Da bi ste preuzeli kompletan rad, molimo Vas pogledajte u putstvo o kupovini gotovih radova 3

2. OPIS TEHNOLOŠKOG PROCESA PROIZVODNJE ETIL

ALKOHOLA IZ KROMPIRA I KUKURUZA 2.1. Sastav i struktura etil alkohola iz krompira i kukuruza

Alkohol ili etil-alkohol, etanol, žesta, špirit je popularno ime za organsko jedinjenjeiz grupe alkohola. Pojavljuje se kao bezbojna tečnost ugodnog mirisa. Ime mu dolazi od arapske riječi al-kuhl, što znači prašak za bojanje očnih kapaka. Proizvodi se najčešće iz skrobnih i šećernih sirovina vrenjem uz pomoć kvasca.

Upotrebljava se kao rastvarač i sredstvo za ekstrakciju, za dezinfekciju, za konzerviranje i pri proizvodnji alkoholnih pića. Služi kao polazna sirovina za celi niz hemikalija. Opšta formula alkohola je R-OH, dakle hidroksilna grupa OH, vezana na alkan tj. lanac ugljovodonika. Sličnu strukturu imaju karboksilne kiseline koje se dobivaju oksidacijom alkohola. Hidroksilna grupa (funkcijska grupa) se sastoji od jednog atoma vodonika i jednog atoma kiseonika, prema tome je jednovalentna. Zato i lanac na koji se grupa vezuje mora biti jednovalentan. Tako će npr. sažeta strukturna formula etanola biti CH3-CH2-OH.

2.2. Tehnološki proces proizvodnje etil alkohola iz krompira i kukuruza

Osnovni sastojak svih alkoholnih pića je rafinirani etilni alkohol koji se proizvodi destilacijom i rektifikacijom prevrelih komina. Za proizvodnju preporučuje se u prvom redu alkohol proizveden iz žitarica (kukuruz, ječam, raž) kao i od krompira. Alkohol dobijen iz melase je manje vredan za proizvodnju alkoholnih pića, pa se ne može koristiti za proizvodnju vodke ili džina. Za proizvodnju jakih alkoholnih pića svakako se mora koristiti fino rafinirani alkohol koji mora biti bistar, ukus slatkasto-alkoholičan, miris blag i neutralan. Tehnologija proizvodnje žitnih rakija vrlo je slična proizvodnji voćnih rakija. Rakije se proizvode destilacijom prevrelih komina, koje su pripremljene ošećerenjem skroba žitarica amilolitičkim enzimima. Glavne faze proizvodnje su sledeće:

- Ukomljavanje i ošećerenje supstrata; - Vrenje; - Destilacija; - Dorada i zrenje.

Najpoznatije žitne rakije su: Viski, Vodka, Genever, Džin.

Da bi ste preuzeli kompletan rad, molimo Vas pogledajte u putstvo o kupovini gotovih radova 4

Viski Viski je žitna rakija sa karakterističnim mirisom i ukusom. Proizvodi se pretežno od ječmenog slada, raži, te kukuruza i pšenice, a mora sadržavati najmanje 43% etanola. Najpoznatije vrste viskija su: Škotski, Irski, Američki (burbon) i kanadski. Vodka Vodka se može definisati kao razređeni vrlo čisti alkohol dobijen od žita ili krompira. Proizvodnja vodke u Poljskoj temelji se na krompiru, dok je u Rusiji glavna sirovina kukuruz. Budući da je sirovina za proizvodnju vodke kukuruz ili krompir, onda se pre vrenja mora izvesti ošećerenje skroba sadržanog u supstratu. Nakon završenog alkoholnog vrenja, prevrela komina se destilira kako bi se postigla potrebna čistoća i mekoća alkohola. Destilacija i rektifikacija se izvodi kontinuirano u destilacijskim kolonama, nakon čega slijedi rektifikacija u kolonama za rektifikaciju. Naročito brižljivim izvođenjem procesa destilacije i rektifikacije (3-5 kolone), te filtriranjem destilata kroz aktivni ugalj, dobije se alkohol takove čistoće, da se nakon razređenja može odmah koristiti kao gotov proizvod. Količina alkohola u vodki je 40-45 vol/vol. %. Genever

Genever je nizozemska nacionalna rakija. Poznata su dva tipa genevera; - Mladi genever blago aromatizovana rakija; - Stari genever jače aromatizovan i odležan.

U Nizozemskoj se genever proizvodi mešanjem mlevenog kukuruza, raženog

brašna, ječmenog slada u jednakim merama. Proces saharifikacije, odnosno razgradnje skroba u fermentabilne šećere, provodi se kao pri proizvodnji piva, međutim uz dodatak enzima. Ošećerena komina se filtrira kako bi se dobila sladovina koja odlazi na fermentciju. Fermentacija se odvija dodatkom selekcioniranog kvasca. Nakon 3-4 dana preferemntiranoj komini s oko 6 % alkohola dodaje se sveže ošećerena profiltrirana sladovina kako bi se dobilo na kraju fermentacije oko 11 % alkohola. Takva prefermentirana komina odlazi na destilaciju. Džin

Džin (irska klekovača) proizvodi se od žitne rakije prepečenice, tako što se kod

drugog pečenja u kazan doda malo kleke, da bi rakija dobila miris, ali po boji ostaje žitna. Ova rakija razlikuje se od naše klekovače po tome što se proizvodi od voćne rakije i ima boju. Džin je aromatizovana žitna rakija ili aromatizovani rafinisani etanol poljoprivrednog porekla. Za osnovu se uzima neka žitna rakija ili žitni alkohol 95-96%v/v. Holanski profesor medicine Franciscus de la Boe se smatra tvorcem pića koje je danas poznato kao dzin. On je ovo piće nazvao “Essence de Genivre“, zbog intenzivne arome kleke. Aeneas Coffey je 1830. godine predstavio svoj usavršeni destilacioni