1. 2. 3. 4. - University of Belgrade · 2009-06-18 · Студијско подручје - ВИШЕМЕДИЈСКА УМЕТНОСТ: 1. Једномедијске уметности

Табела 5.1

Спецификација предмета на студијском програму

ДОКТОРСКИХ ИНТЕРДИСЦИПЛИНАРНИХ УМЕТНИЧКИХ СТУДИЈА

Списак спецификација предмета за студијска подручја:

Вишемедијска уметност, Дигитална уметност, Сценски дизајн

ОБАВЕЗНИ ЗАЈЕДНИЧКИ ПРЕДМЕТИ

1. Теорија уметности и медија

2. Методи уметничко истраживачког рада 1

3. Методи уметничко истраживачког рада 2

4. Технике писања теоријског и научног рада

Назив предмета: ТЕОРИЈА УМЕТНОСТИ И МЕДИЈА

Наставници: Шуваковић П. Миодраг (Мишко), Стаматовић Ивана сарадник у настави

Статус предмета: Обавезни

Број ЕСПБ: 5

Услов: нема

Циљ предмета

Циљ предмета је да представи различите критичке и аналитичке теорије уметности: од

марксизма, критичке теорије, аналитичке филозофије, феноменологије и структурализма

преко постструктуралистизма до биополитике и теорије нових медија.

Исход предмета

По завршетку наставе из предмета од студента се очекује:

да дефинише критичке иа анлитичке приступе интерпретацији уметничког дела,

уметника, уметности, историје уметности, нових емдија и културе,

да овлада читањем и писањем савременог теоријског еткста о уметности

да буде способан за вербалну анализу и критику задатог теоријског проблема

Садржај предмета

Садржај предмета се односи на преглед, тумачење и примену најважнијих теорија

уметности током 20. и 21. века: марксизам, критичка теорија, аналитичка филозофија,

феноменологија, структурализам, постструктурализам, биополитика и теорија нових

емедија. Свака тумачена тема се разрађује у оквирима могућих примена на тумачење

саавремених уметничких пракси.

Препоручена литература 1. Fredric Jameson, Postmodernism or, The Cultural Logic of Late Capitalism, Verso, London, 1992.

2. Ţan Bodrijar, Drugo od istoga, Lapis, Beograd, 1994.

3. Slavoj Ţiţek, Mapping Ideology, Verso, London, 1995.

4. Peter Birger, Teorija avangarde, Narodna knjiga, Beograd, 1998.

5. Patrick Ffrench, Roland-Francois Lack (eds.), The Tel Quel Reader, Routledge, London, 1998.

6. Miroslav Beker, Suvremene književne teorije, MH, Zagreb, 1999.

7. Guy Debord, Društvo spektakla & Komentari društvu spektakla, Arkzin doo, Zagreb, 1999.

8. Lev Manovič, Metameiji – izbor tekstova, CSU, Beograd, 2001.

9. Charles Harrison, Paul Wood, Art in Theory 1900-2000, Blackwell, Oxford, 2003.

10. Ronald Bogue, Deleuze on Music, Painting and the Arts, Routledge, New York, 2003.

11. Mark B. N. Hansen, New Philosophy for New Media, The MIT Press, Cambridge Mass, 2004.

12. Petar Bojanić (ed.), Glas i pismo – Žak Derida u odjecima, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Beograd, 2005.

13. Miško Šuvaković, Pojmovnik suvrmene umjetnosti, Horetzky, Zagreb, 2005.

14. Miško Šuvaković, Diskurzivna analiza, Univerzitet umetnosti u Beogradu, Beograd, 2006.

15. Miško Šuvaković, Konceptualna umetnost, MSUV, Novi Sad, 2007.

16. Miško Šuvaković, KFS – Kritične forme savremenosti i žudnja za demokratijom, Orpheus, Novi Sad, 2007. Број часова активне наставе: 2 предавања: 2 Студијски истраживачки рад: 0

Методе извођења наставе : Предавања са вежбама- демонстрацијама примене

одговарајуће теорије на одабраној студији случаја.Припреме излагања студенатских радова

и анализа.Истраживање и писање семинарског рада

Оцена знања (максимални број поена 100)

За полагање испита студент предаје семинарски рад (обим 3.000 речи) . Тема рада је

одабрана у договору са професором. У оцену улазе: ангажованост студента у току активне

наставе (присуствовање настави, урађени есеји или други задаци- предиспитне обавезе)

успешно завршен семинарски рад и његова усмена одбрана.Студент добија макисмално

100 поена на основу свих обавеза. Предиспитне обавезe износе 40 поена а испитне 60

Присуство на часовима 10

Учешће на часу 30

Писани рад 50

Усмени испит 10

Назив предмета: МЕТОДE УМЕТНИЧКО ИСТРАЖИВАЧКОГ РАДА 1

Наставници: Чедомир Васић, ред. проф.; Анђелка Бојовић, ред. проф.; Слободан

Роксандић, ред. проф.; Душан Вуксан, ред.проф.; Миланка Берберовић, ред.проф.; Марина

Накићеновић, ред. проф.; Светозар Рапајић, ред. проф.; др. Милена Драгићевић-Шешић,

ред. проф.; Јанко Баљак, доцент; Слободан Шијан, ред. проф.; Ивана Вујућ, ред. проф.;

Срђан Хофман, ред. проф.; Нинослав Живковић, ред. проф.; Бојан Суђић, ред. проф.

Статус предмета: обавезни


Услов:


Циљ предмета је да полазницима разјасни појам уметничког истраживања кроз анализу

употребљених истраживачких метода и постигнутих уметничких резултата, те да, у

оквиру савремене уметности, укаже на различите видове испољавања истраживачке

димензије у стваралаштву и извођачким дисциплинама. Интердисциплинарни прилаз −

који се првенствено заснива на појавама у ликовној, драмској, филмској и примењеној

уметности, дизајну и музичкој уметности − има за циљ шире образовање студената и

допринос њиховом бољем разумевању откривачког аспекта уметности.


Познавање методологије уметничко истраживачког рада од идеје, преко концепта и

планирања процеса реализације, до стварања дела. Оспособљеност за вербалну и писану

анализу и тумачење употребљених метода и процеса при настајању уметничког дела.


Методологија уметничко истраживачког рада је једносеместрални курс који обухвата

циклус од по 12 предавања (са по 2 часа недељно) и по три двочаса посвећена студијама

случаја и дискусији. Теме курса се паралелно сагледавају из углова различитих

уметности, те их стога обрађују уметници различитих профила, професори са сва четири

факултета Универзитета уметности.

Препоручена литература 1. Веселиновић-Хофман, Мирјана: Пред музичким делом, Београд, Завод за издавање уџбеника, 2007

2. Драгићевић-Шешић, Милена: Уметност и алтернатива, Београд, ФДУ, 1992.

3. Драгићевић-Шешић, Милена: Уметност перформанса — сапостојање или прожимање, у Зборник

радова ФДУ 4, Београд, ФДУ, 2002.

4. Ликовне свеске 1-9, Београд, Универзитет уметности

5. Јовићевић, Александра: Позориште на прагу новог миленијума: између сећања на авангарду и

могућности нове перцепције, у Зборник радова ФДУ 4, Београд, ФДУ, 1997.

6. Мандић, Тијана: Креативност као судбина, у Зборник радова ФДУ 3, Београд, ФДУ, 1999.

7. Hannula, Mika: The Responsabiluty and Freedom of Interpretation, in Innovations in Art and Desig – New

practices, new pedagogies, London and New Jork, Routledge, 2005.

8. Универзитет уметности као експериментални простор за уметничке, педагошке и научне иновације (од

институционалне ка пројектној логици), Београд, Универзитет уметности, 2002.

9. Шуваковић, Мишко: Теорија уметника, у Дискурзивна анализа, Београд, Универзитет уметности, 2006.

Број часова активне наставе: 2 предавања: 2 Студијски истраживачки рад: 0

Методе извођења наставе

предавања, дебате


Предиспитне обавезе: присуство (15 бодова) и активно учешће на предавањима (15 бодова)

Испитни задатак: писани рад (најмање 3000 речи) и његова одбрана.

Садржај писаног рада: приказ употребљеног истраживачког метода кроз анализу једног

савременог уметничког дела – 70 бодова.

Студент за ипитивача бира једног од наставника на предмету.

Назив предмета: МЕТОДE УМЕТНИЧКО ИСТРАЖИВАЧКОГ РАДА 2

Наставници: Чедомир Васић, ред. проф.; Анђелка Бојовић, ред. проф.; Слободан

Роксандић, ред. проф.; Душан Вуксан, ред.проф.; Миланка Берберовић, ред. проф.;

Марина Накићеновић, ред. проф.;Светозар Рапајић, ред. проф.; др. Милена Драгићевић-

Шешић, ред. проф.; Јанко Баљак, доцент; Слободан Шијан, ред. проф.; Ивана Вујућ, ред.

проф.; Срђан Хофман, ред. проф.; Нинослав Живковић, ред. проф.; Бојан Суђић, ред.

проф.


Број ЕСПБ:5

Услов: Положен испит из предмета Методологија уметничко истраживачког рада 1


Циљ предмета је да полазнике, након положеног предмета Методологија уметничко

истраживачког рада 1, детаљније упозна са видовима уметничког истраживања кроз

анализу употребљених истраживачких метода и постигнутих уметничких резултата, те да,

у оквиру савремене уметности, укаже на различите видове испољавања истраживачке

димензије у стваралаштву и извођачким дисциплинама. Интердисциплинарни прилаз −

који се првенствено заснива на појавама у ликовној, драмској, филмској и примењеној

уметности, дизајну и музичкој уметности − има за циљ шире образовање студената и

допринос њиховом бољем разумевању откривачког аспекта уметности.


Способност за формулисање предлога теме докторског уметничког пројекта и израду

писане експликације која је део докторског уметничког пројекта.


Методологија уметничко истраживачког рада 2 је једносеместрални курс који обухвата

циклус од по 12 предавања (са по 2 часа недељно) и по три двочаса посвећена студијама

случаја и дискусији. Теме курса се паралелно сагледавају из углова различитих

уметности, те их стога обрађују уметници различитих профила, професори са сва четири

факултета Универзитета уметности.

Препоручена литература 1. Веселиновић-Хофман, Мирјана: Пред музичким делом, Београд, Завод за издавање уџбеника, 2007

2. Драгићевић-Шешић, Милена: Уметност и алтернатива, Београд, ФДУ, 1992.

3. Драгићевић-Шешић, Милена: Уметност перформанса — сапостојање или прожимање, у Зборник

радова ФДУ 4, Београд, ФДУ, 2002.

4. Ликовне свеске 1-9, Београд, Универзитет уметности

5. Јовићевић, Александра: Позориште на прагу новог миленијума: између сећања на авангарду и

могућности нове перцепције, у Зборник радова ФДУ 4, Београд, ФДУ, 1997.

6. Мандић, Тијана: Креативност као судбина, у Зборник радова ФДУ 3, Београд, ФДУ, 1999.

7. Hannula, Mika: The Responsabiluty and Freedom of Interpretation, in Innovations in Art and Desig – New

practices, new pedagogies, London and New Jork, Routledge, 2005.

8. Универзитет уметности као експериментални простор за уметничке, педагошке и научне иновације

(од институционалне ка пројектној логици), Београд, Универзитет уметности, 2002.

9. Шуваковић, Мишко: Теорија уметника, у Дискурзивна анализа, Београд, Универзитет уметности, 2006.

Број часова активне наставе : 2 предавања: 2 Студијски истраживачки рад: 0


предавања, дебате


Предиспитне обавезе: присуство (15 бодова) и активно учешће на предавањима (15 бодова)

Испитни задатак: писани рад (најмање 3000 речи) и његова одбрана.

Садржај писаног рада: приказ планираног (или коришћеног) истраживачког метода при

стварању сопственог замишљеног (или оствареног) уметничког дела – 70 бодова.

Студент за ипитивача бира једног од наставника на предмету.

Назив предмета: ТЕХНИКА ПИСАЊА ТЕОРИЈСКОГ И НАУЧНОГ РАДА

Наставник: МАРИНКОВИЋ, Д, СОЊА

Статус предмета: Oбавезни



Циљ предмета : Општи циљ курса је да полазнике упозна са методологијом и техником

научног рада у контексту дипломских научних студија у области наука о уметности.

Посебни циљеви курса су да се полазници упознају са појмом и теоријама о методологији и

техници научног рада, са основама методологије научног истраживања и да се обуче да

примењују одговарајуће методологије и технике научног рада.

Исход предмета : Упознавање основа методологије научног рада и практично овладавање

методама и техникама научног истраживања. Припрема за приступ изради семинарских

радова и специјалистичког рада.

Садржај предмета : Техника писања теоријског и научног рада је једносеместрални курс

који обухвата циклус од 15 предавања. Подељен је у две основне области. У првој,

предвиђено је прорађивање теоријско-историјских тема, а у другој, упознавање технике

научног рада. Курс је намењен свршеним студентима факултета уметности, као и другим

студентима хуманистичких дисциплина од којих већина кандидата за које се претпоставља

да могу бити заинтересовани за дипломске студије на Универзитету уметности, током

студија није била у прилици да се упозна са основама научноистраживачког рада, нити има

озбиљнијег искуства у изради теоријских текстова.

Предавања и дебате о следећим темама: Појам методологије научног и теоријског рада;

Однос метода и техника научног истраживања; Место теоријског и научног рада на

Универзитету уметности; Осврт на историјат научног и теоријског рада о уметности;

Научно истраживање; Врсте научних радова и научни текст; Референтни апарат (5);

Структура текста; Избор теме дипломског рада и пријава теме. Избор испитног задатка.

Литература

Милан Дамњановић, Проблем експерименталне методе у естетици, Београд, 1965.

Милан Дамњановић, Место теоријског рада у оквиру Универзитета уметности, Београд,

1976.

Никола Милосављевић, Основи научноистраживачког рада, Београд, 1989.

Жак Финци, Лео Финци, Руди Финци, Магистериј и докторска дисертација, Сарајево,

1992.

Мидхат Шамић, Како настаје научно дјело, Сарајево, 1992.

Мишко Шуваковић, Статус и функције теорије уметности, Прологомена за аналитичку

естетику, Нови Сад, 1995.

Збирка текстова везана за теме предавања (ред. С. Маринковић)

Број часова активне наставе : 2 Остали

часови: Предавања: 2 Вежбе: Други облици наставе: СИР

Методе извођења наставе: Предавања, дебате израда референци


Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена

Редовно похађање наставе 10 писмени испит

Израда референци усмени испт 30

колоквијум-и 20+20 = 40

семинар-и 20

Студијско подручје - ВИШЕМЕДИЈСКА УМЕТНОСТ:

1. Једномедијске уметности 1

2. Теорија и модели вишемедијске уметности 1

3. Технике и технологије 1

4. Једномедијске уметности 2



7. Стварање вишемедијског дела 1




11. Једномедијска уметност 3

12. Изборни предмет 1

(Tеорија визуелне културе 1 + Екологија као контекст уметности)



15. Истраживачки пројекат 1


Назив предмета: ЈЕДНОМЕДИЈСКЕ УМЕТНОСТИ 1

Наставници: Мр Васић П. Чедомир, ред. проф. ФЛУ, Радовановић Д. Владан, проф. по

позиву, Мр Карановић Б. Бранимир, ред. проф.ФПУ, Мр Бајић Мрђан, ванр. проф. ФЛУ



Услов:


Упознавање и разумевање различитих једномедијских уметности у односу на потребе

праксе вишемедијске уметности


Овладавање знањима и вештинама из области које студент није неговао на дипломским

студијама


Теоријска настава

Предмет Једномедијске уметности 1 бави се уметностима које се користе претежно

једним уметничким медијем и делују на једно посебно чуло. Разматрају се: Увод у

једномедијске уметности, Сликарство, Вајарство, Фотографија.

Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад

Препоручена литература

-Rene Velek – Ostin Voren, Teorija knjiţevnosti, Nolit, Beograd 1974.

-M.Đurčinov, N.Koljević, Moderna tumačenja knjiţevnosti, Svjetlost, Sarajevo 1981.

-Dr Radmilo Dimitrijević, Teorija knjiţevnosti, Vuk Karadţić, Beograd 1969.

-Zoran Gluščević, Romantizam, Obod, Cetinje 1967.

-Sava Penčić, Realizam, Obod, Cetinje 1967.

-Vujadin Jokić, Simbolizam, Obod, Cetinje 1967.

-Zoran Konstantinović, Ekspresionizam, Obod, Cetinje 1967.

-Dr Radoslav Josimović, Naturalizam, Obod, Cetinje 1967.

-Marsel Rejmon, Od Bodlera do nadrealizma, Veselin Masleša, Sarajevo 1958.

-Andre Breton, 3 manifesta nadrealizma 1924, 1930, 1942, Bagdala, Kruševac 1972.

-Renato PoĎoli, Teorija avangardne umetnosti, Nolit, Beograd 1975.

-Mihail Epštejn, Postmodernizam, Cepter, Beograd 1998.

-Ţan Pjaţe, Strukturalizam, BIGZ, Beograd 1978.

-Jurij M. Lotman, Struktura umetničkog teksta, Nolit, Beograd 1976.

-Istorija slikarstva, Ferdinand Hazan Pariz / Nolit Beograd, 1961.

-Posle 45 – Umetnost našeg vremena, Mladinska knjiga, Ljubljana – Beograd 1972.

-Edward Lucie-Smith, Umjetnost danas, Mladost, Zagreb 1978.

-William Seitz, The Responsive Eye, The Museum of Modern Art, New York 1966.

-Maurice de Sausmarez, Bridget Riley, Studio Vista, London 1970

-Koloman Novak, Luminokinetika, Prometej, Novi Sad 1999.

-EuĎenio Barba i Nikola Savareze, Tajna umetnost glumca, Fakultet dramskih umetnosti,

Beograd 1996.

-Vladan Radovanović, „Pipazoni“, u: Vidici br.32, Beograd 1957.

-Laszlo Moholy-Nagy, Vision in Motion, Institut of Design, Chicago

-Futurismo e Futurismi, Bompiani, 1986.


Методе извођења наставе Предавања, Практични радови студената


Редовно похађање наставе 10% , учешће на часу 30% , усмени испит 60%

Назив предмета: ТЕОРИЈА И МОДЕЛИ ВИШЕМЕДИЈСКЕ УМЕТНОСТИ 1

Наставници: Радовановић Д. Владан, проф. по позиву, Др Марјановић Петар, проф.

ФДУ, Др Динуловић Радивоје, ванр. Проф. ФДУ и ФТН



Услов:


Упознавање различитих вишемедијских уметности.


Овладавање знањима и вештинама из области које студент није неговао на основним

студијама.



Предмет Теорија и модели вишемедијске уметности 1 бави се уметностима које

користе два и више уметничких медија и делују на више од једног чула. Разматрају се:

Увод у вишемедијску уметност, Позориште, Архитектура.



-Milan Ranković, Komparativna estetika, Umetnička akademija u Beogradu, Beograd 1973.

-Odnosi meĎu umetnostima, priredila Branislava Milijić, Nolit, Beograd 1978.

-Etjen Surio, Odnosi meĎu umetnostima – problemi uporedne estetike, Svjetlost, Sarajevo 1958.

-Predrag Ognjenović, Osećaj i mera – o psihofizičkim osnovama saznanja, Most Art, Zemun

2001.

-Milica Jovanović, Balet, Clio, Beograd 1999.

-N.P. Bazarova – V.P. Mej, Azbuka Klasičnog baleta, Zavod za udţbenike i nastavna sredstva,

Beograd 1998.

-Susan Au, Ballet and Modern Dance, Thames and Hudson, New York 1998

-Josip Andreis, Historija muzike, Školska knjiga, Zagreb 1966.

-Filip-Ţozef Salazar, „Kartezijanska priroda“, u: Ideologije u operi, Nolit, Beograd 1984.

-Teodor Adorno, „GraĎanska opera“, Muzički talas 1-2, Beograd 2007.

-Dr Miško Šuvaković, Paragrami tela/figure, CENPI, Beograd 2001.

-Rihard Vagner, Opera i drama, Madlenijanum 2004.

-Ţelimir Koščević, „Gesamtkunstwerk (I) Izazovi prošlosti“, u: Čovjek i prostor II/1988.

-Harald Syeemann, Der Hang Zum Gesamtkunstwerk, Europaische Utopien seit 1800, Arau/KH,

Zurich 1983

-Aleksandar Skrjabin, Prometej – poema vatre op.60 (partitura), uvodni tekst Foubijena Bouersa

(Faubion Bowers)

-Bulat Galeyev, „Experiments with Light-Music of the Designers Office Prometheus“, u:

Interface Volume 3 Number 1 September 1974


Методе извођења наставе Предавања , Практични радови студената



Назив предмета: ТЕХНИКЕ И ТЕХНОЛОГИЈЕ 1

Наставници: Мр Јелић Маргарета, Мр Карановић Б. Бранимир, ред проф ФПУ, Милетин

Милан, ред проф. ФДУ



Услов:


Овладавање техникама и технологијама различитих уметности.



студијама.




Предмет Технике и технологије 1 демонстрира доступне технике и технологије

једномедијских и вишемедијских уметности. Под техником се овде разуме начин

остваривања дела у оквиру одређене уметности с обзиром на материјал, помоћна средства

и методе обраде. Термин технологије узима се у новијем значењу које је блиско појму

технике с тим што подразумева и употребу сложених уређаја, упутстава и програма.

Обухваћени су: Основе „фотошопа“, Класична фотографија, Дигитална фотографија.



Методе извођења наставе Практичан рад




Наставник: Радовановић Д. Владан, проф. по позиву



Услов:






студијама




једним уметничким медијем и делују на једно посебно чуло. Разматрају се: Музика.


Препоручена литература -Rene Velek – Ostin Voren, Teorija knjiţevnosti, Nolit, Beograd 1974.

-M.Đurčinov, N.Koljević..., Moderna tumačenja knjiţevnosti, Svjetlost, Sarajevo 1981.



















-EuĎenio Barba i Nikola Savareze, Tajna umetnost glumca, Fakultet dramskih umetnosti, Beograd 1996.





Методе извођења наставе Предавања

Практични радови студената




Наставници: Др Милин Мелита, виши научни сарадник Музиколошког института

САНУ, Радовановић Д. Владан, проф. по позиву



Услов:


Упознавање различитих вишемедијских уметности



студијама





Балет, Опера, „Гезамткунстверк“.

Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад Препоручена литература Milan Ranković, Komparativna estetika, Umetnička akademija u Beogradu, Beograd 1973.



-Predrag Ognjenović. Osećaj i mera – o psihofizičkim osnovama saznanja, Most Art, Zemun 2001.


-N.P. Bazarova – V.P. Mej, Azbuka klasičnog baleta, Zavod za udţbenike i nastavna sredstva, Beograd 1998.





-Jelena Novak, „Vermer u mreţi označitelja“, Muzički talas broj 29/2001, Beograd



-Ţelimir Koščević, „Gesamtkunstwerk (I) Izazovi prošlosti“, u: Čovjek i prostor II/1988

-Harald Szeemann, Der Hang Zum Gesamtkunstwerk, Europaische Utopien seit 1800, Arau/KH, Zurich 1983

-Aleksandar Skrjabin, Prometej – poema vatre op.60 (partitura), uvodni tekst Foubijena Bouersa (Faubion Bowers)

-Bulat Galeyev, „Experiments with Light-Music of the Designers’ Office Prometheus“, u: Interface Volume 3

Number 1 September 1974







Наставници: Мр Васић П. Чедомир, ред. проф. ФЛУ, Радовановић Д. Владан, проф. по

позиву, Мр Јоксимовић Здравко, ред. проф. ФЛУ



Услов:


Овладавање техникама и технологијама различитих уметности



студијама









Обухваћени су: „Аудио лоџик“, „Саунд форџ“, Сликарство, Вајарство.



Методе извођења наставе Практичан рад



Назив предмета СТВАРАЊЕ ВИШЕМЕДИЈСКОГ ДЕЛА 1

Наставници: Радовановић Д. Владан, Васић П. Чедомир



Услов:


Израда докторског рада: уметничког дела и писаног рада.


Остварен висок ниво уметничког рада и способности његовог образлагања.



Индивидуалан приступ и избор теме и садржаја. Предмет Докторски уметнички рад 1

састоји се у практичној настави из стварања вишемедијског дела. Од основне идеје, преко

разраде идејног пројекта, до реализације коначног дела, студент ради самостално уз

консултације с наставницима током сваке фазе. Стварање вишемедијског дела

подразумева комплетну реализацију најмање две медијске компоненте које делују на

различита чула.



Методе извођења наставе Практичан рад, разговор и исправке



Назив предмета: СТВАРАЊЕ ВИШЕМЕДИЈСКОГ ДЕЛА 2

Наставници: Радовановић Д. Владан, Васић П. Чедомир Статус предмета: обавезни


Услов:















Методе извођења наставе Практичан рад, разговор и исправке.




Наставници: Ћирић Растко, ред проф ФПУ, Ристић Михајло ,Радовановић Д. Владан,

проф. по позиву, Др Шуица Никола,



Услов:

Циљ предмета:




студијама





Скрјабин и ране авангарде, Баухаус, Филм, Анимација, Видео.


Препоручена литература Milan Ranković, Komparativna estetika, Umetnička akademija u Beogradu, Beograd 1973.



-Predrag Ognjenović. Osećaj i mera – o psihofizičkim osnovama saznanja, Most Art, Zemun

2001.


-N.P. Bazarova – V.P. Mej, Azbuka klasičnog baleta, Zavod za udţbenike i nastavna sredstva,

Beograd 1998.









-Harald Szeemann, Der Hang Zum Gesamtkunstwerk, Europaische Utopien seit 1800, Arau/KH,

Zurich 1983

-Aleksandar Skrjabin, Prometej – poema vatre op.60 (partitura), uvodni tekst Foubijena Bouersa

(Faubion Bowers)

-Bulat Galeyev, „Experiments with Light-Music of the Designers’ Office Prometheus“, u:

Interface Volume 3 Number 1 September 1974







Наставници: Ћирић М. Растко, ред проф. ФПУ, Ристић Михајло, стручњак из праксе,

Димчић Драган, асист. ФДУ



Услов: положени испити Технике и технологије 1 и 2


Овладавање техникама и технологијама различитих уметности



студијама









Обухваћени су: Видео, Дигитална анимација, Монтажа.




Практичан рад




Наставник: Радовановић Д. Владан, проф. по позиву



Услов: положени испит из Једномедијске уметности 1 и 2






студијама




једним уметничким медијем и делују на једно посебно чуло. Разматрају се: Књижевност,

Покрет, Тактилизам, Мирис и укус. Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад Препоручена литература -Rene Velek – Ostin Voren, Teorija knjiţevnosti, Nolit, Beograd 1974.

-M.Đurčinov, N.Koljević..., Moderna tumačenja knjiţevnosti, Svjetlost, Sarajevo 1981.



















-EuĎenio Barba i Nikola Savareze, Tajna umetnost glumca, Fakultet dramskih umetnosti, Beograd 1996.






Предавања




Назив предмета: СТВАРАЊЕ ВИШЕМЕДИЈСКОГ ДЕЛА 3

Наставници: Радовановић Д. Владан, Васић П. Чедомир Статус предмета: обавезни


Услов:
















Практичан рад, разговор и исправке.




Наставници: Ристић Михајло, Радовановић Д. Владан, проф. по позиву, Др Правдић

Иван, Др Јелић Маргарета, Др Дулић Александра



Услов:





студијама





„Експандид синема“, Театар мешаних средстава, Тотална уметност, Воковизуел,

Перформанс, Медијске уметности, Дигитални мултимедиј, Вишемедијска синтеза –

закњучак.

Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад Препоручена литература

Milan Ranković, Komparativna estetika, Umetnička akademija u Beogradu, Beograd 1973.



-Predrag Ognjenović. Osećaj i mera – o psihofizičkim osnovama saznanja, Most Art, Zemun 2001.


-N.P. Bazarova – V.P. Mej, Azbuka klasičnog baleta, Zavod za udţbenike i nastavna sredstva, Beograd 1998.









-Harald Szeemann, Der Hang Zum Gesamtkunstwerk, Europaische Utopien seit 1800, Arau/KH, Zurich 1983

-Aleksandar Skrjabin, Prometej – poema vatre op.60 (partitura), uvodni tekst Foubijena Bouersa (Faubion Bowers)

-Bulat Galeyev, „Experiments with Light-Music of the Designers’ Office Prometheus“, u: Interface Volume 3

Number 1 September 1974



Предавања




Назив предмета: ИСТРАЖИВАЧКИ ПРОЈЕКАТ 1

повезан са израдом докторске дисертације 1

Наставници: одређени ментор

Статус предмета: Изборни


Услов: 120 кредита са докторских студија – уписанн 5. семестар докторских студија


Израда докторског уметничког пројекта и писане тезе.

Исход предмета:

Писани извештај студента о завршеним истраживањима и реализованим сегментима

уметничког докторског пројекта.

Садржај предмета:

Индивидуалан приступ и избор теме и садржаја. Садржај предмета састоји се у практичној

настави из стварања интердисциплинарног уметничког дела. Од основне идеје, преко


консултације с наставницима током сваке фазе. Стварање интердисциплинарног дела



Препоручена литература:

Одговарајућа литература за одобрени докторски уметнички пројекат и писану тезу.


Методе извођења наставе:

Менторски рад - усмене и писмене консултације и коректуре уметничког докторског дела и

писане тезе.


Студент подноси писмени извештај (1000 речи) о обављеним истраживањима и уметничкој

реализацији рада.

Присуство на часовима -

Учешће на часу -

Писана теза 30

Докторски уметнички пројекат 70






Услов: 150 кредита са докторских студија – уписан 6. семестар докторских студија




Писани извештај студента о завршпеним истраживањима и реализованим сегментима






















Студијско подручје - ДИГИТАЛНА УМЕТНОСТ:

1. Дигитална анимација 1

2. Дигитална слика 1

3. Дигитални видео 1

4. Дигитални звук 1

5. Интерактивна мултимедија 1

6. Поетике дигиталне уметности

7. Дигитална технологија 1

8. Дигитална анимација 2





13. Дигитална анимација 3а

14. Дигитална слика 3а

15. Дигитални видео 3а

16. Дигитални звук 3а

17. Интерактивна мултимедија 3а

18. Дигитална анимација 3б

19. Дигитална слика 3б

20. Дигитални видео 3б

21. Дигитални звук 3б

22. Интерактивна мултимедија 3б











33. Нова теорија уметности / нови медији



Назив предмета: ДИГИТАЛНА АНИМАЦИЈА 1

Наставници: Ћирић М: Растко, Николић Р. Раде, Милошевић А. Предраг



Услов: положен пријемни испит


Предмет има за циљ теоријски и практично да: научи студента да размишља и креира у

духу анимације, појединачне слике постави у одређени узастопни однос, разуме механику

кретања, развије осећај за „тајминг“, изабере и упозна технологију израде анимиране

целине, овлада елементима моделовања тродимензионалних форми и њиховим даљим

манипулисањем помоћу анимације и упозна се са уметничком баштином анимираног

филма.


Након завршетка слушања предмета и израде радова, студент је оспособљен да моделује

дигиталне објекте једноставне структуре и да кроз анимиране вежбе које су комбинација

традиционалне и дигиталне анимације, научи покретање дигиталних објеката,

примењујући принципе опште кинематике. Студент је упознат са најважнијим делима

анимације током протеклог столећа.


Предмет ДИГИТАЛНА АНИМАЦИЈА у првој години студија састоји се из два модула:

1) ЕЛЕМЕНТИ АНИМАЦИЈЕ и 2) ДИГИТАЛНИ ОБЈЕКТИ.

ЕЛЕМЕНТЕ АНИМАЦИЈЕ у оквиру предмета Дигитална анимација 1 обухватају два

сегмента: КИНЕМАТИКА и ИСТОРИЈА АНИМАЦИЈЕ.

Модул ДИГИТАЛНИ ОБЈЕКТИ односи се на дигитално моделовање и анимацију и

програмски је у корелацији са Елементима анимације.


Borivoj Dovniković: ŠKOLA CRTANOG FILMA (ФЦС – ФПУ, Београд 2007.)

Richard Williams: THE ANIMATOR’S SURVIVAL KIT, Faber&Faber, 2001

Preston Blaire: ANIMATION (Walter Foster)

Preston Blaire: ANIMATE FILM CARTOONS (Walter Foster)

Muybridge: HUMAN FIGURE IN MOTION (Dover 0-486-20204-6)

Muybridge: ANIMAL FIGURE IN MOTION (Dover 0-486-20203-8)

Harold Whitaker, John Hallas: TIMING FOR ANIMATION, Focal Press, 1981

Frank Thomas, Ollie Johnston: ILLUSION OF LIFE, Hyperion, 1981

Roger Noake: ANIMATION, a Guide to Animated Film Techniques, Macdonald Orbis, 1988

Stan Hayward: SCRIPTWRITING FOR ANIMATION, Focal Press, London & NY, 1977

Ranko Munitić: POLA VEKA FILMSKE ANIMACIJE U SRBIJI, Institut za film/Aurora, 1999



Програм се реализује кроз класична предавања, пројекције, демонстрације и израду вежби.


присуство на предавањима 10%

присуство на рачунарским вежбама 10%

активност и залагање у настави 10%

испит - техничка реализација 20%

практични део испита - задаци 50%

Назив предмета: ДИГИТАЛНА СЛИКА 1

Наставник: Шијак М. Иван





Наставни предмет Дигитална Слика има за циљ да обједини естетске и практичне

приступе стварању покретних и статичних дигиталних слика. Уклапањем више слојева

слика различитих извора (дигиталне фотографије, дигитални видео запис, скенирани

узорци, генеричка дигитална слика и сл.) студент стиче основно искуство у креирању

дигиталне слике. Доводећи у узајамни однос више елемената унутар јединствене слике

студент стиче основно искуство о техникама манипулације сликом у дигиталном

окружењу. Стичу се основна искуства о софтверској манипулацији перспективом, бојом и

светлом. Изучавају се методологија и креативни поступци, проблеми и креативни аспекти

креиранња као и снимања дигиталних покретних и статичних слика.


Након одслушаних предавања и урађених вежби студент је оспособљен да сними и

композитује једноставне дигиталне слике и кратке видео форме (клипове) базиране на

основним принципима перспекртиве, боје и осветљавања. Студент се током семестра

упознаје са историјом и актуелном уметничком и филмском продукцијом у области

дигиталне слике.


Теорија Боје у дигиталном окружењу и колорни модели у дигиталном окружењу. Колор

профили. Дефиниција пиксела, ЦЦД, ЦМОС и ФОВЕОН технологија, формирање

дигиталне слике. Уређаји за снимање дигиталних слика. Компјутерски програми (алати)

за манипулацију дигиталном сликом. Параметри дигиталне слике у софтверском

окружењу Колор грејдинг. Геометријске деформације. Перспектива и покрет. Селективно

интервенисање на дигиталној слици. Лејеринг. Дефиниција визелних ефеката. Под

категорије визуелних ефеката. Перцепција. Ритам и темпо у визуелним ефектима.

Аниматик.


The Complete Guide to Digital Imaging - Everything you need to know to create perfect digital

images. By Joël Lacey. Special Effects: An Oral History-Interviews with 37 Masters Spanning

100 Years by Pascal Pinteau. Visual Effects in A Digital World: A Comprehensive Glossary of

over 7,000 Visual Effects Terms (The Morgan Kaufmann Series in Computer Graphics) by

Karen Goulekas. Digital Domain: The Leading Edge of Visual Effects by Piers Bizony

The Art and Science of Digital Compositing, by Ron Brinkmann Digital Compositing in Depth

by Doug Kelly "http://www.highend3d.com/"www.highend3d.com forumi Pripremljeni rideri u

PDF formatu










Назив предмета: ДИГИТАЛНИ ВИДЕО 1

Наставник или наставници (презиме, средње слово име): Александар Б. Давић




Циљ предмета : Предмет Дигитални видео 1, упознаје полазнике са свим основним

аспектима креативне продукције видео целине, са посебним акцентом на специфичност

језика "покретних слика" (филмске граматике). Посебно се истиче значај и улога

режијског и монтажног поступка у односу на специфичан филмски простор.

Циљеви предмета Дигитални видео 1, огледају се у жељи да сваки полазник на крају

курса усвоји креативне могућности "покретних слика", да се кроз њих изрази -произведе

смислени видео рад, као и да аналитичким путем и праксом, проникне у суштину и

разуме филмски и видео израз .

Исход предмета : Полазник треба да у потпуности разуме и усвоји постулате и

специфичности филмског језика као предуслова креативног израза кроз "покретне слике".

Да проучи могућности креативног односа видеа (филма), према другим врстама

визуелних уметности, стварајући специфичну надградњу свом основном уметничком

образовању.Проучавајући и истражујући могућности интеракције разнородних

уметничких врста, полазник треба да креира смислене и изражајне аудио визуелне

целине.Полазник треба да усвоји и употребљава дигиталну технологију, да разуме и

креативно користи њене могућности.


методске јединице:

вежбе:

1. Кадар, план, ракурс

1. Израда фото-стрипа

2. Дубинска оштрина, објективи

2. Израда видео рада

3. Покрети камере

4. Филмски простор, филмско време

5. Фи ефекат, кинестезија

6. Рампа-оса акције, правило троугла, приближавање и удаљавање

7. Објективни углови, субјективни углови

8. Биполарна организација простора, ракорд, правац погледа

9. Пет основних варијанти правила троугла, правило трећине

10. Континуитет и повезивање покрета, оверлепинг

11. Продужавање акције

12. Сцена, секвенца, знаци интерпункције

13. Технологија видео монтаже на рачунару

14. Пракса видео монтаже на рачунару

Препоручена литература Жак Омон, Ален Бергала, Мишел Мари, Марк Верне, Естетика филма, Београд, Клио, 2006.

Michael Rabiger, Directing – Film Techniques and Aesthetics, Focal Press, 2003.

Марко Бабац, Језик монтаже покретних слика, Београд, Клио, 2000.

Денијел Ериxон,Граматика филмског језика, Београд, Универзитет уметности, 1988. Број часова активне наставе : 2 предавања: 2 Студијски истраживачки рад: 0


Предавања, показна настава, вежбе, консултације, практичан рад, семинарски рад.


Услови за излазак на завршни испит: редовно похађање наставе, успешно урађен и

презентован семинарски рад, урађена и усвојена практична вежба

Завршни испит се организује у усменом облику и садржи:

- презентовање и анализу испитне вежбе, (60 % од оцене)

- провера усвојеног теоријског градива, (40% од оцене)

Оцењивање:

практичне вежбе до 30 поена –samo veţbe

активност на часу до 10 поена

редовност на настави до 10 поена

завршни испит до 50 поена

Број потребних поена за прелазну оцену је 51

Назив предмета: ДИГИТАЛНИ ЗВУК 1

Наставник или наставници (презиме, средње слово име): Петровић Ђорђе





Креативно изражавање помоћу звука као самосталног медија или као дела дигиталног

уметничког пројекта. Сагледавање нових могућности технологије дигиталног звука.


Овладавање техникама ситнезе звука и дигитализације као поступка уметничке

трансформације реалног звука.Студенти се оспособљавају за цео процес стварања

дигиталног звука – синтезу, снимање, обраду и стављање у контекст одређеног пројекта.


Синтетизовање звука и дигитализација реалног звука.Компјутерска обрада и анализа

звучног материјала коришћењем стандардног софтвера.Уобличавање коначне звучне

слике.


Скрипта

Cubase Help

Интернет

Број часова активне наставе 2 предавања: 2 Студијски истраживачки рад: 0


Предавања – група

Вежбе – паралелно са предавањима као илустрација и практична примена теорије.Сваки

студент индивидуално решава задатке а групно се анализира и пореди добијени звук


Похађање наставе – 30 бодова

Анализа звучних резултата вежби – 20 бодова

Писмени тест – 50 бодова

Назив предмета: ИНТЕРАКТИВНА МУЛТИМЕДИЈА 1

Наставници: Марковић Р. Срђан, Ћирић М. Растко





Предмет обрађује концепте, принципе и практичну примену интерактивне мултимедије.

Осим идејног и креативног дела процеса израде пројеката, студенти раде на развијању

способности програмирања и његовог коришћења у креативне сврхе.


Након завршетка слушања предмета и израде задатка, студент би требало да буде у стању

да схвати основе интерактивне мултимедије. Практични рад на изради првог пројекта

развиће начин размишљања неопходан за креативну употребу програмирања. Упознаће

технике и формате медија као и њихове карактеристике у примени.


Увод у интерактивну мултимедију

Програмирање као медијум

Технологије и њихове карактеристике ( Flash, Java, HTML, CSS...)

Елементи интерактивности: особине, атрибути, облици, променљиве, догађаји, формати...

Практични рад - израда интерактивне галерије


Daniel Donnelly. “In Your Face Too!”

Tay Vaughan “Multimedia - Making It Work“

N. Chapman “Digital Multimedia“

Bob Cotton & Richard Oliver “Understanding Hypermedia”

Gary Rosenzweig. “Flash MX Actionscript for Fun&Games“

Colin Moock. “ActionScript for Flash MX: The Definitive Guide“

Colin Moock. “Essential ActionScript 2.0“

http://www.moock.org/webdesign/flash/

http://www.flashguru.co.uk/

http://www.flashmagazine.com/

http://www.ultrashock.com/

http://www.flashkit.com/



Програм се реализује кроз класична предавања, демонстрације и израду вежби.


Усмени део испита учествује у оцени са 10% (10 бодова), практичан рад у вежбама са 70%

(40 бодова), а присуство и учешће на часовима са 20% (20 бодова).

Оцена испита је нумеричка (5, 6, 7, 8, 9 или 10). Оцена 5 или «није положио» се не уписује

у индекс. Нумеричку оцену прати описна оцена/коментар у складу са ЕСПБ.




Назив предмета: ПОЕТИКЕ ДИГИТАЛНЕ УМЕТНОСТИ

Наставник: Грба Д. Дејан



Услов: нема посебних услова


Систематско аналитичко упознавање дивергентних уметничких пракси у дигиталном

домену и њихово разумевање на формалном, концепцијском, поетичком и теоријском

плану.

Успостављање подстицајне програмске интеракције са главним предметима на Одсеку за

дигиталну уметност кроз низ сродних појмова, тема и проблемских области.

Примена стечених знања на усложњавање критичког односа студента према сопственом

раду и на његову контекстуализацију приликом промишљања и формулисања докторске

тезе и пројекта.


Упознавање, промишљање и усвајање критеријума за израду, позиционирање и

вредновање сопственог рада у идејно-поетском, концепцијском, формалном,

материјалном, теоријском, научно-технолошком, културном и ширем друштвеном

контексту савремене уметности. Студенти се оспособљавају за прецизну идејну и

техничку артикулацију и креативно промишљање свог рада пре и током његове изведбе.


Предмет представља креативну и мултидисциплинарну надградњу традиционално

схваћене области теорије форме као анализе формалних (ликовних) својстава уметничког

дела (тачка, линија, светлост, валер, боја, облик, волумен, простор, текстура, фактура

итд.) увођењем и критичким разматрањем појмова структуре, концепције, тактике,

стратегије, политике, језичких и културних игара и других релевантних чинилаца

поетике савременог уметничког деловања у дигиталном домену.

Концепција предмета полази од образовног нивоа полазника (већином са уметничких

факултета), а условљена је хетерогеношћу и сложеношћу уметничког стваралаштва у

дигиталном домену које захвата и бројне видове уметничког деловања који нису строго

дигитално утемељени.


Читанка (ридер) у електронској (двд) и штампаној форми.

Све врсте литературе из области (дигиталне) уметности: монографије, каталози, теоријски

текстови, приручници, интернет.

Избор литературе доступне у Библиотеци Факултета ликовних уметности у Београду:

An introduction to visual culture, Nicholas Mirzoeff, Routledge, London, 1999.

M. Šuvaković, Pojmovnik moderne i postmoderne likovne umetnosti i teorije posle 1950.,

SANU, Prometej, Beograd – Novi Sad, 1999.

Marcel Duchamp: Spisi Tumačenja, prir. Z. Gavrić i B. Belić, Samost. Izdanje BogovaĎa, 1995.

John Cage, radovi/tekstovi 1939-1979, Radionica SIC, Beograd, 1981.

T. Godfrey, Conceptual Art, Phaidon, London 2001.

If I had a mind... (Ich stelle mir vor...): Concept-art: Project-art, herausg. Von K. Groh, Verlag

M. Dumont Schauberg, Köln 1971.

J. Denegri, Ţ. Koščević, Exat 51: 1951-1956, Centar za kulturnu djelatnost SSO Zagreb, Zagreb

1979.

Nova umetnost u Srbiji, 1970-1980, pojedinci, grupe, pojave, Muzej savremene umetnosti,

Beograd, april 1983.

Media art history, Hans-Peter Schwarz, Prestel, Munich, New York, 1997.

Metamediji, Lev Manovič, Centar za savremenu umetnost, Beograd, 2001.

Digitalni partizani, S. Barns (C.A.E.), Beograd: CSU, 2000.

Ian Jeffrey, Photography, a concise history, London, Thames and Hudson, 1981.

Beaumont Newhall, The history of photography, New York, The Museum of modern art, 1964.

Kunst aus dem Computer, Herbert W. Franke, Unidata-Simens, Wien..., 1975.

Kunst und Kybernetik, Hans Ronge, DuMont Schauberg, Köln, 1968.

The Second Emerging Expression Biennial: The Artist and the Computer, The Bronx Museum

of the Arts, New York 1987.

Istorija filma I, II, III, Dejvid A. Kuk, Beograd, Clio, 2005., 2007.

La Vidéo entre art et communication, Nathalie Magnan, ENSBA, Paris, 1997.

Video umetnost u Srbiji, Branislav Dimitrijević... et al., Centar za savremenu umetnost,

Beograd, 1999.

Nam June Paik, werke 1946-1976, Kölnischer Kunstverein, Köln, 1977.

T. Baumgärtel, Net.art: Materialien zur Netzkunst, Verlag für Moderne Kunst, Nürnberg 1999.



Рад на предмету одвија се кроз предавања и радионице посвећене упознавању,

промишљању и формално-концепцијској анализи разнородних уметничких радова,

пројеката, стратегија, стваралачких пракси, техника и појава у дигиталном домену, а

заснован је на синтези конкретних уметничких искустава и нтересовања предавача за

савремене уметничке, научне и теоријско-филозофске проблеме.

Програм се реализује у интеракцији са индивидуалним ауторским интересовањима и

интелектуално-етичким квалитетима студената, првенствено везаним за пројекте које

изводе у оквиру студија, али и за њихова шира уметничка интересовања која исказују

током предавања, консултација и радионица.

Предавања се састоје од представљања одабраних примера који се разматрају и дискутују

са различитих релевантних аспеката уметничког деловања. Група од 18 студената.

Радионице се састоје од различитих облика иницијалног деловања (краћа предавања,

презентације итд. у циљу контекстуализације одређеног проблема) и реализације мањих

тематски и/или концепцијски заокружених уметничких пројеката студената. Радионице се

дефинишу у складу са конкретним интересовањима студената током реализације

програма. Групе од 5 до 18 студената.


Однос предиспитних и испитних обавеза = 70 : 30%

Предиспитне обавезе [70% (70 бодова)]:

Квалитет припремљене презентације учествује у оцени са 40% (40 бодова), а присуство,

учешће на часовима предавања и радионица/вежби са 30% (30 бодова).

Испитне обавезе [30% (30 бодова)]

Формално-концепцијска анализа рада и њена одбрана са 30% (30 бодова).

Назив предмета: ДИГИТАЛНА ТЕХНОЛОГИЈА 1

Наставници: Петровић Ђорђе, Тодоровић Луј Александар





Циљ предмета је да кроз објашњење основа дигиталне технологије и принципа

функционисања дигиталне технике на којој се заснива опрема са којом ће они током

студија и у будућности радити, студенти буду у стању да схвате и процене могућности и

ограничења тренутног степена развоја дигиталне технологије. Поред тога предмет би

требало да упозна студенте са основним алаткама са којима ће се сусретати (графичке

станице, карактер генератори, системи за снимање и репродукцију, монтажни системи.,

итд.) и да им укаже на битну везу између дигиталне технологије и аналогне рецепције

њених резултата.


По одслушаном предмету студенти би требало да стекну солидно разумевање техничких

основа на којима су засновани уређаји са којима они раде. Требало би да буду у стању да

са пуним разумевањем одаберу уређаје са којима ће радити и да воде стручни дијалог са

техничким експертима у овој области са циљем оптимизације својих алатки.


Предмет обухвата теме које се односе на електронску слику, дигитални сигнал,

међународне стандарде, дигиталну компресију, дигитални тон, технолошки аспект

дигиталне графике и будућих технологија.


Todorović: TELEVISION TECHNIQUE DEMYSTIFIED – A NON TECHNICAL GUIDE,

Elsevier – Focal Press, 2006

G. Millerson: THE TECHNIQUE OF TELEVISION PRODUCTION, Focal Press, 1999





Знање показано на испиту 70%, долажење на наставу 30%

Назив предмета: ДИГИТАЛНА АНИМАЦИЈА 2

Наставници: Ћирић М. Растко, Николић Р. Раде, Милошевић А. Предраг



Услов: Дигитална анимација 1

Циљ предмета : На примеру пројекта кратке дигиталне анимиране форме студенти стичу

знање у изради динамичких објеката који се анимирају сложенијим техникама дигиталног

анимирања примењујући принципе кинематике живих бића, ликова који се анимирају, као

и елементе режије анимације.

Исход предмета : Након завршетка слушања предмета и израде радова, студент је

оспособљен да моделује сложеније динамичке дигиталне објекте који су конципирани на

основу студије кинематике живих бића и оживљава их. Реализује краћу анимирану

целину применом напреднијих техника дигиталне анимације.


Предмет ДИГИТАЛНА АНИМАЦИЈА у првој години студија састоји се из два модула:

ЕЛЕМЕНТИ АНИМАЦИЈЕ и ДИГИТАЛНИ ОБЈЕКТИ.

ЕЛЕМЕНТИ АНИМАЦИЈЕ у оквиру предмета Дигитална анимација 2 обухватају два

сегмента:

ТЕХНИКЕ АНИМАЦИЈЕ (класичне и дигиталне, дводимензионалне и

тродимензионалне) и ТЕХНОЛОГИЈА АНИМАЦИЈЕ (процес и фазе израде анимираног

филма).

Модул ДИГИТАЛНИ ОБЈЕКТИ односи се на дигитално моделовање и анимацију 3Д

форми (3D CGI) и програмски је у корелацији са Елементима анимације. Студент ради на

сложенијим пројектима који постављају 3Д моделе и позадину у корелацији са идејом

кратке анимиране целине (до 1 минута).

Препоручена литература Боривој Довниковић: ШКОЛА ЦРТАНОГ ФИЛМА (ФЦС – ФПУ, Београд 2007.)

Ranko Munitić: ESTETIKA ANIMACIJE (ФЦС – ФПУ, Београд 2007.)



Frank Thomas, Ollie Johnston: ILLUSION OF LIFE, Hyperion, 1981


Maestri, George - "Digital Character Animation 2, Vol. I", New Riders Publishing, 1999.

Birn, Jeremy - "Digital Lighting And Rendering", New Riders Publishing, 2000.

De Zwart, Gijs - "Studio-Quality Rendering", Gijs de Zwart and Robert McNeel & Associates, 2004.

Flamingo User's Guide, Robert McNeel & Associates, 2001.

Rivlin, Robert - "The Algorithmic Image", Microsoft Press, 1986.

Hanson, Eric - "Maya 5 Killer Tips", New Riders Publishing, 2004.

Miller, Carolyn Handler - "Digital Storytelling", Focal Press 2004.

Bousquet, Michele - "Model, Rig, Animate with 3ds MAX 7", Peachpit Press, 2005.

Maraffi, C. - "Maya Character Creation - Modeling and Animation Controls", New Riders Publishing 2003.

Beckmann, Patricia. & Young, Phil - "Exploring 3D Animation with Maya 6", Thomson Delmar 2004.

Sessions.edu - "Graphic Design Portfolio-Builder", Peachpit Press 2005.

Kerlow, Isaac & Rosebush, Judson: Computer Graphics, Van Nostrand Reinhold, New York 1986.

Couch , John S. – »The Artist of the Future Is a Technologist«, Wired Digital, Inc. 1994-99. Број часова активне наставе : 8 предавања: 4 Студијски истраживачки рад: 4












Услов: Дигитална Слика 1


Анализа и детаљна експликација израде конкретне Дигиталне слике комплексног

садржаја у оквиру које су коришћени сложени поступци снимања и композитовања из

актуелне уметничке и/или филмске продукције.

У току израде кратке вежбе студенти стичу знање о изради Дигиталне слике комплексног

садржаја у оквиру које су обједињени различити изворни материјали за креирања

јединствене сложене финалне слике.

Исход предмета Након одслушаних предавања и урађених вежби студент је оспособљен да креира

сложене визуелне форме сачињене од различитих узорака - семплова и материјала

снимљених или генерисаних за конкретан пројекат.

Реализација пројекта применом узимања узорака и актуелних поступака дигиталног

композитинга.


Појмови величине и запремине. Релативност величине. Ефекти и светлост. Осветљавање у

реалном окружењу (пред камером или фото апаратом). Осветљавање у 2Д и 3Д окружењу.

Инклинација уређаја за регистрацију слике. Дигитално композитовање (уклапање) слика.

Генерички филтери. Маска, Алфа канал. Дефиниција и употреба маски. Хрома ки, Лума

ки и Диференс ки. Брзина и временска информација. Праћење покрета. Трекинг.

Усклађивање покрета. Интерполација. Трансформације, Морфинг. Тајм слајс.






Karen Goulekas. Digital Domain: The Leading Edge of Visual Effects by Piers Bizony The Art

and Science of Digital Compositing, by Ron Brinkmann Digital Compositing in Depth by Doug

Kelly "http://www.highend3d.com/"www.highend3d.com forumi Pripremljeni rideri u PDF

formatu



Програм се реализује кроз класична предавања, пројекције, демонстрације и израду вежби








Наставник: Александар Б. Давић



Услов: Дигитални видео 2

Циљ предмета : Предмет Дигитални видео 2, има за циљ да полазнике упозна са

дефинисањем и грађењем филмског времена. Континуитетом и дисконтинуитетом у

монтажном грађењу видео целине. Полазници се у потпуности упознају са технолошким

и оперативним процедурама у поступку монтаже на рачунару.









Садржај предмета методске јединице: вежбе:

1. Технологија видео монтаже на рачунару 1. Израда ауторског видео рада

(визуелизација)


3. Врсте монтаже-линеарна, паралелна, ретроспективна...

4. Ритам и темпо

5. Аналитичка и интегрална нарација

6. Стилске фигуре-елипса, метонимија, синегдоха...

7. Поступци у монтажи

8. Визуелно акустични контрапункт

9. Иманентна и трансцендентна музика

10. Звучни ефекти и тишина

11. Репродукција свести и тачка погледа

12. Мотивација покрета камере

13. Драматуршке основе-троделна структура

14. Сценарио и књига снинамања





Методе извођења наставе : Предавања, показна настава, вежбе, консултације, практичан

рад, семинарски рад.


Услови за излазак на завршни испит:редовно похађање наставе, успешно урађен и





Оцењивање:

практичне вежбе до 30 поена





Наставник: Петровић Ђорђе



Услов: Дигитални звук 1











слике.


Скрипта

Cubase Help

Интернет














Услов: Интерактивна мултимедија 1





Знање стечено током похађања овог предмета омогућиће студентима да га примене при

изради ауторског пројекта у некој од области коју студент одабере као што су: Web,

интерактивна анимација, мултимедијалне презентације или дизајнирање игара.


Након завршетка слушања предмета и израде задатка, студент би требало да схвати

принципе и овлада коришћењем програмирања у креативне сврхе. Као аутору, зање

стечено током похађања овог предмета требало би да пружи слободу у креативном

осмишљавању интерактивних пројеката и уједно дефинитивно одагна несигурност при

суочавању са савременим техникама мултимедије.


Слике, Слова, Тригонометрија,

Рандом, Функције

Кретање, Матрице

Време, Симулација, Објекти

Миш, Тастатура

Пиксели, Интерфејс, Звук

Практични рад - израда игре

























Назив предмета: ДИГИТАЛНА АНИМАЦИЈА 3А


Статус предмета: изборни




Пошто је ово први од два изборна предмета у другој години, студент комбиновањем

знања и искустава из овог предмета, а пожељно је и из других медија, замисли и изведе

припремни део свог ауторског дигиталног анимираног филма, који представља сложен

интердисциплинарни рад. Студент унапређује своја знања из области дигиталне

анимације са акцентом на режију и напредне технике CGI.


Студент се оспособљава да научи и искуси припремну фазу израде сложеног

интердисциплинарног пројекта - наративне анимиране целине.


Практична примена знања и искустава из програма прве године. Уз консултације са

професором, студент треба да осмисли краћу наративну целину (до 4 минута) која ће бити

реализована једном од техника дигиталне анимације.

Рад на идеји, синопсису, сценарију, разради ликова и позадине, изради књиге снимања,

осмишљавању концепта звука и изради аниматика (макете филма).






Robert Russett, Cecile Starr: EXPERIMENTAL ANIMATION, Van Nostrand Reinhold Company, 1976

Maestri, George - "Digital Character Animation 2, Vol. II", New Riders Publishing, 2002. ISBN 0-7357-0044-3

Birn, Jeremy - "Digital Lighting And Rendering", New Riders Publishing, 2000. ISBN 1-56205-954-8

Rivlin, Robert - "The Algorithmic Image", Microsoft Press, 1986. ISBN 0-914845-80-2

Bates, Bob - "Game Design", Thomson Course Technology PTR, 2004. ISBN 1-59200-493-8

Miller, Carolyn Handler - "Digital Storytelling", Focal Press 2004. ISBN 0-240-80510-0

Briere & Hurley - "HDTV for Dummies", Wiley Publishing Inc. 2005. ISBN 0-7645-7586-4

Ward, Antony - "Game Character Development with Maya", New Riders Publishing 2004. ISBN 0-7357-1438-X

Bousquet, Michele - "Model, Rig, Animate with 3ds MAX 7", Peachpit Press, 2005. ISBN 0-321-32178-2

Maraffi, C. - "Maya Character Creation - Modeling and Animation Controls", New Riders Publishing 2003. ISBN 0-7357-1344-

8

Beckmann, Patricia. & Young, Phil - "Exploring 3D Animation with Maya 6", Thomson Delmar 2004. ISBN 1-4018-4818-4

Sessions.edu - "Graphic Design Portfolio-Builder", Peachpit Press 2005. ISBN 0-321-33658-5

Kerlow, Isaac & Rosebush, Judson: Computer Graphics, Van Nostrand Reinhold, New York 1986.ISBN 0-442-24712-5

Hoeben, Aldo & Jan Stappers, Pieter: A vision of a designer’s sketching-tool, Tools for Conceptual Phase of Design 2003.

Delft University of Technology Jaffalaan 9, NL-2628 BX Delft, The Netherlands [email protected],

[email protected] Број часова активне наставе 8 предавања: 2 Студијски истраживачки рад: 6


Програм се реализује кроз класична предавања, демонстрације и израду пројекта.







Назив предмета: ДИГИТАЛНА СЛИКА 3А

Наставник: Иван М. Шијак



Услов: Дигитална слика 2A

Циљ предмета Као примарни од два изборна предмета у другој години, студент

комбиновањем стеченог знања и праксе из овог предмета, треба да осмисли и изведе

припремни део свог ауторског дигиталног уметничког рада, који представља сложен

мултимедијални рад са дигиталном сликом као основним изражајним

средством. Студент унапређује своја знања из области дигиталне слике са акцентом на

креирању дигиталне слике као уметничке форме.

Исход предмета У процесу припреме комплексног мултимедијалног уметничког рада, а

на основу личног концепта, студент се оспособљава да на крају семестра приступи

реализацији личног пројекта.

Садржај предмета На основу стеченог знања и праксе из програма прве године, уз

консултације са професором, студент треба да конципира уметничку форму базирану на

дигиталној слици као основном средству уметничког израза. Рад на идеји, концепту,

снимању, разрада продукционих и постпродукционих поступака и концепт коначне

поставке рада.

Препоручена литература The Complete Guide to Digital Imaging - Everything you need to know to

create perfect digital images. By Joël Lacey.

Special Effects: An Oral History--Interviews with 37 Masters Spanning

100 Years by Pascal Pinteau.

Visual Effects in A Digital World: A Comprehensive Glossary of over

7,000 Visual Effects Terms (The Morgan Kaufmann Series in Computer

Graphics) by Karen Goulekas.

Digital Domain: The Leading Edge of Visual Effects by Piers Bizony

The Art and Science of Digital Compositing, by Ron Brinkmann

Digital Compositing in Depth by Doug Kelly

"http://www.highend3d.com/"www.highend3d.com forumi

Pripremljeni rideri u PDF formatu


Методе извођења наставе Програм се реализује кроз класична предавања,

демонстрације и израду пројекта.


присуство на предавањима 10% присуство на рачунарским вежбама

10% активност и залагање у настави 10% испит - техничка реализација

20% практични део испита - задаци 50%

Назив предмета: ДИГИТАЛНИ ВИДЕО 3A






Пошто је ово један од два изборна предмета у другој години, циљ је да студент

комбиновањем знања и искустава из више предмета изради свој сложени

интердисциплинарни самостални завршни рад.


Студент је спреман да финализује сложени интердисциплинарни самосталан завршни

рад.


Практична примена знања и искустава из програма прве године. Израда кратког

документарног видео рада. Писани семинарски рад прилагођен потребама сложеног

интердисциплинарног самосталног завршног рада. Уз консултације са професором,

студент ради на свом сложеном интердисциплинарном самосталном завршном раду.

Вежбе:

1 Кратки документарни видео рад


Жак Омон, Ален Бергала, Мишел Мари, Марк Верне, Естетика филма, Београд, Клио,

2006.



Керел Рејс, Гејвин Милар,Филмска монтажа , Београд, Универзитет уметности, 1983..

Michael Rabiger, Directing the Documentary, Focal Press, 2004.





практичне вежбе до 30%

активност у настави до 10%

редовност у настави до 10%

завршни испит до 50%

Назив предмета: ДИГИТАЛНИ ЗВУК 3A

Наставник: Петровић Р. Ђорђе




Циљ предмета-**

Mодуларнa cинтеза и обрада звука у графичком окружењу програма Макс МСП.

У току рада студенти се упознају са интерактивном синтезом звука која даје могућност

истовременог стварања и извођења аудиовизуелних пројеката.


Студенти упознају начин рада у програму Макс МСП, функције појединих модула и

могућност контроле параметара синтезе дигиталног звука. Реализују звучну / музичку

композицију са елементима интерактивности.


Увођење у модуларну синтезу звука.Контрола појединих параметара у реалном времену.

Веза контролних функција (Макс) и синтезе звука (МСП). Грађење нових модула -

инструмената за коришћење у звучној инсталацији.


Мax Tutorials with examples (Cycling '74, html format)

Max Reference (Cycling '74, html format)

MSP Tutorials with examples (Cycling '74, html format)

MSP Reference (Cycling '74, html format)

Dj.Petrović:Uvod u modularnu sintezu zvuka - MaxMSP( skripta)

Srdjan Hofman: Osobine elektronske muzike(FMU,Beograd)










Назив предмета: ИНТЕРАКТИВНА МУЛТИМЕДИЈА 3 А










Студент усавршава своје знање радом на пројекту израде мултимедијалног плејера.

Унапредиће своју технику програмирања и упознати се са објектно оријентисаним

начином програмирања. Упознаће се са напредним коришћењем дизајна и интерактивне

анимације у процесу израде елемената модерног интерфејса апликације.


Практична примена знања и искустава из програма прве године.

Комбинација техника: Flash, звук, HTML i XML

Објектно програмирање

Практични рад - дизајн и програмирање корисничког интерфејса за музички плејер
















Консултације, показна настава, практичан рад.









Назив предмета: ДИГИТАЛНА АНИМАЦИЈА 3Б





Циљ предмета: Зависно од задатка на главном (А) предмету (Дигитална слика,

Дигитални видео, Дигитални звук, Интерактивна мултимедија) студент треба да замисли

и изведе припремни део свог рада који се односи на анимацију. Студент унапређује своја

знања из области дигиталне анимације са акцентом на режију и напредне технике CGI.

Исход предмета: Студент се оспособљава да оствари припремну фазу синтезе анимације

и медија везаног за примарни предмет.

Садржај предмета: Практична примена знања и искустава из програма прве године. Уз

консултације са професором, студент треба да осмисли краћу наративну целину која ће

бити реализована једном од техника дигиталне анимације.

Рад на идеји, синопсису, сценарију, разради 2Д или 3Д ликова и позадине, изради књиге

снимања, осмишљавању концепта звука и изради аниматика (макете анимиране секвенце

или секвенци), све у зависности од идеје примарног задатка Препоручена литература

Боривој Довниковић: ШКОЛА ЦРТАНОГ ФИЛМА (ФЦС – ФПУ, Београд 2007.)














Maraffi, C. - "Maya Character Creation - Modeling and Animation Controls", New Riders Publishing 2003. ISBN

0-7357-1344-8

Beckmann, Patricia. & Young, Phil - "Exploring 3D Animation with Maya 6", Thomson Delmar 2004. ISBN 1-

4018-4818-4


Kerlow, Isaac & Rosebush, Judson: Computer Graphics, Van Nostrand Reinhold, New York 1986.ISBN 0-442-

24712-5

Hoeben, Aldo & Jan Stappers, Pieter: A vision of a designer’s sketching-tool, Tools for Conceptual Phase of Design

2003.


[email protected]










Назив предмета: ДИГИТАЛНА СЛИКА 3Б




Услов: Дигитална слика 2Б


Као секундарни од два изборна предмета у другој години, студенти комбиновањем

стеченог знања и праксе из овог предмета, треба да осмисле и изведу припремни део

заједничког ауторског дигиталног уметничког рада, који представља сложен

мултимедијални рад са дигиталном сликом као основним изражајним средством.

Студенти унапређују своја знања из области дигиталне слике са акцентом на креирању

дигиталне слике као уметничке форме.


У процесу припреме комплексног мултимедијалног уметничког рада, а на основу

заједничког концепта, студенти се оспособљавају да на крају семестра приступе

реализацији групног пројекта.


На основу стеченог знања и праксе из програма прве године, уз консултације са

професором, студенти требају да конципирају уметничку форму базирану на дигиталној

слици као основном средству уметничког израза. Рад на идеји, концепту, снимању,

разрада продукционих и постпродукционих поступака и концепт коначне поставке рада.



images. By Joël Lacey.

Special Effects: An Oral History--Interviews with 37 Masters Spanning 100 Years by Pascal

Pinteau.

Visual Effects in A Digital World: A Comprehensive Glossary of over 7,000 Visual Effects

Terms (The Morgan Kaufmann Series in Computer Graphics) by Karen Goulekas.















Назив предмета: ДИГИТАЛНИ ВИДЕО 3 Б










Сложени интердисциплинарни самосталан завршни рад.


Практична примена знања и искустава из програма прве године. Писани семинарски рад

прилагођен потребама сложеног интердисциплинарног самосталног завршног рада. Уз

консултације са професором, студент ради на свом сложеном интердисциплинарном

самосталном завршном раду.



2006.


Керел Рејс, Гејвин Милар,Филмска монтажа , Београд, Универзитет уметности, 1983.










Назив предмета: ДИГИТАЛНИ ЗВУК 3Б

Наставник или наставници (презиме, средње слово име): Петровић Р. Ђорђе





Зависно од задатка на главном (А) предмету студент треба да замисли и изведе

припремни део свог рада који се односи на звук. Студент унапређује своја знања из

области дигиталног звука са акцентом на грађење коначне звучне слике.


Студент се оспособљава да оствари припремну фазу поставке звучне слике у формату

стерео или 5.1.



професором, студент треба да сними и обради поједине елементе звука (обрада

фреквенције, динамике и додавање ефеката).


Ђорђе Петровић: Снимање музике и тонска режија (скрипта, ФМУ,1990.)

Alec Nisbett: The Sound Studio (prevod, FDU)

Stanley R. Alten: Audio in Media (Wadsworth Publishing, 1995)










Назив предмета: ИНТЕРАКТИВНА МУЛТИМЕДИЈА 3Б






Пошто је ово други од два изборна предмета у другој години, циљ је да студент усаврши

своје знање из интерактивне мултимедије и практично га употреби у реализацији првог

изборног предмета. Било као подршка изради или презентацији, било као саставни део

израде пројектног дела првог предмета.


Студент усавршава своје знање практичним радом. Зависно од природе првог изборног

предмета, обрађују се неопходне технике и формати за реализацију постављеног задатка.



Рад на мутлимедијалним форматима: звук, слика, текст, видео

Практични рад - реализација задатка по избору студента

























Назив предмета: ДИГИТАЛНА АНИМАЦИЈА 4A

Наставник или наставници (презиме, средње слово име): Ћирић М. Растко, Николић

Р. Раде, Милошевић А. Предраг



Услов: Дигитална анимација 3А


Као наставак рада на пројекту у оквиру предмета Дигитална анимација 3А, студент треба

да реализује ѕавршни део свог ауторског дигиталног анимираног филма, који представља

сложен интердисциплинарни рад. Студент наставља да унапређује своја знања из области

дигиталне анимације са акцентом на режију и напредне технике CGI.


Студент се оспособљава да научи и искуси завршну фазу израде сложеног



Наставак програма предмета Дигитална анимација 3А. Уз консултације са професором,

студент треба да доврши рад на започетој краћој наративној целини (до 4 минута) коју

реализује једном од техника дигиталне анимације.

Рад на финалном моделовању и мапирању ликова и позадине, припремању звука,

анимирању ликова, постављању осветљења, монтажи, композитингу и постпродукцији

слике и звука.
















8






[email protected] Број часова активне наставе 10 предавања: 6

Студијски истраживачки рад: 4








одбрана завршног рада 50%


Наставник или наставници (презиме, средње слово име): Иван М. Шијак



Услов: Дигитална слика 3А

Циљ предмета Финализација започетог пројекта из предмета Дигитална слика 3А.

Студент финализује свој ауторски уметнички мултимедијални рад са дигиталном сликом

као основним изражајним средством.

Исход предмета Стицање искуства у процесу реализације комплексног мултимедијалног

уметничког рада. Финална поставка уметничког рада.

Садржај предмета Финализација започетог индивидуалног пројекта из предмета

Дигитална слика 3А, студент финализује свој ауторски уметнички рад уз консултације са

професором. Стицање искуства у процесу реализације, постродукције и презентације

дигиталног уметничког рада.


The Complete Guide to Digital Imaging - Everything you need to know tocreate perfect digital












Број часова активне наставе 10 предавања: 6


Методе извођења наставе: Програм се реализује кроз класична предавања, демонстрације

и израду пројекта.





Назив предмета: ДИГИТАЛНИ ВИДЕО 4 А


Статус предмета: Обавезни изборни


Услов: Дигитални видео 3 А









професором, студент ради на свом сложеном интердисциплинарном самосталном

завршном раду.



2006.




Ken Dancyger, Director`s Idea, Focal Press, 2006.

Број часова активне наставе 10

предавања: 6













Услов: Дигитални звук 3А


Проширење рада у програмском окружењу Макс МСП увођењем елемената непокретне и

покретне слике. Синтеза слике звуком и обрнуто, интеракција слике и звука и контрола

покретом и гласом.



интердисциплинарног пројекта - интерактивног аудиовизуелног перформанса.


Представљање дигиталне слике као матрице бројева. Манипулација и контрола

дигиталним информацијама - звук, MIDI. Интерактивна синтеза дигиталне слике,

превођење звучне информације у визуелну. Умрежавање пројекта - паралелна креација

више аутора преко интернета.


Jitter Tutorials with examples (Cycling '74, html format)

Jitter Reference (Cycling '74, html format)
















































Наставник или наставници (презиме, средње слово име): Марковић Р. Срђан, Ћирић

М. Растко



Услов: Интерактивна мултимедија 3А




































Наставник или наставници (презиме, средње слово име): Ћирић М. Растко, Николић Р.

Раде, Милошевић А. Предраг



Услов: Дигитална анимација 3Б


Зависно од задатка на главном (А) предмету (Дигитална слика, Дигитални видео,

Дигитални звук, Интерактивна мултимедија) студент треба да реализује завршни део свог

рада који се односи на анимацију. Студент унапређује своја знања из области дигиталне



Студент се оспособљава да реализује завршну фазу синтезе анимације и медија везаног за

примарни предмет.


Наставак програма предмета Дигитална анимација 3Б. Уз консултације са професором,

студент треба да доврши рад на започетој секвенци у оквиру синтезе анимације и медија

везаног за примарни предмет коју реализује једном од техника дигиталне анимације.

Зависно од примарног предмета, рад на финалном моделовању и мапирању ликова и

позадине, припремању звука, анимирању 2Д или 3Д ликова, постављању осветљења,

монтажи, композитингу и постпродукцији слике и звука анимиране секвенце или секвенци.







Robert Russett, Cecile Starr: EXPERIMENTAL ANIMATION, Van Nostrand Reinhold

Company, 1976

Maestri, George - "Digital Character Animation 2, Vol. II", New Riders Publishing, 2002. ISBN

0-7357-0044-3

Birn, Jeremy - "Digital Lighting And Rendering", New Riders Publishing, 2000. ISBN 1-56205-

954-8





Ward, Antony - "Game Character Development with Maya", New Riders Publishing 2004. ISBN

0-7357-1438-X

Bousquet, Michele - "Model, Rig, Animate with 3ds MAX 7", Peachpit Press, 2005. ISBN 0-321-

32178-2

Maraffi, C. - "Maya Character Creation - Modeling and Animation Controls", New Riders

Publishing 2003. ISBN 0-7357-1344-8

Beckmann, Patricia. & Young, Phil - "Exploring 3D Animation with Maya 6", Thomson Delmar

2004. ISBN 1-4018-4818-4


Kerlow, Isaac & Rosebush, Judson: Computer Graphics, Van Nostrand Reinhold, New York

1986.ISBN 0-442-24712-5

Hoeben, Aldo & Jan Stappers, Pieter: A vision of a designer’s sketching-tool, Tools for

Conceptual Phase of Design 2003.

Delft University of Technology Jaffalaan 9, NL-2628 BX Delft, The Netherlands

[email protected], [email protected]















Циљ предмета Финализација започетог пројекта из предмета Дигитална слика 3Б. Студенти

финализују свој заједнички уметнички мултимедијални рад са дигиталном сликом као

основним изражајним средством.



Садржај предмета Финализација започетог групног пројекта из предмета Дигитална слика

3Б, студенти финализују свој заједнички уметнички рад уз консултације са професором.

Стицање искуства у процесу реализације, постродукције и презентације дигиталног

уметничког рада.


The Complete Guide to Digital Imaging - Everything you need to know to













Методе извођења наставе Програм се реализује кроз класична предавања, демонстрације и

израду пројекта.






Наставник или наставници (презиме, средње слово име): Медиговић Миодраг, Димчић

Драган



Услов: Дигитални видео 3 Б













2006.













Наставник или наставници (презиме, средње слово име): Ђорђе Р. Петровић



Услов: Дигитални звук 3Б


Зависно од задатка на главном (А) предмету студент треба да реализује завршни део свог

рада који се односи на звук. Студент унапређује своја знања из области продукције и

постпродукције звука за слику.


Студент се оспособљава да реализује завршну фазу синтезе звука и медија везаног за



Наставак програма предмета Дигитални звук 3Б. Уз консултације са професором, студент

треба да доврши рад на започетој продукцији звука. Зависно од примарног предмета, рад

на постпродукцији звука - поставци коначне звучне слике, динамике, односа појединих

елемената у простору, временског тока и атмосфере.
















М. Растко



Услов: Интерактивна мултимедија 3Б



своје знање из интерактивне мултимедије и практично га употреби у професионалној

презентацији својих радова урађених током године.


Студент усавршава своје знање практичним радом. Дизајнира се и програмира

интерактивна презентација радова насталих током године. Акценат се ставља на дизајн,

употребљивост и квалитет интерактивности. Обрађују се технике и квалитети

презентације (интернет, диск ...)




Анализа и избор медија за презентацију


























Назив предмета: НОВА ТЕОРИЈА УМЕТНОСТИ / НОВИ МЕДИЈИ

Наставник: Микић С. Весна




Циљ предмета: Циљ предмета је да се студенти упознају са новим теоријама медија и

филозофијом медија, те да се нове теорије и филозофије медија примене на савремене

уметнички праксе. Циљ је да се нове опште теорије медија примене на експерименталне

медијске и технолошки оријентисане уметничке праксе.

Исход предмета: Kao исход ангажовања на курсу очекују се усвајање општих теоријско-

критичких претпоставки за разумевање деловања медија у данашњем времену.

Садржај предмета: Предмет се односи на филозофске расправе Жила Делеза и Феликса

Гатарија, Жан-Франсоа Лиотара, затим, на социолошке и културолошке теорије Жан

Бодријара и Пола Вирилиоа. Нова теорија медија се изучава анализом контраверзних

текстова Лева Мановича и Марка Хансена, односно, Брајана Масумија, Марине Гржинић

и Бориса Гројса. Предмет се односи на савремене теорије медија после

постструктурализма. План реализације: 1. Контекст, особености и кључни појмови

нових медија и теорије уметности – уводна разматрања, 2. Постмодернистичке теорије

нових медија – Жан-Франсоа Лиотар, 3. Постмодернистичке теорије нових медија - Делез

и Гатари – ризом, 4. Постмодернистичке теорије нових медија - Делез и Гатари – машина

жеље, 5. Теорија симулације и симулакрума – Жан Бодријар, 6. Информатичка бомба

Пола Вирилиоа, 7. Киборг и метафоричке транспозиције киборга – Дона Харавеј, 8.

Киберфеминизам, 9. Лев Манович – метамедији, 10. Марк Хансен – филозофија нових

медија, 11. Виртуелна реалност - Брајан Масуми и Марина Гржинић, 12 Теорије

уметности нових медија - Борис Гројс, 13-15. Дисусија и провера знања Препоручена литература

1. Christian, Paul, Digital Art, Thames and Hudson, London, 2003.

2. Rush, Michael, New Media in Late 20th-Century Art, Thames and Hudson, London, 2001.

3. Andermatt Conley, Verena. (ed.), Rethinking Technologies, University of Minnesota Press, Minneapolis,

London, 1993.

4. Haraway, Donna, Simians, Cyborgs, and Women - The Reinvention of Nature, Routledge, New York, London, 1991.

5. Харавеј, Дона, “Манифест за киборге – Наука, технологија и социјалистички феминизам осамдесетих година

двадесетог века”, из Анђелковић, Бранислава (ед.), Увод у феминистичку теорију слике, ЦСУ, Београд, 2002.

6. Hansen, Mark B.N., New Philosophy for New Media, The MIT Press, Cambridge Mass, Cambridge MA, 2004.

7. Манович, Лев, Метамедији, избор текстова, ЦСУ, Београд, 2001.

8. Bošković, Aleksandar (ed.), Critical Art Ensemble: Digitalni partizani - Izbor tekstova, CSU, Beograd, 2000.

9. Critical Art Ensemble, The Molecular Invasion, Autonomedia, New York, 2002.

10. Grands Spectacles – 120 Years of Art and Mass Culture, Museum der Moderne, Salzburg, 2005.

11. Gladstone, Barbara, Barney, Matthew, Matthew Barney – Cremaster 3, Guggenheim Museum, New York,

2002.

12. Гржинић, Марина (ед.), Стеларц, Маска, Љубљана, 2002.

13. Anderson, Laurie, Empty Places – A Performance, Harper Perennial, New York, 1991.

Massumi, B., Parables for the Virtual: Movement, Affect, Sensation (Post-Contemporary Interventions), Duke

University Press, Durham, 2002.

Број часова активне наставе предавања: 2 Студијски истраживачки рад: 1.33

Методе извођења наставе: Упознавање са филозофским и оптиим теоријама медија

унутар савремене ументости. Метод рада је заснован на анализи теоријског текста и

визуелних текстова, тј. ументичких дела. Студенти током похађања курса учествују у

свим облицима наставе (анализа текста, расправа, излагање нове материје).


Студент добија макисмално 100 поена на основу свих обавеза. Предиспитне обавезе носе

40 поена (40%) а испитне 60 (60%). Присуство на часовима – 10, Учешће на часу – 30,

Писани рад – 50, Усмени испит - 10.































































Студијско подручје - СЦЕНСКИ ДИЗАЈН:

1. АРХИТЕКТУРА СЦЕНСКОГ ПРОСТОРА 1

2. ДИЗАЈН СЦЕНСКИХ ДОГАЂАЈА 1

3. ПРОСТОР У ДРАМСКОЈ УМЕТНОСТИ

4. МЕНАЏМЕНТ И ПРОМОЦИЈА СЦЕНСКИХ ДОГАДЈАЈА

5. СЦЕНСКИ ФЕНОМЕНИ У САВРЕМЕНОЈ УМЕТНОСТИ

6. СЦЕНСКА ТЕХНИКА И ТЕХНОЛОГИЈА





11. ТЕОРИЈА И КРИТИКА СЦЕНСКОГ ДИЗАЈНА

12. ИСТРАЖИВАЧКИ ПРОЈЕКАТ 1

13. ИСТРАЖИВАЧКИ ПРОЈЕКАТ 2

Назив предмета: АРХИТЕКТУРА СЦЕНСКОГ ПРОСТОРА 1

Наставник или наставници (презиме, средње слово име): -



Услов: Положени испити: Сценски феномени у савременој уметности, Простор у

драмској уметности


Основни циљ предмета је успостављање става о међузависности између различитих

облика позоришног стваралаштва, укључујући у то и ликовне компоненте позоришта, са

једне стране, и архитектонског стваралаштва усмереног ка истраживању нових

позоришних простора.


Способност за самостално разматрање историје, теорије и практичне употребе

архитектонског сценског простора у позоришту и другим облицима спектакла.


Теме курса: Појам архитектонског сценског простора/ Појам објеката спектакла/ Врсте и

типови архитектонских сценских објеката /Развој архитектонских сценских

објеката/Појам сценско-гледалишног простора/ Конфигурација сценско-гледалишног

простора/Типологија сценско-гледалишних простора/ Однос сценско-гледалишног

простора према устројству архитектуре објекта/Савремени објекти спектакла/

Амбијентални сценски простор/ Site-specific пројекти


Izenour, George: Theater Design, Yale University Press, 1986.

Mackintosh, Iain: Architecture, Actor and Audience, Routledge, Лондон, 1995.

Динуловић, Радивоје: Функционално-технолошки процеси и обликовање простора

модерног позоришта, ФТН, Нови Сад, 2003.

Ibid. Типологије позоришног простора, Зборник ФДУ бр. 8-9, Институт за позориште,

филм, радио и телевизију, Београд, 2006.



Предавања по задатим темама.

Дискусије у оквиру предавања и радионица.

Припреме краћих излагања студената у оквиру радионица.

Израда групног семестралног пројекта. Групе се састоје од 3 до 5 студената.


Испит се полаже по „трансверзалном методу“ – путем тимске израде уметничког

пројекта из обједињене четири основне области изучавања (Дизајн сценских догађаја,

Архитектура сценског простора, Сценска техника и технологија и Менаџмент и

промоција сценских догађаја), појединачне усмене одбране уметничког пројекта.

Назив предмета: ДИЗАЈН СЦЕНСКИХ ДОГАЂАЈА 1

Наставник или наставници (презиме, средње слово име):




драмској уметности


Основни циљ предмета је успостављање става о различитим областима сценског дизајна,

као и стицање конкретних практичних знања из свих наведених области уметничког

рада.


Способност за самостално разматрање историје, теорије и практичне употребе дизајна

сценских догађаја у позоришту и другим облицима спектакла.


Појам сценског дизајна/ Врсте и области сценског дизајна/ Структура сценске слике/

Композиција сценске слике/ Сценографија/ Костимографија/ Дизајн светла/ Дизајн

звука/ Дизајн маске/ Дизајн лутке/ Компонована сценска музика/ Избор сценске музике /

Посебна сценска средства/ Пројекције/ Посебни ефекти


Миомир Мијић: Акустика у архитектури, Наука, Беорад, 2001.

Диан Кеј и Џејмс Лебрехт: Звук и музика у позоришту, Клио, 2004.

Michael Ramsaur: Scene Lighting (скрипта), Универзитет уметности – Група за сценски

дизајн, Београд, 2002.

Trevor Griffiths: Stagecraft, Phaidon, Лондон, 1999.

Мета Хочевар: Простори игре, Југословенско драмско позориште, Београд, 2003.

Памела Хауард: Шта је сценографија, Клио, Београд, 2002.



Предавања по задатим темама.Дискусије у оквиру предавања и радионица.Припреме

краћих излагања студената у оквиру радионица.Израда групног семестралног пројекта

(постављање теме, прикупљање литературе, анализа литературе, конципирање структуре

рада, реализација рада, усмено излагање рада). Групе се састоје од 3 до 5 студената.





промоција сценских догађаја), а, затим, појединачне усмене одбране уметничког

пројекта.

Назив предмета: ПРОСТОР У ДРАМСКОЈ УМЕТНОСТИ




Услов: -


Основни циљ предмета је успостављање става о позицији, карактеру, врстама и значењу

сценског простора, са нагласком на сложености, синкретичности и противречности овог

појма током различитих периода и школа у позоришту двадесетог века.


Способност за самостално разматрање историје, теорије, анализе и критике сценског

простора у драмској уметности.


Теме курса: Врсте и облици сценских догађаја/ Врсте и облици сценских простора/

Драмски простор – анализа и критика/ Редитељски простор – анализа и критика/

Глумачки простор – анализа и критика/ Сценски простори – типологија и

феноменологија/ Функција сценског простора/ Драматургија сценског простора /

Успостављање сценског простора/ Артикулација сценског простора/ Форме сценског

простора/ Типологија сценских простора/ Начини употребе сценског простора/ Читање

сценског простора/ Вредновање сценског простора


Брук, Питер: Празан простор, Лапис, Београд, 2001.

Шекнер, Ричард: Ка постмодерном позоришту, Институт за позориште, филм, радио и

телевизију, ФДУ, Београд, 199

Хочевар, Мета: Простори игре, ЈДП, Београд, 2003.

Милићевић, Огњенка (уредила): Простор, драмско лице, Стеријино позорје, Нови Сад,

198

Хауард, Памела: Шта је сценографија, Клио, Београд, 2002.






Писање семинарског рада (постављање теме, прикупљање литературе, анализа

литературе, конципирање структуре рада, реализација рада, усмено излагање рада).


Редовно похађање наставе 40%

Припрема рада 20%

Усмени испит 40%

Назив предмета: МЕНАЏМЕНТ И ПРОМОЦИЈА СЦЕНСКИХ ДОГАЂАЈА





драмској уметности.


Основни циљ предмета је успостављање става о међузависности између различитих

облика менаџмента и промоције сценског стваралаштва, као и изградња способности

конкретне примене ових знања у личном креативном раду.


На крају од студенати успостављају став и разумевају међузависност између различитих

облика менаџмента и промоције сценског стваралаштва и могу успешно да их примене у

свом уметничком раду.


Теме курса: Појам менаџмента/ Врсте и облици менаџмента/ Принципи менаџмента/

Методе менаџмента/Mенаџмент пројеката/ Менаџмент манифестација/ Менаџмент

институција/ Технички менаџмент/ Техничко вођење пројеката/ Техничко вођење

манифестација/Техничко вођење институција/ Појам промоције/ Врсте и облици

промоције/ Принципи промоције/ Промотивна средства


М. Драгићевић-Шешић, Б. Сојковић: Култура: менаџмент, анимација, маркетинг, пето

издање, КЛИО, Београд, 2007.

М. Драгићевић-Шешић: Менаџмен уметности у турбулентним околностима, КЛИО,

Београд, 2005.

Адижес, И: Животни циклуси предузећа, Прометеј, Нови Сад, 1994.

Мандић, Т.: Комуникологија, КЛИО, 2004.

Кроле Б. и Фине К.: Успешан фандрејзинг, КЛИО, Београд, 2005.

Рот П.: Спонзорисање културе, КЛИО, Београд, 1996.






Израда групног семестралног пројекта. Групе се састоје од 3 до 5 студената.






пројекта.

Назив предмета: СЦЕНСКИ ФЕНОМЕНИ У САВРЕМЕНОЈ УМЕТНОСТИ




Услов: /


Основни циљ предмета је успостављање става о постојању сценских феномена у свим

областима савременог уметничког стваралаштва, са нагласком на личном, субјективном

доживљају, разумевању и схватању ових појава.


Способност за самостално разматрање историје, теорије и практичне примене сценских

феномена у савременом уметничком стваралаштву.


Теме курса: Појам и феномен сценског/ Појам и феномен сценичног/Врсте и облици

савремене уметности /Државни спектакл и саврмено друштво /Анти-државни спектакл/

Уметнички спектакл/ Сценски феномени у вишемедијској уметности/ Комерцијални

спектакл/ Сценски феномени у визуелној уметности/Сценски феномени у урбанизму/

Сценски феномени у архитектури/ Сценски феномени у обликовању унутрашњег

простора/ Сценски феномени у фотографији/ Сценски феномени у филму и видеу


Ранко Радовић: Живи простор, Независна издања, Београд, 1974.

Ги Дебор: Друштво спектакла, Блок 45, Београд, 2003.

Ирена Шентевска (ур.): Спектакл – Град – Идентитет, Јустат, Београд, 1997.

Николас Фајн: Призори улице, Клио, Београд, 2003.

Ролан Барт: Светла комора, Рад, Београд, 2004.

Гастон Башлар: Поетика простора, Градац, Чачак, 2005.

Морис Мерло-Понти: Феноменологија перцепције, Веселин Маслеша, Сарајево, 1978.




Писање семинарског рада (постављање теме, прикупљање литературе, анализа

литературе, конципирање структуре рада, реализација рада, усмено излагање рада).


Редовно похађање наставе 10%

Припрема рада 20%

Писмени рад 40%

Усмени испит 30%

Назив предмета: СЦЕНСКА ТЕХНИКА И ТЕХНОЛОГИЈА





драмској уметности.

Циљ предмета Основни циљ предмета је успостављање става о различитим сценским техничким и

технолошким средствима, као и стицање конкретних практичних знања из свих

наведених области креативног рада.


Способност за самостално разматрање историје, теорије и практичне употребе сценске

технике и технологије у позоришту и другим облицима спектакла.


Теме курса: Појам сценске технике/ Врсте и области сценске технике/ Типологија

сценских техничких система/ Сценска механика/ Сценска расвета/ Сценско озвучење/

Видео системи/ Уређаји и системи за посебне ефекте/ Појам сценске технологије/

Технолошке процедуре и процеси/ Техничко вођење пројеката/ Техничко вођење

институција/ Безбедност и заштита (Health & Safety)


Иан Кеј и Џејмс Лебрехт: Звук и музика у позоришту, КЛИО, 2004.



М. Мијић; Р. Динуловић: Сценска техника и технологија (скрипта), Универзитет

уметности – Група за сценски дизајн, Београд, 2006.

Тодор Лалицки: Техничка структура позорнице (скрипта), Универзитет уметности –

Група за сценски дизајн, Београд, 2006.



Предавања по задатим темама.Дискусије у оквиру предавања и радионица. Припреме

краћих излагања студената у оквиру радионица. Израда групног семестралног пројекта.

Групе се састоје од 3 до 5 студената.






пројекта.






драмској уметности, Дизајн сценских догађаја 1, Архитектура сценског простора 1,

Сценска техника и технологија 1, Менаџмент и промоција сценских догађаја 1


Основни циљ предмета је концептуална и практична уметничка надградња знања

стечених на Архитектури сценског простора 1. Овај курс омогућава на примеру

индивидуалног пројекта, потпуно истраживање и развијање коришћења и разумевања

сцендког простора. Посебни аспекат курса је посвећен истраживању нових сценских

простора и реализацији нових студентских уметничких пројеката.


Способност за развијено самостално разматрање историје, теорије и практичне употребе

архитектонског сценског простора у различитим облицима спектакла.


Теме курса: Концепт у архитектури сценског простора/ Врсте и облици концепцијских

приступа/ Функционаистички приступ/ Историцистички проступ/ Формалистички

приступ/ Типолошки приступ/ Синтезијски приступ/ Контекст у архитектури сценског

простора/ Архитектонски и урбани контекст/ Културни и друштвени контекст/

Уметнички контекст/ Ауторске концепције/ Доживљај сценског простора/ Читање



Leacroft, R. & H: Theatre and Playhouse, Methuen, Лондон, 1985.





Динуловић, Радивоје: Типологије позоришног простора, Зборник ФДУ бр. 8-9, Институт

за позориште, филм, радио и телевизију, Београд, 2006.



Предавања по задатим темама. Дискусије у оквиру предавања и радионица. Припреме

краћих излагања студената у оквиру радионица. Израда индивидуалног семестралног

пројекта.


Испит се полаже путем израде уметничког пројекта и његове усмене одбране. Израда

уметничког пројекта носи 40% од укупне оцене, а усмена одбрана 30%, док припрема

рада и прочитана литература носе 20%. Писуство на часу и акстивно праћење наставе је

10%.





Услов: Положени испити:Сценски феномени у савременој уметности, Простор у




Основни циљ предмета је проучавање сценског простора схваћеног као позоришна

архикетура у најширем смислу – од класичне позоришног здања до нових преобличених

сценских простора. Студенти ће кроз своје уметничке пројекте ће се фокусирати на

однос како сцене према гледаоцу и згради тако и саме зграде према урбаном окружењу.





Теме курса: Сценско-гледалишни простор/ Архитектонска организација сценско-

гледалишног простора/ Архитектонска артикулација сценско-гледалишног простора/

Амбијенталност сценско-гледалишног простора/ Однос према ентеријеру позоришне

зграде/ Однос према архитектонској структури позоришне зграде/ Однос према урбаној

позицији/ Позоришна зграда/ Хоризонтални и вертикални план/ Примарна пластика/

Секундарна пластика/ Комуникације и комуникативност у архитектури сценског

простора/ Значењска вредност сценске архитектуре/ Читање сценске архитектуре/

Критика сценске архитектуре



Izenour, George: Theater Design, Yale University Press, 1986








пројекта.


Израда уметничког пројекта носи 40% од укупне оцене, а усмена одбрана 30%, док

припрема рада и прочитана литература носе 20%. Писуство на часу и акстивно праћење

наставе је 10%.









Основни циљ предмета је детањно критичко и уметничко разматрање различитих

концепата сцеских догађаја и различитих платформи. Кроз анализу различитих приступа

сценском догађају студент треба да искристалиђше свој уметнички и теоријски приступ

свим областима уметничког рада у сценском дизајну.


Способност за самостално креативно разматрање историје, теорије и практичне употребе

различитих облика и области сценског дизајна у позоришту и другим облицима

спектакла.


Теме курса: Концепт у дизајну сценског догађаја/ Начини и приступи успостављању

концепта/ Концепт заснован на драмском делу/ Концепт заснован на драматуршкој

поставци/ Концепт заснован на редитељској поставци/ Независна концепцијска

поставка/ Ауторски приступи/ Функционалистички приступ/ Формалистички приступ/

Метафорички приступ/ Симболистички приступ/ Ауторске концепције у дизајну

сценског догађаја / Доживљај сценског дизајна/ Читање сценског дизајна/ Вредновање

сценског дизајна


Parker; Oren: Scene Design and Stage Lighting, Harward University Press, 1991.

Simonson, Lee: The Stage is Set, Theatre Arts Books, 1957.









пројекта





10%.





Услов: Положени испити, Сценски феномени у савременој уметности, Простор у




Циљ предмета је да после детаљног испитивања поставки и концепата сценских догађаја

постављених у Дизајну сценских догађаја 2 студента упути у артикулацију и

организацију сценског простора, његову међузависности са спектаклом, као и

комуникације простора са гледаоцем и извођачима.




спектакла.


Теме курса: Сценски простор,/ Организација сценског простора/ Артикулација сценског

простора/ Амбијенталност сценског простора/ Однос према ентеријеру позоришне


позицији/ Комуникације и комуникативност сценског простора/ Значењска вредност

сценског простора/ Читање сценског простора/ Критика сценског простора


Donald James, Imagining the Modern City, UMP, 1999

Dixon, Steve Digital Performance: A History of New Media in Theatre, Dance, Performance

art and Instalation, MIT Press, 2007.

Morely David, Spaces of Identity: global media, electronic landscapes..., Routlege, 1985







пројекта





10%.

Назив предмета: ТЕОРИЈА И КРИТИКА СЦЕНСКОГ ДИЗАЈНА




Услов: Положени испити: Теорија уметности 1, Сценски феномени у савременој

уметности, Простор у драмској уметности, Дизајн сценских догађаја 1, Архитектура

сценског простора 1, Сценска техника и технологија 1, Менаџмент и промоција

сценских догађаја 1


Циљ курса је да се омогући конституисање критичко-теоријске праксе у областима

сценског дизајна. Такође да се студенти уметничке групе уведу у активни критички рад

у својој матичној области.


Курс је намењен студентима сценског дизајна као увод у теорију и праксу критике.

Студенти треба да прођу кроз процес развијања и примене критичких интерпретативних

поступака у областима сценског дизајна.


Теме курса: Појам сценског дизајна и извођачких и визуелних уметности и медија/

Појам и теорија критике/ Аналитички теоријски оквири и начини писања критичког

текста/ Критика театарског и паратеатарског сценског дизајна/ Критика сценског дизајна

у филму, телевизији и дигиталним визуелним медијима/ Критика сценског дизајна у

спектаклу/ / Критика сценског дизајна и критика архитектуре/ Критика дигиталног

сценског дизајна/ Писање теоријског рада – методолопшке основе


Neil Leach (ed.), Rethinking Architecture – A Reader in Cultural Theory, Routledge, London,

1997.

Marvin Carlson, Places of Performance – The Semiotics of Theatre Architecture, Cornell,

University Press, Ithaca, 1989.

Marvin Carlson, Kazališne teorije 3: Povijesni i kritički pregled teorija dvadesetog stoljeća,

Hrvatski centar ITI, Zagreb, 1997.

Marvin Carlson, Performance; A Critical Introduction, Routledge, London, 1999.

Murray, T. (ed.), Mimesis, Masochism & Mime – The Politics of Theatricality in

Contemporary French Thought, The University of Michigan Press, Ann Arbor, 2000.



Предавања по задатим темама. писање семинарског рада (постављање теме, прикупљање

литературе, анализа литературе, конципирање структуре рада, реализација рада, усмено

излагање рада).


Похађање наставе 10%, Припрема рада 20%, Писмени рад 40%, Усмени испт 30%































































ЛИСТА ИЗБОРНИХ ПРЕДМЕТА

ИБЗ 1 – изборни блок за више модула (Предмети са лсите ИС Универзитета или

Факултета уметности)

СПИСАК ПРЕДМЕТА :

1. Студије перформанса

2. Теорија приказивања и излагања

3. Теорија популарне уметности и културе

4. Теорија експерименталног филма и видео уметности

5. Теорија видео игара

6. Етика медија

7. Теорија фотографије 2

8. Студије опере

9. Студије спектакла

10. Уметност и политика

11. Дигитални перформанс

12. Феномен фантазије у уметности

13. Екологија као контекст уметности

14. Теорија визуелне културе

Назив предмета: СТУДИЈЕ ПЕРФОРМАНСА

Наставници : Александра, Б, Јовицевиц, Ана, В Вујановић





Циљ предмета је упознавање студената са једном са најсавременијих метода и теорија у

оквиру студија изводјења, младе академске (пост) дисциплине која представљаја

просирење, критицко преиспитивање и редифинисање дискурса других академских

дисцплина, као на пример студија културе, студија рода, естетике, антрологије и

театрологије, итд.


С обзиром да је овај курс замисљен као наставак курса Увод у студије изводјења, јер

представља његово непрестано преиспитивање и критику, као и 'само-критику', исход

предмета бице висеструк: не само сто це представљати оспособљавање студената за

истразивање и теоријски нацин мисљења и изразавања, вец це допринети стварању посебне

сколе мисљења која це бити вазна за локални контектст, и која це бити у стању да испрати и

да се повезе са најновијим светским трендовима и литературом у хуманистицким наукама.


1. увод у студије изводјења;

2. перформанс и/као истразивање, односно продукција знања;

3. изводјење у доба културе и 'терор' поп-културе;

4. интеркултурално изводјење и постколонијалне перспективе;

5. перформанс и/као комуникација;

6. друство спектакла, друствене игре и јавни наступи;

7. нове презентације тела;

8. перформанс и као репрезентација идентитета, односно произвоња фантазама;

9. перфромас и/као политика;

10. изводјење и нова трзисна логика;

11. изводјење у медијатизованом друству;

12. дигитални и сајбер перформанс.

Препоручена литература 1. Александра Јовицевиц и Ана Вујановиц, 'Увод у студије перформанса,' Фабрика књига, Београд, 2007;

2. Јон МцКензие, 'Изведи или сноси посљедице,' ЦДУ, Загреб, 2006;

3. Х.Т. Лехман, 'Постдрамско казалисте,' ЦДУ и ТкХ, Загреб и Београд, 2004;

4. Richard Schechner, 'Introduction to Performance Studies,' Routledge, 2003 & 2006. Број часова активне наставе: 5 предавања: 2 Студијски истраживачки рад: 3


Предавања, интернет, двд, интерактивна настава, студентске везбе и писмени радови


30% доласци на цасове, 30% активно уцесце, процитана литература, 40% писани радови

Назив предмета: ТЕОРИЈА ПРИКАЗИВАЊА И ИЗЛАГАЊА

Наставник или наставници : др Драгићевић Шешић, Д. Милена




Циљ предмета : Циљ курса је да полазнике упозна са најразличитијим теоријама смисла и

значења излагачке/представљачке делатности, како са становишта Студија културе, тако и

са становишта Теорија културног менаџмента. Стога се питања излагања/представљања

третирају са становишта конструкције културних идентитета (нације, средине, рода,

генерације, културних и субкултурних модела), обраћајући посебну пажњу на

излагање/представљање у популарној култури (Фиск) и друштву спектакла (Гиј Дебор).

Исход предмета : Студент треба да овлада основним појмовима студија културе и теорије

репрезентације. Истовремено, стиче истраживачке и аналитичке вештине (разумевање и

тумачење идентитета, форми репрезентације попут спектакла, изложби, фестивала...) те

овладава вештинама конструкције – изградње и представљања идентитета кроз имиџ

(планирање и реализације циљева културне политике нације, установе културе, пројекта...).

Способност и стручно знање неопходно за евалуацију и анализу програма установа

културе, културне политике и праксе.

Садржај предмета : У оквиру студија културе разматра се теорија излагања и

представљања, кроз конструкцију и репрезентацију идентитета (националног, пословног,

културног...), имиџа личности, организације, града. Акценат је на теорији спектакла

(друштво спектакла). У домену теорија културног менаџмента посебна пажња поклања се

социо-културној динамици Абрахама Мола (кибернетички приступ), Адижесовој теорији

управљања заснованој на променама и Деминговом Менаџменту тоталног квалитета.

Кључне речи: Културни идентитет, конструкција идентитета, репрезентација идентитета,

политика представљања, политика излагања, социо-културни циклус, управљање

променама, управљање квалитетом, културна политика.

Препоручена литература Atali Ţak - Buka, esej o politickoj ekonomiji muzike, Vuk Karadţić, Beograd, 1983.

Bodrijar Ţan – Simulakri i simulacija, Svetovi, Novi Sad

CREATIVE EUROPE, D. Cliche, R. Mitchell, A. Wiesand, ERICarts, Bon, 2002

Debord, Guy – Društvo spektakla, Arkzine Zagreb - Blok 45 Beograd, 2004

Doing Cultural Studies, The Story of the Sony Walkman, ed.P. du Gay, S. Hall, SAGE, London

Dragićević Šešić M. i I. Šentevska - Urbani spektakl, CLIO, Beograd, 2001

Dragićević Šešić Milena i Dragojević Sanjin. Interkulturna medijacija, OKO, Sarajevo, 2005.

Dragićević Šešić, M. i B. Stojković. Kultura: Menadţment, animacija, marketing, CLIO, Beograd, 2007.

Dragićević Šešić M. i Dragojević S. Menadţment umetnosti u turbulentnim okolnostima, CLIO, Bgd, 2005

Fisk Dţon - Popularna kultura, CLIO, Beograd

Fajf, Nikolas - Prizori ulice, CLIO, Beograd, 2002

Hall, Stuart and du Gay, Paul - Questions of cultural identity, Sage publications, 1996

Hall Stuart, ed. Representation. Cultural Representation, SAGE, Open University, 1997.

Kelner, Daglas. Medijska kultura. Clio, Beograd, 2005

Lehner F. i Boli Dţ. Kultura sveta. CLIO, Beograd, 2006.

Marks, T. Gari - Gvozdeni kavez kulture, razmišljanja o problemu rase, rasizma,medija, Kultura, 98/1999

MekKvin Dejvid - Televizija, Clio, Beograd, 1999, pp. 179-208

Mol Abraham - Tokovi difuzije kulture, skripta, (FDU bibl.) ili Gradina 9-10/1987

Pop Vision, zbornik, Centar za savremenu umetnost, Beograd, 1996

Transcultural Europe: Cultural Policy in Changing Europe, Palgrave Macmillan, 2006. (КЛИО, 2008.) Број часова активне наставе: 5 предавања: 2 Студијски истраживачки рад: 3

Методе извођења наставе : предавања,радионице (у 3 до 5 група по 4-5 студената)

истраживања – индивидуална у оквиру заједничке задате теме Оцена знања (максимални број поена 100)

Начин провере знања полазника курса је кроз два семинарска рада:

a) анализа идентитета – предмет, град, објекат... коришћењем артефакт анализе (предмет по избору)

b) анализа одређене представљачке/излагачке форме (конкретна изложба, фестивал, сајам и сл.) са

становишта студија културе или једне од три теорије културног менаџмента

Назив предмета: ТЕОРИЈА ПОПУЛАРНЕ УМЕТНОСТИ И КУЛТУРЕ






Имајући у виду развијеност студија популарне културе, предмет је усмерен ка тумачењу

различитих теорија популарне културе, као и покушају да се открију релације популарне

културе и идеологија, али и везе између популарне културе и пракси тзв. високих

уметности. У вези са тим, циљ предмета је да омогући практично укључивање студената у

теоријска истраживања популарне културе и уметности.


По завршетку наставе из предмета од студента се очекује да може да примени различите

поступке теоријсиког и критичког тумачења и интерпретације појава из домена популарне

културе, и презентира их у оквирима критички постулираног научног текста, као и да буде

у стању да вербално проблематизује феномене пракси популарне културе.


Предмет популарна култура осмишљен је као основа за теоријско и практично бављење тим

необично живим, непрестано растућим и променљивим подручјем савремене културе које

је заувек променило праксе високе уметности и наука које се њима баве. Овакво

сагледавање проблема подразумева и упознавање са историјским аспектом развоја

различитих популарних жанрова, као и тумачење посебних области популарне културе

(нпр. спорт, мода, штампани медији) и посебних жанрова популарне уметности (музика,

филм, телевизија, стрип и сл.), са нагласком на интеракције у сфери популарних жанрова,

као и међупрожимања жанрова популарне и тзв. високих уметности. План реализације: 1.

Популарна култура у контексту студија културе (дефиниције и статус студија културе и

популарне културе); 2. Теорије популарне културе 1 (до постмодерне; Франкфуртска

школа, Адорно, структурализам); 3. Теорије популарне културе 2 (постмодерна,

феминизам, постструктурализам); 4. Супкултуре (концепти, видови); 5. Масовна култура -

Висока вс. ниска култура (конзументско друштво, индустрија забаве, спектакл); 6.

Популарна култура у контексту технокултуре (видови популарне технокултуре); 7.

Популарна култура и филм; 8. Популарна култура: видео и телевизија; 9. Популарна

култура и стрип; 10. Популарна музика – историја (19. и прва половина 20. века,

прожимање високе уметничке и популарне праксе); 11. Популарна музика у Србији

(преглед друге половине 20. века): 12. Популарна музика и нове технологије (проблематика

жанра, уочавање особености живота у технокултури и потрошачком друштву у популарним

музичким праксама); 13-15. Колективне дискусије и провере знања

Препоручена литература Adorno, Theodor W, Essays on Music, Selected, with Introduction, Commentary, and Notes by Richard Leppert, University of

California Press, Berkley, Los Angeles, London, 2002.

Carrol, Noel, „The Ontology of Mass Art“, The Journal of Aesthetics and Art Criticism, vol. 55, no. 2, Spring 1997.

Creeber, Glen, The Television Genre Book, BFI, London, 2001

Dyer,Richard&Vincendau, Ginette, Popular European Cinema, Routledge, London&New York, 1992.

Fisk, Dţon, Popularna kultura, Clio, Beograd, 2001.

Gelder Ken and Thornton Sarah, eds, The Subcultures Reader, Routledge, London & New York, 1996

Hayward, Susan, Cinema Studies: the key concepts, Routledge, London&New York, 2000

Hesmondhalgh, David and Negus, Keith, Popular Music Studies, Arnold Publishers, 2002

Middleton Richard, Studying Popular Music, Open University Press, 1990

Mikić, Vesna, Muzika u tehnokulturi, Univerzitet umetnosti u Boegradu, 2004

Mukerji, Chandra and Schudson Michael, Rethinking Popular Culture: Contemporary Perspectives in Cultural Studies, University

of California Press, 1991

Neale, Stephen& Murray, Smith (eds.), Contemporary Hollywood Cinema, Routledge, London & New York, 1998

Neale, Stephen, Genre, Routledge, London & New York, 2000

Storey John, Inventing Popular Culture: From Folklore to Globalisation (Blackwell Manifestos), Blackwell, 2003

Storey, John, Cultural Studies & The Study of Popular Culture, Univeristy of Georgia Press, Athens, 1996

Strinati Dominic, An Introduction to Theories of Popular Culture, Routledge, London & New York, 1995 Wheatsheaf, Hemel

Hempstead, Hetfordshire, 1997 Број часова активне наставе: 5 предавања: 2 Студијски истраживачки рад: 3


Предавања са демонстрацијама по задатим темама; Дискусије у оквиру предавања и

радионица, Припреме краћих излагања студената у оквиру радионица; Писање семинарског

рада (постављање теме, прикупљање литературе, анализа литературе, конципирање

структуре рада, реализација рада, усмено излагање рада).


Предиспитне обавезе носе 40 поена (40%) а испитне 60 (60%).

Присуство на часовима 10, Учешће на часу 30, Писани рад 50, Усмени испит 10.

Назив предмета: ТЕОРИЈА ВИДЕО УМЕТНОСТИ

Наставници: Шуваковић, П, Миодраг (Мишко), Невена, М, Даковић, Ерић, Љ, Зоран

(стручњак из праксе), Пурешевић, Даниела (стручњак из праксе)

Статус предмета: Изборни блок 2


Услов: уписана друга година докторских студија

Циљ предмета : Циљ предмета је упознавање студената са историјом и теоријом видео

уметности. Разраде историјских фаза видео уметности и теоријских интерпретација у

позном модернизму, концептуалној уметности, постмодерној уметности, ументости у епохи

глобализма. Циљ предмета је упознавање са основама критике видео уметности.

Исход предмета : Упознавање и овладавање и могућностима примене поступака, анализе и

интерпретације, критике видео уметности у оквирима савремених теорија уметности,

медија и културе.

Садржај предмета : Прелазе се најважније историјске теме и теоријски проблеми видео

уметности. Указује се на питања о: музици боја, eксперименталном филму, видео

уметности и екранској уметност; видео уметност и улога документације у концептуалној

уметности; видео перформансу, видео плесу и видео опери; видео инсталацијама,

екранским амбијентима и дигиталној архитектури; проблем времена, простора и тела у

видео уметности; постмодерној наративној видео уметности; о политици и активизму у

видео уметности; улози видеа у дигиталној уметности; те о галеријској видео уметности и

кабловској и нет-теелвизији; о дигиталном видеу и дигиталном филму; о кустоским

праксама и видео уметности, као и о видео уметност у СФРЈ, СРЈ и Србији.

Препоручена литература 1. Chris Meigh-Andrews, A History of Video Art – The Development of Form and Function, Berg, Oxford, 2006.

2. D. Curtis, Experimental Cinema, A Delta Book, New York, New York, 1971.

3. M. Susovski (ed), “Video u Jugoslaviji” (temat), Spot br. 10, Zagreb, 1977.

4. G. Battcock (ed), New Artists Video - A Critical Anthology, A Dutton Paperback, New York, 1978.

5. M. Ristić (ed), Videosfera - video-društvo-umetnost, SIC, Beograd, 1986.

6. M. Milošević (ed), Alternative film-video, Dom kulture Studentski grad: Akademski filmski centar i Alternative film Arhiv,

Beograd, 1985, 1986, 1987, 1989, 1990.

7. G. Ulmer, Teletheory: Gramatology in the Age of Video, Routledge, New York, 1989.

8. R.C. Morgan, Conceptual Art - An American Perspective, McFarland & Company, INC, Publishers, Jefferson NC, London,

1994.

9. B. Viola, Reasons for Knocking at an Empty House – Writings 1973-1994, The MIT Press, Cambridge MA, 1995.

10. Videodokument – Documentation: Video umetnost v slovenskem prostoru 1969-1998., Zavod za odprto druţbo, Ljubljana,

1999.

11. Videodokument – Essays: Video umetnost v slovenskem prostoru 1969-1998., SCCA, Ljubljana, 1999.

12. Video umetnost u Srbiji/Video art in Serbia, CSU i Bitef Teatar, Beograd, 1999.

13. Chrissie Iles, Into the Light – The Projected Image in American Art 1964-1977, Whitney Museum of American Art, New York,

2001.

14. B. Borčić, “Video Art from Conceptualism to Postmodernism”, iz M. Šuvaković, D. Đurić (eds), Impossible Histories – Historical

Avant-gardes, Neo-Avant-Gardes, and Post-avant-gardes in Yugoslavia, 1918-1991, The MIT Press, Cambridge MA, 2003.

15. Stan Douglas, Christopher Eamon, joachim Jager, Gabriele Knapstein, Beyond Cinema – The Art of Projection, Hatje Cantz,

berlin, 2005.

16. Sylvia Martin, Uta Grosenick (eds), Video Art, Taschen, Koln, 2006.



Предавања са анализама видео уметности

Припреме завршног предавања и анализа уизабраног проблема из теорије видео уметности


Испит је усмени и састоји се од излагања критичке анализе игре или изложбе.


40 поена (40%) а испитне 60 (60%)




http://www.amazon.com/exec/obidos/search-handle-url/102-6831944-2772967?%5Fencoding=UTF8&search-type=ss&index=books&field-author=Sylvia%20Martin

http://www.amazon.com/exec/obidos/search-handle-url/102-6831944-2772967?%5Fencoding=UTF8&search-type=ss&index=books&field-author=Uta%20Grosenick

Назив предмета: ТЕОРИЈА ВИДЕО ИГРИ

Наставник: Даковић, М. Невена





Циљ курса је да уз активно учешће студената кроз теоријске дебате и практуичну анализу

ствара, мења и прати теорију/е видео игара као и у светским оквирима једва академски

институционализоване области.


Упознавање и овладавање и могућностима примене поступака, анализе и интерпретације,

критике видео игара у оквирима савремених теорија уметности, медија и културе.


Једносеместрални курс о артикулацији и конструисању теорије видео игри кроз

проблематизацију и теоретизацију основних појмова, конституената и обухватне теоријско

аналитичке матрице феномена. Курс се реализује критичким читањима конкретних

текстова теорије игре, дигиталних медија, наратологије, филозофије медија, теорије културе

анализе видео игри, односно истраживања рецепције и реакција конзумената.

Препоручена литература 1. Janet H. Murray. Hamlet in the Holodeck: The Future of Narrative in Cyberspace.NY: The Free Press, 1997.

2. Friedman, Ted. "Making Sense of Software". In: CyberSociety.

3. Computer Mediated Communication and Community. Ed. by S. Jones. Thousand. Oaks: Sage Publications, 1995.

4. Fuller, Mary and Jenkins, Henry. "Nintendo® and New World Travel Writing" In: CyberSociety. Computer Mediated

Communication and Community. Ed. by S. Jones. Thousand Oaks: Sage Publications, 1995.

5. Goetz, Phil (1999): "Interactive Fiction and Computers". Online document

6. available at: http://www.mud.co.uk/richard/ifan194.htm.

7. Ryan, Marie-Laure. Possible Worlds, Artificial Intelligence, and

8. Narrative Theory. Bloomington and Indianapolis: Indiana University Press, 2001.

9. Н. Чачиновић, Доба слика у теорији медиологије, Јасенски и Турк, Загреб, 2001.

10. Rob Shields (ed.), Kulture interneta , Jasenski i Turk, Zagfreb, 2001.

11. Mike Featherstone i Roger Burrows (eds), Kiberprostor, kinertijela, cyberpunk – Kultura tehnološke tjelesnosti, Jasenski

i Turk, Zagreb, 2001.

12. Hakim Bej, T.A.Z, CSU, Beograd, 2003.



Предавања са анализама и "конзумирање" игре

Припреме завршног предавања и анализе игре




40 поена (40%) а испитне 60 (60%)




Назив предмета: ЕТИКА МЕДИЈА

Наставници: Милена Драгићевић-Шешић, Мирјана Николић, Светлана Јовичић (сарадник

у настави)




Циљ предмета је да студенти схвате филозофске принципе на којима су утемељени

данашњи стандарди медијске етике; да разумеју зашто свака медијска организација треба да

има етичка начела (ethics policies); да мотивише студенте да артикулишу јасну потребу за

личним/ професионалним етичким кодом; да студенте упозна са актуелним етичким темама

и питањима у области масовних медија; и најважније, циљ предмета је да студенти науче

како да препознају и анализирају етичке проблеме, и како да доносе етичке одлуке.


Студенти ће знати како да препознају и анализирају етичке проблеме и доносе етичке

одлуке. Развиће сопствени референтни систем који ће им омогућити да доносе етичке

одлуке у свом раду, те да препознају и боре се за високе стандарде професионализма у

истраживачком раду. Од студената се очекује да дефинишу лични став према етици и

друштвеној одговорности медија, односно да развију лични (персонални) код који је

неопходан сваком професионалцу, а посебно теоретичарима медија и културе који су

дужни да указују јавности на прекршаје етичких норми у медијском систему.


Кроз анализу разноврсних примера етичких норми, вредности и кодова, курс се бави

најзначајнијим етичким питањима која се јављају у свету медија. Курс студентима

омогућава да разумеју филозофију, етику и друштвену одговорност медија, а нарочито се

бави питањем доношења етичких одлука.

Препоручена литература 1. Day, Louis A., Ethics in Media Communications: Cases and Controversies (3rd edition), Wadsworth, Belmont, 2000. (исто

на српском језику) Деј, Луис A., Етика у медијима – примери и контраверзе, Медија центар, Београд, 2004.

2. Корни Даниел. Етика информисања, КЛИО Београд, 1999.

3. Увод у етику, прир. Питер Сингер, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Нови Сад, 2004.

Додатна литература: 1. Dragićević Šešić, Milena. Mizoginija u masovnim medijima, obj. u: Mapiranje mizoginije u Srbiji, ured. Marina Blagojević,

AZIN, Beograd, 2000.

2. Dragićević Šešić, Milena. B-92 urbani radio – politika, alternativa, rok... I deo: Istorija burnih vremena, u: Zbornik Fakulteta

dramskih umetnosti, Beograd, 1997., str. 352 – 372

3. Dragićević Šešić, Milena. Media war and hatred, Kultura, br. 93-94/ 1994., str. 191-207

4. Етика новинарства. Приручник за професионалне новинаре, прир. Стеван Никшић и Ана Давичо, ЦПМ, Београд, 2004

5. Marks, T. Gari - Gvozdeni kavez kulture, razmišljanja o problemu rase, rasizma i mas medija, Kultura, br. 98/1999

6. Николић Мирјана. Етика радио таласа. Зборник Факултета драмских уметности Београд, бр. 8-9, 2005.





40 поена (40%) а испитне 60-сем. рад и испит (60%)

Начин провере знања: усмени испит, презентација резултата пројекта/радионице и

семинарски рад

Назив предмета: ТЕОРИЈА ВИДЕО ИГРИ

Наставник: Даковић, М. Невена





Циљ курса је да уз активно учешће студената кроз теоријске дебате и практуичну анализу

ствара, мења и прати теорију/е видео игара као и у светским оквирима једва академски

институционализоване области.


Упознавање и овладавање и могућностима примене поступака, анализе и интерпретације,

критике видео игара у оквирима савремених теорија уметности, медија и културе.


Једносеместрални курс о артикулацији и конструисању теорије видео игри кроз

проблематизацију и теоретизацију основних појмова, конституената и обухватне теоријско

аналитичке матрице феномена. Курс се реализује критичким читањима конкретних

текстова теорије игре, дигиталних медија, наратологије, филозофије медија, теорије културе

анализе видео игри, односно истраживања рецепције и реакција конзумената.

Препоручена литература 13. Janet H. Murray. Hamlet in the Holodeck: The Future of Narrative in Cyberspace.NY: The Free Press, 1997.

14. Friedman, Ted. "Making Sense of Software". In: CyberSociety.

15. Computer Mediated Communication and Community. Ed. by S. Jones. Thousand. Oaks: Sage Publications, 1995.

16. Fuller, Mary and Jenkins, Henry. "Nintendo® and New World Travel Writing" In: CyberSociety. Computer Mediated

Communication and Community. Ed. by S. Jones. Thousand Oaks: Sage Publications, 1995.

17. Goetz, Phil (1999): "Interactive Fiction and Computers". Online document

18. available at: http://www.mud.co.uk/richard/ifan194.htm.

19. Ryan, Marie-Laure. Possible Worlds, Artificial Intelligence, and

20. Narrative Theory. Bloomington and Indianapolis: Indiana University Press, 2001.

21. Н. Чачиновић, Доба слика у теорији медиологије, Јасенски и Турк, Загреб, 2001.

22. Rob Shields (ed.), Kulture interneta , Jasenski i Turk, Zagfreb, 2001.

23. Mike Featherstone i Roger Burrows (eds), Kiberprostor, kinertijela, cyberpunk – Kultura tehnološke tjelesnosti, Jasenski

i Turk, Zagreb, 2001.

24. Hakim Bej, T.A.Z, CSU, Beograd, 2003.



Предавања са анализама и "конзумирање" игре

Припреме завршног предавања и анализе игре




40 поена (40%) а испитне 60 (60%)




Назив предмета: ЕТИКА МЕДИЈА

Наставници: Милена Драгићевић-Шешић, Мирјана Николић, Светлана Јовичић (сарадник

у настави)




Циљ предмета је да студенти схвате филозофске принципе на којима су утемељени

данашњи стандарди медијске етике; да разумеју зашто свака медијска организација треба да

има етичка начела (ethics policies); да мотивише студенте да артикулишу јасну потребу за

личним/ професионалним етичким кодом; да студенте упозна са актуелним етичким темама

и питањима у области масовних медија; и најважније, циљ предмета је да студенти науче

како да препознају и анализирају етичке проблеме, и како да доносе етичке одлуке.


Студенти ће знати како да препознају и анализирају етичке проблеме и доносе етичке

одлуке. Развиће сопствени референтни систем који ће им омогућити да доносе етичке

одлуке у свом раду, те да препознају и боре се за високе стандарде професионализма у

истраживачком раду. Од студената се очекује да дефинишу лични став према етици и

друштвеној одговорности медија, односно да развију лични (персонални) код који је

неопходан сваком професионалцу, а посебно теоретичарима медија и културе који су

дужни да указују јавности на прекршаје етичких норми у медијском систему.


Кроз анализу разноврсних примера етичких норми, вредности и кодова, курс се бави

најзначајнијим етичким питањима која се јављају у свету медија. Курс студентима

омогућава да разумеју филозофију, етику и друштвену одговорност медија, а нарочито се

бави питањем доношења етичких одлука.

Препоручена литература 4. Day, Louis A., Ethics in Media Communications: Cases and Controversies (3rd edition), Wadsworth, Belmont, 2000. (исто

на српском језику) Деј, Луис A., Етика у медијима – примери и контраверзе, Медија центар, Београд, 2004.

5. Корни Даниел. Етика информисања, КЛИО Београд, 1999.

6. Увод у етику, прир. Питер Сингер, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Нови Сад, 2004.

Додатна литература: 7. Dragićević Šešić, Milena. Mizoginija u masovnim medijima, obj. u: Mapiranje mizoginije u Srbiji, ured. Marina Blagojević,

AZIN, Beograd, 2000.

8. Dragićević Šešić, Milena. B-92 urbani radio – politika, alternativa, rok... I deo: Istorija burnih vremena, u: Zbornik Fakulteta

dramskih umetnosti, Beograd, 1997., str. 352 – 372

9. Dragićević Šešić, Milena. Media war and hatred, Kultura, br. 93-94/ 1994., str. 191-207

10. Етика новинарства. Приручник за професионалне новинаре, прир. Стеван Никшић и Ана Давичо, ЦПМ, Београд, 2004

11. Marks, T. Gari - Gvozdeni kavez kulture, razmišljanja o problemu rase, rasizma i mas medija, Kultura, br. 98/1999

12. Николић Мирјана. Етика радио таласа. Зборник Факултета драмских уметности Београд, бр. 8-9, 2005.





40 поена (40%) а испитне 60-сем. рад и испит (60%)

Начин провере знања: усмени испит, презентација резултата пројекта/радионице и

семинарски рад

Назив предмета: ТЕОРИЈА ФОТОГРАФИЈЕ 2

Наставник: Проф. др Миланка М. Тодић





Студенти интердисциплинарних докторских студија треба да упознају различите теорије

фотографије и да обогате своја знања о уметности и масовним медијским сликама. Код

полазника ових студија посебно се инсистира на развијању способности

интердисциплинарног сагледавања и на вештини читања визуелних порука фотографије,

затим на обликовању самосталих анализа као и на култури критичког мишљења.


Курс настоји да унапреди општа теоријска знања о комплексној структури визуелне

медијске поруке као и вештину читања фотографске слике.


Курс има намеру да представи и продискутује кључне теорије фотографије. Мада се курс

фокусира на језик фотографије он је интердисциплинарно конципиран и ослања се на

теорију и историју уметности као и масовних медија.

Препоручена литература W. Benjamin, Umetničko delo u veku svoje tehničke reprodukcije i Mala istorija fotografije u: W. Benjamin, O fotografiji i

umetnosti, preveo J. Aćin, urednik M. Todić, KCB, Beograd 2007.

R. Bart, Svetla komora, Rad, Beograd 2004.

V. Burgin, Perverzni prostor, u: Uvod u feminističke teorije slike, Beograd 2002, 201-217.

M. Todić, Nemoguće, umetnost nadrealizma, Beograd 2002. www.serbiansurrealism.com

M. Todić, Fotografija i slika, Beograd 2001. www.rastko.org.yu/fotografija/mtodic

L. Manovič, Metamediji, Beograd 2001.

M. Todić, Istorija srpske fotografije (1839-1940), Beograd 1993, 28-40.

M. Todić, V. Duškovć, Na ludom kamenu, Venčana fotografija u Srbiji 1850-1998, Etnografski muzej, Beograd 1998.

R. Krauss, J. Livingston, L’amour fou, Photography and Surrealism, New York 1985.

S. Sontag, Eseji o fotografiji, Beograd 1982.

J. Jeffrey, Photography, A Concise History, London 1981.

R. Bart, Retorika slike, u: Plastički znak, Rijeka 1981, 71-82.

G. Freund, Fotografija i društvo, Zagreb 1981.



Настава се изводи у активној форми дијалога и слободног разговора са студентима. Током

наставе реч је стално покривена сликом, односно, одговарајаућим репродукција како би се

омогућило студентима да усаврше своје перцептивне способности и увећају своју визуелну

меморију. У настави се користи слајд пројектор, комјутер и видео-бим.


Студент добија макисмално 100 поена на основу свих обавеза.

Предиспитне обавезе носе 40 поена (40%) а испитне 60 (60%). Присуство на часовима

(10%), Учешће на часу (30%), Писани рад(50%), Усмени испит (10%).

http://www.serbiansurrealism.com/

http://www.rastko.org.yu/fotografija/mtodic

Назив предмета: СТУДИЈЕ ОПЕРЕ

Наставник: Татјана З. Марковић





Курс посвећен оперском стваралаштву и извођаштву oд 17. до 21. столећа заснован је на

разматрању различитих политичких и културолошких модела у европском и америчког

друштва у овом периоду, из аспекта структуралистичких и постструктуралистичких

теорија.


Похађање курса о оперској музици треба да оспособи студента да сагледава оперски медиј

из историјског, аналитичког, културолошког, филозофског аспекта, у контексту студија

теорије и уметности медија и да резултате својих разматрања изрази на начин писаног

научног рада или усменог излагања.


Курс посвећен оперском стваралаштву и извођаштву oд 17. до 21. столећа заснован је на

разматрању различитих политичких и културолошких модела у европском и америчког

друштва у овом периоду, из аспекта структуралистичких и постструктуралистичких

теорија, према одређеним наставним јединицама.


Reader текстова из нове европске и америчке литературе, интернет презентације, ЦД и ДВД

снимци опера.



Предавања са демонстрацијама по задатим темама;

Дискусије у оквиру предавања и радионица,

Израда теста са теоријским и аудио-визуелним питањима и задацима;

Писање рада (постављање теме, прикупљање литературе, анализа литературе, конципирање

структуре рада, реализација рада, усмено излагање рада).


Право изласка на испит има сваки студент који је редовно похађао наставу и остварио

предиспитне обавезе.

Предиспитне обавезе подразумевају редовно похађање наставе, урађен тест са прелазном

оценом, активност током наставе, успешно завршен семинарски рад у обиму до 10 страна.

Испит обухвата усмену одбрану семинарског рада и одговор на два питања која добија на

испиту извлачењем цедуљица. Студент добија макисмално 100 поена на основу свих

обавеза. Предиспитне обавезе носе 40 поена (40%) а испитне 60 (60%).

Назив предмета: СТУДИЈЕ СПЕКТАКЛА

Наставник: Тодоровић, А. Јелена





Циљ предмета је да се студенти упознају са функцијом, главним постулатима, елементима и

дискурсом које носи спектакл. Током рада на овом предмету студенти ће се упознати са

различитим теоријама спектакла, са акцентом на државном спектаклу и научиће да га

посматрају као мултимедијалну и интердисциплинарну уметничку творевину.


Исход учења је превасходно детаљно упознавање са функцијом и феноменологијом

државног спектакла као и оспособљавање студента за правилно читање и критичку анализу

оваквих мултидисциплинарних догађаја.


У току овог курса студенти ће се посветити дубљем проучавању феномена спектакла

његовог настанка његових различитих облика. У овом курсу ће бити спојени историјски и

теоретски приступ овом кључном културном феномену који омогућава правилно

сагледавање.

Препоручена литература Allan, Ellenius Iconography, power, legitimation, Princeton, 1999

All the world's a stage… : Art and Pegantery in the Renaissance and Baroque,

(1990) (ed. Barbara Wisch, Susan Scott Munshower) vols. 1&2, Pensylvania State Univ. Press

Ги Дебор, Друштво спектакла, Блок 45, Београд, 2003.

Harbison, Robert Baroque, Reaktion, London, 2003.

Ndalianis, Anglea Neo-baroque Aesthetics and Contemporary Entertaiment, MIT Press, 2003.

Radical Street Performance, (ed.

Властито искуство, каталог изложбе, Реx, Београд, 2004.


Методе извођења наставе Предавања са вежбама- демонстрацијама примене одговарајуће теорије на одабраној

студији случаја.


Студент пише семинарски рад (1500 речи) и усмено га презентује




Усмени испит – презентација 20

Назив предмета: УМЕТНОСТ И ПОЛИТИКА






Циљ предмета је да студенти упознају, науче да опазе и анализирају, те развију могућности

тумачења уметничких дела различитих епоха и различитих дисциплина, првенствено из

угла политичких околности у којима су дела настајала.


Исход подразумева препознавање, разумевање, прихватање те критичко промишљање веза

између уметничког рада и политике.


Предмет је осмишљен као увид у уметничку продукцију из угла политике (државних

устројстава, идеолошких пројеката, политичких опција и покрета, ратних, расних и

различитих питања која покреће политика) и усмерен уочавању веза које постоје између

политике и уметности. План релаизације: 1. Уводно предавање – историјски преглед

теоријских разматрања значаја уметности у контексту политике, 2. Уметност и монархија;

3. Уметност и демократија (Француска буржоаска револуција); 4. Уметност и

националистички пројекти 19. века; 5. Уметност и рат ; 6. Уметност и тоталитарни режими;

7. Уметност и тоталитарни режими; 8. Уметност и тоталитарни режими; 9. Уметност као

средство пропаганде; 10. Ангажована уметност; 11. Уметност и глобализација; 12.

Уметност и биополитка; 13-15. Дисусија и провера знања

Препоручена литература 1. Agamben, G, Means Without End: Notes on Politics, University of Minnesota Press, Minneapolis, 2000.

2. Argan, G. C, “Odnos moderne umetnosti prema političkim ideologijama”, Studije o modernoj umetnosti, Nolit, Beograd,

1982.

3. Baxhandall, M, Patterns of Intetion. On the Historical Explanation of Pictures, Yale University Press, New Haven, 1980.

4. Berghaus, G, Futurism and Politics: Between Anarchist Rebelion and Fascist Reaction 1900 – 1944, Berhahn Books,

Providence, 1996.

5. Bernstein, C, ed. The Politics of Poetic Form, Roof, New York, 1990.

6. Buttler, J, Guillory, J, Thomas, K (eds), What’s Left of Theory? New Work on the Politics of Literary Theory, Routledge,

New York, 2000.

7. Craske M, Art in Europe 1700 – 1830, Oxford University Press, Oxford, 1997.

8. Dubin, S. C., Arresting Images – Impolitic Art and Uncivil Actions, Routledge, London, 1993.

9. Egbert, D. D., Social Radicalism and the Arts, Western Europe, A Cultural History from the French Revolution to 1968,

Alfred A. Knopf, New York, 1970.

10. Erjavec, A., ed, Postmodernism and Postcolonial Condition, Politicised Art under Late Socialism, California University

Press, Berkley, 2003.

11. Foster,H., ed. Recordings: Art, Spectacle, Cultural Politics, Bay Press, Seattle, 1985.

12. Harrison, C., Wood, P, Frascina, F, Harris, J. (eds.), Modernism in Dispute – Art since the Forties, Yale University Press,

New Haven, London, 1993.

13. Jameson, F., The Geopolitical Aesthetics. Cinema and Space in the World System, Indiana University Press, Bloomington,

1995.

14. Ţiţek, S., (ed.), Mapping Ideology, Verso, London, 1995.



На основу припремљених задатака студенти током часова на изабраним примерима дела

примењују усвојена теоријска знања, подвргавајући их и критичком погледу.


Предиспитне обавез носе 40 поена (40%) а испитне 60 (60%). Присуство на часовима – 10,

Учешће на часовима – 30, Писани рад – 50, Усмени испит – 10.

Начин провере знања могу бити различити : (писмени испити, усмени испт, презентација

пројекта, семинари итд......

Назив предмета: СТУДИЈЕ ДИГИТАЛНОГ ПЕРФОРМАНСА

Наставник: Вујановић В. Ана



Услов:

Услов за похађање курса су завршене академске студије, мастер, као и курсеви у

претходним семестрима докторских студија.

Циљ предмета :

Циљ предмета је у локални академски контекст уведе научно-теоријско разматрање

употребе дигиталне технологије у савременој уметности, уметности засноване на

дигиталним медијима, уметности која се реализује у виртуелном простору интернета и,

посебно, разматрање дигиталног перформанса и сајберформанса, које за сада потпуно

изостаје из универзитетских програма.

Исход предмета :

Похађање курса о дигиталном перформансу треба да оспособи студенте да сагледавају,

истражују, анализирају и баве се дигиталном уметношћу, нарочито дигиталним

перформансом са аспекта дискурса савременог глобалног друштва и културе, у чију општу

епистемолошку платформу се уграђује дигитална парадигма.

Садржај предмета :

Курс се бави коришћењем технологије и техничких медија у театру и извођачким

уметностима кроз 20. век, затим развојем и употребом дигиталне технологије у уметности

последњих неколико деценија, а централни фокус су извођачке праксе засноване на

дигиталним медијима и онјалн окружењу – дигитални перформанс и сајберформанс, који се

развијају у последњој деценији. План реализације: 1. Историјски преглед употребе

техничких медија и технолошких достигнућа у извођачким уметностима 20. века:

историјске авангарде – постмодернизам; 2. Промене појезиса у уметности 20. и почетком

21. века: мануелна производња, механичка репродукција, дигитална продукција, 3.

Технологије ауторства у уметности 20. и почетком 21. века: стваралац, произвођач,

инжењер, културални радник, 4. Постпродукција као технички, поетички и политички

принцип дигиталне уметности и перформанса, 5. Хибридни медији и мета медији:

дигитални перформанс као постдисциплина извођачких уметности, 6. Сајберформанс –

дигитални перформанс на интернету: историјски преглед 1997-2007, савремени теоријски и

критички приступи, 7. Дигитални перформанс и тело: перформер – надмарионета, протеза,

робот, киборг, аватар, 8. Дигитални перформанс: простор и време, 9. Сајберформанс као

културни „џеминг“ и нет.активизам, 10. Дигитални перформанс и био-технолошка

уметност, 11. Студија случаја: дигитални перформанс Психоза и смрт Аутора – алгоритам

YU03/04-13, 12. Up Stage! – специјализовани софтвер за сајберформанс.


1. Agamben, Giorgio, “Poiesis and Praxis”, у The Man Without Content, Stanford University Press, Stanford Ca, 1999.

2. Bourriaud, Nicolas, Postproduction: Culture as Screenplay, Lukas & Sternberg, New York, 2005.

3. »Дигитални перформанс« (темат), ТкХ, бр. 7, Београд, 2004.

4. Dixon, Steve, Digital Performans: A History of New Media in Theater, Dance, Performance Art, and Installation, The MIT

Press, Cambridge Mass, 2007

5. Hansen, Mark B. N, New Philosophy for New Media, The MIT Press, Cambrigde Mass, 2003.

6. Харавеј, Дона, »Манифест киборга«, Женске студије, бр. 2-3, Београд, 1995, стр. 194-198.

7. Јовићевић, Александра, Вујановић, Ана, Увод у студије перформанса, Фабрика књига, Београд, 2007.

8. Kunst, Bojana, »The Digital Body: History of Body Visibility«, u Digitized Bodies / Virtual Spectacles, Czegledy, Nina (ed),

Ludwig Museum Budapest, Budapest, 2001, str. 13-28, www.kunstbody.org

9. Lane, Jill, »Digital Zapatistas«, TDR, vol. 47, no. 2, 2003, str. 129-144

10. Manovich, Lev, Language of New Media, MIT Press, 2001.

11. Signs of Life; Bio-Art and Beyond, Kac, Eduardo (ed), The MIT Press, Cambridge Ma, 2007

http://www.kunstbody.org/

12. „Дигитални перформанс: cyberformance између Капитала и Уметности“, у Александра Јовићевић, Ана Вујановић,

Увод у студије перформанса, Фабрика књига, Београд, 2007.



Предавања, вежбе, дискусије и самосталан рад студената


Студент добија макисмално 100 поена на основу свих обавеза. Предиспитне обавезе носе 40

поена (40%) а испитне 60 (60%).





Назив предмета: ФЕНОМЕН ФАНТАЗИЈЕ У УМЕТНОСТИ

Наставник: Поповић Млађеновић, Б. Тијана




Циљ предмета : Циљ предмета је упознавање студената са феноменом фантазије,

функцијом фантазијског принципа и простором фантастике у уметности из визуре теорије

стваралаштва, психологије уметности, естетике, теоријске психоанализе, антропологије,

итд. Циљ предмета је увођење студената у интердисциплинарно поље анализе фантазијског

у уметности.

Исход предмета : По завршетку наставе из предмета, од студента се очекује: да овлада

различитим приступима фантазијском у уметности; да овлада анализом, тумачењем и

интерпретацијом „уметничке фантастике“; да овлада техником писања научног есеја; да

буде способан за вербалну проблематизацију

Садржај предмета : Студенти се током рада на предмету упознају са најважнијим теоријским

приступима фантазијском принципу и фантазмама у уметничком стварању у широком дијапазону

од психоаналитичких теорија Сигмунда Фројда, Алфреда Адлера и Карла Густава Јунга до Жака

Лакана и Мајкла Адамса, преко студија из психологије уметности Предрага Огњеновића, „епохе

естетике“ Данка Грлића, теорије стваралаштва Милоша Илића, или, покушаја заснивања једне

филозофије имагинарног, то јест, „трансценденталне фантастике“ Жилбера Дирана, до филозофије

„несвесних процеса“ Гордона Глобуса и Ремоа Бодеија и психолошког и психоаналитичког

приступа музикци као путу који могуће амблематизује оно несвесно самог бића у теоријама

Ентонија Стора и Мишела Имбертија.

1. Фантазија као „распиривање искре“ – теорија стваралаштва 2. Фантазија као „дневни сан“ –

психологија уметности 3. Фантазија и „хијерархијски односи међу душевним моћима“ – филозофска

естетика 4. Фантазија и тумачење сна и неурозе, (дечје) игре и сањања на јави, фантазме и

имагинативне делатности – психоанализа 5. Простор као a priori облик фантастике: Антрополошке

структуре имагинарног Жилбера Дирана 6. Време и фантазма; време еха и пулзија имагинарног:

Писма времена Мишела Имбертија 7. Огледално ја и дискурс другог; стадијум имагинарног и

стадијум симболичког: Списи Жака Лакана 8. Holoworld, имагинација, разум, афекти и лудило:

Постмодерни мозак Гордона Глобуса, Фантазијски принцип Мајкла Веноја Адамса и Логика

делиријума Ремоа Бодеија 9. Уметност као екстернализовани сан: Теорије динамичних компетенци о

сну и о уметности Предрага Огњеновића 10. Уметничке моћи Морфеја и Фантаза 11. Фантазија као

могућност трансгресије и потенцирања jouissance искуства у кршењу закона и правила у уметности

12. Музичка фантазија као „друга сцена“ музике 13 –15. Дискусија и провера знања

Препоручена литература: Adams, Mishael Vannoy, The Fantasy Principle: Psychoanalysis of the Imagination, Hove, New York, 2004; Bodei, Remo,

Logiques du délire: raison, affects, folie, Paris, 2002; Durand, Gilbert, Antropološke strukture imaginarnog. Uvod u opću

arhetipologiju, Zagreb, 1991; Globus, Gordon G., The Postmodern Brain, Amsterdam, Philadelphia, 1995; Grlić, Danko, Estetika

II. Epoha estetike: XVII, XVIII i početak XIX stoljeća, Zagreb, 1983; Ilić, Miloš, Teorija i filozofija stvaralaštva, Beograd, 1979;

Imberty, Michel, Les écritures du temps. Sémantique psychologiques de la musique, Paris, 1981; Imberty, Michel, La musique

creuse le temps. De Wagner à Boulez: Musique, psychologie, psychanalyse, Paris, 2005; Lakan, Ţak, Spisi (izbor), Beograd, 1983;

Ognjenović, Predrag, Psihološka teorija umetnosti, Beograd, 2003; Popović Mladjenović, Tijana, Procesi panstilističkog muzičkog

mišljenja, doktorska disertacija, Beograd, 2006. (u pripremi za štampu); Storr, Anthony, Music and the Mind, New York, 1992.



Предавања са вежбама – демонстрацијама примене одговарајућих тумачења на одабраној

студији случаја. Припреме излагања. Писање семинарског рада.


Предиспитне обавезе 40: присуство 10; учешће 30; Испитне обавезе: писани рад 40; усмени

испит 20

Назив предмета: ТЕОРИЈА ВИЗУЕЛНЕ КУЛТУРЕ 1

Наставник: Богдановић Коста



Услов: положени испит из Једномедијске уметности 1 и 2

Циљ предмета Циљ предмета Теорија визуелне културе 1 јесте развијање креативног мишљења, изражавања и

практичног деловања. Изучавање визуелне културе треба да оспособи креативне потенцијале

студената, подигне њихов образовни ниво од понашања до делања које му омогућују све новији

визуелни посредници.


Садржај предмета Теоријска настава

Визуелна култура је историјска мултикултурална дисциплина која се бави видовима визуелне

спознаје у области реално опажајног света природе и света уобразиље. Заснива се на тријади

визуелне спознаје: на законима и облицима природе, на свету практично опредмећених форми и

на свету уметности као сублимату искуства визуелног опажања. У овоме предмету придаје се

подједнака важност феноменима реално виђеног, названих визуелним, и онима у уобразиљи,

означених као визибилни. Овај предмет бави се и проблемима настанка и постојања визуелних и

визибилних реалитета стално изложених питању зашто је нешто такво. За визуелну културу

релевантни су облици митског, религијско-поетског, музичког и, уопште, уметничког виђења.



-Коста Богдановић: Увод у визуелну културу, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд,

1986.

-Коста Богдановић: Свест о облику, Музеј савремене уметности, Београд, 1988.

-Коста Богдановић: Свест о облику, Прометеј, Нови Сад, 1995.

-Коста Богдановић: Теорија форме (коаутор Бојана Бурић), Завод за уџбенике и наставна средства,


-Коста Богдановић: Свет скулптуре – историја светске скулптуре од палеолита до седамдесетих

година ХХ века, Универзитет уметности у БеограДУ, 2004.

-Коста Богдановић: Увод у визуелну културу, Завод за издавање уџбеника и наставних средстава,


-Коста Богдановић: Поетика визуелног, Завод за издавање уџбеника и наставних средстава,



Методе извођења наставе Предавања и практичан рад.



Назив предмета: ЕКОЛОГИЈА КАО КОНТЕКСТ УМЕТНОСТИ

Наставник: Јован Ристић



Услов:


Предмет се мозе назвати и увод у хуману екологију из визуре и за потребе студената

уметности; проблеми окрузја и екологије су незаобилазна цињеница данасњице па је

потребно да се размотре у контексту уметницког ствараластва.

Исход предмета Увид у просирени дијапазон културног контекста уметности – у нове индивидуалне и друствене проблеме и сензибилитете које доноси еколоска свест – и упустање у практицне експерименте уметницког израза подстакнуте овим увидима.

Садржај предмета Ста је циљ, позељни исход курса? Да ли се оцекује да се ставови и погледи студената коренито промене тако да нихова уметност поцне одмах да буде одредјена еколоским контекстом? Или је курс само увод у један друкцији, или сири нацин гледања на свет око нас? подстицај за размисљање који мозе временом донети неке помаке у комплексној “кухињи” вредности? Криза зивотне средине (укљуцујуци и културне вредности у сирем смислу) је цињеница – у сваком слуцају психолоски, јер неки људи јос увек упорно тврде да су стварни еколоски подаци недовољно науцно потврдјени. Ако постоји довољно сироко распрострањена забринутост за стање зивотне средине, неопходно је да се разуме њено друствено, социо-психолоско и културно знацење. Потребан је увид у смисао друствених промена које криза зивотне средине одразава или доноси и у примерени концептуални оквир који це помоци да се оне разјасне. Препоручена литература Andruss, Van, Plant, Christopher, Plant, Judith, and Wright, Eleanor, (1990) Home! A Bioregional Reader, New Society Publishers, Philadelphia. Bateson, Gregory, (1980) Mind and Nature: A Necessary Unity, Bantam, New York. Baudrillard, Jean (1976/1993) Symbolic Exchange and Death, Sage, London. Baudrillard, Jean, (1979/1990) Seduction, St.Martin’s Press, New York. Bergson, Henri, (1911/1983) Creative Evolution, University Press of America, Lanham, MD. Bohm, David, (1988) Postmodern Science and a Postmodern World, in Merchant, Carolyn, (ed.) (1994) Ecology, Humanities Press, Atlantic Highlands, N.J. Brown, Lester R., Flavin, Christopher, French, Hilary, et al., (2004) State of the World 2004, Worldwatch Institute, Washington, DC. Capra, Fritjof, (1996) The Web of Life: A New Scientific Understanding of Living Systems, Doubleday, New York. Edelman, Gerald M. (2004) Wider Than the Sky: The Phenomenal Gift of Consciousness, Yale University Press. Eisler, Riane, (1987/1995) The Chalice and the Blade: Our History, Our Future, Harper & Row, San Francisco. Epstein, Paul R., (1997) "Climate, Ecology, and Human Health," Consequences: The Nature and Implications of Environmental Change, Vol. 3, No. 2, 1997. Goodison, Lucy, (1992) Moving Heaven and Earth: Sexuality, Spirituality and Social Change, Harper Collins Publishers, London. Hardin, Garrett, (1968) “The Tragedy of the Commons”, Science, Vol.162, No.3858. December 1968, p.1243. Hayes, Richard, (2000) “The Politics of Genetically Engineered Humans”, in Sclove, Richard (ed.), (2000) Loka Alert 7:2, The Loka Institute, Amherst, MA. How Can One Sell the Air? : A Manifesto for the Earth, Book Publishing Co., Summertown, TN. Kropotkin, Petr, (1902/1978) Mutual Aid: A Factor of Evolution, Porter Sargent Inc., Boston. Kuhn, Thomas, S., (1962/1970) The Structure of Scientific Revolutions, The University of Chicago Press, Chicago. Macy, Joanna, (1995) Working Through Environmental Despair, in Roszak, Theodore, Gomes, Mary E., Kanner, Allen D., (1995) Ecopsychology. Sierra Club Books, San Francisco. Maturana, Humberto R. and Varela, Francisco J. (1988) The Tree of Knowledge: The Biological Roots of Human Understanding, New Science Library/Random House, Boston, MA Melucci, Alberto, (1996) The Playing Self: Person and Meaning in the Planetary Society. Cambridge University Press, New York. Merchant, Carolyn, (1980) The Death of Nature: Women, Ecology, and the Scientific Revolution, Harper & Row, San Francisco. Peterson, Christopher, Maier, Steven F. and Seligman, Martin E. P. (1993) Learned Helplessness: A Theory for the

Age of Personal Control, Oxford University Press, Oxford. Prigogine, Ilya, and Stengers, Isabelle, (1984) Order out of Chaos: Men’s New Dialogue With Nature, Bantam Books, New York. Reich, Wilhelm, (1933/1980) Character Analysis, Farrar, Straus and Giroux, New York. Ristic, Jovan (1984) Utopija, obrazovanje i komjuniti-art: Beleske sa Utopija-workshop-a na Open University-u. (prvod sa engleskog), materijali kursa “Art and Environment”, Open University, England Ristic, Jovan (2001) Toward An Ecological Culture: Sustainability, Post Domination, and Spirituality (Ka jednoj ekoloskoj kulturi: odrzivost, post dominacija i spiritualnost) – doktorska teza – knjiga u procesu izdavanja. Ross Gelbspan: Humanity's Triple Crisis, email article 10/29/07 Roszak, Theodore, Gomes, Mary E., Kanner, Allen D., (1995) Ecopsychology: Restoring the Earth, Healing the Mind. Sierra Club Books, San Francisco. Sheldrake, Rupert, (1988/1995) The Presence of the Past : Morphic Resonance and the Habits Of Nature, Park Street Press, Rochester, VT. Sheldrake, Rupert (1995) Seven Experiments That Could Change the World: A Do-It Yourself Guide to Revolutionary Science, Riverhead Books, New York. Tarnas, Richard, (1991) The Passion of the Western Mind: Understanding the Ideas That Have Shaped Our World View, Harmony Books, New York. Varela, Francisco, (1999) Ethical Know-how: Action, Wisdom, and Cognition, Stanford University Press, Stanford, CA Watts, Alan W. (1962) The Way of Zen, Pelican, UK. Wright, Scott D; Dietz, Thomas; Borden, Richard; Young, Gerald; and Guagnano, Gregory. (1993) Human Ecology: Crossing Boundaries, Society For Human Ecology, Fort Collins, CO., Yale University Press.


Методе извођења наставе Предавања и практичан рад.



ИБМ 2а – изборни блок модула (Предмет са листе модула Дигитална

уметност)



2. Дигитална технологија 1










Наставни предмет Дигитална Слика има за циљ да обједини естетске и практичне

приступе стварању покретних и статичних дигиталних слика. Уклапањем више слојева

слика различитих извора (дигиталне фотографије, дигитални видео запис, скенирани

узорци, генеричка дигитална слика и сл.) студент стиче основно искуство у креирању

дигиталне слике. Доводећи у узајамни однос више елемената унутар јединствене слике

студент стиче основно искуство о техникама манипулације сликом у дигиталном

окружењу. Стичу се основна искуства о софтверској манипулацији перспективом, бојом и

светлом. Изучавају се методологија и креативни поступци, проблеми и креативни аспекти

креиранња као и снимања дигиталних покретних и статичних слика.


Након одслушаних предавања и урађених вежби студент је оспособљен да сними и

композитује једноставне дигиталне слике и кратке видео форме (клипове) базиране на

основним принципима перспекртиве, боје и осветљавања. Студент се током семестра

упознаје са историјом и актуелном уметничком и филмском продукцијом у области

дигиталне слике.


Теорија Боје у дигиталном окружењу и колорни модели у дигиталном окружењу. Колор

профили. Дефиниција пиксела, ЦЦД, ЦМОС и ФОВЕОН технологија, формирање

дигиталне слике. Уређаји за снимање дигиталних слика. Компјутерски програми (алати)

за манипулацију дигиталном сликом. Параметри дигиталне слике у софтверском

окружењу Колор грејдинг. Геометријске деформације. Перспектива и покрет. Селективно

интервенисање на дигиталној слици. Лејеринг. Дефиниција визелних ефеката. Под

категорије визуелних ефеката. Перцепција. Ритам и темпо у визуелним ефектима.

Аниматик.






Karen Goulekas. Digital Domain: The Leading Edge of Visual Effects by Piers Bizony

The Art and Science of Digital Compositing, by Ron Brinkmann Digital Compositing in Depth

by Doug Kelly "http://www.highend3d.com/"www.highend3d.com forumi Pripremljeni rideri u

PDF formatu










Назив предмета: ДИГИТАЛНА ТЕХНОЛОГИЈА 1

Наставници: Петровић Ђорђе, Тодоровић Луј Александар





Циљ предмета је да кроз објашњење основа дигиталне технологије и принципа

функционисања дигиталне технике на којој се заснива опрема са којом ће они током

студија и у будућности радити, студенти буду у стању да схвате и процене могућности и

ограничења тренутног степена развоја дигиталне технологије. Поред тога предмет би

требало да упозна студенте са основним алаткама са којима ће се сусретати (графичке

станице, карактер генератори, системи за снимање и репродукцију, монтажни системи.,

итд.) и да им укаже на битну везу између дигиталне технологије и аналогне рецепције

њених резултата.


По одслушаном предмету студенти би требало да стекну солидно разумевање техничких

основа на којима су засновани уређаји са којима они раде. Требало би да буду у стању да

са пуним разумевањем одаберу уређаје са којима ће радити и да воде стручни дијалог са

техничким експертима у овој области са циљем оптимизације својих алатки.


Предмет обухвата теме које се односе на електронску слику, дигитални сигнал,

међународне стандарде, дигиталну компресију, дигитални тон, технолошки аспект

дигиталне графике и будућих технологија.


Todorović: TELEVISION TECHNIQUE DEMYSTIFIED – A NON TECHNICAL GUIDE,

Elsevier – Focal Press, 2006

G. Millerson: THE TECHNIQUE OF TELEVISION PRODUCTION, Focal Press, 1999





Знање показано на испиту 70%, долажење на наставу 30%






Циљ предмета : Предмет Дигитални видео 1, упознаје полазнике са свим основним

аспектима креативне продукције видео целине, са посебним акцентом на специфичност

језика "покретних слика" (филмске граматике). Посебно се истиче значај и улога

режијског и монтажног поступка у односу на специфичан филмски простор.

Циљеви предмета Дигитални видео 1, огледају се у жељи да сваки полазник на крају

курса усвоји креативне могућности "покретних слика", да се кроз њих изрази -произведе

смислени видео рад, као и да аналитичким путем и праксом, проникне у суштину и

разуме филмски и видео израз .










методске јединице:

вежбе:

1. Кадар, план, ракурс

1. Израда фото-стрипа

2. Дубинска оштрина, објективи

2. Израда видео рада

3. Покрети камере

4. Филмски простор, филмско време

5. Фи ефекат, кинестезија

6. Рампа-оса акције, правило троугла, приближавање и удаљавање

7. Објективни углови, субјективни углови

8. Биполарна организација простора, ракорд, правац погледа

9. Пет основних варијанти правила троугла, правило трећине

10. Континуитет и повезивање покрета, оверлепинг

11. Продужавање акције

12. Сцена, секвенца, знаци интерпункције

13. Технологија видео монтаже на рачунару









Услови за излазак на завршни испит: редовно похађање наставе, успешно урађен и





Оцењивање:

практичне вежбе до 30 поена –samo veţbe




Број потребних поена за прелазну оцену је 51


Наставник или наставници (презиме, средње слово име): Петровић Ђорђе














слике.


Скрипта

Cubase Help

Интернет




















Након завршетка слушања предмета и израде задатка, студент би требало да буде у стању

да схвати основе интерактивне мултимедије. Практични рад на изради првог пројекта

развиће начин размишљања неопходан за креативну употребу програмирања. Упознаће

технике и формате медија као и њихове карактеристике у примени.


Увод у интерактивну мултимедију

Програмирање као медијум

Технологије и њихове карактеристике ( Flash, Java, HTML, CSS...)

Елементи интерактивности: особине, атрибути, облици, променљиве, догађаји, формати...

Практични рад - израда интерактивне галерије

























ИБМ 2б – изборни блок модула (Предмет са листе модула Дигитална

уметност)


1. Нова теорија уметности / нови медији

2. Поетике дигиталне уметности

Назив предмета: НОВА ТЕОРИЈА УМЕТНОСТИ / НОВИ МЕДИЈИ





Циљ предмета: Циљ предмета је да се студенти упознају са новим теоријама медија и

филозофијом медија, те да се нове теорије и филозофије медија примене на савремене

уметнички праксе. Циљ је да се нове опште теорије медија примене на експерименталне

медијске и технолошки оријентисане уметничке праксе.

Исход предмета: Kao исход ангажовања на курсу очекују се усвајање општих теоријско-

критичких претпоставки за разумевање деловања медија у данашњем времену.

Садржај предмета: Предмет се односи на филозофске расправе Жила Делеза и Феликса

Гатарија, Жан-Франсоа Лиотара, затим, на социолошке и културолошке теорије Жан

Бодријара и Пола Вирилиоа. Нова теорија медија се изучава анализом контраверзних

текстова Лева Мановича и Марка Хансена, односно, Брајана Масумија, Марине Гржинић

и Бориса Гројса. Предмет се односи на савремене теорије медија после

постструктурализма. План реализације: 1. Контекст, особености и кључни појмови

нових медија и теорије уметности – уводна разматрања, 2. Постмодернистичке теорије

нових медија – Жан-Франсоа Лиотар, 3. Постмодернистичке теорије нових медија - Делез

и Гатари – ризом, 4. Постмодернистичке теорије нових медија - Делез и Гатари – машина

жеље, 5. Теорија симулације и симулакрума – Жан Бодријар, 6. Информатичка бомба

Пола Вирилиоа, 7. Киборг и метафоричке транспозиције киборга – Дона Харавеј, 8.

Киберфеминизам, 9. Лев Манович – метамедији, 10. Марк Хансен – филозофија нових

медија, 11. Виртуелна реалност - Брајан Масуми и Марина Гржинић, 12 Теорије

уметности нових медија - Борис Гројс, 13-15. Дисусија и провера знања Препоручена литература

14. Christian, Paul, Digital Art, Thames and Hudson, London, 2003.

15. Rush, Michael, New Media in Late 20th-Century Art, Thames and Hudson, London, 2001.

16. Andermatt Conley, Verena. (ed.), Rethinking Technologies, University of Minnesota Press, Minneapolis,

London, 1993.

17. Haraway, Donna, Simians, Cyborgs, and Women - The Reinvention of Nature, Routledge, New York, London, 1991.

18. Харавеј, Дона, “Манифест за киборге – Наука, технологија и социјалистички феминизам осамдесетих година

двадесетог века”, из Анђелковић, Бранислава (ед.), Увод у феминистичку теорију слике, ЦСУ, Београд, 2002.

19. Hansen, Mark B.N., New Philosophy for New Media, The MIT Press, Cambridge Mass, Cambridge MA, 2004.

20. Манович, Лев, Метамедији, избор текстова, ЦСУ, Београд, 2001.

21. Bošković, Aleksandar (ed.), Critical Art Ensemble: Digitalni partizani - Izbor tekstova, CSU, Beograd, 2000.

22. Critical Art Ensemble, The Molecular Invasion, Autonomedia, New York, 2002.

23. Grands Spectacles – 120 Years of Art and Mass Culture, Museum der Moderne, Salzburg, 2005.

24. Gladstone, Barbara, Barney, Matthew, Matthew Barney – Cremaster 3, Guggenheim Museum, New York,

2002.

25. Гржинић, Марина (ед.), Стеларц, Маска, Љубљана, 2002.

26. Anderson, Laurie, Empty Places – A Performance, Harper Perennial, New York, 1991.

Massumi, B., Parables for the Virtual: Movement, Affect, Sensation (Post-Contemporary Interventions), Duke

University Press, Durham, 2002.

Број часова активне наставе предавања: 2 Студијски истраживачки рад: 1.33

Методе извођења наставе: Упознавање са филозофским и оптиим теоријама медија

унутар савремене ументости. Метод рада је заснован на анализи теоријског текста и

визуелних текстова, тј. ументичких дела. Студенти током похађања курса учествују у

свим облицима наставе (анализа текста, расправа, излагање нове материје).



40 поена (40%) а испитне 60 (60%). Присуство на часовима – 10, Учешће на часу – 30,

Писани рад – 50, Усмени испит - 10.

Назив предмета: ПОЕТИКЕ ДИГИТАЛНЕ УМЕТНОСТИ

Наставник: Грба Д. Дејан





Систематско аналитичко упознавање дивергентних уметничких пракси у дигиталном

домену и њихово разумевање на формалном, концепцијском, поетичком и теоријском

плану.

Успостављање подстицајне програмске интеракције са главним предметима на Одсеку за

дигиталну уметност кроз низ сродних појмова, тема и проблемских области.

Примена стечених знања на усложњавање критичког односа студента према сопственом

раду и на његову контекстуализацију приликом промишљања и формулисања докторске

тезе и пројекта.


Упознавање, промишљање и усвајање критеријума за израду, позиционирање и

вредновање сопственог рада у идејно-поетском, концепцијском, формалном,

материјалном, теоријском, научно-технолошком, културном и ширем друштвеном

контексту савремене уметности. Студенти се оспособљавају за прецизну идејну и

техничку артикулацију и креативно промишљање свог рада пре и током његове изведбе.


Предмет представља креативну и мултидисциплинарну надградњу традиционално

схваћене области теорије форме као анализе формалних (ликовних) својстава уметничког

дела (тачка, линија, светлост, валер, боја, облик, волумен, простор, текстура, фактура

итд.) увођењем и критичким разматрањем појмова структуре, концепције, тактике,

стратегије, политике, језичких и културних игара и других релевантних чинилаца

поетике савременог уметничког деловања у дигиталном домену.

Концепција предмета полази од образовног нивоа полазника (већином са уметничких

факултета), а условљена је хетерогеношћу и сложеношћу уметничког стваралаштва у

дигиталном домену које захвата и бројне видове уметничког деловања који нису строго

дигитално утемељени.


Читанка (ридер) у електронској (двд) и штампаној форми.

Све врсте литературе из области (дигиталне) уметности: монографије, каталози, теоријски

текстови, приручници, интернет.

Избор литературе доступне у Библиотеци Факултета ликовних уметности у Београду:

An introduction to visual culture, Nicholas Mirzoeff, Routledge, London, 1999.

M. Šuvaković, Pojmovnik moderne i postmoderne likovne umetnosti i teorije posle 1950.,

SANU, Prometej, Beograd – Novi Sad, 1999.

Marcel Duchamp: Spisi Tumačenja, prir. Z. Gavrić i B. Belić, Samost. Izdanje BogovaĎa, 1995.

John Cage, radovi/tekstovi 1939-1979, Radionica SIC, Beograd, 1981.

T. Godfrey, Conceptual Art, Phaidon, London 2001.

If I had a mind... (Ich stelle mir vor...): Concept-art: Project-art, herausg. Von K. Groh, Verlag

M. Dumont Schauberg, Köln 1971.

J. Denegri, Ţ. Koščević, Exat 51: 1951-1956, Centar za kulturnu djelatnost SSO Zagreb, Zagreb

1979.

Nova umetnost u Srbiji, 1970-1980, pojedinci, grupe, pojave, Muzej savremene umetnosti,

Beograd, april 1983.

Media art history, Hans-Peter Schwarz, Prestel, Munich, New York, 1997.

Metamediji, Lev Manovič, Centar za savremenu umetnost, Beograd, 2001.

Digitalni partizani, S. Barns (C.A.E.), Beograd: CSU, 2000.

Ian Jeffrey, Photography, a concise history, London, Thames and Hudson, 1981.

Beaumont Newhall, The history of photography, New York, The Museum of modern art, 1964.

Kunst aus dem Computer, Herbert W. Franke, Unidata-Simens, Wien..., 1975.

Kunst und Kybernetik, Hans Ronge, DuMont Schauberg, Köln, 1968.

The Second Emerging Expression Biennial: The Artist and the Computer, The Bronx Museum

of the Arts, New York 1987.

Istorija filma I, II, III, Dejvid A. Kuk, Beograd, Clio, 2005., 2007.

La Vidéo entre art et communication, Nathalie Magnan, ENSBA, Paris, 1997.

Video umetnost u Srbiji, Branislav Dimitrijević... et al., Centar za savremenu umetnost,

Beograd, 1999.

Nam June Paik, werke 1946-1976, Kölnischer Kunstverein, Köln, 1977.

T. Baumgärtel, Net.art: Materialien zur Netzkunst, Verlag für Moderne Kunst, Nürnberg 1999.



Рад на предмету одвија се кроз предавања и радионице посвећене упознавању,

промишљању и формално-концепцијској анализи разнородних уметничких радова,

пројеката, стратегија, стваралачких пракси, техника и појава у дигиталном домену, а

заснован је на синтези конкретних уметничких искустава и нтересовања предавача за

савремене уметничке, научне и теоријско-филозофске проблеме.

Програм се реализује у интеракцији са индивидуалним ауторским интересовањима и

интелектуално-етичким квалитетима студената, првенствено везаним за пројекте које

изводе у оквиру студија, али и за њихова шира уметничка интересовања која исказују

током предавања, консултација и радионица.

Предавања се састоје од представљања одабраних примера који се разматрају и дискутују

са различитих релевантних аспеката уметничког деловања. Група од 18 студената.

Радионице се састоје од различитих облика иницијалног деловања (краћа предавања,

презентације итд. у циљу контекстуализације одређеног проблема) и реализације мањих

тематски и/или концепцијски заокружених уметничких пројеката студената. Радионице се

дефинишу у складу са конкретним интересовањима студената током реализације

програма. Групе од 5 до 18 студената.


Однос предиспитних и испитних обавеза = 70 : 30%

Предиспитне обавезе [70% (70 бодова)]:

Квалитет припремљене презентације учествује у оцени са 40% (40 бодова), а присуство,

учешће на часовима предавања и радионица/вежби са 30% (30 бодова).

Испитне обавезе [30% (30 бодова)]

Формално-концепцијска анализа рада и њена одбрана са 30% (30 бодова).


уметност)







Назив предмета: ДИГИТАЛНА АНИМАЦИЈА 3А






Пошто је ово први од два изборна предмета у другој години, студент комбиновањем

знања и искустава из овог предмета, а пожељно је и из других медија, замисли и изведе

припремни део свог ауторског дигиталног анимираног филма, који представља сложен

интердисциплинарни рад. Студент унапређује своја знања из области дигиталне



Студент се оспособљава да научи и искуси припремну фазу израде сложеног




професором, студент треба да осмисли краћу наративну целину (до 4 минута) која ће бити

реализована једном од техника дигиталне анимације.

Рад на идеји, синопсису, сценарију, разради ликова и позадине, изради књиге снимања,

осмишљавању концепта звука и изради аниматика (макете филма).
















8






[email protected] Број часова активне наставе 8 предавања: 2 Студијски истраживачки рад: 6













Услов: Дигитална слика 2A

Циљ предмета Као примарни од два изборна предмета у другој години, студент

комбиновањем стеченог знања и праксе из овог предмета, треба да осмисли и изведе

припремни део свог ауторског дигиталног уметничког рада, који представља сложен

мултимедијални рад са дигиталном сликом као основним изражајним

средством. Студент унапређује своја знања из области дигиталне слике са акцентом на

креирању дигиталне слике као уметничке форме.

Исход предмета У процесу припреме комплексног мултимедијалног уметничког рада, а

на основу личног концепта, студент се оспособљава да на крају семестра приступи

реализацији личног пројекта.

Садржај предмета На основу стеченог знања и праксе из програма прве године, уз

консултације са професором, студент треба да конципира уметничку форму базирану на

дигиталној слици као основном средству уметничког израза. Рад на идеји, концепту,

снимању, разрада продукционих и постпродукционих поступака и концепт коначне

поставке рада.

Препоручена литература The Complete Guide to Digital Imaging - Everything you need to know to













Методе извођења наставе : Програм се реализује кроз класична предавања,

демонстрације и израду пројекта.





Назив предмета: ДИГИТАЛНИ ВИДЕО 3A










Студент је спреман да финализује сложени интердисциплинарни самосталан завршни

рад.


Практична примена знања и искустава из програма прве године. Израда кратког

документарног видео рада. Писани семинарски рад прилагођен потребама сложеног

интердисциплинарног самосталног завршног рада. Уз консултације са професором,

студент ради на свом сложеном интердисциплинарном самосталном завршном раду.

Вежбе:

1 Кратки документарни видео рад



2006.



Керел Рејс, Гејвин Милар,Филмска монтажа , Београд, Универзитет уметности, 1983..

Michael Rabiger, Directing the Documentary, Focal Press, 2004.










Наставник: Петровић Р. Ђорђе




Циљ предмета-**

Mодуларнa cинтеза и обрада звука у графичком окружењу програма Макс МСП.

У току рада студенти се упознају са интерактивном синтезом звука која даје могућност

истовременог стварања и извођења аудиовизуелних пројеката.


Студенти упознају начин рада у програму Макс МСП, функције појединих модула и

могућност контроле параметара синтезе дигиталног звука. Реализују звучну / музичку

композицију са елементима интерактивности.


Увођење у модуларну синтезу звука.Контрола појединих параметара у реалном времену.

Веза контролних функција (Макс) и синтезе звука (МСП). Грађење нових модула -

инструмената за коришћење у звучној инсталацији.






Dj.Petrović:Uvod u modularnu sintezu zvuka - MaxMSP( skripta)

Srdjan Hofman: Osobine elektronske muzike(FMU,Beograd)




















Студент усавршава своје знање радом на пројекту израде мултимедијалног плејера.

Унапредиће своју технику програмирања и упознати се са објектно оријентисаним

начином програмирања. Упознаће се са напредним коришћењем дизајна и интерактивне

анимације у процесу израде елемената модерног интерфејса апликације.



Комбинација техника: Flash, звук, HTML i XML

Објектно програмирање

Практични рад - дизајн и програмирање корисничког интерфејса за музички плејер

























ИБМ 3б – изборни блок модула (Предмет са листе модула Дигитална

уметност)












Циљ предмета: Зависно од задатка на главном (А) предмету (Дигитална слика,

Дигитални видео, Дигитални звук, Интерактивна мултимедија) студент треба да замисли

и изведе припремни део свог рада који се односи на анимацију. Студент унапређује своја

знања из области дигиталне анимације са акцентом на режију и напредне технике CGI.

Исход предмета: Студент се оспособљава да оствари припремну фазу синтезе анимације

и медија везаног за примарни предмет.

Садржај предмета: Практична примена знања и искустава из програма прве године. Уз

консултације са професором, студент треба да осмисли краћу наративну целину која ће

бити реализована једном од техника дигиталне анимације.

Рад на идеји, синопсису, сценарију, разради 2Д или 3Д ликова и позадине, изради књиге

снимања, осмишљавању концепта звука и изради аниматика (макете анимиране секвенце

или секвенци), све у зависности од идеје примарног задатка Препоручена литература















Maraffi, C. - "Maya Character Creation - Modeling and Animation Controls", New Riders Publishing 2003. ISBN

0-7357-1344-8

Beckmann, Patricia. & Young, Phil - "Exploring 3D Animation with Maya 6", Thomson Delmar 2004. ISBN 1-

4018-4818-4


Kerlow, Isaac & Rosebush, Judson: Computer Graphics, Van Nostrand Reinhold, New York 1986.ISBN 0-442-

24712-5

Hoeben, Aldo & Jan Stappers, Pieter: A vision of a designer’s sketching-tool, Tools for Conceptual Phase of Design

2003.


[email protected]
















Као секундарни од два изборна предмета у другој години, студенти комбиновањем

стеченог знања и праксе из овог предмета, треба да осмисле и изведу припремни део

заједничког ауторског дигиталног уметничког рада, који представља сложен

мултимедијални рад са дигиталном сликом као основним изражајним средством.

Студенти унапређују своја знања из области дигиталне слике са акцентом на креирању

дигиталне слике као уметничке форме.


У процесу припреме комплексног мултимедијалног уметничког рада, а на основу

заједничког концепта, студенти се оспособљавају да на крају семестра приступе

реализацији групног пројекта.


На основу стеченог знања и праксе из програма прве године, уз консултације са

професором, студенти требају да конципирају уметничку форму базирану на дигиталној

слици као основном средству уметничког израза. Рад на идеји, концепту, снимању,

разрада продукционих и постпродукционих поступака и концепт коначне поставке рада.




Special Effects: An Oral History--Interviews with 37 Masters Spanning 100 Years by Pascal

Pinteau.

Visual Effects in A Digital World: A Comprehensive Glossary of over 7,000 Visual Effects

Terms (The Morgan Kaufmann Series in Computer Graphics) by Karen Goulekas.



























Практична примена знања и искустава из програма прве године. Писани семинарски рад

прилагођен потребама сложеног интердисциплинарног самосталног завршног рада. Уз

консултације са професором, студент ради на свом сложеном интердисциплинарном

самосталном завршном раду.



2006.


















Зависно од задатка на главном (А) предмету студент треба да замисли и изведе

припремни део свог рада који се односи на звук. Студент унапређује своја знања из

области дигиталног звука са акцентом на грађење коначне звучне слике.


Студент се оспособљава да оствари припремну фазу поставке звучне слике у формату

стерео или 5.1.



професором, студент треба да сними и обради поједине елементе звука (обрада

фреквенције, динамике и додавање ефеката).





















своје знање из интерактивне мултимедије и практично га употреби у реализацији првог

изборног предмета. Било као подршка изради или презентацији, било као саставни део

израде пројектног дела првог предмета.


Студент усавршава своје знање практичним радом. Зависно од природе првог изборног

предмета, обрађују се неопходне технике и формати за реализацију постављеног задатка.


















Број часова активне наставе предавања: 2 Студијски истраживачки рад: 6












уметност)

СПИСАК ПРЕДМЕТА:






Назив предмета: ДИГИТАЛНА АНИМАЦИЈА 4A

Наставник или наставници (презиме, средње слово име): Ћирић М. Растко, Николић

Р. Раде, Милошевић А. Предраг



Услов: Дигитална анимација 3А


Као наставак рада на пројекту у оквиру предмета Дигитална анимација 3А, студент треба

да реализује ѕавршни део свог ауторског дигиталног анимираног филма, који представља

сложен интердисциплинарни рад. Студент наставља да унапређује своја знања из области

дигиталне анимације са акцентом на режију и напредне технике CGI.





Наставак програма предмета Дигитална анимација 3А. Уз консултације са професором,

студент треба да доврши рад на започетој краћој наративној целини (до 4 минута) коју

реализује једном од техника дигиталне анимације.

Рад на финалном моделовању и мапирању ликова и позадине, припремању звука,

анимирању ликова, постављању осветљења, монтажи, композитингу и постпродукцији

слике и звука.
















8






[email protected] Број часова активне наставе 10 предавања: 6














Услов: Дигитална слика 3А

Циљ предмета Финализација започетог пројекта из предмета Дигитална слика 3А.

Студент финализује свој ауторски уметнички мултимедијални рад са дигиталном сликом

као основним изражајним средством.



Садржај предмета Финализација започетог индивидуалног пројекта из предмета

Дигитална слика 3А, студент финализује свој ауторски уметнички рад уз консултације са

професором. Стицање искуства у процесу реализације, постродукције и презентације

дигиталног уметничког рада.


The Complete Guide to Digital Imaging - Everything you need to know tocreate perfect digital












Број часова активне наставе 10 предавања: 6


Методе извођења наставе :Програм се реализује кроз класична предавања, демонстрације

и израду пројекта.





Назив предмета: ДИГИТАЛНИ ВИДЕО 4 А




Услов: Дигитални видео 3 А













2006.




Ken Dancyger, Director`s Idea, Focal Press, 2006.


предавања: 6













































































М. Растко



Услов: Интерактивна мултимедија 3А




































уметност)








Наставник или наставници (презиме, средње слово име): Ћирић М. Растко, Николић Р.

Раде, Милошевић А. Предраг



Услов: Дигитална анимација 3Б


Зависно од задатка на главном (А) предмету (Дигитална слика, Дигитални видео,

Дигитални звук, Интерактивна мултимедија) студент треба да реализује завршни део свог

рада који се односи на анимацију. Студент унапређује своја знања из области дигиталне



Студент се оспособљава да реализује завршну фазу синтезе анимације и медија везаног за



Наставак програма предмета Дигитална анимација 3Б. Уз консултације са професором,

студент треба да доврши рад на започетој секвенци у оквиру синтезе анимације и медија

везаног за примарни предмет коју реализује једном од техника дигиталне анимације.

Зависно од примарног предмета, рад на финалном моделовању и мапирању ликова и

позадине, припремању звука, анимирању 2Д или 3Д ликова, постављању осветљења,

монтажи, композитингу и постпродукцији слике и звука анимиране секвенце или секвенци.







Robert Russett, Cecile Starr: EXPERIMENTAL ANIMATION, Van Nostrand Reinhold

Company, 1976

Maestri, George - "Digital Character Animation 2, Vol. II", New Riders Publishing, 2002. ISBN

0-7357-0044-3

Birn, Jeremy - "Digital Lighting And Rendering", New Riders Publishing, 2000. ISBN 1-56205-

954-8





Ward, Antony - "Game Character Development with Maya", New Riders Publishing 2004. ISBN

0-7357-1438-X

Bousquet, Michele - "Model, Rig, Animate with 3ds MAX 7", Peachpit Press, 2005. ISBN 0-321-

32178-2

Maraffi, C. - "Maya Character Creation - Modeling and Animation Controls", New Riders

Publishing 2003. ISBN 0-7357-1344-8

Beckmann, Patricia. & Young, Phil - "Exploring 3D Animation with Maya 6", Thomson Delmar

2004. ISBN 1-4018-4818-4


Kerlow, Isaac & Rosebush, Judson: Computer Graphics, Van Nostrand Reinhold, New York

1986.ISBN 0-442-24712-5

Hoeben, Aldo & Jan Stappers, Pieter: A vision of a designer’s sketching-tool, Tools for

Conceptual Phase of Design 2003.

Delft University of Technology Jaffalaan 9, NL-2628 BX Delft, The Netherlands

[email protected], [email protected]















Циљ предмета Финализација започетог пројекта из предмета Дигитална слика 3Б. Студенти

финализују свој заједнички уметнички мултимедијални рад са дигиталном сликом као

основним изражајним средством.



Садржај предмета Финализација започетог групног пројекта из предмета Дигитална слика

3Б, студенти финализују свој заједнички уметнички рад уз консултације са професором.

Стицање искуства у процесу реализације, постродукције и презентације дигиталног

уметничког рада.


The Complete Guide to Digital Imaging - Everything you need to know to













предавања: 4 Студијски истраживачки рад: 4

Методе извођења наставе: Програм се реализује кроз класична предавања, демонстрације и

израду пројекта.






Наставник или наставници (презиме, средње слово име): Медиговић Миодраг, Димчић

Драган



Услов: Дигитални видео 3 Б













2006.













Наставник или наставници (презиме, средње слово име): Ђорђе Р. Петровић



Услов: Дигитални звук 3Б


Зависно од задатка на главном (А) предмету студент треба да реализује завршни део свог

рада који се односи на звук. Студент унапређује своја знања из области продукције и

постпродукције звука за слику.


Студент се оспособљава да реализује завршну фазу синтезе звука и медија везаног за



Наставак програма предмета Дигитални звук 3Б. Уз консултације са професором, студент

треба да доврши рад на започетој продукцији звука. Зависно од примарног предмета, рад

на постпродукцији звука - поставци коначне звучне слике, динамике, односа појединих

елемената у простору, временског тока и атмосфере.





Број часова активне наставе

8












М. Растко



Услов: Интерактивна мултимедија 3Б



своје знање из интерактивне мултимедије и практично га употреби у професионалној

презентацији својих радова урађених током године.


Студент усавршава своје знање практичним радом. Дизајнира се и програмира

интерактивна презентација радова насталих током године. Акценат се ставља на дизајн,

употребљивост и квалитет интерактивности. Обрађују се технике и квалитети

презентације (интернет, диск ...)




Анализа и избор медија за презентацију



























ИБМ 5 – изборни блок модула (Предмет са листе модула Сценски дизајн)


1. Дизајн сценских догађаја 2

2. Архитектура сценског простора 2









Основни циљ предмета је детањно критичко и уметничко разматрање различитих

концепата сцеских догађаја и различитих платформи. Кроз анализу различитих приступа

сценском догађају студент треба да искристалиђше свој уметнички и теоријски приступ

свим областима уметничког рада у сценском дизајну.




спектакла.


Теме курса: Концепт у дизајну сценског догађаја/ Начини и приступи успостављању

концепта/ Концепт заснован на драмском делу/ Концепт заснован на драматуршкој

поставци/ Концепт заснован на редитељској поставци/ Независна концепцијска

поставка/ Ауторски приступи/ Функционалистички приступ/ Формалистички приступ/

Метафорички приступ/ Симболистички приступ/ Ауторске концепције у дизајну

сценског догађаја / Доживљај сценског дизајна/ Читање сценског дизајна/ Вредновање

сценског дизајна


Parker; Oren: Scene Design and Stage Lighting, Harward University Press, 1991.

Simonson, Lee: The Stage is Set, Theatre Arts Books, 1957.









пројекта





10%.









Основни циљ предмета је концептуална и практична уметничка надградња знања

стечених на Архитектури сценског простора 1. Овај курс омогућава на примеру

индивидуалног пројекта, потпуно истраживање и развијање коришћења и разумевања

сцендког простора. Посебни аспекат курса је посвећен истраживању нових сценских

простора и реализацији нових студентских уметничких пројеката.



архитектонског сценског простора у различитим облицима спектакла.


Теме курса: Концепт у архитектури сценског простора/ Врсте и облици концепцијских

приступа/ Функционаистички приступ/ Историцистички проступ/ Формалистички

приступ/ Типолошки приступ/ Синтезијски приступ/ Контекст у архитектури сценског

простора/ Архитектонски и урбани контекст/ Културни и друштвени контекст/

Уметнички контекст/ Ауторске концепције/ Доживљај сценског простора/ Читање








Динуловић, Радивоје: Типологије позоришног простора, Зборник ФДУ бр. 8-9, Институт

за позориште, филм, радио и телевизију, Београд, 2006.





пројекта.





10%.

ИБМ 6 – изборни блок модула (Предмет са листе модула Сценски дизајн)


1. Дизајн сценских догађаја 3

2. Архитектура сценског простора 3





Услов: Положени испити, Сценски феномени у савременој уметности, Простор у




Циљ предмета је да после детаљног испитивања поставки и концепата сценских догађаја

постављених у Дизајну сценских догађаја 2 студента упути у артикулацију и

организацију сценског простора, његову међузависности са спектаклом, као и

комуникације простора са гледаоцем и извођачима.




спектакла.


Теме курса: Сценски простор,/ Организација сценског простора/ Артикулација сценског

простора/ Амбијенталност сценског простора/ Однос према ентеријеру позоришне


позицији/ Комуникације и комуникативност сценског простора/ Значењска вредност

сценског простора/ Читање сценског простора/ Критика сценског простора


Donald James, Imagining the Modern City, UMP, 1999

Dixon, Steve Digital Performance: A History of New Media in Theatre, Dance, Performance

art and Instalation, MIT Press, 2007.

Morely David, Spaces of Identity: global media, electronic landscapes..., Routlege, 1985







пројекта





10%.









Основни циљ предмета је проучавање сценског простора схваћеног као позоришна

архикетура у најширем смислу – од класичне позоришног здања до нових преобличених

сценских простора. Студенти ће кроз своје уметничке пројекте ће се фокусирати на

однос како сцене према гледаоцу и згради тако и саме зграде према урбаном окружењу.





Теме курса: Сценско-гледалишни простор/ Архитектонска организација сценско-

гледалишног простора/ Архитектонска артикулација сценско-гледалишног простора/

Амбијенталност сценско-гледалишног простора/ Однос према ентеријеру позоришне


позицији/ Позоришна зграда/ Хоризонтални и вертикални план/ Примарна пластика/

Секундарна пластика/ Комуникације и комуникативност у архитектури сценског

простора/ Значењска вредност сценске архитектуре/ Читање сценске архитектуре/

Критика сценске архитектуре



Izenour, George: Theater Design, Yale University Press, 1986








пројекта.


Израда уметничког пројекта носи 40% од укупне оцене, а усмена одбрана 30%, док

припрема рада и прочитана литература носе 20%. Писуство на часу и акстивно праћење

наставе је 10%.

Documents

1. 2. 3. 4. - University of Belgrade · 2009-06-18 · Студијско подручје - ВИШЕМЕДИЈСКА УМЕТНОСТ: 1. Једномедијске уметности