ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

U ovombroju:

Donacija oftalmologiji

strana 4

Saradnja sa ^esimastrana 2

Novine Zdravstvenog centra ValjevoBroj 52 Oktobar / Novembar 2012.

Poseta ruskihlekara

strana 4

Predstavljeni rezultatistudije

strana 6

U poseti Zdravstvenom centru Va ljevo nedavno su bili prof. dr Ve ljko Vlaisavljevi} i doc. dr Bo r utKova~i~, iz Univerzitetskog kl ini~kog centra Maribor. U pi ta nju je radna poseta u okviru nas ta vkasaradnje dve ustanove, koju su potpisivanjem ugovora u julu ove godine ozvani~ili prim. dr Gr eg orPivec, direktor UKC Ma ri b or i prim. dr Ilija Tripkovi}, direktor ZC Valjevo. Saradnja po dr az um evarazmenu iskustava, ed uk ac iju kadra, prakti~no saradnju u sv im oblastima. Jedno od prvih po dru~ja nakome se saradnja ostvaruje jeste oblast vantelesne oplodnje. Univerzitetski klini~ki centar Maribor jedruga najve}a zdravstvena institucija u Sloveniji, tako da je, kako su i na{i gosti rekli, nje na obavezada pru`a podr{ku u razvoju manjih centara.

Nastavak na strani 2

Nastavak saradnje

Ovogodi{nje obele`avanje sl -a ve Sveti Kozma i Damjan osta}epo sebno zabele`eno u istoriji valje -vske bolnice, jer je Njegovo preos -ve {tenstvo episkop valjevski go sp -od in Milutin osve{tao hram izg ra -|en u krugu bolnice, koji nosi imena {ih svetaca. Nakon velikog os ve -}enja hrama, episkop Milutin je slu -`io Svetu arhijerejsku liturgiju, uzsas lu`ivanje sve{tenika i sve {te no m -on aha Eparhije valjevske, nakonko je su vernici celivali mo{ti SvetihKo zme i Damjana. Sve~anost pov -od om osve}enja crkve i na{e slaveza po~eta je dan ranije, prazni~nimbdenijem i sve~anom akademijom,odr`anom u Edukativnom centru.

Nastavak na strani 3

Istorijski praznik

Kalendar zdravljastrane 11, 12 i 13

Program vantelesne oplodweZdravstveni centar Valjevo je u julu ove godine dobio saglasnost Ministarstva zdravlja Republike

Srbije za realizaciju programa vantelesne oplodnje. Pacijentkinje, prema prioritetima, u Valjevoupu}uje Republi~ki fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) i ve} su obavljene prve konsultacije sa 46bra~nih parova upu}enih iz filijala RFZO [apca, U`ica, ^a~ka, Kraljeva, Novog Pazara i Valjeva.Program vantelesne oplodnje vodi dr Branko Budimirovi}, subspecijalista za fertilitet i sterilitet, zajed-no sa klini~kim embriologom Milicom Krstivojevi}, uz podr{ku konsultanata, a njihov tim ~ine i psi-holozi, medicinske sestre i tehni~ari, zaposleni u organizaciji. Gradona~elnik Valjeva Stanko Terzi} jenajavio podr{ku grada ovom projektu, jer je u predlogu bud`eta za 2013. planirano tri miliona dinarakao podr{ka Centru za vantelesnu oplodnju, a u okviru subvencija za zapo{ljavanje, grad }e finansir-ati ~etiri radna mesta za potrebe rada tog Centra.

2 ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Prvenstveno kao deo Klini~kog centra u Mariboru imamo nekuobavezu edukacije za sve koji to `ele, jer kao {to smo mi znanjedobili moramo ga nesebi~no deliti i sa drugima, {to smo i radili

poslednjih dvadeset godina, bez obzira na te{ku situaciju u kojoj sena{lo ovo podru~je. Tako nismo prestali sa {irenjem znanja o repro-duktivnoj medicini na podru~ju cele biv{e Jugoslavije. Ina~e, na{ cen-tar je dobio akreditaciju udru`enja koja se bave reproduktivnom med-icinom u Evropi, zna~i, Udru`enja specijalista, Udru`enja ginekologai Udru`enja reproduktivnih medicinara - ESHRE, tako da mi imamoakreditaciju i zvani~an naziv European Center for ReproductiveMedicine, {to zna~i da mo`emo edukovati ljude po standardima kojiva`e u Evropi – rekao je prilikom posete na{oj ustanovi prof. dr VeljkoVlaisavljevi}, iz UKC Maribor, koji je i profesor na Medicinskomfakultetu u Ljubljani, ~lan je brojnih udru`enja, predsednik jeUdru`enja za reproduktivnu medicinu u Sloveniji, a ~lan je i SANU.

On podse}a da je reproduktivna medicina imala veliku sre}u ubiv{oj Jugoslaviji, jer je u tada{njoj zemlji Zagreb, kao mesto gde jero|ena prva beba za~eta vantelesnom oplodnjom, bio sedmi centar usvetu, odmah zatim i Ljubljana, pa Beograd, Sarajevo. Na`alost,nesre}ne godine koje su usledile su usporile taj razvoj. Va`no je re}i ito da je UKC Maribor, razvojem tehnika vantelesne oplodnje samikrofertilizacijom, te 1995. godine bio jedanaesti centar u svetu. Prof.dr Vlaisavljevi} ka`e da je za njhovu ustanovu izuzetna ~ast {to je pot-pisan ugovor o saradnji sa ZC Valjevo, posebno u ovoj oblasti.

- Uspeh u razvoju jedne oblasti zavisi od toga koliko su ljudi kojisu se odlu~ili time baviti predani tom poslu, jer oni koji su predani sma-tra}e ga kao svoj poziv, a ne kao svoj posao, {to }e dovesti i do rezul-tata. Treba naglasiti da vantelesna oplodnja u dr`avnim ustanovamaima prioritet pre svega zbog toga {to se od dr`avnih ustanova o~ekujeda stvore takve standarde i kontrole kvaliteta koji moraju biti uslov zasve ostale – kazao je prof. dr Veljko Vlaisavljevi}.

- Ja sam ovde bio pre dve godine kada smo po~eli pri~ati o ovomprojektu, ali smo od tada stalno bili u kontaktu, jer je bitno pripremitise tako da ispunjavate sve standarde koji va`e u Evropskoj uniji i kojepostavlja Evropsko udru`enje za humanu reprodukciju i embriologiju– ESHRE. Mi smo u Mariboru imali ose}aj da radimo dobro, ali kadaje Evropska unija postavila evropske direktive kako treba raditi, treba-lo je jo{ puno posla. To mo`da podrazumeva i dosta administrativnogposla, odrediti parametre po kojima merimo kontrolu kvaliteta zasvaku aparaturu posebno i na kraju za klini~ke rezultate. Ti standardikoje je dao Evropski parlament za rad sa }elijama i tkivima va`e za svelaboratorije koje rade sa biolo{kim materijalom koji se obra|uje iupotrebljava za unos u nekog recepijenta, tako da i transplantacije ivantelesna oplodnja isto spadaju pod ovu kategoriju – dodao je doc. drBorut Kova~i~, univerzitetski diplomirani biolog, tako|e zaposlen uOdseku za reproduktivnu medicinu UKC Maribor, a ~lan je i Komisijeza dodelu sertifikata embriolozima u okviru ESHRE.

Nastavak saradnje

Podr{ka gradaProf. dr Veljka Vlaisavljevi}a i doc. dr Boruta Kova~i~a prim-

io je gradona~elnik Valjeva Stanko Terzi}. Gradona~elnik je tomprilikom naglasio da je grad svestan va`nosti ovog projekta, koji jeu interesu, ne samo na{eg grada, nego i cele Zapadne Srbije, i rekaoda je u predlogu bud`eta za 2013. godinu planirano tri milionadinara kao podr{ka Centru za vantelesnu oplodnju, a u okviru sub-vencija za zapo{ljavanje, od 24 nova radna mesta koja }e grad finan-sirati, Zdravstveni centar }e biti podr`an sa ~etiri radna mesta zapotrebe rada tog Centra. Odluke o odobravanju subvencija zaotvaranje novih radnih mesta, po Lokalnom akcionom planu zazapo{ljavanje u 2012. godini, uru~ene su prilikom odr`avanjaredovnog Sajma zapo{ljavanja, u organizaciji Filijale Nacionalneslu`be za zapo{ljavanje.

Prijem kod gradona~elnika

Predstavnici ^e{ke razvojne agencije, Nikol Mahova, JanPavlik i Roman Kamarit, obi{li su radove na izgradnji kraka,u du`ini od dva kilometra, od gradske Toplane do Bolnice

Valjevo. ^e{ka razvojna agencija investirala je u toplifikacijuBolnice 400.000 evra, Grad Valjevo 200.000, a Ministarstvo `ivotne

sredine 140.000 evra. Valjevska Bolnica }e dobiti i izmenjiva~kustanicu, a priklju~enje na toplovod se o~ekuje idu}e grejne sezone.U krugu Bolnice se nalazi i geotermalna bu{otina, iz koje se vodakoristi kao potro{na sanitarna topla voda, za rad toplotne pumpe zapodno grejanje ulaznog dela i ~ekaonice Prijemno-urgentnog cen-tra, kao i za snabdevanje vodom terapeutskog bazena i odr`avanjetemperature od 34 do 35 stepeni.

Delegaciju iz ^e{ke primio je gradona~elnik Valjeva StankoTerzi} sa saradnicima, koji se i ovom prilikom zahvalio Vladi^e{ke, nadle`nom ministarstvu i Agenciji za razvoj, kao i ~e{kimfirmama "VHS Brno" i "Mevos" na investiciji koja je i u ekolo{komi finansijskom smislu zna~ajna za Valjevo. Predstavnica ^e{kerazvojne agencije Nikol Mahova je izjavila da su dosada{nji projek-ti u Valjevu realizovani kvalitetno i na vreme i da spadaju me|unajuspe{nije projekte ove Agencije.

Predstavnici ^e{ke razvojne agencije, kao i ambasade ^e{keobi{li su geotermalni izvor, kotlarnicu i bazen u Centru za rehabil-itaciju, kao i trasu kuda je pro{ao cevovod kojim }e se Bolnicapriklju~iti na Toplanu. Gosti su obi{li i radove na izgradnji Transferstanice, koja se nalazi u blizini recikla`nog centra, iza industrijskezone u Gori}u.

Obilazak radova

3ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Valjevo je dobilo jedan prelep hram, ali i drugu bolnicu, jerse on kao i svaka druga crkva mo`e nazvati le~ili{tem. Svetioci i u~itelji crkve, najmudriji ljudi hri{}anskog sveta, ~ak i

druge religije, govore da se ~ovek ne sme le~iti samo telesno, jer jesastavljen od du{e i tela. ^ovek je velika tajna, nikako ga ne smemoposmatrati kao hodaju}e bi}e na ovom svetu, on je du{a i telo, teloje hram du{e, a du{a ljudska snaga i energija koja nosi telo. Zato jeneophodan bolni~ki hram i sve{tenik u bolnici da savetujebolesnike, da im pru`a blagi lek Hrista, njegovu snagu duhovnu,tako da ~ovek le~i ujedno du{u i telo. Lekari i medicinsko osoblje

su veliki ljudi i mnogi takvi su zbog svog po`rtvovanja postali sveci– kazao je episkop valjevski gospodin Milutin, nakon velikogosve}enja bolni~kog hrama i Svete arhijerejske liturgije, na praznikSvetih Kozme i Damjana, koji se tradicionalno obele`ava kaolekarska slava.

Episkop Milutin je bolni~kog duhovnika o. RadomiraAleksi}a odlikovao je ~inom protojereja i zvanjem stavrofora.Rezanje slavskog kola~a obavljeno je u bolni~koj crkvi. Doma}inslave ove godine bilo je Odeljenje onkologije sa palijativnomnegom, a deo kola~a preuzelo je Odeljenje operativnog bloka.Gosti valjevske bolnice i Odeljenja onkologije sa palijativnomnegom bili su predstavnici grada, brojnih institucija, preduze}a,kolege, saradnici i prijatelji.

Podsetimo, temelji crkve, koju je projektovao arhitekta drPredrag Risti}, osve{tani su na Ivandan 2008. godine, dok su godinudana kasnije, na hri{}anski praznik Sveti Ilija, podignuti krstovi izvona. Na prole}e ove godine je iz manastira De~ani donet i deomo{tiju Svetih Kozme i Damjana, a iz manastira Sopo}ani celiva-ju}a ikona. Crkva u krugu valjevske Bolnice je izgra|ena zahvalju-ju}i u~e{}u gra|evinskih firmi, donacijama i dobrovoljnim prilozi-ma. Hram Svetih vra~a Kozme i Damjana, sve{tenici su 12. majaove godine osvetili ~inom malog osve}enja, na dan Svetog VasilijaOstro{kog, nakon ~ega je episkop valjevski gospodin Milutin slu`ioprvu Svetu arhijerejsku liturgiju. Uz blagoslov vladike Milutina,Sveti Vasilije Ostro{ki od je od ove godine slava medicinskih ses-tara i tehni~ara na{e ustanove. Na praznik Svetih Kozme i Damjanai slavu lekara, hram je osve{tan ~inom velikog osve}enja.

Istorijski praznik

Povodom velikog osve}enja bolni~ke crkve i slave SvetiKozma i Damjan, u Edukativnom centru je odr`ana sve~anaakademija, koju je otvorio crkveni hor „Had`i Ruvim“. U ime

ustanove goste je pozdravio generalni direktor prim. dr IlijaTripkovi}, koji je podsetio na istorijat ove ustanove, kao i velikijubilej valjevske bolnice, koji se bli`i.

- Predla`em da uputimo inicijativu da se u ovom gradu formi-ra odbor za obele`avanje 100 godina valjevske bolnice „1914-2014“,zato {to mislim da je to vi{e od ovog grada, da je to dr`avni ime|unarodni projekat i da imamo dovoljno vremena da u narednedve godine sa~ekamo ozbiljno jednu raspravu, jer je mali broj ljudiuop{te obradio ulogu zdravstvenih radnika, saniteta, u jednoj odvelikih epopeja srpskog naroda i srpske vojske u Prvom svetskomratu, posebno na ovom podru~ju – kazao je dr Tripkovi}.

Goste je pozdravio i bolni~ki duhovnik o. Radomir Aleksi},ist i~u}i da obra}anje mladih ljudi na akademiji ima duboku simboli -ku, jer su kroz njih u jednom predstavljeni crkva, zdravstvo i pr os -ve ta. U ime ovogodi{njeg doma}ina slave obratila se dr Vesna Ba -no vi}, {ef Odeljenja onkologije sa palija-tivnom negom.

- Na{e zadovoljstvo je ve}e {to je ist -ov remeno i osve}enje na{eg hrama „SvetiKo zma i Damjan“. Moj susret sa onkologi-jom je bio davnih sedamdesetih godina izne kih porodi~nih razloga, ali kako `ivot znada napravi neki put sam po sebi, hteli mi toili ne, ja u jednom trenutku zahvaljuju}i drLjiljani Vuji}, dolazim na onkologiju ovdeu Valjevo i ona postaje na neki na~in ne sa -mo moja poslovna karijera, nego i moj deo`iv ota – kazala je dr Vesna Banovi}, koja jepomenula i dr Tihomira Mihajlovi}a,za~etnika Onkologije u Valjevu i zahvalilase Mileni Toma{evi}, medicinskoj sestri upenziji, koja je prisustvovala akademiji.

Program sve~ane akademije zapo~elaje u~enica ~etvrte godine Medicinske {kole

Sanja Ivkov, koja je pro~itala svoj naga|eni rad sa temom „Hip ok -ratova zakletva i lekarska etika Svetih Kozme i Damjana“. O istorijimedicine kod Srba, prvim bolnicama, bolnicama pri manastirima, go -vorio je |akon Darko \ur|evi}. Nezaobilazno je bilo pomenuti 1914.godinu i valjevski bolnicu iz tog ratnog perioda, o ~emu je prilikomsve~ane akademije govorila istori~ar i muzejski savetnik DraganaLazarevi}. [etnja kroz istoriju srpske medicine, zavr{ila se predstavl-janjem Odeljenja onkologije sa palijativnom negom, a svoju slu`bupredstavila je dr Tijana Tomi}. Nastupi crkvenog hora „Had`iRuvim“ upotpunili su sve~arsku atmosferu, uo~i velikog praznika.

Kako se iz izlaganja |akona Darka \ur|evi}a moglo ~uti, uistoriji srpske medicine su hri{}anska vera i na{a nau~na medicinabile zajedno, svaka na svoj na~in, u slu`bi le~enja ~oveka. Tako je iu zaklju~ku poru~io da „kao {to je bilo dobro nekada kada su bol-nice bile pri crkvama, isti pozitivan utisak imamo u dana{njem vre-menu, kada vidimo crkvu pri bolnici“, izraziv{i nadu da }e crkvaSvetog Kozme i Damjana i bolnica biti skladan primer zajedni~kogdelovanja.

Sve~ana akademija

Nastup crkvenog hora „Haxi Ruvim”

4 ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Misionari Crkve Isusa Hrista Svetaca Poslednjih Dana,David i Anne Maughan iz SAD-a, u okviru svog humani-tarnog rada krajem oktobra su uru~ili medicinsku opremu

za Odeljenje oftalmologije. U pitanju je aparat koji se koristi zapreglede u oftalmologiji, a to je [palt lampa PCL 5 sa apanacionimtonometrom, sa postoljem i Lupa 90 D.

- Zaista smo sre}ni {to smo ovde sa vama. Pripadamo CrkviIsusa Hrista Svetaca Poslednjih Dana i {irom sveta imamo petnaestmiliona ~lanova. Verujemo da nas je Isus Hrist u~io da volimosvoju bra}u i sestre {irom sveta i na taj na~in pokazujemo ljubavprema bli`njima i poma`emo u nevolji. ^lanovi na{e crkve donira-ju novac u posebne humanitarne fondove i na taj na~in smo upotre-bili sredstva za ovu opremu. Veoma smo sre}ni {to imamo saradnjusa ovom divnom bolnicom, koja ima divne lekare, ali im je jednos-tavno potrebno malo vi{e savremenije opreme da bi mogli da radeono {to ve} znaju. Tako|e cenimo saradnike iz firme “Medi-CoPlus”, koji su unapredili nivo [palt lampe koja je donirana – reklaje Anne Maughan.

Njen suprug David je tom prilikom poru~io:

- Ovde smo zadu`eni da razgovaramo sa ljudima, da vidimonjihove potrebe, da pronalazimo ljude kojima je pomo} potrebna iizlazimo im u susret donacijama. Nas dvoje smo u Srbiji, ali suzapravo 132 dr`ave u ovoj pri~i. Ostavili smo osmoro dece kodku}e, do{li ovde, iznajmili stan u Novom Sadu i sami pla}amo svetro{kove, tako da sto odsto humanitarnog fonda zaista ide u ovesvrhe. Mi u`ivamo u ovome {to radimo, jer znamo da se na{i fon-dovi upotrebljavaju na najbolji na~in.

- Ovo je vredan aparat za oftalmologiju, to je [plat lampa ilibiomikroskop koji je osnovni dijagnosti~ki aparat za o~ne preglede.Mi smo imali te aparate u na{oj ustanovi i ranije, ali su to stariaparati, tako da }e ovaj sigurno zna~iti za napredak na{eg profe-sionalnog rada, a naravno za dobrobit svih na{ih pacijenata. Ja se uime uprave bolnice i o~nog odeljenja zahvaljujem na ovoj donaciji.Svedoci smo da `ivimo u jednom vremenu koje je dosta sebi~no,gde smo uglavnom okrenuti prema samima sebi, da ljudi koji pro-laze pored nas veoma retko se osvr}u na druge ljude pitaju}i ih dali im ne{to treba. Me|utim, onda do|u dobri ljudi i to sa drugestrane okeana koji nas to pitaju i ta ispru`ena ruka slede}i put do|e

puna sa jednim ovako vrednim darom i to ne bude samo kao gestdobre volje, nego je to njihov na~in `ivota i misija u ovome svetu –kazao je dr Vladan Ad`i}, na~elnik Odeljenja oftalmologije.

Opremu su isporu~ili predstavnici firme „Medi-Co Plus“ izNovog Sada, a ukupna vrednost donacije je 6962 evra. Ovo nijeprva donacija koju su za valjevsku Bolnicu obezbedili misionariCrkve Isusa Hrista. Polovinom juna Steve i Sherry LaBoon su ovojustanovi uru~ili 125 kompleta posteljine, a prethodno su na{emgradu i institucijama koje brinu o licima sa invaliditetom uru~iliukupno 160 invalidskih kolica, od kojih je 50 invalidskih kolicadodeljeno Bolnici. Steve i Sherry LaBoon su svoju misiju u Srbijipredali novom paru Maughan, koji novim aktivnostima nastavljajuhumanitaran rad. O zna~aju ove, kao i prethodnih donacija bolnicigovorila je Jelica Ristovski, pomo}nik direktora za sestrinstvo, a uime grada Valjeva za sve do sada {to su u~inili za na{e sugra|ane,gostima se jo{ jednom zahvalila Jelica Stojanovi}, na~elnicaGradske uprave za dru{tvene delatnosti, finansije, imovinske iinspekcijske poslove.

Donacija oftalmologiji

Obra}anje medijima: David i Anne Maughan

Na{u bolnicu je po~etkom oktobra posetio deo delegacijeruskih lekara, direktora zdravstvenih ustanova iz nekolikogradova Ruske Federacije, koji su bili u petodnevnoj poseti

Srbiji. @eleli su da se upoznaju sa ponudama usluga iz oblastizdravstvenog turizma, a posebno su ih interesovale srpske banje. Uime Zdravstvenog centra goste je pozdravila dr Miroslava Ple}i},

zamenik upravnika Bolnice, koja je odr`ala i pre ze-nta -ciju o ovoj ustanovi i uslugama koje se ovde pru`aju.Pr edstavnik delegacije ruskih lekara dr Libanov Ma -ksim Vladislavovi~ je prilikom susreta u Edukativnomce ntru rekao:

- Jako mi je prijatno {to se vidim sa vama u toplojsrpskoj zemlji, u ovoj gostoljubivoj bolnici. Kada smodolazili setili smo se ne~ega interesantnog, da na latin-skom “valje” zna~i “zdravlje” i nadamo se da }e se dostaruskih ljudi le~iti ovde. U ovu posetu nas je pozvao drMarizin Sergej Aleksandrovi~ i `ao nam je {to nijemogao da do|e iz zdravstvenih razloga, ali ovde su na{ekolege koje }e dosta toga ovde mo}i da vide i ispri~ajukolegama u Rusiji.

Ovo studijskog putovanja je organizovala beo gra -ds ka firma “Afeja”, koja se bavi zdravstvenim turiz-mom. Dirktorka “Afeje” dr Stana Tadi} je tom prilikomrekla da je obilazak zapo~et ba{ u ovoj ustanovi, jer sezvala i poznata je kao “Ruska bolnica”, ali i izrazila na -du da }e ovo studijsko putovanje rezultirati uspostavlj -a n jem saradnje na obostrano zadovoljstvo. Nakon sus-

reta sa ~lanovima na{e uprave u Edukativnom centru, gosti su obi{linekoliko slu`bi valjevske bolnice, a posebno su bili zainteresovaniza dijagnostiku. Poseta je nastavljena obilaskom Div~ibara i BanjeVrujci, a tokom svog boravka u Srbiji ruski lekari su obi{li jo{ neko-liko banja, kao i bolnicu u Kru{evcu.

Ruski lekari u poseti Srbiji

5ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Nedavno je u na{oj bolnici ura|ena pokazna operacija izoblasti le~enja povreda ligamenata kolena, koje su ~estekod sportista.

- U novembru ove godine smo nastavili rad na le~enju povredaligamenata kolena, koji smo zapo~eli jo{ 1989. godine. Radi se opovredi prednje ukr{tene veze kolena, koja je ~esta kod sportista iuzrok je vi{emese~nog prekida, a ~esto i potpunog prekida bavljen-ja sportom. Povreda prednje ukr{tene veze je uzrok te{ke nestabil-nosti, koja je nespojiva sa profesionalnim bavljenjem sportom. Le~ise kod mladih aktivnih ljudi operativno. Otvorene operacije

aktuelne su vi{e od trideset godina, a mi smo od 1989. godine zah-valjuju}i prim. dr Zoranu Gani}u uradili vi{e od pedeset pacijenatamodifikovanom metodom Clancy-jeve operacije po Jo hns-u, gde sesrednji deo ligamenta patele sa ko{tanim pr ip ojima transplantira uko{tane tunele na mestu anatomskog pripoja prednje ukr{tene veze,sa veoma dobrim re zultatima. Napretkom tehnike i tehnologije,ovakva hir ur gija se u ve}ini savremenih centara radi artroskopski,gde se rekonstrukcija radi ili na prethodno opisan na~in ili graftomtetiva mi{i}a semitendinozusa i gracilisa. Prvi put u Bolnici Valjevo,ova metoda je ura|ena uz pomo} doc. dr Marka Kadije sa Institutaza ortopediju i trauma to l ogiju, 2003. godine. Pre mesec dana je mrsci. dr Vla d an Stevanovi}, [ef hitne slu`be Instituta za ortopedskohir ur{ke bolesti Banjica u Beogradu, ponovo uradio po ka znuoperaciju artroskopske rekonstrukcije prednje uk r{t ene veze sa teti-vama semitendinozusa i gracilisa, i fiksacijom posebno dizajniranimklinovima i {rafovima, koji stabilizuju koleno i omogu}avaju da seuz po{tovanje protokola rehabilitacije sportisti nakon {est mesecivrate profesionalnim sportskim aktivnostima – ka`e dr Predrag@ivanovi}, na~elnik Slu`be ortopedije i traumatologije.

- Prednost ovako ura|enih operacija je u minimalnomderan`manu mekotkivnih struktura zgloba, manjem postopera-tivnom bolu i br`em oporavku pacijenta. Treba napomenuti da je ikod otvorene tehnike krajnji razultat veoma dobar, ali kada vamsavremena metoda omogu}ava komfor za pacijenta, a u krajnjemslu~aju i manji postoperativni o`iljak i uz to je dostupna, treba jeprimeniti – obja{njava dr Predrag @ivanovi}, a o tome gde je danasvaljevska ortopedija u odnosu na Srbiju i Evropu ka`e:

- Valjevska ortopedija i traumatologija se trudi da dr`i koraksa savremenim tehnikama, ali na `alost moram re}i da je zbogrestriktivne politike RFZO sada dalja nego {to je bila pre {estmeseci. Razlog je gubitak kontinuiteta u operativnom radu, kojisvakako ne vodi borbi za kvalitet. Instrumentarijum, motorni siste-mi, stub za artroskopiju su istro{eni i ne daju sigurnost u radu, gdeje operacija visoko zavisna od primenjene tehnike.

Dr Predrag @ivanovi}

Le~enje povreda ligamenata kolena

Radiolo{ka slu`ba je od Agencije za za{titu odjonizuju}eg zra~enja i nuklearnu sigurnost Srbijedobila licencu za rad sa izvorima jonizuju}eg

zra~enja. Obezbe|ivanje licence je obaveza za ustanovekoje imaju izvore zra~enja, na osnovu Zakona o za{titiod jonizuju}eg zra~enja i nuklearne sigurnosti Srbije.

Dr Jasmina Kova~evi}, radiolog, je pre godinu i podana imenovana za odgovorno lice zadu`eno za oblastza{tite od jonizuju}eg zra~enja, tako da je organizovalarealizaciju svih obaveza koje su morale biti ispunjene prepodno{enja zahteva za obnovu licence.

- To je veliki projekat, koji je podrazumevao da zasvaki aparat koji je u na{oj ustanovi imamo sertifikat onabavci, pripremimo podatke o tehni~kim svojstvimaaparata, proveru njihovog dozimetrijskog merenja, pro-jekte prostorija u kojima se oni nalaze, merenja u timprostorijama... Za sve radnike koji rade u zoni zra~enjabilo je potrebno predati dokaz o stru~noj spremi, mestuna kome rade, da se iskopiraju ugovori o radu, njihovediplome, ekspertize u poslednjih godinu dana.Organizovali smo sistematske preglede za zaposlene, kaoi predavanja, u smislu obnove znanja o za{titi od jonizu-ju}eg zra~enja, jer je obaveza da se to radi na pet godina.Trebalo je i u elektronskoj formi poslati podatke o svimaparatima, povr{ini prostorija i mestu gde se oni nalaze,na~inu ventilacije, kilovolta`i... Sve smo to uspeli dauradimo i po~etkom oktobra smo dobili licencu za rad napet godina. Uspe{no smo pro{li i posetu inspekcije Ministarstva zaza{titu `ivotne sredine, koji su bili jako iznena|eni kako je svetemeljno pripremljeno. Sada smo im poslali i licencu koju smodobili, tako da smo jedni od retkih koji su sve uslove ispunili – ka`e

dr Jasmina Kova~evi}, uz napomenu, da je i u narednih pet godinaAgenciju za za{titu od jonizuju}eg zra~enja i nuklearnu sigurnostSrbije potrebno obave{tavati o svim promenama na aparatima, kaoi izmenama u kadru, tako da je to jedan kontinuirani posao.

Licenca za rad sa izvorima jonizuju}eg zra~enja

Dr Jasmina Kova~evi}

6 ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

„Fenomen iznenadne sr~ane smrti i kako redukovati mortalitet“,tema je predavanja koje je u Edukativnom centru odr`ao prof. drGoran Mila{inovi}, iz Pejsmejker centra Klini~kog centra Srbije.

- Prema statistici koju imamo iz Evropskog udru`enja sr~ane arit-mije, danas se zna da je istok Evrope u zna~ajnoj meri u zaostatku ule~enju i tretiranju fenomena iznenadne sr~ane smrti u odnosu nazapad. Zato je formirana posebna inicijativa koja se zove Isto~na inici-jativa, za koju je Srbija potpisnik i jedan od osniva~a, da bi se podigaonivo znanja i budnosti op{te populacije, tako|e i edukacija lekara kojisu na terenu, referentnih kardiologa, a naro~ito lekara eksperata koji sebave savremenim le~enjem sr~anih aritmija, da bi se ovaj nivo zna~ajnopodigao – rekao je prof. dr Goran Mila{inovi} i naglasio da je jakozna~ajan {iri pristup ovom fenomenu.

- [iri pristup podrazumeva da se u potpunosti primenjuju pre-poruke za reanimaciju ljudi koji koji su izgubili svest na ulici, jer je,na`alost, mogu}nost da neko pre`ivi sr~ani zastoj van bolnice svega petodsto. Me|utim, uspe{nim merama reanimacije koje podrazumevaju iranu primenu elektro-{oka aparatima koji su raspore|eni na mestimanajve}eg javnog okupljanja, ako je mogu}e da se elektro-{ok primenidva do tri minuta od po~etka sr~anog zastoja, onda je procenat pre`ivl-javanja mogu}e pove}ati na 20 ili ~ak 30 odsto, kao {to je to slu~aj uBelgiji. To je deo tog {irokog pristupa, a iz toga sledi jedan op{ti prist-up primarnoj prevenciji svih sr~anih bolesti, po{to najvi{e umiru ljudikoji su ve} preboleli neku sr~anu bolest, naj~e{}e infarkt. Ukoliko tim{irokim pristupom uspemo da smanjimo broj sr~anih bolesti,smanji}emo i mogu}nost tog iznenadnog umiranja. Vrlo va`na je bud-nost op{te populacije i edukacija pacijenata koji su ugro`eni, da bi onimogli da prepoznaju simptome i istovremeno da bi znali koja sunajmo}nija sredstva za le~enje i time posredno vr{ili pritisak na dr`avneadministracije da se obezbedi ova terapija u najve}em broju slu~ajeva,po{to na istoku Evrope neke zemlje imaju vrlo nizak nivo le~enja ispre~avanja iznenadne sr~ane smrti. Mi }emo slede}e godine u svimzemljama Isto~ne Evrope, to je deo Isto~ne inicijative i Evropskog

udru`enja za aritmije, proglasiti dan budnosti od iznenadne sr~anesmrti, koji }e biti krajem aprila ili po~etkom maja u svim gradovima, dase u toku dana kardiolozi obrate gra|anstvu, sa materijalom koji je ve}spremljen, deljenjem letaka i na taj na~in podignemo budnost oko ovogfenomena – kazao je prof. dr Mila{inovi}.

On je dodao i to da {iri pristup podrazumeva i ulogu sala za kate-terizacije, kako je rekao „{to ih je vi{e u jednoj zemlji to bolje“, da bi seu ranoj fazi infarkta otvarila arterija i spre~ile dalje posledice. Prof. drGoran Mila{inovi} je rekao i to da je kvalitet le~enja sr~anih aritmija,pejsmejkerima i na druge na~ine, znatno napredovao i da smo mi uovom trenutku limitirani jedino materijalnim sredstvima dadostignemo one nivoe koji su najbolje zemlje Isto~ne Evrpe, ^e{ka,Slova~ka, Ma|arska i Poljska, ve} dostigle.

Fenomen iznenadne sr~ane smrti

Prof. dr Goran Mila{inovi}

Za dopisnog ~lana Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU)u Odeljenju medicinskih nauka, primljen je prof. dr ZoranKrivokapi}, vode}i srpski hirurg za kolorektalnu hirurgiju.

Jedan je od konsultanata na{e ustanove.Prof. dr Zoran Krivokapi} (1955) je redovni profesor

Medicinskog fakulteta u Beogradu, zaposlen na Prvoj hirur{koj kliniciKlini~kog centra Srbije, gde je na~elnik odeljenja za kolorektalnuhirurgiju. Redovni je ~lan Akademije Medicinskih Nauka SLD-a. ^lanje Engleskog (FRCS) i Ameri~kog (FACS) koled`a hirurga iPredsednik Evropskog Udru`enja koloproktologa. Usavr{avao se uvode}im me|unarodnim centrima iz oblasti koloproktologije.

Prof. dr Krivokapi} je gostuju}i predava~ na univerzitetima Ju`neKalifornije, Krajove, Skoplja, Ni{a, Fo~e i Podgorice. Po~asni je doktornauka Univerziteta u Krajovi. Autor ili koautor je 301 rada, a ustru~nim ~asopisima je objavio 35 radova. Autor je tri monografije, odkojih je monografija "Karcinom rektuma" od nacionalnog zna~aja, ikoautor u 27 poglavlja, od ~ega 7 u uglednim me|unarodnim mono-grafijama. Citiran je 512 puta u ~asopisima i vi{e puta u me|unarodnimmonografijama iz koloproktologije. Pored doma}ih skupova, jednakbroj predavanja, preko stotinu, po pozivu je odr`ao na me|unarodnimsastancima i univerzitetima {irom sveta. Predava~ je u Evropskoj {koliza radioterapiju i tretman rektalnog karcinoma (ESTRO). Mentor je 9magistarskih i 7 doktorskih teza kao i 8 radova iz u`ih specijalizacija.Prof. dr Zoran Krivokapi} je glavni istra`iva~ i rukovodilac pojektaMinistarstva nauke RS (41033) i istra`iva~ u tri me|unarodna projekta.Smatra se tvorcem moderne kolorektalne {kole, posebno hirurgije una{oj zemlji. Osniva~ je i direktor Udru`enja koloproktologa. Uveo jebrojne nove dijagnosti~ke i operativne procedure u na{u klini~ku prak-su. Operisao je u Tel Avivu, Londonu, Istanbulu, Temi{varu, Rigi,Skoplju, Sarajevu, Banja Luci i Podgorici, kao i u skoro svim hirur{kimustanovama Srbije. Rade}i pred kamerama omogu}io je kolegama dau direktnom prenosu prate njegove operacije, pa je takav prenos me|uprvima obavljen u Valjevu. Dobitnik je Diplome, Plakete i Godi{njenagrade SLD-a (2004), kao i nagrade za razvoj kolorektalne hirurgije uEvropi (2008) od Udru`enja kolorektalnih hirurga Engleske. ^lan jeuredni{tva vi{e ~asopisa: Colorectal Disease (Engleska), Proktologia

(Poljska), World Journal of Gastroenterology (Kina), Journal ofColoprotology (J.Koreja), Chirurgia (Rumunija), Polish Journal of Surgery(Poljska), BH Surgery (BiH), ACI (Beograd). Bio je predsednikHirur{ke sekije SLD-a od 2003-2008. ^lan je vi{e desetina Evropskih isvetskih hirur{kih asocijacija. Glavni je tvorac nacionalnog programa zarano otkrivanje karcinoma debelog creva i vodi~a dobre klini~ke prakseza le~enje karcinoma debelog creva. Po~asni je ~lan udru`enja hirurgai kolorektalnih hirurga Italije, Izraela, Rusije, Rumunije, Bugarske iMa|arske.

U Srpsku akademiju nauka i umetnosti primljeno je 20 novih~lanova, a 22 akademika dobila su status redovnog ~lana SANU. Odnovih ~lanova, 13 akademika izabrano je za dopisne ~lanove, dok jenjih sedam dobilo zvanje inostranog ~lana. Slede}i izbori za ~lanoveSrpske akademije nauka i umetnosti bi}e odr`ani za tri godine.

Profesor Krivokapi} u SANU

Prof. dr Zoran Krivokapi}

7ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Uokviru projekta prekograni~ne saradnje Srbije i BiH"UPSTREAM – Unapre|enje socijalizacije i tretmana umentalnom zdravlju", eksperti obe regije uradili su i objav-

ili zajedni~ko istra`ivanje u oblasti mentalnog zdravlja"Komparativna studija o slu`bama mentalnog zdravlja u BiH iSrbiji". Kako je bilo predvi|eno projektnim aktivnostima, rezultatiistra`ivanja su predstavljeni krajem marta na Zavr{noj konferenci-ji u Tuzli, a nedavno i u Valjevu, na skupu odr`anom u velikoj saliVi{eg javnog tu`ila{tva.

- Istra`ivanje se odnosilo na alternativne oblike pru`anja psi-hijatrijske za{tite, koji su u ovom slu~aju ku}na psihijatrijskaza{tita u Valjevu i rad jednog korisni~kog udru`enja i koristi zaosobe sa mentalnim poreme}ajima, koje oni dobijaju uklju~eno{}uu ovakva dva alternativna oblika psihijatrijske za{tite. Na{eistra`ivanje je pokazalo da su ti efekti poprili~ni, da ono {to je nama

najva`nije jeste vra}anje tih osoba u {iru zajednicu, njihovuponovnu socijalizaciju i aktivniji `ivot, jer te osobe su{tinski ipakjesu nevidljive i negde sklonjene iz javnosti. Bilo je dirljivo to {to jeu dosta komentara tih pacijenata bila izra`ena `elja za nekim op{teljudskim potrebama i mislimo da je predstavljanje tog delaistra`ivanja va`no da bi i {ira zajednica ~ula ljudski glas tih nev-idljivih ljudi – rekla je prim. dr Branka Stamatovi} Gaji}, psihijatarZdravstvenog centra Valjevo, vo|a tima za ku}ne posete i ekspertna ovom projektu.

Prof. dr Esmina Avdibegovi}, neuropsihijatar Psihijatrijskeklinike u Tuzli i stru~ni saradnik Udru`enja “Feniks”, kazala je dataj ljudski glas uz pomo} stru~njaka mo`e biti ja~i i dodala:

- Nekada se ~ini kao da oni ne smeju re}i koje su to stvarnonjihove potrebe, `elje i o~ekivanja, iako su to sasvim normalne iobi~ne potrebe, da imaju posao, devojku, porodicu, da se zabavlja-ju, {etaju, da `ive ni{ta druga~ije nego {to su potrebe svih nas. Ina~eje ovo istra`ivanje imalo neku drugu dimenziju, jer su u njemuu~estvovali korisnici, dakle, deo istra`ivanja su sprovodili oni samii zapravo su pokazali da su jako sposobni voditi intervju sa drugomosobom, dobro to dokumentovati, dobro predstavljati i postavljatipitanja, {to se mo`da od njih nije o~ekivalo. Mislim da }e nam ovirezultati biti osnova da mo`da napravimo nova istra`ivanja gde bizajedno i profesionalci i korisnici i{li otkrivati nekakve nove stvarikoje bi mogle pomo}i ljudima da se vra}aju u zajednicu, da ne buduizolovani u du{evnim bolnicama, socijalnim ustanovama, ili nekimdrugim, kako je to do sada bilo.

Projekat UPSTREAM je kofinansiran od strane Evropskeunije i Karitasa Italije, a realizovali su ga Karitas Italije, KaritasValjevo, Zdravstveni centar Valjevo i Udur`enje "Fenix" iz Tuzle.Jedan od rezultata projekta, odnosno, pokazatelja da je na~injenistinski korak napred kada je u pitanju unapre|enje socijalizacije itretmana u mentalnom zdravlju, jeste pro{irenje radne grupe uValjevu, koja nastavlja svoje aktivnosti, uprkos tome {to je pro-jekat zvani~no zavr{en.

Zajedni~ko istra`ivanje

Uokviru IPA projekta prekograni~ne saradnje Srbije i Bosne iHercegovine – UPSTREAM (Unapre|ivanje socijalizacije itretmana u mentalnom zdravlju), koji je zavr{en u martu ove

godine, a realizovali su ga Caritas Italije, TK „Feniks“ iz Tuzle, ZCValjevo – Slu`ba psihijatrije i Caritas Valjevo, publikovana je bro{ura„Vodi~ kroz mentalno zdravlje – Znanjem protiv predrasuda“. Bro{uraje promovisana na Zavr{noj konferenciji projekta u Tuzli, a Radnagrupa UPSTREAM, koja je formirana u okviru projekta i koja sprovo-di mnoge aktivnosti vezane za Kampanju „365 dana za mentalno zdravl-je“ organizovala je i promociju u Valjevu, u prostorijama Regionalneprivredne komore. Na promociji su govorili prim. dr BrankaStamatovi} Gaji}, psihijatar ZC Valjevo, Snje`ana Badri}, iz CaritasaValjevo i novinarka Slavica Sabo Tripkovi}, ~ija je i ideja da se jednatakva bro{ura uradi i koja je u~estvovala u pripremi i izradi.

Kako i naziv bro{ure govori, ona predstavlja jedan pravi vodi~ krozmentalno zdravlje, kroz poruku „Znanjem protiv predrasuda“. ^injenicaje da je ova oblast za mnoge i dalje nepoznanica, ljudi nisu dovoljnoupoznati, kako sa mentalnim poreme}ajima, tako i mogu}nostimale~enja. Predrasude su jo{ uvek najve}i problem. Zato su, uz osnovneinformacije o mentalnom zdravlju i mentalnim poreme}ajima, u bro{uriizdvojene naj~e{}e predrasude o mentalnim bolestima. Tako su kaonaj~e{}i navedeni mitovi da psihijatrijski poreme}aji nisu prave bolestipoput bolesti srca i malignih bolesti, da su judi sa mentalnimporeme}ajima ludi, da su osobe sa mentalnim poreme}ajima nasilne, daje mentalna bolest do`ivotna presuda, da su sve mentalne bolesti iste, dase ni{ta ne mo`e u~initi za ljude sa tim problemom, da mentalne bolestine mogu zadesiti svakoga, da su izazvane slabo{}u karaktera, da su osobesa mentalnim poreme}ajima, ~ak i one koje su se oporavile, drugorazred-ni radnici, da je zavisnost izabrani stil `ivota i znak slabosti volje, da sunervozne osobe neuroti~ne i opasne po svoju okolinu, da je strah isto {toi anksioznost, da su ljudi sa shizofrenijom opasni, van kontrole, da je taboleste geneti~ki uzrokovana i potpuno nele~iva, itd. Ova publikacijadaje odli~ne odgovore na sve predrasude koje vladaju u dru{tvu.

Vodi~ kroz mentalno zdravlje ukazuje svima da mentalne bolestimogu zadesiti bilo koga, ali i da se mogu le~iti. Zato su dragocene li~nepri~e pacijenata, koje jasne poruke ~itaocima pru`aju u uvodnom delu.Najzna~ajnije je to {to su u bro{uri objavljeni kontakti va`ni za sve koji-ma je pomo} potrebna, kako bi se javili na pravu adresu. Koliko jezna~ajno objavljivanje ovakve bro{ure govore podaci da vi{e od 450 mil-iona ljudi u svetu trenutno pati od mentalnih, neurolo{kih ili bihejvioral-nih poreme}aja, kao i da se procenjuje da }e na globalnom nivou svaka~etvrta osoba tokom `ivota iskusiti neki poreme}aj mentalnog zdravlja.

Bro{ura „Vodi~ kroz mentalno zdravlje – Znanjem protiv predra-suda“ objavljena je u elektronskoj formi na sajtovima www.zcvaljevo.rsi www.365danazamentalnozdravlje.org, pa se i na taj na~in mo`e ~itati, jerje, kako je na promociji re~eno, tako i ekolo{ki po`eljnije, bez {tampan-ja papira, ali i zbog toga {to otvara mogu}nost da se sadr`aj dopuni ipro{iri u ~emu je neophodna podr{ka {ire dru{tvene zajednice.

Znanjem protiv predrasuda

8 ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Na internisti~kim odeljenjima polovinom oktobra obavljeno jejesenje izvo|enje studije prevalencije bolni~kih infekcija odstrane zaposlenih Centra za kontrolu i prevenciju bolesti

Zavoda za javno zdravlje Valjevo. Studiju su radila dva tima (jedan epi-demiolog i tri vi{a sanitarna tehni~ara), a o njenim rezultatima naknad-no smo obave{teni po sumiranju i obradi prikupljenih podataka uCentru za kontrolu i prevenciju bolesti. Pripreme u ustanovi zaizvo|enje studije prevalencije obavili su sestra za nadzor bolni~kihinfekcija, sestre koordinatori za nadzor bolni~kih infekcija po odeljen-jima, sestra koordinator za internisti~ku grupaciju, kao i glavne sestreodeljenja, odnosno odseka. Studija incidencije na internisti~kim odel-jenjima u valjevskoj bolnici sprovodena je proletos, u februaru mesecuod 13.02.-14.02.2012. godine. Studije prevalencije bolni~kih infekcija sujedna od mogu}ih metoda epidemiolo{kog nadzora, a predstavljaju brz,jednostavan i relativno jeftin na~in prikupljanja podataka o njihovoju~estalosti, jer pojam prevalencije bolni~kih infekcija predstavlja uku-pan broj pacijenata sa bolni~kim infekcijama u datom vremenskomtrenutku u odnosu na ukupan broj pacijenata izra`en procentualno.

U vreme izvo|enja studije prevalencije na odeljenjimainternisti~ke grupacije, koja je sprovedena u periodu 18.10. -19.10.2012. godine, najve}i broj hospitalizovanih pacijenata, kao i uprethodnoj studiji incidencije iz februara meseca ove godine, bio jesa odeljenja pneumoftiziologije. U odnosu na studiju incidencije, ustudiji prevalencije `enska populacija je bila neznatno zastupljenija.Prevalencija bolni~kih infekcija bila je 1 % u odnosu na broj hospi-talizovanih pacijenata u vreme studije. Registrovana su 2 pacijenta sapo jednom infekcijom operativnog mesta i pneumonije; obe bolni~keinfekcije su imale mikrobiolo{ki dokazanog uzro~nika (Klebsiellaspp. i Pseudomonas spp ESBL +). Kao i u prethodnoj studiji antibi-otici klase cefalosporina su bili naj~e{}e primenjivani i u terapiji i uprofilaksi. Faktori rizika za nastanak bolni~kih infekcija bili su: a)infekcije na prijemu 29,8 % hospitalizovanih; b) imunosupresija u17,3 %; c) hirur{ke intervencije 1,4 % pacijenata (na digestivnom sis-temu i CNS); u~e{}e invanzivnih procedura; d) prisutan periferni ven-ski kateter kod 55,8 % pacijenata kao i u prethodnoj studiji; e) cen-tralni venski kateter kod 4,3 % pacijenata, a f) urinarni kateter jeimalo skoro upola manje hospitalizovanih u odnosu na periodprethodne studije ( 6, 7 % u studiji prevalencije, a u studiji inciden-cije 11,7 %) i g) 1,4 % pacijenata nosilo je urinarni kateter u posled-njih sedam dana. Hospitalizovanih pacijenata na mehani~koj venti-laciji i sa nazogastri~nom sondom nije bilo tokom studije.

Dobijeni rezultati studije prevalencije ukazuju da treba nastaviti sapreporu~enim merama primene principa asepse prilikom plasiranja inege katetera kod hospitalizovanih pacijenata, kao i na ograni~enjeplasiranja i du`ine no{enja katetera samo kada je to neophodno, a ~ija jebolja primena dala pozitivne rezultate u odnosu na prethodnu studiju.

Od kada postoje bolnice javljaju se i bolni~ke infekcije, one suneminovnost u svim bolnicama sveta, ne mogu se iskoreniti i zato semoraju pratiti i kontrolisati, a dobijene povratne informacije poma`uzaposlenima u zdravstvenoj ustanovi da preduzima odgovaraju}emere prevencije i kontrole bolni~kih infekcija.

Dr Radmila Popovi}, zamenik predsednika Komisije za IHI

Studija prevalencije

Sprovodjenje virusolo{kog nadzora nad gripom

Epidemiolo{ko/virusolo{ki nadzor nad gripom u evropskomre gionu, prema preporuci Svetske zdravstvene organizacije,sv ake sezone po~inje u 40. nedelji teku}e, a zavr{ava se u 20.

ne delji naredne godine. Sporadi~ni slu~ajevi sezonskog gripa, pr -ema ranijem iskustvu u na{oj zemlji i zemljama Isto~ne Evrope, po -~i nju ve} u decembru, dok se sezona gripa zavr{ava krajem marta.

Kontinuiran laboratorijski nadzor nad gripom u sezoni2012/2013. organozovan je od 1. novembra ove godine i traja}e do30. marta 2013. Odvija se preko ZZJZ Valjevo i Nacionalne labo -ra t orije za grip i druge respiratorne viruse Instituta Torlak. Po {t uj -u}i ukupne raspolo`ive kapacitete za virusolo{ku obradu na grip N -a ci onalne laboratorije, predvi|a se uzorkovanje prema utvr|enimkriterijumima za grip do {est briseva mese~no i po jedan uzorak saintenzivne nege za postavljanje diferencijalne dijagnoze na grip odpacijenata iz Kolubarskog okruga.

Centar za kontrolu i prevenciju bolesti sprovodi prikupljanjeuzoraka na poziv i uz prethodni dogovor iz na{e ustanove, samokod pacijenata koji bi zadovoljavali klini~ku definiciju oboljenjasli~nog gripu: iznenadna pojava febrilnosti 38°C, pra}ena bolovi-

ma u mi{i}ima i zglobovima, suvim ka{ljem i izra`enim simptomimaod strane gornjih respiratornih puteva. Zaposleni postupaju pousvojenoj proceduri nadzora nad gripom koja se nalazi na sajtu bol-nice, pod brojem ZC-02-2056, od 2.11.2011. godine, a odobrena jeza primenu dokumentom ZC-01-8779, od 30.12.2011. godine.

U skladu sa epidemiolo{kom situacijom na terenu, uzorkovan-je u ostalim mesecima kada se sprovodi nadzor nad gripom (okto-bar, april i prva polovina maja) sprovodi}e se po istim uslovima, napoziv i uz prethodni dogovor iz ustanove sa zaposlenima u Centruza kontrolu i prevenciju bolesti ZZJZ Valjevo. Obradom uzorakaplanira se slede}a dijagnostika:svi uzorci }e biti testirani na prisust-vo virusa gripa A(N1, N3), gripa B i na Respiratorni sincijalni virus;planira se kod odre|enog broja pacijenata, u skladu saepidemioo{kom situacijom na terenu, da se urade i drugi respira-torni agensi (Adeno virusi, Humani metapneumo virus, Koronavirusi, Parainfluenca 3, Rinovirusi, Mikoplazma pneumonije iLegionela pneumonije); tako|e, za svakog pacijenta, uradi}e se ipoku{aj izolacije virusa gripa i njegova antigenska karakterizacija.

Kabinet za nadzor nad bolni~kim infekcijama

Novi vodi~iRepubli~ka stru~na komisija za izradu i implementaciju vodi~a dobre klini~ke prakse Ministarstva zdravlja, uz podr{ku Agencije za

akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije (AZUS) i projekta "Pru`anje unapre|enih usluga na lokalnom nivou" - DILS pripremila je devetvodi~a dobre klini~ke u 2012. godini. Vodi~i su izra|eni sa ciljem da pomognu zdravstvenim profesionalcima da uo~e, procene i primene infor-macije, iskustva i stavove o najboljoj medicinskoj praksi. Oni odr`avaju i podr`avaju filozofiju i ~itav pokret medicine odnosno zdravstveneza{tite zasnovane na dokazima, omogu}avaju da se dr`i korak sa brzim nau~nim razvojem i obezbe|uju susrete nauke i prakse, odnosnoefikasnosti i efektivnosti, poma`u u dono{enju odluke, smanjuju varijacije u praksi, slu`e kao instrument na~injen od strane profesionalaca zaprofesionalce, a koji poma`e da se redukuje neizvesnost u medicinskoj praksi.

Osnovni kriterijum za odabir tema vodi~a bila je visoka stopa oboljevanja i smrtnosti u Srbiji, odnosno problemi identifikovani studijom"Optere}enje bolestima u Srbiji", navodi se na sajtu Ministarstva zdravlja.

Nove vodi~e mo`ete pogledati na sajtu Ministarstva zdravlja, a direktan link je postavljen na naslovnoj strani na{eg sajta, kao i u okvirulinka AZUS, koji se nalazi u odeljku sa eksternim dokumentima na na{em sajtu.

9ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Diplomirani biohemi~ari i specijalisti medicinske biohemije,Ljubica Pe{i} i Nata{a ]esarevi}, u julu su zavr{ile integrisaneakademske (master) studije na Farmaceutskom fakultetu u

Beogradu, tako da pored ranije ste~enog sada imaju i zvanje „magistarfarmacije – medicinski biohemi~ar“. I pored zavr{enog fakulteta ispecijalizacije odlu~ile su da upi{u jo{ jedan fakultet, jer sa prethod-nom specijalizacijom nisu mogle dobiti licencu Komore biohemi~ara.

- Problem je nastao kada je osnovana Komora biohemi~ara, ukoju nisu mogli biti u~lanjeni i licencu nisu mogli dobiti specijalistimedicinske biohemije koji nisu imali zavr{en medicinski ili farma-ceutski fakultet. Mi nismo jedine, 32-oje ljudi, me|u kojima ima imagistara i doktora nauka, imaju zavr{en hemijski fakultet, speci-jalizaciju na farmaceutskom fakultetu, a nemaju licencu. ^ekaju}ida se re{i problem Komora je uputila Ministarstvu zahtev i molbuza re{avanje na{eg statusa, me|utim, to je trajalo vi{e od dvegodine bez ikakvog odgovora. Zato smo se 2009. godine odlu~ile naovaj te`ak korak, da upi{emo master studije na Farmaceutskomfakultetu, koje smo uspele da zavr{imo, uz radni odnos i obavezneve`be na koje smo morale da odlazimo – obja{njava Ljubica Pe{i}.

Protekle tri godine njihovo anga`ovanje je bilo skorodvadeset~etvoro~asovno, jer nisu bile po{te|ene nikakvih obaveza nafakultetu, jedino su imale razumevanje pojedinih profesora i asistena-ta, koji su im omogu}avali da ve`be uklapaju sa radnim vremenom.

- Ulo`ile smo ogroman napor i trud da zavr{imo master studije,jer smo izabrale te`i, ali u ovoj zemlji sigurniji put. Predlagano nam je~ak i da tu`imo Ministarstvo zdravlja koje nam je regularno 2001.godine odobrilo specijalizaciju iz medicinske biohemije, a sada to istoMinistarstvo nam prakti~no ne daje mogu}nost za samostalno obavl-janje posla u klini~ko-biohemijskoj laboratoriji. Me|utim, mi smo seipak odlu~ile da upi{emo studije da bi time jednom zauvek re{ile tajproblem. Ova pri~a ne datira samo od osnivanja Komore, ve}prakti~no od na{eg zapo{ljavanja, a i mnogo ranije, kada jehemi~arima, biolozima, molekularnim biolozima i drugim strukamakoje su nekada regularno mogle da dobiju specijalizaciju iz medicinskebiohemije na Farmaceutskom fakultetu ta mogu}nost ukinuta. Ovonije samo problem nas dve ili 32-oje specijalista medicinske biohemije(sa osnovnim fakultetom nezdravstvene struke) u Srbiji, nego i velikogbroja kolega koji nisu zavr{ili specijalizaciju koji ne znaju {ta }e biti sanjihovim statusom kada do|e do zavr{etka sedmogodi{njeg periodanakon koga sledi obnavljanje licence – ka`e Nata{a ]esarevi}.

Ljubica Pe{i} dodaje da je ove master studije zavr{ilo samo~etvoro specijalista u Srbiji i ka`e:

- Posle zabrane studnetima sa hemijskog fakulteta da upisujuzdravstvenu specijalizaciju, to je bilo 1987. godine, nas ~etiri smojedine dobile specijalizaciju, zavr{ile je, a onda smo sve ~etiri i

zavr{ile ove master studije. Ostaju starije kolege, koje su pred pen-zijom, oni su zavr{ili specijalizaciju u vreme kada su po zakonuravnopravno upisivani sa lekarima i farmaceutima. Njihov problemnije re{en, i nije re{en problem kolega koji nisu mogli ni da dobijuspecijalizaciju, a rade bez licence u laboratorijama. Za to postojerazli~iti modeli u zemljama u okru`enju, u smislu nekog do{kolova-vanja, polaganja razlike ispita, a za nas je ovo zaista bio najte`i put.Mi smo morali da pola`emo ogroman broj ispita, ve}inombespotrebnih za posao koji obavljamo, jer je dosta predmeta bilo iz~isto farmaceutske struke.

- Stvar je u tome da nam ove studije prakti~no nisu doprinelekvalitetu, vezano za posao kojim se bavimo, jer smo mi kvalitet una{em poslu uneli zavr{etkom specijalizacije iz medicinske bio-hemije. Ovo nije bila neka nadogradnja na{eg obrazovanja, nisuovo bile doktorske ili magistarske studije, ve} prakti~no vra}anjekorak unazad, na koji smo bile prinu|ene. Smatramo da ovom pri-likom zbog retroaktivnog dono{enja zakona, veliki broj ljudi sena{ao u ozbiljnom problemu. Da ne govorimo o apsurdnim situaci-jama, jer su nekada sve ove struke koje smo pomenule regularnodobijale specijalizacije iz medicinske biohemije i radile u labora-torijama, i godinama unazad su ti ljudi bili kompetentni za obavl-janje svog posla, a sada to nisu. Pojedine na{e kolege specijalistimedicinske biohemije ~iji osnovni fakultet nije zdravstvene ori-jentacije, su ~esto bili mentori farmaceutima i lekarima prilikomobavljanja specijalisti~kog sta`a i tada su bili kompetentni da imprenesu svoje godinama sticano znanje i iskustvo, a sada im nijeomogu}eno dobijanje licence i samostalno obavljanje posla u labo-ratoriji – zaklju~uje Nata{a ]esarevi}.

Novim studijama do licence

Nata{a ]esarevi} i Ljubica Pe{i}

Briga o deciMe|unarodni dan prevencije zlostavljanja i zanemarivanja

dece obele`en je 19. oktobra, kada je jo{ jednom upu}ena porukada se i u na{oj zemlji prava deteta kr{e ili zanemaruju, kao i da pos-toji veliki problem pravno nevidljive dece koja ne mogu da ostvaresvoja osnovna prava od zdravstvenog osiguranja do {kolovanja.Prava deteta se kr{e na najrazli~itije na~ine i na razli~itim nivoima:od manipulisanja decom u reklamne svrhe, politi~ke promocije,eksploatacije de~ijeg rada, nepo{tovanja njihovog identiteta iintegriteta, do te{kih oblika zlostavljanja i zanemarivanja. Zato supri zdravstvenim ustanovama formirani stru~ni timovi za za{titudece od zlostavljanja i zanemarivanjia, jer su sve institucije odgov-orne da registruju ovaj problem i na njega reaguju. Takav tim jeformiran i u na{oj ustanovi.

– I u na{oj sredini je bilo takvih slu~ajeva i ranije, a u posled-njih godinu dana imali smo nekoliko slu~ajeva, prete`no zanemari-vanja dece. Mi imamo odli~nu saradnju sa nadle`nim institucijama,tako da su sva deca adekvatno zbrinuta – ka`e dr Selimir Spasi},na~elnik Pedijatrije i predsednik Stru~nog tima za za{titu dece odzlostavljanja i zanemarivanja ZC Valjevo i napominje da je osnovnizadatak tima uo~avanje problema i adekvatno reagovanje u ciljuza{tite na{ih najmla|ih sugra|ana.

Akcija dobrovoljnogdavanja krvi

Velika akcija dobrovoljnog davanja krvi u kojoj je u~estvova-lo preko 300 davalaca organizovana je krajem oktobra u restoranu“Platani”. Ideja da se ovakve akcije organizuju u kafani pre trigodine je potekla od glumca Petra Bo`ovi}a. Tako su kafane bilamesta za akcije dobrovoljnog davanja krvi i u Beogradu iKragujevcu. Dr Milutin Mihajlovi}, na~elnik Slu`be za transfuzijukrvi, zadovoljan je odzivom dobrovoljnih davalaca, a prikupljenejedinice krvi bi}e kori{}ene za pacijente koji se le~e u na{oj bolnici,ali i za pacijente sa ovih prostora koji se le~e u beogradskim klinika-ma. Ovu akciju su organizovali grad Valjevo, Slu`ba za transfuzijukrvi, Crveni krst i restoran “Platani”.

10 ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Projekat “Socijalizacija i radno anga`ovanje invalidnih lica”,koji se u na{oj ustanovi sprovodio proteklih {est meseci,uspe{no je okon~an. Projekat je realizovan u okviru Javnog

konkursa za organizovanje sprovo|enja javnih radova u 2012. godi-ni, Nacionalne slu`be za zapo{ljavanje, u oblasti socijalnih, human-itarnih, kulturnih i drugih delatnosti. Proteklih {est meseci u na{ojustanovi je radilo desetoro lica, III i IV stepena stru~ne spreme,ekonomske struke. Bili su anga`ovani na razli~itim poslovima, odslu`be za plan i analizu, preko pisarnice, telefonske centrale, dotehni~ke slu`be. Za taj kratak period uspeli su da savladaju pro-grame u kojima su vr{ili a`uriranje potrebnih podataka, pod super-vizijom stru~nih lica, da nau~e kako se sre|uju dokumenta, {aljepo{ta. Njihov rad svakako se osetio, jer su mnogi zna~ajni posloviupravo pro{li kroz njihove ruke.

- Mi smo radili analizu trebovanja iz apoteke po odeljenjima.To je bio unos {ifara koje su se poklapale sa apotekom, prepravkestarih {ifara u nove u elektronskoj bazi, kao i niz drugih sli~nihposlova vezanih za analizu podataka. Za mene, koja imam preko 40godina, ovo je bilo izuzetno iskustvo, jer je to jedna vrsta nadograd-nje mog obrazovanja vezanog za kompjutersku obradu podataka.Nadam se da }emo, ukoliko bude novih sli~nih projekata, radom iznanjem koji smo stekli ovde uspeti da na|emo posao vezan za ovu

ili sli~nu struku, mo`da ponovo i u Zdravstvenom centru – rekla jeVesna Jezdi}, jedna od u~esnica projekta.

Vesna nagla{ava da je izuzetno zadovoljna prijemom u na{ojustanovi, a njeno mi{ljenje dele i ostale kolege. DanijelaMartinovi}, koja je bila anga`ovana u Slu`bi plana i analize, ka`e dasu ih sve kolege primile izuzetno, bez ikakvih predrasuda, a poredfinansijskog momenta, u okviru ovog projekta je do izra`aja do{aoi taj socijalni karakter. Isto je poru~ila i Biljana Antonijevi}, kojase, uprkos tome {to ne vidi, odli~no sna{la na poslu telefoniste, asvojom sposobno{}u i vedrinom dokazala je da u `ivotu ne postojenepremostive prepreke.

Gordana Damnjanovi}, menad`er za ljudske resurse,Marijana Maksimovi}, dipl ekonomista iz Odeljenja za ekonom-sko-finansijske poslove i Marija Obu}ina i Katarina Bukovski,informati~ari Slu`be za zdravstvenu informatiku, istra`ivanje iobrazovanje, odr`ale su zavr{ni sastanak sa svim u~esnicima pro-jekta. Razgovaralo se o iskustvima tokom proteklih meseci, uzzaklju~ak da je projekat mnogo doneo svima.

- Svi u~esnici u projektu su pokazali interesovanje za sticanjenovih znanja, pozitivno ocenjunju}i ideju projekta koji je za ciljimao socijalizaciju i unapre|enje radne sposobnosti. Anga`ovanje ipodr{ka redovnom radu zaposlenih u ustanovi, kroz upoznavanje

na~ina rada javne ustanove, znatno su doprinelipobolj{anju motivacije, samopouzdanja i ose}ajazajedni{tva sa ~lanovima kolektiva, ali i daljemrazvoju ve{tina. Ovakav vid socijalizacije jerezultirao usmereno{}u, li~nim i profesionalnimnapretkom, ali i doprineo olak{avanju iunapre|enju procesa rada u slu`bama u kojimasu invalidna lica bila anga`ovana. Uspe{na real-izacija ovakvih projekata, obezbe|uje perspek-tivu za pru`anje kompetentne obuke na istim ilisli~nim poslovima. Zaposleni su kvalitetnomsaradnjom pru`ili podr{ku projektu, aanga`ovana lica, istovremeno, sjajno iskoristilamogu}nost da se li~no i profesionalno afirmi{u.Dakle, obostrani entuzijazam, pa`nja i motivaci-ja su ono {to je doprinelo uspe{noj realizacijiideje, daju}i joj svrsishodnost. Nadamo se konti-nuitetu ovakvih i sli~nih aktivnosti – kazala jeGordana Damnjanovi}, menad`er za ljudskeresurse, povodom zavr{etka ovog projekta.

Uspe{no zavr{en projekat

Zajedni~ka uspomena

Podr{ka ~lanova Kluba LAVNa inicijativu zainteresovanih ~lanova Kluba

le~enih alkoholi~ara Valjeva - LAV, polovinomoktobra je povodom obele`avanja Evropskogdana donacije organa, predavanje o zna~ajudonacije organa za njih odr`ao dr PavleKrstivojevi}, koordinator za transplantacijuBolnice Valjevo. To je rezultiralo i organizovanimpotpisivanjem donorskih kartica, koje je potpisaodeo ~lanova Kluba LAV, ~lanovi njiovih porodica,kao i dr Branka Stanojevi}, neuropsihijatar i {eftima za bolesti zavisnosti, i Ljiljana Balinovac,specijalni pedagog. Ukupno je potpisano petnaestdonorskih kartica. ^lanovi Kluba LAV, zajednosa dr Brankom Stanojevi} su i redovni davaocikrvi. Akcije organizuju na svaka ~etiri meseca,tako da su i nedavno dali krv u Slu`bi za transfuz-iju krvi. Na ovaj na~in ~lanovi Kluba LAV `elelisu da daju svoj doprinos u obele`avanju Mesecaborbe protiv alkoholizma.

Potpisivanje donatorskih kartica

11ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

UTuzli je od 12. do 14. oktobra odr`anKongres psihijatara, pod pokr ovite ljs tv -om Svetske psihijatrijske asocijacije

(WPA) i Evropske psihijatrijske asocijacije(EPA). Na kongresu su u~estvovali i psihijatri izSrb ije, iz Beograda prof. dr Miroslava Ja{ovi}Ga{i}, prof. dr Ivana Timotijevi}, doc. dr Na|aMari} Bojovi}, kao pozvani predava~i, a izValjeva dvoje, prim. dr sci.med. Tomislav Gaji},kao pozvani predava~ i prim. dr sci.med. BrankaStamatovi} Gaji}, sa usmenom prezentacijom.

Govore}i o kongresu, uz mnogo pohvala nara~un odli~ne organizacije, prim. dr BrankaStamatovi} Gaji} ka`e:

- Zajedno sa kolegom doc. dr MevludinomHasanovi}em predsedavala sam sesijom o psi-hoterapiji, a u okviru te sesije, sa ostalimodli~nim i inspirativnim radovima, izlo`ila samono {to radim kao rukovodilac Tima ku}ne psihi-jatrijske za{tite, sagledano iz psihodinamskogugla. Teorijski okvir psihoanalize i dinami~ke psi-hijatrije poma`e da se odnosi izme|u ljudi bolje razumeju, da se nataj na~in efikasnije pru`a psihijatrijska zdravstvena za{tita, a da seonima koji tu za{titu pru`aju pomogne da, uz bolje razumevanjekorisnika, trpe manje emocionalno optere}enje, te da mogu da radesa vi{e empatije. I, kao i uvek kad govorim o tome {ta na{ tim radii kako, moram i ovde dodati da sam sre}na {to imam takve sarad-nike, pre svega iz reda medicinskih sestara i tehni~ara, DraganaSitaricu, Nata{u Trifunovi} i na{u glavnu sestru Slavicu Savi}, teSlobodanku Soldatovi}, radnog terapeuta. Njihov svakodnevnianga`man ~ini mogu}im velike promene u `ivotima na{ih pacijena-ta. Ponekad mislim da bi mnogo vi{e trebalo da govorimo o tome{ta radimo, da bismo to pribli`ili i ostalim kolegama i saradnicima,i u Slu`bi i u bolnici, pa bih da i ovu priliku iskoristim da ka`em dasmo jo{ pre tri godine po~eli sa ku}nom psihijatrijskom za{titom,kako bismo pomogli onim osobama kojima pomo} najvi{e treba,onima koji su ~esto bivali u bolnici, bez zna~ajnijeg oporavka i bezpodr{ke kad iza|u. Mislim da na{i rezultati opravdavaju ovakavanga`man, a pored toga nude i jedan koristan i mogu} model rada.Jo{ jedna karakteristika ovaj model ~ini zanimljivim, a to je sarad-nja sa nevladinim sektorom, odnosno, u na{em slu~aju sa Caritas-om, koji je sa nama od po~etka ovih aktivnosti.

- Postoji jo{ ne{to {to bih `elela da ka`em, a vezano je za li~nudimenziju mog odlaska u Tuzlu. Ja sam ro|ena tamo, tamo samodrastala i {kolovala se. Sa mesta asistenta Katedre za farmakologi-ju Medicinskog fakulteta u Tuzli sam oti{la pre dvadeset godina.Skoro svih dvadeset godina radim u Valjevu, ovde sam stvorila

porodicu, odavde sam uspela da magistriram, doktoriram, uskoro bitrebalo da odbranim i subspecijalisti~ki rad. Zahvaljuju}i projektuUPSTREAM, Caritas-u, prof. dr Paolu Serra-i, povezali smo se sakolegama sa Klinike za psihijatriju u Tuzli, pre svega sa prof. drEsminom Avdibegovi}, uradili i zajedni~ko istra`ivanje. To sve jedoprinelo obnavljanju i mojih li~nih kontakata i sa prijateljima i sakolegama. Posle mnogo godina susrela sam se sa drugaricama izdetinjstva, koje su tako|e psihijatri, dr Olica Marinkovi} [u{i}, drVedrana Marinkovi}, dr Nermina Kravi}. Pravi kuriozitet – iz jednezgrade ima nas petoro psihijatara – osnova za brojne duhovite imanje duhovite komentare, ali i mogu}nost za saradnju, koja mo`ebiti vi{e od profesionalne. Ponovo sam se srela i sa prof. dr IzetomPajevi}em, kod kog sam, kao mladog specijaliste, kao studentvolontirala pre mnogo godina, a on je sada direktor Klinike za psi-hijatriju. Performans na otvaranju, u kom je i on u~estvovao, pod-setio me na to vreme. Susrela sam se i sa prof. dr Elmirom^i~ku{i}em, direktorom UKC, koga tako|e znam od detinjstva, anisam bila u prilici da se sa njim sretnem kada je dolazio u Valjevo,u posetu na{oj bolnici. Sa njim sam razgovarala o saradnji na{ihustanova. Slo`ili smo se da bi bilo lepo da prva realizacija ugovorao saradnji, potpisanog izme|u UKC Tuzla i ZC Valjevo, bude udomenu psihijatrije, jer je i saradnja Psihijatrijske slu`be saKlinikom za psihijatriju UKC zapo~ela prva, dosta pre ugovora.Zbog toga nameravamo da tokom novembra javnosti prika`emona{e zajedni~ko istra`ivanje, nadaju}i se da je to samo prva u nizudaljih aktivnosti. Meni li~no to pri~injava veliku radost – rekla jeprim. dr Branka Stamatovi} Gaji}, po povratku iz Tuzle.

Tre}i kongres psihijatara u Tuzli

Sa kongresa u Tuzli

Objavljen rad u ~asopisu „Academy Forum” U jesenjem izdanju ~asopisa „Academy Forum“, koji izdaje Ameri~ka akademija za psihoanalizu i dinami~ku psihijatriju, objavljen je rad

psihijatra prim. dr Branke Stamatovi} Gaji} na temu „Edukativni procesi u psihoterapiji – fantazije i iskustva jednog kandidata“.- U pitanju je rad koji sam imala ~ast da izlo`im pre par godina, kada je u na{oj ustanovi gost bio ~uveni prof. dr Alan Tasman, od koga

sam tada dobila izuzetne komplimente. Kada je Ameri~ka akademija za psihoanalizu i dinami~ku psihijatriju dobila svog prvog ~lana sa ovihprostora, prim. dr Tomislava Gaji}a, stigao je poziv kolegama da ukoliko su zainteresovani po{alju svoje radove, koje bi oni rado objavili. Jasam poslala moj prera|en rad, koji je odmah prihva}en. To je bilo pro{le godine, kada je jesenje izdanje ve} bilo objavljeno, a prole}no izdan-je ve} pripremljeno, tako da je moj tekst ostao za ovogodi{nji jesenji broj, koji je iza{ao pre desetak dana. Dakle, ~asopis se objavljuje dvaputa godi{nje i ~im sam dobila pozitivan odgovor javila sam se profesoru Tasmanu, da sa njim podelim zadovoljstvo i ponos – ka`e prim. drBranka Stamatovi} Gaji}.

- Rad je vezan za moje iskustvo kandidata u edukaciji u psihoanaliti~koj psihoterapiji, po{to ta edukacija, pored teorijskog programa,podrazumeva i proces li~ne analize i supervizije. Ja sam u radu pisala o mojim iskustvima. Naslov je „Edukativni procesi u psihoterapiji – fan-tazije i iskustva jednog kandidata“ i negde sam zapravo kroz pregled literature koja se time bavi, ali i svoje li~no iskustvo, iz svog ugla komen-tarisala upravo taj proces. Ono {to je zanimljivo, a vezano za ovaj ~asopis jeste da to nije ~asopis koji objavljuje istra`iva~ke radove, ve} upra-vo tekstove koji se odnose na li~no iskustvo, uglavnom su to komentari ili razmi{ljanja na odre|ene teme – obja{njava prim. dr BrankaStamatovi} Gaji} i dodaje da joj je li~no izuzetna ~ast {to je rad objavljen u ~asopisu u kome su me|u ostalim autorima i najpoznatije li~nostikoje se bave ovom obla{}u medicine.

12 ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Svetski dan borbe protiv mo`danog udara obele`en je 29. oktobra.U Edukativnom centru je odr`an stru~ni skup sa temom „AMU,rano prepoznavanje simptoma i primena fibrinoliti~ke terapije“. - Mo`dani udar mo`e da se desi u svakom `ivotnom dobu, ali

je ~e{}i kod starije populacije. ^e{}e oboljevaju mu{karci, ali zan-imljivo je da od mo`danog udara ~e{}e umiru `ene, a to je tako jer`ene u proseku du`e `ive. Zna~i, u ve}em riziku su mu{karci, a posle55-te godine `ivotnog doba rizik se za svakih deset godina duplira.U na{oj populaciji broj mo`danih udara je ne{to ve}i nego naZapadu, a uklapamo se u zemlje kao {to su Rumunija, Bugarska,zemlje biv{eg Sovjetskog Saveza, Turska. Mi znamo da su razvijenezemlje mnogo ranije od nas zapo~ele mere prevencije i te su merezaista urodile plodom. Mi smo radili neku na{u statistiku za periodod avgusta 2011. do avgusta 2012. godine, i u tom periodu smo imali1214 prijema na neurolo{ko odeljenje bolnice u Valjevu, od kojihje 800 bilo {logova. To zna~i da na odprilike 200.000 stanovnika,koliko pokriva na{ region, za godinu dana 400 akutnih mo`danihudara smo imali na ovoj teritoriji, {to spada u ve}i broj od onog kojise vi|a u zapadnim zemljama – ka`e dr Vera Sre}kovi}, na~elnikSlu`be neurologije.

- Mi u na{oj populaciji imamo veliku smrtnost od infarktamozga, ali imamo i mnogo starih pacijenata koji umiru od te bolesti.U na{oj bolnici je visoka smrtnost od mo`danog udara, do 25 odsto,a i svetske statistike pokazuju da 22,9 odsto pacijenata koji oboleod mo`danog udara i umire od te bolesti. Zato je ova tema toliko iva`na, zato {to je to bolest sa velikim mortalitetom, dakle, ~esto seod nje umire, i sa velikim invaliditetom kao posledicom. Ti ljudiimaju posledice koje su vezane za nemogu}nost hoda, stajanja, gov-ora, to je jedna grupa problema, druga grupa problema se odnosi naporeme}aj psihi~kih funkcija, to je drugi uzrok demencija od svihuzroka demencija, ~esto je uzrok depresije i ~esto uzrok epilepsijeu starijem `ivotnom dobu. Dakle, radi se o jednom vrlo ozbiljnomproblemu na kome treba da radi pre svega zdravstvena struka, aonda i svi ostali – kazala je dr Vera Sre}kovi} i dodala da se naprvom mestu mora uticati na faktore rizika.

Ona ka`e da o faktorima rizika ljudi dosta znaju, ali smatra daje malo onih koji se pridr`avaju saveta koje dobijaju. Postoje fak-

tori rizika na koje se ne mo`e uticati, a to su `ivotno doba, pol, rasai genetski faktori, a masa faktora rizika na koje mo`e da se uti~ejesu hipertenzija, gojaznost, dijabet, sr~ane bolesti, pu{enje, fizi~kaneaktivnost, nepravilna ishrana, itd. Svetske statistike ka`u da }esvaka {esta osoba tokom `ivota imati mo`dani udar, pa je upravozbog toga va`no uticati na na~in `ivota i tako smanjiti faktore rizika.

Cilj predavanja u Edukativnom centru bio je da se uka`e nazna~aj faktora rizika, kao i novine u le~enju mo`danog udara, a toje tromboliti~ka terapija. Predavanje su pripremili lekari Slu`beNeurologije, Radiologije i Fizikalne medicine: dr Vera Sre}kovi},dr Vesna Milev, dr Jasmina Vu~kovi}, dr Jovan Krsti}, dr BiljanaSavi}, dr Jasmina Kova~evi} i dr Gordana An|eli}. U pitanju jeakreditovan kurs od strane Zdravstvenog saveta Srbije, tako da suu~esnici dobili bodove za obnavljanje licence. Jo{ jedan akredito-van kurs na{i neurolozi su odr`ali krajem novembra, a tema je bila„Novine u dijagnozi i terapiji Parkinsonove bolesti“.

Svetski dan borbe protiv mo`danog udara

Sa predavanja u Edukativnom centru

Novembar se od 1995. godine u svetu obele`ava kao Mesec borbeprotiv raka plu}a. Od te bolesti u Srbiji svake godine oboli 6.400osoba, a u 74 odsto slu~ajeva bolest se otkriva u odmaklom

stadijumu. Dr Slavica Rakovi}, na~elnik Slu`be pneumoftiziologije, urazgovoru sa novinarima je ukazala na to da je od 1999. do 2008. godineu Srbiji zabele`en porast u obolevanju od raka plu}a za 27,4 odsto,me|u `enama ~ak za 49,1 odsto, a kod mu{karaca za 21,5 odsto. I stopemortaliteta od raka plu}a bele`e rast od 27,6 odsto i to duplo vi{e kod`ena. Nasuprot tome, u mnogim zemljama Evrope obolevanje i umi-ranje od raka plu}a je opalo za osam odsto u istom periodu.

- U na{em Kolubarskom regionu, po podacima iz 2008. godine,kada smo patohistolo{ki potvrdili 74 pacijenta, do{li smo do toga dasmo pro{le godine potvrdili 120 pacijenata. To je veliki broj zato {to

postoji i deo pacijenata koji ne mo`e da se doka`e iz razli~itih razloga,a ra~unamo da ima oko 30 odsto patohistolo{ki nedokazanih karcino-ma i do desetak odsto koji su dokazani na drugoj strani, u tercijarnojustanovi. Ako sve to uzmemo u obzir, do{li smo do brojke od oko 160-170 pacijenata godi{nje, {to je jako veliki broj. Na{a ustanova jeopremljena i kadrovski i opremom da uradi 90 odsto svihdijagnosti~kih procedura koje su potrebne za otkrivanje karcinomaplu}a – rekla je dr Slavica Rakovi}.

Detaljnije o ovoj te{koj bolesti, faktorima rizika, simptomima,dijagnozi i le~enju, govorila je pneumoftiziolog dr Dragica Mirkovi},posebno isti~u}i uticaj pu{enja.

- Rizik oboljevanja pu{a~a od raka plu}a je 25 puta ve}i u odnosuna nepu{a~e. Oko 90 odsto karcinoma bronha kod mu{karaca i 80 odstokod `ena povezano je sa pu{enjem. Postoji uzajamna pov eza no stizme|u stope smrtnosti i du`ine pu{a~kog sta`a, doba po~etka pu{ e nja,broja popu{enih cigareta na dan. Pu{a~i lula i cigara imaju ve}i ri zik negonepu{a~i, ali manji rizik od pu{a~a cigareta. Pu{enje cigareta sa visokimsadr`ajem katrana pove}ava rizik oboljevanja. Kod ne pu{ a ~a koji `ivesa aktivnim pu{a~em rizik od oboljevanja se uve}ava za 24 odsto.Prestanak pu{enja smanjuje rizik za nastanak karcinoma. Evidentnosmanjenje rizika mo`e se verifikovati tek posle pet godina od prestankapu{enja. Tek posle 10-15 godina biv{i pu{a~i imaju isti rizik od nastankakarcinoma kao nepu{a~i – kazala je dr Dragica Mirkovi}.

Kao i kod ve}ine drugih bolesti zdrave `ivotne navike osnovni suuslov prevencije karcinoma plu}a. Isto je i sa hroni~nom opstruk-tivnom bolesti plu}a (HOBP), koja je tako|e u velikom porastu, aosnovni faktori rizika za nastanak su upravo pu{enje i aerozaga|enje,kazali su lekari, jer je u novembru obele`en i Dan borbe protiv HOBP.

Pove}an broj obolelih od raka plu}a

Dr Slavica Rakovi} i dr Dragica Mirkovi}

Osnovna poruka 24. oktobra, kada je obele`en Svetski danborbe protiv raka dojke, bila je da su preventivni preglediosnovni kada je u pitanju zdravlje `ena. U Srbiji se svake

godine registruje oko 4000 novoobolelih, a od raka dojke svakegodine umre oko 1600 `ena. Dr Vesna Banovi}, {ef Onkologije sapalijativnom negom, prilikom razgovora sa novinarima rekla je dase uprkos pobolj{anoj dijagnostici `ene i dalje kasno javljaju na pre-gled, {to su pokazali podaci iz pore|enja 2005. i 2011. godine.

- Pro{le godine smo imali 76 novoobolelih `ena koje su reg-istrovane u na{oj slu`bi, {to je za 16 odsto vi{e u odnosu na 2005.godinu. Najvi{e obolelih `ena je u {estoj deceniji. Najmla|a pacijen-tkinja je imala 33, a najstarija 93 godine. Bolest se i danas i pored sveboljih dijagnosti~kih procedura kasno otkriva, tako da je zaistazabrinjavaju}e to da je jo{ uvek veliki procenat `ena koje se javlja-ju sa jako velikim tumorima, pa i sa udaljenim metastazama, odnos-no, koje se javljaju u tre}em i ~etvrtom stadijumu, njhovo le~enje jedugotrajno, neizvesno i skupo – rekla je dr Vesna Banovi}.

Lekar valjevske Onkologije dr Aleksandra Milutinovi} jeiznela zaklju~ke okruglog stola sa temom „Borba protiv raka dojkepredstavlja zadatak celokupnog dru{tva“, koji je povodomobele`avanja ovog datuma odr`an u Beogradu.

- Osnovni cilj jeste podizanje svesti celokupnog dru{tva da jekrajnji trenutak da se svi zajedno uklju~imo u borbu protiv ovete{ke bolesti. Prvi zaklju~ak je da je rak dojke izle~iva bolest, ako sepacijentkinja javi na vreme. Ukoliko je dijagnostikovani tumormanji od dva centimetra i ako nije dao svoje izdanke u regionalnelimfne `lezde, onda je procenat izle~enja ~ak do 97 odsto. Zato jeveliki aspekt dat na skriningu koji se planira u Srbiji. O~ekuje se data skrining mamografija krene u Beogradu, Kladovu, Valjevu i jo{nekim centrima, za oko ~etiri meseca. Bi}e obuhva}ene `enestarosne dobi od 45 do 69 godina da bismo, ako je to mogu}e, otkrili{to ve}i broj `ena u nekom inicijalnom stadijumu bolesti – ka`e drAleksandra Milutinovi}.

Za realizaciju skrininga potrebna je dobra oprema, kvalitetan sni-mak i veliko iskustvo lekara, rekla je radiolog dr Nade`da Saji} idodala:

- U na{oj radiolo{koj slu`bi se obavlja dijagnostika dojke,mamografije, ultrazvuk i magnetna rezonanca. Mamografija se kodnas radi dugi niz godina, a privilegovani smo da od pro{le godineimamo digitalni mamograf, tako da je to jedna zaista najsavr{enijametoda u dijagnostici okultnih lezija, ~ak i premalignih lezija u dojci.

O zna~aju podr{ke ~itavog dru{tva govorila je LjubinkaSrem~evi}, medicinska sestra u penziji, koja se borila sa ovomte{kom bole{}u.

- Moje le~enje se zavr{ilo pre nepunih godinu dana, odstranje-na mi je dojka zajedno sa limfnim `lezdama. Kada dobijete dijag-nozu vi do`ivite jedan {ok. Sigurno je da to nimalo nije prijatno,pro|ete kroz bezbroj pregleda da biste stigli do operacione sale, aonda idete dalje, da biste pro{li kroz sve te faze koje nimalo nisu jed-nostavne, fizi~ki su bolne, ali za `enu vi{e psihi~ki bolne. Moj li~niose}aj je, a mislim da je to ose}aj svih `ena, da vi{e niste to {to stebili. Tu nastaju nekakvi strahovi, da li }e vas prihvatiti suprug, part-ner, jer kada se skidate sada vi{e pred ogledalom niste to {to jeste,nemate ne{to {to vas ~ini `enom. Ja sam se trudila da to prihavatimkao najnormalniju bolest, ali postoje `ene koje to ne prihvataju.Zato je va`na ta psihosocijalna podr{ka, a govore}i iz mog iskustva,va`no je da imate podr{ku od onih koji su vam najbli`i, porodice,partnera, dece, kom{iluka, okoline, a i jako je va`no, bar za mene,da imate poverenje u onoga ko vas le~i – poru~ila je LjubinkaSrem~evi} i najavila da }e se li~no anga`ovati u osnivanju udru`enjapacijenata, jer je i ta vrsta podr{ke i razumevanja onih koji su imalisli~no iskustvo neprocenjiva.

Preventivnim pregledima do zdravlja

13ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Upu}ene najva`nije poruke

Svetski dan dijabetesa ove godine je obele`en pod sloganom„Dijabetes: Za{titimo budu}nost“. Dr Katarina Odanovi},endokrinolog, prilikom razgovora sa novinarima je rekla da se

u svetu svake godine uo~ava zna~ajan porast broja novootkrivenihpacijenata.

- Ukoliko se ovaj trend oboljevanja nastavi, smatra se da }e do2025. godine od ove bolesti u svetu bolovati oko 300 miliona ljudi. USrbiji je do danas registrovano 630 hiljada dijabeti~ara, od kojih 80odsto boluje od dijabetesa tipa 2. Smatra se da u Srbiji svaki osmistanovnik ima dijabetes. U Kolubarskom okrugu od dijabetesa bolu-je oko 11 hiljada ljudi, od kojih je 9 hiljada bolesnih od tipa 2 dija-betesa. Ono {to generalno predstavlja poseban problem jeste~injenica da se pacijenti uglavnom previ{e kasno javljaju lekaru,odnosno, u onom trenutku kada je bolest ve} uzela maha i kada sunjene komplikacije ve} klini~ki manifestne. Su{tina je da se preveni-raju komplikacije i bolest rano otkrije, pa zato zdravoj populacijisavetujemo da bar jednom godi{nje kontroli{u jutarnji nivo {e}era ukrvi. A na{im pacijentima koji boluju od ove bolesti savetujemo damaksimalno uzmu u~e{}a u kontroli svoje bolesti – rekla je drKatarina Odanovi}, naglasiv{i da se posebna pa`nja mora obratiti nadecu i adolescente, odnosno, na usvajanje i pridr`avanje zdravih`ivotnih navika kod mladih.

Ona je kazala i to da su ra|ene brojne svetske studije otro{kovima le~enja dijabeti~ara, kojima se do{lo do zapanjuju}ih

podataka, a to je da ~ak 70 odsto od ukupne sume novca koja se usvetu godi{nje izdvoji za le~enje dijabeti~ara odlazi na le~enje kom-plikacija ove bolesti, a samo 7 odsto od ukupne sume odlazi nale~enje samog dijabetesa.

Za{titimo budu}nost

Dr Katarina Odanovi}

Uokviru brojnih aktivnosti povodom obele`avanja Svetskogdana mentalnog zdravlja po~etkom oktobra su pacijentikoji su na hospitalnom le~enju u psihijatrijskoj slu`bi kao i

pacijenti uklju~eni u program ku}nog le~enja, imali priliku da videpredstavu „@enski i mu{ki razgovori“, koju su izveli ~lanovigluma~ke radionice pri OSI klubu (klub osoba sa invaliditetom).

- Ovoga puta mi ne `elimo da govorimo o bolesti ve} o ~ovekukoji se zbog prirode mentalne bolesti povla~i u svoj svet, po~inje dagubi vezu sa stvarno{}u, izoluje se i ~esto je prepu{ten samom sebi.[ira i u`a dru{tvena zajednica ga obele`e i odbace i u trenutku kadamo`e i treba da se vrati u svoje okru`enje on nosi te`ak teret i pe~atsvog poreme}aja. Mi na ovaj na~in `elimo da pomognemo ipoka`emo, ne samo ljudima koji su pro{li kroz to nego svima onimakoji imaju predrasude i koji be`e od mentalno obolelih osoba, datreba i da je mogu}e ponovo se vratiti u svet stvarnosti i nastaviti

`iveti tamo gde su stali. U znak zahvalnosti za razumevanje ipodr{ku koju im pru`amo, na{i pacijenti su osmislili i uz pomo}~lanova svoje porodice okre~ili trpezariju psihijatrijskog odeljenja.To nam je najve}a zahvalnost za sve ono {to poku{avamo dau~inimo i ~inimo za njih – rekla je prof. dr Sne`ana Medenica,na~elnik psihijatrijske slu`be.

Predstavu „@enski i mu{ki razgvori“ je po tekstu Du{kaRadovi}a re`irao Ljubivoje Bube Markovi}, koji je tom prilikomporu~io:

- Svi smo odu{evljeni {to smo dobili poziv da ovde do|emo,pre svega zbog `elje da igramo, jer mi to volimo i jedva ~ekamosvaku priliku, a na neki na~in to je i nagrada za veliki rad i trud kojismo ulo`ili u pre|a{njem periodu. Trenutno radimo na jo{ jednojpredstavi, to je Nu{i}eva „O`alo{}ena porodica“, a u planu je jo{projekata. [to se ti~e samog odnosa prema invaliditetu, vrstibolesti, moram da ka`em da bave}i se pozori{tem i glumom, mi stal-no brinemo o ljudskoj du{i, jer je prakti~no i to neka vrsta igranjasa du{om. Ja ~esto umem da ka`em, kada radim sa mladim ljudima,da je to „hvatanje |avola za rep“. To je jedna situacija koja je vrloprepoznatljiva u psihijatriji, napu{tati sebe i i}i u ne{to drugo, ne{toizvan sebe, a potom nastaje problem vratiti se u sebe, u svojuli~nost. Na neki na~in to je interesantno i intrigantno i definitivnojeste zajedni~ka tema i psihijatrije i glume. Na{a poruka je da smosvi mi ljudi i to je ono {to nam je svima zajedni~ko, tako da moramobiti tolerantni, jer samo tako izme|u sebe mo`emo da komunici-ramo mnogo bolje i jednostavnije, i na{i prijatelji koji imaju prob-lem hendikepa, bilo koje vrste, imaju pravo na sve `ivotne radostikoje su dostupne svakom ~oveku.

Koliko je ova predstava zna~ila pacijentima psihijatrijskeslu`be moglo se videti na njihovim licima. Neke scene su im uzosmeh izmamile i suze, a odli~an nastup svih glumaca nagradili suaplauzima. Ova predstava je unela dodatnu vedrinu u Slu`bu psihi-jatrije, koja je prepoznatljiva po izuzetnom zalaganju svihzaposlenih u borbi protiv predrasuda i organizaciji sli~nih aktivnos-ti. Tako je i tom prilikom deo zaposlenih bio u dru{tvu svojih paci-jenata, kako bi zajedno podelili ove lepe trenutke.

Prijatelji psihijatrije

14 ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Nizom aktivnosti {irom planete je obele`en 10. oktobar -Svetski dan mentalnog zdravlja, a ove godine posebna pa ̀ n -ja je posve}ena depresiji, uz poruku „Mo`e da se desi sva ko -

me“. ^lanovi Radne grupe projekta „UPSTREAM“ (Unapre|ivanjesocijalizacije i tretmana u mentalnom zdravlju) okupili su se u cen-tru grada i uputili osnovne poruke svojim sugra|anima, uz podeluin formativnog materijala.

Prim. dr Branka Stamatovi} Gaji}, psihijatar ZC Valjevo, pod-setila je na brojne aktivnosti koje su odr`ane u susret ovom datumu,jer o ovim temama ne treba govoriti samo jednog, ve} 365 dana ugodini, tako da }e mentalno zdravlje biti tema i niza doga|aja kojise planiraju u narednom periodu. A svi doga|aji bele`e se i na sajtuwww.365danazamentalnozdravlje.org, kazala je Snje`ana Badri} izCaritas-a Valjevo, naglasiv{i da je na{ grad jedan od deset gradovaSrbije koji na sli~an na~in obele`avaju ovaj datum, u saradnji saCaritas-om Srbije.

Prim. dr Tomislav Gaji}, predsednik UO Centra za istra`ivan-je i unapre|ivanje mentalnog zdravlja „VAnima“ rekao je da u ovommomentu 350 miliona ljudi boluje od depresije. O~ekuje se da }e do2030. godine depresija biti naj~e{}i uzrok obolevanja. Smatra se dajedna od deset osoba pati od te{ke depresije, a skoro jedna od pet }etokom svog `ivota imati ovaj poreme}aj. Le~enje nije dostupno ~akza vi{e od 75% osoba sa depresijom, a u nekim zemljama manje od10% obolelih dobije ikakavu terapiju. Iako se slika depresije mo`erazlikovati kod pripadnika razli~itih kultura, postoje i zajedni~kekarakteristike (npr. depresivno raspolo`enje, gubitak interesovanjaili zadovoljstva, pad energije, poreme}en apetit ili spavanje, padkoncentracije), kao i zajedni~ki faktori rizika (npr. pol, siroma{tvo,ni`i obrazovni nivo, genetski prenesena osetljivost, izlo`enostnasilju, druge hroni~ne bolesti, razvod, ...), kojima aktuelnaekonomska kriza svakako doprinosi.

Podr{ku u obele`avanju Svetskog dana mentalnog zdravlja dalisu i u~enici ~etvrte godine filolo{kog smera Valjevske gimnazije,Katarina Kraljevi} i Aleksandar Burmaz, koji su kazali da im jeizuzetno zadovoljstvo {to su u~estvovali u ovoj aktivnosti, jer, kakosu rekli, optere}eni svakodnevnim brigama i finansijskim problemi-ma, ljudi danas malo pa`nje posve}uju sebi i svom zdravlju, anaro~ito mentalnom zdravlju, tako da je doprinos mladih u borbi zamentalno zdravlja neprocenljiva.

Nakon podele informativnog materijala u centru grada, uModernoj galeriji je odr`an okrugli sto sa temom „Sva lica depresi-je“, gde se kroz interaktivan rad ukazalo na to da je depresija svudaoko nas.

Sva lica depresije

Akcija u centru grada

15ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Sedmogodi{nja devoj~ica, koju su krajem oktobra napali psilutalice dok se vra}ala iz {kole, oporavljala se na Odeljenjude~ije hirurgije. Devoj~icu, koja je zadobila vi{estruke ujedne

rane i ogrebotine po celom telu, od ~opora je odbranila medicinskasestra Nata{a Tomi}.

Slu~ajnost je da je Nata{a Tomi} kuma porodice povre|enedevoj~ice, a radi upravo na Odeljenju de~ije hirurgije. Ka`e da je~ula stra{an lave` pasa i zapomaganje, dok je obavljala poslove poku}i, a kada je iza{la na terasu videla je devoj~icu koju pet pasa,kako je rekla, vu~e po livadi. Odmah je istr~ala napolje, poku{ala dakamenjem otera pse, njen maloletni sin je bez straha dotr~ao upomo} i uspeli su da oslobode devoj~icu i odvedu je u Urgentni cen-tar. Svakako da je taj prizor bio stra{an za Nata{u Tomi}, ali je onau tom trenutku reagovala onako kako bi svako morao reagovati daje bio na njenom mestu. Ipak, treba naglasiti i to da je pokazala istin-sku hrabrost i po`rtvovanje koji posao zdravstvenih radnikapodrazumeva.

Hrabra devoj~ica, uprkos u`asnoj situaciji koju je pre`ivela,bez straha je razgovarala sa novinarima, koji su je posetili, o tome{ta joj se dogodilo. Njeni roditelji su odlu~ili da tu pri~u javnoispri~aju svojim sugra|anima, kako bi nadle`ni preduzeli mere da se

sli~ne situacije ne bi ponovile, jer Valjevo problem sa psima lutali-cama ima godinama, a ovaj napad se dogodio u Novom naselju.

Hrabrost i po`rtvovanje na delu

Povre|ena devoj~ica u naru~ju Nata{e Tomi}

Veliki broj medija je preneo lepu pri~u objavljenu u listuPress o neobi~noj ro|endanskoj proslavi u Valjevu, na kojojsu zvanice prikupljale novac za akciju Fonda B92 “Bitka za

bebe”. Tekst je objavljen i na sajtu B92, koji i na taj na~in promovi{esvoju kampanju. Pri~u prenosimo i u Zdravstveniku.

Vesna Luki} iz Valjeva zamolila je prijatelje da novac kojim suplanirali da kupe poklone za njen 50. ro|endan daju u humanitarnesvrhe, fondu „Bitka za bebe". Na proslavu Vesninog 50. ro|endana,oko 190 njenih gostiju skupilo je 300.000 dinara, koji }e biti upla}enina ra~un fonda „Bitka za bebe". Na ulazu u valjevski hotel „Omnicentar", gde je uprili~eno slavlje, bila je postavljena kutija, u kojojsu prijatelji i rodbina slavljenice, umesto poklona, ubacivali novackoji je namenjen bebama.

"Nameravala sam da jubilarni ro|endan obele`im na specifi~anna~in. Jedina svrha ovog slavlja bila je da se svi moji prijatelji okupena jednom mestu i da se dobro provedemo, a po{to imam veliki krug

prijatelja, znala sam da }e tu biti na desetine buketa cve}a, velikibroj raznoraznih poklona. Zbog toga sam re{ila da sve to izbegnemoi da zajedno u~inimo neko dobro delo. Sve goste sam zamolila da mipoklone i cve}e ne donose, a da, ukoliko `ele, odre|enu sumu novcaubace u kutiju koja je postavljena na ulazu u restoran. Svi su biliodu{evljeni ovom idejom", pri~a za Press Vesna Luki}, koja je uzpomo} svojih gostiju uspela da sakupi 300.000 dinara. Taj novac }edati fondu „Bitka za bebe".

"Ni ovu akciju nisam osmislila da bi se o tome pri~alo, ve} dabih, zajedno sa prijateljima, u~inila neko dobro delo i podstaklaljude koji su u mogu}nosti da ~ine sli~ne stvari ", ka`e Vesna Luki}.Ona je obe}ala da }e veselje napraviti i za 60. ro|endan.

Predsednik „Fonda za bebe" Veran Mati} ne krije odu{evljenje. "Ovakav slu~aj do sada nismo imali. Svaka joj ~ast. Za ovaj

novac mo`e, recimo, da se kupi CTG aparat koji meri otkucaje srcabebe u maj~inom stomaku, a ti aparati nedostaju ", ka`e Mati}.

Poklon za bebe

Novi sindikat Op{te Bolnice ValjevoOd 01. 11. do 04.11.2012. god. u oraganizaciji Novog sindikata

zdravstva Srbije odr`ana je Sindikalna {kola „Banja Vrujci 2012“. Pored Sindikalnih predavanja organizovana su i tri stru~na, za koja

su svih 130 polaznika {kole dobili po 6 eksternih KME bodova.Novi sindikat Op{te bolnice Valjevo odazvao se sa 14 ~lanova, a nji-

hova iskustva i ste~ena znanja su najbolji pokazatelj na{e aktivnosti.Nadamo se da }e u narednom periodu odziv ~lanova za Sindikalne

aktivnosti biti u jo{ ve}em broju. SINDIKALNI POZDRAV SA SOLIDARNO[]U !

Predsednik NS OB Valjevo

Aleksandar Jovanovi}

ZdrAVSTVENIK pripremili:PR agencija PRISTUP – PR slu`ba ZC Valjevo

Dejana Je{i}, Branko Petrovi}IT slu`ba ZC Valjevo – Nikola Petrovi}

Pozivamo Vas da nas obave{tavate i pi{ete za na{e

glasilo

www.zcvaljevo.rs; Tel.: 295 372; pr@zcvaljevo.com

Zdravstveni centar Valjevo; Sin|eli}eva 6214000 Valjevo