1. Пророци старога Израиља

Морамо имати у виду да појмови пророк и пророковати нису истог значења у Старом завету и стога се звање пророк у Староме завету даје и људима који у правом смислу речи и нису били пророци. Тако, Свето писмо назива пророцима патријархе, оце Израиља: Аврам je назван пророком (Пост 20,7; Пс 105,15), Исак и Јаков, такође. Овим именом названи су у ширем смислу речи.У ужем смислу речи, пророчка служба у Израиљу почиње са Мојсијем, свакако највећимпророком. И патријарх Аврам je доиста пророк - он прима Божји позив и следи га. Међутим, код Мојсија je другачије: он je пророк за друге; преживљава драму свога народа и непрестано je на ивици искушења; прима Божју поруку, предаје je народу и посредује за народ. Он je “човек Божји” (Понз 33,1), и свакако да je највећи старозаветни пророк. У Петокњижју je три пута назван именом пророк (уп. Бр 12,6; Понз 18,15 и 34,10).И каснији пророци се позивају на Мојсија посредно или непосредно, и он je њихов узор, а видели смо да га најмлађа предаја, извор D (Deuteгопотіит) сматра и највећим пророком (Понз 34,10). Најстарија предаја, јахвистичка (Ј), Мојсија чак разликује од пророка; за њу je он више него пророк: ״Пророк кад је међу вама, ja ћу му ce Јахве јављати, у сну ћу њему говорити. Али није такав слуга мој Мојсије ... уста у уста ja му говорим, и он ме заиста гледа ... и лице Јахвеово он сме гледати" (Бр 12,6-8).Дакле, у Мојсију Јахвиста види личност која надилази све пророке. Арона, пак, Мојсијева брата, најмлађа предаја, слој Ρ (Priesterschrift) (Свештенички слој) сматра свештеником, а Исуса Навина, Мојсијевог наследника, само за његовог наследника. Слој Ј наводи као почетакпророчког покрета случај са 70 стараца (уп. Бр 11,25-29). Бог je у њих послао свога духа и они"почеше пророковати״ ( ויתנבו )(vajjitnabbu), тј. почели су се чудно понашати, односно, плесати и

певати, а одлика таквога понашања јесте певање и игра. To исто одликује и Марију, сеструМојсијеву, која уз бубањ свира, пева и плеше (Изл 15, 20).Ово такође одликује пророчицу Девору (Суд 5) која уз музику пева химну захвалности. И пророци које сусреће млади Саул свирају и играју (1 Сам 10,5). Исто тако, и пророка Јелисеја захвата Божја рука када je чуо глас гудача (2 цар 3,15).Разлог заш го слој D говори ο Мојсију као пророку, одн. највећем пророку, јесте тај што овај слој ставља у Мојсијево време почетак свих израиљских служби: пророштва, свештенства и царства. Кроз Мојсијеву личност писац слоја D решава питање - какав треба да буде пророк у Израиљу, а тиме решава и проблем појаве лажних пророка (уп. Понз 18,15-22).Када су се Израиљци уселили у Обећану земљу, сусрели су се и са пророцима народа који су je до тада насељавали. У то доба израиљским народом управљале су судије (šoftim) које je Бог подизао да га ослобађају од својих непријатеља. На различит начин позвани су од Јахвеа. На њима почива Његов дух, а Он са њима разговара, шаље их у одређене подухвате, обећава помоћ и прати их у ратовима. Па, ипак, они нису названи пророцима, изузев Деворе (уп. Суд4,4-5). Ако бисмо наводили лица која су у Старом завету названа ״пророцима", запазили бисмо да je тај списак веома дуг. Али, из времена судија, осим Деворе, знамо за још једнога безименога пророка (уп. Суд 6,7-10). Спомињу се и други пророци који наступају у различитим околностима (уп. Суд 2,1-3.20-22; 10,11-14; Јер 7,25). Они су свакако имали и одређене функције у ״светоме рату" које су Израиљци у томе периоду морали да воде (Види: G. von Rad, Theologie II, 22; R. Bach, Aufforderungen, 92).И пре него што ce Самуило родио, наступа у Израиљу један безимени пророк. У тексту je назван само ״човек Божји" ( יאש אלהוםי )(iš Elohim) (уп. 1 Сам 2,27). Он опомиње свештеника Илија због грехова и богослужбеног немара његових синова, и стога наговештава рђаве дане Израиљу (1 Сам 2,27-36). Ово je додатак редактора D(евтерономисте) који посматра израиљску прошлост кроз призму преступа оних који су требали да воде израиљски народ (Илијеви синови) и кроз судбине свештеника који су потицали од Илијевих синова.

2. Пророци од Самуила до поделе царства (око 1040-922. г.)

Ca пророком Самуилом, последњим судијом, наступа нови период пророчке службе. To je златно доба овога покрета, и то доба траје све време постојања царстава, Северног и Јужног. У Самуилово доба се власт судија у потпуности одвојила од пророчке службе.Ово je истовремено и доба дубоких криза. Од сточара и номада Изабрани народ постајесталним становником села и градова, бави се земљорадњом, занатима, трговином. Он усваја културу суседних народа који живе на вишем културном нивоу. Упознаје њихове религиозне представе, бори се против њих, али их и прилагођава својим представама. Поседовање земље омогућава му да се обогати, а то исто чини и трговина.Долази и до великог социјалног раслојавања. Ca богатством и благостањем Израиљзаборавља на скромност према себи, обавезе према ближњему и своме Богу, Јахвеу, одаје се раскалашности и неморалу, усваја неке многобожачке култове Астарте (Ашере) и Вала који ту моралну раскалашност подстрекавају.Пророци наступају као служитељи и бранитељи чистога јахвизма. Наглашавају верностСавезу са Јахвеом, као и општу верност свих племена амфиктионији, Савезу. Они су Јахвеови

заступници пред Изабраним народом, Израиљем, касније пред царевима, и они су духовне вође који увек храбро иступају пред царевима уколико су преступили Божју вољу.Самуило je свештеник, судија, виделац (пророк). Најстарији слој, Јахвист (Ј) спомињепрви пут Самуила у вези са младим Саулом који тражи изгубљене магарице и долази код Самуила у Раму (1 Сам 9). Према томе слоју, Самуило je био готово непознат; он je ״човек Божји" и ״виделац" који у храму служи, значи, био je свештеник. Саул га сусреће управо када je благосиљао жртгву (уп. 1 Сам 9,11-18).Наводи ο њему говоре да га Бог позива ноћу (1 Сам 3,3-10), да му ״отвара уво" (1 Сам9,15) и да му говори (1 Сам 8,7.22; 16,7.12). Он народу преноси своје виђење, вољу Божју,"овако говори Јахве״ ( כה אמר יההו )(ко amar JHVH). Јахвеу je увек веран и ״није допустио да

муни једна реч падне на земљу" (1 Сам 3,19). Кроз исправност живота и одану службу Јахвеу народ увиђа да je Самуило постављен за Јахвеова пророка (1 Сам 3,20). Ту сусрећемо и једну важну белешку: ״У старо време ко би ишао да пита Бога говораше: 'Хајде да идемо κ видеоцу'.Јер ко се сада зове пророк ( ענאי )(navi) у старо се време зваше виделац" ( ראה )(rое). Својимсведочењем ο Самуилу овај најстарији, јахвистички слој показује да у њему морамо видети, препознати више него што би то био један ״предсказивач". ״Он je постао стуб чистога јахвизма и утемељитељ теократског царства у Израиљу. Он, Самуило започео je низ великих пророка" (А. Robert- Α. Feullet, Einleitung, I, 465).Наведена белешка указује на истоветност и сапостојање оба израза, макар у времену када je настала. Показује да се и ״нави", за које звање имамо најчешће сведочанства из Вавилоније и Асирије, са својим екстазама и мантиком поистовећује са људима који (за себе) сведоче да су срели, видели и чули (глас) Бога, и да сада стога сведоче Божју вољу.За време свога живота Самуило ужива неподељено поштовање свих, али и страхопоштовање; градске старешине му са страхом прилазе(уп. 1 Сам 16,4).После сусрета Самуила и Саула слој Јахвист више не спомиње Самуила. Чини се као да je он за њега био пророк помесног карактера. Каснија традиција, Ε (Елохист) ову празнину ће богато допунити. To су одељци који говоре o Самуиловом детињству и др. (уп. 1 Сам 1-3; 7-8;10; 12 и 15). Ова традиција потиче из светилишта у Силому које се касније нашло у Северном царству. Око овога светилишта су се и касније, после Самуила, сакупљали пророци, нпр. пророк Ахија (уп. 1 цар 11,29).Ипак, новија старозаветна истраживања указују да имамо тешкоће са именима Самуило иСаул, jep je слој Ε из знатно каснијег времена (IX и VIII век), а објашњење Самуиловог имена

према 1 Сам 1,20-,,измољен од Бога"-неодговара јеврејском језику; наиме ״Semuel" значи ״Бог je услишио", а име ״Saul" управо значи ״измољен од Бога". Уопште, морамо имати у виду да се писац слоја Ε недовољно занима за историју, јер описује прошлост у светлу својих теолошких размишљања. Ово ће бити још карактеристичније за касније слојеве D (Девтерономист) и Ρ (Пристершрифт).Елохистичком слоју су касније придавани и други подаци ο Самуилу, нпр. да je он помазао и Давида за цара (уп. 1 Сам 16, 1- 13), да je Давид код њега бежао у Раму и HOB (1 Сам19) и да je ту, при његовом бежању пред Саулом, стигао и цар Саул који je пао у транс, занос.Ово су каснији додаци, сећања која приказују Самуила као великог пророка, поштованог и у касније време, време када je већ успостављена власт цара и када су постојале све установе, администрација, судство, војска, иако га у бити сви наводи приказују као одлучног антимонархисту. To ће касније бити и други пророци, Ахија Силомљанин, Илија, Амос, Осија, Софонија, Јеремија и Језекиљ.Самуило je успешно учествовао у политичком животу, као што су то касније чинилипророци Натан, Илија, Јелисеј, Исаија, Авакум, Наум и Девтеро-Исаија.Занимљиво je, такође, да ниједан слој не излаже како je и Самуило падао у екстазе и да се понашао као други, ранији или каснији пророци, као и сам цар Саул који се једном приликом

скинуо наг и ваљао по земљи (уп. 1 Сам 19,24). Можемо закључити да су у његовој личности(још увек) биле сједињене свештеничка, судска и пророчка служба.У Самуилово доба, а биће свакако и пре, а и после (у време пророка Илије и Јелисеја, нпр.), сусрећемо заједнице пророка који живе у светилиштима и око појединих светилишта, нпр. у Гаваји (уп. 1 Сам 10,5), Најоту у Рами(1 Сам 19,19), Самарији(1 цар 22,10), Јерихону (2 цар 2,5), Галгалу (1 цар 1), Ветиљу (2 цар 2,3). Вероватно да такву своју делатност нису вршили без сагласности угледних и познатих пророка (уп. 2 цар 9,1), и стога су свакако и добили ово име. Једну такву групу пророка сусрео je и млади Саул враћајући се из Раме од Самуила (уп. 1 Сам 10,3-12).За ове пророке je карактеристично да носе појас око бедара, имају огртач (уп. 1 цар 1,8;2,8), имају неку врсту тонзуре (2 цар 2,23), издржавају ce од свога рада или, пак, од милостиње (2 цар 4,8; 6,5), падају у екстазу, свирају, певају, играју, скидају хаљине са себе и леже наги на земљи (уп. 1 Сам 19,24).Иако се пророци понекад понашају необично, ипак су ревносни јахвисти и врше великиверски утицај. Одлучно се противе култу Вала и других божанстава околних народа, и зато су од неких царева прогањани и убијани (1 цар 9,2.10.14). Касније помажу (војводи) Јују у истребљењу присталица Валовог култа (2 цар 10,15-27).Хроничар (летописац, последњи писац и редактор који дела после вавилонскога ропства)приписује Самуилу и ״Књигу Самуила видеоца" (уп. 1 дн 29,29).Иначе, уз цара Саула (1020-1000. г.) спомиње се (свештеник) Ахија (син Финеса, сина Илија, свештеника из Силома) (уп. 1 Сам 14,3), који има пророчких својстава. Он се помоћу оплећка саветује са Јахвеом и пророкује Саулу (уп. 1 Сам 14,18-22). После Самуилове смрти сусрећемо пророке који проричу кроз сан и преко урима (уп. 1 Сам 28,6.15).Ca свештенством из Нова Саул je био у сукобу. Пребацује им се да су стали на странупретендента на престо, Давида. Стога je и дошло до убиства целога дома (прво)свештеникаАхитова, 85 лица. Бекством (бегунцу) Давиду спасао се само Авијатар, унук Ахитовов (уп. 1Сам 22,11-20).Постојале су и жене које пророкују (али и оне које призивају духове, као врачара из Ен Дора којој je ишао и Саул) (уп. 1 Сам 28,7). To je већ била злоупотреба пророчке службе, а дух мртваца (Самуила)(?) кога je жена призивала, прекорева Саула што не слуша Јахвеову реч) (уп.1 Сам 28,12-14).После Самуила, за време владавине цара Давида (1000-961. г.) спомињу се по имену пророци Гад и Натан.Гад je царски пророк и ״виделац Давидов" (navi hoze David) (2 Сам 24,11). Живи на двору и саветује Давида (уп. 1 Сам 22,5) да не чини зло и прекорева га за преступ (2 Сам 24,1; 1 дн21,9).Натан чини то исто, такође прориче Давиду вечно царство (уп. 2 Сам 8-16), али и казну (2Сам 12,7-12). Натан се чудно меша у политичка питања - учествује у намештеном избору Соломона за цара и помазује га (1 цар 1,8). Текстови га називају ״navі", али он није био екстатичар, нити ce код њега поjављују црте егзалтираности, типичне за пророчке заједнице тога доба.Натану се приписује и једна писана збирка, ״Књига пророка Натана" (уп. 2 дн 9,29),додуше, од стране (каснијега) хроничара (летописца).Као виделац у 1 дн (25,5) спомиње ce (свештеник) Еман, но летописац je, иначе, као писац и редактор доста млад, тако да ово сведочанство није уверљиво као што су тο ранији слојеви. Могуће je, чак, да je он син Јоила, унук пророка Самуила (уп. 1 дн 6,33; 15,19).Немамо много сведочанстава ο пророцима у време владавине цара Соломона (961 -922. г.), а и она која имамо приказују Соломона негативно. Он je по својој природи био деспот, а дозвољавао je и религијски култ страних народа. Чини се као да се међу пророцима створила

опозиција према цару; 1 цар га веома оптужује. У његово време свакако, у старом светилишту у Силому делује пророк Ахија који символички цепа плашт на 12 делова и Соломоновом слуги Јеровоаму обећава власт над 10 племена (1 цар 11,11.12.29-31). Касније као старац (слеп) прориче Јеровоаму (922-910) пропаст његова царства (1 цар 14,1-16).Летописац наводи да je он своја пророчанства и писмено забележио (уп. 2 дн 9,29). Ипак,треба имати у виду да иза ових извештаја стоји писац D слоја (кога он користи, настао вековима касније, а који се није одушевљавао Соломоном, jep je дозволио практиковање многобожачког култа), али се такође овај писац није приклањао ни Јеровоаму, који je политичку поделу Израиља на два дела претворио у верски раскол. Наиме, поданицима забрањује одлазак у Јужно царство и гради светилиште у Ветиљу, где поставља лик златног телета, који лик (додуше) представља столујућег Јахвеа, што je био туђи, египатски утицај и искушење за народ. Такође, Јеровоам укида левитско свештенство и поставља свештенство