02 Zak Luj David

8/13/2019 02 Zak Luj David

1/7

03.10.2012.

a k L u j D a v i d

19. vek eleo je da stvori veliku umetnost i na tome je radio i Vinkelman. Tendencija ka

moralizaotrskom slikarstvu postojala je i u ranijim epohama, ali nigde nije bila izraena kao uFranciskoj i Pusenovoj umetnosti. Antike teme su koriene kao izvor za nastajanje ovakve vrsteslike.

U prvoj polovini 18. veka bilo je aktuelno moralizatorsko slikarstvo, ali ve u drugoj polovini vekadolazi do obustavljanja moralizatorskih tema jer se smatralo da Rokoko nema uporite u etici.

Nikola Pusen, Fokionova sahrana,

1648.

Pusen bira traginu temu iz antikeistorije. Fokion je bio atinski

dravljanin i vojskovoa koga jemakedonski kralj Poliperhon

pogubio.

Autoportret, 1794

U Davidovom ranom opusu bilo je mnogo onoga to midanas smatramo Rokoko umetnou, sa dostapitoresknog arma, ali i tenja ka velikoj umetnosti.

David je dobio prestinu nagradu na Akademiji, Collgedes Quatre-Nations, ime je stekao pravo na kolovanjeu Francuskoj Akademiji u Rimu.

Poznata je njegova izjava tom prilikom: Antika me nee

dodirnuti zato to joj nedostaje akcije. Ali kada jestigao u Rim, a kasnije i u Napulj gde se povezao sa

najznaajnijim intelektualcima te epohe kao to je bioVinkelman i kada je video dela slavne rimske istorije

rekao je da je ponovo progledao.

Napulj je tada bio vrlo znaajan centar, jer su mnogiintelektualci boravili u njemu prilikom otkrivanja

Pompeje i Herkulanuma.


2/7

Velizar prima milostinju, 1781

Velizar, slavni Justinijanov vojskovoa, prikazan je na nain kako gaEvropa doivljava. On je neko

ko je branio Rimsko carstvo od vanadala. Legenda kae da je on bio oklevetan od strane Justinijanakoji je naredio da se Velizar oslepi. Istorija jo nita nije utvrdila povodom toga.

Davida interesuju teme poput slave, asti, ali i prolaznosti svega toga. On za ovu sliku nijeiskoristio ni jedan predloak, ni jednu drugu sliku. On je bio umetnik koji je imao istinski instinktza dramu, za konstruisanje vizuelnog koda koji se nigde i nikada ranije nije pojavljivao. On je

prilikom rada na ovoj slici izabrao da predstavi slavnog Velizara kao starog i nemonog oveka utrenutku kada prima milostinju, jer je on na kraju zavrio kao prosjak. Ali to je trenutak i kada gaprepoznaje njegov bivi vojnik, koji je bio zapanjen prizorom prepoznavi svog vojskovou. To jetrenutak koji govori o prolaznosti svetske slave. David je vrlo veto stvarao ovakve slike, bez

mnogo detalja i to je njegova vrlina o kojoj je i Pusen priao. Skoncentrisanost slike na sveganekoliko figura i mogunost da se na takvoj slici iskae velika ljudska drama.

Pored Velizara pie: Podajte rimski novi Velizaru. Na slici je iskazana stabilna vizuelna kultura,jasne vertikale.. Ova slika kodifikuje aspiracije veka i David uz pomo nje skree panju na sebekao umetnika. On je zapoeo ono to je Didro govorio slikarima: Slikaj kako se dogodilo u Sparti.Didro je prepoznao ovu sliku kao izuzetnu i rekao je: Ovu slikuje naslikao ovek sa duom.


3/7


4/7

krvi ratnika dva kralja su se dogovorila da na megdan izau po tri ratnika sa svake strane i da e seta pobeda raunati kao pobeda u ratu. Kada je borba zapoeta dva brata Horacija su pala i Rimljanisu poeli gubiti nadu u ishod dvoboja jer je ostao samo jedan ratnik sa njihove strane, ali je on uodnosu na brau Kurijacija bio bez rana. Poeo je iznenada da bei dok su ga oni jurili, ali je ujednom trenutku naglo stao i svom snagom je krenuo na jednog od brae koji je prvi stigao za njim,a to je bio onaj sa najmanje rana. On ih je tako razdvojio i sa svakim se posebno sukobio, jer je

najkasnije dotraao onaj sa najveim ranama. Tragedija je bila u tome to su se ene iz porodicaHoraciji udvale za one iz porodice Kurijacija i kada je bitka bila zavrena jedini preiveli sin izporodice Horacijevaca se vraa kui gde zatie sestru koja ali za svojim muem i njegovimneprijateljem i ubija je. U Rimu je bio zakon da se svakom graaninu koji je oduzeo ivotRimljaninu mora suditi, pa je tako prva Davidova skica za ovu sliku pokazivala oca koji se obraauime svog sina pred sudom, i zalae za njegovu sudbinu. Ipak kasnije David se odluuje za druguvarijantu ove slike. Sam Didro je videvi ovu sliku u procesu rada izjavio da ona moe nastati samou Rimu, pa se David tom prilikom vraa u Rim i zavrava je. On naputa prvenstvenu skicu, jer je ta

struktura bila nedovoljna za efekat koji je on eleo da postigne. On nije eleo dogaaj, gust narativ,sa mnogo figura, ve neto muevnije i ono to iskazuje sutinu stojikog morala. On je teio daiskae plemenito telo u plemenitoj akciji i opet bira trenutak koji nigde do tada nije bio prikazan.

Ova slika je manifest Neoklasicizma. Sve generacije pre njega elele su da slike podseaju narimski reljef, da ne stvaraju prostor koji bi se popunjavao detaljima i David sada stvara takvo delo,

on ponovo daruje slici dorske stubove (im se vide dorski stubovi na slici, verovatno se radi oNeoklasicizmu), hladno jutarnje osvetljenje, vidi se hladnoa umetnikog postupka bez imalopitoresknog.

David umnoava jedan pokret tri brata Horacija se kunu ocu da e odbraniti Rim, da e sertvovati za otadbinu mimo svih emocionalnih spona koje postoje. Taj ar je u potpunosti iskazanu odnosu na enske pasivne figure sa decom. To su snane figure u vrstoj akciji u kojoj se skoroosea zveket maeva.

Percepcija slike

Didro je znao da je ta slika morala nastati u Rimu; ona ne bi mogla nastati u Parizu jer je za izradu

takvog dela bila neophodna antika kultura pred oima i sve ono to je Rim u svojoj bogatoj istorijimogao da prui. Kada je David izloio ovu sliku svi su bili fascinirani, pred nju su bacali rue. Isto

oduevljenje je iskazano i u Parizu. Ipak to je slika koja je nastala u predveerje Revolucije, pa jesmatrano da je ona uticala na ljudsko ponaanje. Italijanski umetnik Votani, prijatelj Davidov,rekao je: Ova slika raspalila je vie dua u tenji za slobodom nego mnoge knjige. Snaga slike jenadmaila snagu knjige. David je to razvio. U tom trenutku ona je zaista prepoznata kao potencijalza borbu, za slobodu. U nju je ugraen politiki suberzivni potencijal koji je nainio slikom kojanajavljuje Revoluciju.


5/7

Brutu donose tela njegovih sinova, 1789

Delo koje najvie govori o upotrebi slike. David je ovu sliku poeo da stvara u godini Francuskerevolucije (14. juli 1789. godine - nacionalni praznik Fracuske).

Ovde nije re o Brutu koji je bio Cezarov ubica, ve se radi o Luciju Juniju Brutu koji je bio osnivaRimske republike i praosniva porodice Junijevaca u Drevnom Rimu (506. god. p. n. e.). Tit Livijepria o njemu i navodi kako je on bio rimski plemi, nezadovoljan tiranskom vlau kraljaTarkvinija Oholog koji je izmeu ostalog dao da sepogubi Brutov brat. Tarkvinijev sin je silovao

njegovu sestru, koja je okupila svu svoju rodbinu, ispriala ta se deslio i izvrila samoubistvo. Utom trenutku Brut je pozvao sve graane Rima na oruje kako bi ispravili tu nepravdu. Oni su gaposluali i proterali su Tarkvinija u njegovog sina Seksta u Etruriju. Brut je tada prema legendipozvao Rimljane da ouvaju svoju novosteenu slobodu tako to e se zakleti da vie nikada neeimati kralja i tako je ustanovljena republika. To je vano ime u rimskoj istoriji.Vremenom je dolodo prevrata kako je njegova ena bila bliska Tarkviniju, njeni sinovi pokuali su da restaurirajumonarhiju i Brut tada biva izloen tekoj odluci. On je morao da bude predstavnik otadbine, a ne


6/7

otac svojih sinova, pa je naredio da oni budu pogubljeni. Ovo delo takoe nema svoje predloke uumetnosti. Sama egzekucija nije predstavljena, ve unutranja podela porodice i razvrat. Davidovde ne predstavlja figuru koja nije ni trepnula pred pogubljenjem sinova kao to Plutarh kae, veoveka koji je preiveo sve to.

Na slici se osea uticaj Mikelanelovog Sikstinskog svoda. Kao i na slici Zakletva Horaciju David seovde opredelio za jednostavnu kompoziciju sa dorskim stubovima, arhitravnom gredom, s tim toje ovde mnogo vie animirao enske figure. Vidi se emocionalna podela porodice, otac je u senci,iza njega su mrtva tela.. David je umeo da izbegne predstavljanje detalja i narativa, a da opet on

ostane prisutan. To su vrline velikog slikara.

Upotreba slike

Ovo je takoe porudbina krune i kralja. Ministar Lepih umetnosti poruuje ovu sliku, ali onporuuje priu o Korijanu (?). David nikoganije obavestio da je promenio temu samostalno i ta

tema naginje ka republikanskim shvatanjima.

Francuska revolucija

To je vreme velike ekonomske krize, velikog engleskog pritiska koji pokuava da iskae svoju mo,vreme mrnje koja je usmerena na kralja, a posebno kraljicu Mariju Antoanetu, kojoj nikada nisumogli da oproste toje poreklom sa Habzburkog dvora. Iako je Luj XVI vrio velike ekonomskereforme, kriza je bila ogromna, jedna plata je bila duplo manja od cene jednog hleba. Francuska

revolucija je poela pre otvaranja Salona na kojoj je trebalo pokazati ovu sliku. Ministar Lepihumetnosti je video ovu sliku pre Salona i odbio je da prisustvuje tom dogaaju.To je trenutak pada

Bastilje (14. jul 1789. godine). Od 15. veka Bastilja je pretvorena u zatvor za politike okrivljenike.Ljudi su tu utamnieni bez suenja i na neodreeno vreme, esto po nalogu kralja, pa je zbog togaona postala omrznuti simbol monarhije. Narod je tada izvrio juri na Bastilju oslobodivizatvorenike to je oznailo poetak revolucije. U avgustu je doneta deklaracija o pravima oveka igraana.

U to vreme u francuskom pozoritu igrala se predstava Brut za koju je tekst napisao Volter, kojinije bio republikanac. On je na scenu postavio istorijsku dramu koja je dobila republikansku auru.

Nju su gledali i republikanci i rojalisti i poneti arom u razliitim inovima pola njih je uzvikivalo:iveo kralj, dok je druga polovina uzvraala parolom: ivela republika.

Brut u toj drami izgovara reenicu koja je izazivala najvie emocija: U srcu Rima je izdajnik, pazitese nema milosti za njega, treba da budemo svesni njegovih zloina i naih zakletvi.

Za vreme Fancuske revolucije obrazuje se Narodna skuptinagde kralj rui zakone drave. On jeprobao da pobegne, ali mu nije uspelo, ostao je zarobljen u Parizu gde je njegova porodica doivelatragediju. U momentu kada se zavravala predstava statisti su iznosili ovu sliku.


7/7

22. septembra1792. godine Francuska je proglaena republikom i David je tada bio izrazitopolitiki upotrebljen. On je glasao za smrt kralja. U predveerje kraljevske egzekucije stajao jeproglas sa Volterovim komentarom: U srcu Francuske je izdajnik, aesto je pored stajao i detaljsa Davidove slike lice Bruta u senci. Ta slika je upotrebljena u politike svrhe. David je bioumetnik koji je preopznat od strane revolucionara i koji se mogao iskoristiti na taj nain.

an Antoan Udon, Volter(osmeh razuma)

To je doba kada je Volter, jedan od najznaajnijih prosvetitelja,morao da bei iz Pariza jer se njegova pisanja nisu sviala kruni.Volterova bista se naziva i osmeh razuma. Razum glavna re 18.veka.

Jedna grupa francuskih intelektualaca se oprobava u poduhvatu da

se njegovo telo vrati u Pariz i David tada neprevazieno reirafunerarnu sveanost, prenos posmrtnih ostataka, pravi efemernispektakl. Sarkofag sa njegovim telom biva prenet u Pariski Panteon,

gde poiva veliki broj znaajnih umova.

Documents

02 Zak Luj David