekula histona i oko 200 parova nukleotida DNK (nukleozom). Nukleozom je kompleks koji se sastoji od histonskog oktamera oko kojeg se DNK namotava 2 puta.

    Oktamer se sastoji od 8 molekula histona: po dva molekula histona H2A, H2B, H3 i H4.

  • Glavne hemijske komponente hromosoma DNK i histoni ine nukleoproteinski kompleks od 60-90% hromosoma

  • Unutar hromosoma uoavaju se dijelovi koji se jae i slabije boje pa se razlikuju: heterohromatin i euhromatin. Heterohromatin je jae kondenzovan tamnije obojen i lako se uoava u jedru. Smatra se da pedstavljaju najveim dijelom neaktivne sekvence DNK u pogledu transkripcije.Euhromatin je dekondezovan pa je usljed toga svjetlije obojen. Smatra se da ovo dijelovi hromosoma sadre osnovni kompleks gena i predstavljaju aktivne zone hromosoma.

  • Vanjska i unutranja graa hromosoma

  • Dezoksiribonukleinska kiselina DNK je makromolekula, koja je dvostruki polinukleotidni lanac, to jest sastoji se od velikog broja nukleotida. Dezoksiribonukleinska kiselina (DNK) je molekul koji nosi nasljednu materiju

  • Molekul DNK se sastoji iz dva komplementarna lanca nukleotida, koji se spiralno uvijaju i povezani su vodoninim vezama. Svaki se nukleotid sastoji od: eera pentoze (dezoksiriboze) fosfatne grupe (fosforna kiselina u ortofosfornom obliku) iheterocikline azotne baze (purinske: adenin A i guanin G, pirimidinske: citozin C, timin T)

  • U sastav nukleotida ulazi jedna molekula - dezoksiriboze, jedna molekula-fosfatne grupe i jedna od etiri heterocikline azotne baze (adenin, timin, guanin i citozin).

    Nukleotidi se meusobno razlikuju samo po tipu azotne baze koja je zastupljena, pa razlikujemo etiri tipa nukleotida.

  • Struktura DNK moe da bude primarna, sekundarna i tercijerna.

    Primarna struktura DNK predstavlja broj i raspored nukleotida u jednom lancu.Sekundarnu strukturu DNK otkrili su Watson i Crick 1953.god. Osnovu te strukture ini dvostruki polinukleotidni lanac, koji obrazuju pravilnu dvostruku spiralu. Tercijerna strukturu DNK je superspirilizovana i omoguuje joj da se smjesti u mali prostor jedra.Deset parova nukleotida ini jedan zavoj na spirali duine 3,4 nm, a irina je 2,0 nm. Rastojanje izmeu baza dva lanca je 0,34 nm.

  • HVALA NA PANJI