ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIKNovine Zdravstvenog centra Vaqevo

Broj 36 • Februar / Mart 2010.

U ovombroju:

Saradwa sabolnicom Bitola

strana 4

Unapre|ewezdravstva KO

strana 2

[kolaporodiqstva

strana 5

Zdravstveniturizam

strana 9

Nagrade grada VaqevaPrilikom sve~anosti povo-

dom obele`avawa Praznika

grada Vaqeva-20. marta, gra-

dona~elnik Zoran Jakovqevi}

je uru~io nagrade za dela koja

predstavqaju najvrednija do-

stignu}a u prošloj godini, me-

|u kojima su dva priznawa

dodeqena zaposlenima u

Zdravstvenom centru Vaqevo.

U pitawu su nagrade iz oblasti

nauke, inovacije, i pronala-

zaštva i oblasti medicine i so-

cijalne zaštite.

U oblasti nauke, inovacije i

pronalazaštva nagradu je do-

bio prim. dr Tomislav Gaji},

na~elnik Psihijatrijske slu`be,

za doktorsku disertaciju “Psi-

hoterapija u Srbiji-sadašwe

stawe i perspektive razvoja”,

odbrawenu oktobra 2009. Na-

vedeni nau~ni rad je sveobu-

hvatno, originalno i za sada je-

dino istra`ivawe ovakvog tipa

u Srbiji u oblasti psihoterapi-

je. U oblasti medicine i soci-

jalne zaštite nagra|ena je Eki-

pa slu`be Hitne medicinske

pomo}i Doma zdravqa Vaqe-

vo u sastavu: dr Velibor Pet-

kovi}, medicinska sestra Qu-

bica Radosavqevi} i voza~ Mi-

lan Tomi} za visok profesiona-

lizam i humanost koju su ispo-

qili u februaru mesecu 2009.

godine kada su se pet kilome-

tara peške probijali kroz sme-

tove u kawonu reke Gradac

radi ukazivawa pomo}i teško

povre|enom radniku, pokazu-

ju}i svojim primerom da je

briga o pacijentu u svim okol-

nostima na prvom mestu. -

Pošto je psihoterapija terapija

istinom, ja nisam mogao da se

ne osvrnem na stawe psihote-

rapije u Srbiji i da u svojoj

analizi u okviru istra`ivawa

doktorske disertacije izlo`im

do kraja rezultate onakve ka-

kvi jesu i koji nisu baš mnogo

ohrabruju}i kakvo stawe sada

izgleda. Moj prijateq i kolega

prim. dr Zoran Joki} mi je po-

sle odbrane i rekao da sam ja

hrabar ~ovek, ali ja mislim da

ja nisam ovde jedini hrabar,

da je hrabar i Medicinski fa-

kultet u Kragujevcu koji je `e-

leo da stoji iza moje doktor-

ske disertacije, moj mentor

profesor Goran Mihajlovi},

~lanovi komisije profesorka

Slavica \uki} Dejanovi} i

profesorka Gordana Dedi}, a

na kraju kao što vidim i moj

grad, koji je nagradio ovo mo-

je istra`ivawe i na taj na~in mi

negde u~vrstio temeqe ne~ega

što nameravam da sa svojim

kolegama zidam i u gradu, a i

u celoj Srbiji - rekao je prim.

dr Tomislav Gaji} nakon sve-

~anog uru~ewa nagrada. - Ovu

nagradu mi kao ekipa do`i-

vqavamo kao priznawe celo-

kupnoj Slu`bi hitne medicin-

ske pomo}i. Ovo nije usamqe-

na ovakva intervencija, takvih

intervencija je i do sada bilo,

na`alost, bi}e ih i ubudu}e, ta-

ko da ovo do`ivqavamo kao

priznawe za rad naše Slu`be -

smatra dr Velibor Petkovi},

lekar Slu`be hitne medicinske

pomo}i.

Wegovo mišqewe dele i

ostali ~lanovi ekipe voza~ Mi-

lan Tomi} i medicinska sestra

Qubica Radosavqevi}, koja je

nakon dodele nagrada rekla: -

Drago nam je što smo dobili

ovo priznawe i zaista ga do`i-

vqavamo kao nagradu celoj

Slu`bi. Ovo je samo jedan slu-

~aj, a imali smo i dosta te`ih

situacija. Nama je ciq da po-

mognemo i spasimo qude, i

drago mi je da smo i u ovom

slu~aju uspeli da spasimo ~o-

veka. Tada uopšte nismo raz-

mišqali o okolnostima u koji-

ma smo se našli i opasnostima,

samo smo mislili kako da stig-

nemo do wega, da ga na|emo

`ivog i dovedemo do bolnice.

Gradona~elnik Zoran Jakovqevi} i prim. dr Tomislav Gaji}

Nagra|ena ekipa Hitne pomo}i

2 ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Unapre|ewe zdravstvavaqevskog kraja

Zdravstveni centar Vaqevo je

po~etkom februara posetio dr To-

mislav Stanti}, dr`avni sekretar Mi-

nistarstva zdravqa Republike Srbi-

je. Nakon obilaska vaqevske Bolni-

ce i domova zdravqa u Vaqevu i

Ose~ini, zajedno sa na~elnikom Ko-

lubarskog okruga Milojem Obreno-

vi}em, kao i razgovora sa rukovod-

stvom Zdravstvenog centra, dr To-

mislav Stanti} je ocenio da je ovde

mnogo toga zapo~eto, ali i mnogo

toga ve} ura|eno, i obe}ao punu po-

dršku razvoju zdravstva Kolubar-

skog okruga.

- Ministarstvo zdravqa se uvek

trudi da na|e na~ina da na neki na-

~in nagradi i favorizuje one koji su

uporni i koji imaju boqe rezultate, a

ovde je to vidqivo i na nivou primar-

ne i na nivou sekundarne zdravstve-

ne zaštite. Na nivou primarne vrlo

pozitivno iskustvo sa stomato-

loškom zdravstvenom zaštitom koja

je uspela da se prilagodi novonasta-

loj situaciji, svim uredbama koje

smo mi doneli, a u ciqu tr`išnog ori-

jentisawa stomatološke zaštite, a

što se ti~e same bolnice tu je tek za-

ista dosta ura|eno, delom iz proje-

kata, ali dobrim delom i sopstvenim

anga`manom samog Zdravstvenog

centra. Jako je dobra orijentacija ka

što br`oj dijagnostici i tu ono što ne-

dostaje, toga nema mnogo, ali nedo-

staje angio dijagnostika, pre svega i

angio intervencije su nešto što treba

da bude strateško opredeqewe i

naše i ove ustanove, kao i nešto od

infrastrukturnih zahvata. Ono što je

jedan generalni utisak, da je jedno

dobro šire razmišqawe ne samo re-

gionalno, nego i šire, a to je da se

prona|u zajedni~ki interesi i sa bol-

nicama u regionu, a i svakako sa do-

movima zdravqa koji prelaze na ni-

vo lokalne samouprave i koji }e u

po~etku imati sigurno problema u

svom funkcionisawu i u nedostatku

adekvatnih kadrova i materijalnih

sredstava, tako da je projekat regio-

nalne slu`be za hitnu pomo} nešto

što svakako treba podr`ati - rekao je

dr Tomislav Stanti} i naglasio da je

jedan od izazova regionalizacija i

potpuna decentralizacija zdravstve-

nog sistema u Srbiji.

Govore}i o izuzetnim rezultati-

ma, vezano za odziv `ena na pregle-

de na mobilnom mamografu u okvi-

ru kampawe “Srbija protiv raka” dr

Tomislav Stanti} je rekao da je

osnovni ciq da se statistika umirawa

od raka dojke u narednih pet godi-

na smawi za 25 odsto.

- To je ciq koji jeste ambiciozan,

to je ciq koji ima svoju bazu na

osnovu ~ega je planiran i u ovom

momentu traje edukacija radiologa

za mamografske preglede, a u toku

je japanska donacija za tridesetak

novih mamografskih aparata i 25 si-

stema za digitalizaciju slike, a naš je

predlog Vladi Japana da jedan digi-

talni aparat, vredan oko 250.000

evra upravo bude doniran bolnici u

Vaqevu - kazao je dr Stanti} i ista-

kao da }e u ovoj godini biti ra|eno

na još niz va`nih projekata kojima

je prevencija zajedni~ki ciq.

Uspešna kampawaPolovinom februara u Vaqevu

su završeni pregledi na mobilnom

digitalnom mamografu koji je do-

nacija Fonda B92 Institutu za on-

kologiju i radiologiju Srbije. Me-

|utim, pregledi `ena u okviru

kampawe “Srbija protiv raka” su

zbog velike zainteresovanosti po-

tom nastavqeni u vaqevskoj bol-

nici. Upravo je zbog velikog odzi-

va ostanak aparata u Vaqevu ve}

bio produ`en, tako da je umesto

najavqenih dva ostao više od tri i

po meseca.

- Za period od tri i po meseca,

koliko je mobilni mamograf bio

instaliran u okviru Zdravstvenog

centra u Vaqevu, na wemu je pre-

gledano preko 4,5 hiqada `ena.

Klini~kim pregledom je u tom pe-

riodu obuhva}eno preko 6,5 hiqa-

da, a prijavilo se preko osam hiqa-

da `ena. Akcija je ovakvim odzi-

vom pokazala apsolutnu opravda-

nost i zaista izvanrednu saradwu

koja je postojala izme|u Zdrav-

stvenog centra u Vaqevu i slu`bi

koje su vodile kampawu, sredsta-

va informisawa bez ~ije pomo}i i

anga`ovawa ovakav odziv vero-

vatno ne bi bio i Instituta za onko-

logiju i radiologiju Srbije, odno-

sno Ministarstva zdravqa koje je

sa aspekta koordinacije u~estvo-

valo u ~itavoj akciji - rekao je

prof. dr Zoran Rako~evi}, pred-

sednik Radne grupe za rano otkri-

vawe i skrining raka dojke, iz In-

stituta za onkologiju i radiologiju

Srbije, prilikom konferencije za

novinare odr`ane povodom zavr-

{etka pregleda na mobilnom ma-

mografu.

Govore}i o zna~aju kampawe

“Srbija protiv raka” prof. dr Zoran

Rako~evi} je posebno istakao po-

datak da je na mobilnom maom-

grafu koji je donacija Fonda B92 i

na mamografu koji je nabavqen iz

donacije Fondacije Princeze Ka-

tarine Kara|or|evi} za oko {est

meseci ukupno pregledano preko

13200 `ena.

- Mobilna mamografija nema

za ciq da iz bilo kog razloga kam-

pawe, osim da inicira svest kod

`ena da ta vrsta pregleda preven-

tivnih zaista mo`e puno pomo}i u

ranom otkrivawu bolesti i

uspešnom le~ewu, zna~i, ne samo

da se tom kampawom pregleda

jedan ve}i ili mawi broj `ena koje

}e biti indukovane organizacijom

zdravstvene slu`be, medija u me-

stu u kome se ta kampawa zapo-

~iwe, mnogo zna~ajnije od toga, a

Vaqevo je zaista pravi, u punom

smislu re~i primer, isto kao i Kra-

qevo, da je na~in nastavka ~itave

kampawe vrlo zna~ajniji nego i

sam ovaj wen prvi talas. Zna~i,

ovde }e se svakodnevno nastaviti

sa klini~kim pregledima, mamo-

grafskim pregledima, i uopšte

kampawom skrininga i ranog ot-

krivawa raka dojke. Ja `elim još

jednom da naglasim da je Vaqevo

odabrano kao jedan od pet budu-

}ih regionalnih centara na kojima

}e se oslawati skrinig raka dojke

na ~itavoj teritoriji Srbije, zajedno

sa Kraqevom i centrima u Beo-

gradu, Sremskoj Kamenici i Nišu -

kazao je prof. dr Zoran Rako~evi}

i naglasio da je Vaqevo odabrano

pre svega zbog tradicije preventiv-

nih programa i rezultata ostvare-

nih u prošlosti.

3ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Palijativno zbriwavaweU okviru sprovo|ewa Akcio-

nog plana Strategije za palijativ-

no zbriwavawe Ministarstva

zdravqa Republike Srbije, u Do-

mu zdravqa Vaqevo je odr`an

Osnovni edukativni kurs o pali-

jativnom zbriwavawu, name-

wen lekarima, medicinskim se-

strama, psiholozima, socijalnim

radnicima i volonterima iz 61-og

doma zdravqa Srbije.

- Palijativno zbriwavawe pri-

stupa patwi bolesnika i porodice

i tu patwu prevenira i rešava na

taj na~in što poma`e da se otklo-

ne sve tegobe koje neminovno

prate ovu bolest, od fizi~kih te-

goba kao što su bol i drugi simp-

tomi bolesti i komplikacija sa-

mog le~ewa bolesti, ali i psiho-

loški, socijalni i duhovni proble-

mi, koji prate ove bolesti. Kako

bismo bili spremni da odgovori-

mo potrebi za palijativnim zbri-

wavawem u našoj zemqi po-

trebno je da prema našoj Strate-

giji, koju je Vlada usvojila u

martu prošle godine, da sprovo-

dimo edukaciju kadrova za ova-

kav jedan zadatak, potrebno je

da imamo odgovaraju}e propise

koji to prate i lekove - objasnila

je dr Sne`ana Bošwak, nau~ni

savetnik.

- Ono što mi planiramo to je

da u toku naredne dve godine u

okviru slu`be ku}nog le~ewa

nemamo prakti~no nijedno

otvoreno pitawe, a da nismo da-

li bar jedan pouzdan i dobar od-

govor, bilo kroz pravilnike i

promenu propisa, a to je jako

va`no i u to moramo u}i sa iz-

menom Zakona o zdravstvenoj

zaštiti, donošewem Strategije o

palijativnom zbriwavawu, koja

je definisana i Akcionim pla-

nom. Dakle, šta konkretno u

ovoj i narednoj godini moramo

da završimo, ta~nim raspore-

dom organizacije slu`be za pali-

jativno zbriwavawe na primar-

nom, sekundarnom i tercijar-

nom nivou, sa izmenom Pravil-

nika o obimu i sadr`ini zdrav-

stvene zaštite, koji treba slu`ba

za palijativno zbriwavawe da

obezbedi, šta je ono što mora

Republi~ki zavod za zdravstve-

no osigurawe da prati u finan-

sijskom smislu, koji kadrovi,

koji prostor, koja oprema, koji

lekovi, i ra~unam da }emo na

kraju 2011. godine imati jednu

kvalitetnu slu`bu - rekao je dr

Periša Simonovi}, dr`avni se-

kretar Ministarstva zdravqa, ko-

ji je bio jedan od predava~a

Kursa.

- Ono što je jako va`no jeste

da }e se edukacija nastaviti za

sve domove zdravqa u Srbiji i za

sekundarni nivo, zna~i, za jedini-

ce za palijativno zbrinjavawe u

2011. godini kada }emo zapo~eti

wihovu adaptaciju. Valjevo je

sjajno, jer ono je tu adaptaciju

ve} uradilo i ono što je jako va-

`no, nadam se da }e pacijenti bi-

ti zadovoqni ovom novom pot-

puno druga~ijom brigom, ne sa-

mo o pacijentu koji je bolestan,

nego i o wegovoj porodici - ka-

zala je dr Dubravka Šaranovi}-

Raci}, savetnik Ministarstva

zdravlja.

- Palijativno zbriwavawe

predstavqa jedno merilo nivoa i

standarda zdravstvene usluge,

onda kada tu uslugu dovedemo

na nivo koji je bar na nivou

Evrope pre deset godina mi }e-

mo biti zadovoqni. Palijativno

zbriwavawe ima svoju specifi~-

nost, a to je neophodnost tim-

skog rada, tu su prakti~no za-

stupqene sve specijalnosti

zdravstvenih usluga. Naravno

da pojedine specijalnosti imaju

dominantnu ulogu, u oblasti ko-

ju ja radm mene posebno inte-

resuje zbriwavawe pacijenata

sa hroni~nim bolnim sindro-

mom. Ono kako se nekada radi-

lo, kako se još uvek negde radi,

gde se bol ne poštuje, gde se

ugro`ava kvalitet `ivota paci-

jenta i narušava wegovo dosto-

janstvo, to je nešto što stvarno

nije dopustivo. Danas ne sme-

mo dozvoliti da na paleti leko-

va, lekovi za le~ewe hroni~nog

bola budu izostavqeni, ili budu

lekovi koji se nalaze na crnom

tr`ištu - smatra prof. dr Slobo-

dan Apostolski, koji je tako|e

bio jedan od predava~a.

Jako je zna~ajan timski rad i

edukacija je okrenuta upravo u

tom smeru.

- Ovo je prilika da se poka`e

koliko su sestre stvarno ravno-

pravni ~lanovi tima. Program za

sestre se ne razlikuje od progra-

ma za lekare zato što prakti~no

posve}uju istu pa`wu svim pro-

blemima koji se uo~avaju kod

pacijenata. Zna~i, sestra mora da

ima znawe da prepozna, mora

da ima veštinu da mo`e da pru`i

intervenciju koja }e pacijentu

umawiti patwu - rekla je mr.

Sne`ana Boškovi}, ina~e, preda-

va~ zdravstvene nege u Visokoj

školi u Beogradu.

Edukacija predstavqa prvi i

osnovni korak, ali je velika od-

govornost na kompletnom

društvu, smatra prim. dr Mirjana

Durbaba, onkolog.

- Naša sredina, naše društvo

ne prepoznaje ili nedovoqno

prepoznaje, ili nije osetqivo na

potrebe qudi kojima je name-

weno palijativno zbriwavawe,

tako da se edukacija mora

okrenuti i prema javnosti, a ne

samo prema zdravstvenim rad-

nicima iz prostog razloga što i

danas postoji velika dilema da

li je palijativno zbriwavawe sa-

mo medicinski problem ili je to

i problem društva. Lokalna sa-

mouprava apsolutno mora biti

ukqu~ena, medicina daje jedan

najoptimalniji standard koji

mora biti svima jednako dostu-

pan, ali to ne zna~i da svaka lo-

kalna samouprava ne mo`e da

modelira svoju potrebu u pali-

jativi, da poboqšava palijativu,

da daje impute na druga~iji na-

~in palijative unutar svoje lo-

kalne samouprave, to je jako

va`no da se naglasi i to i Strate-

gija, odnosno Akcioni plan

predvi|a.

- Jedan od osnovnih ciqeva

projekta jeste da se pove}a do-

stupnost zdravstvene zaštite po-

sebno osetqivim grupama sta-

novništva i u tom smislu palija-

tivno zbriwavawe zauzima jed-

no va`no mesto, posebno ako se

ima u vidu da je sve ve}i broj sta-

rih u našoj zemqi i da je veliki

broj gra|ana koji boluju od bo-

lesti koje ugro`avaju `ivot - uka-

zala je dr Tatjana Baji}, admini-

strator projekta DILS.

Edukativni kurs, kome su

prisustvovali zdravstveni radni-

ci i saradnici iz Šapca, U`ica,

Novog Pazara, Sjenice, Lu~ana,

Ivawice, Kosjeri}a, Kraqeva,

Ose~ine i Vaqeva, realizovan je

kroz projekat Ministarstva

zdravqa Republike Srbije “Pru-

`awe unapre|enih usluga na

lokalnom nivou-DILS”, u sa-

radwi sa udru`ewem “Onko-

log”, “Udru`ewem medicinskih

sestara i tehni~ara Srbije”,

udru`ewem “Belhospis”, Grad-

skim zavodom za gerontologiju

i Crvenim krstom Srbije.

Prof. dr Slobodan Apostolski

Dr Peri{a Simonovi} (levo) na predavawu u Domu zdravqa

4 ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Saradwa sa kolegama iz BitoqaSaradwa sa Klini~kom bolni-

com Bitoq ozvani~ena je krajem

februara prilikom posete dvadese-

tak predstavnika zdravstvenih

ustanova Makedonije, iz Skopqa,

Prilepa, Štipa, Strumice i Bitoqa,

kao i kolega iz Beograda i Kraqe-

va, povodom prezentacije sistema

za pakovawe materijala za sterili-

zaciju odr`ane u našoj ustanovi.

Naime, generalni direktor Klini~ke

bolnice Bitoq dr Dim~e Kuzma-

novski bio je gost vaqevskog

Zdravstvenog centra prilikom

prošlogodišweg seminara, organi-

zovanog u saradwi sa Japanskom

vladinom agencijom JICA. Ve} ta-

da impresioniran onim što je ovde

mogao videti, iskazao je veliko in-

teresovawe za saradwu, a prvi ko-

rak napravqen je u~eš}em dr Ilije

Tripkovi}a i dr Branke Stamatovi}

Gaji}, pomo}nika direktora za kva-

litet i rukovodioca Edukativnog

centra, na stru~nom susretu u Bito-

qu gde su imali priliku da prezen-

tuju Edukativni centar, što je re-

zultiralo potpisivawem ugovora o

saradwi dve ustanove.

- Ovaj drugi susret je po~etak

jedne konkretne saradwe, potpisali

smo ugovor izme|u Klini~ke bolni-

ce Bitoq, koja je najve}a bolni-

ca u Makedoniji, i vaše Opšte

bolnice o saradwi u oblasti ne

samo stru~noj, ve} i edukativ-

noj oblasti. U okviru ciqeva

koje smo zacrtali, do kraja go-

dine bi trebalo da ispunimo za-

jedni~ki projekat u smislu apli-

kacije u fondovima Evropske

unije, a nadamo se da }emo

radne grupe iz dve bolnice iz

razli~itih oblasti medicine ode-

qewa u Bitoqu i Vaqevu za-

jedni~ki organizovati kako da

nastave saradwu, sve u intere-

su pacijenata, jer pacijenti i u

Bitoqu i u Vaqevu imaju iste

probleme, a mi kao zdravstveni

radnici radimo na tome da im

pru`imo najboqu zdravstvenu

zaštitu - rekao je dr Dim~e Ku-

zmanovski.

Uz dr Kuzmanovskog, od

predstavnika Klini~ke bolnice Bi-

toq u Vaqevu su bile Len~e Naj-

dovska, glavna sestra bolnice i

@aklina Ivanovska, glavna sestra

hirurškog bloka, kao i dr Stefan Ta-

lev, koji je tom prilikom poru~io:

- Mislim da je impresivno kako

ste krenuli u reformama i kako gra-

dite konkurentne prednosti za vaš

centar, ima dosta interesantnih

stvari koje mo`emo videti i imple-

mentirati i kod nas. Najviše mi se

dopao vaš Edukativni centar koji je

generator novih ideja i novih inici-

jativa.

Prva konkretna saradwa ostva-

rena je prilikom predavawa prof.

dr Zorane Vasiqevi} iz Klini~kog

centra Srbije, sa temom “Prvi medi-

cinski kontakt sa obolelim od akut-

nog infarkta miokarda”, odr`anom

po~etkom marta, koje su kolege iz

Bitoqa pratile putem video konfe-

rencijske veze. Profesorka Vasiqe-

vi} je izrazila veliko zadovoqstvo

što je upravo tim predavawem i na

taj na~in zapo~eta jedna ozbiqna

saradwa i naglasila da bi to trebalo

da bude praksa i u drugim centrima

Srbije. Predavawu, akreditovanom

od strane Zdravstvenog saveta Sr-

bije, prisustvovalo je oko 150 u~e-

snika, a najavqeno je da }e u nared-

nom periodu biti obra|eno još ne-

koliko tema iz ove oblasti, koje }e

tako|e mo}i da prate i kolege u

Makedoniji.

Dr Dim~e Kuzmanovski

Zdravstveni centar nedavno

su posetili predstavnici kompa-

nije Glaxo Smith Kline, gospo-din Milutin Deli} i i gospo|a

Crina Daniela Ancuta, koja je

generalni menaxer za podru~je

Srbije, Crne Gore i Albanije i

razgovorali sa prim. dr Ilijom

Tripkovi}em, direktorom ZC

Vaqevo, dr Brankom Stamato-

vi} Gaji}, pomo}nikom direkto-

ra za kvalitet i rukovodiocem

Edukativnog centra, dr Mirosla-

vom Ple}i}, zamenikom upravni-

ka Bolnice i Ivanom Ple}i}, na-

~elnikom Slu`be za snabdevawe

lekovima. Gosti su obišli nekoli-

ko slu`bi vaqevske Bolnice, Psi-

hijatriju, Operativni blok, Poro-

dilište, IT centar, djagnost~ki

centar, Koronarnu jedinicu,

Pneumoftiziologiju i Edukativni

centar, koji je dr Branka Stama-tovi} Gaji} posebno predstavila

video prezentacijom.

- Apsolutno smo impresioni-

rani onim što smo danas videli,

na~in kako su kombinovani raz-

voji zdravstvenih usluga sa ula-

gawima u edukaciju ~ine ga po-

sebnim i vrednim. Na ovaj na~in

ste kreirali sebi i regionalnu re-

ferencu i kada ka`em regional-

nu, mislim na region širi od same

Srbije. Kompanija kao što je

Glaxo Smith Kline je po~astvo-vana da bude vaš partner u pro-

jektima ovako visokog kvaliteta

- kazala je gospo|a Crina Dani-

ela Ancuta.

Kompanija Glaxo Smith Klineje druga najve}a farmaceutska

kompanija na svetu, koja broji

preko 100.000 zaposlenih, a glav-

na sedišta su joj u Velikoj Brita-

niji i Americi. Vode}i je istra`i-

va~ na poqu farmaceutske indu-

strije. U Srbiji predstavništvo

ima šesnaest godina i zapošqava

70 qudi.

Poseta predstavnika kompanije Glaxo

Udur`ewe menaxeraDr Danka @ivanovi}, upravnica Doma zdravqa Vaqevo je zajedno sa dr

Ru`icom Crwakovi}, direktorkom Doma zdravqa Subotica izabrana za pot-

predsednicu novoosnovanog Udru`ewa menaxera primarne zdravstvene

zaštite Srbije. Za predsednika Udru`ewa izabran je dr Milan Manojlovi}, di-

rektor Doma zdravqa Niš.

Udru`ewe menaxera primarne zdravstvene zaštite Srbije je nezavisno

udru`ewe, osnovano sa ciqem da doprinese razvoju i unapre|ewu prakse

menaxmenta u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, da zastupa partnerstvo izme-

|u menaxerskih timova i lokalne samouprave, da afirmiše interdisciplinar-

ni pristup i promoviše sve aspekte dobre menaxerske prakse i standarda u

primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Jedan od ciqeva je i saradwa sa sli~nim do-

ma}im i me|unarodnim udru`ewima u ciqu razmene znawa, iskustava i pu-

blikacija. Tim projekta “Podrška primeni kapitacije u primarnoj zdravstve-

noj zaštiti u Srbiji”, koji finansira Evropska unija, pru`io je tehni~ku i orga-

nizacionu podršku kako bi se osnovalo udru`ewe koje }e biti prepoznato

kao organizacija koja }e se boriti za interese primarne zdravstvene zaštite u

vremenu wene predstoje}e reforme.

Klini~ki puteviO aktivnostima u okviru projekta “Pru`awe unapre|enih usluga na lo-

kalnom nivou (DILS)” i projekta “Razvoj zdravstva Srbije-dodatno fi-

nansirawe” Ministarstva zdravqa Srbije razgovaralo se u više navrata u

proteklom periodu. Prilikom posete dr Olivere Jovanovi}, konsultanta za

unapre|ewe kvaliteta i koordinatora za klini~ke puteve, zajedno sa svo-

jim kolegama ukqu~enim u projekte dr Mirjanom Šumarac i dr Goranom

Bjelogrli}em bilo je re~i o “klini~kim putevima”, koji }e se razvijati i im-

plementirati u zdravstvenim ustanovama tokom sprovo|ewa projekata.

Pod razvojem klini~kih puteva podrazumeva se razvoj metodologije za

timski, multidisciplinarni pristup le~ewu, sa precizno isplaniranim traja-

wem le~ewa, o~ekivanim ishodom uz aktivno u~eš}e pacijenta. Dvo-

dnevna radionica sa tom temom odr`ana je po~etkom marta na Div~iba-

rama, a predava~ je bio ugledni me|unarodni ekspert prof. dr Dušan Ke-

ber. Radionici su prisustvovali i predstavnici naše ustanove.

5ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Sedma Škola porodiqstva "Akademik Vojin Šulovi}"

Centar akušerske misli- Sedmi put smo uspeli da se

sakupimo ovde u Vaqevu, da

Vaqevo opet postane centar

akušerske misli i edukacije Srbi-

je. Naša Škola porodiqstva na

neki na~in postaje tradicional-

na, a sve ono što nas je rukovo-

dilo kada smo zapo~injali da je

realizujemo, vo|eni mislima i

delom našeg velikana akademi-

ka Vojina Šulovi}a, sre}om

uspeva da se ostvaruje i da-

našwim danom. I ove godine

smo ponovo uspeli da u interak-

ciji akušera mladih, sredwe ge-

neracije i starijih pretresemo

sve zna~ajnije probleme naše

struke, našeg plemenitog i izu-

zetno teškog poziva kojim se ba-

vimo - ocenio je dr Paja Mom~i-

lov, direktor Škole porodiqstva

“Akademik Vojin Šulovi}”, na-

kon sedmodnevne edukacije

akušera, koja se od 2003. godine

odr`ava u Vaqevu.

- Ovo je Škola koja nije zna-

~ajna samo za Vaqevo, ovo je

Škola koja je zna~ajna za srpsku

ginekologiju, i ne samo srpsku.

Kvalitet kontinuirane edukacije

ocewen je vrlo visoko, tako da

treba da ima mnogo širi zna~aj i

mora da se promoviše ne samo u

ovako maloj sredini, nego je

wen kvalitet takav da bi cela Sr-

bija morala da na neki na~in

u~estvuje i da podr`i razvoj ova-

kve Škole - smatra prof. dr Slo-

bodan Arsenijevi}, rektor kra-

gujeva~kog Univerziteta i jedan

od predava~a Škole porodiq-

stva.

Sli~no mišqewe iskazao je i

prof. dr Aleksandar Qubi}, iz

Medicinskg fakulteta Beograd:

- Jako mi je drago što bolnica

u Vaqevu uspeva da odr`i ovu

tradiciju, jer danas su retke tra-

dicije u Srbiji. Mislim da je ova

Škola od onih koje su veoma

usmerene, veoma posve}ene i u

onome što nudi polaznicima

specifi~na i krajwe potrebna. Ja

bih voleo da ovakvih škola, po

razli~itim problemima ima više

u Srbiji, ali za to treba prvo

strašan entuzijazam da se krene,

mnogo pameti da se postavi na

pravu osnovu, a potom energije

i podrške i zvani~nih struktura

da bi se to nastavilo.

Škola porodiqstva je ove go-

dine okupila deset polaznika iz

Beograda, Bijelog Poqa i Vaqe-

va, koji su zaista intenzivno ra-

dili, kako prate}i teorijski deo u

sali Edukativnog centra, kroz

prakti~an rad u Porodilištu, po-

ro|ajnim i operacionim salama,

tako i kroz duge diskusije i raz-

govore uz radne ru~kove i ve~e-

re, u bliskoj atmosferi koju ~ini

mala grupa. Upravo je u tome

specifi~nost ove Škole, po ~emu

je svi polaznici pamte i rado pre-

poru~uju svojim kolegama.

- Mislim da je ova Škola izu-

zetno dobro organizovana. Ono

što mogu da tvrdim u ime svojih

kolega i naravno u svoje ime je

da ovakav jedan rad u malim

grupama sa aktivnim u~eš}em i

mogu}noš}u interaktivne komu-

nikacije izuzetno stimulativno

deluje na nas i zaista mogu da

ka`em da smo prvenstveno nau-

~ili da je va`no biti dobar ~ovek

u okviru ove naše plemenite

akušerske struke, što }e nam bi-

ti dobar

p u t o k a z

da }emo

biti jednog

dana i vr-

hunski le-

kari, na-

dam se, a

to je sve

prvenstve-

no zahva-

quju}i di-

r e k t o r u

Škole dr

Paji Mom-

~ilovu i za-

ista celo-

k u p n o m

organiza-

c i o n o m

odboru, a i

divnim do-

ma}inima

u okviru

Zdravstve-

nog centra Vaqevo. Ovo nam je

ujedno i jedna zaista velika oba-

veza da krenemo ovim putem,

ovo je jedan mali korak u ovom

trenutku, ali u okviru naše daqe

edukacije i daqeg rada mislim

da }emo uspeti, ako budemo na-

stavili zajedno na ovakav na~in -

ocenila je dr Dušica Kocijan~i},

iz Instituta za ginekologiju i

akušerstvo Beograd.

- Ono bogatstvo i onu dobit

koju ja nosim iz Vaqeva i sa

ove Škole, ne ogleda se samo u

tom edukativnom planu, jer na-

ravno svima nam je poznato da

znamo da ništa ne znamo i ta

Škola zaista to potvr|uje svim

onim qudima koji se ve} godi-

nama mawe ili više bave ovom

teškom profesijom, kojim je,

slo`i}ete se, ponekad i hrabro

baviti, ali kada imate qude kao

što su Vaqevci mislim da je le-

po baviti se tom profesijom. Ja

sam zaista oduševqen na~inom

na koji smo do~ekani, svim qu-

dima iz organizacionog odbora

ove Škole, koji su zaista i u tom

nekom vannastavnom delu, ko-

ji je zahvaquju}i direktoru

Škole bio tako kratak, ali zaista

prijatan, uspeli su da na neki

na~in do~araju te vrednosti tra-

dicionalne, kulturološke i razne

druge vrednosti Vaqeva i da

nam poka`u šta je to `ivot ovog

grada i da su zaista Vaqevci va-

qan narod - kazao je dr Adnan

Strikovi} iz Doma zdravqa Bi-

jelo Poqe.

Škola je akreditovana od

strane Zdravstvenog saveta Sr-

bije, tako da su polaznici dobi-

li po šest, a predava~i po jeda-

naest poena. I ove godine upri-

li~ena je poseta manastiru Le-

li} i Brankovini, a posledweg

dana i obilazak Narodnog mu-

zeja, Moderne galerije i izlo-

`be slika ~uvenog Vaqevca

Slobodana Jevti}a Pulike.

Slede}a Škola porodiqstva

“Akademik Vojin Šulovi}” bi}e

odr`ana od 5. do 12. decembra.

Pokroviteqi su Centar za konti-

nuiranu edukaciju Medicinskog

fakulteta u Beogradu, Udru`e-

we ginekologa i opstetri~ara Sr-

bije, Ginekološko-akušerska

sekcija Srpskog lekarskog društ-

va i Zdravstveni centar Vaqevo.

Sa sedmom grupom polaznika [kole porodiqstva

6 ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Prilikom posete prof. dr Radi-

sava Š}epanovi}a, direktora KBC

“Dr Dragiša Mišovi}” i wegovih

kolega doc. dr Radoslava Peruno-

vi}a i prim. dr Zorana Vlahovi}a

vaqevskoj bolnici razgovaralo se o

bolni~kom informacionom siste-

mu, koji }e tokom ove godine biti

implementiran i u wihovoj usta-

novi u Beogradu.

- Informacione tehnologije su

osvojile ~itav svet i bez toga, prak-

ti~no ne mo`e da se `ivi. Vaqevo

je imalo sre}u, ili, nije to pitawe

sre}e nego sposobnosti qudi da

pre ~etiri, pet godina osete kako

se kre}e vreme i kako tehnologija

napreduje i da u|u u pilot projek-

te koji su rezultirali time da danas

u Srbiji imate dva zdravstvena

centra u kojima informacione teh-

nologije savršeno funkcionišu, to

su Vaqevo i Kraqevo, a da npr. u

najve}im centrima u Beogradu to

nemate. Pored toga što olakšava

svakodnevni rad, verujem da }e si-

stem na svim aspektima poslova-

wa jedne velike ustanove doneti

velike uštede i profite, na svakom

planu - ka`e prof. dr Radisav Š}e-

panovi}, direktor KBC “Dr Dra-

giša Mišovi}” i naglašava da je naj-

va`niji efekat na zdravstvenom

planu.

- Najva`niji je zdravstveni

plan, jer }e to doprineti kvalitetu

dijagnostike, terapije, le~ewa i is-

hoda le~ewa bolesnika, jer danas,

recimo, ja mogu iz Beograda kroz

ovaj sistem da se konsultujem sa

mojim kolegama sa hirurgije u

Vaqevu, pa ~ak i u`ivo da pratimo

operacije i potpuno da u~estvuje-

mo u operaciji. Mislim da je ovo

jedinstvena bolnica u Srbiji koja

ovako funkcioniše i mi smo došli u

jedan ozbiqan Zdravstveni centar

da bi ta iskustva preneli kod nas.

Prof. dr Radisav Š}epanovi}

ka`e da dobro pamti vremena u

kojima su informacione tehnologi-

je u zdravstvu delovale kao nešto

jako daleko i neostvarivo, a sada

sve više maha uzima i robotika:

- Robotske operacije se ve} iz-

vode, a voleo bih to i da do`ivim

kod nas, ali ku}a na koju bih se

najradije oslonio i sa kojom bih to

radio bila bi vaqevski Zdravstveni

centar zato što, jednostavno, ovde

qudi kada krenu nešto da rade,

odrade do kraja bez obzira na sve

teško}e.Prof. dr Radisav Š}epanovi}

Iskustva u kori{}ewu BIS

Prof. dr Tomislav Ran|elovi}

iz KBC “Be`anijska kosa” je po-

~etkom februara posetio vaqev-

sku bolnicu gde je obavio opera-

ciju tumora `eluca. Govore}i o

srpskoj hirurgiji u odnosu na

Evropu i svet, prof. dr Ran|elo-

vi} je za naš sajt i ~asopis rekao

da je savremene trendove teško

pratiti.

- S obzirom na to da je tehni-

ka i tehnologija dosta napedova-

la mi na`alost, iako ka`em da

smo najboqi, ne mo`emo da pra-

timo savremene trendove jer

svakim danom odmi~u, ali ono

što imamo i kapacitete koje ima-

mo maksimalno koristimo. Na-

`alost, i daqe imamo qude sa od-

maklim tumorima, više trošimo ne-

go u Evropi i mawe smo selektiv-

ni, jer na to nas primoravaju prili-

ke. Vi u Vaqevu imate dobru hi-

rurgiju, video sam da imate jeda-

naest sala u funkciji, to je ~itav po-

gon, mi u Beogradu operišemo na

pet sala devet slu`bi, tako da i od

toga jako zavisi kvalitet - kazao je

prof. dr Tomislav Ran|elovi} i na-

glasio da je jako va`na edukacija

mladih qudi i saradwa sa kolega-

ma iz ustanova tercijarnog nivoa.

Nakon obavqene operacije sa

profesorom Ran|elovi}em su raz-

govarali predstavnici uprave

Zdravstvenog centra i kolege koje

vode Slu`bu hirurgije i Operativ-

nog bloka.Prof. dr Tomislav Ran|elovi}

Srpska hirurgija danas

Depresije u klini~koj praksiDepresivni poreme}aji spa-

daju u naj~eš}e psihijatrijske

poreme}aje, a tako|e ulaze u

red naj~eš}ih poreme}aja u

qudskoj patologiji uopšte, pre-

ma procenama eksperata Svet-

ske zdravstvene organizacije od

depresije trenutno boluje ~etiri

odsto svetske populacije, ~ulo se

na seminaru „Depresije u klini~-

koj praksi“ organizovanom kra-

jem ferbuara u saradwi Medi-

cinskog fakulteta Kragujevac i

Edukativnog centra ZC Vaqe-

vo. Ciq kursa bio je da upozna

polaznike sa najnovijim infor-

macijama koje se odnose na de-

presiju, a predava~i su bili

ugledni stru~waci Medicinskog

fakulteta u Kragujevcu, prof. dr

Goran Mihajlovi}, prof. dr Sla-

vica \uki} Dejanovi}, prof. dr

Slobodan Jankovi} i doc. dr

Mirjana Jovanovi} i ZC Vaqe-

vo, prim. dr Tomislav Gaji} i dr

Branka Stamatovi} Gaji}.

- Zdravstvena slu`ba Vaqeva

je na vrlo visokom nivou i Medi-

cinski fakultet u Kragujevcu je

našao edukativni interes da za-

pravo organizuje jednu vrlo

ozbiqnu pri~u, obrazovawe le-

kara na najsavremenije teme iz

domena depresije. Radi se o izu-

zetno u~estalom oboqewu i ni-

kakvo ~udo što nas depresija

okupqa, da sa razli~itih aspekata

o woj govorimo o najsavremeni-

jim shvatawima nastanka depre-

sije, o metodama ranog prepo-

znavawa depresije, o metodama

vaqanog le~ewa, o rehabilitaciji

ovih pacijenata, i zato su se oku-

pili i farmakolozi i psihoanaliti-

~ari i klini~ari da, zapravo, na je-

dan korektan na~in i u tom inte-

grativnom pristupu osvetlimo

depresiju – rekla je prof. dr Sla-

vica \uki} Dejanovi} iz Medi-

cinskog fakulteta Kragujevac.

Za ovu temu vladalo veliko

interesovawe, kurs je okupio

oko 150 u~esnika iz razli~itih

ustanova cele Srbije, a najavqe-

no je da }e biti ponovqen.

- Kontinuirana edukacija je

jako va`na, a sada i obaveza sa-

vremenih lekara svuda u svetu i

ovo je kurs koji smo prvi put za-

po~eli u Vaqevu, a sigurno }emo

ga ponoviti i u još nekoliko gra-

dova Srbije. Kurs je akreditovan

odlukom Zdravstvenog saveta, a

u~esnici dobijaju po pet bodova.

Postoji jedna dobra klima u sa-

radwi izme|u Medicinskog fa-

kulteta u Kragujevcu i Zdrav-

stvenog centra Vaqevo u svim

segmentima, edukativnom, na-

dam se još više u budu}nosti u

nau~nom, a ovaj kurs je svakako

nastavak naše dosadašwe sarad-

we – rekao je prof. dr Goran

Mihajlovi} iz Medicinskog fa-

kulteta Kragujevac.

Prof. dr Slavica \uki} Dejanovi}

O saradwi sa Medicinskim fakultetom u Kragujevcu bilo je re~i i prilikom posete prof. dr Vladimira Jakovqevi}a, prodekana za kon-

tinuiranu edukaciju te ustanove, koji je o konkretnijim planovima iz te oblasti razgovarao sa upravom ZC Vaqevo.

7ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Naši ginekolozi zapo~eli su samo-

stalno izvo|ewe niza operacija, od

kojih su neke retkost.

- Ra|eno je nekoliko operacija,

nisu sve nove, ali za neke su do sada

dolazili profesori iz Beograda, a sada

smo po~eli sami da ih radimo. Tu pre

svega mislim na najve}e ginekološke

operacije poput Verthajma, kod kar-

cinoma grli}a materice, i evaluacije

limfnih `lezda retroperitoneuma i ili-

ja~ne i oporturatorne jame, zatim Ni-

kols koji se koristi za rešavanje stati-

ke unutrašwih genitalnih organa,

gde se koristi fiksacija za sakrospi-

nalni ligament, ~ime se rešava spad

vagine i enterokela, prolaps materi-

ce, rektocela i cistocela, a radili smo i

neke stvari koje do sada nisu ra|ene

ovde, a neke od wih ni u ovom delu

Evrope. Tu pre svega mislim na pro-

motofiksaciju, opet je u pitawu

rešavawe statike unutrašwih genital-

nih organa, vaginopeksija za periost

sakrlnog promotorijuma, uz pomo}

polipropilenske mre`ice, a u sklopu

tih operacija, a i nezavisno od toga

radili smo laparoskopski Ber~ i Ta-

nago, kod rešavawa problema cisto-

cele i sters inkontinencije. To su sve

pojedina~ni slu~ajevi, operisana je

po jedna `ena, osim kod posledwe

nabrojane intervencije gde smo dr

Vukašin Radoji~i} i ja operisali dve

`ene, ne zato što smo tek po~eli da

radimo, nego zato što takvih pacije-

nata i nema mnogo, ali ono što je naj-

bitnije je su sve operisane `ene do-

bro i redovno dolaze na kontrole.

Prakti~no, isti problem koji smo

rešavali Nikolsom sada rešavamo la-

paroskopski što je daleko boqe, pr-

vo, zato što se sve vreme radi vizueli-

zacija, daleko je mawe traumati~no,

postoperativni tok je daleko boqi,

gubitak krvi minimalan, a ujedno to i

predstavqa zlatni standard rešavawa

takvog problema u medicinski razvi-

jenim zemqama - objašwava dr Ne-

nad Dimitrijevi}.

Ovakvi problemi se javqaju kod

`ena koje su imale teške poro|aje ili

se bave teškim fizi~kim poslovima,

kao i kod `ena koje imaju genetski

loše ligamente. Prema re~ima dr Di-

mitrijevi}a takvi problemi ne ugro`a-

vaju ̀ ivot, ali znatno uti~u na kvalitet

`ivota, tako da je izvo|ewe ovakvih

operacija od neprocenqivog zna~aja.

Poboqšawe kvaliteta `ivota pacijentkiwa

Dr Nenad Dimitrijevi}

Zdravstveni turizamZdravstveni turizam Vaqeva pre-

zentovan je na me|unarodnom Saj-

mu turizma, koji je krajem februara

odr`an u Beogradu. Naša ustanova

jedna je od od 32 ~lana Udru`ewa -

turisti~kog klastera “Vaqevo za

Vas”, koji je ponudu vaqevskog kra-

ja vrlo zapa`eno predstavio na Saj-

mu u okviru izlo`benog prostora Pri-

vredne komore Beograda.

Zdravstveni turizam je sve po-

pularniji u našoj zemqi, a usluge va-

qevskog Zdravstvenog centra sve

~eš}e tra`e pacijenti van podru~ja

Kolubarskog okruga, kako sa pod-

ru~ja ~itave Srbije, tako i iz zemaqa

u okru`ewu. To je i osnovni razlog

što su naše usluge ponu|ene i na

ovaj na~in, naravno, uz bogatu turi-

sti~ku ponudu vaqevskog kraja. U

ovoj oblasti }e se raditi sve više, a za

po~etak su konkretno ponu|ene di-

jagnosti~ke usluge, posebno skener

i magnetna rezonanca, usluge iz

oblasti medicine rada i stomatolo-

gije. Ponuda zdravstvenog turizma

širi}e se preko saradnika iz turisti~-

kih agencija “Balkanik” i

“Voyager”. Svakog dana Sajma

zdravstveni radnici su delili flajer sa

ponudom zdravstvenog turizma

pod sloganom “Zdravo Vaqevo”, a

ponuda se nalazi i na našem sajtu.

U okviru štanda “Vaqevo za Vas”

odr`ana je i posebna prezentacija

zdravstvenog turizma. U našem ti-

mu bila je i ekipa Preventivnog cen-

tra i Patrona`ne slu`be, tako da su

posetioci imali priliku da prekon-

trolišu osnovne parametre zdravqa,

uzmu edukativni materijal, pojedu

jabuku, kao simbol zdravqa, koju je

darovala kompanija “Mims-team”

ili popiju ~ašu zdravog soka, za šta

se pobrinula kompanija “Rauch”.

Za dame je komplet preparata za

negu obezbedila kompanija “Dalia”,

tako da su sve to bili razlozi što je

na štandu bilo dosta zainteresova-

nih posetilaca, koji su s pa`wom

slušali o ponudi zdravstvenog turi-

zma. Promociji su prisustvovali i

brojni saradnici Zdravstvenog cen-

tra, me|u wima i kolege iz Bitoqa.

U okviru prezentacije prikazivan je

video spot i kombinacija fotografija

Zdravstvenog centra i lepota Va-

qevskog kraja.

Najve}a atrakcija na štandu

klastera “Vaqevo za Vas” bio je do-

bri vampir Sava Savanovi}, koji je

prilikom naše promocije, pored

venca belog luka, oko vrata imao i

stetoskop.

Oprema zapedijatriju

Humanitarna organizacija "Sabor Srba" iz Kanade

donirala je defibrilator i tri inhalatora Slu`bi pedijatrije

Bolnice Vaqevo. Opremu u vrednosti od oko šest hiqada

evra isporu~ili su predstavnici kompanije "Hapel", koja se

bavi prometom i odr`avawem medicinske, prete`no kardi-

ološke opreme. Organizacija "Sabor Srba" svake godine, a

ovo je osmi put, organizuje bal na kome se prikupqaju

dobrovoqni prilozi za opremawe de~ijih odeqewa bolnica u

Srbiji.

8 ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Akreditovani programiU okviru kontinu-

irane edukacije

zdravstvenih radni-

ka, jedno od preda-

vawa akreditovanih

od strane Zdravstve-

nog saveta Srbije,

koje je privuklo veli-

ku pa`wu bilo je pre-

davawe na temu

“Ubodni incidenti u

bolni~kim uslovima:

zna~aj i prevencija”.

- Analize koje se

rade pokazuju da su

krvno prenosive bo-

lesti kod radnika u

zdravstvu kao posle-

dica ubodnih akcide-

nata, kontakata sa

krvqu pozitivnih iz-

vora, aktuelan medi-

cinski poblem. Male

studije, na uzorku od

1.500 zaposlenih u

zdravstvu u Srbiji su

pokazale da su skoro

svi imali neku akci-

dentalnu situaciju. Ciq predava-

wa bio je da se osobqe usmeri

na pravilnu upotrebu i odlaga-

we oštrih predmeta i svog infek-

tivnog materijala, što je i prak-

ti~no pokazano tokom predava-

wa. Posebno je potencirano pi-

tawe preventive, koja je mogu-

}a za odre|ene krvno prenosive

bolesti, naro~ito hepatitisa B,

gde je predavawe bilo usmere-

no da se razbiju tabui i podigne

svest o sopstvenoj odgovornosti

vezano za ovaj problem, uz po-

novno podse}awe da je ova vak-

cina zakonom obavezna. Tre}i

deo predavawa se odnosio na si-

tuacije kada se akcidenti dese,

na upoznavawe sa skupom me-

ra, postupaka i terapijskih pro-

tokola, da bi se što pre sprovela

zaštita radnika u zdravstvu od

bolesti izazvanih krvno prenosi-

vim virusima, akcenat je sta-

vqen na B, C i HIV

virus. Zna~ajno je da

se shvati koliko je

problem ozbiqan i

koliko je va`no da se

radnik u zdravstvu

javi neposredno po-

sle akcidenta, a to

pokazuju statisti~ki

podaci da na 100 rad-

nika, jedan dobije

HIV, tri hepatitis C,

a 30 hepatitis B - ka-

zala je dr Sne`ana

Arsenijevi}, na~elnik

Infektivnog odeqe-

wa i koordinator za

internisti~ke grupa-

cije ZC Vaqevo.

Uz dr Arsenijevi}

na predavawu su go-

vorili dr Zoran @iv-

kovi}, specijalista

nuklearne medicine i

dr Biqana Rajkovi},

epidemiolog Zavoda

za javno zdravqe.

Izuzetnu pose}e-

nost bele`i i predavawe sa te-

mom akutnog bronhiolitisa, ko-

je su pripremili de~iji pulmolog

dr Slavica Ristivojevi}, epidemi-

olog dr Biljana Rajkovi} i medi-

cinske sestre Anka Vesi}, Jasmi-

na Mirkovi}, Gordana Uroševi}

i Milena Blagojevi}.

Ina~e, na sajtu Zdravstvenog

saveta Srbije objavqeno je da je

akreditovano jo{ 28 edukativnih

programa, koji su u proteklom

roku poslati iz naše ustanove.

Slede}i termini za prijavu pro-

grama kontinuirane edukacije

za proces akreditacije su od 1.

do 15. aprila, od 1. do 15. jula i

od 1. do 15 septembra.

Stru~nausavr{avawa

Udru`ewe medicinskih sestara Zdravstvenog centra Vaqevo obezbedi-

lo je u~eš}e medicinskih sestara i tehni~ara na nekoliko kqu~nih edukaci-

ja organizovanih van naše ustanove. Tako je osam sestara internisti~ke

grupacije i ortopedije prisustvovalo edukaciji u Institutu za endokrinologi-

ju, dijabetes i bolesti metabolizma, dve medicinske sestre Slu`be za produ-

`eno le~ewe i negu su prisustvovale predavawu sa temom “Mewamo `ivot

obolelih od reumatoidnog artritisa”, dok je 19 sestara Prijemno-urgentnog

centra prisustvovalo predavawu iz oblasti urgentne medicine, odr`anom u

ZC “Studenica” u Kraqevu. ^ak 38 medicinskih sestara iz ginekološke slu-

`be, hemodijalize i de~ije hirurgije prisustvovalo je nedavno odr`anom

skupu u KBC “Zvezdara”, na kome je obra|en niz zna~ajnih tema, od po-

znavawa osnova komunikacije kao preduslova dobre nege, preko razvoj-

no-istra`iva~kih aktivnosti medicinske sestre u oblasti hemodijalize, do te-

ma iz oblasti neonatologije. Pored novih i dragocenih informacija koje su

medicinske sestre i tehni~ari mogli dobiti prilikom odr`avawa ovih stru~-

nih susreta, jako je zna~ajno i to da su svi bili akredotovani, tako da su u~e-

snici dobili po tri dragocena boda, neophodna za obnavqawe licenci.

Kongres urologaOd 25. do 28. februara u Atini je odr`an Svetski kongres kontrover-

zi u urologiji, na kome je dr Radovan Mitrovi}, na~elnik Urologije pre-

zentovao rad “Infarkt bubrega-uloga urologa u dijagnozi, le~ewu i pra-

}ewu bolesnika”. Rad je predstavqen u vidu poster prezentacije, a uz dr

Mitrovi}a, koautori rada su bili dr Zoran \uri}, dr Nebojša Pakevi},

prim. dr Qubomir Pavi}, dr Jovan Balinovac i dr Radoje Petrovi}.

Kongres je okupio oko hiqadu urologa iz celog sveta, koji su disku-

tovali o dilemama u le~ewu razli~itih vrsta oboqewa iz ove oblasti me-

dicine.

Nastavak edukacijeDr Predrag @ivanovi} i dr Aleksandar Vuki}evi} su po~etkom mar-

ta uspešno završili Instrukcioni kurs na Stolzalpe klinici u Austriji, ko-

ji je nastavak wihove edukacije na ednoprotezama kolena.

- Kurs je bio veoma intenzivan, jer se za tri dana morala primiti ve-

lika koli~ina informacija vezana za ovu oblast, vezano za izbor pacije-

nata, preoperativno planirawe, operativne pristupe, pravilnu operativ-

nu tehniku, mogu}nosti grešaka i komplikacija. Posledwa dva dana je

prikazana hirurgija u`ivo iz operacione sale, izvanredno tehni~ki odra-

|ena, gde su se mogli videti svi detaqi ugradwe endoproteza. Prikaza-

na je i reviziona hirurgija, zamene proteza uz nadoknadu koštanih de-

fekata graftovima kao i posebno dizajniranim revizionim protezama.

Te operacija su daleko komplikoovanije od primarne ugradwe, zahte-

vaju maksimalnu opremqenost, što podrazumeva prisustvo koštane

banke odakle mozete uzeti graftove, kao i snabdevenost raznim tipovi-

ma kako primarnih tako i revizionih proteza, koje su neophodne da bi-

ste uradili sve ono što ste pre operacije planirali. Sve vreme se odr`a-

vala diskusija kako cele grupe tako i diskusija u malim grupama, gde su

u~esnici bili u mogu}nosti da do sitnica saznaju sve što ih interesuje iz

ove oblasti. Kurs je bio u organizaciji Zimmer instituta, na NexGen pri-marnim i revizionim protezama, a vodili su ga profesori O. Djahani, S.

Hofmann, i M. Pietsch - rekao je dr Predrag @ivanovi}, po povratku sa

edukacije.

Sa jednog od predavawa u Edukativnom centru

9ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Razvoj operativne ortopedije Slu`ba ortopedije i traumatolo-

gije vaqevske bolnice je poznata po

stalnom stru~nom usavršavawu i

usvajawu savremenih metoda. Me-

|utim, današwa slika ove slu`be

stvarana je godinama unazad.

Osvrnuvši se na proteklih dvadeset

godina i razvoj operativne ortope-

dije i traumatologije, od 1989. do

2009. godine, dr Predrag @ivanovi},

na~elnik te slu`be ka`e:

- U navedenom periodu su ura-

|ene 5763 operacije. Najve}i deo

tih operacija su uradili lekari iz Va-

qeva, ali je neophodno pomenuti

qude koji imaju veliki doprinos

razvoju Ortopedije i traumatologi-

je u našem gradu, koji su u statusu

profesora konsultanata, specijalista

ortopedije demonstrirali svoja zna-

wa i operativne tehnike i pomogli

da se uvede veliki broj, za Vaqevo

novih vrsta operacija, a to su prof.

dr Qubiša Jankovi}, prim. dr Milo-

rad Radovanovi}, prim. dr Branko

Nešovi}, prim. dr Zoran Gani},

doc. dr Zoran Blagojevi}, prof. dr

Zoran Popovi}, Ass. dr Marko Ka-

dija, dr Aleksandar La`eti}, prim.

dr J. Brki}, dr M. Brankovi}. Naši

gosti su uradili 160 operacija na

našem odeqewu. Najve}i deo ope-

racija, oko 3000 su bile operacija iz

oblasti traumatologije, ve}im de-

lom osteosinteze preloma što je

ina~e i primereno jednom regional-

nom centru. Rešavawe problema

otvorenih preloma od po~etka de-

vedestih godina radi se uz pomo}

metode spoqašwe fiksacije, meto-

da koja je sigurno doprinela

spašavawu operisanih ekstremite-

ta, a u nekim slu~ajevima i `ivota

pacijenta.

Na Ortopedsko-traumato-

loškom odeqewu naše ustanove

rade se endoprotetske zamene

zglobova, uglavnom kuka i kolena,

a lista ~ekawa danas prakti~no i ne

postoji. Ugra|eno je 610 totalnih i

684 parcijalnih proteza kuka. Naj-

više endoproteza kuka je ugradio

dr Miloš Stefanovi}. Od sredine

2009. godine je ugra|ena 21 totalna

proteza kolena, zahvaquju}i inici-

jativi dr Predraga @ivanovi}a i dr

Aleksandra Vuki}evi}a.

- Krajem osamdesetih godina

zahvaquju}i prim. dr Zoranu Ga-

ni}u zapo~eta je plastika predwe

ukrštene veze kolena graftom

sredwe tre}ine ligamenta patele sa

odgovaraju}im koštanim pripoji-

ma. Ura|eno je nekoliko desetina

operacija te vrste u slede}oj dece-

niji, najve}i broj od strane dr Mi-

loša Stefanovi}a sa veoma dobrim

rezultatom. 1996. godine je uvede-

na artroskopija kolena te je ura|e-

no 258 artroskopskih operacija na

zglobu kolena, po~ev od dijagno-

sti~ke artroskopije, preko rešava-

wa povreda meniskusa, do liga-

mentoplastike predwe ukrštene

veze. Prvu artroskopiju uradio dr

Miloš Stefanovi}, gde je ura|ena

dijagnostika povrede meniskuksa i

nakon toga artrotomija i meni-

scektomija - ka`e dr Predrag @iva-

novi}, koji je i sam uradio najviše

artroskopskih operacija, i na-

glašava da su osvojene tehnike ar-

troskopske meniscektomije, liga-

mentoplastike, rešavawe proble-

ma sa slobodnim telima, ciste me-

niskusa, upalnih procesa zgloba

kolena itd.

- Ako se osvrnemo dvadeset

godina unazad, te 1989. godine su

u operativnom radu slu`be u~e-

stvovali ortopedi prim. mr. sci dr

Miroslav Sre}kovi}, tada na~elnik

slu`be, prim. mr. sci dr Slobodan

Popovi}, koji je bio šef odseka or-

topedije, dr Mijan Mijailovi}, dr

Dragan Stevanovi}, dr Miloš Ste-

fanovi}, dr Miroslav Milenkovi},

dr Zdravko Xebri}. Te godine je

ura|eno 249 operacija. Ve}inu

operacija su ~inile operacije iz tra-

umatologije 167. Ugra|eno je i 19

parcijalnih proteza kuka tipa Au-

stin Moore. Problemi degenera-

tivnog oboqewa kuka, koksartro-

ze, su se rešavale takozvanim bio-

loškim operacijama, gde je nakon

korektivnih osteotomija karlice ili

femura, dolazilo do delimi~ne re-

vaskularizacije i smawewa tego-

ba u narednih nekoliko godina.

Nedostaci tih operacija su produ-

`en boravak u bolnici, dugo zara-

stawe mesta osteotomije i neizve-

stan rezultat u zna~ajnom procen-

tu slu~ajeva. U nekim slu~ajevima

kod mla|ih osoba su ra|ene ope-

racije uko~ewa zgloba, sa dobrim

krajwim ishodom u smislu sma-

wewa bola, ali ne uvek dobrim

funkcionalnim rezultatom. Ura-

|en je i veliki broj korektivnih or-

topedskih operacija u smislu is-

pravqawa deformiteta, kao i ot-

klawawa tumora na ekstremiteti-

ma. Zahvaquju}i kolegama sa In-

stituta za neurohirurgiju KC Ze-

mun u Vaqevu su se tada radile

operacije diskus hernije ki~menog

stuba. Potom su se u rad slu`be to-

kom narednih godina ukqu~ivale

ostale kolege, dr Mili} Kova~evi},

dr Ratko Tomaševi}, dr Aleksan-

dar Vuki}evi}, dr Vladimir Sre}-

kovi}, dr Vladimir Ani~i}, dr

Branko Stankovi}.

- Metode su se postepeno usva-

jale, a podseti}u da je 1991. godine

prvu cementnu protezu kuka je

ugradio prim. dr M. Radovanovi}

uz asistenciju prim. mr. sci med dr

S.Popovi}a. Te godine su ura|ene 3

ligamentoplastike predwe ukršte-

ne veze kolena i 15 parcijalih prote-

za kuka. Treba nazna~iti da su tih

kriznih godina pacijenti sami snosi-

li troškove nabavke proteza, sa ne-

izvesnom mogu}nosti refundirawa

od strane Fonda zdravstvenog osi-

gurawa. 1993. godine su u našoj

slu`bi, uz ostale operacije, ugra|e-

na dva aparata za spoqašwu fiksa-

ciju tipa Ilizarova na nezarasle pre-

lome ekstremiteta. Va`no je podse-

titi i da je gost Ortopedije 1998. go-

dine bio dr Sergej iz Kurgana, za-

jedno sa dr M. Babovi}em iz Šapca,

koji je uradio tri operacije pomo}u

Ilizarovljevog aparata. Broj opera-

cija je posle 2000-te po~eo naglo da

raste, a 2002. godine je Ass. dr

Marko Kadija uradio artroskopsku

ligamentoplastiku predwe ukršte-

ne veze pomo}u tetive m. semiten-

dinosus-a. Te godine je ugra|ena

totalna bescementna proteza kuka

po tipu pres fit i prvi DHS (dynamichip screw) za osteosintezu intertro-hanternog preloma femura. 2005.

godine se uo~ava pove}awe broja

operisanih pacijenata sa prelomom

gorweg okrajka butne kosti DHS

klinom (35), koji dovodi do ubrza-

nog oporavka, ve}eg procenta pre-

`ivqavawa starijih pacijenata i

manjeg deformiteta u smislu skra-

}ewa i nepravilnog zarastawa na-

vedenog preloma. 2007. su uvedene

revizione operacije proteza kuka,

pomo}u specijalno dizajniranih re-

vizionih endoproteza-cementnih i

bescementnih (ZMR), uz prim. dr

Zorana Gani}a. Tada je ura|ena i

osteosinteza preloma femura, bez

otvarawa mesta preloma, intrame-

dularnim klinom sa zakqu~ava-

wem šrafovima, a pod kontrolom

RTG monitora, uz dr A.La`eti}a,

kao i totalna cementna proteza ko-

lena, uz prof. dr Zorana Popovi}a -

ka`e dr Predrag @ivanovi}.

Najviše operacija ura|eno je u

protekle dve godine. 2008. je dr

Aleksandar Vuki}evi} zapo~eo ko-

riš}ewe Gamma 3 klina za osteo-

sintezu preloma goweg okrajka

butne kosti, a dr Predrag @ivanovi}

Intramedularni klin sa zakqu~ava-

wem za tibiju, dok je od prošle go-

dine uveo korš}ewe Intramedular-

nog klina sa zakqu~avawem za

prelom humerusa. Nakon završene

edukacije na Institutu za OHB Ba-

wica Beograd, kod doc. dr Zorana

Blagojevi}a nastavqena je ugrad-

wa proteza kolena. Dr @ivanovi}

je prošle godine ugradio i TEN

(tension elastic nail) za prelom but-

ne kosti kod dece, a dr Aleksandar

Vuki}evi} LCP-DCP plo~u (limi-

ted contact plate) specijalne kon-

strukcije, koja omogu}ava br`i

oporavak kosti nakon preloma i

osteosinteze.

Detaqnije o razvoju operativne

ortopedije i traumatologije mo`e

se videti na stranici ove slu`be na

sajtu Zdravstvenog centra. Dr Pre-

drag @ivanovi} je postupno po go-

dinama prikazao dvadesetogo-

dišwi period, uz zakqu~ak:

- Smatram da smo svi zajedno,

uz dobar kontakt sa svojim u~itelji-

ma i prijateqima, uz wihovu po-

mo}, a dobrim delom i samostalno

uspeli da osvojimo zna~ajan broj

novih operativnih tehnika, unapre-

dimo rad slu`be i donesemo paci-

jentima našeg kraja nivo usluge bli-

zu onoga koji dobijaju pacijenti u

zemqama koje imaju daleko razvi-

jeniji i bogatiji sistem zdravstvenog

osigurawa.

Dr Predrag @ivanovi}

10 ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Prate}i najzna~ajnije datume u kalendaru zdravqa Preventiv-

ni centar i Patrona`na slu`ba Doma zdravqa redovno gra|anima

ukazuju na zna~aj preventive i zdravih `ivotnih navika. Tako je

tradicionalno obele`en Nacionalni dan borbe protiv duvanskog

dima, ali i Svetski dan borbe protiv raka, dok se toj temi tokom

marta u svakodnevnom radu pridavala posebna pa`wa, s obzi-

rom na to da se mart obele`ava kao mesec borbe protiv raka.

Dragocena je i podrška kolega iz Zavoda za javno zdravqe, Cr-

venog krsta i ostalih organizacija i udur`ewa koji se bore za

zdrav `ivot.

Nedavno je obele`en i Svetski dan borbe protiv tuberkuloze,

zajedno sa pneumoftiziološkom slu`bom bolnice. Zahvaquju}i

programu Kontrola tuberkuloze u Srbiji, naša zemqa ima nisku

stopu oboljevanja, a samo do pre pet godina bila je zemqa sa

sredwom stopom oboqevawa, kazala je tom prilikom pulmolog

dr Radovinka @ivkovi}. Prema wenim re~ima, podaci za Kolu-

barski okrug variraju, ali je primetno da se u posledwe tri godi-

ne broj obolelih pove}ava.

- Broj obolelih u 2007. godini bio je 84, u 2008. godini 64. Me-

|utim, prošla godina je bila nešto alarmantnija za nas, mi smo

imali 30 odsto više obolelih pacijenata nego u prethodnoj godini.

Imali smo 94 pacijenta obolela od tuberkuloze, me|u wima je bi-

lo 84 novootkrivenih i deset recidiva bolesti - kazala je dr Rado-

vinka @ivkovi} i dodala da je za prva tri meseca ove godine zabe-

le`eno jedanaest obolelih od tuberkuloze u Kolubarskom okrugu.

Iako se tuberkuloza smatra kao bolest siromašnih, to ne mora

uvek biti tako, a pove}awe broja obolelih dr @ivkovi} pripisuje

samo kvalitetnijem prijavqivawu obolelih. Ona je naglasila da je

tuberkuloza bolest koja je danas izle~iva, ali se u svakom slu~aju

mora preventivno reagovati i voditi ra~una o `ivotnim navikama.

Kalendar zdravqa

Profesija me je odabralaDr Vera Mitrovi}, specijali-

sta pedijatrije, svoj radni vek,

slobodno mo`emo re}i i `ivot,

posvetila je deci, delila sa wi-

ma wihove boqke, patwe, ali i

radosti, nakon uspešnog ozdra-

vqewa. Od nedavno je penzio-

ner. Iz wene biografije vidimo

da je ro|ena Vaqevka. Na Me-

dicinskom fakultetu u Beogra-

du diplomirala je 1971. godine.

Iste godine je zapo~ela leakrski

sta` u Zdravstvenom centru

Vaqevo, gde je i ostala da radi.

- Mene je profesija odabra-

la, mo`da zato što sam i sama

bila slabašno i bolešqivo dete.

Jednostavno sam iz porodice

ponela taj ose}aj za saose}a-

we sa drugim qudima, u wiho-

vim patwama i bolesti, pa zato

i odabrala medicinu. Još na

sta`u je dr Filipovi}, pedijatar,

zapazio da volim decu i uputio

me u de~iji dispanzer na ispo-

mo}, gde sam provela gotovo

ceo lekarski sta` i ostala da ra-

dim. Jedan period sam bila i u

školskom dispanzeru, ali sam

pakti~no u de~ijoj slu`bi pro-

vela 38 godina, uz jedno veliko

zadovoqstvo. Bila sam save-

stan lekar, radila sam u korist

dece i wihovog zdravqa. Imala

sam taj ose}aj za bolesno dete,

imala sam intuiciju da prepo-

znam bolesti, imala sam jedno

dobro obrazovawe, a uz to

sam imala sigurno jednu pot-

puno kontinuiranu edukaciju

sve do penzije. Lekar mora da

se obrazuje sve do kraja svog

radnog veka, da bude save-

stan, odgovoran, da ima ose}aj

za svog bolesnika, da podeli sa

roditeqima brigu o wihovoj

deci. Sve je to za mene bilo

potpuno spontano i iz mene je

izvirala ta qubav, imam i svo-

jih dvoje dece, tako da me je

jednostavo `ivot odabrao da

budem pedijatar – ka`e dr Ve-

ra Mitrovi}.

Posao pedijatra nije lak, s

obzirom na to da mali

pacijenti teško umeju da

objasne svoje probleme,

a ve}ina se plaši belih

mantila.

- Mene se nikada nisu

plašili, naš profesor Ig-

watovi} je imao obi~aj

da ka`e „operite ruke,

gledajte ih u o~i i oni su

vaši“. Slušala sam decu,

ali i roditeqe, jer majka

nam donosi ~esto predo-

se}aj, ~ak i o nekoj te`oj

bolesti. Zna~i, treba je

saslušati, uzeti dobru

anamnezu od majke, iz-

vršiti dobar klini~ki pre-

gled, uz minimum labo-

ratorije. Mi u pedijatriji ne ko-

ristimo mnogo invazivnu dijag-

nostiku zato što su to deca ko-

ja rastu i razvijaju se, ne izla-

`emo ih nepotrebnim zra~ewi-

ma i bolnim metodama, narav-

no, dok nije u pitawu neka te-

`a bolest. Deca se lako razbo-

le, ali brzo i ozdrave, bitno je

prepoznati bolest, a pedijatrija

je grana urgentne medicine,

gde se bolest brzo razvija, ma-

la deca ne mogu da loklaizuju,

nego u principu generalizuju

infektivne procese i zbog toga

je potreban jedan savestan rad

– smatra dr Vera Mitrovi}.

Da je savestan lekar, danas

mogu potvrditi roditeqi koji

su i sami bili weni pacijenti,

jer su kroz wenu ordinaciju

prošle tri generacije. Penzio-

nerske dane dr Vera Mitrovi}

}e prvenstveno posvetiti edu-

kaciji, a i sama je u~esnik ne-

koliko akreditovanih eduka-

tivnih programa. Naravno,

uvek }e biti na raspolagawu

mališanima kojima je potreb-

na pomo}, jer lekarska profe-

sija je na to obavezuje celog

`ivota, a ako je neko radi s qu-

bavqu, kao dr Vera Mitrovi},

to je onda pravo zadovoqstvo.

PenzioneriPored dr Vere Mitrovi}, od po~etka ove godine u penzi-

ju je otišlo još troje kolega: Teodosi} Milka, viša medicin-

ska sestra Slu`be za ginekologiju i akušerstvo, Milena Mar-

kovi}, laborant Klini~ko-biohemijske laboratorije i Radi-

sav Rankovi}, viši medicinski tehni~ar Slu`be polivalentne

patrona`e Doma zdravqa Vaqevo. @elimo im prijatne pen-

zionerske dane!

Dr Vera Mitrovi}

11ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

[tampawe ovog broja pomogla

ZdrAVSTVENIK pripremili:

PR agencija Pristup – PR slu`ba ZC Valjevo

Dejana Je{i}, Branko Petrovi}

Pozivamo Vas da nas obave{tavate, da namdostavqate informacije i najavqujete aktivnosti, kaoi da pi{ete za na{e glasilo.

Tel.: 295 372, pr@zcvaljevo.comZdravstveni centar Vaqevo

Obrena Nikoli}a 5,

14000 Vaqevo

www.zcvaljevo.rswww.dzvaljevo.rswww.dzljig.rswww.dzmionica.rswww.dzosecina.rs

Odsek za odbranu, bezbednost i društvenu samozaštitu

^uvari reda i ugledaKroz bolnicu dnevno gravitira ve-

liki broj qudi, a razlozi wihovog do-

laska u zdravstvenu ustanovu retko

su prijatni. Jako je va`no kako }e ih

do~ekati medicinska sestra, whov

doktor. Me|utim, osobe na koje pr-

vo nailaze su zapravo radnici obezbe-

|ewa, uvek na svom mestu, spremni

da odgovore na razli~ita pitawa,

usmere pacijente, stalo`eno, quba-

zno, sa osmehom.

- Naša slu`ba obezbe|ewa ima 23

portira, od kojih je pet na Psihijatri-

ji, gde je zaista wihovo radno mesto

specifi~no. Pošto je Zdravstveni cen-

tar ustanova druge kategorije ugro-

`enosti od po`ara, mi moramo da

imamo protivpo`arnu slu`bu, tako

da pored obezbe|ewa, oni rade po-

slove protivpo`arne zaštite, samim

tim je i wihova odgovornost izuzetno

velika. Dešavale su im se razli~ite si-

tuacije, od npr. mawih po`ara u ko-

tlarnici koje su gasili, preko neprijat-

nih situacija sa nezadovoqnim paci-

jentima, do toga da su uvek na raspo-

lagawu u akcidentnim situacijama.

Jedna od takvih bio je slu~aj masov-

nog trovawa na jednoj svadbi, kada

su na svojim rukama nosili decu, a

poma`u i u prijemu povre|enih uko-

liko se radi o ve}oj saobra}ajnoj ne-

sre}i. Imali smo i situaciju da su na-

kon kafanske tu~e, kada je jedan po-

vre|eni zbrinut u bolnici, petorica

wegovih drugova, pod dejstvom al-

kohola, pokušala da u ~etiri sata uju-

tru u|u u bolnicu na odeqewe gde je

primqen. Portiri su naravno to mora-

li da spre~e, došlo je i do tu~e. Ti

momci su bili uhapšeni, ali ve} sutra-

dan pušteni, samo uz nov~anu kaznu.

Sli~ne situacije se, na svu sre}u retko,

ali ipak dešavaju, tako je jednom

portiru slomqeno rebro, drugog su

napali na parkingu, samo zato što je

ukazao voza~u da se parkira na ne-

dozvoqenom mestu. Uprkos tome,

oni se uvek trude da dr`e distancu,

da umire situaciju, izutetno odgovor-

no i profesionalno, a smatram da ni-

su dovoqno zašti}eni. Zapravo je

najve}i problem upravo u tome što

zaposleni u zdravstvu nemaju status

slu`benih lica - ka`e Nenad \or|e-

vi}, šef odseka za odbranu, bezbed-

nost i društvenu samozaštitu.

Referent za protivpo`arnu zaštitu

je Dragan Raki}, koji naglašava da su

ovi qudi uvek prisutni prilikom ista-

kawa goriva, varewa i sli~nih poslova

koje nose rizik od po`ara. Zaposleni

u obezbe|ewu de`uraju u smenama,

dan i no}, u Urgentnom centru, na

pultu Hirurškog bloka, na rampi, u

bolni~kom krugu, stalno na oprezu.

- Ja sam relativno kratko na ovom

radnom mestu, pošto sam dvadese-

tak godina bio na centrali. Što se

konkretno ovog rada ti~e, mislim da

je prvenstveno velika odgovornost,

mada je u posledwe dve godine naša

organizacija znatno boqa. Najve}i

problem je u tome što se kod qudi

ose}a malo ve}a tenzija, ponekad se

desi neka incidentna situacija, koje

rešavamo razli~ito, zavisno od okol-

nosti, ali mislim da uglavnom sve is-

padne prili~no dobro. Jako je bitno

da imamo korektan odnos prema

strankama, jer preko nas ostvaruju

prvi kontakt sa ovom ustanovom, pa

mislim da je jako zna~ajno da ostavi-

mo dobar utisak - smatra Vladimir

Damwanovi}, radnik obezbe|ewa.

Wegovo mišqewe deli i Dragan

Stefanovi}, koji je na tom radnom

mestu ~etrnaest godina.

- Ovo je ipak bolnica, ve}ina qudi

dolazi zbog nekog problema, tako da

se sa wima mora saose}ati, razumeti

ih. Za one koji dolaze ~eš}e znamo i

zašto dolaze, kod koga, tako da im

moramo pomo}i. Sa druge strane, ne

mo`e se svima ni udovoqiti, zbog

pravila i ku}nog reda, tako da su ne-

izbe`ni konflikti, ali sve to se reši, tre-

ba samo imati dosta strpqewa. Godi-

nama rade}i ovaj posao ~ovek se pro-

sto navikne da se izbori u svakoj situ-

aciji, ima neprijatnih, ali ima i lepih

doga|aja. Meni se dogodilo da sam

prilikom ro|ewa svakog od troje de-

ce mog prijateqa bio u smeni, što se

stvarno neverovatno poklopilo, bilo

mi je drago. Generalno, ro|ewa dece

su najlepša. Ima nekih stvari koje bi

mogle da se promene, jer baš zbog

toga što radimo dosta stvari od nas se

~esto tra`i i nešto što nam nije u opi-

su posla, ali nadamo se da }e se i to

popraviti - ka`e Dragan Stefanovi}.

Me|u radnicima obezbe|ewa

najstariji je Miroslav Blagojevi}.

- U bolnici sam petanestak godina

na ovom radnom mestu, a imam naj-

više radnog sta`a, ukupno 38 godina,

nadam se da }u ovde do~ekati i pen-

ziju. Svašta smo ovde pregrmeli od

bombardovawa do danas, vremena

su ipak znatno te`a nego ranije, kada

se mnogo opuštenije radilo, a sada mi

se ~ini da su qudi mnogo napetiji i

zahtevniji. Prvi smo na udaru, da do-

~ekamo stranku, pacijenta, poslovne

partnere. Do~ekivali smo i ispra}ali i

ministre, ambasadore, kraqevske po-

rodice, niko se nije po`alio. Ja se tru-

dim da poštujem svakoga, od ruko-

vodioca, doktora, sestara i ostalih ko-

lega, pacijenata i stranaka, uvek qu-

bazno, uz persirawe, bilo da je u po-

znijim godinama ili je devetnaestogo-

dišwak - ka`e Miroslav Blagojevi}.

I zaista, brojni gosti su prošli va-

qevskom bolnicom, a oni su uvek bi-

li tu, da po`ele dobrodošlicu, pridr`e

vrata, zaustave lift, obezbede prolaz,

diskretni, kulturni, prijatni, obu~eni

po propisu. Ako se osvrnemo na to

šta sve urade tokom svoje smene,

teško da mo`emo prona}i jednu re~

kojom bi ih mogli opisati, ali “~uvari

reda i ugleda” svakako jesu.

Nenad \or|evi}

Dragan Stefanovi}, Vladimir Damwanovi} i Miroslav Blagojevi}