ww

w.od

bran

a.m

od.g

ov.r

s

G o d i n a V I I I B r o j 1 6 6 1 5 . a v g u s t 2 0 1 2 . c e n a 1 0 0 d i n a r a 1 , 2 0 e v r a

Intervju

Сто летелица за сто година

Небобезграница

Бригадни генерал Предраг Бандић, руководилацаеро-митинга „Батајница 2012”

AR

SEN

AL

68

„Одбрана“ је чланЕвропског удружења војних новинара

1 5 . а в г у с т 2 0 1 2 .

4

Магазин Министарства одбране Србије

„Одбрана” наставља традиције „Ратника”,првог војног листа у Србији, који је изашао 24.јануара 1879.

ИздавачМедија центар „ОДБРАНА”Београд, Браће Југовића 19medijacentar@mod.gov.rsДиректорСлавољуб М. Марковић, потпуковникГлавни и одговорни уредникмр Раденко МутавџићЗаменик главног уредникаВладимир Почуч, мајорУреднициМира Шведић, Душан Глишић, Славица ЛужникНовинариСања Анђелковић Мирјана Боровина, потпоручницаВладимир Вјештић Биљана МиљићСтални сараднициСтанислав Арсић, др Себастиан Балош,мр Славиша Влачић, Милосав Ц. Ђорђевић,Владица Крстић, др Милан Мијалковски,мр Зоран Миладиновић, мр Миљан Милкић,Крсман Милошевић, Никола Остојић, Никола Оташ, Иштван Пољанац, Будимир М. Попадић, Влада РистићДизајн и преломЕнес Међедовић (ликовни уредник),Станислава Струњаш, Бранко Сиљевски,Марија Марић и Слободан Михаиловић(технички уредници)ФотографијаСтефана Савић (уредница),Горан Станковић, Душка Стефановић,Јово Мамула, Даримир Банда, (фоторепортери)Језички редактормр Наташа НиколићКоректорСлађана ГрбаСекретар редакцијеВера БјеловукДокументацијаРадован Поповић (фото-центар)

ТЕЛЕФОНИДиректор 3241-258; 23-809Главни и одговорни уредник 3241-257; 23-808Секретар редакције 3201-809; 23-079Прелом 3240-019; 23-583Маркетинг 3241-026; 3201-765; 23-765Претплата 3241-009; 3201-995; 23-995ТЕЛЕФАКС 3241-363АДРЕСА11000 Београд, Браће Југовића 19odbrana@mod.gov.rsredakcija@odbrana.mod.gov.rswww.odbrana.mod.gov.rsЖиро-рачун840-312849-56 МЦ „Одбрана”ПретплатаЗа припаднике МО и Војске Србије преко РЦмесечно 160 динара. За претплатнике прекоПоштанске штедионице месечно 180 динара.

Штампа „ПОЛИТИКА” АД, Београд,ISSN 1452-2160

Магазин излази сваког 1. и 15. у месецу

БРОЈ 166

Н А Н А С Л О В Н О Ј С Т Р А Н И

Ос мн �ст п добр нки изј�д н �ст држ в р�гион н н�буизн д Србиј�

Снимио Мирко СТУПАР

Д О Г А Ђ А Ј И

6 Опро штај од по ги ну лих под о фи ци ра Не бој шеМи ли ћа и Сла ви ше Мар ко ви ћаДА НАК ОПА СНОЈ ПРО ФЕ СИ ЈИ

8 Mинистар Ву чић по се тио Ге не рал штабНА О РУ ЖА ЊЕ И ОПРЕ МА ПРИ О РИ ТЕ ТИ

10 Па ра стос жр тва ма опе ра ци је „Олу ја“ВЕК СРПСКОГ СТРАДАЊА

И Н Т # Р В Ј У

12 Бри гад ни ге не рал Пре драг Бан дић, ру ко во ди лац аеро- ми тин га „Ба тај ни ца 2012“СТО ЛЕ ТЕ ЛИ ЦА ЗА СТО ГО ДИ НА

О Д Б Р А Н А

18 Регата Речне флотилеНА ПЛАВОМ ДУНАВУ

20 За став ник пр ве кла се Ми лој ко Ми ло са вље вић,глав ни под о фи цир Вој ске ПРЕД КО ЛЕ ГИ ЈУ МОМ У ИМЕ СТРО ЈА

24 „Ra pid Tri dent 12”РА ШКИ ПЕ ША ДИН ЦИ У УКРА ЈИ НИ

При п д ни цид�кл рис ног во д Дру г�бри г д� Коп н� н� вој ск�из дво ји ли су с� кв ли т� -том р д и об у ч� но шћун м� ђу н род ној в� жби уЈ во ри ву, код Л во в , ид� мон стри р ли д мо гуусп� шно од го во ри ти з -д ци м у би ло ко јој ми -ров ној ми си ји у св� ту

Р � ч у р � д н и к 5

Све је бли жи ве ли ки дан ле те ња, 2. сеп тем бра, ка даМи ни стар ство од бра не, Војска Србије и ВиПВО нааеро дро му Ба тај ни ца ор га ни зу ју Ме ђу на род ни аеро -

ми тинг, нај ве ћи у Евро пи ове го ди не, у част прет ход них100 го ди на ле те ња вој них ва зду хо пло ва у Ср би ји.

Долазак на аеро ми тин г до са да је по твр ди ло 17 де ле -га ци ја из де сет зе ма ља и 15 ци вил них ва зду хо плов них ор -га ни за ци ја, а по се ти о ци ће мо ћи да ви де нај мо дер ни је ви -ше на мен ске бор бе не ави о не, хе ли коп те ре, тран спорт не,школске и путничке авионе, га ле ри ју ле те ли ца ко је ко ри -сте аеро-клу бо ви и олд-тај ме ре ко ји још увек ле те.

Уче шће су до са да по твр ди ле Аустри ја, Бу гар ска,Дан ска, Ита ли ја, Ру му ни ја, САД, Сло ве ни ја, Тур ска и Фран -цу ска. Ле те ће – из Дан ске F-16, из Аустри је SAAB 105, изИта ли је Еуро фај тер Тај фун, Ру си на ја вљу ју више авионаи MиГ-29М2 и акро-гру пу...

А у ста тич ком де лу мо ћи ће мо да ви ди мо – из САД F-16, из Фран цу ске Alpha Jet, из Бу гар ске C-27J Спар тан, изАустри је хе ли коп тер S-70 Блек Хо ук, из Тур ске Transall C-160, из Сло ве ни је AS-532 Cougar и Pilatus PC-9 SWIFT…

Срп ско вој но ва зду хо плов ство у ста тич ком и ле тач -ком де лу при ка за ће сво је ави о не и хе ли коп те ре, а ту ћеби ти и ле те ли це МУП-а Ср би је, Кон тро ле ле те ња СЦГ,при вред не ави ја ци је ЈАТ-а и број них пи лот ских шко ла,аеро клу бо ва и при ват них фир ми.

У овом бро ју чи та ће те де таљ ни је ка ко те ку при пре меи шта нас све оче ку је на овом спек та ку лар ном до га ђа ју ко -јим ће мо за јед но обе ле жи ти ве ли ки ју би леј – век срп скогвој ног ва зду хо плов ства.

Из са др жа ја из два ја мо и од ли чан учи нак при пад ни каде кла ри са ног во да Дру ге бри га де из Ра шке ко ји једо био по хва ле на ме ђу на род ној ве жби „Rapid Tri-

dent 12”, из ве де ној на по ли го ни ма Ме ђу на род ног ми ров -ног и без бед но сног цен тра Ја во ри во, ше зде сет ки ло ме та -ра од Ла во ва, у Укра ји ни, где су се не ка да при пре ма ле моћ -не сна ге Вар шав ског пак та. По след њих го ди на ту су вој ни -ци зе ма ља чла ни ца Парт нер ства за мир, на ве жба ма ко -је ор га ни зу ју ору жа не сна ге САД и Укра ји не, а на ово го ди -шњој је уче ство ва ло око 1.500 при пад ни ка из 16 зе ма ља.

По но во се вра ћа мо на не бо из над ба тај нич ког аеро -дро ма, где је 18 да ма из 11 др жа ва ре ги о на ус пе лода у сло бод ном па ду на пра ви до са да нај ве ћу фор -

ма ци ју па до бран ки из над Ср би је. Удру же ње же на ле та чаСр би ја је уз по моћ и по др шку Ми ни стар ства oдбра не иКо ма де ВиП ВО ор га ни зо ва ло скок под сло га ном „Же не зане бо без гра ни ца“, а циљ ак ци је је по пу ла ри за ци ја ва зду -хо плов ног спор та у го ди ни сто лет ног ју би ле ја.

Добродошли на ба тај нич ки аеро дро м, у не де љу, 2. сеп тем бра ју би лар не 2012. ƒ

Ра ден ко МУ ТАВ ЏИЋ

АРС#НАЛТ�хнички сп�кти р звој

српског војногв здухопловств

26 Припадник Војске Србије спасао дечакаиз ТамишаУ РУКАМА СПЕЦИЈАЛЦА

Д Р У Ш Т В О

28 Потпуковник Микан Васиљевић, дуборезацПОСТОЈИШ САМО ТИ И ДЕЛО КОЈЕСТВАРАШ

31 Скок па до бран ки из ре ги о наНЕ БО БЕЗ ГРА НИ ЦА

С В # Т

32 Браћа Рај т – кон струк то ри првог ави о на на мо тор ни по гонОСТВА РЕ ЊЕ ЧО ВЕ КО ВОГ СНА

К У Л Т У Р А

36 Из ло жба по во дом ве ка срп ског вој ног ва зду хо плов ства„НА ША КРИ ЛА“ У ДО МУ ВОЈ СКЕ

42 Вој ник Де јан Јев ђић, до бит ник „Злат не тру бе“ на 52. са бо ру тру ба чаПУ ШКА И ТРУ БА ЗА ЈЕД НО

Од д в ни н ј� тру б пр ти л вој -ску, и н бој ном по љу и н св комсл вљу. З то и н� чу ди што ј� упр -во тру б три д� с�т дво го ди шњ�г д� -с� т р из Р сн� код По ж� г� по бр -л н ј ви ш� сим п ти ј с бо р ш в�ћпр вим т к то ви м п� с м� „Кр д�м тис� у в� ч� ри“ и „Ду њи ним ко лом“.

ШЕСТ ДЕЦЕНИЈАВОЈНОТЕХНИЧКОГ ГЛАСНИКА

1 5 . а в г у с т 2 0 1 2 .

6

Уз вој не по ча сти, 3. ав гу ста са хра ње нису под о фи ци ри Вој ске Ср би је ста ри јивод ник пр ве кла се Не бој ша Ми лић из98. ва зду хо плов не бри га де и ста ри ји

вод ник Сла ви ша Мар ко вић из 204. ва зду хо плов не бри га де, ко ји су

стра да ли при ли ком раш чи шћа ва ња те ре на од мин ско-екс пло зив них

сред ста ва на Ко па о ни ку

На Но вом гро бљу у Ни шу, по ред по ро ди це, род -би не, мно го број них при ја те ља и ко ле га, ста ри -јег вод ни ка пр ве кла се Не бој шу Ми ли ћа навеч ни по чи нак ис пра ти ли су и иза сла ник пред -сед ни ка Ре пу бли ке Ми ло рад Си мић, иза сла ник

ми ни стра од бра не Ср би слав Цве јић, по моћ ник ми ни страза бу џет и фи нан си је, за ме ник на чел ни ка Ге не рал шта ба ге -не рал-ма јор Ми лан Бје ли ца, ко ман дант ВиП ВО ге не рал-ма -јор Ран ко Жи вак и ко ман дант 250. ра кет не бри га де ПВДбри гад ни ге не рал Ду шко Жар ко вић.

На гро бљу у Гор њим Кор дин ци ма код Про ку пља са -хра њен је ста ри ји вод ник Сла ви ша Мар ко вић. Од ста ри -јег вод ни ка Мар ко ви ћа по след њи пут опро сти ли су сечла но ви по ро ди це, род би на и мно го број ни при ја те љи ико ле ге. Са хра ни су присуствовали иза сла ник пред сед ни -ка Ре пу бли ке Ми ло рад Си мић, на чел ник Ге не рал шта баВој ске Ср би је ге не рал-пот пу ков ник Љу би ша Ди ко вић,иза сла ник ми ни стра од бра не ге не рал-ма јор Сла ђан Ђор -ђе вић и ко ман дант 204. ва зду хо плов не бри га де бри гад ниге не рал Пре драг Бан дић.

у ф о к у с у

О п р о ш т а ј о д п о г и н у л и хп о д о ф и ц и р а В о ј с к е С р б и ј е

Н е б о ј ш е М и л и ћ а и С л а в и ш е М а р к о в и ћ а

Ка сет не бом бе још уби ја ју

Ис тра га ће утвр ди ти ка ко је до шло до екс пло зи је ка -сет не бом бе ко ја се до го ди ла 1. ав гу ста у 10,25 ча со ва,ка да су ста ри ји вод ник пр ве кла се Не бој ша Ми лић и ста -ри ји вод ник Сла ви ша Мар ко вић раш чи шћа ва ли те рен одмин ско-екс пло зив них сред ста ва.

Они су чи сти ли те рен на осно ву уго во ра Ко ман деВиП ВО са Кон тро лом ле те ња СЦГ (SMATSA) ра ди из град -ње за штит не огра де око вој ног објек та на Ко па о ни ку.Дан пре не сре ће дво ји ца пи ро тех ни ча ра су на са мо не ко -ли ко ме та ра од ме ста по ги би је успе шно де ак ти ви ра лијед ну ка сет ну бом бу.

Од мах по сле тра гич ног до га ђа ја ми ни стар од бра неАлек сан дар Ву чић на ре дио је хит не ме ре на ра све тља ва -њу окол но сти због ко јих је до шло до тра ге ди је и утвр ђи -ва њу од го вор но сти.

Ми ни стар од бра не је пре ки нуо све ак тив но сти и хе -ли коп те ром Вој ске Ср би је се од мах упу тио на ли це ме -ста, за јед но са на чел ни ком Ге не рал шта ба ге не рал-пот пу -ков ни ком Љу би шом Ди ко ви ћем.

– Из дао сам на ред бу за спро во ђе ње ком плет не ис -тра ге о узро ци ма смр ти дво ји це под о фи ци ра. То је ве ли -ки гу би так и за на шу вој ску и за на шу зе мљу, јер је реч овр хун ским пи ро тех ни ча ри ма, вр ло ис ку сним вој ни ци ма.Не бој ша Ми лић је на овим про сто ри ма ра дио од 1999.го ди не, а Сла ви ша Мар ко вић од 2006. го ди не – из ја вио јеми ни стар од бра не.

Ми ни стар Ву чић је на гла сио да не мо же да кри ви ни -ко га из прет ход не Вла де због пот пи си ва ња на ред бе из -ме ђу вој ске и Аген ци је за кон тро лу ле те ња о де ак ти ви ра -њу ми на.

– Ово је пла ни ра но деј ство и ово је на ред ба ко ју бисва ко пот пи сао – ре као је Ву чић, а на пи та ње да ли ће би -

Да накопа сној

про фе си ји

7

по слу и ово им ни је био пр ви за да так те вр сте. Ми ни стар Ву чић и ге не рал Ди ко вић об и шли су по ро -

ди це на стра да лих под о фи ци ра Ми ли ћа и Мар ко ви ћа.

Де ми ни ра ње Ср би је

Под о фи ци ри Ми лић и Мар ко вић стра да ли су од екс -пло зи је ка сет не бом бе ко ја је оста ла од НА ТО бом бар до -ва ња 1999. го ди не. До не сре ће је до шло на ме сту зва номКрч мар, на око пе де сет ме та ра низ пла ни ну од ра дар скихку по ла на вр ху Ко па о ни ка.

– Тај део пла ни не ни је об у хва ћен при ли ком обим ногчи шће ња пре пет го ди на, јер ски ја ши ту не за ла зе, бу ду -ћи да се ра ди о ло ка ци ји уда ље ној пет, шест ме та ра одогра де вој ног објек та – из ја вио је по сле не сре ће Бо јанМи ло ва но вић, ди рек тор На ци о нал ног пар ка "Ко па о ник".

Вој ни обје кат на Ко па о ни ку био је че ста ме та НА ТОбом бар до ва ња 1999. го ди не. Та да је на Ср би ју ба че но ви -ше од 1.000 ка сет них авио-бом би са око 350.000 про јек -ти ла.

Ди рек тор Цен тра за раз ми ни ра ње Ср би је Пе тар Ми -ха и ло вић из ја вио је да је у про те клих осам го ди на, под над -зо ром Цен тра, раз ми ни ра но ско ро се дам ми ли о на ква драт -них ме та ра на ко ји ма се на ла зи ла ка сет на му ни ци ја.

– На Ко па о ни ку смо очи сти ли ски ја ли шта и ту ри -стич ки цен тар. Тај про стор је вра ћен на ци вил ну упо тре -бу – ре као је Ми ха и ло вић.

По ги би ја дво ји це под о фи ци ра де си ла се на дру гу го -ди шњи цу сту па ња на сна гу Кон вен ци је о за штит ној му -ни ци ји ко јом се за бра њу је про из вод ња, скла ди ште ње ипре нос те вр сте на о ру жа ња. Ср би ја ни је пот пи сник Кон -вен ци је. ƒ

Ста ри ји вод ник пр ве кла сеНе бој ша Ми лић ро ђен је 4. ав гу -ста 1975. го ди не у Про ку пљу. УВој сци Ср би је за по слен је од 22.ју ла 1995. го ди не. Са сво јим ко ле -га ма уче ство вао је у раз ми ни ра -њу аеро дро ма у Ба тај ни ци, Ни шуи Ла ђев ци ма.

По ро ди ца Ми лић жи ве ла је уНи шу. Не бој ши на су пру га Ми ла јеса си но ви ма Јо ва ном (12) и Но ва ком (3) би ла на Ко па о ни -ку ка да се не сре ћа до го ди ла. За јед но са ми ни стром Ву -чи ћем и ге не ра лом Ди ко ви ћем об и шли су ње го ве ро ди -те ље и род би ну у се лу код Про ку пља.

На са хра ни, Јо ван је оца ис пра тио са пла вом шап -ком на гла ви.

Ста ри ји вод ник Сла ви шаМар ко вић ро ђен је 4. де цем бра1976. го ди не у Про ку пљу, а у Вој -сци Ср би је за по слен је од 19. ју -ла 1997. го ди не.

Дан пре тра ге ди је тре ба лоје да до ђе у Про ку пље и за јед носа по ро ди цом, су пру гом Сла ђа -ном, кћер ком Ма јом и си ном Ми -ло шем про сла ви ње гов 12. ро -ђен дан, али је ипак од лу чио да оста не на по слу.

Осмо го ди шња Ма ја је, на вест о не сре ћи, упи -та ла за што се њен та та ни је ба вио не ким лак шим по -слом.

У До му Вој ске у Ни шу одр жа на је ко ме мо ра ци јапо во дом по ги би је ста ри јег вод ни ка пр ве кла се Не бој -ше Ми ли ћа и ста ри јег вод ни ка Сла ви ше Мар ко ви ћа,ко јој су при су ство ва ле по ро ди це на стра да лих под о -фи ци ра, ко ман дант Ва зду хо плов ства и ПВО ге не рал-ма јор Ран ко Жи вак, при пад ни ци Ми ни стар ства од -бра не и Вој ске Ср би је, ко ле ге и при ја те љи.

Том при ли ком, ко ман дант 161. ва зду хо плов не ба -зе пот пу ков ник Зо ран Па вло вић ре као је да не по сто -је ре чи ко ји ма би се опи са ла ту га због гу бит ка Не бој -ше, искре ног, по што ва ног и од го вор ног, ка ко пре мапо ро ди ци та ко и пре ма ко ле га ма.

Пре ма ре чи ма за ме ни ка ко ман дан та 24. ба та љо -на 204. ва зду хо плов не бри га де ма јо ра Че до ми ра Ко -сти ћа, Сла ви ша је био пре дан ко ле га, ча стан, по у здани не на ме тљив ста ре ши на, ко ји је то ком ка ри је ре ви -ше пу та на гра ђи ван.

Би ли су в� ли ки струч њ ци

ти на ста вље но раз ми ни ра ва ње на Ко па о ни ку од го во риода ће „вој ска оба ви ти свој за да так”.

Ге не рал Ди ко вић пре у зео је од го вор ност за по ги -би ју дво ји це при пад ни ка Вој ске Ср би је и ис та као да суна жа лост стра да ли они ко ји су би ли вр ло ис ку сни у свом

1 5 . а в г у с т 2 0 1 2 .

8

Мо гу да обе ћам да ће би ти ви ше нов ца

у де лу ко ји се од но си на ин ве сти ци је,

за опре му и на о ру жа ње на ше вој ске.

Оче ку јем да со ци јал ни по ло жај

офи ци ра, под о фи ци ра и вој ни ка ни у

ком слу ча ју не бу де по гор шан, а

да ће мо све од се бе да се он и

по бољ ша, ис та као је ми ни стар

од бра не Алек сан дар Ву чић у пр вој

по се ти Ге не рал шта бу Вој ске Ср би је.

Пр ви пот пред сед ник Вла де за ду жен за од бра -ну, без бед ност и бор бу про тив ко руп ци је икри ми на ла и ми ни стар од бра не Алек сан дарВу чић по се тио је 31. ју ла Ге не рал штаб Вој скеСр би је и при су ство вао сед ни ци про ши ре ног

Ко ле ги ју ма на чел ни ка Ге не рал шта ба. Пр ва по се та но во и ме но ва ног ми ни стра од бра не Ге -

не рал шта бу за по че ла је све ча ним до че ком, уз хим ну „Бо -же прав де” и по ча сну че ту Гар де.

По здра вља ју ћи ми ни стра Ву чи ћа у сво је и у име при -пад ни ка Вој ске Ср би је, на чел ник Ге не рал шта ба ге не рал-пот пу ков ник Љу би ша Ди ко вић по же лео је ми ни стру мно -го успе ха у оба вља њу те функ ци је.

– Ми ни стра од бра не упо зна ће мо са на ме ном, ор -га ни за ци јом и основ ним за да ци ма Вој ске Ср би је, каои са офи ци ри ма на кључ ним ру ко во де ћим и ко манд ним

Н

M и н и с т а р В у ч и ћ п о с е т и о Г е н е р а л ш т а б

На о ру жа ње и опре ма

9

ду жно сти ма у на шој Вој сци – ре као је ге не рал Ди ко -вић.

Пре ма ње го вим ре чи ма, Вој ска Ср би је и сви ње нипри пад ни ци ула жу ве ли ке на по ре у очу ва њу опе ра тив нихспо соб но сти вој ске, пр вен стве но с ци љем из вр ша ва њање них устав них за да та ка на ја ча њу без бед но сти, по мо ћигра ђа ни ма Ср би је и за шти ти те ри то ри јал ног ин те гри те -та на ше зе мље.

За хва љу ју ћи на до бро до шли ци, ми ни стар Ву чић је на -гла сио да зна ко је су оба ве зе и ду жно сти ко је га оче ку ју.

– Мо гу да обе ћам да ће би ти ви ше нов ца у оном де луко ји се од но си на ин ве сти ци је, за опре му и на о ру жа њена ше вој ске. Оче ку јем да со ци јал ни по ло жај офи ци ра,под о фи ци ра и вој ни ка ни у ком слу ча ју не бу де по гор шан,а да ће мо све од се бе да се он и по бољ ша – ре као је ми ни -стар Ву чић. Та ко ђе је из ра зио уве ре ње да углед ко ји на ша

Вој ска ужи ва у на ро ду не ће би ти на ру шен, већ да ће по -што ва ње би ти и ве ће и да ће вој ска увек би ти уз свој на -род.

– Ура ди ће мо све да оно што про из ве де мо у се дамфа бри ка на мен ске ин ду стри је у Ср би ји про да мо ши ромсве та и обез бе ди мо ви ше по сла за на ше љу де, да те фа -бри ке ра де, обез бе ђу ју ћи ви ше нов ца за ин ве сти ци је –оце нио је ми ни стар од бра не.

– До са да је са мо пет од сто бу џе та ми ни стар ства од -бра не из два ја но за ин ве сти ци је. Тај про це нат мо ра да сепо ве ћа, а да се ни нај ма ње не угро зе ма те ри јал не оба ве -зе пре ма за по сле ни ма или у ве зи са на бав ком ма те ри јал -но тех нич ких ре сур са – ре као је ми ни стар од бра не Алек -сан дар Ву чић. ƒ

Биљана МИ ЉИЋ

Ми ни стар одбране је ис та као да Ср би ја не ће би -ти члан ни јед ног вој ног са ве за, али да ће као чла ни цаПарт нер ства за мир на ста ви ти да раз ви ја са рад њупред ви ђе ну тим про гра мом, по шту ју ћи Устав и скуп -штин ску де кла ра ци ју о вој ној не у трал но сти. У на ред -ном пе ри о ду раз го ва ра ће се и са пред став ни ци масвих зе ма ља са ко ји ма Ср би ја има вој ну са рад њу.

Вој ска Ср би је има до бру са рад њу са САД, ис та -као је ми ни стар, али ће Ми ни стар ство од бра не на сто -ја ти да уна пре ди са рад њу и са Ру си јом.

Такође је рекао да ће у Вој сци Ср би је и Ми ни -стар ству од бра не би ти од ре ђе них ка дров ских про ме -на, али и да су он и пред сед ник Ни ко лић за до вољ нина чи ном на ко ји по сао оба вља на чел ник Ге не рал шта -ба Љу би ша Ди ко вић као и ве ли ки број офи ци ра.

Ср би ј н� ћ� би ти чл н вој них с в� з

при о ри те ти

Ми ни стар Вучић је на ја вио аеромитинг ко ји ћеби ти одр жан 2. сеп тем бра по во дом ве ка срп ског ва -зду хо плов ства и оце нио да ће то би ти је дан од нај ве -ћих та квих до га ђа ја у Евро пи ове го ди не.

– Оче ку је мо нај ве ћи број ави о на, и у ле тач ком иу из ло жбе ном про гра му. То ће би ти не што што у Ср -би ји, а ве ру јем ни у ре ги о ну, до са да ни је ви ђе но – ре -као је Ву чић.

На аеро ми тин гу би ће про мо ви сан но ви школ скиави он ла ста, са ко јим су, ка ко је ре као, већ по стиг ну -ти до бри из во зни ре зул та ти и од ко га се оче ку ју јошбо љи ре зул та ти на том по љу, али и да омо гу ћи бо љуоб у че ност срп ских пи ло та.

А�ро ми тинг н Б т ј ни цин ј в� ћи у #вро пи

Сни м

ио Јо

воМ

А МУ Л

А

п о в о д и

1 5 . а в г у с т 2 0 1 2 .

10

Про те ра ни Ср би из Хр ват ске, родбина уби је них и не -ста лих у опе ра ци ји „Олу ја” и мно го број ни Бе о гра -ђа ни при су ство ва ли су 4. ав гу ста па ра сто су ко ји је

у цр кви Све тог Мар ка слу жио па три јарх срп ски Ири неј. Па ра сто су су при су ство ва ли пр ви пот пред сед ник

Вла де и ми ни стар од бра не Алек сан дар Ву чић и на чел никГе не рал шта ба Вој ске ге не рал-пот пу ков ник Љу би ша Ди -ко вић, ви ше од пе де сет офи ци ра и под о фи ци ра Вој скеСр би је и исто то ли ко ка де та Вој не ака де ми је.

– На ша бра ћа и се стре ко ји су по стра да ли у „Олу ји”,стра да ли су са мо за то што су би ли пра во слав не ве ре -ре као је па три јарх Ири неј. – Сви ко ји су та да про те ра ниса сво јих ве ков них ог њи шта са мо за то што су Ср би и пра -во слав не ве ре, уте ху и спас на шли су у на шој во ље ној Ср -би ји… По сле стра да ња на ше бра ће у ју жној срп ској по -кра ји ни, мо ра мо ре ћи да је 20. век – век нај ве ћег стра да -ња срп ског на ро да у ње го вој ду го ве ков ној исто ри ји. Ср -би ја да нас од свет ских моћ ни ка тра жи да се пре масрпком на ро ду по на ша пра вед но као и пре ма свим дру -гим на ро ди ма и да омо гу ће да се прог на ни вра те на сво јаог њи шта – ре као је па три јарх Ири неј.

Хашки три бу нал је пре су дио да „Олу ја” пред ста -вља удру же ни зло чи нач ки по ду хват с ци љем да се про -

те ра ју Ср би из Книн ске кра ји не. Та да је из Кни на иКнин ске кра ји не про те ра но ви ше од две ста хи ља да љу -ди. У ки ло ме тар ским ко ло на ма ко је су се 4. ав гу ста1995. го ди не из Хр ват ске упу ти ле ка Ср би ји, на жа лостни је би ло и око две хи ља де по ги ну лих и не ста лих у јед -ној од наjсуровијих ак ци ја хр ват ске вој ске. Они су за у -век оста ли у Хр ват ској, као не ми све до ци срп ског ве -ков ног при су ства у тој зе мљи, иако се за мно ге од њих ине зна где су са хра ње ни.

До ку мен та ци о но-ин фор ма тив ни цен тар „Ве ри тас”по се ду је име на 1.960 по ги ну лих и не ста лих Ср ба, од че га1.205 ци ви ла, ме ђу њи ма 522 же не и 12 де це. Книн ску

П а р а с т о с ж р т в а м а о п е р а ц и ј е „ О л у ј а “

Век срп ског стра да ња У Цр кви све тог Мар ка одр жан је па ра стос по стра да ли ма у „Олу ји“, хр ват ској вој нојак ци ји у ко јој је, пре се дам на ест го ди на, по ги ну ло и не ста ло око 2.000 љу ди, док

је про те ра но ви ше од 200.000 Ср ба из Книн ске кра ји не

кра ји ну је та да на пу сти ло це ло куп но срп ско ста нов ни -штво. Ко ло не из бе гли ца на трак то ри ма и дру гим по љо -при вред ним во зи ли ма су пре ко под руч ја под кон тро ломбо сан ских Ср ба у за пад ној и се вер ној Бо сни кре ну ле каСр би ји.

По сле 17 го ди на ма ло њих се вра ти ло у Хр ват ску, гдеупр кос пот пи са ним ме ђу на род ним спо ра зу ми ма и обе ћа -њи ма, прог на ни још не мо гу да оства ре сво ја пра ва. ƒ

Д. ГЛИ ШИЋСни ми ла С. СА ВИЋ

11

И з к т и в н о с т и м и н и с т р о д б р н �

С ст н к ми ни стр Ву чи ћ с ш� фом ит ли ј н ск� ди пло м ти ј�Први пот пред сед ник Вла де и ми ни стар од бра не Алек -

сан дар Ву чић са стао се 30. ју ла са ми ни стром спољ них по -сло ва Ита ли је Ђу ли јом Тер ци јем.

На по чет ку са стан ка Ву чић је на гла сио да су при о ри те -ти но ве Вла де европ ске ин те гра ци је, ре ги о нал на и би ла те -рал на са рад ња, као и бор ба про тив си стем ске ко руп ци је.– Ср би ја не ће на пу сти ти европ ски пут. На ша бу дућ ност је уЕвроп ској уни ји. Не обе ћа ва мо мно го, али оно што обе ћа мото ће мо и ис пу ни ти – ис та као је ми ни стар Ву чић.

Минис тар Тер ци је на гла сио да ће зва нич ни Рим на ста -ви ти да по др жа ва Ср би ју на пла ну евро ин те гра ци ја и ре каода ће „ме ђу вла дин са мит по ка за ти ква ли тет на ших од но са иже љу да са но вом Вла дом ус по ста ви мо што бли же од но се”.Он је до дао и да ће на ро чи та па жња би ти по све ће на по ве ћа -њу ита ли јан ских ин ве сти ци ја у Ср би ји.

Пр ви пот пред сед ник срп ске вла де за хва лио је на по др -шци ита ли јан ске вла де и на гла сио да ће на сто ја ти да оси гу -ра до но ше ње еко ном ског про гра ма ко јим би се стра ним ин -ве сти то ри ма обез бе ди ла си гур ност и по јед но ста ви ле прав -не про це ду ре.

Шеф ита ли јан ске ди пло ма ти је је пр ви стра ни зва нич никко ји је до шао у Бе о град по сле фор ми ра ња Вла де Ср би је. ƒ

С р дњ с Д нскомМинистар одбране Александар Вучић састао се 7.

августа са амбасадорком Краљевине Данске у РепублициСрбији Мете Кјуел Нилсен.

Министар Вучић и амбасадорка Нилсен разговаралису о билатералној војној сарадњи Србије и Данске. ƒ

Суср�т с м б с до ром Ал жи р Ми ни стар од бра не Алек сан дар Ву чић са стао се 8.

ав гу ста са ам ба са до ром Ал жир ске Де мо крат ске На род неРе пу бли ке Аб дел ка де ром Мес до у ом. Зва нич ни ци су раз -го ва ра ли о уна пре ђе њу би ла те рал не вој не са рад ње двезе мље ја ча њем парт нер ских и при ја тељ ских од но са.

Ра ти фи ка ци ја спо ра зу ма у обла сти од бра не пла ни -ра на је за по че так сеп тем бра и то ће би ти до дат ни им -пулс и прав ни оквир за да љу са рад њу.

По ред војно економске са рад ње као при о ри тет не,обе стра не из ра зи ле су спрем ност да са ра ђу ју и на раз -во ју вој но тех нич ке и вој но ме ди цин ске обла сти. ƒ

Вучић с�кр�т р С в�т з н цион лну б�зб�дностПредседник Србије Томислав Николић именовао је

3. августа потпредседника Владе и министра одбранеАлександра Вучића за секретара Савета за националнубезбедност, саопштила је Прес служба председника Ре-публике.

Вучић је у својству секретара Савета за национал-ну безбедност учествовао истог да на на сед ни ци овогте ла, на ко јој је раз ма тра но ви ше ак ту ел них без бед -но сних те ма.

Име но ва ње Ву чи ћа на ову функ ци ју по ста ло је мо -гу ће на кон усва ја ња из ме на За ко на о осно ва ма уре ђе -ња слу жби без бед но сти, ко јим су се раз дво ји ле функ -ци је ше фа ка би не та пред сед ни ка Ре пу бли ке и се кре та -ра Са ве та за на ци о нал ну без бед ност.

На овај на чин Алек сан дар Ву чић ко ор ди ни са ће радбез бед но сних слу жби. ƒ

Р зговор с м б с до ром Изр �л Са ам ба са до ром Изра е ла Јо се фом Ле ви јем ми ни стар

од бра не Алек сан дар Ву чић раз го ва рао је 10. ав гу ста. Са го -вор ни ци су на гла си ли по тре бу за уна пре ђе њем би ла те рал невој не са рад ње две зе мље ја ча њем парт нер ских и при ја тељ -ских од но са.

Обе стра не оче ку ју на ста вак са рад ње у ци љу вој ноеко -ном ског, вој номе ди цин ског и вој нотех нич ког раз во ја.

Ми ни стар Ву чић по звао је изра ел ског ми ни стра од бра -не Еху да Ба ра ка да по се ти Ср би ју. ƒ

1 5 . а в г у с т 2 0 1 2 .

и н т � р в ј у

12

Бри гад ни ге не рал Пре драг Бан дић, ру ко во ди лац аеро- ми тин га „Ба тај ни ца 2012“

Не мо же мо го во ри ти о тач ном бро ју летелица ко ји ћесе по ја ви ти на аеро-ми тин гу,јер он расте из да на у дан. Пре три го ди не на Ба тај ни ци је уче ство вао им по зан тан бројва зду хо пло ва, за ко ји се на дам да ће ове го ди не би типре ма шен. Све ве ћи број вој них ва зду хо плов ста ва изино стран ства по твр ђу је до ла зак, ци вил ни ва зду хо пло вииз Ср би је се још увек при ја вљу ју и, на рав но, нашеваздухопловство ће се пред ста ви ти са око три де се так ле те ли ца у де фи леу и акро бат ском про гра му. Циљ нам је да засто го ди шњи цу срп ског вој ногва зду хо плов ства не бу де ма њеод 100 ле те ли ца на ста јан циаеро дро ма Ба тај ни ца. То јепра ви број за век срп ског вој ног ва зду хо плов ства.

Сто ле те ли цаза стого ди на

13Ма ло је зе ма ља ко је семо гу по хва ли ти тра ди -ци јом вој ног ва зду хо -плов ства ко ја тра јечи тав век. У овој го ди -

ни тај ју би леј, вре дан сва ке по хва ле,обе ле жа ва се мно гим ма ни фе ста ци -ја ма ши ром зе мље. Нај ве ћи до га ђај,ме ђу на род ни аеро-ми тинг „Ба тај ни -ца 2012”, одр жа ће се 2. сеп тем брана ба тај нич ком аеро дро му, а пу бли -ка и го сти из ино стран ства има ћепри ли ку да при су ству ју спек та клука кав на овим про сто ри ма ни је ви -ђен. Био је то по вод да раз го ва ра моса ру ко во ди о цем аеро-ми тин га бри -гад ним ге не ра лом Пре дра гом Бан ди -ћем, ко ман дан том 204. ва зду хо плов -не бри га де Вој ске Ср би је о ор га ни -за ци ји и при пре ма ма за дан ко ји ћепам ти ти и ва зду хо плов ци и њи хо висим па ти зе ри.

ƒ Ка ко те ку при пре ме на ба -тај нич ком аеро дро му за пред -сто је ћи аеро-ми тинг? Штасте до са да ура ди ли, а ко јивас за да ци оче ку ју?– На ла зи мо се у за вр шном фа зи

при пре ма ко је се са сто је од не ко ли -ко сег ме на та. Пр ви је да се на ор га -ни зо ван на чин по зо ву и при хва тестра не де ле га ци је, а ми смо у овомтре нут ку у фа зи за кљу чи ва ња спи скаго сти ју ви со ког ни воа и спи ска уче -сни ка аеро-ми тин га. Дру го, при пре -ма нео п ход не ин фра струк ту ре и фи -зич ка при пре ма аеро дро ма Ба тај ни -ца при во ди се кра ју и он ће би ти уда ле ко бо љем ста њу не го што је био2009. го ди не, јер је ре а ли зо ва но не -ко ли ко ка пи тал них про је ка та. За са -да све иде пла ни ра ним то ком и не маод сту па ња од за да тих ро ко ва.

Ка да го во ри мо о ви те шком де луаеро-ми тин га, тре ба да има мо на умуда је реч о ак тив но сти ма ви со ког ри -зи ка, јер се нај ве ћи део ле тач ког про -гра ма из во ди на гра ни ци мо гућ но сти ипи ло та и ва зду хо пло ва, у екс трем нимусло ви ма и пред мно го гле да ла ца. Та -ко ви со ко ри зич ни до га ђа ји зах те ва јумак си мал ну озбиљ ност у ор га ни зо ва -њу, ка ко би се пре вен тив но ути ца ло наели ми ни са ње кри тич них си ту а ци ја. За -то у тре ћем сег мен ту при пре ма, ко јисе од но си на ор га ни за ци ју, при ме њу -је мо нај ри го ро зни је свет ске стан дар -де, као и 2009. го ди не.

ƒ Ко га од го сти ју оче ку је мо уго ди ни ка да срп ско ва зду хо плов -ство сла ви сто го ди шњи цу?– Још увек не ма мо ко на чан спи -

сак, али до овог тре нут ка има мофор мал ну по твр ду 17 де ле га ци ја изде сет зе ма ља, али и кон так те са не -ко ли ко зе ма ља чи ја се зва нич на по -твр да уче шћа оче ку је. Сто га, спи сакни је ко на чан и на дам се да ће се тајброј по ве ћа ти. Си гу ран сам да ћепро грам би ти атрак ти ван. Већ са даима мо по твр де да ће на аеро -ми тин -гу би ти ва зду хо пло ви ко ји се по сво -јим ма не вар ским спо соб но сти ма на -ла зе у са мом свет ском вр ху. Свимен ту зи ја сти ма и љу би те љи ма ва зду -хо плов ства би ће дра го да ви де ави о -не и хе ли коп те ре ко ји су тре нут новрх свет ске тех но ло ги је.

Ме ђу ва зду хо пло ви ма чи ји јена ступ по твр ђен на ла зе се Eurofig-hter Typhoon, ко ји је не спор но нај ве -ћи до мет европ ске ва зду хо плов нетех но ло ги је, за тим свет ски по зна тиави о ни F-16 и Alpha Jet, као и раз ли -чи ти ва зду хо пло ви ру ске про из вод -ње са атрак тив ном са вре ме ном вер -зи јом ави о на МиГ-29М2. Оче ку је мои уче шће свет ски по зна те ру скеакро гру пе, ко ја ће би ти и ви ше не гоатрак тив на за гле да о це. На рав но, натај спи сак тре ба до да ти и дру ге уче -сни ке из САД, Фран цу ске, Аустри је,Ру му ни је, Сло ве ни је, Тур ске, Дан ске,Бу гар ске и мно гих дру гих зе ма ља.На ма им по ну је што су сви они Ре пу -бли ку Ср би ју, Бе о град и Ба тај ни цупре по зна ли као при ја тељ ско ме стогде мо гу да при ка жу свој ва зду хо -плов ни по тен ци јал.

У по себ ном де лу из ло жбе ногпро гра ма, ко ји ће си гур но при ву ћи

па жњу по се ти ла ца, пред ста ви ће седо ма ћа и стра на ва зду хо плов на ин -ду стри ја при ка зом сво јих до стиг ну -ћа у обла сти ва зду хо плов них тех но -ло ги ја. То је до дат ни ква ли тет ма ни -фе ста ци је у од но су на до са да шњеаеро-ми тин ге ор га ни зо ва не у но ви -јој срп ској исто ри ји.

У из ло жбе ном и ле тач ком де лупро гра ма уче ство ва ће и Ва зду хо -плов ни са вез Ср би је, ко ји оку пљанај ра зли чи ти је спорт ске клу бо ве,удру же ња, авио-превознике, мо де -ла ре, ен ту зи ја сте и след бе ни ке сто -го ди шње тра ди ци је.

Про сла вља ју ћи сто го ди на срп -ског вој ног ва зду хо плов ства на овајна чин са мо по твр ђу је мо да је те мељна шег ва зду хо плов ства у тро у глу ко -ји чи не – спорт ски клу бо ви, ва зду хо -плов на ин ду стри ја и вој но ва зду хо -плов ство. Тај тро у гао је и по кре тачраз во ја ва зду хо плов ства сва ке зе -мље, а ми ће мо на овом аеро-ми тин -гу пред ста ви ти соп стве не до ме те.

ƒ Чи ме ће се Вој ска Ср би јепред ста ви ти?– Вој ска Ср би је ће у ста тич ком

де лу про гра ма по ка за ти гра ђа ни масве оно чи ме у на шем на о ру жа њурас по ла же мо. Сви ма ко ји то же леби ће омо гу ће но да ви де и да се рас -пи та ју о мо гућ но сти ма ва зду хо пло -ва, да уђу у ка би ну, сли ка ју се илипри ђу ле те ли ца ма. То што бу ду ви -де ли на ста јан ци има ће при ли ке дави де и у ва зду ху. Пла ни ра мо де фи лесвих ти по ва ва зду хо пло ва ко ји се на -ла зе на упо тре би у на шем на о ру жа -њу и ма ли при каз њи хо вих спо соб -но сти. То зна чи да ће, по ред акро -бат ског про гра ма на ма лој ви си ни,би ти и ма ло бор бе ног на сту па ко јиће при бли жи ти гле да о ци ма основ нуна ме ну ле те ли ца.

ƒ Ко ће би ти глав на атрак ци -ја на Ба тај ни ци? – Ми се при пре ма мо да то бу ду

пи ло ти ва зду хо плов ства Вој ске Ср -би је. Наш про грам ће би ти атрак ти -ван за гле да о це, об у хва та ће при казспо соб но сти свих бор бе них ва зду -хо пло ва, и по је ди нач но и у гру пи.На рав но, MиГ-29М2, EurofighterTyphoon, F-16, хе ли коп те ри раз ли -чи те на ме не, тран спорт ни, школ скии пут нич ки ави о ни, па до бран ци и

Пре ма еви ден ци ји во ђе нојна ула зу у аеро дром 2009. го ди нена Ба тај ни ци је у јед ном тре нут куби ло из ме ђу 150.000 и 170.000љу ди, што ни је мак си ма лан ка па -ци тет аеро дро ма. Ве ру је мо да ћетај број 2. сеп тем бра ове го ди неби ти пре ма шен, јер ће за гле да о -це би ти пред ви ђе на по вр ши на одоко 150 хек та ра.

КА ПА ЦИ ТЕ ТИ

ме ра при ли ком њи хо вог ула ска, бо -рав ка и од ла ска. Раз ра ђе не су пре -ци зне ше ме про тив по жар ног, са ни -тет ског и фи зич ког обез бе ђе ња, де -фи ни са не зо не кре та ња на аеро дро -му и при ла го ђе не та ко да по се ти о циви де про грам, бу ду што бли же уче -сни ци ма, али и да оста ну на без бед -ним по зи ци ја ма.

ƒ Ка ко је ор га ни зо ван при јемстра них де ле га ци ја?

– Свим стра ним уче сни ци ма ко -ји су по твр ди ли уче шће би ће обез -бе ђен при ја тан и ор га ни зо ван бо ра -вак у Ср би ји. Има ће сво је стал непра ти о це и аде кват не усло ве да сепред ста ве по се ти о ци ма аеро-ми -тин га. Ви со ке стра не де ле га ци јеима ће по себ но при пре мљен про -грам по се те, осми шљен да им то комњи хо вог бо рав ка у Бе о гра ду пред -ста ви мо на шу зе мљу, Вој ску Ср би јеи вој но ва зду хо плов ство. Би ће тодо бра при ли ка и да се ре а ли зу ју ко -ри сни су сре ти са нај ви шим др жав -ним и вој ним ру ко во ди о ци ма, сход -но ни воу де ле га ци је. До ла зак стра -них уче сни ка на Ба тај ни цу пла ни ранје од 28. ав гу ста до 1. сеп тем бра, асве с ци љем да се уче сни ци адап ти -ра ју и упо зна ју аеро дром ске по вр -ши не, осми сле про грам и без бед нога при ка жу Директорату аеро-ми -тин га ко ји ће одо бри ти њи хов на -ступ. Има ће нео п ход не усло ве да сескон цен три шу и при пре ме. Свимуче сни ци ма из ино стран ства обез -бе ди ли смо сме штај, го ри во нео п -ход но за уче шће и аде кват но оп слу -жи ва ње ле те ли ца.

ƒ При пад ни ци на шег ва зду хо -плов ства че сто су уче сни ци нааеро-ми тин зи ма ши ром све -та. Ко ли ко сте ус пе ли да утка -те њи хо ва ис ку ства у аеро-ми -тинг „Ба тај ни ца 2012”?

– Зе мље ко је има ју спо соб ностда про из во де ва зду хо плов ну опре муи на о ру жа ње, ко је по се ду ју ва зду хо -плов не ка па ци те те и не гу ју соп стве -не тра ди ци је у овој обла сти, оку пља -ју се на аеро-ми тин зи ма ши ром све -та то ком це ле го ди не. Сма тра мо дасмо аде ква тан парт нер, јер то по -твр ђу ју чи ње ни це да нас ре дов нопо зи ва ју, да смо ра до ви ђе ни го сти,

1 5 . а в г у с т 2 0 1 2 .

14

авио-шко ле, си гур но ће за о ку пи тиве ли ку па жњу по се ти ла ца.

ƒ Ко је ме ре без бед но сти и за -шти те пра те ма ни фе ста ци ју?– Им пе ра тив аеро-ми тин га је

без бед ност уче сни ка и по се ти ла ца.Обез бе ђе ње аеро-ми тин га има ви шеаспе ка та. На пр вом ме сту је да се тех -нич ки обез бе де аде кват ни усло виуче сни ци ма за из вр ше ње ле тач когпро гра ма. Уре ђе њем пи сте и ма не -вар ских по вр ши на и аде кват но ор га -ни зо ва ним оп слу жи ва њем ле те ли цаство ри ће мо нео п ход не усло ве уче -

сни ци ма про гра ма да без бед но ре а -ли зу ју свој на ступ. Дру ги аспект је стеор га ни за ци ја про гра ма аеро-ми тин гако ја об у хва та без бе дан до ла зак, уче -шће и од ла зак ва зду хо пло ва из Ре пу -бли ке Ср би је. У са рад њи са Аген ци -јом за кон тро лу ле те ња и Ди рек то ра -том ци вил ног ва зду хо плов ства из ра -ди ли смо ин струк ци је за до ла зак, од -ла зак и јав ни при каз ма не вар ских мо -гућ но сти пре ма ме ђу на род ним стан -дар ди ма у тој обла сти. Ти стан дар дису при ла го ђе ни нај ви шим без бе до но -сним зах те ви ма у ва зду шном са о бра -ћа ју. Већ ду же вре ме те стан дар депри ме њу је мо и у на шем ре дов ном ле -те њу, а при ме ни ли смо их и при ор га -ни зо ва њу међународног аеро ми тин га2009. го ди не и за то до би ли број непо хва ле уче сни ка. То нам се вра ти локроз њи хо ву очигледну спрем ност дадо ђу по но во на ба тај нич ки аеро дром.Ово је од лич на при ли ка и да сво ју сва -ко днев ну прак су још ви ше уна пре ди -мо кроз про цес до сти за ња же ље ногни воа без бед но сти аеро-ми тин га.

На рав но, и без бед ност свих по -се ти ла ца је од из у зет ног зна ча ја. Њуће мо по сти ћи ни зом пре вен тив них

Аеро-ми тинг је тра ди ци о нал -но по ро дич ни из лет, а ја пам тимда сам и сам не ка да до ла зио саро ди те љи ма да гле дам ави о не наБа тај ни ци. То је био је дан од мо -ти ва за што сам се од лу чио за овајпо зив. На ма су циљ на ка те го ри јаупра во мла ди, ка ко би смо обез -бе ди ли бу дућ ност срп ског ва зду -хо плов ства.

ПО РО ДИЧ НИ ИЗ ЛЕТ

те да се дру ги ода зи ва ју на наш по -зив. Стан дар де ко је при ме њу је мо уса да шњој ор га ни за ци ји и ме ре ко јепред у зи ма мо у при пре ма ма плод суис ку ства ко је има мо и зна ња ко јасти че мо по се ћу ју ћи стра не ар ми је.Не спор но је да по ме ну те стан дар дени смо са ми ство ри ли, ни ти смо са мињи ма овла да ли. Раз ме ном ис ку ста ваус пе ли смо да на у чи мо све што тре -ба и то са да до ка зу је мо.

ƒ Ка кав ће ути цај аеро-ми -тинг има ти на на ше ва зду хо -плов ство?

– Ма ни фе ста ци је овог ран гаима ју дво стру ки ка рак тер – све чар -ски и раз вој ни. Њи хов ши ри зна чајоправ да ва ула га ња у ор га ни за ци ју, ауло же но се ду го роч но вра ћа ор га ни -за то ру у ра зним обла сти ма. Крозпри пре ме за аеро-ми тинг ка па ци те -ти аеро дро ма Ба тај ни ца би ће де ли -мич но опо ра вље ни. Ово је би ла иде -ал на при ли ка да се уло жи у ње го вуин фра струк ту ру. Под се ћам, за ор га -ни за ци ју аеро-митинга 2009. би ло јепо треб но из гра ди ти то рањ за кон -тро лу ле те ња, што је од кључ ногзна ча ја за функ ци о ни са ње аеро дро -ма. И ове го ди не има мо та кве при -ме ре, по пут са на ци је по лет но-слет -не ста зе. То је за ва зду хо плов ствоВој ске Ср би је очи гле дан по зи ти ванре зул тат ор га ни зо ва ња аеро-ми тин -га. С дру ге стра не, ове го ди не по пр -ви пут ор га ни зу је мо и ма лу из ло жбува зду хо плов ног на о ру жа ња, тех но -ло ги ја и вој не ин ду стри је, што јепри ли ка да ши рој јав но сти при ка же -мо сво ју спо соб ност и кон ку рент -ност. Ујед но, то је под сти цај и при -ли ка на шим ком па ни ја ма да за ин те -

бе ђе ња, про тив по жар ној и здрав -стве ној за шти ти гле да ла ца. Ме ђу -тим, мно го ви ше њих би ће ан га жо -ва но на по сло ви ма ло ги сти ке, пагле да о ци ма не ће би ти уоч љи ви. Ук -у пан број би ће ви ше сто ти на, а свера ди то га да аеро-ми тинг про тек небез бед но, ор га ни зо ва но, ат рак тив нои оста не у при јат ном се ћа њу свихпо се ти ла ца. ƒ

Мир ја на БО РО ВИ НАСни мио Игор СА ЛИН ГЕР

15На дан ге не рал не про бе би -

ће одо брен ула зак огра ни че номбро ју по се ти ла ца ко ји ће мо ћи дауђу на аеро дром, јер си стем без -бед но сти не ће би ти у пот пу но стиус по ста вљен. Тра ди ци ја је да тогда на на Ба тај ни цу до ђу ка де тиВој не ака де ми је, при пад ни ци Ми -нистарства одбране и Војске Ср -би је, стра ни вој ни пред став ни ции по ро ди це на ших ко ле га.

ГЕ НЕ РАЛ НА ПРО БА

ре су ју по се ти о це за свој про из вод -ни про грам и оба ве кон крет не по -слов не раз го во ре са по тен ци јал нимпарт не ри ма. На рав но, аеро-ми тингје иде ал на при ли ка и за под сти цајме ђу на род не са рад ње и про мо ци јуту ри стич ке по ну де зе мље до ма ћи на.И, што је ве о ма ва жно, број кан ди -да та за Вој ну ака де ми ју – смер ави -ја ци ја је од 2009. го ди не знат но по -рас тао – че му се на да мо и овај пут.

ƒ По у че ни ис ку ством сте че -ним на аеро-ми тин гу „Ба тај -ни ца 2009”, шта сте ове го -ди не ура ди ли дру га чи је?– Аеро-ми тинг 2009. го ди не био

је ре зул тат ен ту зи ја зма и ви зи о нар -ства, при пре мљен у крат ком вре ме -ну, уз ве ли ки на пор ан га жо ва нихпри пад ни ка Вој ске Ср би је. Овог пу -та при пре ма ма смо при сту пи ли те -ме љи ти је, за шта смо на рас по ла га -њу има ли не што ви ше вре ме на. До -са да шње про пу сте смо де таљ но ана -ли зи ра ли и чи ни мо све да их не по -но ви мо. Ове го ди не смо, пре све га,ре ше ни да ели ми ни ше мо про блемдо ла ска по се ти ла ца, па ће ре жим са -о бра ћа ја би ти из ме њен. Ли ни јеГСП-а ко је са о бра ћа ју до аеро дро маби ће по ја ча не, а „Ла ста“ и „Бе о воз“ће уве сти до дат не по ла ске. Уз по др -шку МУП-а и Упра ве гра да Бе о гра даса о бра ћај ће би ти ор га ни зо ван та кода сви за ин те ре со ва ни мо гу на вре -ме да стиг ну до Ба тај ни це.

Мно ге ин сти ту ци је, ва зду хо -плов не ор га ни за ци је и при ват не фир -ме има ће при ли ку да за ку пе про сторпо сим бо лич ним це на ма и, уз на шупо моћ и опре му, при пре ме сво јештан до ве. Ства ра мо усло ве да при ву -че мо што ве ћи број мла дих, као циљ -ну ка те го ри ју по се ти ла ца, ка ко би ихза ин те ре со ва ли за ва зду хо плов ство.Аеро-ми тинг по чи ње у 9 са ти, а про -грам се за вр ша ва у 17 са ти. Ка пи је ба -тај нич ког аеро дро ма би ће отво ре несат ра ни је, а гле да о ци ће мо ћи да уђуна два ула за дуж пу та Ба тај ни ца –Нова Пазова и је дан ко ји ће се на ла -зи ти на пу ту Ба тај ни ца–Ба нов ци.

Кар те у прет пла ти су јеф ти ни јене го што ће би ти на сам дан аеро-ми тин га. Ина че, це на ће би ти сим бо -лич на, јер нам про фит ни је циљ.

Пре ко 300 при пад ни ка Вој скеан га жо ва ће мо на по сло ви ма обез -

„Oдбрана“ на аеро-ми тин гу

„Ба тај ни ца 2012“Пред сто је ћи аеро-ми тинг „Ба -

тај ни ца 2012“ спрем но до че ку је иМе ди ја цен тар „Од бра на“. За на -ред ни број „Од бра не“ при пре ми -ће мо спе ци јал ни при лог по све ћенцен трал ном до га ђа ју обе ле жа ва -ња сто го ди шњи це срп ског вој ногва зду хо плов ства. Би ће то, уства -ри, во дич кроз аеро ми тинг, у ко -ме ће мо на 64 стра не А-5 фор ма -та чи та о ци ма пру жи ти све ин фор -ма ци је о уче сни ци ма и про гра муаеро-ми тин га као и нео п ход несер ви сне ин фор ма ци је, с де таљ -ном пре глед ном кар том и по клонпо сте ром.

У при пре ми је не ко ли ко из да -ња на ше ку ће по во дом ве ли ког ју -би ле ја срп ског вој ног ва зду хо -плов ства ко ја ће пре ми јер но би типри ка за на јав но сти баш на аеро-ми тин гу. Реч је о две но ве књи геАлек сан дра Ра ди ћа – „Ва зду хо -плов ство и про тив ва зду хо плов наод бра на Вој ске Ср би је“ и мо но гра -фи ји о до ма ћем ави о ну „Орао“. Уштам пи су и „Исто ри ја ју го сло -вен ског рат ног ва зду хо плов ства“др Бо ја на Ди ми три је ви ћа и „Ви -ше на мен ски бор бе ни ави о ни“ дрСла ви ше Вла чи ћа.

За по се ти о це аеро-ми тин гана аеро дро му Ба тај ни ца при пре -ми ли смо и ши ро ку па ле ту су ве ни -ра – ам бле ма, бе џе ва, ма ји ца, кач -ке та, по сте ра, ма ке та... ко ји ће семо ћи купити по при сту пач ним це -на ма на че ти ри штан да Ме ди јацен тра „Од бра на“.

1 5 . а в г у с т 2 0 1 2 .

16

д о г ђ ј и

Об� л� ж�нД н р�ч них ј� ди ни ц иР�ч н� фло ти л�У но во сад ској ка сар ни

„Алек сан дар Бе рић“ све ча -но су обе ле же ни Дан реч -них је ди ни ца и Дан Реч нефло ти ле као се ћа ње на 6.ав густ 1915. ка да је по ри ну -

Д� л� г ци ј Фло ти л� код г� н� р л Бј� ли ц�По во дом Да на реч них је ди ни ца и Да на Реч не фло -

ти ле – 6. ав гу ста, за ме ник на чел ни ка Ге не рал шта баВој ске Ср би је ге не рал-ма јор Ми лан Бје ли ца при мио је3. ав гу ста де ле га ци ју ро да реч них је ди ни ца и Реч нефло ти ле, ко ју је пред во дио ко ман дант Фло ти ле пу ков -ник Ан дри ја Ан дрић.

При је му су при су ство ва ли и на чел ник Упра ве заљуд ске ре сур се Ге не рал шта ба пу ков ник Пе тар Бо шко -вић, пр ви под о фи цир гру пе ви ше на мен ских бро до васта ри ји вод ник пр ве кла се Алек сан дар Ми тић и кор ми -лар на реч ном ми но лов цу раз вод ник Бра ни слав Јан ко вићиз Пр вог реч ног од ре да. ƒ

Oб�л�жBн поч�т к Првогсв�тског р т На спомен-обе леж је хе ро ји ма Пр вог свет ског ра та,

у знак се ћа ња на жр тве тог ра та, 1. ав гу ста вен це су по -ло жи ли пред став ни ци др жав ног вр ха Ср би је, ам ба са деРу си је и ви ше дру гих др жа ва.

Код Спо ме ни ка ру ским вој ни ци ма на Но вом гро бљуу Бе о гра ду, у име пред сед ни ка Ср би је То ми сла ва Ни ко -ли ћа ве нац је по ло жио Ми ло рад Си мић, а вен це су по -ло жи ли и пред сед ник Скуп шти не Не бој ша Сте фа но вићи иза сла ник пре ми је ра Ср би је ми ни стар Жар ко Об ра -до вић.

Вен це на спо ме ник по ло жи ли су ам ба са дор Ру си јеАлек сан дар Ко ну зин, ам ба са до ри Укра ји не, Бе ло ру си је,Азер беј џа на, као и пред став ни ци Вој ске Ср би је. ƒ

Пр�дст вници НАТО школ�пос�тили ВМАДелегација НАТО школе Оберамергау, на челу са

командантом пуковником Марком Бејнсом посетила јеВојномедицинску академију.

Том при ли ком за ме ник на чел ни ка ВМА пу ков никпроф. др Дра ган Дин чић ре као да је зна чај на са рад њавећ оства ре на кроз кур си ра ње пред став ни ка вој ногздрав ства у Обе ра мер гау, али да две обра зов не ин сти -ту ци је има ју по тен ци ја ла да ту са рад њу и уна пре де.

Де ле га ци ја НА ТО шко ле упо зна та је са ка па ци те ти -ма ВМА са по себ ним на гла ском на обра зо ва њу, уче шћувој но са ни тет ских ти мо ва у ми ров ним опе ра ци ја ма, као ира ду и про гра му Тре нинг цен тра за обу ку са ни тет скогосо бља ВМА.

Пу ков ник Бејнс пре нео је сво је за до вољ ство онимшто је ви део на ВМА и ре као да тре ба раз мо три ти мо -гућ ност да део кур се ва ове шко ле из обла сти вој не ме -ди ци не бу де ор га ни зо ван у Тре нинг цен тру ВМА. ƒ

М г зин о �р соф ту и вој нојстр т� ги јиМа га зин Modern Warrior

Eastern Europe је дин ствен је нана шем тр жи шту у пи са њу о те -ма ма као што су ер софт, вој натех ни ка, стра те ги ја и исто ри ја.

Ње гове теме су ер софт каоспорт и хо би, пре жи вља ва ње упри ро ди, спе ци јал не је ди ни це,опис вој не и по ли циј ске опре -жстран ству, те пред ста вља њети мо ва и ре цен зи је исто риј -ских рат них фил мо ва и књи га.

Нај за сту пље ни ји је ер софт – вој ни си му ла циј скиспорт у ко јем уче сни ци ко ри сте ре пли ке ва тре ног оруж -ја с ку гли ца ма од твр де пла сти ке или као игра у ко јој по -сто је вој не так ти ке, ми си је, ци ље ви и бор бе из ме ђу по -је ди на ца или ти мо ва. Основ на за штит на опре ма су на о -ча ре и ма ске ко је шти те ли це, за тим вој нич ка јак на и ка -ци га, а пре по ру чу ју се и штит ни ци на лак то ви ма и ко ле -ни ма.

У но вом бро ју мо же те про чи та ти ка ко из гле да пре жи -вља ва ње и на пре до ва ње у при род ном окру же њу, са зна тисве ин фор ма ци је о ер соф ту, као и о аме рич кој опре ми по -сле Дру гог свет ског ра та. Но ви не у дру гом бро ју би ће са -же ци на ен гле ском је зи ку у сва ком тек сту због ин тер на ци -о нал не про мо ци је и но ве стал не ру бри ке на по ве ћа номбро ју стра ни ца. Дру ги број ма га зи на, ко ји из ла зи че ти рипу та го ди шње, би ће об ја вљен 20. ав гу ста. ƒ

С. А.

17

ћем пр вог срп ског рат -ног бро да, окло пље ногчам ца „Ја дар“, фор ми ра -на пр ва на ци о нал на Реч -на фло ти ла Кра ље ви неСр би је.

Пу ков ник Ан дри јаАн дрић, ко ман дантФло ти ле, ре као је да сује ди ни це тог са ста ва то -ком го ди не успе шно ре -а ли зо ва ле до де ље не за -дат ке и уна пре ди ле сво -је опе ра тив не спо соб -но сти. – Уче шћем у из -во ђе њу трилате ралневе жбе „Ти са 2012“, са

при пад ни ци ма ору жа них сна га Ма ђар ске и Ру му ни је,успе шно је на ста вље на и про ши ре на ме ђу на род на вој наса рад ња – на вео је пу ков ник Ан дрић.

У име Ко ман де Коп не не вој ске при пад ни ци ма Фло -ти ле пра зник је че сти тао бри гад ни ге не рал Во јин Ч. Јон -дић, за ме ник ко ман дан та, ко ји је на гла сио зна чај Реч нефло ти ле у обез бе ђе њу зе мље.

За нај бо љу че ту про гла ше на је пр ва че та Пр вогпон то нир ског ба та љо на, ко јом ко ман ду је ка пе тан Бран -ко По по вић, а за нај бо љи бр од – реч ни ми но ло вац 335„Ву че дол“ чи ји је за ме ник ко ман дан та пот по руч ник Вла -ди мир Ма ти је вић. На све ча но сти су уру че на и при зна њанај за слу жни јим по је дин ци ма и ко лек ти ви ма са ко ји маФло ти ла са ра ђу је.

Обе ле жа ва њу Да на реч них је ди ни ца и Реч не фло ти лепри су ство ва ли су пред став ни ци Ми ни стар ства од бра не, Вој -ске Ср би је, вер ских за јед ни ца, Но вог Са да и ло кал не са мо у -пра ве. Све ча ност је за вр ше на де фи ле ом је ди ни ца. ƒ

Б. М. П.

При мо пр� д ј ду жно сти ко м н д н т М� шо ви т� р ти љ� риј ск� бри г д�У ни шкој ка сар ни „Ми ја Ста ни ми ро вић“ оба вље на је

при мо пре да ја ду жно сти ко ман дан та Ме шо ви те ар ти ље -риј ске бри га де из ме ђу до са да шњег ко ман дан та пу ков ни -ка Са ше Не дељ ко ви ћа и но во по ста вље ног ко ман дан та пу -ков ни ка Звон ка Стој ко ви ћа.

Све ча ној при мо пре да ји при су ство ва ли су за ме никко ман дан та Коп не не вој ске бри гад ни ге не рал Во јин Ч.Јон дић са са рад ни ци ма и ко ман дан ти је ди ни ца у ни шкомгар ни зо ну. ƒ

Нови ком нд нтиу ко м н д м з р з вој бри г д Пот пу ков ник Жи ви ца Ог ња нов при мио је у пан че -

вач кој ка сар ни „На род ни хе рој Сте ви ца Јо ва но вић“, ду -жност ко ман дан та Ко ман де за раз вој Ба нат ске бри га де.До са да шњи ко ман дант пот пу ков ник Бо ри ша Док нић од -ла зи на но ву ду жност у Упра ви за обу ку и док три ну Ге не -рал шта ба Вој ске Ср би је.

У ка сар ни „На род ни хе рој Ми лан Те пић“ у Ја ко вуоба вље на је при мо пре да ја ду жно сти ко ман дан та Ко ман -де за раз вој Бе о град ске бри га де из ме ђу до са да шњег за -ступ ни ка ко ман дан та ма јо ра Ни ко ле Фа ти ћа и но вог ко -ман дан та пот пу ков ни ка Вељ ка Мар ти но ви ћа.

И у за је чар ској ка сар ни „Ни ко ла Па шић“ ду жностко ман дан та Ко ман де за раз вој Ти моч ке бри га де пре даоје пу ков ник Дра ги ша Стан ко вић пот пу ков ни ку Го ра нуСта мен ко ви ћу.

Све ча ној при мо пре да ји ду жно сти при су ство вао јеко ман дант Ко ман де за обу ку бри гад ни ге не рал Ду шанСто ја но вић са са рад ни ци ма и пред став ни ци ло кал не са -мо у пра ве. ƒ

Р з го во ри о упо тр� би х� миј ског оруж ј У Цен тру за уса вр ша ва ње ка дро ва АБ ХО у Кру шев -

цу, 9. ав гу ста раз го ва ра ли су пред став ни ци Ор га ни за -ци је за за бра ну хе миј ског оруж ја (OPCW) и Ми ни стар -ства од бра не и Вој ске Ср би је о уса гла ша ва њу за јед нич -ких ак тив но сти ко је се од но се на пред сто је ћу ве жбу Ин -спек то ра та OPCW – „Ис тра га у слу ча ју на вод не упо тре -бе хе миј ског оруж ја“, ко ја ће се ре а ли зо ва ти од 8. до 19.ок то бра у Кру шев цу. Са стан ку су при су ство ва ли и пред -став ни ци Ко ман де за обу ку, Ко ман де Коп не не вој ске,246. ба та љо на АБ ХО, Вој но тех нич ког ин сти ту та и На ци -о нал ног цен тра за кон тро лу тро ва ња ВМА. ƒ

З. М.

Пр ву так ми чар ску ка те го ри јучи ни ле су че ти ри осмо чла непо са де с кор ми ла ром у чам ци ма ти па „шљуп ка“, дру гу – пет ше сто чла них по са да с кор ми ла ром у ме тал ним чам ци ма ти па „алу ми ни јум ски“. Је дин стве на ве слач ка смо тра из ма ми ла је ве ли ки број Но во са ђа на на кеј, ко ји су ужи ва ли по сма тра ју ћи тр ку ча ма ца и с оба ле бо дри ли сво јефа во ри те.

Ре га та Реч не фло ти ле

На пла вом Ду

1 5 . а в г у с т 2 0 1 2 .

о д б р н

18

По во дом обе ле жа ва ња Да - на Реч них је ди ни ца иРеч не фло ти ле – 6. ав гу -ста, у Но вом Са ду на Ду -на ву је по чет ком ав гу ста

одр жа на ве слач ка ре га та у ко јој јеучествовало де вет ве слач ких еки паиз тог са ста ва Вој ске Ср би је, раз вр -ста них у две ка те го ри је.

Пр ву так ми чар ску ка те го ри јучи ни ле су че ти ри осмо чла не по са дес кор ми ла ром у чам ци ма ти па „шљуп -ка“, дру гу – пет ше сто чла них по са дас кор ми ла ром у ме тал ним чам ци мати па „алу ми ни јум ски“. Обе ре га тестар то ва ле су на 1255,9 плов ном ки -ло ме тру и за вр ша ва ле ки ло ме тарниз вод но, код но во сад ске Луч ке ка -пе та ни је, на 1254,9 плов ном ки ло ме -тру Ду на ва.

При пре ме ве сла ча за ре га туозна че не су брод ском си ре ном, а

старт пуц њи ма из два де сет ми ли ме -тар ског кр ме ног брод ског то па старт -ног бро да – реч ног ми но лов ца 332, нако ме се на ла зио и ре гат ни од бор.

Је дин стве на ве слач ка ре га та из -ма ми ла је ве ли ки број Но во са ђа на наДу нав ски кеј ко ји су ужи ва ли по сма -тра ју ћи тр ку ча ма ца и с оба ле бо -дри ли сво је фа во ри те.

У обе тр ке три јум фо ва ли су при -пад ни ци пон то нир ских је ди ни ца Фло -ти ле. Кроз циљ пр ве ре га те, на чам -ци ма „шљуп ка“, про шла је по са даДру гог пон то нир ског ба та љо на ко јусу чи ни ли ста ри ји вод ник Дра ган Је -ле нић, кор ми лар, и ве сла чи раз вод -ни ци Вла ди мир Кли са ра, Ми лан Да -ви до вић, Ср ђан Јо ва но вић, Ду шанГру бор, Бо ри слав Ко ва че вић, Дра ганПе тљан ски, Ран ко Ми хај ло вић и Да -ни јел Трен че њи. Иза њих сле ди ле супо са де дру гог реч ног од ре да, Ко -

ман де Реч не фло ти ле и пр вог реч ногод ре да.

На „алу ми ни јум ским“ чам ци ма,у дру гој ре га ти, нај бо љи пла сман из -бо ри ла је по са да Пр вог пон то нир -ског ба та љо на – раз вод ник Ми лошОбре но вић, кор ми лар, и ве сла чираз вод ни ци Ми ле Иг ња то вић, Зо ранКо стић, Бо шко Про да нић, Да ни јелЈев тић, Мар ко и Де јан По по вић. Дру -го пла си ра ни су би ли при пад ни циПр вог пон то нир ског ба та љо на, а зањи ма пр вог реч ног од ре да, Дру гогпон то нир ског ба та љо на и дру гогреч ног од ре да.

Про гла ше ње по бед ни ка ре га теупри ли че но је на Бе о град ском ке ју,а ве ли ке пе ха ре по бед ни ци ма је наБе о град ском ке ју уру чио пу ков никАн дри ја Ан дрић, ко ман дант Реч нефло ти ле. ƒ

Будимир М. ПО ПА ДИЋ

19

на ву

фи цир ском ко ру за и ста ве ли ки. Нео -п ход но је по зна ва ти ста ње и на чел -ни ку Ге не рал шта ба пред ла га ти ме реза уна пре ђе ње обу ке, ре да и ди сци -пли не, реч ју – све га што се од но сина под о фи цир ски кор.

С дру ге стра не, по треб но је иде -је и за ми сли на чел ни ка Ге не рал шта -ба, ко је се од но се на под о фи ци ре ивој ни ке, пре не ти до по след њег вој -ни ка у стро ју. Сва ка но ва и ви ша ду -жност у ка ри је ри је сте иза зов, а чи -ње ни ца да сам је ди ни под о фи цир уКо ле ги ју му на чел ни ка Ге не рал шта -ба, где су нај ви ши и нај од го вор ни јиофи ци ри Вој ске Ср би је, за ме не јепод стрек. А ка да офи ци ри же ле дачу ју и мо је ми шље ње о функ ци о ни -са њу под о фи цир ског ко ра, по го то во

ка Ге не рал шта ба Вој ске Ср би је до -био још јед ног чла на – глав ног под о -фи ци ра Вој ске Ср би је. Од не дав но,на тој ду жно сти је за став ник пр векла се Ми лој ко Ми ло са вље вић, ко јије, за хва љу ју ћи ду го го ди шњем ис ку -ству, спрем но до че као иза зо ве ко јису му по ве ре ни.

– Про шло је че ти ри го ди не одка ко је у на шој вој сци ус по ста вље напод о фи цир ска по др шка ко ман до ва -њу, од пр вих под о фи ци ра у че та мадо глав ног под о фи ци ра Вој ске Ср би -је. Пре не ко ли ко ме се ци до де ље нами је ча сна и од го вор на ду жностглав ног под о фи ци ра Вој ске Ср би јеи, мо рам да на гла сим, да су, по слесвих до са да оба вља них ду жно сти,иза зо ви нај ви ше ду жно сти у под о -

1 5 . а в г у с т 2 0 1 2 .

и н т � р в ј у

20

Про фе си о на ли за ци јомВој ске Ср би је подофи -цири до би ја ју још ве ћизна чај и од го вор ност ито пре све га у до ме ну

ин ди ви ду ал не обу ке вој ни ка и не по -сред ном ко ман до ва њу и ра ду са њи -ма, као и у оба вља њу ве о ма од го вор -них и са мо стал них ду жно сти на свимни во и ма, од оде ље ња до Ге не рал -шта ба.

Уз то, про шло је већ не ко ли кого ди на од ка да је Ко ле ги јум на чел ни -

Пред Ко ле ги ју мом у име стро ја

За став ник пр ве кла се Ми лој ко Ми ло са вље вић, глав ни под о фи цир Вој ске Србије

Зна чај и од го вор ност пр вих и глав них под о фи ци ра огле да се у се лек ци ји вој ни ка, ме ђу ко ји ма се нај бо љи упу ћу ју на кур се ве ко јису пут до под о фи цир скогчи на. Да ље на пре до ва њепод о фи ци ра за ви си од ни воа об у че но сти, ква ли те та ра да на фор ма циј ској ду жно стии же ље за уче њем. Ко ман дан ти је ди ни ца,пре не го што до не су од лу ку o вој ни ку илипод о фи ци ру, оба ве знокон сул ту ју глав ног под о фи ци ра и са слу ша јуње го во ми шље ње, штодо пре не ко ли ко годинaни је би ла прак са.

21

ка да то ми шље ње ува же, он да је тои за до вољ ство.

ƒ Осно ва ства ра ња са вре ме -ног по д о фи цир ског ко ра је -сте Кон цепт обу ке и раз во ја

ефи ка сни јем ко ман до ва њу. На пр -вом ме сту је обу ка, за тим ред и ди -сци пли на, по зна ва ње љу ди и бри га оњи ма, по моћ у при ла го ђа ва њу но вихпри пад ни ка је ди ни це и слич но. При -ме ра ра ди, мно ги ге не ра ли и ви со киофи ци ри су ми с по но сом при ча лика ко су их, као мла де пот по руч ни кеу је ди ни ца ма, вој нич ком за на ту учи -ли «ма то ри за став ни ци». Упра во јето јед на од над ле жно сти глав ногпод о фи ци ра у је ди ни ци.

ƒ Шта се у је ди ни ца ма про -ме ни ло ус по ста вља њем функ -ци је пр вог и глав ног под о фи -ци ра?

– Пр вен стве но су ко ман ди ри ико ман дан ти до би ли по др шку и по -моћ ка да је реч о ра ду са вој ни ци маи под о фи ци ри ма, та ко да офи ци риима ју ви ше вре ме на за пла ни ра ње идо но ше ње од лу ка. Од го вор но ваммо гу ре ћи да су пред ло зи и ми шље -ња глав них под о фи ци ра увек усме -ре ни у ко рист је ди ни це, од но сноуспе шне ре а ли за ци је за дат ка. Вој ни -ци и под о фи ци ри ни су увек, и у сва -ко до ба, у мо гућ но сти да бу ду у кон -так ту са ко ман дан том. За то је пр ви,

За став ник пр ве кла се Ми лој -ко Ми ло са вље вић ро ђен је 8. но -вем бра 1966. у се лу Дре но ви, на -до мак Гор њег Ми ла нов ца. Наслу жби у Вој сци Ср би је је од1985. го ди не, ка да је у Са ра је вуза вр шио 30. кла су Сред ње вој нешко ле КоВ, смер ве за. У до са да -шњој под о фи цир ској ка ри је риза вр шио је ви ше спе ци ја ли стич -ких и ка ри јер них кур се ва, а успе -шно је оба вљао и нај од го вор ни јепод о фи цир ске ду жно сти у гар ни -зо ни ма Ма ри бор, Гор њи Ми ла но -вац и Бе о град. Ви ше пу та је од -ли ко ван. До са да је оба вљао ду -жност глав ног под о фи ци ра Цен -тра за обу ку ве зе, ин фор ма ти кеи елек трон ских деј ста ва и Ко ман -де за обу ку.

БИ О ГРА ФИ ЈА под о фи цир ског ка дра, до ку -мент ко јим се глав ним под о -фи ци ри ма Вој ске Ср би јепред ви ђа са ве то дав на по др -шка по сто је ћој стр ук ту рико ју чи не офи ци ри. Шта тоу сва ко днев ном ра ду зна чи?

– Нор ма тив но-прав ни оквир зафунк ци о ни са ње под о фи цир ске по -др шке ко ман до ва њу у пот пу но сти језа о кру жен у окви ру под о фи цир скогко ра. Мо рам да при знам да, иакосва ким да ном све ма ње, још увекима не ра зу ме ва ња у ве зи са ме стоми уло гом пр вих и глав них под о фи ци -ра, по го то ву ме ђу по је ди ним офи ци -ри ма. Они ни у ком слу ча ју ни су„фа мо зни“ са вет ни ци офи ци ра, асва ки пр ви и глав ни под о фи цир је -сте не по сред но пот чи њен свом ко -ман ди ру и ко ман дан ту и ње гов јенај бли жи са рад ник. Ујед но, он мо рада бу де и нај и ску сни ји и нај спо соб -ни ји под о фи цир у је ди ни ци, с из гра -ђе ним ауто ри те том у ко лек ти ву.

Сва ко днев ним сти ца њем уви -да, усме ра ва њи ма и са ве то ва њи маон уче ству је у из град њи спо соб но -сти је ди ни це, од но сно до при но си

ППРОФЕСИОНАЛНИ РАЗВОЈ ПОДОФИЦИРА

од но сно глав ни под о фи цир увек туда му пру жи по моћ, усме ри га у ра дуи по са ве ту је и, на рав но, да ин фор -ми ше ко ман дан та о про бле ми ма.Сто га да нас, пре не го што до не суод лу ку о не ком вој ни ку или под о фи -ци ру, ко ман дан ти је ди ни ца оба ве -зно кон сул ту ју свог глав ног под о фи -ци ра и са слу ша ју ње го во ми шље ње,што је до пре не ко ли ко го ди на би лоне за ми сли во. То све до чи о из у зет нојод го вор но сти и сло же но сти по слапр вих и глав них под о фи ци ра.

ƒ У окви ру ре фор ме Вој ске,ко ја је обе ле жи ла прет ход нихне ко ли ко го ди на, уве де не суно ви не у об у ча ва њу и уса вр -ша ва њу под о фи ци ра. О че мује, за пра во, реч?

– Пре ви ше од две го ди не фор -ми ран је Цен тар за обу ку и уса вр ша -ва ње под о фи ци ра у окви ру Ко ман деза обу ку. Уз нор ма тив но-прав ниоквир ко ји је, та ко ђе, усво јен, ство -ре ни су усло ви и исте го ди не кре ну -ло се у но ви на чин до би ја ња под о фи -ци ра – се лек ци јом и обу ком нај бо -љих про фе си о нал них вој ни ка.

Упра во ових да на за вр ша ва сетре ћи Основ ни курс за под о фи ци реко ји је тра јао 24 не де ље. Ра чу на ју ћи ињих, на ша Вој ска је од 2010. го ди небо га ти ја за ви ше од 150 но вих вод ни -ка. По ме ну ти кон цеп ти обу ке и раз -во ја под о фи цир ског ко ра да ли суосно ве за из ра ду пре гле да по треб них

спо соб но сти и зна ња ко је тре ба дапо се ду ју под о фи ци ри на од го ва ра ју -ћим фор ма циј ским ме сти ма, на осно -ву че га се из ра ђу ју, од но сно до гра ђу -ју про гра ми оспо со бља ва ња. Под о фи -ци ра, у за ви сно сти од ти па ка ри је ре,осим ис ку ства, са мо стал ног ра да иуче ња, оче ку ју нај ма ње три кур са даби сте као усло ве да до би је чин за -став ни ка пр ве кла се. Но ви на тог кон -цеп та је сте да је на пре до ва ње под о -фи ци ра у ка ри је ри у не по сред ној за -ви сно сти од ни воа об у че но сти, ква ли -те та ра да на фор ма циј ској ду жно стии же ље за уче њем.

ƒ Шта је по треб но да про фе -си о нал ни вој ник по ста не под -о фи цир?

– Ду жност про фе си о нал ног вој -ни ка је пра ва при ли ка за мла дог чо -ве ка да про на ђе се бе, оства ри сно -ве, али и обез бе ди ег зи стен ци ју уовом кри зном вре ме ну. Сви ма супот пу но јед на ке шан се за на пре до -ва ње и про фе си о нал ни раз вој. Ме -ђу тим, онај ко има же љу за на пре до -ва њем мо ра да по ка же ли дер скеспо соб но сти и по треб но је да се на -мет не као во ђа, што под ра зу ме васва ко днев ни рад и уса вр ша ва њезна ња. Осим то га, мо ра би ти ре шени спре ман да жи вот и ка ри је ру по -све ти Вој сци и др жа ви, али и да при -хва ти све иза зо ве вој ног по зи ва.

Упра во пр ви и глав ни под о фи -цир има ју зна чај ну уло гу при ли комсе лек ци је нај бо љих вој ни ка за упу -ћи ва ње на раз ли чи те кур се ве, ко јиим, уз са мо ста лан рад и уче ње, ну демо гућ ност да по ста ну под о фи ци ри.

ƒ Ако се освр не мо на ка дров -ску пи ра ми ду, ви ди се да под -о фи ци ри чи не ви ше од пе ти -не укуп ног са ста ва Вој ске. Ка -кав је со ци јал ни ста тус по д -о фи ци ра у на шој вој сци?

– Мо рам при зна ти да је ово нај -те же пи та ње ко је сте ми по ста ви ли.Со ци јал ни ста тус ве ћи не љу ди у на -шем дру штву је не за ви дан, уследсве га што нас је сна шло у прет ход -ним де це ни ја ма, па по тен ци ра тисво је про бле ме и сво ју „му ку” де лу је

у нај ма њу ру ку не при стој но. Под о -фи ци ри, ко ји пред ста вља ју „кич му”сва ке вој ске, де ле суд би ну на шегдру штва, али спе ци фич но сти вој ногпо зи ва су та кве да би се мо ра ле има -ти у ви ду. Кра јем про шле го ди не, напрет ход ној ду жно сти, уз по моћ глав -них под о фи ци ра ана ли зи ра ли смосо ци јал но ста ње под о фи ци ра и до -шли до ве о ма ин ди ка тив них по ка за -те ља. По да ци от кри ва ју да ви ше одпо ло ви не под о фи ци ра жи ви одво је -но од сво јих по ро ди ца, а са мо 14 од -сто у ме сту ро ђе ња. Не што ма ње одпе ти не жи ви у свом или су пру жни ко -вом ста ну, а тек 38 од сто оже ње нихпод о фи ци ра има за по сле не су пру ге.

Охра бру је ме чи ње ни ца да нај -ви ши офи ци ри и др жав ни врх има јуу ви ду про бле ме со ци јал ног ста ту сапод о фи ци ра, да их раз у ме ју и да сепро на ла зе ре ше ња. Је дан од на чи наје, сва ка ко, и од ре ђи ва ње од го ва ра -ју ћих еле ме на та фор ма циј ских ме стау скла ду с од го вор но шћу и сло же но -шћу по сла ко ји под о фи цир оба вља иза ко је је по треб но од го ва ра ју ћеобра зо ва ње и ис ку ство.

ƒ Да ли има же на на ду жно сти -ма пр вих под о фи ци ра? Има ликан ди да та ме ђу же на ма под -о фи ци ри ма за та кве ду жно -сти?

– За са да је јед на же на на ду жно -сти пр вог под о фи ци ра, у Ва зду хо -плов ству и про тив ва зду хо плов ној од -бра ни. Ве ћи на же на на ла зи се на вој -нич ким ду жно сти ма, с об зи ром на тода је од не дав но ин тен зи ви ран њи ховпри јем у вој ну слу жбу. Оно што охра -бру је је сте чи ње ни ца да од 37 же напод о фи ци ра 11 има чи но ве вод ни ка,од но сно да су ста тус под о фи ци расте кле у по след њих не ко ли ко го ди нау скла ду са но вим кон цеп том про фе -си о нал ног раз во ја под о фи ци ра. Има -ју ћи у ви ду да се за ду жност пр вих иглав них под о фи ци ра од ре ђу ју ис ку -сни под о фи ци ри, си гур но је да ће ине ке од њих у на ред ним го ди на маоба вља ти та кве за дат ке. ƒ

Би ља на МИ ЉИЋСни мио Зо ран МИ ЛО ВА НО ВИЋ

1 5 . а в г у с т 2 0 1 2 .

22

„Ху м ни т р н си ст�н ци ј “у Кр љ� вуАдап та ци јом фи скул тур не са ле Основ не шко ле „Све -

то зар Мар ко вић“, оште ће не у зе мљо тре су ко ји је за де -сио Кра ље во кра јем 2010. го ди не, за по чео је про је кат„Ху ма ни тар на аси стен ци ја“, ко ји ре а ли зу ју при пад ни циНа ци о нал не гар де Оха јо и Дру ге бри га де Коп не не вој ске.Ре но ви ра ње и об но ву обје ка та из во де 32 гар ди ста изОха ја и 20 при пад ни ка Дру ге бри га де, док је ин ве сти торра до ва Ам ба са да САД.

Гра до на чел ник Кра ље ва Дра ган Јо ва но вић на гла сиоје да ће ло кал на са мо у пра ва пру жи ти по др шку из во ђа чи -ма ра до ва и по же лео успех при пад ни ци ма обе вој ске. По -руч ник Ро џер Нин берг ре као је да му је част што мо жеда ра ди са срп ским ко ле га ма и да упра во тај про је катпред ста вља до бар при мер са рад ње На ци о нал не гар де иВој ске Ср би је.

Ди рек тор ка Основ не шко ле „Све то зар Мар ко вић“Дра ги ца Спа јић по же ле ла је до бро до шли цу при пад ни ци масрп ске и аме рич ке вој ске. Она је из ја ви ла да ће за хва љу ју -ћи про јек ту „Ху ма ни тар не аси стен ци је“ уче ни ци по чет комно ве школ ске го ди не по но во има ти ча со ве фи зич ког.

Ам ба са дор ка САД у Ср би ји и ко ман дант Дру ге бри -га де об и шли су 8. ав гу ста ра до ве. Ам ба са дор ка Ме риВор лик ис та кла је да јој је дра го што је у Кра ље ву и штомо гу да по мог ну. Пре ма ње ним ре чи ма, про је кат је вре -дан три ста хи ља да до ла ра, ко ли ко је до ни ра ла Европ скако ман да ору жа них сна га САД.

– По сло ви ће тра ја ти три не де ље, а аме рич ки вој ни циће за јед но са ко ле га ма из Ср би је ра ди ти на то ме да са лупре тво ре у пр во кла сни обје кат. По себ но ис ти чем да је овајпро је кат још је дан при мер из вр сног парт нер ства из ме ђуГар де Оха јо и Вој ске Ср би је – ре кла је ам ба са дор ка.

Ко ман дант Дру ге бри га де пу ков ник Ми лић Ста нић на -гла сио је да је са рад ња на ше вој ске и На ци о нал не гар депо че ла 2006. го ди не, у окви ру про гра ма др жав ног парт нер -ства, ко ји по ред вој не, об у хва та еко ном ску, кул тур ну и дру -ге ви до ве са рад ње. – На ше је по себ но за до вољ ство што сепро је кат ре а ли зу је у Кра ље ву, у гра ду, у ко ме де ца на шихста ре ши на и вој ни ка по ха ђа ју или ће по ха ђа ти шко лу ко јасе ре но ви ра – на вео је пу ков ник Ста нић.

Све ча но отва ра ње са ле пла ни ра но је за 3. сеп тем бар. ƒ

З. М.

23

„Вој ни л� к р н с� лу“ у оп шти ни Ал�к си н цЛе ка ри Ме шо ви те ар ти ље риј ске бри га де Коп не не

вој ске су, у окви ру ак ци је „Вој ни ле кар на се лу“, пре гле -да ли не дав но око 150 мештана се ла алек си нач ке оп шти -не До бру је вац, Стан ци, Ли по вац, Пру го вац и Цр на ба ра.Нај ве ћи број за и те ре со ва них гра ђа на за пре глед био је уЦр ној Ба ри –74. Та кав од зив по сле ди ца је из у зет но ло шема те ри јал не си ту а ци је у ко јој гра ђа ни тог кра ја го ди на -ма жи ве.

Ко ман дант Бри га де пу ков ник Звон ко Стој ко вић ипо моћ ник за по др шку пу ков ник Ве ко слав Цвет ко вић об -и шли су при пад ни ке је ди ни це на те ре ну. Пу ков ник Стој -ко вић под се тио је да ак ци ја има циљ да се по мог не ста -нов ни ци ма, и пред ста вља још јед ну по твр ду до бре са -рад ње Вој ске са ло кал ном са мо у пра вом и гра ђа ни ма оп -шти не Алек си нац.

Тим Ме шо ви те ар ти ље риј ске бри га де, у ко ме су би -ли на чел ник гру пе за ци вил но-вој ну са рад њу ма јор Сла -ви ша Вр бић и ле ка ри ка пе тан Са ша Јо ва но вић и пот по -руч ни ца Ма ри ја Цвет ко вић, об и шао је пет се ла алек си -нач ке оп шти не, и пре гле дао, углав ном, ста ри је осо бе узгра да ма шко ла или ме сних за јед ни ца. По се тио је, та ко -ђе, и два де се так па ци је на та у њи хо вим до мо ви ма.

„На ше могућности су скром не, ка же ка пе тан Јо ва но -вић и до да је да па ци јен ти ма нај че шће из ме ре при ти сак ини во ше ће ра, ура де ЕКГ, те „пру же“ по ко ју ле пу реч, штоје не ка да нај ва жни је, и по са ве ту ју их о да љем то ку ле че ња.У по ме ну тој ак ци ји су, по ред при пад ни ка Вој ске, учес -твовали и ме ди цин ски рад ни ци Здрав стве ног цен тра Алек -си нац, а оп шти на је обез бе ди ла ле ко ве. ƒ

З. М.

При пад ни ци декларисаног во да Дру ге бри га де Коп не невој ске из дво ји ли су се ква ли те том ра да и об у че но шћуна ме ђу на род ној ве жби у Ја во ри ву, код Ла во ва, и де мон стри ра ли да мо гу успе шно од го во ри ти за да ци ма уби ло ко јој ми ров ној ми си ји у све ту

ва, у Укра ји ни. Ве жбу су ор га ни зо ва -ле ору жа не сна ге САД и Укра ји не, ана њој je уче ство ва ло око 1.500 при -пад ни ка из 16 зе ма ља НА ТО-а иПро гра ма Парт нер ство за мир –Укра ји на, САД, Ка на да, Аус три ја, Ср -би ја, Ру му ни ја, Бу гар ска, Пољ ска,

Ме ђу на род на ве жба„Rapid Trident 12” из -ве де на је од 6. до 27.ју ла на по ли го ни маМе ђу на род ног ми -

ров ног и без бед но сног цен тра Ја во -ри во, ше зде сет ки ло ме та ра од Ла во -

„Rapid Tr ident 12”

Ра шки пе ша дин циу Укра ји ни

1 5 . а в г у с т 2 0 1 2 .

с р д њ

24

Не мач ка, Дан ска, Нор ве шка, Швед -ска, Мол да ви ја, Ма ке до ни ја, Азер -беј џан и Гру зи ја.

Вој ску Ср би је пред ста вљао једе кла ри са ни вод пе ша диј ског ба та -љо на из Ра шке, у ко ме су би ли по -руч ник Ко ста Кар та ло вић, пот по руч -ник Срећ ко Дра жо вић, ста ри ји вод -ник пр ве кла се Не над Жив ко вић,ста ри ји вод ни ци Не бој ша Кр стић,Го ран Ра до је вић и Мир ко Креч ко вићи 26 про фе си о нал них вој ни ка.

За рад и за ла га ње, у окви ру „Б“че те, за јед но са пред став ни ци маМол да ви је, Гру зи је и Ма ке до ни је,до би ли су по хва ле од ди рек то ра ве -жбе и оста лих зва нич ни ка. У њи хо веква ли те те уве ри ли су се и ко ман дантКоп не не вој ске ге не рал-ма јор Ми ланМој си ло вић и на чел ник Шта ба Дру -ге бри га де пу ков ник Му ха рем Фа -злић, ко ји су 25. ју ла при су ство ва ливе жби.

Па тро ле, кон вој и кор дон

Ве жба у Укра ји ни са сто ја ла се изко манд но-штаб не ве жбе и ве жби је -ди ни ца на те ре ну. Ко манд но-штаб наве жба је има ла стан дард ну ин тер нура чу нар ску мре жу, али је би ла по др -жа на и ра чу нар ским си му ла ци ја ма,ди ги тал ним бор бе ним ко манд ним си -сте мом и си сте ми ма за исто вре ме нуме ђу соб ну пи са ну и го вор ну ко му ни -ка ци ју ви ше уче сни ка, те за си му ла -ци ју ра да бес пи лот них ле те ли ца у ре -ал ном вре ме ну и про сто ру.

Учесници су про ве жба ли пе де -сет раз ли чи тих су по зи ци ја у окви руко манд но-штаб не ве жбе, што јеомо гу ћи ло да се раз ви ју и уна пре деспо соб но сти свих уче сни ка за ре ша -ва ње за да та ка у ме ђу на ци о нал номокру же њу, пре све га при ме ном штаб -

них бор бе них про це ду ра, пла ни ра -њем ва тре не по др шке и из во ђе њемпу ног спек тра опе ра ци ја с те жи ш -тем на ста би ли за ци ји и про тив по бу -ње нич кој опе ра ци ји. У ре а ли за ци јиве жбе на те ре ну уче ство ва ло је се -дам је ди ни ца ран га вод или че та, аме ђу њи ма се на ла зио и стре љач кивод из са ста ва де кла ри са не че те 21.пе ша диј ског ба та љо на Дру ге бри га -де на ше вој ске.

Де кла ри са на че та пе ша диј скогба та љо на из Ра шке фор ми ра на јесре ди ном ма ја 2010. го ди не ра ди об -у ча ва ња и упу ћи ва ња у мировне ми -

си је. При пад ни ци во да из са ста ваде кла ри са не че те су већ уче ство ва -ли у ми ров ној ми си ји Ује ди ње них на -ци ја на Ки пру. Пре ма ре чи ма за ме -ни ка ко ман ди ра де кла ри са не пе ша -диј ске че те по руч ни ка Ко сте Кар та -ло ви ћа, ве жба и обу ка у Укра ји нипред ста вља ли су нов иза зов за ста -ре ши не и вој ни ке Вој ске Ср би је ко јивећ има ју ис ку ство из ан га жо ва ња умул ти на ци о нал ном окру же њу.

Пе ша дин ци из Ра шке су на ве -жбу у Укра ји ну од ле те ли ави о номАн-26. Нај пре су се дам да на уве -жба ва ли ре а ли за ци ју па тро ла, кон -

во ја, кор до на и бло ка де пу те ва, радна кон трол ним пунк то ви ма, по сред -но на во ђе ње ар ти ље ри је, опе ра ци јес хе ли коп те ри ма, по ступ ке с им про -ви зо ва ним мин ско-екс пло зив нимсред стви ма и бор бу у ур ба ним усло -ви ма. По руч ник Ко ста Кар та ло вић иаме рич ки и укра јин ски ин струк то рииз во ди ли су обу ку и вред но ва ликва ли тет так тич ких рад њи и по сту -па ка вој ни ка.

Ак ци ја, га ђа ња и адре на лин

Ко ман дир де кла ри са ног во дапот по руч ник Срећ ко Дра жо вић је,на при мер, по чео да ра ди про шле го -ди не, а већ иза се бе има обу ке у ви -ше на ци о нал ном окру же њу у Ма ке -до ни ји и Укра ји ни.

Де се тар Бо јан Рас по по вић изБи ља нов ца уче ство вао је на ве жба -ма у Бу гар ској и Не мач кој, а по слебо рав ка у Укра ји ни ка же: „ На ве жбисмо, углав ном, об но ви ли оно штовећ зна мо, али ис ку ства из ра да сапри пад ни ци ма оста лих ору жа нихсна га ни кад ни су на од мет“. Слич носма тра и раз вод ник Ни ко ла Алек сићиз Ба љев ца на Ибру, ко ји по ре де ћиве жбу с про шло го ди шњом, на ко јојје, та ко ђе, уче ство вао, твр ди: „Са др -жа ји обу ке су ове го ди не из ме ње нии при ла го ђе ни кон крет ним ак тив но -сти ма у ми ров ним ми си ја ма. Нај за -ни мљи ви ја је обу ка за бор бу у ур ба -ним усло ви ма, јер об у хва та мно го -број не ак ци је и га ђа ња, и увек по ди -же адре на лин“.

Раз вод ник Да ни ло Бе ло бр ко вићиз Ра шке ће ве жбу у Укра ји ни пам -ти ти по уче сни ци ма из 16 зе ма ља.Ка же да се нај ви ше дру жио са Укра -јин ци ма и Ма ке дон ци ма. Ве ћи на ста -ре ши на и вој ни ка де кла ри са ног во даДру ге бри га де би ла је ан га жо ва на уми си ји на Ки пру. Сто га, раз вод никДе си мир Са вић и твр ди да при пад -ни ци на ше вој ске мо гу успе шно од -го во ри ти за да ци ма у би ло ко јој ми -ров ној ми си ји у све ту и до стој но ре -пре зен то ва ти Ср би ју. ƒ

Зо ран МИ ЛА ДИ НО ВИЋ

25То ком бо рав ка у Укра ји ни, ге не рал Мој си ло вић и пу ков ник Фа злићса гле да ли су мо гућ но сти њи хо вог Ме ђу на род ног цен тра за ми ров не опе -ра ци је и без бед ност, као и Цен тра за си му ла ци ју, те по ли го на за уве -жба ва ње по је ди них бор бе них и так тич ких рад њи. По себ но су пра ти лиак тив но сти Шта ба мул ти на ци о нал не ди ви зи је и је ди ни ца на те ре ну, ко јесе од но се на обез бе ђе ње ва жних обје ка та, ор га ни за ци ју кор до на и опе -ра ци је пре тра ге, бло ка ду пу те ва, де кон та ми на ци ју и пре зен та ци ју ви ше -стру ког ин те гри са ног ла сер ског си сте ма га ђа ња, ми на и елек трон скогоб ма њи ва ња ими та ци јом.

„Уче шћем на овој ве жби уна пре ђе не су спо соб но сти де кла ри са ног во -да за ре ша ва ње за да та ка у мул ти на ци о нал ном окру же њу. Вој на са рад ња иин тер о пе ра бил ност с ору жа ним сна га ма парт нер ских зе ма ља по диг ну ти суна ви ши ни во. По себ но је зна чај но што су на ше ста ре ши не и вој ни ци са -гле да ли ор га ни за ци ју обу ке у ору жа ним сна га ма дру гих зе ма ља и што суовла да ли са вре ме ним на став ним средствима, по пут си му ла то ра им про ви -зо ва них екс пло зив них уре ђа ја“, на во ди пу ков ник Фа злић.

ИН ТЕР О ПЕ РА БИЛ НОСТ

Ка жу да адре на лин ски шок да је чо ве ку над људ ску сна гуи да се че сто по сле и са ми за пи та мо – ка ко ми је то по шло за ру ком. Тај осе ћај је нај че шћи ка да не ко меспа си мо жи вот. Та да тој осо би по ста је мо хе рој, а не рет ко и љу ди ма ко ји нас окру жу ју. „Ни је то ни шта...Сва ко би то ура дио да је био на мом ме сту...“, ре чи суста ри јег вод ни ка Сло бо да на Ра коњ ца из 72. из ви ђач ко-ди вер зант ског ба та љо на на кон што је спа сао де ча ка из си гур не смр ти у Та ми шу. А упра во суто ре чи пра вих и ве ли ких хе ро ја.

На из глед ми ран дан и јед -но ста ван за да так сре -ди ном ју ла ста ри јимвод ни ци ма Сло бо да нуРа коњ цу и Александру

Вла хо ви ћу оста ће ду бо ко уре за ни у

пам ће ње. Мо но то ни ју че ка ња ро ни -ла ца да се вра те с ре ке до во зи лапре ки нуо је по зив за по моћ су гра ђа -ни на.

– Че тр де се так ми ну та по што супри пад ни ци ро ни лач ке че те оти шли

на из вр ше ње за дат ка, ви де ли смо даоба лом тр чи чо век и уска че у во ду.Ка да сам при шао иви ци оба ле, ви деосам да је и де те уну тра. Од мах сампо тр чао да по мог нем – се ћа се ста ри -ји вод ник Ра ко њац да на ка да је ње го -вом за слу гом спа шен је дан жи вот. Ууни фор ми и чи зма ма, за трен ока на -шао се у хлад ној ре ци чи ја је стру јала га но ву кла и де ча ка и чо ве ка.

Дво ји ца у во ди– Би ли су бли зу је дан дру гом. У

пр ви мах, по ку шао сам да их обо ји цуиз ву чем на оба лу, али ни сам ус пео.Би ли су го то во на сре ди ни ре ке, не -ких пет ме та ра од оба ле. Пр во самдо ву као де те до оба ле, ода кле га јепре у зео ста ри ји вод ник Вла хо вић, аза тим сам се вра тио по чо ве ка – на -

При пад ник Војске Србије спа сао де ча ка из Тамиша

У рукама специјалца

1 5 . а в г у с т 2 0 1 2 .

п о в о д и

26

ста вља при чу мла ди под о фи цир, јошувек не све стан под ви га. Тек ка да суобо ји ца би ла на су вом и Сло бо дан јеиза шао из во де.

– Вла хо вић је био на оба ли и по -мо гао пр во де ча ку и чо ве ку да иза ђуиз во де, а он да и ме ни. Део уз са муоба лу вр ло је кли зав од му ља и жа -бо кре чи не, та ко да ни је би ло ње га,те шко да би се из ву кли из Та ми ша –об ја шња ва Ра ко њац уло гу ко ле ге.

При ја тан дан из ма мио је мно геПан чев це на ше та ли ште по ред ре ке,

али из гле да да ни ко од њих тог да нани је био спре ман да ско чи у во ду,чак ни ка да се у њој да вио че тво ро -го ди шњи де чак. Ме ђу ше та чи ма би -ла је и се стра де ча ка, ста ри ја све гаго ди ну-две. Иако је то ком да на мно -го ча ма ца на пан че вач ком ке ју, чи нисе да у том тре нут ку ни је би ло ни когдру гог да по мог не.

– Сма трам да је то би ла мо ја оба -ве за. То бих ура дио и да ни сам био ууни фор ми. Ве ру јем да је ду жност сва -ког од нас да по мог не, на ро чи то ка даје пи та ње жи во та и смр ти – при часта ри ји вод ник, се ћа ју ћи се тре нут кака да је уско чио у мут ни Та миш.

На кон што је иза шао на оба лу,Ра ко њац је сео на клу пу по ред де ча -ка. Упла шен и уз не ми рен, де чак јекроз су зе са мо по на вљао да се на гу -тао во де. Све га не ко ли ко се кун дипо што су их из ву кли, око њих сество рио ве ли ки број за ин те ре со ва -них ше та ча.

Ка да су се уве ри ли да су сви до -бро, спе ци јал ци су за кљу чи ли да јењи хов по сао на оба ли ре ке го тов.То ме је до при не ла и чи ње ни ца да јеРа ко њац био до го ле ко же мо кар, тесу се њих дво ји ца вра ти ла у ка сар ну,ка ко би се пре сву као.

Ћу дљи ва ре ка– По што је Сло бо дан

ско чио у во ду, остао сам наоба ли и по мо гао му да из ву -че де ча ка и чо ве ка, а он дасам и ње му по мо гао да иза -ђе. Ве ру јем да би то сва коучи нио. Ка да је чо век у опа -сно сти, ни је бит но да ли сивој ник или не, већ да бу дешчо век, при ђеш и по мог неш– ка же Вла хо вић и до да је даспа са ва ње ни је тра ја ло ними нут, али се њи ма чи ни ломно го ду же.

По зна ва о ци ћу дљи вевој во ђан ске ре ке ка жу да јојје ду би на од осам до де сетме та ра. На де лу где је Сло -бо дан ско чио, има три ме -тра. Али он ни је раз ми шљаоо то ме. У том тре нут ку ни је

ви део дру ги на чин да по мог не мла домПан чев цу.

Сви у ка сар ни су по зи тив но ре -а го ва ли на гест њи хо ва два под о фи -ци ра, а они при зна ју да ни су оче ки -ва ли то ли ко па жње. По хва ле, та ко -ђе, ни су из о ста ле. Ка ко ко до ла зи сго ди шњег од мо ра у је ди ни цу, ин те -ре су је се за нео бич ну при чу сад већју на ка Спе ци јал не бри га де. А онипри чом из но ва и из но ва ожи вља ва јуто јул ско пре под не.

Не рет ко смо све до ци ано ним -них хе рој ста ва. Че сто љу ди же ле даза хва ле они ма ко ји су их спа си ли, ане зна ју њи хов иден ти тет. И по то -ме је ова при ча аутен тич на. У њој суне по зна ти оста ли де чак и го спо динко ји су спа се ни из си гур не смр ти уТа ми шу. Све по ма ло из не на ђу је дани ка да ни су до шли да за хва ле при -пад ни ци ма Вој ске. Бр зо су оти шли спан че вач ког ке ја, оста вља ју ћи ста -ри јим вод ни ци ма да пам те са мо њи -хо ве ли ко ве и хлад но ћу ре ке. Јед ноје си гур но – на ши спе ци јал ци од ре а -го ва ли су пре ма са ве сти и та ко тре -ба сва ко од нас. Њи хо ва при ча тре -ба да од је ку је не са мо си сте мом од -бра не, већ и це лим дру штвом, јер јељуд ски по мо ћи. ƒ

Мир ја на БО РО ВИ НА

Сни мио Го ран СTАНКОВИЋ

27

У окви ру обу ке у Спе ци јал нојбри га ди по сто ји обу ка у пли ва њу иро ње њу на ба зе ни ма у Пан че ву ина Вој ној ака де ми ји. Ме ђу тим, не ууни фор ми и чи зма ма. Ипак, њи хо -ви при пад ни ци су и овог пу та до ка -за ли да су увек спрем ни да од го во -ре но вим иза зо ви ма. Ста ри ји вод -ник Ра ко њац при зна је да му ни јеби ло све јед но ка да су чи зме, оте -жа ле од во де, по че ле да га ву ку надо ле. Олак ша ва ју ћа окол ност би лису под вр ну ти ру ка ви.

СКОК У УНИ ФОР МИ

Старији водници Слободан Ракоњац и Александар Влаховић у разговоруса новинарkом „Одбране”

Свако од нас има скривени таленат. Нешто у чемује бољи од других. Али ретки су они који сепотруде да тај таленат усаврше. Не ради зараде,јер новац није смисао живота. Али срећа, којаиспуни душу када гледаш својих руку дело,сигурно јесте. То зна и заступник командантаОперативног центра Команде за обуку чијидуборези већ деценију красе његов дом, али идомове његових пријатеља и родбине.

Потпуковник Микан Васиљевић, дуборезац

Постојиш само ти и дело које ствараш

1 5 . а в г у с т 2 0 1 2 .

д р у ш т в о у п о с � т и

28

Још у детињству је волео да цртаи конструише. Ко зна када бипочео да ради дуборезе да јеимао ко да му покаже, или од

кога раније да научи. Микану је предеценију тајне дубореза откриокомшија Верко Зарић, познатикрагујевачки дуборезац. Из дана удан, био је сведок како комшијавештим рукама, у дворишту, обич -ним дрвеним плочама дарује формууметничких дела.

– Једног дана ме је позвао да мунешто помогнем, само да шмир -глам. Прво једно огледало, друго, па

треће, а онда је добио наруџбу изАмерике с кратким роком и питао меда му помогнем – прича Микан освојим почецима у том старом и, помало заборављеном, занату.

Тада је Верко исклесао главу наједној икони, док је остале, „грубе“радове урадио Микан. Схвативши дага дуборез привлачи, он је уз ком -шију полако савладавао уметнострезбарења. Један од првих само -сталних радова било је огледало чијаје дубина дубореза свега милиметар,што се сматра најтежим радом.Израда сваког следећег била јелакша. После много израђених ог -ледала, Микан је одлучио да се оп -роба у иконама.

Свети Сава од јасена– Икона Светог Саве сматра се

најједноставнијом за израду, од њесам и ја почео. Ево баш ову, показујеруком ка зиду, прву сам урадио. Њу мије тражило њих стотину, али је никомне дам, нема шансе – категоричан јепотпуковник Васиљевић и признаје дасвака урађена икона заузима посебноместо у његовом срцу, а та мора и назиду. Икона, од јасенове плоче, делујеготово нестварно, јер се на истој плочисмењују сви тонови карактеристичниза то дрво.

До сада је урадио иконе готовосвих светаца, различитих модела ивеличина. За сваку од њих треба вре -мена. Једну икону ради најмање пет -наест дана, и то интензивним радом одпет-шест сати дневно. У импрови зо -ваном атељеу, на застакљеној тераси,Микан проводи сате задубљен у ду бо -резе. Сваким ударом длета удише жи -вот комаду дрвета, стварајући умет -ност пред којом нико не остаје рав -нодушан.

Некада му једноставно није дан,или недеља. Довољно је да узме алат уруке да схвати да ће само упропаститидаску.

– Одмах знам да ћу нешто дазасечем и да упропастим све. А ондаможеш све да бациш. Има дана,међутим, када ме нешто ухвати ионда по цео дан седим ту и куцам –

29

Вештина дубореза на нашим просторима била је позната још у добастарих Словена. Та уметност је била привилегија богатих и угледнихљуди, који нису штедели новац за уређење домовова. Огледала, рамови,двери, па чак и намештај израђивали су врсни мајстори. Просечанграђанин себи није могао да приушти тај луксуз, а осим племства,довољно новца за уметност резбарења имала је још само црква, па нечуди што су најбољи дуборези заправо иконе.

У доба Препорода, дуборез остаје у сенци нових архитектонскихтрендова, да би у време социјализма доживео други процват. Јединависока школа у Европи на којој млади уметници могу да усаврше вештинеи умећа резбарења јесте Национална уметничка галерија у Софији, накојој се дуже од века негује смер резбарење.

УМЕЋЕ СТАРИХ СЛОВЕНА

прича Микан и уз смех додаје дапонекад заборави да једе колико сеудуби у резбарење.

Пут до уметностиРетки су пријатељи потпуков ни -

ка Васиљевића који немају некињегов дуборез у дому, било да је речо икони, сату, огледалу или раму.Прве две године радио је „попоруџбини“ родбини и колегама исвако је добио оно што од Миканатражио. На поклон.

Микан показује дуборез на рад -ном столу који ће поклонити куму.Остало је још само да уради ореолод златних листића, танких готовомикрон, да би икона била готова.Паралелно ради и сат на коме су„груби“ ра дови завршени, тако да мупредстоје финесе. И управо тефинесе, ситни детаљи, лич ни супечат мајстора, занат лије или умет -ника. А Микан то јесте, јер,његова дела јесу умет ност.

Путовање идеје од ста -бла до вредних руку дуборе -заца је дуго. У стругари седрво сече на даске и при род -но суши пола године. Наконтога се суши још два месеца,а потом се даске поновошест месеци „одмарају“ наотовре ном. Тада столар ступана сц е ну, лепи две, три иличетри даске једну за другукако се плоча не би савијала.Од тре нутка када се стаблоисече до момента обраде урадионици прође више одгодине. Тек онда се сусрећу– плоча и дуборезац. Вештимпотезима, мајстор црта мус -тре на дрвету, а потом спе -ци јалном машином – руч номфрезом, уклања вишак дрве -та. „Грубе“ радове, затим,смењује дле то, и уметник сепосвећује детаљи ма. Разно -врс на длета и вешти покретируку оживљавају ликове надрвету.

– Свако дрво је друга чи -је. Дивља трешња даје

најлепше боје, док је липа најмекша,те је најјед ноставнија за обраду.Трешња је добра јер не мора да сефарба, већ се излакира и постајецрвенкаста. Липа, која је готовобела, ипак мора да се фарба. Јасен јеисте боје, често стабло даје разненијансе, од изразито светлих домало тамнијих тонова – причапотпуковник Васиље вић, напомињу -ћи да и храст и орах дају дивне боје,али су тврди за обраду.

Прошле године Микан је наимању пријатеља исекао стабло див -ље трешње, а после комплетне об -раде дасака добио је довољно пло чаза наредних пет година. Тек кадаузме плочу у руке, Микан одлучујешта ће са њом.

– Најпре добро промислим какоћу и шта ћу, онда конструишем ицртам и, на крају, узмем длето. Кадасе раде рамови за огледала, највећипроблем је урадити половину. Ону

другу прекопираш, јер морају битиидентичне – објашњава Микан, докпоказује велико огледало, једно одпрвих које је урадио из пет делова,савршено уклопљено, тако да супрелази готово невидљиви.

Занат који одолевавековима

Дуборез, стари занат, траживеште руке, пуно стрпљења и паж -ње. И наравно, таленат. Зауз врат,како Микан каже, „смирује живце“.

– Када седнеш да радиш, самогледаш и мислиш о томе. Ништадруго не постоји. Посебно када ра -диш детаље. Удубљен у посао губишосећај за време. Пос тојиш само ти идело које ствараш – каже Микан.

Чак му се и данас деси да уп -ропасти по неки рад, али ретко, и тонајчешће маши ном. Тренутак непа ж -ње или недовољне кон це нтрације –

ручна фре за односикомад дрвета, не мапоправног. Пре ос таје муда узме нову даску икрене из почетка. Ни тому није тешко јер радионо што воли.

До сада је урадиооко двадесетак огледалаи педесе так икона, а какоприча, не пам ти коликоје сатова и рамова на пра -вио. – За цркву Вазнесе -ња Гос подњег у родномселу Пра њани правиосам олтар за целивањеикона. То је уједно и мо -је највеће дело по димен -зи јама. Можда урадим икомпле тан ико но стос удуборезу или са мо бор -дуру око икона које ћебити осликане на дрвету– каже потпуков ник Ми -кан Ва сиљевић. ƒ

Мирјана БОРОВИНА

Снимио Даримир БАНДА

1 5 . а в г у с т 2 0 1 2 .

у п о с � т и

30

31

и Ми ни стар ство од бра не укљу че ума ни фе ста ци ју.

До ви си не од 4.000 ме та ра, с ко -је су па до бран ке иска ка ле то комуве жба ва ња и ре корд ног ско ка, до -ла зи ле су хе ли коп те ром Ми-17 (ХТ-48) срп ске вој ске. Оне, а и ин струк -тор Јан дрић, за хвал ни су по са ди хе -ли коп те ра на ви ше од 30 ле то ва,укљу чу ју ћи и ре кор дер ски. ƒ

Игор СА ЛИН ГЕР

ком ис ку ству, обу ци и опре ми, ус пе -ле да се за крат ко вре ме ускла де ина пра ве „до бит ну“ фор ма ци ју.

Нај и ску сни ја од свих ре кор дер -ки, с ви ше од 1.600 ско ко ва, је за -став ник Рад ми ла Ђу рић ин струк торпа до бран ства у 63. па до бран скомба та љо ну Спе ци јал не бри га де.

На чел ник Шта ба 204. ва зду хо -плов не бри га де пот пу ков ник Бра неКр ња јић на ро чи то је задовољан штосу па до бран ке ве ли ки по ду хватоства ри ле упра во на не бу из надбатајничког аеро дро ма, као и чи ње -ни цом да су им у то ме по мо гли при -пад ни ци на шег ва зду хо плов ства.

– По себ ну вред ност овом под -ви гу 18 да ма да је чи ње ни ца да јеоства рен упра во у го ди ни ка да срп -ско вој но ваздухопловство обе ле жа -ва век по сто ја ња – ре као је пот пу -ков ник Кр ња јић и ис та као да је тобио је дан од мо ти ва да се 204. ва зду -хо плов на бри га да, Ко ман да ВиП ВО

Кра јем ју ла из над ба тај нич когаеро дро ма 18 да ма из 11 др жа -ва ре ги о на ус пе ло је у да у сло -

бод ном па ду на пра ви до са да нај ве -ћу фор ма ци ју па до бран ки на не буиз над Ср би је. Удру же ње же на ле та -ча Ср би ја је уз по моћ и по др шку Ми -ни стар ства oдбране и Ко ма де Ва зду -хо плов ства и про тив ва зду хо плов неод бра не Вој ске Ср би је ор га ни зо ва -ло скок под сло га ном „Же не за не бобез гра ни ца“. Циљ ак ци је био је по -пу ла ри за ци ја ва зду хо плов ног спор -та, оства ри ва ње кон та ка та са па до -бран ка ма из ре ги о на и обе ле жа ва њесто го ди шњи це срп ског вој ног ва -зду хо плов ства.

Ко ор ди на тор про јек та и тре нерпа до бран ки за став ник Не бој ша Јан -дрић – Џи ми, ин струк тор па до бран -ства и опит ни па до бра нац, ви ше јене го за до во љан по стиг ну тим ре зул -та том. Он по себ но ис ти че да су па -до бран ке, упр кос раз ли чи том ле тач -

Скок па до бран ки из ре ги о на

Не бо без гра ни ца

Сним

ио М

ирко

СТУ

ПАР

1 5 . а в г у с т 2 0 1 2 .

с в � т

Ка да је по чет ком 20. ве ка на пра вљенмо тор с уну тра шњим са го ре ва њемве ће сна ге омо гу ће но је по ле та њена пра ве те же од ва зду ха – ави о на.Тај успех за це ло чо ве чан ство ве зу јесе за до га ђај ко ји су пре не што ви ше од јед ног ве ка оства ри ла бра ћа Ор вил и Вил бур Рајт, чи ме јеозна чен по че так ере мо тор не ави ја ци је ко ја је да нас до се гла не слу ће не раз ме ре и у ци вил ном и у вој ном по гле ду. Пр ви ави о ни ни су би ли на о ру жа ни, па су се ко ри сти ли са мо за из ви ђа ње, али су вр ло бр зо по че ли да се пре тва ра ју у „на о ру жа не ле те ћеплат фор ме“.

Остварењечовековог сна

Браћа Рај т – кон струк то ри првог ави о на на мо тор ни по гон

ра и скон ска же ља да се по пут пти це ви не путне ба ни је ми ле ни ју ми ма на пу шта ла чо ве ка.На про тив, с ње го вим раз во јем по ста ја ла јесве ја ча, та ко да је мно ге по ку ша је да по ле -ти, не рет ко, пла ћао жи во том. Ни ве ли ке жр -

тве, ме ђу тим, ни су уми ри ле чо ве ко ву ма шту, ни ти ње го -во на сто ја ње да оства ри на ум, по го то ву он да ка да су по -че ли да се за то ства ра ју усло ви, пра ће ни ви шим сте пе -ном спо зна је при ро де и по је ди ним тех нич ким и тех но ло -шким от кри ћи ма.

Про на ла зак до вољ но сна жног мо то ра с уну тра шњимса го ре ва њем омо гу ћио је по ле та ње на пра ве те же од ва -зду ха и ње но по кре та ње у свим прав ци ма. Тај успех ве -зу је се за до га ђај ко ји су пре не што ви ше од јед ног ве каоства ри ла бра ћа Ор вил и Вил бур Рајт. Они су 17. де цем -бра 1903, по ле тев ши ави о ном с бен зин ским мо то ром,озна чи ли по че так ере мо тор не ави ја ци је.

За нат при влач ни ји од сту ди ја

Углед ни све ште ник из Деј то на (САД), сил но је же -лео да му си но ви, Ор вил и Вил бур, по сле за вр ше не сред -ње шко ле, оду на сту ди је, не по ми шља ју ћи да му се же -ље не ће ни ка да ис пу ни ти, јер су бра ћа Рајт на у ми ли дабу ду но ви на ри, та ко да су са ми кон стру и са ли и на пра ви -

32

П

сте у кон стру и са њу чвр шћедво крил не је дри ли це, уства ри бу ду ћег ави о на, ко јусу на зва ли „фла јер-1“.

Угра ди ли су мо тор вла -сти те кон струк ци је ја чи не16 КС, чи ја ма са (те жи на)ни је пре ла зи ла 77 ки ло гра -ма. Бу ду ћа ле те ли ца је уме -сто стај ног тра па с точ ко -ви ма има ла кли за че – не кувр сту ски ја. Пр ви по ку шајуз ле та ња, 14. де цем бар1903. ни је био успе шан, алидру ги, ко ји је усле дио по слетри да на – је сте. Ор вил јетог, за ва зду хо плов ствоисто риј ског да на, био зако ман да ма „фла је ра-1“, ко -ји је на ме тар ви си не, за 12се кун ди пре ле тео 36 ме та -ра и ушао у – исто ри ју.Исто га да на, по сле че твр -тог по ле та ња, за не пун ми -нут (тач ни је 59 се кун ди),пре ле тео је без ма ло 300(259,7) ме та ра.

Раз вој мо тор неави ја ци је

Био је то, у ства ри, по -че так исто ри је мо тор неави ја ци је, јер је јед на, зада на шње вре ме, нео бич нана пра ва, те жа од ва зду ха,али опре мље на мо то ром,по ле те ла у прав цу ко јим јечо век же лео да ле ти. Ни јето, да ка ко, ви ше био ва зду -шни ба лон на пу њен га сом,ко ји се сам по ди же путобла ка и пре пу шта ћу ди маве тро ва, већ пра ви аеро -план ко јим се у ва зду хуупра вља она ко ка ко пи лотна у ми.

У све ту је тај по ду хват при мљен раз ли чи то – од ус хи -ће ња до не ве ри це, по себ но због то га што та ко не што ни -је по шло за ру ком мно гим ин же ње ри ма, па и на уч ни ци ма,не го мла ди ћи ма ко ји су зна ли са мо да по пра вља ју и пра вено ве би ци кле. Они су се по све ти ли раз во ју и дру ге ле те -ли це – „фла је ра-2“. У њу су угра ди ли мо тор од 24 КС. На -из ме нич но су њо ме успе шно упра вља ли, та ко да су 1904.го ди не оства ри ли 105 по ле та ња и сте кли дра го це на ис ку -

ли штам пар ску пре су, тепо че ли да из да ју ло кал нено ви не. Бр зо су уви де ли даод то га по сла не ма ни шта,па су отво ри ли ра ди о ни цуза по прав ку би ци ка ла (у товре ме јед ног од глав них чо -ве ко вих пре во зних сред -ста ва), што је, ка ко су са миго во ри ли, за њих „био пунпо го дак“, по го то во што сука сни је по ста ли кон струк -то ри и про из во ђа чи вла сти -тог мо де ла са вре ме ног дво -точ ка ша ко ји им је до но сиоза вид ну за ра ду.

По што су од ма лих но -гу ма шта ли о ле те њу, ве ли -ки део нов ца за ра ђе ног напо прав ци и про из вод њиби ци ка ла утро ши ли су заиз ра ду дво крил не је дри ли -це за ко ју су, по сле мно гоекс пе ри мен ти са ња, уви де -ли да је не ста бил на и дањо ме не мо гу да се ви ну ува здух. Екс пе ри мен ти шу ћис ви ше од 40 раз ли чи тихоб ли ка кри ла за је дри ли це(са ми су кон стру и са ли ма лиаеро ди на мич ки ту нел) сте -кли су ве ли ко ис ку ство ипро ши ри ли те о риј ска зна -ња из ра зних обла сти при -род них на у ка. Та ко су, ре ла -тив но бр зо, схва ти ли да мо -гу да по ле те са мо уз по моћбен зин ског мо то ра.

Чвршћа једрилица

Ор вил и Вил бур, при -лич но вич ни кон стру и са њура зних на пра ва, са ми сускло пи ли ави он ски мо тор(за узор су има ли он да шњиауто мо бил ски мо тор с уну -тра шњим са го ре ва њем), а кон стру и са ли су и ави он скуели су, по твр ђу ју ћи ти ме да су оди ста про на ла за чи.

Пре не го што су се упу сти ли у но ви по ду хват – из ра -ду мо тор не ле те ли це – бра ћа Рајт су, кон стру и са ли но вује дри ли цу и с њом се сто ти нак пу та оти ски ва ли с па ди напе шча ног бр да, ле же ћи по тр бу шке на опла ти до њег кри -ла (је дри ли ца је би ла дво крил на). То им је би ло до вољ нода за кљу че да је до шао тре ну так да сво је уме ће ис ко ри -

33

Бра ћа Рајт, си но ви аме рич ког би ску па из Деј то -на, још као де ча ци су се за ни ма ли за ле те ње. Ве о мара но су по че ли да се ба ве кон стру и са њем зма је ва, ба -ло на и је дри ли ца. Ста ри ји, Вил бур, ро ђен је 16. апри -ла 1867, а умро 1912. го ди не. Био је не жног здра вља.Мла ђи, Ор вил (први слева), ро ђен је 10. ав гу ста 1871,а умро је 1948, у ду бо кој ста ро сти. Ње го вим ду гимжи во том об у хва ће но је раз до бље ави ја ци је од пр вемо тор не ле те ли це до пра вих ва зду шних џи но ва ка квису у Дру гом свет ском ра ту би ли огром ни тран спорт ниави о ни и те шки бом бар де ри. За ње го ва жи во та је,да кле, на ста ла и за вр ши ла се ера клип не ави ја ци је.

ЕРА КЛИПНЕ АВИЈАЦИЈЕ

ства у упра вља њу ави о -ном. Нај ду жи лет те го -ди не – 4,4 ки ло ме та ра –тра јао је пет ми ну та, штоје де ло ва ло као по се банпод стрек да бра ћа Рајт,го ди ну ка сни је, учи нејош ве ћи по мак, пре ле -тев ши 39 ки ло ме та ра за38 ми ну та – на свом тре -ћем, уса вр ше ни јем „фла -је ру-3“.

Обра ти ли су се аме -рич ком ми ни стар ству во -ј ске с мол бом да им от ку -пи па тент ле те ли це за ко -ју су би ли си гур ни да мо -же би ти од ве ли ког зна -ча ја ако се бу де ко ри сти -ла у рат не свр хе. Од го -вор је, нео че ки ва но, вр лобр зо до шао, а са њим иве ли ко раз о ча ра ње, јерје ми ни стар ство по ста ви -ло, за то вре ме, ве о ма те -шке зах те ве ко ји су се,сем оста лог, сво ди ли нато да ави он бу де та кав дамо же да пре ве зе два чо -ве ка на уда ље ност од 200ки ло ме та ра и да то ли кипут пре ва ли бр зи ном ко -ја не би би ла ма ња од 40ки ло ме та ра на час. Никод не ких европ ских вла -да, од ко ји су, та ко ђе, за -тра жи ли да им от ку пе па -тент ни су на и шли на раз -у ме ва ње.

Пр ва пи лот ска шко ла

Бра ћи Рајт се сре ћаосмех ну ла тек 1908. го ди не ка да им је он да шње Ми ни -стар ство од бра не САД до де ли ло 25.000 до ла ра као по -моћ (али не и за от куп про на ла ска). Њи хо ва ра дост је, ме -ђу тим, би ла још ве ћа ка да је исто вре ме но из Фран цу скести гла по ну да за от куп па тен та, та ко да је те го ди не„фла јер-3“ (рас кло пљен на ви ше де ло ва) пре не сен у тузе мљу где је, не да ле ко од по зна тог тр ка ли шта Ле Манпо но во скло пљен.

До кра ја 1908. оства ре но је ви ше од сто ти ну ле то ва,а вр ху нац све га био је лет ста ри јег бра та, Вил бу ра, ко ји јепо след њег да на те го ди не, се де ћи за ко ман да ма „фла је -

1 5 . а в г у с т 2 0 1 2 .

с в � т

34

ра-3“ и не пре кид но кру -же ћи из над фран цу скогвој ног по ли го на на ви си -ни од 115 ме та ра, остао ува зду ху ду же од два и поса та, пре ва лив ши бли зу125 ки ло ме та ра. Био је тоиз у зе тан до га ђај у раз во -ју ва зду хо плов ства, та кода је упра во тај под вигомо гу ћио Вил бу ру да у ју -жној Фран цу ској осну је уисто ри ји ва зду хо плов -ства пр ву шко лу за обу купи ло та.

Ва зду хо плов непри ред бе

Ме ђу уче ни ци мабра ће Рајт би ли су мла -ди ћи ко ји су ка сни је по -ста ли по зна ти кон струк -то ри ави о на и њи хо випи ло ти – Пол Ти сан ди је,Луј Бле рио, Га бри јел Во -а зен, Ан ри Фар ман... За -хва љу ју ћи по стиг ну ћи мабра ће Рајт Фран цу ска ињен глав ни град по ста јуцен тар свет ског ва зду хо -плов ства у ко ји су хр ли либу ду ћи ави ја ти ча ри икон струк то ри. Фран цу зису чак осно ва ли и Дру -штво за раз вој па те на табра ће Рајт.

На осно ву њи хо вели цен це на пра вље но јеви ше та квих ле те ли ца уко ји ма су вој не вла стиуве ли ко ви де ле ра ђа њено вог сред ства за из ви -ђа ње за вре ме бор бе них

деј ста ва, ко је је, у по ре ђе њу са из ви ђач ким ба ло ни ма,мо гло ду бље да про дре у про тив ни ко ву по за ди ну и да до -не се ви ше дра го це них по да та ка ко ман дан ти ма за ра ће -них је ди ни ца.

Све то ни је оста ви ло рав но ду шним аме рич ке вој неструч ња ке, та ко да је та да шња аме рич ка вла да од лу чи лада от ку пи па тент бра ће Рајт и да сна жни је под у пре раз -вој вла сти те ва зду хо плов не ин ду стри је, по себ но вој не.

Љу ди вич ни би зни су убр зо су у Фран цу ској по че ли даор га ни зу ју ва зду хо плов не при ред бе (пре те че да на шњихиз ло жби бор бе них и не бор бе них ле те ли ца), с ра зно вр сним

На цртежима (одозго надоле): француски ловац (1915),француски ловац (1916), руски извиђач (1917) ииталијански извиђач (1917)

Пр ви свет ски рат пра веави о ни с два мо то ра од по100 КС, ко ји пет до се дамљу ди пре во зе бр зи ном од80 ки ло ме та ра на час. Убр -зо за њи ма по ле те ће и ави -о ни са по че ти ри мо то раукуп не ја чи не 530 КС, чи јаје но си вост 1.500 ки ло гра -ма. Њи хов кон струк тор јеИгор Си кор ски, ко ји је ме ђува зду хо плов ним ин же ње ри -ма по себ но упам ћен каокон струк тор нај у спе шни јиххе ли коп те ра у вре ме и по -сле Дру гог свет ског ра та.

У по чет ку раз во ја ави -ја ци је ави о ни ни су би ли на о ру жа ни, па су у ра ту ко ри шће -ни са мо за из ви ђа ње. Пр ви пут су у те свр хе упо тре бље -ни у ита ли јан ско-тур ском ра ту (1911–1912), док их је Ср -би ја пр ви пут ко ри сти ла у Бал кан ском ра ту за вре ме оп -са де Ска дра, где је, оба вља ју ћи за дат ке бор бе ног из ви -ђања, по ги нуо пи лот-на ред ник Ми хај ло Пе тро вић, та кода је то ујед но и пр ва жр тва вој ног ва зду хо плов ства. Ср -би ја је у то вре ме има ла 10 из ви ђач ких ави о на ку пље них уФран цу ској.

Србија у корак са светом

По ми сао о ко ри шће њу ави о на у вој не свр хе ја вља сес пр вим ле то ви ма бра ће Рајт, јер иоле обра зо ва ни јим вој -ним струч ња ци ма ни ка ко ни је мо гло да про мак не ни шташто би бу ду ће ле те ли це, знат но са вр ше ни је, мо гло дапре тво ри у „на о ру жа не плат фор ме“. Фран цу зи пр ве ави -о не 1909. свр ста ва ју у ин жи ње ри ју, а две го ди не ка сни јењи хо ва ави ја ци ја по ста је са мо стал ни род вој ске. Фран -цу ска је пред Пр ви свет ски рат има ла 300 ави о на и 236пи ло та оспо со бље них за бор бу.

Ни Не мач ка ни је за о ста ја ла за Фран цу ском, та ко даје 1910. фор ми ра ла пр ви ва зду хо плов ни ба та љон и пр вива зду хо плов ни школ ски цен тар за об у ча ва ње пи ло та. Са -мо ста лан род вој ске не мач ка ави ја ци ја по ста је 1912, аоснов ну је ди ни цу чи ни еска дри ла ко ја бро ји шест ави о -на, чи ји су пи ло ти би ли офи ци ри. Скр ште них ру ку, да ка -ко, ни су се де ли ни Бри тан ци, Ита ли ја ни, Аме ри кан ци, Ру -си, па ни Ср би, ко ји фор ми ра ју сво ја рат на ва зду хо плов -ства с ви ше или ма ње бор бе них ави о на.

Ср би ја, та ко ђе, ни је хте ла да за по ста ви ави ја ци ју.На про тив, у Фран цу ској је на ба ви ла шест ави о на ко је јесвр ста ла у „аеро план ску еска дру“, док је Ва зду хо плов нуко ман ду фор ми ра ла у Ни шу. Го то во све зе мље су у нај ве -ћој тај но сти раз ви ја ли соп стве не ва зду хо плов не ин ду -стри је, где су у стро го чу ва не тај не спа да ла так тич ка итех нич ка свој ства ле те ли ца. ƒ

Вла да РИ СТИЋ

пра те ћим про гра ми ма у ко -ји ма су ле те ње и, по себ но,ле тач ке ве шти не, ста вља нина пр во ме сто. Пр ва та квапри ред ба одр жа на је од 22.до 29. ав гу ста 1909. у Рем су– „Ва зду хо плов на не де ља”,ко јој су при су ство ва ли бра -ћа Рајт, али и ве ћи број њи -хо вих уче ни ка. Је дан од њих,Луј Бле рио, ко ји се већ афир -ми сао као до бар кон струк -тор и пи лот, из ло жио је својјед но кри лац (де ве те вер зи -је), ко ји је у ви ше зе ма ља из -ра ђи ван на осно ву ње го вели цен це.

Луј Бле рио је, ме ђу тим, био по себ но за па жен за тошто је ме сец да на ра ни је оства рио из ван ре дан под виг,пре ле тев ши ка нал Ла манш од Ка леа (у Фран цу ској) до До -ве ра (у Ен гле ској). Бле рио је на так ми че ње у Рем су осво јиопр во ме сто и у бр зи ни ле те ња – 77 ки ло ме тра на час, а Ан -ри Фар ман је остао упам ћен по то ме што је у вре ме те ва -зду хо плов не при ред бе ле тео нај да ље – 180 ки ло ме та ра.

Кон те де Лам бер пр ви је над ле тео ми ли он ску пре -сто ни цу Фран цу ске и из ве сно вре ме кру жио из над Ај фе -ло ве ку ле, што је, ка жу исто ри ча ри ва зду хо плов ства, иза -зва ло бу ру оду ше вље ња ме ђу по се ти о ци ма, док је Ан риФар ман на на ред ној ма ни фе ста ци ји знат но по ве ћао вла -сти ти ре корд, пре ле тев ши, ави о ном ко јег је сам кон стру -и сао, 230 ки ло ме та ра.

Ва зду хо плов не ма ни фе ста ци је ор га ни зо ва ли су на да -ље Ни ца, Ли он и Тур, за тим Бри сел, Бер лин, Бре ша (Ита -ли ја), Пе тро град и Лос Ан ђе лес. На тим из ло жба ма су из -ла га не све са вр ше ни је ле те ли це, с уре ђа ји ма ко ји су имомо гу ћа ва ли ве ћу без бед ност ле те ња, та ко да је то ујед -но би ла и при ли ка за за кљу чи ва ње број них по сло ва запро из вод њу ави о на и њи хо вих де ло ва.

На о ру жа не ле те ће плат фор ме

До бр жег раз во ја ави о на до ла зи тек 1910. го ди не, оче му го во ри при ме на аеро ди на мич ких про ра чу на и из на -ла же ње бо љих ре ше ња при ли ком кон стру и са ња ле те ли -ца, по себ но ка да је реч о по ве ћа њу њи хо ве но си во сти,бр зи не и до ле та. Кри ла се оја ча ва ју уну тра шњим жи ча -ним за те га ма, труп се оба ви ја чвр стим плат ном ка ко бисе по ве ћао аеро ди на мич ки от пор ави о на, а по чев од 1913.труп се оба ве зно из ра ђу је с по себ ном опла том, што пр вичи не фран цу ски кон струк то ри и про из во ђа чи.

Исто вре ме но се раз ви ја и мо тор на ин ду стри ја. Уме -сто мо то ра са во де ним хла ђе њем, ави о ни се опре ма ју мо -то ри ма хла ђе ним ва зду хом, ко ји су и знат но лак ши. У ле -те ли це се, за тим, угра ђу ју и пр ви на ви га ци о ни уре ђа ји,као и све сна жни ји мо то ри. У Ру си ји се, на при мер, пред

35Он да шња Ср би ја, иако ма ла и еко ном ски не раз -ви је на, без вла сти те ва зду хо плов не ин ду стри је и тех -нич ког ка дра, ни је хте ла да за о ста не за европ ским зе -мља ма, па је по узо ру на не ке европ ске др жа ве већ уто ку бал кан ских ра то ва осно ва ла Вој но ва зду хо плов -ство, ко је је има ло осам ави о на, де вет пи ло та и дваави о ме ха ни ча ра. У бли зи ни Ни ша на пра вљен је аеро -дром, по диг ну ти су хан га ри за сме штај ле те ли ца иопре ме, та ко да су то, у ства ри, би ли пр ва ва зду хо -плов на ба за и пр ви вој ни аеро дром у Ср би ји. Убр зо јефор ми ра на и Ва зду хо плов на ко ман да, а за ње ног пр -вог ко ман дан та по ста вљен је ма јор Ко ста Ми ле тић,ко ји је пи лот ску шко лу по ха ђао у Па ри зу.

РАТНА АВИЈАЦИЈА СРБИЈЕ

1 5 . а в г у с т 2 0 1 2 .

к у л т у р

36

УМа лој га ле ри ји До ма вој ске по чет ком ав гу ста отво -ре на је из ло жба фо то гра фи ја по во дом обе ле жа ва њасто го ди шњи це срп ског вој ног ва зду хо плов ства.

Аутори из ло жбе „На ша кри ла – ави о ни до ма ће про из вод њеу на ору жа њу ју го сло вен ског и срп ског ва зду хо плов ства1945–2012.“ су др Бо јан Ди ми три је вић и Зо ран Ми ло ва но -вић, у са рад њи са Ме ди ја цен тром „Од бра на”.

Ди рек тор Ме ди ја цен тра пот пу ков ник Сла во љуб Мар -ко вић че сти тао је пра зник свим при пад ни ци ма ави ја ци је ина гла сио да ће се век срп ског вој ног ва зду хо плов ства обе -ле жи ти ни зом ак тив но сти, а да је цен трал ни до га ђајаеромитинг на ба тај нич ком аеро дро му за ка зан за 2. сеп -тем бар.

Из ло жб по во дом в� к срп ског вој ног в зду хо плов ств

„Н ш кри л ” у

До му вој ск�По ст в ку чи ни 95 фо то гр фи ј ,

хро но ло шки свр ст них у 29 ц� ли н пр� м ти по ви м л� т� ли ц ко ј� су

про из во ди л� ју го сло в�н ск� ф бри к�по сл� Дру гог св�т ског р т .

По с�б но з ни мљив с�г м�нт ј� су фо то гр фи ј� в зду хо пло в ко ји су

сво ј� вр� м� но ис пи ти в ни у В зду хо плов ном опит ном ц�н тру,

ли ни к д ни су с� риј ски из р ђи в ни.

– Ме ди ја цен тар „Од бра на“ се укљу чио у обе ле жа ва -ње тог ју би ле ја из ло жбом и при пре мом ни за при год них из -да ња ко ји су по све ће ни исто ри ји вој ног ва зду хо плов ства,а ко ји ће би ти кру ни са ни ве ли ком мо но гра фи јом о на шемва зду хо плов ству и про тив ва зду хо плов ној од бра ни ре као јепот пу ков ник Мар ко вић и до дао да је по став ка у До му вој -ске на је дин ствен на чин по све ће на ју би ле ју.

Отва ра ју ћи из ло жбу др Бо јан Ди ми три је вић ис та каоје на ме ру да у су срет ве ли ком ју би ле ју љу би те љи ма ави ја -ци је бу ду пре зен то ва не фо то гра фи је из ар хи ва Ме ди јацен тра ко је до са да ни су из ла га не.

– Пре гле да ју ћи бо гат ар хив схва ти ли смо да по сто јимно го фо то гра фи ја ко је све до че о ју го сло вен ским кон -струк ци ја ма вој них ва зду хо пло ва, ави о на и хе ли коп те ра,ко ји су ко ри шће ни или ис пи ти ва ни у окви ру та да шњег Рат -ног ва зду хо плов ства и про тив ва зду шне од бра не, од 1945.го ди не до да нас – ис та као је др Ди ми три је вић и до дао даје из ло жба, та ко ђе, сво је вр сни омаж број ним фо то гра фи -ма и фо то ре пор те ри ма ко ји су ви ше од по ла ве ка фо то гра -фи са ли ста јан ке на ших ва зду хо пло ва.

Осно ву из ло жбе чи не фо то гра фи је из ар хи ве Ме ди јацен тар „Од бра на“ ави о на ју го сло вен ске (срп ске) про из вод -ње ко ји су би ли у на о ру жа њу Рат ног ва зду хо плов ства, а ко јесу у пе ри о ду по сле 1945. го ди не сни ми ли вој ни фо то ре пор те -ри. Из ло жба „На ша крила“ би ће отво ре на до 8. сеп тем бра.ƒ

М. БО РО ВИ НАСни мио Ј. МАМУЛА

Имена су мрска. Да би се схватило колико јеистине у тој старој изреци, довољно јепрошетати улицама било ког нашег града.Узмимо за пример Београд и, рецимо, трасу одТрга Славија до Теразија. Прецизније, до Улице

Драгослава Јовановића. Улице која поменуту руту, чешући сео зидине Старог двора, повезује под правим углом с јошједним београдским тргом – Николе Пашића.

Тих 940 метара, на које је улица сведена од првогнезваничног помињања 1841. године, када су је Београђани,али не и званичне књиге, звали Друмом крагујевачким, доданас променило је многа имена. Име краља Милана у томсвојству, и то првобитно с титулом кнеза, помиње се тек1872. године и односи на део од Обилићевог венца до Улицекнеза Милоша. Остатак до Славије и даље се називаоКрагујевачком. Тек 1888. два дела ове улице у катастарскимкњигама Београда бивају заведена под јединственим именомпоменутог племића из династије Обреновића.

Од тада до данас прошло је много времена. Више одстотину и двадесет година. Београдским улицама прохујалису бројни ветрови, а у зависности од стране с које су дували,на фасаде зграда изниклих уз њихове тротоаре качили суимена различитих владара – од престолонаследника домаршала. У неком тренутку свако од њих постало је мањеили више – мрско. Миланово име задесила је иста судбина.Када је дошло време, ветар га је уклонио с каменогбеоградског сокака и носио га све док почетком новогмиленијума поново није процењено за погодно и неопходно.За то време здања у Милановој улици била су ту ипосматрала – Вукова задужбина, зграда Тровачког фонда,Стари и Нови двор, касније и палата „Београђанка”...

Краљев поклонЈедно од њих, оно на углу с Ресавском, на броју 48, за

трунку је значајније. Значајније само због тога што је тесноповезано с именом и судбином једног другог краља из лозеОбреновића – Александра. Захваљујући њему, баш на томброју давне 1895. године, као краљев поклон српској војсциза његов рођендан, саграђен је Официрски дом – место зазабаву и окупљање војника. Само неколико година касније, уноћи 28. маја 1903, управо с те адресе пошла је злокобназавереничка поворка предвођена ДрагутиномДимитријевићем Аписом. На запрепашћење тадашњег

37Од б�чког в лц�р до хип-хоп

Скоро стотину и дв д�с�т годин одоснив њ , н�св�сни одј�к војничкихчиз м пр ћ�них д мским потп�тиц м ,удб шких тврдих ђонов и оних н�штол г нијих, који су у њ�гов� двор н�доплив ли н „новом т л су”, пос�тиоцид н шњ�г Студ�нтског културног ц�нтр – попул рног СКЦ- , у б�огр дској улициКр љ Мил н 48, сл�д�ћи н�ки нови,свој рит м, одрж в ју н�з уст вљивипулс живот бивш�г Дом официр

С К Ц – н � к д ш њ и О ф и ц и р к и д о м

цивилизованог света, „Црнарука” одвела је у смрт краљаАлександра и краљицу Драгу.

Официрски дом у Београдусвечано је отворен на рођенданкраља Александра Обреновића,14. августа 1895. године.Свестан потребе српскихвојника смештених у Београду запростором који би служио зањихову забаву, дружење иокупљање, краљ је 1891. годинерасписао конкурс за пројектантатаквог објекта. Право да урадинацрте за Официрски домстекао је познати српскиархитекта Јован Илкић. Он јена конкурсу учествоваозаједно са архитектомМилорадом Рувидићем.Након четворогодишњеизградње, краљ Александарје на свој деветнаестирођендан свечано отвориосвоју задужбину, рекавши даје она „доказ његове бригеза усавршавањем српскеодбрамбене снаге, и да требада служи развијањувојничких врлина идружељубља”. На свечаностије прочитан и поздравнителеграм краља МиланаОбреновића из Луцерна.

Поштујући краљевувољу, чак и после његовесмрти, у Дому су се све допочетка Првог светског ратаорганизовали многобројнисусрети, официрски балови иразне активности. Допривременог прекида уњиховом одржавању дошлоје за време балканскихратова и Првог светскограта, да би по њиховомзавршетку традиција билаобновљена. Током трећедеценије 20. века и измеђудва рата у галеријскомпростору Дома одржавале сусе и прве уметничкеизложбе, а омиљена забавамладих били су матинеи, којису почињали у 16 или 17часова и трајали најдуже до21 час. Године које су потомуследиле, године пред

најтежа страдања која јечовечанство доживело засвог постојања, биле су ипоследње годинеОфицирског дома.

По завршетку Другогсветског рата зграда јереконструисана, а у њенимпросторијама смештен једом Удбе „Пане Ђукић”. Утом периоду мења севласник, али не и наменаустанове, јер је акценат идаље био на уметничко-забавном карактеру, а усалама Дома пуштани суфилмови западне продукцијеи приређиване прверокенрол журке.

Нови таласПосле студентских

протеста 1968. годинезграда је реконструисана и1971. године званичноуступљена Београдскомуниверзитету. Руководство,заједно с Универзитетскимодбором Савеза студенатаБеограда, с циљем да сеомогући културнакомуникација студенатаБеоградског универзитета,бивши Официрски домпретворило је у Студентскикултурни центар – култноместо београдске младости иавангарде из којег су изашлимноги значајни аутори у свимобластима уметности.

1 5 . а в г у с т 2 0 1 2 .

к у л т у р

38

Официрскидом пројектоваоје Јован Илкић.Родио се 1857.године у Земуну,где је завршиоосновну школу инижу гимназију.У Бечу језавршио реалкуи Одсек заархитектуру наУметничкојакадемији.Дипломирао је1883. године,као један однајзапаженијихстудената. Уз диплому је добио писмену похвалу одАкадемије, као и понуду свог професора ТеофилаХанзена да остане и ради с њим.

У Србију је дошао на позив краља Милана даучествује у изради унутрашњости Старог двора исарађује са архитектом Александром Бугарским, што језаправо значило добијање положаја дворског архитекте– краљевског грађевинског саветника. Радио је и уархитектонском одељењу Министарства грађевина, гдеје и пензионисан 1910. године. За време Првог светскограта одведен је у логор Нежидер у Мађарској, где је иумро 1917, у шездесетој години.

Важио је за великог познаваоца архитектонскихстилова. Куће је пројектовао у духу готово свих стиловакоји су у то време били заступљени у Србији. Измеђуосталог, заслужан је за изглед куће Крсмановића наТеразијама, у којој је 1918. године проглашењемуједињења створена Краљевина СХС, затим Домадруштва Светог Саве, зграде хотела „Москва”, исвакако најзначајнијег здања – Народне скупштине.

ПРОЈЕКТАНТ

Својим радом СКЦ и у следећој деценији профилишебеоградску културну сцену и публику, да би токомдеведесетих одиграо пресудну улогу у пробијању културнеблокаде. У међувремену, због архитектонских и историјскихвредности зграда је 1984. године проглашена културнимдобром и стављена под заштиту закона, а 1992.Министарство просвете Владе Републике Србије преузело јеингеренције оснивача те институције културе.

На око 4.000 квадратних метара простора и приближнохиљаду програма на годишњем нивоу намењених уметностии култури, Студентски културни центар, односно бившиОфицирски дом, данас је једна од неприкосновенихустанова културе на територији Београда, Србије, али ирегиона. Од првог дана његова намена и судбина били сунераскидиво испреплетани. У ритму бечког валцера, а затими америчког рокенрола, електронске и музике другихжанрова, инспирисани пре свега идејама, плесачиконцертних дворана Официрског дома као да су одувекволели игре дрских корака. Игре које воде ка неизвесном,неочекиваном и ненаданом врхунцу. Врхунцу који бришеимена. Посебно она мрска. ƒ

Никола ДРАЖОВИЋ

Свечано је отворен 3. априла 1971. пригодном академијом.Већ сутрадан уследио је маратонски програм у част 4.априла, Дана студената Београдског универзитета. Следећегодине установљена је манифестација „Априлски сусрети”,која је ускоро постала део традиције СКЦ-а, али и синонимза све радикално и друштвено оспоравано, а како сепоказало, за напредак неопходно.

39Положај, габарит, романтична орнаментика иугаона кула с велелепним улазним вратима, која јечитавом здању давала изглед тврђаве, само су утврдилињегово место у бедему снажне српске војске. Управотакву слику Александар је и желео да постигнеизградњом новог официрског дома. Његов првобитниизглед није се много променио. Некадашњи угаониглавни улаз потпуно је затворен, а из Ресавске улицеотворен је пространи улаз с холом. Преправке успољашњој структури грађевине резултат су значајнијихпромена при унутрашњој реконструкцији, која јеуследила због промене намене установе.

Главна просторија Дома била је велика дворана зазабаве. У композицији маса и обради детаља ентеријеравидљиви су утицаји средњовековне архитектуре иромантичарске епохе. Осим елемената класике иренесансе, Илкић и Рувидић вешто су користили иелементе барока. Оригинална концепција просторасачувана је у свечаној дворани, сали за предавања,галерији и кружном предворју, док је остатак претрпеоделимичну или потпуну реконструкцију.

Дом је уклопљен у савршену ниску архитектонскихбисера комплекса бивше Војне академије, која сепружала дуж Немањине, Ресавске и Улице кнезаМилоша. Маркантне грађевине комплекса, с околнимрепрезентативним објектима – Касарном седмог пука уНемањиној улици, Официрском задругом, паркомМањеж и коначно Официрским домом, дефинисали суново, модернизовано лице тог краја Београда крајем 19.и почетком 20 века. Тај урбанистички потез и данас сејасно разазнаје на мапи Београда.

АРХИТЕКТУРА

Уни шком До му вој ске одр жа на је из ло жба трисли ка ра Коп не не вој ске на ко јој је ши ра јав ностима ла при ли ку да са гле да ли ков но ства ра ла штвопот пу ков ни ка Бо шка Ћу ћу за, ка пе та на Иго ра Де -ни ћа и вој ног на ме ште ни ка Жељ ка Мар ко ви ћа.

Две за јед нич ке из ло жбе пот пу ков ни ка Ћу ћу за, ка пе -та на Де ни ћа и Мар ко ви ћа ука зу ју на њи хо ву же љу да лич -ни ен ту зи ја зам, део се бе и свог ства ра ла штва, по де ле ско ле га ма, дру го ви ма и по зна ва о ци ма умет но сти. Де ла суим ра зно вр сна, при па да ју раз ли чи тим умет нич ким прав -ци ма и из ви ру из по себ них ин спи ра тив них вре ла, али ихује ди њу је при пад ни штво Вој сци Ср би је и тра ди ци о нал нии ет но мо ти ви, ко ји су ду бо ко уко ре ње ни у исто ри ји срп -ског сли кар ства.

Љу бав из гим на зиј ских да на Пот пу ков ник Ћу ћуз је сли кар ством по чео да се ба ви

у Вој ној гим на зи ји, где га је у тај не те умет но сти „уве ла“про фе со ри ца Бе ри сла ва Ди вљак. Бо шко је на ста вио дасли ка и на Вој ној ака де ми ји. У Ле сков цу је имао пр ву из ло -жбу са сли ка ри ма из Удру же ња ли ков них умет ни ка тоггра да. Ме ђу тим, ко ман до ва ње гра нич ним ба та љо ном наВла син ској ви со рав ни не сум њи во је од ре ди ло до бар деоње го вог ства ра ла штва. На и ме, на плат ни ма Бо шка Ћу ћу запре по зна ју се мо ти ви Вла син ског је зе ра, Че мер ни ка иоста лих кра је ва ко је је као гра ни чар сва ко днев но пре ла -зио. Осим то га, део Ћу ћу зо ве мо ти ва ци је од но си се и напре де ле род не рав ни це око Бе че ја и, што је по себ но за ни -мљи во, ур ба не пеј за же Па ри за из 19. ве ка. Бо шко, за пра -во, у Па ри зу ни ка да ни је био, али се сли ка ма збли жио сгра дом. Жи вот на же ља му је да у ње га и от пу ту је.

– Сли кар ство ми пред ста вља сво је вр сни „из дув нивен тил“, та ко да у шта фе ла ју и чет ки ци про на ла зим за до -вољ ства. Ка да сам пр ви пут по кло нио сли ку, би ло ми је те -шко као да сам дао део се бе, а са да на то дру га чи је гле -дам и сли ке по кла њам баш затo што же лим да дам не штосво је. Же лео бих да јед ног да на имам са мо стал ну из ло жбуи да на сли кам не што што но сим у се би, али још увек не -мам хра бро сти да то ста вим на плат но – ка же пот пу ков -ник Ћу ћуз.

Бор ба за нај бо љу сли куКа пе тан Игор Де нић ро ђен је у Ко сов ској Ка ме ни ци,

а у Вој сци ра ди од 2002. го ди не. Тре нут но је на ду жно стире фе рен та ло ги сти ке у Оде ље њу за ло ги сти ку Ко ман деКоп не не вој ске. Ин те ре со ва ње за сли кар ство ис ка зао јејош у сред њој шко ли у окви ру ли ков них сек ци ја, а го ди на -ма се ак тив но ба ви сли ка њем уља них па сте ла и уља наплат ну. Ње го ви сли кар ски су Па ја Јо ва но вић и Урош Пре -дић. Сма тра да му је до са да нај бо ље сли кар ско де ло пор -

1 5 . а в г у с т 2 0 1 2 .

к у л т у р

40

Ки чи ц з оп с ч�мС л и к р и К о п н � н � в о ј с к �

Срп ск вој ск и сли к р ство им ју то ли ко до дир них т ч к д с� б�зик квог пр� т� ри в њ мо ж� твр ди тид ли ков но ств р л штво, то ком р з во ј , им и ј�д ну р т ну, вој нич куф зу. До вољ но ј� под с� ти ти с� Пр вогсв�т ског р т и р т них сли к р у ј� ди ни ц м срп ск� вој ск�, ко ји су н пл т ни м з б� л� жи ли мно г� р т н��пи зо д�, из б� гли ц�, д� т љ� из вој нич ког жи во т или од мор р т ни к .Пот пу ков ник Бо шко Ћу ћуз, к п� т нИгор Д� нић и Ж�љ ко М р ко вић, при п д ни ци Коп н� н� вој ск�, н ст -вљ ју ту тр ди ци ју.

трет су пру ге Дра га не, а из у зет но је за до во љан ре про дук -ци јом сли ке Па је Јо ва но ви ћа „Ки ће не не ве сте“.

– Сли кар ством гра дим лич ни и ду шев ни мир – при чака пе тан Де нић и ка же да ко ли ко год су му сли ке ре ал не,оне исто вре ме но пред ста вља ју ње гов ис ко рак из ствар но -сти. Оста ју са мо сли ка и он.

Нај ви ше сли кар ског ис ку ства у Коп не ној вој сци имаЖељ ко Мар ко вић, ко ји се сли кар ством ба ви од 1970. го ди -не и до са да је ви ше пу та ко лек тив но и са мо стал но из ла -гао у Бе о гра ду, За дру, Кра ље ву, Ни шу и оста лим ме сти мане ка да шње Ју го сла ви је, Пољ ске и Че хо сло вач ке. Уче ство -вао је на мно го број ним ли ков ним ко ло ни ја ма, осва јао на -гра де на смо тра ма и так ми че њи ма. Жељ ко оба вља по сло веу тех нич кој ра ди о ни ци ло ги стич ког ба та љо на Тре ће бри га -де и успе ва да по ми ри алат ке и чет ки це. Стил Жељ ка Мар -ко ви ћа ка рак те ри шу сло же ни екс пре си о ни стич ки мо ти ви,а за сво ју нај бо љу сли ку не мо же да се од лу чи.

– Ба вим се сли кар ством за се бе и за сво ју ду шу. Увексе бо рим за но ву, нај бо љу сли ку – ка же он.

Гле да ју ћи де ла по ме ну тих сли ка ра Коп не не вој ске, немо же те а да се не за пи та те ка ко су за основ но за ни ма њеиза бра ли вој ни по зив. Мар ко вић ве што, у ку би стич ком ма -ни ру сли ка мо сто ве, а Де нић по те зи ма чет ки це спа ја ре а -ли стич ке и ро ман тич не де та ље. Бо шка у сли кар ству ис кљу -чи во ин спи ри шу емо ци је, во ље не осо бе, по зна ти и уда ље -ни кра је ви. Њи хо ва је за јед нич ка же ља да ор га ни зу ју из ло -жбу у До му Вој ске Ср би је у Бе о гра ду. ƒ

Зо ран МИ ЛА ДИ НО ВИЋ

41Из ло жбе рат них сли ка ра Вр хов не ко ман де срп ске

вој ске, Дрин ске, Ду нав ске и Мо рав ске ди ви зи је – Ми ха -и ла Ми ло ва но ви ћа, Ко сте Ми ли ће ви ћа и Дра го ми ра Гли -ши ћа, би ле су, из ме ђу два ра та, пр во ра зре дан кул тур нидо га ђа ји. Нај ве ћи сли кар у ре до ви ма срп ске вој ске је,сва ка ко, рат на бол ни чар ка и ака дем ска сли кар ка На де -жда Пе тро вић, ко ја је на пу сти ла без бед не кут ке Швај -цар ске, ју жне Фран цу ске и Ита ли је, те до пу то ва ла напр ву ли ни ју фрон та у Ср би ју, у вре ме епи де ми је пе га вогти фу са, ко јој је, на жа лост, под ле гла апри ла 1915. го ди -не. Сли ка ла је офи ци ре, се ља ке, све ште ни ке, Ко со во по -ље и Гра ча ни цу... У рат ном ви хо ру ство ри ла је мо ну мен -тал не сли ке – „Ста ри ша др ван у При зре ну“, „Гра ча ни -ца“, „По ље ко сов ских бо жу ра“, као и ша то ре ва љев скерат не бол ни це, сво ју по след њу сли ку.

Слич но је би ло и у Дру гом свет ском ра ту, у ко меЂор ђе Ан дре је вић Кун и дру ги сли ка ри ства ра ју вред наумет нич ка де ла. Збир ка Вој ног му зе ја, ко ја бро ји око 500сли ка, ски ца и цр те жа рат них сли ка ра из вре ме на Пр вогсвет ског ра та, и вред ну ко лек ци ју сли ка уче сни ка На -род но о сло бо ди лач ког ра та, те де ла умет ни ка ко ји су го -ди не про ве ли у за ро бље нич ким и кон цен тра ци о ним ло -го ри ма, све до чи о ве зи из ме ђу сли кар ства, ра то ва, вој -ске и сли ка ра.

БО ЈИ ШТЕ КАО АТЕ ЉЕ

1 5 . а в г у с т 2 0 1 2 .

к у л т у р

Ни сам Де јан ни је си гу ран ко ли ко пу та се ње го ватру ба ори ла Гу чом, али се се ћа да је по чео као члан ор -ке стра Де ја на Пе тро ви ћа. Са сво јим ор ке стром већ 12го ди на уве се ља ва са бо ра ше ши ром Ср би је и осва ја при -зна ња, али му је на гра да из Гу че нај дра жа.

– Пу бли ка је да ла сво је ми шље ње, а ми смо у Гу чина сту па ли упра во за њих. Во лео бих да у ка ри је ри осво -јим још јед ну „Злат ну тру бу“, јер пре ма Пра вил ни ку са -бор ског од бо ра, ка да до би је те три та ква при зна ња про -гла ша ва ју вас за мај сто ра тру бе – ка же Де јан, ко ји некри је сре ћу што је при зна ње до био од пу бли ке.

Ина че, тру ба је у по ро ди ци Јев ђић го ди на ма. Сви ра -ли су и Де ја но ви пра де да, де да и отац, као и бра ћа. Пр вето но ве Де ја на је на у чио де да Љу ба Јев ђић. „Ни зам скира ста нак“ је пе сма ко ју је ово го ди шњи до бит ник „Злат -

Злат ну тру бу, ко ју у Гу чи до де љу је пу бли ка, до био једе се тар Де јан Јев ђић из 104. скла ди шта Цен трал нело ги стич ке ба зе у По же ги. За ње гов успех за слу жанје и ор ке стар ко ји на сту па под ње го вим име ном,

иако је по ме ну то при зна ње на гра да по је дин цу.– Исту на гра ду сам осво јио и про шле го ди не, а ове

сам по но вио успех. Не бих ус пео без де ве то чла ног ор -ке стра, ко ји пред во дим од 2000. го ди не – при ча Јев -ђић и на по ми ње да у ор ке стру сви ра ју и ње го ва дваро ђе на бра та. Сло бо дан сви ра бас флиг хор ну, а Бран кобу бањ.

42

Вој ник Де јан Јев ђић, до бит ник „Злат не тру бе“ на 52. са бо рутру ба ча

Пу шка и тру ба за јед ноОд дав ни на је тру ба пра ти ла вој ску, и на бој ном по љу и на сва ком сла вљу.За то и не чу ди што је упра во тру батри де сет дво го ди шњег де се та ра изРа сне код По же ге по бра ла нај ви шесим па ти ја са бо ра ша већ пр вим так то ви ма пе с ме „Кра дем ти се у ве че ри“ и „Ду њи ним ко лом“.

Струч ни жи ри 52. са бо ра у Гу чи за нај бо љи ор ке -стар про гла сио је тру бач ки са став „Бар ка“ из Кња жев -ца, а на гра ду за нај и звор ни је му зи ци ра ње до де лио јеор ке стру „Зао та ро лајт“ Ми лој ка Ђу ри ћа и Љу би во јаДи ко ви ћа из Ка ле ни ћа.

На гра де нај дра же сва ком тру ба чу – „Пр ва тру баДра га че ва“ и „Злат на тру ба“, ко ју до де љу ју „Ве чер њено во сти“, ове го ди не при па ле су дво ји ци мла дих тру -ба ча – „Пр ва“ Вељ ку Осто ји ћу из Зла ку се, а „Злат на“Де ја ну Јев ђи ћу из По же ге.

НА ГРА Д#

Вече

рње

ново

сти

Д. К

АРАД

АРЕВ

ИЋ

не тру бе“ за сви рао још као де те, а пр во ко ло – „Мо ра -вац“. Ипак, Де јан не оче ку је да ће се ње го ве ћер ке Ми наи Ду ња за ин те ре со ва ти за тру бу, али се на да да ће ње го -ви бра тан ци на ста ви ти по ро дич ну тра ди ци ју.

Де јан има још јед ну љу бав – вој ску. За то је у уни -фор ми већ чи та ву де це ни ју, а циљ му је да јед ног да на нара ме на ста ви под о фи цир ски чин.

– Мо ја ве ли ка љу бав је сте и па до бран ство. Пре двего ди не сам на пра вио тан дем скок с ин струк то ром, са3.000 ме та ра у Ки кин ди. Тог да на сам ско чио са тру бом уру ци, јер код ме не тру ба и пу шка иду за јед но – ка же Де -јан и до да је да у бу дућ но сти пла ни ра озбиљ ни је да се по -све ти па до бран ству.

Де јан не за бо ра вља чи ње ни цу да са мо по зна ва ју ћисоп стве ну тра ди ци ју и исто ри ју мо же мо це ни ти и по зна -ва ти се бе.

– Мо ра мо не го ва ти срп ску на род ну му зи ку и њо месе пред ста вља ти и у зе мљи и у све ту. Ова на гра да момор ке стру отва ра мно га вра та, чак и ван гра ни ца Ср би је.

„Злат на тру ба“ је на гра да ко ју су 49. пут до де ли ле„Ве чер ње но во сти“. Дру ги пут за ре дом на гра да је оти -шла у Де ја но ве ру ке, а на ма пре о ста је да на ви ја мо да сење го ва тру ба по зла ти и тре ћи пут. Ме ђу 19 ка пел ни канај бо љих тру бач ких ор ке ста ра у Ср би ји Де ја нов је бионај бо љи, што су са бо ра ши уме ли да на гра де. ƒ

Мир ја на БО РО ВИ НА

43

Ва зду хо плов ни са вез Ср би је (ВСС), Клуб сло бод ногле те ња „Арес” из Бе о гра да и oпш тина Кња же вацби ли су од 22. до 27. ју ла до ма ћи ни сто ти ни пи ло тапа ра глај де ра из два де се так зе ма ља. Ло ше вре ме ни -

је ишло на ру ку пи ло ти ма, али је за то ор га ни за ци ја би ласјај на – са гла сни су уче сни ци с пет кон ти не на та.

Так ми ча ри из Ју жне Афри ке, Фран цу ске, Аустри је, Ма -ђар ске, Ма ке до ни је, Сло ве ни је, Ру му ни је, Не мач ке, Ита ли је,Пољ ске, Укра ји не, Ру си је, Мол да ви је, Тур ске, Ја па на, Ин ди -је, Изра е ла и Аустра ли је као и на ши пи ло ти, жељ но су иш че -ки ва ли да по ле те кња же вач ким не бом, али ло ше вре ме им једо зво ли ло да се ви ну у пла вет ни ло са мо јед ног да на.

Уме сто пла ни ра ног ле та с вр ха Ту пи жни це, из над Кња -жев ца, от пу то ва ли су у Ни шку ба њу, јер су се на обли жњојпла ни ни Су ва, из не на да ука за ли по вољ ни вре мен ски усло -ви за старт. Сви так ми ча ри су по ле те ли с на ме ром да осво -је два де се так ки ло ме та ра ду гу не бе ску „пи сту”, али ни коод њих ни је ус пео да ис пу ни за да так јер је ве тар оја чао, аба за обла ка по ста ла ни ска.

Иако су оста ли без бо до ва за свет ску ранг-ли сту, так -ми ча ри су оти шли из Кња жев ца за до вољ ни, ка ко ка жу, због

Војскa Србиј� н м� ђу н род ном пли в ч ком м р то ну

Ше сто чла на еки па Вој ске Ср би је, ко ју је пред во дио пот -пу ков ник Да ни ло Си мо но вић, на чел ник Гру пе за фи -зич ку обу ку Ко ман де за обу ку, уче ство ва ла је не дав -

но на 43. ме ђу на род ном пли вач ком ма ра то ну Ја рак – Ша бац. По ред основ не тр ке у ду жи ни од 18 ки ло ме та ра и 880

ме та ра, ор га ни за тор ма ни фе ста ци је је као по себ ну ди сци -пли ну увр стио и тр ку на 1.200 ме та ра у ка те го ри ји се ни о -ри–ју ни о ри, на ко јој је, ме ђу 32 так ми ча ра из пливачких ива тер по ло клу бо ва, уче ство ва ло шест при пад ни ка Вој ске.

У ја кој кон ку рен ци ји сви на ши так ми ча ри пла си ра лису се до три на е стог ме ста, а нај бо љи ре зул тат оства рио јепот по руч ник Алек сан дар Со ко лов из Цен тра за обу ку Коп -не не вој ске, ко ји је осво јио брон за ну ме да љу.

до бре ор га ни за ци је, уз обе ћа ње даће по но во до ћи на ове те ре не, за ко -је и свет ски ре кор де ри твр де да суиз у зет ни.

Уз фи нан сиј ску по др шку из IPAфон да Европ ске уни је, ор га ни за то рису обез бе ди ли и хе ли коп тер ко ји је24 са та био на рас по ла га њу и ле та чи -ма за слу чај да сле те ван пред ви ђе -

ног ме ста и но ви нар ским еки па ма. По са да ви ше на мен скогхе ли коп те ра „Ен стром Ен 28“ бе о град ске фир ме „СТС ави -ја ци ја д.о.о.” био је, исто вре ме но, у ди рект ној ве зи с де жур -ним са ни тет ским еки па ма у Ни шу.

Пр ви пут на јед ном так ми че њу у па ра глај дин гу у Ср -би ји, ин ста ли ра на је спе ци јал на опре ма ко ја је, за хва љу ју -ћи ГПС уре ђа ји ма ко је су но си ли так ми ча ри, омо гу ћа ва лада се на мо ни то ри ма у су диј ском цен тру ужи во пра ти тињи хо ва по зи ци ја.

Због до бре ор га ни за ци је ме ђу на род них до га ђа ја,укљу чу ју ћи и овај у Кња жев цу, као и из у зет них те ре на,Свет ска ва зду хо плов на фе де ра ци ја по ве ри ла је ВСС ор га -ни за ци ју Свет ског ку па у па ра глај дин гу, ко ји ће се 2013.го ди не одр жа ти на Ко па о ни ку. Већ 2014. го ди не ВСС ор га -ни зу је и два европ ска пр вен ства – у пре ци зном сле та њупа ра глај де ром и у пре ле ту па ра глај де ром – пр во у Вр шцу,а дру го на Ко па о ни ку. Ка ко ис ти че пред сед ник ВСС Ла будБу ла то вић „Ср би ја де фи ни тив но по ста је по зна та свет скапа ра глај динг де сти на ци ја”. ƒ

Н. АН ДРИЋ

Mанифестација ме ђу на род ни пли вач ки ма ра тон Ја рак– Ша бац у све ту је по зна та као „Тр ка ми ра“ и одр жа ва се узнак се ћа ња на „Кр ва ви марш“ 4.500 Шап ча на ко ји су усеп тем бру 1941. го ди не, под прет њом смрт не ка зне, пре -тр ча ли 22 ки ло ме тра до не мач ког ло го ра у Јар ку. ƒ

Сним

ио И

. САЛ

ИН

ГЕР

Н кри ли м из н д Књ ж�в ц

Ове го ди не на вр ши ло се две ста го ди на од ро ђе ња по зна тог срп ског по ли ти ча ра Или јеГа ра ша ни на и 166 го ди на от ка ко је на пи саочу ве ни срп ски на ци о нал ни про грам „На чер та ни је”. Исто вре ме но, на вр ши ло се

и де сет го ди на од смр ти ње го вог пра у ну ка Ми лу ти на Га ра ша ни на, слав ног ар хе о ло га, ис тра жи ва ча вин чан скекул ту ре и ака де ми ка.

Или ја је ро ђен 28. ја ну а ра 1812. у се лу Га ра ши ма кодАран ђе лов ца, од оца Ми лу ти на, уче сни ка оба срп скаустан ка, тр гов ца, са вет ни ка и чла на Др жав ног са ве та имај ке Па у не, се стре слав ног вој во де Ар се ни је Ло ме. Нај мла ђег си на Или ју отац је по слао у грч ку шко лу у Зе му ну, па у не мач ку у Ора хо ви ци (Ба нат). Но ти ме се,углав ном, за вр ши ло Или ји но шко ло ва ње.

Кнез Ми лош при мио је Или ју Га ра ша ни на у др жав нуслу жбу и 1834. го ди не по ста вио за ца ри ни ка у Ви шњи ци,да би га, већ 1837, „иза брао” за чла на Кња жев ског со вје та, а на ред не го ди не, у чи ну пу ков ни ка, име но вао за управ ни ка Вој ног шта ба. Ка да је 1839. го ди не ре ор га ни зо ва на др жав на упра ва, Или ја је по ста вљен за на чел ни ка Вој ног оде ље ња при Ми ни стар ству уну тра шњих де ла. Фор ми ра ње та да шње „гар ни зон скевој ске” и до но ше ње вој них за ко на ње го во је де ло.

У сре ди шту уста во бра ни те љаПо ро ди ца Га ра ша нин ак тив но је уче ство ва ла у

ди на стич ким бор ба ма у Ср би ји, иако ње на опре де ље ностпре ма ди на сти ја ма ни је би ла пре ви ше чвр ста. Би ли су ду го ода ни ди на сти ји Обре но вић, али је по ро дич ни углед,сте чен у устан ци ма, остао нео кр њен, па су се у је згрууста во бра ни тељ ске опо зи ци је, не за до вољ не по ли ти комкне за Ми ло ша, на шли и Га ра ша ни ни.

У до ба пр ве уста во бра ни тељ ске вла де, ка да се напре сто лу крат ко трај но на ла зио те шко обо ле ли кнез Ми лан, Или ја је „вр бо вао” при ста ли це за но ви ре жим. Та да је као пре тен дент на пре сто на сце ну сту пао Ка ра ђор ђев син Алек сан дар. У на ста лој си ту а ци ји уста во бра ни тељ ски пр ва ци, ме ђу ко ји ма и три Га ра ша ни на– Ми лу тин, Или ја и Лу ка, би ли су при ну ђе ни да на пу стеКне же ви ну, да би им уско ро, под при ти ском Тур ске, Ру си је и Аустри је, био омо гу ћен по вра так у Ср би ју. Убр зо су ор га ни зо ва ли та ко зва ну Ву чи ће ву бу ну, сме ни ли

1 5 . а в г у с т 2 0 1 2 .

и с т о р и ј

44

Д в а в е к а о д р о ђ е њ а И л и ј е Г а р а ш а н и н а

Тво рац „На чер та ни ја”

Ве ли ки број исто ри ча ра сма трада је срп ски на род у но ви јој

исто ри ји имао три ве ли кадр жав ни ка – Или ју Га ра ша ни на,

Јо ва на Ри сти ћа и Ни ко луПа ши ћа. И док су Ри стић и

Па шић би ли ве о ма обра зо ва ни,Га ра ша нин је по знат као

„са мо у ки др жав ник”.

кне за Ми ха и ла идо ве ли на власткне за Алек сан драКа ра ђор ђе ви ћа(1842–1858). У су ко бу с кне же вим про тив ни ци ма уРип њу, по ги ну лису Или јин отацМи лу тин и братЛу ка Га ра ша нин.

Или ја Га ра ша нин, То ма Ву чић и Аврам Пе тро ни је вићби ли су „сту бо виуста во бра ни тељ -ског ре жи ма“ иглав ни осло нацкне зу Алек сан дру.

На ла зе ћи се од 1843. на ду жно сти ми ни стра уну тра шњихде ла, Или ја је под сво јим над ле штвом имао по ли ци ју, вој ску, при вре ду, здрав ство и са о бра ћај. Све бу не и ак ци је Обре но ви ћа ус пео је да угу ши и су зби је. Кне заАлек сан дра пра тио је при ли ком по се те сул та ну Аб ду луМе џи ду у Ка зан лу ку, 1846. го ди не.

По сле из не над не смр ти Авра ма Пе тро ни је ви ћа у Ца ри гра ду, Га ра ша нин је по стао пред сед ник вла де и ми ни стар уну тра шњих де ла. На тој ду жно сти остао јекрат ко, до мар та 1853. го ди не. Кнез Алек сан дар га је „от пу стио” под при ти ском Ру си је, а де ли мич но и Аустри јеи сво је двор ске ка ма ри ле, због „окре та ња пре ма Фран цу ској” и ве за ма са пољ ским еми гран ти ма. По што јеод био да иде у Са вет, оти шао је у пен зи ју.

На па три от ским пу те ви маУ бо га тој др жав нич кој и по ли тич кој ка ри је ри, ду гој три

и по де це ни је, Га ра ша нин је са мо два пу та био у опо зи ци ји.Осве то љу би ви кнез Ми лош ни је пра штао уста во бра ни те љи ма,па ни Га ра ша ни ну. Но, кнез Ми ха и ло ни је био зло пам ти ло,па је вра тио ис ку сног и спо соб ног по ли ти ча ра др жав ним по сло ви ма. Го ди не 1861. упу тио га је у Ца ри град на пре го во ре са Пор том о по ло жа ју му сли ма на у кне же ви ни, а исте го ди не по ве рио му је да са ста ви вла ду, с уоби ча је нимпра вом да за др жи ре сор ми ни стра спољ них по сло ва. Исто ри ча ри и са вре ме ни ци сма тра ју да је био „стуб Ми ха и ло ве ап со лу ти стич ке по ли ти ке и из ра зи ти про тив никли бе ра ли стич ких иде ја и де мо крат ских сло бо да”.

Без дво у мље ња, Га ра ша нин спа да у ред оних срп ских по ли ти ча ра ко ји ни су уме ли да ра де с „ма сом”.Кне за Ми ха и ла је че сто са ве то вао да да је пред ност па три от ском, „над ли бе рал ним пра ви тељ ством”. Про це њи вао је да су ли бе рал ни пр ва ци „нај злоб ни ји љу дико ји су се ика да по ја ви ли у Ср би ји”. Спољ ну по ли ти ку Ср би је во дио је „па три от ским пу те ви ма”, тра же ћи осло нац на За па ду, пр вен стве но у Фран цу ској, „што да ље”од Ру си је и Аустри је.

Иде ју о ре ше њу срп ског пи та ња ра том са Тур ском ни ка да ни је на пу стио. До ду ше, рат ну по ли ти ку по др жа ваоје и кнез Ми ха и ло, су прот но раз ми шља њу та да шњег вој ног ми ни стра Ми ли во ја Бла знав ца. Ка да је 1868. кнезМи ха и ло уби јен у Ко шут ња ку, у бли зи ни се на ла зио и Га ра ша нин. Ње го ва при себ ност и бо га то др жав нич ко ис ку ство на ла га ли су му да пре ду зме нео п ход не ме ре за одр жа ва ње ре да и ми ра. Ти ме је и за вр шио сво ју др жав нич ку ми си ју. По ву као се у ми ран жи вот на има њу у Гроц кој, где је умро 1874. го ди не.

Ка да је ра дио чу ве но „На чер та ни је” – др жав ни и на ци о нал ни про грам Кне же ви не Ср би је – 1844. го ди не, Га ра ша нин је при кри вао на ци о нал на стре мље ња. Не киисто ри ча ри ду го су сма тра ли да је основ не иде је и фор мупре у зео од пољ ске еми гра ци је. Но исто ри чар Ми ло рад Ек ме чић по у зда но је до ка зао да су основ не иде је пре у зе теод кне за Ми ло ша.

Срп ски на ци о нал ни про грам„На чер та ни је” је, по свом са др жа ју и су шти ни,

раз у ђен план срп ске спољ не по ли ти ке. Оно има увод нидео и по гла вља „По ли ти ка Ср би је” и „О сред стви ма, ко ји ма би се цјел срб ска по сти ћи мо гла”. По ла зио је од то га да Ср би ја мо ра има ти „план за сво ју бу дућ ност”. По ње му, Ср би же ле има ти оно што су не кад има ли безика квог пре вра та и ре во лу ци је. „Др жа ва мо ра на сто ја ти да од тур ске др жа ве са мо ка мен по ка мен од це пљу је ипри ма, ка ко би од овог до брог ма те ри ја ла, на ста ром до бром те ме љу ста рог цар ства срб ског, опет ве ли ку но вусрб ску др жа ву са гра ди ти и по диг ну ти мо гла”.

У дру гом де лу „На чер та ни ја”, мно го ши рем, он је„плео по тку” за про па ганд ни рад у ју жно сло вен ским обла сти ма, где је по ка зао не над ма шну уме шност и ве шти ну.Га ра ша ни нов на црт бу ду ће срп ске др жа ве об у хва тао јеКне же ви ну Ср би ју, Бо сну, Хер це го ви ну, Цр ну Го ру и Ста руСр би ју. Пре ма ње го вом ми шље њу, би ла би то мо нар хи ја,ко ја би у по вољ ним исто риј ским окол но сти ма до би ла оре ол цар ства. Ује ди ње њем са Хр ват ском, Сло ве ни јом и Дал ма ци јом др жа ва би из гу би ла срп ско, а до би ла ју жно сло вен ско обе леж је. Очи глед но, Га ра ша нин је бионе у мо ран у ра ду и ства ра њу пла но ва за ру ше ње Тур ске.

Исто ри ча ри и са вре ме ни ци оста ви ли су ве о ма по зи тив но ми шље ње о Га ра ша ни ну. Је врем Гру јић, пи ше:„Са ка квим ве ли чан ством се ди пред на ро дом Га ра ша нин,са ка квим ли до сто јан ством за по ве да и ка ко нам им по ни рање гов став и ње гов го вор, по ми слио сам ви ше пу та: да јето га чо ве ка Бог ство рио за по гла ва ра зе мље”. Ме ђу ње го ве сла бе стра не ис ти цан је „га ра шан ски инат”.

Сем по ли ти ке, Га ра ша ни на ни шта дру го ни је ин те ре со ва ло. Др жав ну слу жбу ни је ко ри стио за сти ца њебо гат ства, па је кра јем жи во та за пао у ду го ве. Из овогстра сног по ли ти ча ра, за бе ле жио је Сло бо дан Јо ва но вић,го во рио је „чист др жав ни раз лог, хла дан, бе стра сан, не у ми тан, као из ка квог ста рог се на то ра мле тач ког”. Био јене у мо ран у во ђе њу бес крај них по ли тич ких раз го во ра и пи са њу ду гих пи са ма, уз ка фу и чи бук. Да нас у Бе о гра дужи ве две ње го ве чу ку ну ну ке, Ју ли ја и Со фи ја, и је дан јошста ри ји по то мак, Ми лу тин, ко ји чу ва ју то слав но пре зи ме. ƒ

Кр сман МИ ЛО ШЕ ВИЋ

45

Из ме ђу Бо ро ди на на се ве ру и Се мјо нов ског на ју -гу, на јед ном пла тоу, на ла зио се Ве ли ки ре дут.У ње му је би ла вој ска ге не ра ла Ни ко ла ја Ра јев -ског, с ар ти ље риј ском ба те ри јом ко ја је та кохе рој ски бра ни ла тај по ло жај да се он у исто ри -

ји ра то ва ња пам ти као „ба те ри ја Ра јев ског“.Ку ту зов се на ла зио у се лу Гор ки, ода кле је мо гао да ви -

ди са мо сре ди ште сво је вој ске. Се део је на др ве ној клу пи -ци, слу шао из ве шта је, рас по ре ђи вао ре зер ву... Ско ро ни ка -да ни је по ди зао дур бин да осмо три бој но по ље. „Шта мо жемо је јед но око да ви ди од свог тог ди ма,“ ми слио је. Око по -дне ва ру чао је те ле ти ну и по пио ма ло ви на.

Уочив ши да су фран цу ски на па ди по су ста ли, Ку ту зовсе до се тио ка ко да од ву че На по ле о но ве сна ге од ба те ри јеРа јев ског. По слао је око 5.000 ко ња ни ка и ко за ка с де сногкри ла у по за ди ну вој ске Еже на Бо ар неа. За тре ну так, чи -ни ло се да На по ле о но во ле во кри ло не ће из др жа ти. Јед нафран цу ска ко њич ка бри га да бе ше раз би је на, али пе ша ди -ја и ар ти ље ри ја чвр сто су др жа ле по ло жа је. Мар ша ли за -тра жи ше од На по ле о на да по ша ље Гар ду упо моћ. „Не ћуда ми је уни ште. Шта ако су тра до ђе до но ве бит ке?“ по -но во од би На по ле он.

Ни Ку ту зов, ме ђу тим, ни је дао пре ци зна упут ства за по -вед ни ку ко њи це, ге не ра лу Ува ро ву. Овај ге не рал био је хра -

1 5 . а в г у с т 2 0 1 2 .

ф � љ т о н

По бе да и по раз –два ли ца истебит ке

Д в а в е к а Б о р о д и н с к е б и т к е ( 2 )Пише Срђан СТАРЧЕВИЋ

46

Сма тра се да је Бо ро дин скабит ка би ла так тич ки

не ре ше на, по што су и Ру си и Фран цу зи уве че ста ја ли на бој ном по љу, пр ви још

спо соб ни да се бо ре, дру гипре ви ше ис цр пље ни да би

на па да ли. Али, ако се узме у об зир да му је пут ка

Мо скви био отво рен, мо жесе ре ћи да је На по ле он

био по бед ник. На рав но, то ни је би ла по бе да ка кву је

оче ки вао. До био је бит ку,али не и рат.

бар, али ни је се раз у мео ни у шта дру го осим у ко њи цу. Доксу фран цу ски ба јо не ти и то по ви ко си ли ње го ве ко ња ни ке,Ува ров се ни је се тио да упо тре би ко њич ку ар ти ље ри ју и по -ву као се с ве ли ким гу би ци ма. Ипак, крил ни на пад ру ске ко -њи це од ло жио је за два са та оп шти ју риш Фран цу за на ба -те ри ју Ра јев ског и омо гу ћио Ку ту зо ву да до ве де пу ко ве сасвог де сног кри ла у цен тар.

На пад ну та са се ве ра, за па да и ју га, ба те ри ја Ра јев скогју нач ки се др жа ла. У нај те жим тре ну ци ма, ру ски вој ни циугле да ли су Бар кла ја де То ли ја ка ко у па рад ној уни фор ми пр -ко си не при ја тељ ским кур шу ми ма. Бар клај, увре ђен оп ту жба -ма да је из дао Ру си ју стал ним по вла че њем пред На по ле о но -вом вој ском, хтео је да по ги не у Бо ро дин ској би ци и та коспа си сво ју част. Ге не рал Ми ха ил Ми ло ра до вић, ру ски грофсрп ског по ре кла, уочив ши хе рој ско др жа ње свог ко ман дан тапо ви ка: „Па то он ме не хо ће да за ди ви!“ Оши ну ко ња, сја хана ме сту где је паљ ба фран цу ских то по ва би ла нај ја ча и за -тра жи од по сил ног да му до не се до ру чак. С та квим ге не ра -ли ма, сва ки ру ски вој ник бо рио се по пут Хер ку ла. Ве ли ки ре -дут пао је тек ка да је фран цу ска ар ти ље ри ја сти гла до се мјо -нов ских ро во ва и ода тле осу ла стра шну ва тру. Три че твр ти -не бра ни те ља ве ли ког ре ду та по ги ну ло је пре не го што суНа по ле о но ви мар ша ли ус пе ли да га осво је.

Ру си се ни су пре да ва ли. Упор ним ју ри ши ма же ле ли суда по вра те ре дут. Фран цу ска ар ти ље ри ја ту кла их је из утвр -ђе ња ко је су са ми по ди гли. У јед ном тре нут ку, ру ска пе ша -ди ја осло бо ди ла је ре дут. Мар ша ли су по но во тра жи ли одНа по ле о на да упо сли Гар ду, али он је то опет од био, прав да -ју ћи се да је Гар да по след ња ре зер ва. Око че ти ри са та по слепод не Фран цу зи су ко нач но за у зе ли ве ли ки ре дут. Ви ше ни -је би ло за ро бља ва ња – све не при ја тељ ске вој ни ке ко је су за -те кли у ре ду ту Фран цу зи су по би ли.

Ру си су се по ву кли на ре зер вне по ло жа је. На по ле о но вавој ска ни је има ла сна ге да их го ни. Опа зив ши да се Ру си по -но во гру пи шу На по ле он је ре као ге не ра лу Сор бјеу, ко ман -дан ту ар ти ље ри је: „Из гле да да же ле још. По ја чај те ва тру,

дај те им још!“ Че ти ри сто ти не то по ва за си па ло је гво жђемКу ту зо вље ву вој ску, све док ноћ на та ма ни је са кри ла од људ -ских очи ју стра шну кла ни цу Бо ро ди на.

Отаџ бин ски ратУ Ру си ји се На по ле о нов по ход на зи ва отаџ бин ским ра -

том. Тај рат био је отаџ бин ски и за По ља ке. Пољ ска је 18. ве -ку не ста ла с ма пе Евро пе, а ње ну те ри то ри ју по де ли ле су Ру -си ја, Аустри ја и Пру ска. По сле фран цу ских по бе да над тим зе -мља ма, ство ре но је Ве ли ко вар шав ско вој вод ство, као ва зал надр жа ва На по ле о но вог цар ства. У ро ман ти чар ском за но су, По -ља ци су са ња ли да уз На по ле о но ву по моћ об но ве др жа ву, ко јасе по чет ком 17. ве ка про те за ла од Бал ти ка до Цр ног мо ра.

„По чео је Дру ги пољ ски рат“, об ја вио је На по ле он са ве -зни ци ма у Вар ша ви 1812. го ди не. „Ви ват це зар!“ уз вра ти лису По ља ци. У је ди ни ца ма На по ле о но ве вој ске те го ди не би лоје не ко ли ко де се ти на хи ља да По ља ка. Чи тав 5. кор пус, ко јије на по чет ку ра та бро јао 30.000 вој ни ка, са ста вљен је одпољ ских па три о та, ко ји ма је ко ман до вао кнез Јо сиф По ња -тов ски, си но вац по след њег кра ља Пољ ске. „Био је то пле ме -нит чо век, пре пун ча сти и хра бро сти. Да сам ус пео у Ру си ји,учи нио бих га кра љем Пољ ске,“ го во рио је ка сни је На по ле оно По ња тов ском.

У то ку Бо ро дин ске бит ке, По ња тов ски је имао за да такда са сво јим вој ни ци ма осво ји Ути цу и угро зи ру ски ле вибок. Се ло је бра нио ге не рал Туч ков с око 16.500 вој ни ка. По -ња тов ски је имао са мо 5.000 рат ни ка. Не ма ре ћи за број ностне при ја те ља, хра бро је по вео на пад и при мо рао Ру се на при -вре ме но од сту па ње ка обли жњој хум ки, с ко је је ту кла ру скаар ти ље ри ја. По ља ци ни су из др жа ли про тив на пад, али по ву -кли су се у нај бо љем ре ду. У по моћ им је при ско чио ге не ралЖи но са Вест фал ци ма, па су за јед нич ким сна га ма при пре ми -ли но ви на пад. Тај удру же ни удар за бри нуо је Ку ту зо ва. Глав -но ко ман ду ју ћи ру ске вој ске при ну ђен је да са крај њег де сногкри ла по ша ље по ја ча ња нај у да ље ни јим је ди ни ца ма ле вог

кри ла. По ја ча ње је је два сти гло навре ме да спре чи пот пу ни по раз ге -не ра ла Туч ко ва. Око че ти ри са тапо сле под не, Ру си су се по ву кли стог по ло жа ја, да би се спо ји ли сасна га ма свог цен тра и из бе глипот пу но уни ште ње.

Удо ви ца и по ки сла ко кош

Фран цу ски и ру ски вој ни ци,офи ци ри и ге не ра ли бо ри ли су секао ла во ви, али ни На по ле он ни Ку -ту зов у Бо ро дин ској би ци ни су по -ка за ли сво ју ге ни јал ност. Без об зи -ра на њи хо ву ре пу та ци ју и до при -нос раз во ју рат не ве шти не, ко ји јевећ до та да био из у зе тан, бит кани је ли чи ла на су дар ди во ва.

Пре бит ке, Ку ту зов је из не -ког раз ло га сма трао да ће На по ле -он на па сти ње го во де сно кри ло,па је ту раз ме стио Штаб и ре зер -

47

ву. Због то га је ње го ва ре зер ва мо ра ла да пре ла зи ве ли ко ра -сто ја ње ка ко би по мо гла сна га ма на ле вом кри лу. Из гле да даје успех ле вог кри ла пре пу стио ис кљу чи во Ба гра ти о но вомрат ном уме ћу. Због де бљи не и ста ро сти, ру ски фелд мар шал,ког је На по ле он по дру гљи во на зи вао „удо ви цом“, пре се део јебит ку не осма тра ју ћи бо ји ште. Ко њи цу је по слао у на пад недав ши ње ном ко ман дан ту по треб на упут ства, при че му јеовај на пад био вр ху нац Ку ту зо вље ве так ти ке у Бо ро дин скојби ци. По је ди ни ауто ри ње го во ко ман до ва ње код Бо ро ди насма тра ју чак и би зар ним.

Бо ро ди но је у так тич ком по гле ду би ла нај не ма што ви -ти ја На по ле о но ва би та ка. Низ фрон тал них на па да, про бој

1 5 . а в г у с т 2 0 1 2 .

ф � љ т о н

48

У то ку Бо ро дин ске бит ке ис па ље но је око 120.000то пов ских и ви ше од три ми ли о на пу шча них зр на. Раз -ли чи те про це не људ ских жр та ва кре ћу се од 30.000 до50.000 по ги ну лих и ра ње них На по ле о но вих вој ни ка иод 40.000 до 58.000 по ги ну лих и ра ње них Ру са. Мо ждаје нај тач ни ја про це на бри тан ских исто ри ча ра ко ји сма -тра ју да је у то ку Бо ро дин ске бит ке по ги ну ло или ра -ње но око 30.000 фран цу ских и 44.000 ру ских вој ни ка.Фран цу зи су за ро би ли око 2.000 Ру са и два де се так раз -би је них то по ва.

Ге не ра ли су се у би ци бо ри ли у пр вим ре до ви ма.Пред во ди ли су ју ри ше, бра ни ли то по ве са бља ма, пр ко -си ли опа сно сти... По ги ну ло је 12 фран цу ских ге не ра ла, а37 је ра ње но. Ра њен је и мар шал Да ву. Ру ска ар ми ја из гу -би ла је тро ји цу ге не ра ла, док је има ла 14 ра ње них.

КР ВА ВИ БИ ЛАНСле вог кри ла, по це ну ве ли ких гу би та ка, без и јед ног ве ли когма не вра или зам ке за не при ја те ља. Ве ћи део бит ке про веоје се де ћи или ше та ју ћи го ре-до ле иза глав них ар ти ље риј -ских ба те ри ја, ода кле је ви део са мо тре ћи ну бо ји шта, окру -жен сви том мар ша ла, ге не ра ла и ађу та на та. Иза њих би лаје Гар да, ко ју ни по ко ју це ну ни је хтео да уве де у бит ку. Бо -ле стан и вид но не рас по ло жен, до са ђи вао се и био нео д лу -чан као ни ка да до тад. По не ко ру ско та не про ле те ло би из -над ње го ве гла ве или па ло пред ње га. „Он их је мир но од гу -ри вао но гом као ка мен ко ји сме та за вре ме шет ње“, се ћаосе је дан оче ви дац. Пр ви пут у жи во ту, На по ле он ни је уче -ство вао у би ци. Не ко је за па зио да се код Бо ро ди на др жаокао „по ки сла ко кош“.

Ка да је Ку ту зов до био из ве шта је о гу би ци ма у Бо ро ди -ну и са знао да је На по ле о но ва Гар да не дир ну та, по што убор ба ма ни је ни уче ство ва ла, ста ри фелд мар шал од лу чио једа бој но по ље пре пу сти не при ја те љу. По ву као се с пре по -ло вље ном, али бор бе но спо соб ном вој ском. По ми шљао једа још јед ном по ку ша да од бра ни Мо скву. Ка да је је дан одге не ра ла при ме тио да је то не мо гу ће и да се мо ра по ву ћи,Ку ту зов га је ухва тио за ру ку, опи пао му пулс и упи тао: „Је -

си ли ти здрав?“ Убр зо је, ме ђу тим,ста ри фелд мар шал раз у мео да је за оп -ста нак Ру си је бит ни је да са чу ва вој скуне го Мо скву.

Дан по сле бит ке, На по ле он је об и -шао бој но по ље. „Ни ка да ни је дан чо векни је из гле дао та ко стра шно. Све окол -но сти су то ме до при но си ле: мрач но не -бо, же сток ве тар, се ла пре тво ре на у пе -пео, опљач ка на, ру ше ви на ма и оста ци -ма по кри ве на рав ни ца... по сву да вој ни -ци, ко ји су лу та ли ме ђу ле ше ви ма и тра -жи ли на мир ни це у тор ба ма мр твих дру -го ва, стра хо ви те ра не... тмур на ћу тљи -вост“, опи сао је гроф Се гир, уче сник ура ту. Из не на да, за чуо се бол ни крик не -ког ра ње ни ка. На по ле он на ре ди да сера ње ник сме сти у пољ ску бол ни цу ка коби му се пру жи ла не га. Не ко из ње го вепрат ње при ме ти да је то Рус. „По слепо бе де ви ше не по сто је не при ја те љи,већ са мо љу ди!“ , од бру си На по ле он.

Сма тра се да је Бо ро дин ска бит каби ла так тич ки не ре ше на, по што су иРу си и Фран цу зи уве че ста ја ли на бој -ном по љу, пр ви још спо соб ни да се бо -

ре, дру ги пре ви ше ис цр пље ни да би на па да ли. Али, ако сеузме у об зир да је На по ле он с око 90.000 љу ди (по што сеГар да од 40.000 ни је бо ри ла) на па дао утвр ђе не по ло жа јеко је је бра ни ло око 120.000 вој ни ка и да му је пут ка Мо -скви био отво рен, мо же се ре ћи да је – по бед ник. На рав -но, то ни је би ла по бе да ка кву је оче ки вао. До био је бит ку,али не и рат.

„Нај стра шни ја од свих мо јих би та ка је она ко ју самдао под Мо сквом. Фран цу зи су се у њој по ка за ли до стој -ни да из во ју ју по бе ду, а Ру си да бу ду не по бе ди ви,“ се ћаосе На по ле он на Све тој Је ле ни. ƒ

(Крај)

рич ки на чел ни ци шта бо ва та дараз ма тра ли евен ту ал ну упо тре буса ве знич ких сна га на про сто руБал ка на, на кон фе рен ци ји је, ипак,утвр ђен план ин ва зи је на Фран цу -ску, док је иде ја о де сан ту на Бал -кан на пу ште на.

26. ав густ 1922.По че ла је од лу чу ју ћа офан зи -

ва тур ске вој ске про тив Грч ке, ко -јом је ре шен ис ход грч ко-тур скогра та 1919–1922. го ди не у Ана до -ли ји. Уни ште њем оп ко ље не глав -ни не грч ких сна га у ре јо ну Ду млу -пи на ра, 30–31. ав гу ста, Ана до ли јаје по ста ла са став ни део Тур ске. Утом ра ту Гр ци су из гу би ли ви ше од75.000 љу ди.

28. ав густ 1878.У се лу Дре жник код Ужи ца ро -

ђен је Јо сиф Цви јо вић, вој ни све -ште ник и ми тро по лит скоп ски. По -сле ше стог раз ре да гим на зи је упи -

сао је бо го сло ви ју у Бе о гра ду. Биоје на став ник Бе о град ске бо го сло -ви је и управ ник мо на шке шко ле ума на сти ру Ра ко ви ца. У ра то ви маза осло бо ђе ње уче ство вао је учет нич ком од ре ду вој во де Ву ка.Био је вој ни све ште ник у XV ка-дровском пуку, војни прота у ко-манди Резервних трупа и подофи-цирских школа, све ште ник шта баКо лон ске ко мо ре Ду нав ске ди ви -зи је, и вој ни про та у Шта бу Дру гесрп ске до бро во љач ке ди ви зи је. Уто ку Дру гог свет ског ра та био јена че лу Срп ске пра во слав не цр -кве. Умро је у ма на сти ру Ва ве де -ње 3. ју ла 1957. и са хра њен у ма -на стир ској пор ти. ƒ

17. ав густ 1861. У Кне же ви ни Ср би ји об ја вљен

За кон о устрој ству на род не вој ске.Ства ра ње на род не вој ске сма трасе јед ним од нај ве ћих до стиг ну ћавла да ви не кне за Ми ха и ла. У Ср би -ји је од Пр вог срп ског устан ка укон ти ну и те ту по сто ја ла на род навој ска, али је пр ви за кон до нет тек1861. го ди не. Ма да је На род на вој -ска има ла од лу чу ју ћу уло гу у ра то -ви ма 1876. и 1877. го ди не, ис ку -ства из тих ра то ва по ка за ла су дамо ра ју да се ме ња ју за ста ре ли об -ли ци вој не ор га ни за ци је и ство ривој ска по европ ском узо ру.

18. ав густ 1805.

Срп ски уста ни ци у Пр вом срп -ском устан ку од би ли од ред тур скевој ске на Иван ков цу, бр ду на де -сној оба ли Мо ра ве код Ћу при је. Бојна Иван ков цу био је пр ви су кобуста ни ка са сул та но вим тру па ма,по сле мно го број них бор би про тивда хи ја.

22. ав густ 1878.Ука зом кне за Ми лан Обре но -

ви ћа осно ван је Вој ни му зеј у Бе о -гра ду. Му зеј је осно ван ра ди „при -

ку пља ња и чу ва ња тро фе ја из рат -не исто ри је“. У Вој сци Ср би је тајда тум се обе ле жа ва као Дан Вој ногму зе ја.

24. ав густ 1943.У Кве бе ку за вр ше на де се то -

днев на са ве знич ка кон фе рен ци јауз уче шће пред сед ни ка САД Френ -кли на Ру звел та и пред сед ни ка вла -де Ве ли ке Бри та ни је Вин сто наЧер чи ла. Иако су бри тан ски и аме -

ВЕР СКИ ПРА ЗНИ ЦИ15-30. ав густ

Пра во слав ни

УС ПЕ ЊЕ ПРЕ СВЕ ТЕБО ГО РО ДИ ЦЕГо спод је за по ве дио Пе том за по ве шћу:

По штуј оца сво га и ма тер сво ју. Ви се ћина кр сту у му ка ма, Он се се ти Ма те ре Сво јеи по ка зу ју ћи наапо сто ла Јо ва наре че јој: Же но,ето ти си на!По том ре че Јо -ва ну: ето тима те ре! И та козбри нув ши Сво -ју Мај ку, Он из -дах ну.

Бо го ро ди цасе та да на ста ниу Јо ва но вом до -му у Је ру са ли му,у ко јем оста дажи ви до кра јажи во та. До смр ти оби ла зи ла је она ме ста, ко -ја су је под се ћа ла на ве ли ке до га ђа је и ве ли каде ла Си на Бо жи јег. На ро чи то је по хо ди ла Гол -го ту, Ви тле јем и Го ру Је ле он ску.

У ста ро сти че сто је на Је ле он ској го ри,на ме сту Ваз не се ња мо ли ла Бо га да је штопре узме из ово га све та. Јед ном при ли ком ја -вио јој се ар хан гел Га врил и об ја вио јој, даће за три да на би ти упо ко је на. Да де јој гра -ну пал мо ву, ко ја ће се но си ти на ње номспро во ду. Она се вра ти до му, по же лев ши дајош јед ном ви ди све апо сто ле Хри сто ве. Го -спод јој ис пу ни же љу и сви апо сто ли, но ше -ни ан ђе ли ма и обла ци ма, са бра ше се у до муЈо ва но вом на Си о ну, а Бо го ро ди ца по томпре да де дух свој Бо гу. Апо сто ли узе ше ков -чег с те лом ње ним, из ко га су се ши ри лиаро ма тич ни ми ри си и пре не ше га у врт Гет -си ман ски у гроб ни цу Све тог Јо а ки ма и Ане.

Апо стол То ма бе ше из о стао. Тре ћег да -на он по же ле да це ли ва те ло Све те Пре чи -сте. Ка да апо сто ли отво ри ше гроб, на ђо шеса мо пла шта ни цу, а те ла не бе ше у гро бу. Теве че ри она се ја ви апо сто ли ма, окру же намно штвом ан ђе ла и ре че им: Ра дуј те се, јаћу би ти с ва ма на век! ƒ

д у х о в н о с т в р � м � п л о в

Приредио мр Ми љан МИЛКИЋ

19. август – Преображе ње Го спод ње 28. ав густ – Ус пе ни је Пре све те Бо го -ро ди це – Ве ли ка Го спо ји на

Исламски

Ри мо ка то лич ки15. ав густ – Уз не се ње Бла же не Дје -ви це Ма ри је – Ве ли ка Го спа

19. ав густ – Ра ма зан ски бај рам

49

1 5 . а в г у с т 2 0 1 2 .

50

UK

R[

TEN

E R

E^

I

A

O

B

AA

V

G

[

M

T

S

X

R

ПС

Л

Џ

ЗХ

Т

Ж

Б

R

И

Ш

Ћ

Д

Н

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

USPRAVNO:

1. Крочити одлучним кораком, после кога нема враћања (израз), 2.Портир, 3. Олимпијске игре (скр.), 4. Део ноге, 5. Бивши глумац, Алан,6. Учење атомиста, 7. Млечна жлезда код краве, 8. Мера за дужину,9. Шаргарепа, 10. Академија наука (скр.), 11. Становница Канина, 12.Аждаја, 13. Прекривач, 14. Град у Индији, 15. Заједно са 34. усправно:битка у којој су српске снаге, под вођством генерала СтепеСтепановића, однеле победу над аустроугарским снагама, вођена од16. до 20. августа 1914, 16. Приповетка Лазе Лазаревића, 18. Старијапевачица, Кевсер, 19. Обилно сећи, 20. Луксузан аутомобил, 21.Присталица анимизма, 22. Исправан, 24. Украсна биљка, 25. Турсколетовалиште, 27. Уранов сателит, 28. Сала соколског друштва, 30.Северноамерички индијанац, 31. Мала арија, 33. Ристанин имењак,34. Заједно са 15. усправно, 36. Верски реформатор, Мартин, 37.Исламска света књига, 39. Притока Дунава, 40. Изотоп озона, 42.Научноистраживачки институт (скр.), 43. Магарећа рика, 45. Ово, 46.Јединица електричног отпора.

VODORAVNO:

17. Мушко име, 18. Ништа од тога (изр.), 19. Управо, таман, 20.Бацакати се ногама, 21. Слични, одговарајући (грч.), 23. Име бившепевачице Фицџералд, 24. Апарат за мерење пређеног пута, 25. Закратко време, 26. Писмо, књига (турц.), 27. Мрки израштаји (мед.),28. Раздор, расцеп, 29. Надлештва имама, 30. Средства занадраживање (лат.), 31. Европска мрежа база података, 32. Уређењесела с обзиром на карактер, потребе и начин живота њиховихстановника, 33. Насеље у општини Велика Плана, 34. Енигматски клуб(скр.), 35. Поред, при, 36. Мишић обртач (мн.), 37. СтановницаМакарске, 38. Име певача Ајдола, 39. Бивши шпански фудбалер,Хозе, 40. Рећи грдњу у лице, 41. Састојак хране за дијабетичаре, 42.Бискупски штап (лат.), 43. Име бившег израелског државника Рабина,44. Староримски државник, Луције Сергије, 45. Одређивање тежинетаре, 46. Ето, ево, 47. Писац есеја, 48. Вршилац асанације, 49.Приморски шипак, 50. Фински аутомобилист, возач Форуле 1, Кими,51. Јапански фудбалски репрезентативац, Шунсуке.

Припремио Жарко ЂОКИЋ

РЕШ

ЕЊЕ И

З П

РОШ

ЛОГ Б

РОЈА

ВО

ДОРА

ВНО

: бус

ати

се, н

езго

дан,

Рур,

и,

проз

ивка

, Аш

кена

зи,

ТКО

, по

вери

ти,

опор

авак

, Ка

рол,

крим

инал

, мак

ако,

Ака

дија

, тем

атик

а, о

сам,

кан

онис

ти, а

тона

лан,

ДЕ,

оо,

Балт

азар

, на

тали

тет,

дво

р, д

олеп

ити,

ана

тема

, ка

дије

,ер

отич

ар, Б

алаш

, аце

тери

н, л

имар

ија,

Еци

, н, л

инир

ати,

ано

ниму

с,ц,

Ева

, ими

тато

р, н

атак

ање.

IZA BRA NA PAR TI JA

РАСПРАВА ЗА ТАБЛОМБарајев – Рађабов

Енжијен, 2003.1. d4 Sf6 2. c4 g6 3. Sc3 Lg7 4. e4 d6 5.

Sf3 0-0 6. Le2 e5 7. 0-0 Sc6 8.d5 Se7 9. b4

Rus Jev ge nij Ba re jev, ko ji pri pa da sa mom

vr hu svet skog {a ha (jed nom se na {ao na tre -

}em me stu svet ske rej ting-li ste), fa na ti ~an je

rad nik. Na tur ni ru 17. ka te go ri je igrao je

pro tiv sve bo qeg Azer bej xan ca Tejmu ra Ra |a -

bo va, ko ji ga je do veo do ivi ce po ra za. Igra li

su „Ba jo net” va ri jan tu Kra qe ve in dij ske od -

bra ne, opa snu za cr nog (Ka spa rov je „pu kao”

igra ju }i je pro tiv Kram ni ka), ali ni ka ko be -

za zle nu za be log.

9...S5 10. Te1 f5 11. Sg5 Sf6 12. Lf3 c6

13. Lb2 h6 14. Se6 Le6 15. de6 fe4 16. Le4

Bar 90% igra ~a bi vu klo 16. Se4 ~u va ju }i

lo va~ ki par.

16....d5 17. Ld3

I ovo je neo bi ~an po tez, jer je iz me na pe -

{a ka bi la lo gi~ ni ja.

17...e4! 18. Lf1 Db6 19. Tb1 Sh5 20. c5

Dc7

21. b5 Df4 22. Te2 Dg5 23. Lc1 Dg4 24. bc6

bc6 25. Tb7 De6 26. Db3 Sf6 27. Lb2 Sf5

28. Se4 Se4 29. Lg7 Sg7 30. f3 Kh8?

Po sle 30... Df6 be li bi bio na mu ka ma.

31. fe4 Df6 32. Df3 Df3 33. gf3 d4 34.

Tc7 d3 35. Tg2 Se6 36. Tc6 Sf4 37. Td2 Tac8

38. Tc8 Tc8 39. Kf2 Tc5 40. Ke3 g5 41. Ld3

Kg7 42. Tc2 Sd3 43. Kd3 Ta5 44. Kd4 Ta4 45.

Kd5 Ta5 46. Ke6 Ta3 47. e5! Tf3 48. Ke7 g4

49. e6 h5 50. Td2 Te3 51.Kd7 Kf6 52. Tf2 Kg7

53. e7 Td3 54. Ke8 Td5 55. a4 a5 56. Tf4 Kg8

Be li: Ke8, Tf4, a4, e7, h2

Cr ni: Kg8, Td5, a5, g4, h5

57. Tf7!

Bo qa je po zi ci ja be log, ali ni je je la ko do -

bi ti. Tre ba lo je na }i plan ka ko na te ra ti pro -

tiv ni ka da po kre ne svo je pe {a ke i na taj na -

~in ih osla bi, po sle ~e ga bi oni po sta li plen

be log to pa. To je iz nu di ca ili „srp ski” cug -

cvang.

57... Td4 58. Tf5 Kg7 59. Th5 Ta4 60. Td5

Tb4 61. Kd7 Tb7 62. Ke6 1:0

СУ

ДО

КУ

У колонама и редовима, водоравно и ус -правно, у празна поља упишите јед но ци фре -не бројеве од 1 до 9 који не достају. Сва киброј има своје место, не сме да се поновиисти број ни у усправној колони ни у водо -рав ном реду, нити у квадрату 3х3.

Решење коњићевих скокова: Чоек је тврђиод камена, а слабији од јајета; Какав ми јегост дошао, онаки му и пешкир дајем.

SigurnostPouzdanost

Kvalitet

www.lasta.rs

2

„Вој но тех нич ки гла сник”, науч ни часо пис Мини стар-ства одбра не Репу бли ке Срби је, ове годи не обе ле-

жа ва шест деце ни ја редов ног и непре кид ног изла же ња.У осни вач ком акту тада шњег начел ни ка Гене рал-

шта ба, 27. авгу ста 1952. годи не, про пи са но је да се часо пис осни ва ради „раз ма тра ња и про у ча ва ња пита ња у вези са нао ру жа њем, тех нич ком и оста лом мате ри јал ном опре мом родо ва и слу жби, у погле ду позна ва ња, руко ва ња, упо тре бе, деј ста ва, чува ња, откла ња ња неис прав но сти и уса вр ша ва ња мате ри ја-ла, као и расве тља ва ња тех нич ких пита ња орга ни за-ци је, иску ста ва поза дин ских слу жби и вој ног сао бра-ћа ја и ева ку а ци је”.

Изла зе ћи у кон ти ну и те ту већ шезде сет годи на и сле де ћи основ ни стра те гиј ски кон цепт, „Вој но тех-нич ки гла сник” је имао ста бил ну струк ту ру која је про из ла зи ла из кате го ри за ци је часо пи са у ширем дру штве ном кон тек сту и потре ба вој не прак се.

Раз ви јао се од публи ка ци је наме ње не инфор ми са-њу и еду ка ци ји армиј ског кадра, као и афир ма ци ји вој не

тех ни ке, до струч ног и науч ног часо пи са који обја вљу-је науч но-тех нич ке при ло ге и инфор ма ци је из обла сти вој но тех нич ких нау ка и стру ка. Про грам ска кон цеп ци ја часо пи са обу хва та ла је систем инте грал ног тех нич ког обез бе ђе ња вој ске, тех нич ке систе ме и сред ства, раз-вој, про из вод њу и екс пло а та ци ју сред ста ва нао ру жа ња и вој не опре ме, као и сва оста ла науч на и прак тич на достиг ну ћа која су допри но си ла уса вр ша ва њу при пад-ни ка Вој ске и Мини стар ства одбра не.

Про ла зе ћи кроз више раз вој них фаза овај науч ни часо пис достој но је репре зен то вао Вој ску и Мини-стар ство одбра не. У почет ном пери о ду „Вој но тех-нич ки гла сник” је декла ри сан као струч ни часо пис за тех ни ку нао ру жа ња, опре му и снаб де ва ње, а затим као струч ни часо пис родо ва и слу жби. Од 1989. годи не и фор мал но је попри мио карак тер струч не и науч не публи ка ци је, а данас је науч ни часо пис Мини-стар ства одбра не и Вој ске Срби је.

Захва љу ју ћи уре ђи вач кој поли ти ци и одзи ву ком-пе тент них ауто ра непре ста но су уса вр ша ва не про-

15. август 2012.

Јубилеј

Науч ни часо писнационалног значаја

Про ла зе ћи кроз више раз вој них фаза „Вој но тех нич ки гла сник” је достој но репре зен то вао Вој ску и Мини стар ство одбра не. У почет ку је декла ри сан као

струч ни часо пис за тех ни ку нао ру жа ња, опре му и снаб де ва ње, а затим као струч ни часо пис родо ва и слу жби. Од 1989. годи не и фор мал но је попри мио карак тер струч не и науч не публи ка ци је, а данас је науч ни часо пис Мини стар ства одбра не и Вој ске Срби је.

3

грам ска кон цеп ци ја и ори јен та ци ја, тако да је „Вој-но тех нич ки гла сник” изра стао у науч ни и струч ни часо пис који је цењен не само у вој ној сре ди ни већ и у цивил ним настав ним и науч ним инсти ту ци ја ма у земљи. Отво рен је за сарад њу не само са струч ња-ци ма из вој не орга ни за ци је, него и са ауто ри ма из дома ћих цивил них струк ту ра и ино стран ства, чији су радо ви и про бле ма ти ка коју обра ђу ју од инте ре са за Вој ску, одбра ну земље и међу на род ну вој ну сарад њу.

Кон ти ну и ра ним уна пре ђе њем библи о ме триј ског изве шта ја и пока за те ља који се вред ну ју (ути цај но-сти и библи о ме триј ског ква ли те та), на осно ву којих се доде љу је кате го ри ја часо пи са, у „Вој но тех нич ком гла сни ку” данас се обја вљу ју науч ни и струч ни члан-ци из обла сти за које га је Мини стар ство про све те, нау ке и тех но ло шког раз во ја Репу бли ке Срби је кате-го ри са ло као науч ни часо пис наци о нал ног зна ча ја. Те обла сти су: мате ма ти ка, рачу нар ске нау ке, меха ни ка,

елек тро ни ка, теле ко му ни ка ци је, машин ство, мате-ри ја ли, хемиј ске тех но ло ги је, инду стриј ски софт вер, инфор ма ти ка, гео на у ке...

Пошту ју ћи смер ни це Мини стар ства про све те, нау ке и тех но ло шког раз во ја и Цен тра за ева лу а ци ју у обра зо ва њу и нау ци (ЦЕОН), „Вој но тех нич ки гла-сник online” ће убу ду ће посеб но тежи ти дости за њу интер на ци о нал них стан дар да и инте гри са њу часо-пи са у међу на род но окру же ње. У том сми слу, од 2011. годи не, покре ну то је више је зич но елек трон-ско изда ње „Вој но тех нич ког гла сника” на Интер не-ту. Такође, обја вљу ју се радо ви и на стра ним јези-ци ма, као и радо ви ино стра них ауто ра. Уред ни штво часо пи са, уз подр шку ЦЕОН-а, при ме њу је међу на-род ни систем за елек трон ско уре ђи ва ње часо пи-са – ASE E STANT, који доно си мно га уна пре ђе ња и омо гу ћа ва ускла ђе ност рада редак ци је и ауто ра са свет ским стан дар ди ма.

Подаци о „Војнотехничком гласнику” у Библиометријском извештају о часописима

„Вој но тех нич ки гла сник” није само инсти ту ци-о нал ни ресурс, који се у систе му одбра не раз ви ја од 1952. годи не, већ је постао и отво ре ни форум за публи ко ва ње и сти му ли са ње ино ва тив ног про ми-шља ња о свим аспек ти ма нау ке и тех ни ке при пад ни-ка Вој ске и Мини стар ства одбра не, те наци о нал не и међу на род не ака дем ске зајед ни це.

Данас „Вој но тех нич ки гла сник” пред ста вља једин-ствен часо пис на наци о нал ном нивоу који публи ку-је науч не и струч не члан ке из доме на одбрам бе них тех но ло ги ја и у којем, пре све га, при пад ни ци систе ма одбра не има ју могућ ност да пре зен ту ју и кван ти фи-

ку ју инди ви ду ал не науч но и стра жи вач ке резул та те. И убу ду ће ће овај часо пис насто ја ти да про мо ви ше науч ни потен ци јал Мини стар ства одбра не и Вој ске Срби је и да афир ми ше напо ре инсти ту ци ја и поје-ди на ца усме ре не на реша ва ње реал них про бле ма и уна пре ђи ва ње свих цели на и под руч ја из обла сти вој но тех нич ких нау ка.

Пред сед ник уре ђи вач ког одбо ра бри гад ни гене рал

проф. др Бојан ЗРНИЋ, дипл. инж.

4 15. август 2012.

5

Генерал ЗрнићКако је изграђиван

Темељи српскевојнотехнолошке

мисли„Вој но тех нич ки гла сник” осно ван је Наред бом начел ни ка Гене рал шта ба ЈНА од

27. авгу ста 1952. годи не, као наста вљач тра ди ци је пет дота да шњих часо пи са родо ва и слу жби: „Арти ље ри ског гла сни ка”, „Тен ков ског гла сни ка”, „Вој но-инжи ње риј ског

гла сни ка”, „Гла сни ка веза ЈА” и „Поза ди не и снаб де ва ња ЈА”, који су изла зи ли у пери о ду од 1947. до 1952. годи не и обја вљи ва ли садр жа је из так ти ке и тех ни ке

После наред бе о осни ва њу, усле ди ла је још јед на наред ба од 16. децем бра 1952. годи не, којом је

фор ми ран први уре ђи вач ки одбор који „у дирек тив ном сми слу руко во ди уре ђи ва њем часо пи са”. У тој наред би се наво ди да ће чла но ви уре ђи вач ког одбо ра „Вој но-тех нич ког гла сни ка” бити заме ник начел ни ка Гене рал-шта ба за поза ди ну, начел ни ци упра ва арти ље ри је, тен-ков ских и мото ме ха ни зо ва них једи ни ца, инжи ње ри је и везе, начел ник Вој но тех нич ког инсти ту та и начел ник опе ра тив ног оде ље ња поза ди не.

Тим актом пре ци зи ра ни су и зада ци уре ђи вач ког одбо ра: одре ђи ва ње основ них смер ни ца за уре ђи-ва ње часо пи са – пре ма потре ба ма поје ди них родо ва вој ске и слу жби, и да сво јим ути ца јем и запа жа њи ма допри но се „стал ном уса вр ша ва њу ква ли те та часо пи са у струч ном и општем погле ду”.

6

Коре ни Коре ни срп ске вој но на уч не лите ра ту ре сежу,

међу тим, до дру ге поло ви не 19. века. Ђене рал Јован Дра га ше вић (1836–1915) почео је 1864. годи не да изда је „Војин”, као „лист за вој нич ке нау ке, вешти-не и ново сти”. Часо пис се бавио „...орга ни за ци јом, адми ни стра ци јом, так ти ком, стра те ги јом, арти ле-ри јом, вој ним гра ђе ви нар ством, рат ном исто ри јом, гео гра фи јом и топо гра фи јом, ста ти сти ком, нау ком о оруж ју...”, одно сно „свим вој ним ства ри ма” од зна-ча ја за јед ну савре ме ну европ ску вој ску XIX века.

Након успе шног поја вљи ва ња „Воји на”, а после оса мо ста ље ња Срби је и међу на род ног при зна ња, покре нут је 1879. годи не нови лист, на ини ци ја ти ву тада шњег мини стра вој ног, ђене рал штаб ног пот-пу ков ни ка Јова на Мишко ви ћа. У сарад њи са сво јим бив шим настав ни ком и бив шим уред ни ком „Воји-на” Јова ном Дра га ше ви ћем, са којим је сара ђи вао на пољу вој не писа не речи, Мишко вић ново по кре-ну том листу даје име „Рат ник”. Изда вач „Рат ни ка” поста је Глав ни ђене рал штаб Срп ске вој ске. Током изла же ња, од 1879. до 1914. годи не, „Рат ник” се про фи ли сао као часо пис за вој не нау ке, ново сти и књи жев ност.

„Вој но тех нич ки гла сник” ће се са посеб ним пије те том сећа ти и публи ка ци ја вој но тех нич ког карак те ра које су изла зи ле у нашој земљи (Кра ље-ви ни Срби ји, Кра ље ви ни СХС, одно сно Кра ље ви-ни Југо сла ви ји) и у пери о ду који је затим усле дио. Ти часо пи си, тако ђе, пред ста вља ју теме ље срп ске вој но тех но ло шке мисли: Арти ле ри ско-инжи њер-ски гла сник (1905–1906), Арти ље ри ски гла сник (1926–1932), Пеша ди ско-арти ле ри ски гла сник (1933–1941), Инжи ње риј ски гла сник (1929–1940), Вазду хо плов ни гла сник (1927–1941), Мор на рич ки гла сник (1933–1940).

Може се рећи да је ини ци ја ти ва за покре та њем „Вој но тех нич ког гла сни ка” пле ни ла пажњу тежњом да се наста ви тра ди ци ја упра во ових вој них листо-ва који су се бави ли про бле ма ти ком тех ни ке нао ру-жа ња у нашим рани јим држа ва ма. Тако су поје ди ни часо пи си који су покре ну ти након Дру гог свет ског рата (Арти ље риј ски гла сник, Вој но ин жи ње риј ски гла сник), а које је „Вој но тех нич ки гла сник” наред-бом о осни ва њу, поред оста лих, насле дио, у сво јим загла вљи ма наво ди ли и годи не настан ка пре рата (1926, одно сно 1929. годи на). То све до чи о сво је-вр сном кон ти ну и те ту срп ског вој но тех но ло шког про ми шља ња, без обзи ра на про ме не тада шњих држав них уре ђе ња и вели ких рат них, а нажа лост и порат них део ба и стра да ња нашег наро да.

Ти часо пи си су сво јим струч ним про фи лом и ква-ли те том несум њи во утр ли пут и дана шњем „Вој но-тех нич ком гла сни ку”, који је наста вљач и њихо ве тра ди ци је.

15. август 2012.

7

Првих пет годи на

За раз ли ку од поме ну тих часо пи са родо ва и слу-жби, „Вој но тех нич ки гла сник” је у почет ку изла зио као месеч ник на око 1.000 стра ни ца годи шње. Први број је иза шао из штам пе у јану а ру 1953. годи не.

Увод ни чла нак првог бро-ја „Вој но тех нич ког гла сни ка” – 1/1953 – напи сао је први пред-сед ник уре ђи вач ког одбо ра гене рал-пот пу ков ник Милан Купре ша нин. Он је потен ци-рао уло гу и зна чај тог часо пи са у поди за њу тех нич ке кул ту ре армиј ског саста ва, у све тлу убр-за ног раз во ја нау ке и тех ни ке.

Први уред ни ци „Вој но тех нич ког гла сника” били су пот пу ков ник Добри во је Авра мо вић (уре дио број 1/1953 и бро је ве 7, 8 и 9/1960) и пуков ник Воји слав М. Илић (уре дио бро је ве од 2/1953 до 6/1960). У првих неко ли ко годи на часо пис је пра тио тема ти-ку у скла ду са раз во јем видо ва, родо ва и слу жби. Њего ве рубри ке биле су: тех ни ка, тех нич ка слу жба, инжи ње риј ска тех ни ка, тех ни ка веза, сао бра ћај, наста ва, орга ни за ци ја и слу жба поза ди не, интен дан-ту ра, сани тет, вете ри на… Посеб ну цели ну у часо пи-су чини ле су науч не и тех нич ке ново сти и зани мљи-во сти, те при ло зи из ино стра них арми ја.

Уред ни штво „Вој но тех нич ког гла сни ка” је од 1955. поче ло да изда је Вој но-еко ном ски пре глед, у којем су обја вљи ва ни члан ци из обла сти интен дант-ске и финан сиј ске слу жбе.

Усле дио је мали јуби леј – пета годи шњи ца изла же ња, коју је сво јим члан ком обе ле жио тада-шњи пред сед ник уре ђи вач ког одбо ра гене рал-пот пу ков ник Руди Пето вар. Ана ли зи ра ју ћи у којој су мери оства ре ни зада-ци који су наред бом о осни ва њу поста вље ни пред „Вој но тех нич ки гла сник”, он је иста као напо ре тада шњег уред ни штва и потре бу даље афир ма ци је часо пи са.

Пери од афирмације

У пери о ду од 1958. до 1962. „Вој но тех нич ки гла-сник” се при ла го ђа вао про ме на ма у арми ји, видо ви-ма, родо ви ма и слу жба ма. Тако наста ју нове рубри ке

које су обу хва та ле раз ли чи те обла сти, као што су: гео де зи ја, тех ни ка родо ва, мото тех ни ка, муни ци ја, ремонт, погон ски мате ри јал, ракет на тех ни ка, сао-бра ћај, номен кла ту ра, одр жа ва ње, заштит на сред-ства, нао ру жа ње, мин ско-екс пло зив на сред ства, при тив по жар на сред ства, тех ни ка и наста ва, тех-нич ка уна пре ђе ња, из наших шко ла и др. Често се поја вљу ју и при ло зи уз часо пис који обу хва та ју раз-не спе ци јал но сти. Редак ци је и уре ђи вач ки одбор насто је да про грам ску кон цеп ци ју часо пи са при ла-го де ствар ним потре ба ма. Изра ђу ју се и пла но ви тема, ради одре ђе ног усме ра ва ња ауто ра.

Авгу ста 1962. годи не обе ле же на је десе та годи-шњи ца „Вој но тех нич ког гла сни ка”. У то вре ме часо-пис је уре ђи вао пуков ник Здрав ко Вер бић (од бро ја 11/1960 до 5/1966). При год ни чла нак за обе ле жа ва-ње јуби ле ја напи сао је тада шњи члан уре ђи вач ког одбо ра гене рал-пот пу ков ник Вла до Мате тић.

У овом пери о ду глав ни и одгвор ни уред ни ци часо пи са били су и пуков ник Слав ко Чолић (уред ник од бро ја 6/1966 до 7/1968) и пуков ник Ради сав Бра-јо вић (уред ник од бро ја 8/1968 до 6/1973).

Дво ме сеч ник

Пери од од 1973. до 1978. годи не кара ке те ри ше тен-ден ци ја да „Вој но тех нич ки гла сник” све о бу хват ни је обра-ђу је тема ти ку тех нич ког обез бе ђе ња. Од 1973. часо пис пре ла зи на дво ме сеч но изла же ње, али је и поред тога садр жај ком по но ван тако да одр жа ва кон ти ну и тет обја-вљи ва ња чла на ка из про бле ма ти ке свих родо ва и слу-жби, те дру гих струч них инсти ту ци ја арми је.

Све ча но обе ле жа ва ње 25-годи шњи це „Вој но тех-нич ког гла сни ка”, на упе ча тљив и успе шан начин, орга ни зо вао је 1977. годи не тада шњи уред ник пуков ник Нико ла Зорић (уред ник од бро ја 4/1974 до 3/1978). Његов прет ход ник пуков ник Ста ни мир Ћирић уре дио је три бро ја у 1974. годи ни.

8

Пово дом тог јуби ле ја пре ци зно су ана ли зи ра ни дота да шњи при ло зи и њихо ви ауто ри, а посеб но при зна ње ода то је прет ход ним уред ни штви ма и уре ђи вач ким одбо ри ма. Пуков ник Зорић је, поред оста лог, иста као: „Може се рећи да су постиг ну-ти резул та ти вео ма зна чај ни, а зала га ње свих уче-сни ка у про це су при пре ме и обли ко ва ња писа не струч не инфор ма ци је на стра ни ца ма ’Вој но тех нич-ког гла сни ка’ задо во ља ва ју ће, јер је постиг ну то да инфор ма ци ја кори сно послу жи ста ре ши на ма и дру-гим струч ња ци ма у ору жа ним сна га ма, као и гене-ра ци ја ма које ће доћи...”

У тој годи ни јуби ле ја, Ука зом пред сед ни ка СФРЈ бр. 157, од 12. децем бра 1977. годи не, „за изван-ред не резул та те постиг ну те у оства ри ва њу зада та-ка од посеб ног зна ча ја за народ ну одбра ну”, „Вој-но тех нич ки гла сник” је одли ко ван Орде ном за вој не заслу ге са вели ком зве здом.

Уна пре ђе ње ква ли те та

У годи на ма од 1979. до 2002. дошло је до даљег уна-пре ђе ња поло жа ја и ква ли-те та часо пи са. Захва љу ју ћи уре ђи вач кој поли ти ци непре-ста но су уса вр ша ва не про-грам ска кон цеп ци ја и ори-јен та ци ја, тако да је „Вој но-тех нич ки гла сник” изра стао у науч ни и струч ни часо пис који је изу зет но цењен не само у вој ној сре ди ни, већ и код настав них и науч них инсти ту ци ја у земљи.

Тај пери од обе ле жио је вео ма успе шан, а ина-че и нај ду жи уред нич ки рад пуков ни ка Миро сла ва Ћој ба ши ћа (уред ник од бро ја 4/1978 до 6/1989, а касни је и од бро ја 3-4/1994 до 2/2000), као и уред ни-ка пуков ни ка Томи сла ва Шту ли ћа (од бро ја 1/1990 до 6/1991), пуков ни ка Живо ји на Гру ји ћа (од бро ја 1/1992 до 6/1993) и пот пу ков ни ка Вла ди ми ра Ристи-ћа (уре дио бро је ве 1 и 2/1994).

Годи не 1992. обе ле же но је чети ри деце ни је од изла ска првог бро ја. При го дан чла нак напи сао је пред сед ник изда вач ког саве та гене рал-мајор Рато-мир Мило ва но вић, који је иста као: „Мало је часо-пи са ова квог про фи ла који су, за пуне чети ри деце-ни је непре кид ног и редов ног изла же ња, издр жа ли суд јав но сти...Од уте ме ље на, 1952. годи не, па до дана шњих дана, ’Вој но тех нич ки гла сник’ се искљу-чи во бавио струч ном – тех нич ком про бле ма ти ком и ника да није обра ђи вао теме иде о ло шко-поли тич ке при ро де...”

15. август 2012.

9

Зна чај ни су пода ци који гово ре о том пери о ду: до тада је штам па но 360 бро је ва на 35.650 стра ни-ца, обја вље но је 4.280 науч них и струч них аутор ских радо ва, чита о ци ма је пре зен то ва но 2.450 при ка за из ино стра них часо пи са из обла сти нау ке и тех ни ке и 3.300 при ка за тех нич ких ново сти и зани мљи во сти.

„Вој но тех нич ки гла сник” је почет ком деве де се-тих годи на тран сфор ми сан у окви ру тран сфор ма ци-је Југо сло вен ске народ не арми је у Вој ску Југо сла ви-је. У том пери о ду оја ча на је њего ва интер ви дов ска струк ту ра новим при ло зи ма и сарад ни ци ма из мор-на рич ко тех нич ке и вазду хо плов но тех нич ке слу жбе.

У наред ним годи на ма Редак ци ја ула же вели ке напо ре за одр жа ва ње и уна пре ђе ње пози ци ја часо-пи са. Радо ви се уре ђу ју и опре ма ју у скла ду са дома-ћим и међу на род ним стан дар ди ма који се зах те ва-ју од науч них часо пи са (уво де се рези меи и кључ не речи на енгле ском, итд.).

У члан ку тада шњег заме ни ка пред сед ни ка Изда-вач ког саве та гене ра ла Сини ше Боро ви ћа, обја вље-ном 1994. годи не, видљи во је зала га ње за обја вљи-ва њем науч них и струч них чла на ка из раз ли чи тих систем ских науч них дисци пли на и тежња за пуном мулт ди сци пли нар но шћу, у кон тек сту покри ва ња свих науч них обла сти које је обу хва та ло цело куп но тех нич ко обез бе ђе ње Вој ске Југо сла ви је. Гене рал Боро вић апе лу је на пра ће ње науч них достиг ну ћа у ино стран ству, као и тех нич ко уна пре ђе ње дизај на часо пи са.

У овој дека ди дошла су и при зна ња. Тако је, на осно ву мишље ња Мини стар ства за нау ку, тех-но ло ги ју и раз вој Репу бли ке Срби је, број 413-00-1201/2001-01 од 12. сеп тем бра 2001. годи не, часо-пис „Вој но тех нич ки гла сник” кате го ри сан као публи-ка ци ја од посеб ног инте ре са за нау ку.

Одли ко ва ње Педе се та годи шњи ца изла же ња обе ле же на је

2002. годи не. До тада је обја вље но 415 бро је ва на 42.400 стра ни ца, на који ма је пре зен то ва но 4.800 науч них и струч них радо ва. Поред тога, обја вље но је 2.840 при ка за из ино стра них часо пи са и 3.780 тех-нич ких ново сти и зани мљи во сти.

Пери од од 2002. до 2007. годи не карак те ри ше анга жо ван рад уред ни ка пуков ни ка Сте ва на Јоси фо-ви ћа (уре дио бро је ве 3/2000 до 1/2007).

Тако ђе, пово дом јуби ле ја, пред сед ник Саве зне Репу бли ке Југо сла ви је донео је Указ о одли ко ва њу (број 1/2-01-0004/2002-38, од 4. новем бра 2002. годи-не), којим је „Вој но тех нич ки гла сник” одли ко ван Орде-ном Вој ске Југо сла ви је тре ћег сте пе на, за допри нос на струч ном и науч ном оса вре ме њи ва њу Вој ске.

Уред ник „Вој но тех нич ког гла сника” пот пу ков ник

мр Небојша ГАЋЕ ША, дипл. инж.

10

РЕКЛИ СУ ПОВОДОМ ОСНИВАЊА И ПРЕТХОДНИХ ЈУБИЛЕЈАПОДИ ЗА ЊЕ ТЕХ НИЧ КЕ КУЛ ТУ РЕ

(„Вој но тех нич ки гла сник”, број 1, годи на I, јану ар 1953)

ВАСПИТАЊЕ ВОЈНОГ КАДРА

(„Вој но тех нич ки гла сник”, број 2, годи на VI, фебру ар 1958)

КВА ЛИ ТЕТ

(„Вој но тех нич ки гла сник”, број 8, годи на X, август 1962)

Гене рал-пот пу ков ник Милан Купре ша нин, први пред сед ник Уре ђи вач ког одбо ра, пово дом штам па-ња првог бро ја рекао је:

„Вој но тех нич ки гла сник” оправ да ће сво је изла-же ње ако заи ста одго во ри свом основ ном задат-ку – да поди же тех нич ку кул ту ру цело куп ног кадра наше арми је… Зада так часо пи са није само у томе да раз ма тра тех нич ка достиг ну ћа у ужем сми слу и так тич ко-тех нич ку упо тре бу бор бе них сред ста ва који ма је опре мље на јед на савре ме-на арми ја, посеб но наша, чиме би само дели мич-

но одго во рио поста вље ном циљу, него и да буде упо ран тех нич ки аги та тор; да на нај при клад ни ји начин раз ви ја код људи и инте ре со ва ње за тех-ни ку уоште, наро чи то за тех ни ку којом руку ју или којом ће руко ва ти; да буде носи лац одре ђе не поли ти ке тех нич ког раз во ја наше арми је; да буде место где ће људи раз ви ја ти сво ја мишље ња и запа жа ња и дава ти пред ло ге, на осно ву иску ста-ва сте че них у прак си, у погле ду нај бр жег и нај е-фи ка сни јег овла да ва ња тех ни ком у погле ду њеног уса вр ша ва ња и упот пу ња ва ња, неге и чува ња.

Гене рал-пот пу ков ник Руди Пето вар, пред сед-ник Уре ђи вач ког одбо ра, пово дом пете годи шњи це часо пи са, иста кав ши напо ре Уред ни штва, рекао је:

…У том погле ду стал но су се јавља ле две про-тив реч не тежње: прва, да се часо пис по начи ну тре ти ра ња тема ти ке што више при бли жи зах-те ви ма тру пе, труп них ста ре ши на, те да на нај-при клад ни ји, непо сре дан и разу мљив начин раз ви-ја инте ре со ва ње и љубав пре ма тех ни ци са којом

они руку ју; дру га, да тре ти ра ју ћи сва ко днев ну про бле ма ти ку тех ни ке у тру пи, часо пис задр жи један виши науч ни ниво, нео п хо дан како струч-ном и науч ном кадру, тако и оста лим, тех нич ки уздиг ну ти јим при пад ни ци ма Арми је…Нема сум-ње да је „Вој но тех нич ки гла сник” у доса да шњем пери о ду сво га изла же ња оди грао зна чај ну уло гу у тех нич ком вас пи та њу нашег кадра и тре ти ра њу акту ел не мате ри јал но-тех нич ке про бле ма ти ке.

Гене рал-пот пу ков ник Вла до Мате тић, члан Уре-ђи вач ког одбо ра, пово дом десе то го ди шњи це изла-же ња часо пи са иста као је:

Дана шњи чита лац „Гла сни ка” мора у њему да нађе члан ке науч ног и струч ног карак те ра о раз-во ју нове тех ни ке не само код нас него и у све ту, да би био у току тех нич ких и науч них достиг ну ћа дана шњи це... Данас је „Вој но тех нич ки гла сник”... дости гао зави дан ква ли та ти ван ниво и успео да се пла си ра не само у Арми ји, већ га кори сте и у њему сара ђу ју и тех нич ки кадро ви ван ње... Један гла сник ова кве врсте никад не дола зи у завр шну фазу, никад не доби ја фор му ни садр жај ност на

који ма се тре ба зау ста ви ти, он не сме да уђе у фазу стаг на ци је. Гла сник, као што је наш, живи, раз ви ја се, моди фи ку је и при ла го ђа ва усло ви ма живо та сре ди не којој при па да, сле ди зах те ве које та сре ди на поста вља, слу жи тој сре ди ни. Наш „Гла сник” посто ји ради нашег тех нич ког кадра (под о фи ци ра и офи ци ра, тех ни ча ра и инже ње ра) и дру гих кадро ва, ради наше нау ке, тех ни ке и прак-се уоп ште. Он има мно ге и вео ма одго вор не оба-ве зе, тим пре што је он гла си ло и низа тех нич-ких инсти ту ци ја у Арми ји и што тре ба да буде непре ста ни пра ти лац и реги стра тор зби ва ња у нашој тех нич кој и науч ној делат но сти.

15. август 2012.

11

ЗАХВАЛ НОСТ

(„Вој но тех нич ки гла сник”, број 1, годи на LI, јануар-фебруар 1993)

У КОРАК С ПРАК СОМ

(„Вој но тех нич ки гла сник”, број 2, годи на XLII, март-април 1994)

Гене рал-мајор Рато мир Мило ва но вић, пред сед-ник Изда вач ког саве та, пово дом 40. годи шњи це часо пи са рекао је:

Вели ки јуби леј „Вој но тех нич ког гла сни ка” при-ли ка је да се под се ти мо свих пре га ла ца из изда-вач ког саве та, редак ци ја, уред ни ка, сарад ни ка и рецен зе на та, који су ула га ли мак си мал не напо ре за очу ва ње њего вог ста ту са, дава ли подр шку уре ђи вач кој поли ти ци и обез бе ђи ва ли непре кид-

но и редов но изла же ње часо пи са. Њима и свим дру ги ма који су на било који начин уче ство ва-ли у ста вра њу и раз во ју часо пи са, ода је мо пуну захвал ност. Без обзи ра на све што се у послед-њих неко ли ко годи на деша ва ло у вој сци и дру-штву, часо пис је успео да одр жи висо ки ниво науч но-струч ног про фи ла и да се исто вре ме но бави тео ри јом и прак сом тех нич ке слу жбе и вој-ном тех ни ком.

Генерал-потпуковник Синиша Боровић, заменик председника Издавачког савета, поводом 42. годишњице:

„Вој но тех нич ки гла сник” мора одр жа ти корак са кон крет ном прак сом из живо та, рада, ино-ва тор ства и про на ла за штва у једи ни ца ма и уста но ва ма Тех нич ке слу жбе и буд но пра ти ти достиг ну ћа у ору жа ним сна га ма дру гих раз ви је-них зема ља све та. Основ на бри га уред ни штва и свих сарад ни ка мора бити пер ма нент но поди за-

ње струч ног и тео риј ског нивоа часо пи са, њего-во пове зи ва ње са дру гим зна чај ни јим часо пи си-ма у окви ру међу ар миј ске сарад ње са инсти ту-ци ја ма изван вој ске. Поред наве де ног, посеб ну пажњу тре ба посве ти ти и тех нич ком нивоу уре ђе ња часо пи са. Тре ба тежи ти дизај ну какав нуде савре ме ни часо пи си свет ске публи ци сти ке – рекао је гене рал-пот пу ков ник Сини ша Боро вић, заме ник пред сед ни ка Изда вач ког саве та, пово-дом 42. годи шњи це часо пи са.

УРЕД НИЧ КИ КАДАР

Од осни ва ња до данас уред ни ци „Вој но тех-нич ког гла сни ка” били су пуков ни ци Добри во-је Авра мо вић (уред ник бро ја 1/1953 и од бро ја 7/1960 до 9/1960), Воји слав М. Илић (уред ник од бро ја 2/1953 до 6/1960), Здрав ко Вер бић (уред ник од бро ја 11/1960 до 5/1966), Слав-ко Чолић (уред ник од бро ја 6/1966 до 7/1968), Ради сав Бра јо вић (уред ник од бро ја 8/1968 до бро ја 6/1973), Ста ни мир Ћирић (уред ник од бро ја 1/1974 до 3/1974), Нико ла Зорић (уред ник од бро ја 4/1974 до 3/1978), Миро слав Ћој ба шић (уред ник од бро ја 4/1978 до 6/1989, и од бро-ја 3–4/1994 до бро ја 2/2000), Томи слав Шту лић (уред ник од бро ја 1/1990 до 6/1991) и Живо јин Гру јић (уред ник од бро ја 1/1992 до 6/1993), те пот пу ков ник Вла ди мир Ристић (уред ник од бро-

ја 1 до бро ја 2/1994), пуков ник Сте ван Јоси фо-вић (уред ник од бро ја 3/2000 до бро ја 1/2007) и пот пу ков ник мр Небој ша Гаће ша (уред ник од бро ја 2/2007).

Уред ни ци у редак ци ји „Вој но тех нич ког гла-сни ка” били су: Сер геј Алту хов, Анто Башић, Нико дим Брче ро вић, Петар Вој но вић, Душан Ђуро вић, Воји слав Јор га ћи је вић, Тодор Кне же-вић, Милан Кон тић, Радо Лац ко вић, Јован Мило-ше вић, Алек сан дар Мак си мо вић, Милан Пав ко-вић, Или ја Петро вић, Саво Ради во је вић, Јурај Радо ња, Мар тин Росан дић, Милен ко Ста јин, Мом чи ло Сто ји ће вић, Мили ја Тор би ца, Вла ди-мир Ћера нић, Вла ди мир Удов чић и Бра ни слав Цвет ко вић.

При ли ком изра де библи о гра фи је „Вој но тех нич-ког гла сни ка”, тј. индек са ауто ра чла на ка и

уред ни ка, као и при ре ђи ва ња библи о гра фи је и диги-тал не архи ве за стра ни це сај та, дана шња редак ци-ја има ла је при ли ку да сагле да бога ту тра ди ци ју и кон ти ну и тет овог часо пи са. Немер љи ви су изу зет ни напо ри ауто ра, рецен зе на та, прет ход них уред ни ка, редак ци ја и уре ђи вач ких одбо ра, од самог покре та-ња усме ре них на одр жа ва ње и уна пре ђе ње ква ли те-та „Вој но тех нич ког гла сни ка”, данас науч ног часо пи-са Мини стар ства одбра не Репу бли ке Срби је. Свих тих годи на посто ја ла је стал на тежња за напрет ком и оса вре ме ња ва њем, како садр жа јем, тако и фор мом.

Сада шња редак ци ја је у прет ход ним годи нама наро чи ту пажњу посве ти ла пред у зи ма ња свих потреб них актив но сти за оства ре ње шире дру штве-не вери фи ка ци је и при зна ва ња „Вој но тех нич ког гла сни ка” на наци о нал ном нивоу и аде кват ног фор-мал ног вред но ва ња обја вљи ва них чла на ка. До оства-ре ња дана шњих пози ци ја уред ни штво је пред у зе ло низ мера како би се побољ шао ста тус часо пи са.

Оства ре на је непо сред на и стал на кому ни ка ци-ја са ЦЕОН-ом (Цен тар за ева лу а ци ју у обра зо ва њу и нау ци), рефе рент ном инсти ту ци јом која вред ну је дома ће науч не часо пи се и одр жа ва и раз ви ја наци о-нал ни цитат ни индекс СЦИ (Срп ски цитат ни индекс).

Пози ци о ни ра ње часо пи са

Годи не 2008. годи не извр ше на је прва ана ли за часо пи са (ретро ак тив но од 2000. годи не) и доби је на кате го ри ја науч ни часо пис (М53). Од тада се „Вој но-тех нич ки гла сник” редов но пра ти у Репо зи то ри ју му Народ не библи о те ке Срби је (НБС), Библи о ме триј-ском изве шта ју и СЦИ индек су и под врг нут је стал-ном вред но ва њу (мони то рин гу) у зави сно сти од ути-цај но сти (импак та) у самој бази и, допун ски, у међу-на род ним (Thomp son-ISI) цитат ним индек си ма.

„Вој но тех нич ки гла сник” насто ји да испу ња-ва нор ме за вред но ва ње науч них часо пи са, које су про пи са не ЦЕОН-овим доку мен том „Општа мери ла за ода бир дома ћих часо пи са за пра ће ње и вред но ва ње у окви ру библи о ме триј ског изве шта ја о часо пи си ма и рефе ри са ње у Срп ском цитат ном индек су”.

Актуелни тренутак и перспектива

Традицијазалог будућности

Фор ми ра њем Вој ске Срби је и Мини стар ства одбра не Репу бли ке Срби је, 2006. годи не, „Вој но тех нич ки гла сник” се вра тио сво јим коре ни ма. Његов рад

обе ле жа ва ју дуго го ди шња тра ди ци ја, напо ри ауто ра и рецен зе на та и подр шка чита ла ца, редак ци ја и уре ђи вач ких одбо ра.

12 15. август 2012.

13

При сту пи ло се у и реди зај ну часо пи са и фор ма та чла на ка, пре ма зах те ви ма про пи са ним у Акту о уре-ђе њу науч них часо пи са, које је 9. јула. 2009. годи не доне ло Мини стар ство за нау ку и тех но ло шки раз вој Репу бли ке Срби је. Фор ми ран је и зва нич ни спи сак рецен зе на та, саста вљен од еми нент них струч ња ка из Вој ске Срби је и Мини стар ства одбра не Репу бли-ке Срби је и про фе со ра Уни вер зи те та у Бео гра ду, Новом Саду, Нишу, те ком пе тент них струч ња ка из ино стран ства.

Успо ста вљен је и дирек тан и непре ки дан кон-такт са чла но ви ма матич них науч них одбо ра Мини-стар ства про све те и нау ке Репу бли ке Срби је, који су над ле жни за пра ће ње науч них часо пи са, ради њихо вог јасни јег уви да у ста ње и тен ден ци је „Вој-но тех нич ког гла сни ка”.

Важан иско рак у пози ци о ни ра њу међу науч ним часо пи си ма Репу бли ке Срби је било је и поја вљи-ва ње првог елек трон ског изда ња „Вој но тех нич ког гла сни ка ONLINE” , на пет јези ка, које је обја вље-но на интер не ту 1. јану а ра 2011. годи не, на адре-си www.vtg.mod.gov.rs, са посеб ним елек трон ским e-ISSN бро јем.

Тако ђе, мини стар одбра не донео је, 9. јуна. 2011. годи не, Одлу ку о име но ва њу новог уре ђи вач-ког одбо ра „Вој но тех нич ког гла сни ка”, након што је прет ход ном уре ђи вач ком одбо ру иста као ман дат од две годи не. Том одлу ком је, по први пут, фор ми-ран Међу на род ни уре ђи вач ки одбор „Вој но тех нич-ког гла сни ка”.

Елек трон ско уре ђи ва ње

Завр ше на је и библи о граф ска обра да архи ве „Вој но тех нич ког гла сни ка”. Обра ђе на је цело куп-на гра ђа часо пи са, од првог бро ја из јану а ра 1953. Тако је на сај ту www.vtg.mod.gov.rs, захва љу ју ћи апли ка ци ји коју је раз вио Цен тар за команд но-инфор ма ци о не систе ме и инфор ма тич ку подр шку (ЦКИ СИП) Вој ске Срби је, доступ на за пре тра жи ва-ње пот пу на индек са ци ја ауто ра, чла на ка и уред ни-ка, а у скла ду са стан дар ди ма COBISS.SR-a (Коо пе-ра тив ног онлајн библи о граф ског систе ма и сер ви са Срби је). Завр ше так изра де Библи о гра фи је нео п хо-дан је пред у слов за реа ли за ци ју и диги та ли за ци ју ком плет не архи ве часо пи са, која ће, тако ђе, бити доступ на на сај ту.

Уз све срд ну подр шку ЦЕОН-а, уред ни штво „Вој-но тех нич ког гла сни ка” од ове јуби лар не годи не при ме њу је онлајн систем е-Ур: елек трон ско уре-ђи ва ње, а од 27. јула и њего ву уна пре ђе ну вер зи ју ASE E STANT.

Систем елек трон ског уре ђи ва ња засно ван је на Open Jour nal Systems (OJS), плат фор ми отво ре-ног кода, раз ви је ној у окви ру Public Know led ge Pro-ject (PKP), која се масов но кори сти у све ту. ЦЕОН вер зи ја темељ но је при ла го ђе на потре ба ма дома ћих кори сни ка и оја ча на је сер ви си ма наме ње ним кон-тро ли и обез бе ђи ва њу ква ли те та науч них чла на ка.

Тако ђе, ASE E STANT је део међу на род ног систе ма SEE SA ME, наме ње ног дома ћим часо пи си ма и часо пи-си ма зема ља југо и сточ не Евро пе. Засно ван је на иску-стви ма ЦЕОН-а и 26 дома ћих часо пи са који су укљу-че ни у про грам е-Ур од 2011. годи не. Нови систем пред ста вља бит но уна пре ђе ње, посеб но у функ ци ја-ма наме ње ним оси гу ра њу ква ли те та чла на ка.

Сер вис ASE E STANT данас омо гу ћу је „Вој но тех-нич ком гла сни ку”: онлајн при ја ву радо ва и пра ће-ње рецен зент ског про це са; онлајн кому ни ка ци ју изме ђу уред ни ка, чла но ва уред ни штва, ауто ра и рецен зе на та; ауто мат ски тран сфер мета по да та ка у СЦИн декс и дру ге базе, које подр жа ва ју међу на-род не про то ко ле за пре нос пода та ка; доступ ност и пре тра жи вост под СЦИн дек сом пуног тек ста свих радо ва; Cros sRef – доде лу нуме рич ког иден ти-фи ка то ра (DOI), којим се обез бе ђу је већа видљи-вост и доступ ност радо ва обја вље них у часо пи су; CrossCheck – про ве ру ори ги нал но сти при спе лих радо ва, ради спре ча ва ња публи ко ва ња пла ги ја та и дупли ка та; KWASS – ауто мат ско екс тра хо ва ње кључ них речи из дисци пли нар них теза у ру са/реч ни-

ка по избо ру и рути не за њихов ода бир (при хва та ње одно сно одба ци ва ње) од стра не ауто ра и/или уред-ни ка; те публи ко ва ње чла на ка у режи му onli ne-first.

Поред функ ци о нал но сти, које су раз ви је не, про-ве ре не и уса вр ше не у окви ру е-Ур-а, ASE E STANT обу хва та и: полу а у то мат ско фор ма ти ра ње рефе-рен ци, у скла ду са ода бра ним сти лом цита та (Ref-For mat ter), ауто мат ску про ве ру сагла сно сти цита та у тек сту рада и цита та у попи су рефе рен ци (Cite-Matcher), те кори шће ње сер ви са за лек ту ру радо ва на енгле ском јези ку (EdSer vi ce).

Од ове јуби лар не годи не „Вој но тех нич ки гла-сник” је лицен ци ран код EBSCO Publis hing-а, нај ве-ћег свет ског агре га то ра часо пи са, пери о ди ке и оста-лих изво ра у пуном тек сту. Ком пле тан текст „Вој но-тех нич ког гла сни ка” досту пан је у база ма пода та ка EBSCO Publis hing-а.

Овај часо пис ће и убу ду ће насто ја ти да пред-ста вља науч ни потен ци јал Репу бли ке Срби је, а посеб но при пад ни ка Вој ске Срби је и Мини стар-ства одбра не Репу бли ке Срби је. У којој мери ће одго во ри ти на буду ће иза зо ве пока за ће суге сти је и кри ти ке науч не јав но сти, које ће с пажњом бити раз ма тра не и ува жа ва не.

Уред ник „Вој но тех нич ког гла сника”

пот пу ков ник мр Небој ша ГАЋЕ ША, дипл. инж.

14

ONLINE ИЗДАЊЕ

Важан иско рак у пози ци о ни ра њу међу науч ним часо пи си ма Репу бли ке Срби је било је и поја вљи ва ње првог елек трон ског изда-ња – „Вој но тех нич ки гла сник ONLI NE”, на пет јези ка, које је обја вље но на интер не ту 1. јану-а ра 2011. годи не, на адре си www.vtg.mod.gov.rs, са посеб ним елек трон ским e-ISSN бро јем. На тој адре си, на срп ском (ћири лич ном и лати-нич ном писму), руском, енгле ском, немач ком и фран цу ском јези ку, нала зе се, поред оста лог, акту ел не инфор ма ци је о часо пи су, упут ства и обра сци за чита о це и сарад ни ке.

ЛИСТЕ ЧАСОПИСА

„Вој но тех нич ки гла сник” се за 2011. годи ну, пре ма одлу ци Мини стар ства про све те и нау ке Репу бли ке Срби је, нала зи на сле де ћим листа-ма: за област основ на истра жи ва ња – на листи часо пи са за мате ма ти ку, рачу нар ске нау ке и меха ни ку (кате го ри ја науч ни часо пис наци о-нал ног зна ча ја – М52), те на листи часо пи са за гео на у ке и астро но ми ју (кате го ри ја науч-ни часо пис наци о нал ног зна ча ја – М52); за област тех но ло шки раз вој – на листи часо пи са за елек тро ни ку и теле ко му ни ка ци је: кате го ри-ја науч ни часо пис наци о нал ног зна ча ја – М52, на листи часо пи са за машин ство: кате го ри ја науч ни часо пис наци о нал ног зна ча ја – М52, на листи часо пи са за мате ри ја ле и хемиј ске тех но ло ги је: кате го ри ја науч ни часо пис наци-о нал ног зна ча ја (М52), и на листи часо пи са за инду стриј ски софт вер и инфор ма ти ку: кате го-ри ја науч ни часо пис (М53).

15. август 2012.

15

Наредбом министра одбране Александра Вучића, број 12-15, од 8. августа 2012. године,

Министарство одбране Републике Србије доделило је Војнотехничком гласнику

Војну спомен-медаљу за изузетан допринос систему одбране Републике Србије

Војнотехнички институт баштиник знања

68

Технички аспекти развоја домаћег ваздухопловства

Ове године Србија слави редак јубилеј – сто година војног ваздухопловства. У том периоду јеваздухопловство у нашој земљи пустило дубоке корене. Пројектован је и произведен велики број

летелица и ваздухопловне опреме. Ретке су земље које се могу подичити чињеницом да јењихово војно и цивилно ваздухопловство користило, без балона и једрилица, око 9.000

ваздухоплова у око 750 различитих типова, од тога 247 типова домаће конструкције или израде.Од укупног броја било је око 7.730 војних авиона у око 560 верзија – 217 домаћих

и око 1.270 цивилних у око 190 верзија – 30 домаћих. Поводом тог јубилеја Команда ВиПВО организовала је научни симпозијум 12. и 13. јуна 2012.године. Група ваздухопловних стручњака из Војнотехничког института тада је презентовала

техничке аспекте развоја ваздухопловства у Србији од почетака до данашњих дана. Истакнути су трендови развоја и усавршавања појединих области ваздухопловства.

2

оства ре но ви ше ти по ва је дри ли ца и ави -о на. Из ме ђу два свет ска ра та за по чео јесна жан успон ва зду хо плов не ин ду стри јеи у том пе ри о ду осно ван је ве ли ки бројва зду хо плов них фа бри ка као што су:„Ика рус” – Но ви Сад, „Змај” – Зе мун, „Ро -го жар ски” – Бе о град, „Бре ге” – Кра ље во,Фа бри ка мо то ра Влај ко вић-Wal ter,„Утва” – Пан че во, „Те ле оп тик” – Зе мун и„Ми крон” и „Не стор” – Бе о град.

Три де се тих го ди на по ја вљу ју сесна жне до ма ће кон струк тор ске гру пе ко -је су про јек то ва ле око 50 про то ти по ва сави ше од 800 се риј ски про из ве де них ави -о на. Као кру на тог ра да, пред Дру ги свет -ски рат по ја вио се и наш чу ве ни ло вацИК-3. О озбиљ но сти ра да у том пе ри о дуго во ри по да так да је 1936. на Ма шин -ском фа кул те ту фор ми ра на Ва зду хо -пловнa групa за шко ло ва ње но вих ин жи -ње ра, ко ја је по че ла ре дов ну на ста ву1937. и тра је до да нас.

Пе ри од по сле Дру гог свет ског ра тау раз во ју ва зду хо плов ства на овим про -сто ри ма ка рак те ри ше уз лет ак тив но стиве за них за про јек тант ску де лат ност, ко јаје тре ба ло да пра ти об на вља ње про из -вод них ка па ци те та уни ште них у ра ту. За -по че ло је оку пља ње про јек тант ских гру -па од ко јих су не ке би ле ак тив не и у пред -рат ном пе ри о ду.

У то вре ме би ло је ва жно да се мла -до Ју го сло вен ско рат но ва зду хо плов ство(ЈРВ) опре ми ве ћом ко ли чи ном ави о на на -ме ње них за све фа зе обу ке вој них пи ло -та, али и за ци вил ни сек тор, оли чен у ор -га ни за ци ји Ва зду хо плов ни са вез Ју го сла -ви је (ВСЈ), ко ја је на све на чи не про па ги -ра ла раз вој ва зду хо плов ства ме ђу мла ђи -ма. Не ко ли ко кон струк тор ских гру па је усво јим про јект ним би ро и ма та да ис про -јек то ва ло ви ше ти по ва клип но е ли снихави о на на ме ње них основ ној и пре ла знојобу ци вој них пи ло та. Не ки од тих ти по васу у др жав ним пред у зе ћи ма „Ика рус” и„Утва” про из ве де ни у, за да на шње пој -мо ве, за вид ним ко ли чи на ма у пе ри о ду од1946. до 1955. го ди не.

Тре ба са мо по ме ну ти ле те ли це„аеро-2” (про то тип по ле тео пред рат,про из во ђен по сле ра та у не ко ли ко ва ри -јан ти), „аеро-3” и 211 за основ ну обу кувој них пи ло та, и ту ри стич ко-спорт скиави он „трој ка” за ВСЈ. У ка те го ри ји пре -ла зних јед но мо тор них ави о на тре ба по -ме ну ти ти по ве 212, 213 и ка сни је 522.

Еки пе кон струк то ра су се огле да леи у про јек ти ма дво мо то ра ца у ка те го ри ји

пре ла зно-бор бе них дво мо тор них ави о на,што је да ло мо де ле 214 и 215. То су би лепре те жно ле те ли це ме шо ви те, др ве но-ме тал не струк ту ре с об зи ром на по зна теи рас по ло жи ве тех но ло ги је. Да кле, кон -струк ци ја зма ја би ла је ба зи ра на пре те -жно на тру по ви ма из ра ђе ним од за ва ре -них че лич них це ви пре кри ве ним опла томод ме та ла, ле пен ке и плат на и уз гон скимпо вр ши на ма са ра ме ња ча ма и ре бри маод др ве та и са опла том од ле пен ке. Та дасу алу ми ни јум ске ле гу ре при ме њи ва не уса свим ма лој ме ри због ре ла тив но ви со -ке це не.

Иако је по че так био скро ман, по сте -пе но се са ова квих пре ва зи ђе них кон -струк ци ја пре шло на пот пу но ме тал не.То је био слу чај са агил ним и ду го веч нимави о ном 522, ко ји за вр ша ва се ри ју успе -лих клип но е ли сних ави о на по ло ви ном пе -де се тих го ди на. Дво мо то рац 215 имао јеме тал ни труп ти па но се ће опла те (по лу -љу ска-по лу мо но кок) и др ве на кри ла.Пред рат ни пот пу но ме тал ни ави о ни сано се ћом опла том би ли су про то ти по вибор бе них ави о на-ра за ра ча „ика рус ор -кан” и „змај Р-1”. Дво мо тор ни пре ла зниави он 214 био је за ни мљив по при ме ниљу ска сте (мо но кок) др ве не сен двич-кон -струк ци је по угле ду на по зна ти бри тан -ски ави он „мо ски то” из Дру гог свет скогра та.

По сле пр вих успе ха ко ји су снаб де -ли ва зду хо плов ство но ве Ју го сла ви је ави -о ни ма за обу ку, кре ну ло се у ам би ци о -зни је по ду хва те, па се на цр та ћим та бла -ма по ја вљу ју до стој ни на след ни ци, ко јису но си ли дух пред рат них успе лих про је -ка та ИК-2 и ИК-3, а из не дри ли су се у ви -ду ло вач ких ави о на С-49А и С-49Ц. Осимле га та успе лих прет ход ни ка био је при -ме тан и ути цај со вјет ске шко ле про јек -то ва ња, чи ја тех ни ка и иде је су оста ви лесна жан ути сак то ком за вр шних и пр вихпо сле рат них го ди на ра та.

Лов ци ти па С ни су би ли по след њареч тех ни ке, али су успе шно по пу ни лире до ве ЈРВ до до ла ска мо дер ни је тех ни -ке. Сре ди ном пе де се тих го ди на, за хва љу -ју ћи по мо ћи са За па да, пр ви ре ак тив ниави о ни за па ра ли су не бо из над на ше зе -мље. По сле се ри је ма лих екс пе ри мен тал -них мла зња ка кон струк тор ске гру пе „Бе -шлин”, схва ти ло се да огле да ње у рин гумла зне вој не ави ја ци је зах те ва знат ноструч ни ји, де таљ ни ји и све о бу хват ни јипри ступ про бле ми ма не го што то мо гуда ти изо ло ва не кон струк тор ске гру пе.

15. август 2012.

Про јек то ва њеВа зду хо плов на ин ду стри ја у Ју го -

сла ви ји пре Дру гог свет ског ра та би лаје на ре ла тив но ви со ком ни воу у од но -су на оп шти раз вој зе мље. Не знат нопо сле пр вог ле та ави о ном у све ту, напро сто ру да на шње Ср би је je 1910. го -ди не по ле тео пр ви до ма ћи ави он, ко јије кон стру и сао Су бо ти ча нин Иван Са -рић.

До по чет ка Пр вог свет ског ра та наовим про сто ри ма про јек то ва но је и

Први авион напросторуСрбије

Авион С-49Ц

Аеро 3

Авион 214

3

68До нај ве ћих про бле ма до шло је,

пре све га, услед по ја ва ко је су пра ти лепо ве ћа ње бр зи на тих ле те ли це, што језах те ва ло ве ћа зна ња из аеро ди на ми ке,аеро е ла стич но сти и чвр сто ће. Ипак, радна се ри ји ма лих ре ак тив них ави о на самла зним мо то ри ма огра ни че ног по ти ска,ко ји је у том тре нут ку био до сту пан,пред ста вљао је зна ча јан ко рак, ко ји јеотво рио пут ка но вим ус пе си ма. Ра ди то -га се по ло ви ном пе де се тих го ди на об је -ди њу ју сна ге кон струк тор ских би роа ипро јек тант ска ак тив ност се пре ме шта успе ци ја ли зо ва ну уста но ву – Ва зду хо плов -но тех нич ки ин сти тут (ВТИ) у Жар ко ву,ко ја је фор ми ра на 1946. го ди не. Струч -ња ци те уста но ве су се до дру ге по ло ви -не пе де се тих го ди на ис кљу чи во ба ви лифун да мен тал ним ис тра жи ва њи ма, ис пи -ти ва њи ма и ар би тра жом у до ме ну ва зду -хо плов не тех ни ке.

Се ље ње про јек тант ског ра да у ВТИомо гу ћи ло је кон цен тра ци ју струч ног ка -дра из ра зних тех нич ких ди сци пли на, а ре -зул тат је усле дио по чет ком ше зде се тихго ди на ка да се у не бо ви нуо ави он Г-2 „га -леб”. „Га леб” је, као ве ли ки скок у од но суна прет ход ни тех но ло шки ни во (ко ји јебио ре зул тат ну жно сти), отво рио вра тамно гих но вих тех но ло ги ја и при ме не са -вре ме них стан дар да и про пи са ко ји су сета да при ме њи ва ли у тех но ло шки нај на -

да је сто ти не при ме ра ка из ве зе но у ви -ше зе ма ља и да да нас, пре ко пе де сет го -ди на од по ле та ња про то ти па, по је ди ниави о ни ле те у мно гим зе мља ма.

За мах раз воjaНо ви за мах за по чео је кра јем ше -

зде се тих и по чет ком се дам де се тих го ди -на. Ам би ци о зни про јек тат YUROM са су -сед ном Ру му ни јом ре зул то вао је дво мо -тор ним ави о ном за ва тре ну по др шку„орао”, ко ји се и да нас на ла зи у на шемна о ру жа њу. „Орао” пред ста вља вр ху нацтех но ло шког и про јек тант ског до ме такод нас, јер је утро пут мно гим тех но ло -ги ја ма на осно ву че га су мно га пред у зе ћау зе мљи знат но по ди гла свој тех но ло шкини во и обо га ти ла ма шин ски парк та данај мо дер ни јим ну ме рич ки упра вља нимма ши на ма. То је омо гу ћи ло раз вој тех но -ло ги ја, као што су из ра да ин те грал нефре зо ва не опла те кри ла, хе миј ског фре -зо ва ња, тех но ло ги је про ра чу на и град њестре ла стог кри ла, це ло по крет ног ин те -грал ног ре па, осва ја ње ли цен цне про из -вод ње мла зних мо то ра, раз во ја на кнад -ног са го ре ва ња и мно гих дру гих.

Та кав ави он тре ба ло је опре ми ти са -вре ме ним ору жа ним си сте ми ма во ђе ними са мо на во ђе ним за деј ство из ван зо нене по сред не ПВО. То је под ра зу ме ва ло

Исто вре ме но, осво је на је и про из -вод ња хе ло коп те ра „га зе ла” по фран цу -ској ли цен ци. У ДМБ-Ра ко ви ца за тај хе -ло коп тер осво је на је и про из вод ња мла -зног мо то ра Аста зу. Тај хе ли коп тер про -из во ђен је ма сов но, а ка сни је је раз ви је -на и ње го ва бор бе на вер зи ја за про ти во -клоп ну бор бу – „га ма”.

Та кви ре зул та ти по стиг ну ти у злат -ном пе ри о ду ва зду хо плов ства на на шимпро сто ри ма ни су се мо гли за ми сли ти безсна жне ва зду хо плов не ин ду стри је у фа -бри ка ма „Со ко” – Мо стар, „Утва” – Пан -че во, „Пр ва пе то лет ка” – Тр сте ник,„Орао” – Рај ло вац, ДМБ-Ра ко ви ца, „Те -ле оп тик” – Зе мун и дру гим.

Се ље ње про јек тант ског ра да у ВТИ омо гу ћи ло је кон цен тра ци ју струч ногка дра из ра зних тех нич ких ди сци пли на, као што су аеро ди на ми ка, кон струк ци -ја, чвр сто ћа, по гон ска гру па, опре ма, на о ру жа ње итд. Те ак тив но сти и чи ње -ни ца да су у на шем на о ру жа њу већ би ли ре ак тив ни ави о ни за пад ног по ре кла,омо гу ћи ли су да се ам би ци о зно кре не у про јек то ва ње пр вих до ма ћих вој нихмла зних ле те ли ца. Ре зул тат ни је из о стао и уско ро се, по чет ком ше зде се тихго ди на, у не бо ви нуо вит ки ави он чи стих ли ни ја Г-2 „га леб”, на ме њен за свефа зе обу ке.

КОН ЦЕН ТРА ЦИ ЈА СТРУЧ НОГ КА ДРА

Галеб Г-2

Крагуј

Oрао

Супергалеб Г-4

пред ни јим зе мља ма. Јед но од до стиг ну ћаби ла је тех но ло ги ја из ра де кри ла са ла ми -нар ним про фи ли ма, ко ја је зах те ва ла вр лопре ци зан и по све ћен рад. Све те за дат кеВТИ је успе шно спро вео у те сној са рад њиса до ма ћим пред у зе ћем „Со ко”.

Успех по стиг нут са „га ле бом”, отво -рио је пут да љим про јек ти ма као што сула ки бор бе ни ави он „ја стреб” и пар ти -зан ски „кра гуј”, ко ји се од лич но укла паоу та да ва же ћу кон цеп ци ју ОНОР и биоин спи ри сан ис ку стви ма у упо тре би ави -ја ци је у ра то ви ма у Ју го и сточ ној Ази ји пе -де се тих и ше зде се тих го ди на. О ква ли -те ту ави о на Г-2 (про и ве де но 248 ко ма да)и „ја стре ба” (202) нај бо ље го во ре по да ци

по све ћен и упо ран рад струч ња ка ВТИ,ко ји су за јед но са екс пер ти ма мно гихпред у зе ћа ан га жо ва них на про јек ту бде -ли над раз во јем тог нај сло же ни јег про из -во да у зе мљи.

На осно ву успе ха са „ор лом” вр лобр зо је усле дио још ве ћи успех са Г-4 „су -пер га ле бом” ко ји је прак тич но ис ко ри -стио све оно нај бо ље из прет ход ног про -јек та и аку му ли ра но зна ње и ис ку ствопро јек та на та пре то чио у јед ну од нај у -спе шни јих вој них ле те ли ца код нас. Увре ме ка да се по ја вио, Г-4 је, пре ма ми -шље њу стра них по сма тра ча, био из у зет -но ква ли те тан ави он за основ ну и на -пред ну обу ку и ла ки бор бе ни ави он.

Нај ве ћи по мак у про јек тант ско-кон -струк тор ској ми сли оче ки вао се на пре -ла зу из осам де се тих у де ве де се те го ди -не, ка да је тре ба ло при сту пи ти ду го оче -ки ва ном и пла ни ра ном про јек ту – но виави он (НА). Про јект НА тре ба ло је да на -шу ва зду хо плов ну ин ду стри ју, у са рад њиса стра ним парт не ром, прак тич но до ве -де до ни воа тех но ло ги је ка кву је про па -ги ра ла та да по пу лар на за пад на ЕУРЕ КА.То је под ра зу ме ва ло огро ман тех но ло -шки скок на по љу но вих ма те ри ја ла (но веле гу ре ла ких ме та ла, ком по зит них пла -стич них ма те ри ја ла, но вих тех но ло ги јаоб ли ко ва ња итд.), ин те гри са не ди ги тал -не ави о ни ке, упра вља ња са при ме ном из -ра же не ста тич ке не ста бил но сти, елек -трич них ко ман ди, но вих по гон ских гру паве ли ког од но са по ти сак-ма са.

За про јек тант ско-кон струк тор скуде лат ност у ВТИ-у из у зет но је ва жно даје по ло ви ном осам де се тих го ди на пр випут при ме ње на но ва CAD-CAM тех но ло -ги ја, ба зи ра на на си сте му Com pu ter vi -sion.

Због по зна тих до га ђа ја из по след њеде це ни је про шлог ве ка, НА ни ка да ни језа жи вео и остао је као нео ства ре ни вр -ху нац у не пре ки ну том успо ну ко ји је тра -јао од за вр шет ка Дру гог свет ског ра та.

По чет ком но вог ми ле ни ју ма мо ра лису се об но ви ти људ ски и ма те ри јал ни ре -сур си у Вој но тех нич ком ин сти ту ту (ВТИ)– у је ди ној про јек тант ској уста но ви у на -шој зе мљи ко ја се ба ви раз во јем но вихвој них ва зду хо пло ва.

Охра бру ју ће ре зул та те до нео јеуспех школ ског клип но е ли сног ави о на„ла ста”, ко ји се тре нут но на ла зи у фа зипро из вод ње пет на ест ави о на за ва зду хо -плов ство Ср би је у фа бри ци „Утва” – Пан -че во, с тим да је већ ис по ру че на се ри ја

15. август 2012.4

од два де сет ави о на за ва зду хо плов ствоИра ка. Зна чај на но ви на на овом про јек тује и пр ва ди ги та ли зо ва на ка би на про јек -то ва на у ВТИ-у. За тај про је кат је ка рак -те ри стич но да је при ме њи ва на са вре ме -на CAD-CAM тех но ло ги ја у про јек то ва -њу ва зду хо плов них струк ту ра и си сте ма.

Та ко ђе, ра чу на се и на ко нач ни по -че так мо дер ни за ци је ави о на Г-4, чи ме бисе до би ла са вре ме на ле те ли ца за пре ла -зну обу ку са озна ком Г-4МД (мо дер ни зо -ва ни, ди ги та ли зо ва ни). На тај на чин би сепи ло ти на јед ној еко но мич ној ле те ли ци ина са вре ме ној тре на жер ској опре ми ивир ту ел ним ме то да ма об у ча ва ли за упо -тре бу ави о ни ке и си сте ма на о ру жа ња ка -квим су опре мље ни да на шњи ви ше на -мен ски бор бе ни ави о ни пр ве ли ни је.

Да нас се у ВТИ-у, по ред ва зду хо пло -ва, про јек ту ју и бес пи лот не ле ти ли це,као што су си стем-так тич ке бес пи лот неле те ли це крат ког до ле та са до ма ћим оп -тич ким си сте мом са днев ном и ноћ номка ме ром и ауто пи ло том, раз ви је ним уСр би ји. По ред то га, раз ви ја се и так тич -ка бес пи лот на ле ти ли ца сред њег до ме -та, ко ја би тре ба ло да оства ри ква ли та -тив ни скок.

О сна зи ва зду хо плов не ин ду стри је осам де се тих го ди на нај бо ље го во рипо да так да се та да у на шим фа бри ка у истом тре нут ку про из во ди ло пет зна -чај них ле ти ли ца, као што су се риј ска про из вод ња ави о на „орао”, Г4, хе ли коп -те ра „га зе ла”, ави о на „ја стреб” за из воз и про из вод ња пр вог про то ти па ави о -на „ла ста 1”.

ПРО ИЗ ВОД ЊА

У Ва зду хо плов ном опит ном цен тру (ВОЦ) су, по сле Дру гог свет ског ра та,ис пи та на 94 до ма ћа про то ти па ави о на, 60 стра них и 35 је дри ли ца, те ве ли како ли чи на ва зду хо плов ног на о ру жа ња и опре ме. ВОЦ је осно ван 1948, и сле дитра ди ци ју Ва зду хо плов не опит не гру пе из 1933. и Ва зду хо плов ног тех нич когцен тра из 1945. го ди не.

ВА ЗДУ ХО ПЛОВ НИ ОПИТ НИ ЦЕН ТАР

Ласта П2

Врабац

Нереализовани пројекат новог авиона

Газела – гама

Пегаз

Веза крило-труп пројектована у CAD-у

Те о риј ска аеро ди на ми каПр ви ави о ни ко ји су по ле те ли пре

јед ног ве ка де ло су про на ла за ча, хра брихљу ди, ко ји су, иако без до вољ но по зна ва -ња по ја ва ко је су се де ша ва ле око ле те -ли ца, сме ло про кр чи ли пут но вој ва зду хо -плов ниј тех ни ци. За по че так раз во ја ва -зду хо плов ства узи ма се лет бра ће Рајт1903. го ди не.

У по чет ку је све ишло те же и спо ри -је док ни су до вољ но про у че ни и по ста ви -ље ни те о риј ски на уч ни осно ви и за ко ни

аеро ди на ми ке, ко ји су кон струк то ри мада ли мо гућ ност ре ал ни јих пред ви ђа ња ипро ра чу на. До тог пе ри о да град ње ави о -на ни су вр ше ни про ра чу ни чвр сто ће,због не по зна ва ња си ла ко је деј ству ју нава зду хо плов то ком ле та. Ави о ни су би лите шки и нео крет ни.

У са вре ме ној ва зду хо плов ној тех ни -ци за сту пље не су све гра не на у ке. Нај ва -жни ја, од но сно основ на гра на ва зду хо -плов ста ва је сте аеро ди на ми ка ко ја се ба -ви из у ча ва њем стру ја ња и оп те ре ће њи -ма ко ја де лу ју на ва зду хо плов. Раз во јемте о риј ске аеро ди на ми ке обез бе ђу је сеуса вр ша ва ње спо ља шњег об ли ка ва зду -хо пло ва, сма њи ва ње њи хо ве те жи не ипо ве ћа ње пер фор ман си.

Са сва ким ре ше њем по је ди них бит -них аеро ди на мич ких про бле ма по ста ли суна гли ји и ско ко ви у пер фор ман са ма ва -зду хо пло ва.

У по чет ном про јек тант ском пе ри о дуави о на и је дри ли ца, до Дру гог свет скогра та, аеро ди на мич ки про ра чу ни би ли суба зи ра ни на пар ци јал ним ра зул та ти маис пи ти ва ња и ис ку ству, ве ри фи ко ва ни намо де ли ма ко ји су ис пи ти ва ни у аеро ту не -ли ма у ино стран ству, нај че шће у аеро ту -не лу Ај фел у Па ри зу и ис пи ти ва њи ма уле ту. Ва зду хо плов ни ка дар шко ло ван је уино стран ству, а од 1937. на ва зду хо плов -ној гру пи Ма шин ског фа кул те та у Бе о гра -ду. Тај и та кав пе ри од до кра ја пе де се тих

го ди на, са и у све ту скром ном те о риј скомосно вом и без соп стве них ис пит них ла бо -ра то ри ја (аеро ту не ла), ка рак те ри ше ве -лик број про је ка та. Не ки су би ли успе шнии уво ђе ни у се ри ју (ИК-2, ИК-3, С-49А иС-49Ц), а би ло је и не у спе шних ко ји су за -вр ша ва ни то ком ис пи ти ва ња про то ти па.

Фор ми ра њем Ва зду хо плов но тех -нич ког ин сти ту та 1946. го ди не на ста јено ва фа за раз во ја до ма ћег ва зду хо плов -ства. Оно по ста је но си лац на прет ка на у -ке и тех ни ке. Кон струк тор ска де лат ностби ла је у фа бри ка ма ави о на, а аеро ди на -мич ка ис пи ти ва ња оба вља ла су се у аеро -

ту не ли ма нај пре у ино -стран ству, а за тим у онимсоп стве не град ње у Жар ко -ву. Аеро ди на мич ка ис пи ти -ва ња у ле ту свих ави о на ије дри ли ца из до ма ћег раз -во ја во дио је ВТИ. Од 1957.го ди не Ин сти тут пре у зи маи раз вој ну и про јек тант скуде лат ност. На уч ним ис тра -жи ва њи ма, аеро ди на мич -ким ис пи ти ва њи ма у соп -стве ним аеро ту не ли ма и ис -пи ти ва њи ма у дру гим обла -сти ма ва зду хо плов ства раз -ви ја ју се до ма ћи ави о ни но -

ве ге не ра ци је – мла зни дво сед „га леб 2”(1961) и јед но сед „ја стреб” (1963) са са -вре ме ним ла ми нар ним аеро про фи ломкри ла, као и ју ри шни клип но е ли сни ави -он „кра гуј” (1962).

Све вре ме у кон ти ну и те ту те ку ис -тра жи ва ња и уса вр ша ва ња про ра чун скихи екс пе ри мен тал них ме то да у обла стиаеро ди на ми ке, а из град њом ве ли ког под -звуч ног и ма лог кро звуч но-над звуч ногаеро ту не ла ства ра ју се усло ви за да љи на -пре дак. По ред соп стве ног са мо стал ни јеграз во ја, ВТИ се укљу чу је и на ме ђу на род -ном пла ну, кроз са рад њу са бри тан скомфир мом BAC (Bri tish Air craft Cor po ra tion)на раз во ју ве ли ког пут нич ког ави о на BAC3-11.

На ба зи сте че них ис ку ства за по чи -ње и раз вој ави о на „орао” (1970) са ка -сни јим укљу че њем и Ру му ни је и са мо стал -ни раз вој ави о на „су перга леб” Г-4 (1974),са на пред ном аеро ди на ми ком стре ла стихкри ла.

Раз вој аеро ди на ми ке уско је ве занза на пре дак ма те ма ти ке, ме ха ни ке флу и -да и тер мо ди на ми ке. До тог пе ри о даспољ њи об лик ва зду хо пло ва по де ша ванје сло же ним ме то да ма при бли жа ва ња,пр вен стве но ко ри сте ћи пар ци јал не екс -пе ри мен тал не по дат ке. У по след ње вре -ме, раз во јем ну ме рич ких ме то да и ин фор -ма тич ке тех но ло ги је, раз ви је не су сна -жне ме то де ма те ма тич ке си му ла ци је

5

68стру ја ња ва зду ха у свим усло ви ма, бр зи -не, гу сти не и тем пе ра ту ре, с пра те ћимфе но ме ни ма на на ба зи ме то да и ра до ва:Њут на, Да лам бе ра, Ла гран жа, Ла пла са,Пран тла, Жу ков ског, Кар ман-Треф та,На ви јер-Сток са, Ој ле ра и дру гих.

При ме ном са вре ме них те но ло ги ја име то да про јек то ва ња, ко је се пр вен стве -но огле да ју у овла да ва њу зна чај них софт -вер ских па ке та на ба вље ним из ино стран -ства или про ис те клим из соп стве ног раз -во ја, уз са рад њу са раз ви је ним зе мља маза пад не Евро пе, сре ди ном осам де се тихго ди на за по чет је раз вој ви ше на мен скогнад звуч ног бор бе ног ави о на. Обез бе ђе -њем нео п ход не ла бо ра то риј ске по др шке(над звуч ни аеро ту нел Т-38, ла бо ра то ри јаза си му ла ци ју си сте ма упра вља ња, за ди -на мич ка ис пи ти ва ња и др.) и ин тен зив -ним на уч ноис тра жи ва ким ра дом ре а ли -зо ван је, за јед но са фран цу ском фир мом„Мар сел-Да со”, про грам ре а ли за ци је НА– ави о на тре ће ге не ра ци је.

Пред крај про шлог ми ле ни ју мазнат но су ре ду ко ва ни ис тра жи вач ки,раз вој ни и при звод ни ка па ци те ти зе мљеи ВТИ-а. На ста вљен ја рад скром ни јимко ра ком, а по стиг ну ти су зна чај ни ре зул -та ти, уве ден је у се ри ју школ ски клип но -е ли сни ави он „ла ста” и раз ви ја ју се бес -пи лот не ле ти ли це.

На осно ву ис тра жи ва ња из обла стите о риј ске аеро ди на ми ке, ре зул та тааеро ту нел ских ис пи ти ва ња, ис пи ти ва њау ле ту и овла да ва ња ин фор ма тич ким тех -но ло ги ја ма, раз ви је ни су соп стве нисофт ве ри ко ји обез бе ђу ју до вољ но пре -ци зне про ра чун ске по дат ке те о риј скеаеро ди на ми ке и ре ал но си му ли ра ју прак -тич ну про бле ма ти ку из аеро ди на ми ке,ве за ну за лет не ка ра ке ри сти ке, по на ша -ња ави о на у ле ту, ме ха ни ку ле та.

Са да шње мо гућ но сти про ра чун скеаеро ди на ми ке је су: про јек то ва ње ва зду -хо пло ва, про ра чун аеро ди на мич ких ка -рак те ри сти ка обје ка та (ле те ли це, ве тре -ња че, во зи ла, гра ђе вин ски објек ти); про -јек то ва ње, из ра да и ве ри фи ка ци ја си сте -ма упра вља ња по крет них обје ка та; про -јек то ва ње и из ра да си му ла то ра; софт верза си му ла ци ју, ви зу е ли за ци ју и мо ни то -ринг пу та ња обје ка та; про ра чун аеро ди -на мич ких оп тре ће ња ле те ли ца и дру гихобје ка та; си му ла ци ја свих вр ста стру ја -ња око обје ка та; про ра чун соп стве нихосци ла ци ја и од зи ва; ме ре ња и ана ли зеви бра ци ја и екс пе ри мен тал на мо дал наана ли за обје ка та.

Уз рас по ло жи ву ла бо ра то риј скупо др шку да нас мо гу из на ве де нихобла сти да се ре а ли зу ју ве ри фи ка ци о -на, на мен ска ис тра жи вач ка и раз вој наис пи ти ва ња.

Расподела притисака на беспилотној летелици

на за мор ма те ри ја ла, ка кав зах те ва јупред мет ни софт ве ри. Та ко су омо гу ће -ни про ра чу ни чвр сто ће сло же них ави -он ских кон струк ци ја од ме тал них и одком по зит них ма те ри ја ла.

15. август 2012.6

Кон струк ци ја ле те ли цаКон струк ци о на ре ше ња и ма те ри -

ја ли од ко јих су из ра ђи ва ни зма је виави о на то ком го ди на раз во ја ва зду хо -плов ства у Ср би ји пра ти ли су свет скетрен до ве у тој обла сти, а би ли су при -ла го ђе ни и мо гућ но сти ма до ма ће ва -зду хо плов не ин ду стри је – у по чет купо је ди нач них ра ди о ни ца, а ка сни је ива зду хо плов них фа бри ка. Нај пре су тоби ле кон струк ци је из ра ђе не од др ве -та, ме та ла и плат на, ко је је пре кри ва лодр ве но-ме тал ну кон струк ци ју.

Вре ме ном се ис ку ство у по зна ва -њу и одр жа ва њу ва зду хо плов них кон -струк ци ја сти ца ло и про ши ри ва ло то -ком те шког пе ри о да у Пр вом свет скомра ту, ка да је срп ско ва зду хо плов ствоко ри сти ло фран цу ске ави о не у бор бе -ним усло ви ма. Пр ви де по (пре те ча ре -монт ног за во да за ави о не), ор га ни зо -ван у бли зи ни Со лу на то ком при пре маза про бој со лун ског фрон та, имао језа да так да оба вља по прав ке и ре ви зи -је ави о на и мо то ра. Ва зду хо плов ни де -по био је сво је вр стан школ ски цен тарза срп ско тех нич ко осо бље.

Не по сред но по сле Пр вог свет скогра та срп ско ва зду хо плов ство се, углав -ном, осла ња ло на фран цу ску, а за тим иен гле ску, не мач ку и ита ли јан ску ва зду -хо плов ну тех ни ку и ави о не. Про из вод -ња ли цен ци ра них и ка сни је до ма ћих

ре ави о на. За ту свр ху у ВТИ-у су раз -ви је не кон вен ци о нал не ме то де про ра -чу на чвр сто ће, као и са вре ме не ну ме -рич ке си му ла ци је на ба зи ме то де ко -нач них еле ме на та (МКЕ), ка ко за ана -ли зе чвр сто ће, та ко и за про јек то ва њекон струк ци је са аспек та чвр сто ће наза мор. При ме ном МКЕ, по ред од ре ђи -ва ња на пон ског ста ња и по ме ра ња, из -вр ше на је и ана ли за гу бит ка ста бил но -сти, од но сно, пре ци зно су од ре ђе нини вои оп те ре ће ња при ко ји ма се ја вљагу би так ло кал не и гло бал не ста бил но -сти струк ту ре ави о на, као и за мор нивек кон струк ци је.

Да би се обез бе ди ла нео п ход начвр сто ћа струк ту ре ави о на ви тал не ве -зе су ди мен зи о ни ра не на ба зи „до пу -сти вих оште ће ња” у скла ду са MIL нор -ма ма.

Ра ди ве ри фи ка ци је ме то да про ра -чу на чвр сто ће вр ши се екс пе ри мен -тал на ве ри фи ка ци ја чвр сто ће струк ту -ре, чи ме се ве ри фи ку је кон цепт и при -ступ ко ји се за сни ва на под ди мен зи о -ни ра њу струк ту ре. Ка ко би се скра тиопе ри од ко ји се од но си на ми ни мал нуекс пе ри мен тал ну ве ри фи ка ци ју чвр -сто ће ви тал них скло по ва ави о на, ко јисе зах те ва ју пре пр вог ле та, у ВТИ-у севр ше ну ме рич ке си му ла ци је по на ша -ња кључ них скло по ва, као и од ре ђе наекс пе ри мен тал на ве ри фи ка ци ја наком плек сним епру ве та ма. То сво ди нами ни мум број скло по ва ко ји се ис пи ту -ју пре пр вог ле та, чи ме се не за др жа вапр ви лет про то ти па.

Са вре ме не ме то де про ра чу на чвр -сто ће, ко је се за сни ва ју на ну ме рич кимси му ла ци ја ма по на ша ња, за ана ли зена пон ских ста ња и за про це не за мор -ног ве ка ави он ских кон струк ци ја приоп штем спек тру оп те ре ће ња, је су ме -то де ко је ВТИ ко ри сти, ка ко за ефи ка -сне и по у зда не про ра чу не чвр сто ћено вих ле те ли ца, та ко и за про це не пре -о ста лог ве ка ле те ли ца ко је су ду го го -ди на у екс пло а та ци ји. По ред са вре ме -них софт вер ских па ке та на ба зи МКЕкао и „in-ho u se” софт ве ра за про це нуза мор ног ве ка до по ја ве ини ци јал нихоште ће ња та ко и у при су ству оште ће -ња, ВТИ ко ри сти соп стве на ла бо ра то -риј ска ис пи ти ва ња за од ре ђи ва ње ста -тич ких, ди на мич ких и ка рак те ри сти ка

Чвр сто ћа ави о наПри ли ком про јек то ва ња ле те ли ца

при мар ни зах тев је ми ни ми за ци ја ма сеструк ту ре, уз за до во ље ње зах те ва чвр -сто ће и кру то сти, као и укуп ног ве какон струк ци је. Ми ни ми за ци ја ма сеструк ту ре по стиг ну та је ко ри шће њемса вре ме них ме то да про ра чу на чвр сто -ће на ба зи ну ме рич ке струк ту рал неана ли зе и оп ти ми за ци је ма се струк ту -

Израда сендвич конструкције панелаоплате крила прототипа авиона „орао”

Изглед машинскифрезованог панелаинтегралне оплатеиз плочевина и делаоколне структуре

Рад на табли некад

Савремено рачунарско пројектовањеваздухопловних структура

Пр ви ави о ни на кон Дру гог свет -ског ра та ко ји су про из ве де ни у до ма -ћим фа бри ка ма ре зул тат су зна ња итру да до ма ћих кон струк то ра ор га ни зо -ва них у ви ше раз ли чи тих про јек тант -ских гру па. У по чет ку то су би ли ва зду -хо пло ви ме шо ви те кон струк ци је, а ка -сни је пот пу но ме тал не кон струк ци је, ито спорт ско-ту ри стич ки, школ ски итре на жни дво се ди или ви ше се ди.

Пот пу но но ви при ступ про јек то -ва њу ва зду хо плов них кон струк ци ја де -сио са осни ва њем Ва зду хо плов но тех -нич ког ин сти ту та. Осни ва њем и раз во -јем спе ци ја ли зо ва них ла бо ра то ри ја заис пи ти ва ње ва зду хо плов них кон струк -ци ја и ма те ри ја ла, као и про јек тант -ских би роа у ко је су при сти гли ис ку сниин же ње ри и тех ни ча ри, са бо га тим ис -ку ством на ра ни је ре а ли зо ва ним про -јек ти ма, сте че на је до бра осно ва дано ви про јек ти бу ду у скла ду са свет -ским до стиг ну ћи ма. Но ви про јек ти суомо гу ћи ли да се и фа бри ке ва зду хо -плов не ин ду стри је уз диг ну из над пред -рат ног тех но ло шког ни воа.

По сте пе но су осва ја не но ве тех -но ло ги је у про јек то ва њу и про из вод њи

кон струк ци ја, као што су: ма шин скону ме рич ко фре зо ва ње гло да ли цом ин -те грал них опла та из пло че ви на, хе миј -ско на гри за ње, сач ма ре ње (Shot Pee-ning), кон тур но се риј ско исе ца ње нану ме рич ки упра вљи вој гло да ли ци, об -ли ко ва ње и из ра да акрил них ста ка лака би на, из ра да са вре ме них ком по зит -них и са ћа стих кон струк ци ја, ра чу нар -ско про јек то ва ње, ин те гра ци ја ра чу -нар ског про јек то ва ња и про из вод ње,

из ра да и зап ти ва ње ин те грал них ре -зер во а ра го ри ва (сме ште них у при мар -ној кон струк ци ји ави о на), ну ме рич какон тро ла из ра ђе них де ло ва по мо ћу са -вре ме них мер них уре ђа ја, спа ја ње не -ра ста вљи вим ти та ни јум ским ве знимеле мен ти ма (lock bolts), итд.

Но ви при ступ про јек то ва њу по мо -ћу ра чу на ра и про из вод њи ко ри шће -њем са вре ме них тех но ло ги ја омо гу ћиоје да су но ве ва зду хо плов не кон струк -ци је, ко је су про из вод до ма ћег зна њаи ра да, оп ти ми зи ра не са ста но ви штама се и об ли ка, вре ме на и на чи на из ра -де, из бо ра и ефек тив ној но си во стикон струк ци о ног ма те ри ја ла.

7

68

Раз вој мо то ра, стај них тра по ва и хи дро ин ста ла ци јаУ окви ру раз во ја до ма ћег ва ду хо -

плов ства у пе ри о ду од Дру гог свет скогра та по гон ске гру пе су ку по ва не у ино -стран ству, али је за бе ле жен ра вој и чи -сто до ма ћег про пул зо ра. Клип ни мо то риза га му ва зду хо пло ва, ко је је раз ви ла фа -

бри ка „Утва”, на ба -вља ни су на За па дуса по себ ним ослон -цем на фир му„Lyco ming”. Оп штаоправ ка тих мо то раи њи хо во одр жа ва -ње осво је ни су у зе -мљи, та ко да смо утом по гле ду би лине за ви сни од стра -ног ути ца ја. У Бе о -гра ду је осно ва на ифа бри ка ави он скихмо то ра Влај ко вић-Wal ter, ко ја је мо то -

ре из ра ђи ва ла ли цен цно за до ма ћу про -из вод њу ва зду хо пло ва.

Вр ху нац раз во ја клип них мо то рабио је по за вр шет ку Дру гог свет скогра та, али је тех но ло шки њи хо во уса вр -ша ва ње на ста вље но но вим си сте ми маубри зга ва ња го ри ва (ињек тор ски тип).У но ви је вре ме раз ви је ни су ави он скиди зел мо то ри, али њи хов сте пен по у -зда но сти ра да ни је за до во ља ва ју ћи.При ку по ви ни про пул зо ра за но ве про -

ави о на, ко ји су би ли углав ном др ве некон струк ци је, мо гла је успе шно да сеор га ни зу је на за нат ски на чин, а без ан -га жо ва ња ве ћег др жав ног ка пи та ла иослон ца на при лич но не раз ви је ни ин ду -стриј ски по тен ци јал зе мље.

У том пе ри о ду пр ви про јек то ва ни ипро из ве де ни ави о ни (у „Ика ру су” у Но -вом Са ду) би ли су ума ње не ко пи је стра -них ави о на. Али, и то је би ло до вољ но дасе стек не са мо по у зда ње у соп стве напро јек тант ска и про из вод на зна ња.

Зна ча јан на пре дак у про из вод њива зду хо пло ва де сио се отва ра њем фа -бри ке „Ика рус” у Зе му ну ко ја је ор га -ни зо ва на по, та да, нај са вре ме ни јиммо де ли ма ва зду хо плов них фа бри ка уЕвро пи за се риј ску про из вод њу ави о -на. На кон кра ће кри зе, због ма њих по -руџ би на но вих ави о на, услед те шкееко ном ске си ту а ци је у зе мљи, не по -сред но пред Дру ги свет ски рат др жа -ва је од до ма ћих про јек та на та и фа бри -ка по ру чи ла ве ћи број ави о на ме тал неили ме шо ви те кон струк ци је. До ма ћепро јек тант ске гру пе и про из во ђа чиспрем но су од го во ри ли про јек то ва њеми про из вод њом ве ли ког бро ја раз ли чи -тих ави о на. Из ве -стан број до ма -ћих фа бри ка по -ну дио је ва зду хо -плов ним фа бри -ка ма ре про-ма те -ри јал за из ра дуави о на у ви дуави о шпе ра, алу -ми ни јум ских ли -мо ва и дру гих ва -зду хо плов них ма -те ри ја ла.

То ком Дру гогсвет ског ра та ве -ли ки део ре сур садо ма ће ва зду хо плов не ин ду стри је је илиуни штен бом бар до ва њем са ве зни ка илираз вла че њем имо ви не фа бри ка то компо вла че ња оку па то ра. Од ре ђен број ис -ку сних и струч них ва зду хо плов них рад -ни ка стра дао је то ком Дру гог свет скогра та. На сре ћу, до бар део ва зду хо плов -них кон струк ту ра и рад ни ка пре жи веоје рат и они су би ли осно ва за об но ву иот по чи ња ње но вог пе ри о да у раз во јудо ма ће ва зду хо плов не ин ду стри је.

Пр ви ави о ни из ра ђи ва ни у при ват ним ра ди о ни ца ма ва зду хо плов них ен ту зи ја -ста би ли су та квог об ли ка, ма те ри ја ла кон струк ци је и на ме не да су се на по ри ма по -је ди на ца ре ла тив но ла ко гра ди ли или ре кон стру и са ли, на кон та да че стих не зго да.

ЛА КИ ЗА ГРАД ЊУ

Пр ва фа бри ка за из ра ду ави о на ме тал не кон струк ци је осно ва на је у Кра -ље ву. Не ко ли ко сто ти на ли цен цно про из ве де них ави о на ме тал не кон струк ци јеиза шло је из те фа бри ке, а ма њи број из ве зен је у ино стран ство.

КРА ЉЕ ВАЧ КА ФА БРИ КА

15. август 2012.8

Глав не но ге су се увла чи ле у кри ло, те -ле скоп ског ти па са уљ но-га сним амор -ти зе ром. Реп на но га би ла је по лу жногти па, слич на на ави о ну 213. На кон то -га, про јек то ван је и про из ве ден стај нитрап и хи дро ин ста ла ци ја за дво мо тор -ни тран спорт но-пут нич ки ави он 214.Глав не но ге би ле су ре шет ка стог ти паса два те ле скоп ска амор ти зе ра ко је сусе увла чи ле у мо тор ске гон до ле. Реп -

У на ред ном пе ри о дупро јек то ва ни су и про из ве -де ни стај ни тра по ви за ави -он „кра гуј” и мла зне ави о не„га леб” и „ја стреб”. „Кра гуј”је имао не у вла че ћи стај нитрап чи је су глав не но ге би -ле те ле скоп ског ти па иопре мље не диск коч ни ца ма,док је реп на но га би ла по лу -жног ти па. Стај ни трап заави о не „га леб” и „ја стреб”био је увла че ћи и пр ви јестај ни трап ти па три цикл,од но сно стај ни трап ко јиима но сну но гу. Глав не но гесу по лу жног ти па са одво је -ним, сло бод ним амор ти зе -ром и има ле су диск коч ни -це. Но сна но га је, та ко ђе,би ла по лу жног ти па и снаб -

јек те во ди ло се ра чу на о но вим трен -до ви ма у раз во ју клип них мо то ра.

Мла зна ави ја ци ја се код нас по ја -ви ла пе де се тих го ди на и би ла је за пад -ног по ре кла. Уво ђе ње ових но ви на до -ве ло је до зна чај ног тех но ло шког ско -ка и по ве ћа ња ни воа зна ња у про јек то -ва њу и одр жа ва њу ва зду хо пло ва. Наосно ву но во сте че них зна ња и ис ку ста -ва про јек то ва на је и из ве де на га ма до -ма ћих мла зних ави о на, а њи хо ве по гон -ске гру пе обез бе ђе не ли цен цном про -из вод њом. Осво је ни су сви мо ду ли иагре га ти ових мла зних мо то ра. Исто -вре ме но, на ис точ ном тр жи шту ку пље -ни су лов ци ви со ких пер фор ман си зачи је про пул зо ре је осво је но одр жа ва -ње до ви со ког ни воа оп ште оправ ке.То је по но вље но при ку по ви ни лов цано ви је ге не ра ци је. За про је кат но вогнад звуч ног ви ше на мен ског ави о нараз ма тра ни су мно ги мо то ри нај но ви јеге не ра ци је, улав ном за пад ног по ре кла.

Мо же се за кљу чи ти да су, иако ни -смо има ли вла сти то раз ви је не про пул -зо ре за до ма ће ва зду хо пло ве, ли цен -цна про из вод ња мо то ра, њи хо во те ку -ће одр жа ва ње и њи хов ре монт омо гу -ћи ли да пра ти мо са вре ме не трен до вепро пул зи је у све ту и одр жи мо сте че нозна ње у тој обла сти.

Про јек то ва ње и про из вод њастај них тра по ва и хи дро ин ста ла ци ја задо ма ће ави о на по сле Дру гог свет скогра та ве за ни су за фа бри ку „Пр ва пе то -лет ка” у Тр сте ни ку, ко ја је осно ва на1949. го ди не у окви ру раз во ја по сле -рат не вој не ин ду стри је. „Пр ва пе то -лет ка” је, на кон осни ва ња, у са рад њиса Ва зду хо плов но тех нич ким ин сти ту -том, про јек то ва ла и про из ве ла пр вестај не тра по ве и хи дро ин ста ла ци је ито за ави о не: школ ски ави он 212 др ве -не кон струк ци је, 213 др ве но-ме тал некон струк ци је и ави он ло вац С-49Ц ме -тал не кон струк ци је.

Стај ни тра по ви школ ских ави о на212 и 213 има ли су увла че ће глав не но -ге и не у вла чив реп ни то чак. Глав не но -ге би ле су те ле скоп ског ти па са уљ но-га сним амор ти зе ром и хи дра у лич комдиск коч ни цом, а реп на но га по лу жногти па та ко ђе са уљ но-га сним амор ти зе -ром. У истом пе ри о ду про из ве ден је иис пи тан стај ни трап за ави он С-49Ц.

Про јек то ва ње и про из вод ња стај них тра по ва и хи дро ин ста ла ци ја угра ђе нихна до ма ће ави о не од ви ја ло се у два раз вој на пе ри о да. Пр ви об у хва та по чет ну фа -зу раз во ја, ко ју ка рак те ри шу јед но став ни ји стај ни тра по ви са реп ним точ ком.Глав не но ге би ле су те ле скоп ског ти па, увла чи ве или не у вла чи ве, а реп на но га по -лу жног ти па. Хи дро ин ста ла ци је су има ле хи дра у лич ка ко ла за увла че ње и из вла -че ње стај ног тра па и за кри ла ца и одво је но ко ло за коч ни це точ ко ва. При ти сак ухи дра у лич кој ин ста ла ци ји из но сио је 50 до 60 ба ра.

Дру ги пе ри од је ка рак те ри сти чан по дис по зи ци ји стај ног тра па са но сномно гом, од но сно стај ним тра пом ти па три цикл. Ти тра по ви углав ном су по лу жногти па са сло бод ним амор ти зе ром, што има пред но сти при одр жа ва њу ави о на. Кодхи дра у лич ких ин ста ла ци ја по ве ћа ван је број хи дра у лич ких ко ла и при то ме су по -ве ћа ва ни рад ни при ти сци (210 ба ра код ави о на „орао” и Г-4). У окви ру раз во јанад звуч ног ави о на пла ни ра но је по ве ћа ње при ти са ка на 280 ба ра ра ди.

ДВА ПЕ РИ О ДА

на но га по лу жног ти па увла чи ла се узад њи део тру па.

Стај ни трап за ави он „ку рир”, ко -ји је за тим раз ви јен, био је не у вла че -ћи, а глав на но га би ла је јед но став некон струк ци је ти па пи ра ми да са уљ но-га сним амор ти зе ром и диск коч ни цом.За школ ски ави он ме тал не кон струк -ци је 522 про јек то ван је стај ни трапчи је су се глав не но ге увла чи ле у кри -

ло и би ле те ле скоп ског ти -па, а реп на но га по лу жногти па би ла је не у вла чи ва.Стај ни трап за школ скиави он „аеро 3” био је не у -вла че ћи са глав ним но га мате ле скоп ског ти па и реп -ном но гом по лу жног ти па.

Моторскипросторавиона„јастреб”

МоторLycoming наавиону„ласта”

9

68Осам де се тих го ди на је про јек то -

ван стај ни трап за ави он „ла ста 1” (пр -ва „ла ста”), ко ји је био хи дра у лич киувла чив ти па три цикл са уљ но-га снимамор ти зе ри ма на сва кој но зи и глав -ним но га ма те ле скоп ског ти па. Хи дра -у лич ки си стем са рад ним при ти ском од80 ба ра ко ри стио се за увла че ње и из -вла че ње стај ног тра па и за кри ла ца,као и ко че ње точ ко ва. На кон то га, раз -ви јен је још стај ни трап за ави он „ла -ста” (по чет ни на зив био је „ла ста 95”),ко ји има хи дра у лич ки увла чив стај нитрап ти па три цикл са уљ но-га снимамор ти зе ри ма на сва кој но зи са глав -ним но га ма по лу жног ти па и сло бод -ним амор ти зе ром. Хи дра у лич ки си -

стем рад ног при ти ска 120 ба ра ко ри -сти се за увла че ње и из вла че ње стај -ног тра па и ко че ње точ ко ва.

Раз вој ави о на пра ћен је по ве ћа -њем при ме не хи дра у ли ке, од но сно по -ве ћа ва њем бро ја хи дра у лич ких ко ла ираз во јем хи дро ин ста ла ци ја. Док су упо чет ку стај ни тра по ви би ли не у вла чи -ви, хи дра у лич на ин ста ла ци ја се са сто -ја ла са мо од хи дра у лич ког ко ла за ко -че ње точ ко ва. Про јек то ва њем увла чи -вих стај них тра по ва ука за ла се по тре -

де ве на са уре ђа јем за при гу ше ње „ши -ми” осци ла ци ја. Стај ни трап за те ави о -не обез бе ђи вао је по ле та ње и сле та њена не при пре мље не те ре не.

Се дам де се тих го ди на су про јек то -ва ни стај ни тра по ви за мла зне ави о не„орао” и Г-4 „су перга леб”, као и заклип ни „утва-75”. „Орао” је имао увла -чив стај ни трап ти па три цикл са дваточ ка на глав ним но га ма. Но сна но габи ла је хи дра у лич ки упра вља на, а свено ге има ле су дво ко мор не уљ но-га снеамор ти зе ре. Хи дра у лич ки си стем са

У обла сти ко ман ди ави о на пре ђен је пут од кла сич них кру тих ко ман ди наба зи клац ка ли ца, по лу га и ужа ди до си сте ма елек трич них ко ман ди, где је пре -нос од пи лот ске ко ман де (па пу че) до из вр шног ор га на (елек тро сер во по кре та -ча) ишао елек трич ним ка блом. Раз ви јан је низ уре ђа ја ко ји су слу жи ли по бољ -ша њу ста бил но сти и упра вљи во сти, про ме ни пре но сног од но са у ко манд номси сте му, као и из вр шни ора га ни ко ји су по кре та ли ко манд ну по вр ши ну ти паелек тро-по кре та ча, хи дро по кре та ча или елек тро хи дро по кре та ча.

КО МАН ДЕ АВИ О НА

ба за хи дру лич ким ко лом за увла че њеи из вла че ње стај ног тра па, а да љимраз во јем и за оста лим хи дра у лич кимко ли ма. По ра стом ве ли чи не и бр зи неави о на по ста ла је нео п ход на при ме нахи дра у лич ке ин ста ла ци ја у обла сти ко -

ман ди ле та.Основ -

ни зах тев ко -ји се по ста -вља предстај ни трапи хи дро ин -ста ла ци ју јес и г у р н о с тфунк ци о ни -са ња уз штома њу ма су иди мен зи је ,па се по себ -на па жња

по кла ња про јек то ва њу, про ра чу ну,про из вод њи и ис пи ти ва њу ових си сте -ма и њи хо вих ком по нен ти. Ве о ма ва -жну уло гу у раз во ју има ју хо мо ло га ци -о на ис пи ти ва ња про то ти по ва, ис пи ти -ва ња чвр сто ће, те ис пи ти ва ња у ле ту.Тех нич ки зах те ви за про јек то ва ње ипро гра ми за ис пи ти ва ња од ре ђе ни суна ба зи ме ђу на род них ва зду хо плов нихпро пи са као што су FAR, JAR, AP 970 иоста лих ко ји се при ме њу ју за про јек -то ва ње, про из вод њу и ис пи ти ва ње.

„Петолеткини” стајни трапови за домаћеавионе

Носна ногаавиона „ласта”

Главна ногаавиона „орао”

рад ним при ти ском 210 ба ра са чи ња ва -ла су три си сте ма за на па ја ње: основ -ни си стем, си стем за на па ја ње ко ман -ди ле та и по моћ ни си стем за на па ја њеко ман ди ле та (ко ји се са сто јао од сле -де ћих хи дра у лич ких ко ла: за по кре та -ње хо ри зон тал ног и вер ти кал ног ре па,кри ла ца и ко чи о ног па до бра на као и запо гон за кри ла ца, пред кри ла ца, аеро -ди на мич ких коч ни ца, упра вља ње но -сном но гом, увла че ње и из вла че њестај ног трап и коч ни ца точ ко ва).

Ави он Г-4 „су перга леб” има хи дра -у лич ки увла чив стај ни трап ти па три -цикл са уљ но-га сним амор ти зе ри ма насва кој но зи. Хи дра у лич ки си стем једво стру ки си стем са рад ним при ти -ском 210 ба ра и слу жи за по кре та њеко ман ди ле та, увла че ње и из вла че њестај ног тра па, за кри ла ца, аеро ди на -мич ких коч ни ца и ко че ње точ ко ва, аса др жи и по моћ ни си стем за на па ја њеко ман ди ле та.

Ин ста ла ци ја го ри ваУ про јек тант ском сми -

слу, од ин ста ла ци је го ри вако ја је мо тор по гон ском ма -те ри јом (го ри вом) сло бод -ним па дом, до шло се до ин -ста ла ци је ко ја омо гу ћа вабез бе дан лет ави о на у свимево лу ци ја ма и пре оп те ре ће -њи ма. Зна ча јан про бој у про -јек то ва њу ре зер во ар скихпро сто ра оства рен је на ави -о ну „орао”, где се го ри восме шта ло у шест ре зер во а -ра, гу ме ни у тру пу и два ин -те грал на у струк ту ри кри ла.Ве ли ки тех но ло шки на пре дак пред -ста вља ло је осва ја ње тех но ло ги ја из -ра де ин те грал них ре зер во а ра го ри ва(го ри во је сме ште но у од го ва ра ју ћеде ло ве струк ту ре ави о на – кри ла).Кри ла су из ве де на сло же ним ра ван -ским ма шин ским фре зо ва њем, а за тимсу об ли ко ва на и до ве де на на те о риј -ску кон ту ру. На тај на чин знат но јесма њен по тен ци јал цу ре ња ре зер во а -ра. Сви спо је ви уну тар ин те грал нихре зер во а ра у кри лу пре ма за ни су спе -ци јал ним зап тив ним сме са ма ра диоства ри ва ња не про пу сно сти.

У из ра ди гу ме них ре зер во а ра та -ко ђе је оства рен зна ча јан на пре дак, ањи хо ва про из вод ња је осво је на у до -ма ћим фа бри ка ма за школ ске и бор бе -не ави о не („орао”, Г-4 и МиГ-21) и хе -ли коп те ре (Ми-8). Гу ме ни ре зер во а рина „ор лу” ис пу ње ни су спе ци јал номшу пљи ка вом ма те ри јом, ко ја је др жа лафор му ре зер во а ра и спре ча ва ло ши ре -ња удар ног та ла са у слу ча ју да ре зер -во ар бу де по го ђен не при ја тељ ском ва -тром.

Ква ли та ти ван скок до жи ве ла је иго рив на ин ста ла ци ја, ко ја је мо ра ла датран спор ту је го ри во из шест ре зер во -а ра, да га са ку пља у ко лек тор ском про -сто ру, а за тим ди стри бу и ра на два мо -то ра. Вр ло сло жен за да так ре до след -ног пра жње ња ре зр во а ра и одр жа ва -ње те жи шта ави о на у окви ру за да тепла же цен тра же ве о ма је успе шнооства рен. То бо га то ис ку ство за тим јеуспе шно пре не то и на ави он Г4.

Раз ви јен је низ уре -ђа ја ин ста ла ци је го ри ва,по пут мла зне пум пе, не -по врат них вен ти ла, вен -ти ла за леђ ни лет... По се -бан на пре дак оства рен јеи у на чи ну спа ја ња еле -ме на та ин ста ла ци је го ри -ва – од гу ме них цре ва доме тал них про вод ни ка го -ри ва.

Ин стру мен тиРа ди без бед но сти

ле та пи лот мо ра да знапо ло жај ави о на у про -сто ру, лет не по дат ке каошто су ви си на и бр зи на,од но сно, у сва ком тре -нут ку мо ра има ти пре -глед си ту а ци је. У ави о ни ма ста ри је ге -не ра ци је те пи ло та жне по дат ке пи лотје мо гао очи та ти на кла сич ним ин стру -мен ти ма, ко ји су по стан да ру по ста -вље ни у тач но од ре ђе ном рас по ре ду,по зна том под име ном Т-рас по ред и натач но од ре ђе ном ме сту на ин стру -мент-та бли.

Кла сич ни ана лог ни мо тор ски ин -стру мен ти угра ђу ју се на де сну ин стру -мент-та блу.

С раз во јем тех но ло ги је кла сич ниин тру мен ти за ме њу ју се при ка зи ва чи -ма са рав ним па не ли ма на ба зи теч нихкри ста ла. Та ко су на ави о ну „ла ста”кла сич ни пи ло та жни ин стру мен ти за -ме ње ни при ка зи ва чем лет них по да та -

15. август 2012.10

ка – PFD (Pri mary FlightDis play). Ин стру мен тиис под са мог при ка зи ва -ча има ју ре зер вну функ -ци ју за слу чај не ког от -ка за.

По ред то га, мо тор -ски ин стру мен ти за ме -ње ни су уре ђа јем за при -ка зи ва ње и пра ће ње мо -тор ских па ра ме та ра.Сход но на ве де ном, у ави -о ни ма „ла ста” ди зај ни ра -на је та ко зва на по лу ста -кле на ка би на с при ка зи -ва чи ма на ба зи теч нихкри ста ла.

Елек тро о пре ма и ави о ни ка То ком вре ме на пред про јек тан те

су по ста вља ни све ве ћи зах те ви у по -гле ду обез бе ђе ња по је ди них функ ци ја,што је би ло пра ће но уград њом свесло же ни је и број ни је опре ме. Ме ђу -

Класична инструментска табла авиона „ласта П1”

Тренд за ме не кла сич них ин стру -ме на та при ка зи ва чи ма са рав ним па не -ли ма оп ште је при хва ћен у про јек то ва -њу са вре ме них ави о на. Кла сич ни ин -стру мен ти за ме ње ни су при ка зи ва њемлет них и мо тор ских по да та ка на ви ше -на мен ским ко лор при ка зи ва чи ма наба зи теч них кри ста ла.

Полустаклена кабина „ласте” први пут изведена у Србији

68стар то ва ње мо то ра, шест ам пер ме тра,ре гу ла тор на по на, пре на пон ска за шти -та, из ла зи за ин ди ка ци ју под на по на, пре -оп те ре ће ња и обр ну тог по ла ри те та.

Кон так то ри и ре ле ји са со ле но и домме ња ју се „so lid sta te” еле мен ти ма, а но -ви си сте ми за стар то ва ње мо то ра омо -гу ћа ва ју си гу ран старт у свим усло ви мара да.

У до ме ну спољ њег и уну тра шњегосве тље ња ави о на та ко ђе се при ме њу јуно ве тех но ли ги је. Кла сич не све тиљ ке саужа ре ном ни ти, ха ло ге не и ксе нон ске,све че шће се за ме њу ју LED (Light Emit -ting Di o de) осве тље њем.

Већ ско ро две де це ни је ко ри сти сено ви кон цепт по ве зи ва ња ави о ни ке –ин те гри са на мо ду лар на ави о ни ка – IMA(In te gra ted Mo du lar Avi o nics). До да нас јета де фи ни ци ја ко ри шће на за мно ге ин -ста ла ци је на но вим ти по ви ма ле те ли ца.

Тра ди ци о нал ни на чин по ве зи ва њауре ђа ја на ави о ну мо же да се озна чи каофе де рал ни, где сва ку функ ци ју пред ста -вља са мо стал на ком по зи ци ја сен зо ра,про це сор ских је ди ни ца и по кре та ча. Ге -не рал но, по да ци се не раз ме њу ју из ме ђураз ли чи тих функ ци ја. И у 20. ве ку ви дисе да је про стор за опре му на ави о ни маис пу њен од ре ђе ним уре ђа ји ма или „ку -ти ја ма” са по јед ном или ви ше од ре ђе -них функ ци ја у сва кој – на при мер, инер -ци јал ни на ви га ци о ни си стем, ауто пи лот,ко му ни ка ци о ни си стем, итд.

11

соб но по ве зи ва ње та кве опре ме би лоје ком пли ко ва но и зах те ва ло је уград -њу ве ли ког бро ја ка бло ва, што је по ве -ћа ва ло укуп ну ма су и во ди ло ка ком -плек сном одр жа ва њу и от кри ва њу от -ка за. Ре ше ње је про на ђе но у ин те гра -ци ји елек тро и елек трон ске опре ме(ави о ни ка) у је дин ствен си стем по -сред ством ма ги стра ла по да та ка. Уовом де лу ука за но је на прав це у из -бо ру и ин те гра ци ји са вре ме не елек -тро/елек трон ске опре ме.

Елек тро о пре ма и ин ста ла ци ја ва -зду хо пло ва по сво јој при ро ди мо ра са -др жа ти скло по ве ве за не за про из вод -њу и ди стри бу ци ју елек трич не енер ги -је ко ји су стан дард ни. Ипак, на прет комтех но ло ги је и ту су по стиг ну та по бољ -ша ња.

При мер та квог скло па је сте ин те -гри са ни блок за на па ја ње. Тај елек тро-блок на ме њен је за упо тре бу на ави о ни -ма пред ви ђе ним за си сте ме на па ја ња 14или 28 V. У ње му су ин те гри са ни сви еле -мен ти нео п ход ни у си сте му за на па ја њеави о на, чи ме је по стиг ну та ве ћа по у зда -ност, бо ља ин те гра ци ја, ма ња ма са и це -на, те јед но став ни ја уград ња и одр жа ва -ње. У том бло ку ин те гри са ни су: кон так -тор аку му ла то ра, три ма ги стра ле на па ја -ња са оси гу ра чи ма, при кљу чак спољ његиз во ра са кон так то ром, кон так тор за

LED све тла има ју мно ге пред но сти над кла сич ним: знат но ма њу по тро -шњу, ма њу ма су, ве ћу по у зда ност и ма ње су зах тев на за одр жа ва ње. Ко ри стесе на свим по зи ци ја ма: на ви га ци о на, по зи ци о на, ан ти ко ли зи о на, под труп на,над труп на, за сле та ње и так си ра ње. Та ко ђе, ко ри сте се за уну тра шње осве -тље ње ка би не и осве тље ње ин стру ме на та.

ОСВЕ ТЉА ВА ЊЕ

За од ре ђе не функ ци је по сто је од ре -ђе ни уре ђа ји као што су: мо ду лар ни ра -чу нар ми си је MC, при ка зи вач HUD сако лор ка ме ром CHVC, си стем HO TAS,ви ше на мен ски упра вљач ки па не лиUFCP, ви ше на мен ски ко лор при ка зи ва -чи MFCD, инер ци јал ни на ви га ци о ни си -стем-INS/GPS, ра чу нар ва зду шних по да -та ка ADC, ра дио-ви си но мер RA, си стемза иден ти фи ка ци ју, IFF са упра вљач кимпа не лом, ра дио-ста ни це VHF/UHF, си -стем за ра дио-на ви га ци ју и ин стру мен -тал но сле та ње VOR/ILS и уре ђај за ме ре -ње ко сог ра сто ја ња DME, ра дио-ком пасADF, при ка зи вач RMI, аудио-си стем AS,ре ги стра тор лет них по да та ка FDR, уре -ђај ди ги тал не ма пе DMU, не за ви сни ре -зер вни лет ни при ка зи вач ки си стем BFI,уре ђа ји за при ка зи ва ње па ра ме та ра мо -тор ске гру пе и дру ги. За те ар хи тек ту река рак те ри стич но је да сва ки си стем имасво је ин тер феј се ка сен зо ри ма, по кре та -чи ма или при ка зи ва чи ма. Уну тар уре ђа јаобез бе ђу ју се функ ци ја или функ ци је.

Нај ви ше има ин тер феј са за сиг на лети па ARINC 429 и од ре ђе них ана лог нихи дис крет них сиг на ла. Не до ста так та -квог на чи на по ве зи ва ња је да сва ки уре -ђај има од ре ђе ну функ ци ју са за то по -себ но раз ви је ним хар две ром и софт ве -ром. Сва ки си стем је ма ње-ви ше раз ви -јен од по чет ка, без мо гућ но сти по нов ногтех но ло шког ко ри шће ња – тех но ло -шким за ста ре ва њем уре ђај се про јек ту -је од по чет ка. По се бан про блем је стетех но ло шка за ста ре лост хар двер скихком по нен ти. Дру ги зна ча јан не до ста такје сте по раст ма се и по тро шње, где сва -ки уре ђај има за шти ту од ути ца ја око ли -не и не раз дво ји ву сна гу ди си па ци је. Си -стем ни је за мен љив, па су тех нич ко одр -жа ва ње и за ме на ре зер вних де ло ва не е -фи ка сни.

Мо дер ни си сте ми ави о ни ке да насима ју ви сок ни во ин те гра ци је. По да циса сен зо ра раз ме њу ју се – де ле из ме ђуви ше си сте ма. О из бо ру ави о ни ке од -лу чу је про из во ђач–снаб де вач опре мека ко би обез бе дио си стем-ин те гра то -ру ин те гра ци ју мо ду лар них си сте маави о ни ке. Цен трал ни уре ђај те ар хи -тек ту ре је сте ра чу нар ми си је ко ји чи -не не ко ли ко мо ду ла од ре ђе них функ -ци ја, по пут мо ду ла за ра чу на ре ми си ја,ма пе, гра фи ка за при ка зи ва че, за упра -вља ње ле том, ауто пи лот... Ти ли ниј ски

Фар и такси светло на „ласти”

На о ру жа њеПо че так срп ског ва зду хо плов ства

ве зан је за Пр ви свет ски рат, ка да суоформ ље не Пр ва и Дру га еска дри ла1916. го ди не. Пр ви срп ски на о ру жа ниави он „олуј” по ти че из 1915. го ди не.На ње му се уоча ва зглоб на мон та жапе ша диј ског ми тра ље за ко јим је ру ко -

вао ни шан џи ја иза пи ло та. Ави он секо ри стио за ми си је из ви ђа ња, а ми тра -љез је слу жио пр вен стве но за за шти туод не при ја тељ ских ави о на. Иако је ми -тра љез пе ша диј ски, имао је за до во ља -ва ју ћи учи нак, јер су ави о ни има ли ма -ле бр зи не и би ли др ве не кон струк ци -је, пре сву че ни плат ном.

Из ме ђу два свет ска ра та Кра ље -ви на Ју го сла ви ја ус по ста вља ре спек та -

зним ин тер феј си ма. Про ток по да та какроз ар хи тек ту ру мо же да се оства рипре ко мре жа за пре нос по да та ка каошто је Et her net AFDX (Avi o nics Full Du -plex Switched).

Ка ко се још увек ко ри сте по сто је -ћи про из ве де ни уре ђа ји са од ре ђе нимиз ла зи ма и про то ко ли ма, да би сеоства рио про ток по да та ка кроз мре жупре ки да ча из ме ђу уре ђа ја или сен зо -ра, по треб но је по дат ке са сен зо ра иуре ђа ја тран сфор ми са ти у по дат ке попро то ко лу ко ји је де фи ни сан за мре жупо да та ка.

Ки се о нич ки си стемНа на шим ави о ни ма ста ри је ге не -

ра ци је (ти па „га леб” и „ја стреб”) угра -ђи ван је си стем га со ви тог ки се о ни капод ни ским при ти ском. Ави он ске ки -се о нич ке бо це пу ни ле су се под при -ти ском од 25 ба ра. Ра ди по ве ћа ња ак -ци о ног ра ди ју са ле те ли це, при ме њенје ки се о нич ки си стем ви со ког при ти -ска (на „ор лу” и Г-4). Ави он ске ки се о -нич ке бо це се пу не под при ти ском од120 ба ра. Ри зик по ве ћа ња ак ци о ногра ди ју са ле те ли це по ди за њем при ти -ска у ави он ским бо ца ма са ки се о ни -ком (на 120 ба ра) ни је мо гу ће ели ми -ни са ти тех нич ким ре ше њем ко је би иса ста но ви шта оста лих пер фор ман силе те ли це би ло оп ти мал но. Ви со ке кон -цен тра ци је чи стог ки се о ни ка, не за ви -сно од тре нут ног агре гат ног ста њаили при ти ска ки се о ни ка, са ме по се бису из у зет но опа сне.

У са вре ме но опре мље ним ави о ни -ма угра ђен је си стем ко ји не по сред нона ави о ну ге не ри ше ки се о ник –OBOGS (On Bo ard Oxygen Ge ne ra tion

15. август 2012.12

за мен љи ви мо ду ли – LRM (Li ne Re pla -ce a ble Mo du le) раз ви је ни су пре ма ме -ђу на род но усво је ним стан дар ди ма ипро то ко ли ма – ци вил ним, вој ним илињи хо вом ком би на ци јом.

Да би се по јед но ста ви ло одр жа ва -ње и по ди гао ни во по у зда но сти и сма -њио ри зик од хар двер ске за ста ре ло -сти мо ду ли има ју стан дард не фи зич кеула зе и из ла зе ко ји су по де ше ни уну -тар ку ћи шта, а ко ји су у ве ћи ни слу ча -је ва ли ниј ски за мен љи ви. Пред ност ар -хи тек ту ре са ин те гри са ним мо ду ли маје сте уну тра шња по де ла функ ци ја ко -ји ма се по јед но ста вљу је про цес про ве -ре и до би ја ња сер ти фи ка та за да тиуре ђај. Још јед на зна чај на осо би на је -сте ко ри шће ње ди ги тал них ма ги стра -ла за ави о ни ку као што су ARINC-659,ARINC-629, MIL-STD-1553B и дру геслич не ма ги стра ле.

Тренд да љег раз во ја ар хи тек ту реави о ни ке иде у прав цу при ме не ком -пју те ра оп ште на ме не за ави о ни ку, ко -ји се де фи ни шу као плат фор ме. Са маплат фор ма не обез бе ђу је ни јед нуфунк ци ју за ави о ни ку, али обез бе ђу јеко му ни ка ци је, про ра чун и ме мо риј скере сур се за апли ка тив не про гра ме(софт вер). Ни во тех но ло шког раз во јапер со нал них ра чу на ра до во љан је каоосно ва за плат фор ме на ави о ни ма, јеробез бе ђу је зах те ва не ре сур се (хар -двер, ко му ни ка ци је, ме мо ри ју и по др -шку опе ра тив ног си сте ма) за апли ка -ци је. Софт вер ско је згро-ну кле ус уну -тар плат фор ме обез бе ђу је по де лу нафунк ци је ко је мо гу да се ди стри бу и ра -ју кроз ар хи тек ту ру. Плат фор ме су ди -ги тал ни мо ду ли или је ди ни це оп штена ме не са стан дард ним ула зно-из ла -

Приме ном OBOGS кон цеп ци је, за сно ва не на мо ле ку лар ним си ти ма каоге не ра то ри ма сме ше за ди са ње, до би ја се на без бед но сти, ефи ка сно сти, ауто -ном но сти и еко но мич но сти екс пло а та ци је, јер: то ком оп слу жи ва ња ле те ли цена ста јан ци не ма по тре бе за по пу ном ки се о ни ка (евен ту ал но, по по тре би, са -мо за ме на бо це би ло „по моћ ног” би ло „ре зер вног” под си сте ма); ква ли тет сме -ше ко ју по са да уди ше то ком за дат ка је ви шег ни воа; знат но је уве ћан сте пен„жи ла во сти” ле те ли це; вре ме ме ђу лет ног оп слу жи ва ња и ак ци о ни ра ди јус ни -су огра ни че ни са ста но ви шта по пу не ки се о ни ком; ма ни пу ла ци ја и по тро шњага со ви тог ки се о ни ка под ви со ким при ти ском дра стич но се сма њу је на ни воуба зе, а ти ме и тро шко ви и мо гућ ност по ја ве не же ље них до га ђа ја, те не зах те вадо дат ну опре му за оп слу жи ва ње ле те ли це.

ПРЕДНОСТИ

System). Предности преласка наOBOGS систем јесу у повећаној без-бедности на земљи и у ваздуху (самимтим и повећаној борбеној жилавостилетелице), ак ци о ни ра ди јус ви ше ни јеогра ни чен са ста но ви шта по пу не, од -но сно, по тре ба по са де за ки се о ни ком,по бољ ша њу ква ли те та сме ше за уди -са ње и сма ње ном оби му ма ни пу ли са -ња ки се о ни ком у ба за ма и на аеро дро -ми ма. Глав на пред ност овог кон цеп таза обез бе ђе ње ре спи ра тор них функ -ци ја по са де је сте у чи ње ни ци да сењи ме сво ди на ми ни мум ри зик од екс -пло зи је, по жа ра и аеро за га ђе ња то -ком оп слу жи ва ња ле те ли це или завре ме из вр ше ња за дат ка.

Први српски наоружани авион из 1915.

Скупни носач бомби СН3-100

елек трич ном енер ги јом са ави о на и на -кон од ба ци ва ња упа љач пре у зи ма насе бе упра вља ње лан цем до га ђа ја ко јисле де: отва ра ње па до бра на у за да томтре нут ку, ар ми ра ње, ме -ре ње да љи не од ци ља иини ци ра ње екс пло зи јеавио-бом бе у за да том тре -нут ку. До дат но су снаб де -ве ни функ ци јом са мо ли -кви да ци је, ко ја се ак ти ви -ра уко ли ко из о ста не глав -на екс пло зи ја.

Раз вој тех но ло ги једо при но си уса вр ша ва њубор бе них ле те ли ца упо ре -до са уса вр ша ва њем си -

бил ну ва зду хо плов ну ин ду стри ју и про -из во ди соп стве не бор бе не ави о не,што, ме ђу тим, ни је био слу чај и са ва -зду хо плов ним на о ру жа њем. Ку по ва лосе у ино стран ству, углав ном од са ве -знич ких др жа ва, a уград ња је вр ше на удо ма ћим фа бри ка ма. Ави о ни Кра ље ви -не Ју го сла ви је би ли су на о ру жа ни ва -зду хо плов ним ми тра ље зи ма Bro wingFN 7,9 mm и Bro wing FN 13,2 mm, од -но сно ва зду хо плов ним то по ви ма Oer li -kon 20 mm и Hi spa no-Su i za-404, 20 mm.

До ма ћи раз вој ва зду хо плов ног на -о ру жа ња до био је на за ма ху на кон Дру -гог свет ског ра та, ка да је осно ван Ва -зду хо плов но тех нич ки ин сти тут (1946),од но сно Вој но тех нич ки ин сти тут (1948)у Бе о гра ду. По че так ка рак те ри ше раз -вој кла сич них авио-бом би, са сло бод -ним ба ли стич ким па дом ко је но се ави о -ни до ма ће про из вод ње „кра гуј”, „га лебГ-2”, „орао”, „га леб Г-4” и да нас „ла ста”.

Све ве ћа ефи ка сност си сте маПВО сма њу је вре ме пре жи вља ва њаави о на ко ји на па да циљ, па су раз ви је -не ко че не авио-бом бе (ФАБ-100, ФАБ-250 и ФАБ-275), ко је омо гу ћа ва ју ави -о ну да на па да из не на да из бри шу ћегле та са ви си на ма њих од 100 m и да ушто кра ћем ро ку на пу сти ре јон ци ља.Си стем за ко че ње успо ра ва авио-бом -бу на пу та њи, ка ко би се од ло жио тре -ну так екс пло зи је, и ави он до вољ но од -ма као од ци ља ка ко га екс пло зи ја соп -стве не бом бе не би обо ри ла. Ком пле -ти ран је до ма ћи раз вој ко че них авио-бом би, што је под ра зу ме ва ло раз војфа ми ли је уре ђа ја за ко че ње (УКБ-100,УКБ-250, УКБ-275) и упа ља ча АУФК-М91 и УПБ-М91.

Упа ља чи за ко че не авио-бом бе сусло же не кон струк ци је, ме шо ви теструк ту ре, и са др же ме ха нич ки, пи ро -

т е х н и ч к и ,елек трон скии, по по тре -би, оп тич киблок. Не по -сред но преод ба ци ва њаавио-бом беелек трон скиблок упа ља -ча се на па ја

13

68

Раз вој ва зду хо плов ног ра кет ног на о ру жа ња био је у по чет ку ба зи ран нане во ђе ним ра ке та ма ка ли бра 57 mm, 128 mm и 260 mm са ку му ла тив ним и тре -нут но-рас пр ска ва ју ћим бо је вим гла ва ма. Упо ре до су раз ви је ни и лан се ри за тера ке те, при че му су се раз ли ко ва ли по кон струк ци ји, у за ви сно сти од то га ко јале те ли ца га но си – ави он или хе ли коп тер.

Свет ски тренд је да се не во ђе на сред ства за ме њу ју во ђе ним, што је ре -зул ти ра ло раз во јем до ма ћих во ђе них ра ке та „му ња”, „гром-А” и по след ње„гром-Б”, чи ји је раз вој прак тич но за вр шен.

ТРЕНД – ВО ЂЕ НЕ РА КЕ ТЕ

сте ма ПВО, та ко да је над ме та ње не -пре ста но. Да нас су зах те ви још сло же -ни ји; те жи се да ави он из бег не до метси сте ма ПВО, а да се за др жи или чакпо ве ћа пре ци зност ва зду хо плов ногоруж ја. За то се раз ви ја ју во ђе на оруж ја(тер ми нал но во ђе на, са мо на во ђе на). Уто ку је раз вој ла сер ски во ђе не бом беко ја би тре ба ло да за до во љи по тре бесрп ског вој ног ва зду хо плов ства и да сеевен ту ал но по ну ди на тр жи шту.

По жељ но је, за -ви сно од свр хе ми си -је, да ле те ли ца ко јана па да циљ по не се сасо бом што ви шеубој них сред ста ва, тесе уво де ви ше стру кели ни је под ве ша ва њава зду хо плов ног на о -ру жа ња. Да би се по -ве ћа ла мо гућ ност но -ше ња, раз ви је ни су,осим стан дард нихно са ча на о ру жа ња, искуп ни но са чи авио-

бом би, од но сно про ши ре ни су но са -чи на о ру жа ња на хе ли коп те ри ма ка -ко би се по ве ћао асор ти ман на о ру -жа ња.

Подвесни контејнер митраљеза на „ласти”

Класичне авио-бомбе: 1-свежањ авио бомби РАБ-16,

2 – ФАБ-100, 3 – ФАБ 250

Ласерски вођенабомба ЛВБ-250Ф

опре ме, ко ја се ко ри стиза те на ме не, ка ко би сеекс пе ри мен ти ма до би лишто тач ни ји и по у зда ни -ји ре зул та ти.

Основ на де лат ностза по сле них у аеро ди на -мич ким ту не ли ма у Вој -но тех нич ком ин сти ту тује сте по др шка у фа зипро јек то ва ња ави о на,ра ке та иоста лих ле -те ли ца на -шег ва зду -хо плов ства.П о д р ш к асе огле да у

про јек то ва њу, из ра ди иис пи ти ва њу мо де ла ави о -на, ра ке та и оста лих ле те -ли ца у аеро-ту не ли ма, ара ди од ре ђи ва ња њи хо вихаеро ди на мич ких ка рак те -ри сти ка.

У окви ру Вој но тех -нич ког ин сти ту та на ла зисе пет аеро-ту не ла и је данво де но ка ви та ци о ни, ра ди -о ни ца за из ра ду мо де ла имер не опре ме и ла бо ра то -ри ја за ме ре ње про стор -них об ли ка и ду жи на. На вр ху тог ком -плек са је аеро-ту нел Т-38. Кон ци пи ранје за по тре бе раз во ја ави о на и ра кет -них си сте ма на ших ору жа них сна га.Аеро-ту нел је опре мљен раз ли чи том

мер ном и ра чу нар ском опре мом нео п -ход ном за из во ђе ње стан дард них ис -пи ти ва ња у обла сти екс пе ри мен тал неаеро ди на ми ке.

Ина че, раз лог за из град њу свихаеро-ту не ла ко ји се са да на ла зе у Вој -но тех нич ком ин сти ту ту је сте у чи ње -ни ци да је за хва љу ју ћи екс пе ри мен тал -ној аеро ту нел ској по др шци раз ви је нооко три де сет ави о на, ви ше од де сетра ке та и исто то ли ко бом би ко је су

ушле у на о ру жа ње на ше вој ске. Сва таору ђа до би ла су по твр ду кроз ис пи ти -ва ња у не ком од аеро-ту не ла. Не ки одмо де ла ави о на ко ји су ис пи ти ва ни ни -су да ли оче ки ва не ре зул та те, па су на -

Ка ко су са вре ме не те жње да бор -бе ни ави о ни бу ду што уни вер зал ни ји(за ра зно вр сне ми си је), то се на пу штакон цеп ци ја ин те гра ци је ва зду хо плов -ног стре љач ког на о ру жа ња са тру помави о на, ко ја је на сле ђе на из Дру гогсвет ског ра та. Да нас се ва зду хо плов ностре љач ко на о ру жа ње сме шта у кон -теј не ре и мо ду лар но по ста вља на стан -дард не ли ни је на о ру жа ња ави о на. Натај на чин так ти чар ко ји пла ни ра ми си -ју има на рас по ла га њу мак си ма ланасор ти ман ва зду хо плов ног на о ру жа њаи мо гућ ност да мак си мал но ис ко ри стино си вост ави о на оп ти мал ним из бо ромна о ру жа ња, а да све то бу де у свр сиза да те ми си је.

Мо же се за кљу чи ти да Ср би ја да -нас, узев ши у об зир на сле ђе и тра ди -ци ју, на сто ји да у окви ру сво јих мо гућ -но сти одр жа ва трен до ве раз во ја са -вре ме ног ва зду хо плов ног на о ру жа ња.До каз за то су ме ђу на род ни уго во ри оис по ру ци, те вр сте на о ру жа ња ко је јераз ви је но и про из ве де но у Ср би ји.

Аеро ди на мич ки ту не лиПро јек то ва ње са вре ме них ле те ли ца

тра жи све ви ше екс пе ри мен тал них по да -та ка до би је них у аеро ди на мич ким ту не -ли ма, ка ко би се до био оп ти мум у по гле -ду аеро ди на мич ког об ли ка, пер фор ман -си, ста бил но сти, во ђе њу и упра вља њу.За то се пу но ула же у из град њу но вихаеро ту нел ских по стро је ња раз ли чи тихве ли чи на и ти по ва, те мо дер ни за ци ју

15. август 2012.14

Комплекс аеротунелау Војнотехничком

институту

„Гром Б” на хеликоптеру Ми–17

Изглед аеро-тунела Т-35

Мо дер на те ле ме триј ска и ком пју -тер ска тех но ло ги ја омо гу ћу је пре носсто ти на па ра ме та ра и њи хо во про це -си ра ње у ре ал ном вре ме ну, та ко да сеоства ру је пра ће ње ве о ма сло же нихма не ва ра, што ди рект но до при но сиуна пре ђе њу про це са ис пи ти ва ња, јерсе до ла зи до ре ле вант них по да та ка опер фор ман са ма ле те ли це док је она уле ту.

Оп то те о до лит ски си стемSKYTRACK слу жи за ме ре ње ко ор ди на -та обје ка та у ва зду шном про сто ру, од -но сно за од ре ђи ва ње ње го вог по ло жа -

ја у функ ци ји вре ме на (од ре ђи ва њетра јек то ри је објек та у ва зду ху).

Про из вод ни ка па ци те тиМе ђу фа бри ка ма ко је су да ле из у зе -

тан до при нос раз во ју до ма ће ва зду хо -плов не ин ду стри је је и пан че вач ка„Утва”. Осно ва на је пре 75 го ди на (1937)као је дри ли чар ска за дру га. Још у то вре -ме у њој су ра ђе не ве о ма ква ли тет не др -ве не је дри ли це „вра бац” и „чав ка”. За -дру га пре ра ста у фа бри ку ле те ли ца и се -ли се у Пан че во 1940. го ди не. У њој та дара де ре ви зи ју ави о на „фи зер ФН”(120КС) и пот пи су ју уго вор за мон та жучак 98 дво крил них дво се да за основ нуобу ку Bücker Bü-33C (160КС) за ва зду хо -плов ство Вој ске Кра ље ви не Ју го сла ви је(ВВКЈ).

те дру га ква ли та тив на и кван ти та тив -на ис пи ти ва ња свих си сте ма у ре ал нимусло ви ма екс пло а та ци је.

Упо тре бом фо то-ре ги стра то рапо ве ћан је ни во ис пи ти ва ња, јер је за -јед но са мер ним пре тва ра чи ма и раз -ли чи тим оп тич ким ин ди ка то ри ма (гал -ва но ме три кво ти о ме три) омо гу ће ноисто вре ме но ме ре ње ве ћег бро ја па ра -ме та ра.

За ме ре ње ма се ави о на на ба вље -не су елек тич не ва ге, а за ис пи ти ва њаду жи не по ле та ња и сле та ња ави о нафилм ска ка ме ра VINTEN.

Ди ги тал ни мер ни си сте ми су сле -де ћа ге не ра ци ја ис пит но-мер не опре -ме, ко ја омо гу ћа ва пра ће ње ве ли когбро ја мер них па ра ме та ра.

15

68

Ис пит но-мер на опре ма Са вре ме ни ва зду хо пло ви пред ста -

вља ју сло же не си сте ме ко је тре ба ефи -ка сно и у од ре ђе ном ро ку ис пи та ти ра -ди утвр ђи ва ња по у зда но сти ра да свихфунк ци о нал них си сте ма у оп се гу про -ра чу ном да тих огра ни че ња. Основ нафунк ци ја ис пит но-мер не опре ме (ИМО)је сте да омо гу ћи по у здан и не пре ки данпре нос сиг на ла из ме ре них ве ли чи на сале те ли це ко ја се ис пи ту је до зе маљ скепри јем не ста ни це.

Ис пи ти ва ње у ле ту спро во ди сепо тач но де фи ни са ном про гра му ко јимо ра да за до во љи ве ли ки број ци вил -них и вој них ва зду хо плов них про пи са.Она се обич но де ле на основ на аеро -ди на мич ка ис пи ти ва ња, ис пи ти ва њамо то ра и дру ге елек трон ске опре ме, ау слу ча ју вој них ва зду хо пло ва вр ши сеис пи ти ва ње ин те гра ци је на о ру жа ња,

Ком плекс аеро-ту не ла са сто ји се од: ма лог под звуч ног аеро-ту не ла Т-32,кон ти ну ал ног деј ства са елип тич ним рад ним де лом 1,2 x1,8 m и максималномбрзином у радном делу од 72 m/s; во де но ка ви та ци о ног ту не ла Т-33, кон ти ну -ал ног деј ства са пра во у га о ним рад ним де лом 0,5 x 0,35 m и максималном бр-зином воде од 11 m/s; хи пер со нич ног аеро-ту не ла Т-34, пре кид ног деј ства самак си мал ном бр зи ном до Ма хо вог бро ја М=7; ве ли ког под звуч ног аеро ту не лаТ-35, кон ти ну ал ног деј ства са три из мен љи ва рад на де ла осмо у га о ног по преч -ног пре се ка 3,2x4,4 m и мак си мал ном бр зи ном у рад ном де лу од 0,5 Ма ха; ва -ку ум ског аеро-ту не ла Т-36, пре кид ног деј ства са ква драт ним рад ним де лом0,25 x 0,25 m и мак си мал ном бр зи ном од 3,24 Ма ха, и три со нич ног аеро-ту не -ла Т-38 са нат прит ском, пре кид ног деј ства са ква драт ним рад ним де лом 1,5 x1,5 m и мак си мал ном бр зи ном у рад ном де лу до 4,0 Ма ха.

KОПМПЛЕКС АЕРО-ТУ НЕ ЛА

пу ште ни у фа зи про јек та. И то се нане ки на чин мо же сма тра ти до при но -сом, јер се од у ста ло од ре а ли за ци је нани воу мо де ла, ко ји је мно го лак ше ијеф ти ни је на пра ви ти не го пра ви ави -он. Са дру ге стра не, не ки од ис пи та ва -них мо де ла по ста ли су ве о ма по зна ти,по пут ави о на Г-4 „су перга леб”.

И да нас, као и ра ни је, ни шта ма -њи зна чај не ма ек пе ри мен тал на аеро -ди на ми ка у раз во ју но вих ва зду хо пло -ва. По ред сна жног раз во ја ком пју тер -ских си сте ма и софт ве ра за си му ла ци -ју стру ја ња, аеро ту нел ска ис пи ти ва њаоста ју као очи глед на по твр да да ли ћене што успе шно да ле ти или не.

Производња авиона „ласта П2” у „Утви”

15. август 2012.16

На кон то га тим „Утви них” ин же ње -ра по кре ће раз вој пре ла зног ави о на „ви -дра”. Раз ви јен је и но ви тип је дри ли це„утва 111/Ј1”, ко ја је би ла за па же на наме ђу на род ним так ми че њи ма. У те шкимпо сле рат ним усло ви ма „Утва” успе ва даиз ра ди 70 је дри ли ца ти па „вра бац” и„чав ка”, по две је дри ли це „ше ва” и „ор -лик” и по де сет је дри ли ца „ја стреб” и„ждрал”. За по чи ње раз вој ави о на заоснов ну обу ку „аеро 2” (160КС) и про -из вод ња чак 80 ле те ли ца С-49. По че -так пе де се тих обе ле жа ва по кре та њепро из вод ње пре ла зног ави о на ти па212. До 1954. про из ве де но је 195 ле -те ли ца ти па 213.

Сре ди ном пе де се тих Ва зду хо -плов но тех нич ки ин сти тут и пред у зе ћа„Утва” и „Со ко” фор ми ра ју за јед нич кети мо ве за раз вој до ма ћег мла зног ави -о на. Ула зи се у се риј ску про из вод њушкол ских ави о на „аеро 3” (180КС) –укуп но 110 ави о на, и мо ди фи ку је се 60ави о на „по ли кар пов По2”. По кре нут јепро је кат ту ри стич ко-при вред ног јед -но мо тор ног ави о на „утва 56” (260КС).По чет ком ше зде се тих го ди на ула зе уза вр шну фа зу ра до ви на но вом ави о ну„утва 60”.

Но ви хи дро а ви он „утва 60Х” по ле ћеса Ду на ва кра јем 1961, на кон че га сле дипот пис уго во ра о ис по ру ци се ри је одшест ави о на за ЈРВ,убр зо и уго вор за дваави о на „утва 60АФ”за по тре бе аеро фо то-сни ма ња. Ра ди се напо љо при вред номави о ну „утва 65П”(300КС) и ави о ну заве зу У-60В (345КС).Ави он „утва 66В” пре -ле ће пут од Пан че вадо Ин ди је и на траг.

Злат ни пе ри одраз во ја „Утве” био јеод кра ја ше зде се тихдо сре ди не осам де -се тих го ди на. Ис по -ру че но је 80 ави о наУ-66В и 134 У-75(180КС) за РВ и ПВО.За ави он „орао” фа -бри ка ра ди ве о масло жен зад њи део и

кри ла са ин те грал ним ре зер во а ри ма.Из ра ђу је де ло ве и за „су перга леб Г-4”.„Утва” је и фи на ли за тор но вог школ скогклип ног дво се да „ла ста” (300КС). За ци -вил не по тре бе на ста је че тво ро сед„утва 75А”. У те шким усло ви ма де ве де -се тих го ди на „Утва” ра ди пред се ри ју одшест ави о на „ла ста С1”, бес пи лот ну ле -те ли цу ВБЛ2000 и „су перга леб Г-4М”.

Ак ту е лан основ ни за да так те фа -бри ке је сте рад на но вом ави о ну заоснов ну и пре ла зну обу ку „ла ста”.Кон стант ни фи нан сиј ски про бле мидо во де фа бри ку до са мог га ше ња.Сре ћом, кре ће се ри ја од 20 ави о на заирач ко рат но ва зду хо плов сто, из ра дадва про то ти па и се ри ја од 15 ави о наза В и ПВО Ср би је.

Ре монт ва зду хо пло ва Ва зду хо плов ни за вод „Мо ма Ста -

ној ло вић” оба вља по словe ко ји се од но -се на ре монт ва зду хо пло ва, скло по ва ва -зду хо пло ва, ва зду хо плов ног на о ру жа ња,зе маљ ских на ви га ци о них сред ста ва,сред ста ва про тив ва зду хо плов не од бра -не, зе маљ ских сред ста ва за оп слу жи ва -ње ва зду хо пло ва, про из вод њу ре зер -вних де ло ва, скло по ва и сред ста ва на о -ру жа ња и вој не опре ме и раз вој и ис тра -жи ва ње у по гле ду осва ја ња ре мон та ипро из вод ње ре зер вних де ло ва.

Од осни ва ња, ка да је имао 132 за -по сле на, до де ве де се тих го ди на, За водје ево лу и рао од ра ди о ни це до са вре ме -не ре монт но-про из вод не ор га ни за ци јеса 1.332 за по сле на. Да нас имао 450 за -по сле них и чи ни је дин стве ну ор га ни за -ци о ну тех нич ко-тех но ло шку це ли ну.

У исто ри ји те уста но ве из два ја ју сече ти ри ка рак те ри стич на пе ри о да: пе ри -од из град ње до 1973. го ди не, пе ри од ин -тен зив ног раз во ја – од 1973. до 1991. го -ди не, пе ри од стаг на ци је и НА ТО бом -бар до ва ња – од 1991. до 1999. го ди не ипе ри од по сте пе ног опо рав ка – по сле1999. го ди не.

Рет ке су зе мље ко је се мо гу по ди -чи ти чи ње ни цом да је њи хо во вој но ици вил но ва зду хо плов ство ко ри сти ло,без ба ло на и је дри ли ца, око 9.000 ва зду -хо пло ва у око 750 раз ли чи тих ти по ва (одто га 247 ти по ва до ма ће кон струк ци јеили из ра де). Од укуп ног бро ја би ло јеоко 7.730 вој них ави о на у око 560 вер зи -ја (217 до ма ћих) и око 1.270 ци вил них уоко 190 вер зи ја (30 до ма ћих). Ва зду хо -плов ни за вод „Мо ма Ста ној ло вић” уче -ство вао је у ре мон ту мно гих вој них ти -по ва ва зду хо пло ва до ма ће и ино стра непро из вод ње. ƒ

Гру па ауто ра из Вој но тех нич ког ин сти ту та

Фотографије Војнотехничког институтаи Медија центра „Одбрана”

Ремонт ваздухопловау „Моми Станојловићу”