1. INFORMACIJA

7/21/2019 1. INFORMACIJA

http://slidepdf.com/reader/full/1-informacija 1/46

INFORMACIJA Angažovano informisanje

Dezinformisanje

1



Uloga novinarstva u inovacijama

• U industrijskim ekonomijama, inovacija jepresudna.

• U demokratijama, novinarstvo je važno.

• U demokratskom industrijskim ekonomijama,

novinarstvo posvećeno inovacijama je – nužno.

David Nordfors, “The Role of Journalism in Innovation Systems”. Innovation Journalism, Vol 1, No 7, November 2004.

2



• Ljudi koji rade u sistemu inovacija moraju znati šta

se događa oko njih.

• To je razlog zašto ljudi slede vesti.

• Novinarstvo nudi ove vesti.

3



Asimetrične informacije

• Asimetrične informacije unutar ekonomskihsistema.

• Stiglitz, Spence i saradnici - Nobelova nagrada,2001.

• Uloga novinarstva u balansiranju asimetrije upristup informacijama?

4



Paradigma razvoja

• Paradigma modernizacije.

• Participativna paradigma.

• Inovacijska paradigma.

5



Zapamtite: Novosti i njihova važnostne sadrže mišljenje novinara

• Različit auditorijum.

• Različita svrha.

6



Osnovni proces pisanja

• Ideja za ideje. Brejnstorming ideja.

• Prikupite informacije.

• Organizirajte i odaberite odgovarajuće informacije. • Napišite prvi nacrt. • Podelite sa urednikom.

• Koristite urednikove sugestije.• Ispravljajteo onoliko puta koliko je potrebno, pa tek

onda objavljujte.

7



Koje veštine su potrebne?

• Za sintezu podataka.

• Visok nivo kritičkog mišljenja.

Majstorstvo za standardizaciju sadržaja.

Filtriranje informacija u novom, konciznom obliku.

Odvojiti važne informacije od manje važnih.

Objasniti informacije vlastitim rečima.

8



Zašto beležiti podatke?

• 42% informacija će biti zaboravljena nakon 20minuta;

• 56% nakon 1 sat;

• 66% nakon 1 dan;

• 75% nakon 1 nedelje;

• 80% nakon 1 meseca.

9



Kombinacija beleški

Redovnebeleške

Simboli, slike,

grafika

Sažetak



Novi mediji

11

Da li nove tehnologije

menjaju način na koji

pristupamoinformacijama?

Da li novi mediji

ograničavaju ili prošir ujunaše lične slobode?



Novinarstvo kao socijalni sistem

12

• Društveni sistemi.

• Komunikacioni (pod)sistem – trodelni koncept

komunikacije:• informacije

• komunikacija

• razumevanje



13



14

59 poslova u masmedijima



Kros-platforma novinarstva

Žurnalizam

Multimedijalnakomunikacija

Uredništvo RTV

Strateškakomunikacija

Oglašavanje Odnosi s

javnošću

15

16



• Informacija (lat. informatio, informare) =

▫ stavljanje u određenu formu, odnosno, davanjeoblika nečemu, oblikovanje;

▫ obaveštenje, podatak saopštenje, izveštaj;

▫ element znanja, podatak koji se može preneti iobraditi u kompjuterskom sistemu.

16

17



Informacija – novostečeno saznanje

• Informacijom označavamo svako novostečenosaznanje ili ideju saopštenu u simboličkomobliku (jezičkim, odnosno nejezičkim sistemimaznačenja jedinstvenog kodnog sistema).

• Time se omogućuje razmena tako stečenihsaznanja u procesu komuniciranja međupojedincima i grupama.

17

18



Informacija je primljena i shvaćena poruka

• U informatici su osnovni pojmovi:

▫ informacija, kao fenomen;

▫ komunikacija kao proces.

18

19



• Ljudi su tvorci i nosioci informacija.

• Informacija mora, pre svega, da imaodređeni smisao, ona mora biti nosilacznačenja.

• Informacija je sve ono što daje novepodatke, ili nova obaveštenja o nekojčinjenici ili nekom događaju, koji nisu biliranije poznati.

19

20



• Informacije su oni delovi vesti koji zaprimaoca imaju vrednost novosti i koji

mu omogućavaju da bolje izvrši svojezadatke.

20

21



• Informacije su saznanja koja postajudostupna pomoću sredstava komunikacija, a

poseduju obaveštajnu vredenost.

• Informacija je sadržaj onog štorazmenjujemo sa spoljnim svetom dok mu se

prilagođavamo i dok utičemo na njega.

• Informacija je svesna ili ciljnaorganizovanost podataka.

21

22



• Informacija je roba.

22

23



Funkcija informacije – uvećavanje znanja

• Osnovna funkcija informacija jeste da uvećavajunivo saznanja korisnika o objektivno datoj

stvarnosti i tako doprinesu svrsishodnostidruštvene prakse.

23

24



24

25



Informacijama označavamo samo saznanja stečena naiskustvima do tada nepoznatim u ljudskoj praksi, bez obzira

na sferu socijalnog života u kojoj su ostvarena.

• Ta novostečena saznanja mogu se ostvarivati:▫ posredstvom naučnometodološkog istraživanja

posebnih slojeva društv a;

▫ na temelju iskustava stečenih u svakodnevnom životu ipraksi;

▫ posmatranjem zbivanja koja se odvijaju u socijalnojsredini kojoj i sami pripadamo.

25

26



Simbolička forma informacijezavisi od medijuma

• Zavisno od prirode medijuma kojim seinformacija širi, jedno te isto ljudsko iskustvo i

saznanje o njemu poprima i odgovarajućusimboličku formu.

• Prema njoj (toj simboličkoj formi) i razlikujemonovinsku od radio-televizijske, odnosno filmskeinformacije.

26

27



• U vek kada je informacija saopštena pisanim jezikom kao opštevazećim sistemom značenja,

sigurno je reč o novinskoj informaciji.

• A ko je saopštena nejezičkim sistemima značenja

– živom slikom, gestom, zvukom itd. (saelementima živog jezika) u pitanju je televizijska,odnosno filmska informacija.

27

28



• Bitno je u svakom slučaju da se radi o određenojmeri novoga u odnosu na postojeća iskustva

otuda izvedena saznanja.

• Ono što je već poznato kao tekovina materijalneili duhovne prakse prestaje da igra ulogu

saznanja koje smatramo informacijom.

28

29



Struktura informacije

• Informacija poseduje svoju sopstvenu strukturutj. odgovarajuću organizaciju elemenata od kojih

je sazdana celina poruke.

• Na nivou forme kroz koju se prezentujunovostečena saznanja – jezičkim odnosno

nejezičkim sistemima značenja – poruka se nemože oblikovati a da se osim ▫ a) informativnog u njenu strukturu ne unose▫ b) sekundarni sadržaj.

29

30



Redundantni sadržaji

• Redundantni sadržaji je unapred poznatrecipijentima.

• On obezbeđuje kontekst značenjskim relacijamasa novostečenim saznanjima.

• Mimo njih, novostečena saznanja ne moguopstati kao bitan element poruke podobne da bude komunicirana među pojedincima igrupama.

30

31



Nova znanja – redundantni sadržaji

• Tako je struktura informacije definisanaodnosom novostečenog saznanja prema već

poznatim redundantnim sadržajima.

• Proporcijom pomenutih elemena određen je inivo komunikatibilnosti svake informacije.

• Time je određena i mera efikasnostiinformativnih činova koji se povodominformacija i ostvaruju.

31

32



Oblikovanje informacija u novinarstvu

• Novinari koji se po svom profesionalnom pozivu baveoblikovanjem informacija, tj. poruka, nužno moraju

poznavati metodološke postupke u vezi sa oblikovanjeminformativnog sadržaja u odgovarajuću poruku.

• Nepoznavanje pomenutih procedura osujećujemogućnost oblikovanja validnih informacija.

• Time i ljudska praksa ostaje lišena determinantne odkoje u mnogome zavise mera njene svrsishodnosti.

32

33



Četiri uslova za efikasnost poruka

• Teorija informacija utvrdila je osnovne preduslove koje treba

ispuniti pri oblikovanju informacija, kako bi ove mogle dadoprinesu efikasnosti informativnog čina.

• Efikasne su samo:▫ 1) poruke, koje su oblikovane na način koji obezbeđuje

informaciji status poruke podobne da privuče pažnjuprimalaca kojima je upućena;

▫ 2) poruke koje su saopštene simboličkim sistemima značenja,koji je zajednički izvor informacija i onima kojima je porukaupućena;

▫ 3) poruke koje se direktno tiču potreba onih kojima suupućene, a uz to sugerišu i sredstva zadovoljavanja tihpotreba;

▫ 4) poruke kojima su sugerisana samo sredstva zadovoljavanjapotreba koja odgovaraju situaciji grupe kojoj pripadajuprimaoci informacija tj. recipijenti.

33

34



Svojstva informacije

• Da bi informacija ostvarila svoje osnovne funkcije, mora biti:▫ aktuelna tj. relevantna sa stanovišta trenutnih potreba ljudske

prakse;

▫ konkretna ili bolje reći utemeljena na činjenicama koje su u vezisa konkretnim empirijskim zbivanjima, čime je definisana i njenaobjektivnost;

▫ poruka mora biti atraktivna tj. organizovana na način tako dasvojom strukturom odražava i one aspekte realnih zbivanja kojiinspirišu afektivno voljni odnos recipijenata prema događaiimakoji su predmet informacija.

34

35



ANGAŽOVANO INFORMISANJE

• Lični stav ili neutralnost?

36



DEZINFORMACIJE• Između simboličko-značenjske interpretacije jednog

događaja i samog zbivanja uzetog u njegovom

faktografsko-činjeničkom izrazu –

u slučaju

verodostojne informacije – postoje jedna stvarna iobjektivno zasnovana veza.

• Ukoliko se pak u okviru tog odnosa poremete objektivno

uslovljene veze između informativnog sadržaja i njegovestvarne, činjeničke podloge, može se govoriti oneobjektivnoj, deformisanoj informaciji.

• To još uvek ne znači da se radi o lažnoj informaciji.

37



Kako dolazi do deformisanosti informacija?

•1. Usled intelektualne nemoći onoga ko oblikujeinformaciju da misaono logički a onda i simboličko-značenjski obuhvati sve aspekte jednog društvenogzbivanja koje je predmet te interpretacije.

• 2. Usled namere komunikatora da narušavanjem odnosaizmeđu misaono-logičke, odnosno simboličko-značen jske eksplikacije samog zbivanja i njegovestrukture, obezbedi unapred planirane efekteinformacije.

Ovaj drugi izvor neobjektivnosti najčešće leži usocijalnoj motivisanosti komunikatora da obrazujedeformisanu informaciju iz trenutnih ili trajnihsocijalno-političkih potreba.

38



• Deformisanost informacije se obezbeđujemanipulativnim operacijama u procesu organizovanjastrukture informativnog sadržaja.

• U postupku interpretacije zbivanja neki njegovi aspektise amputiraju a drugi opet tendencioznoprenaglašavaju.

• Ta operacija “preudešavanja” strukture jednog zbivanjamogla bi se označiti aktom vrednosnog (odnosnotendencioznog) oplođavanja informativnogsadržaja.

• Cilj je da se tako oblikovanom informacijom obezbediunapred očekivano ponašanje onih kojima jeinformacija namenjena.

39



1. Deformacija u procesu transponovanja informacije

• Informativni sadržaj može se deformisati i u procesu njegovogtransponovanja od izvora do recipijenata i to usled smetnjinajrazličitije vrste.

• Te smetnje obično označavamo skupnim terminom – kodni šum.

• Ova vrsta smetnji najčešće je u vezi sa tehničkim funkcionisanjemkanala kojima se prenose informativni sadržaji posredstvomodgovarajućih kodnih sistema.

• Te smetnje se javljaju kao – tehnički defekt medijuma čijimposredstvom komuniciramo, zatim usled atmosferskih uticaja, buke, jezičkih smetnji: izgovor uz nepravilan naglasak čime se menjaznačenje simbola itd.

40



2. Deformacija iz socijalnih razloga

• Deformisanje informacija iz socijalnih razlogapostiže se pri obrazovanju informacije o datom

socijalnom zbivanju.

• Cilj je da se već u samom aktu organizacijeinformativnog sadržaja obezbedi ideološko-

političko shvatanje određenog događaja odstrane recipijenata.

41



3. Deformacija na nivou recepcije

• Do deformisaonsti informacije može doći i nanivou njene recepcije.

• RECEPCIJA (lat. receptio – primati) =

▫ primanje, prihvatanje, usvajanje (pojmova,

saznanja i sl.);▫ osteljivost

42



• Tada se, iz sasvim određenih interesa, informaciji daje drugoznačenje od onoga koje ona tj. događaj stvarno ima.

• Pod uticajem selekcionih procesa primaoci informacije često u tokuinterpersonalne razmene poruka “deformišu” informativni sadržaj sciljem da se odupru tendenciji imanentnoj informaciji koja inačemože biti čisto faktografsko tumačenje događaja.

• Ali, do deformisanosti informacija u tom slučaju tj. pri recepcijiporuke, najčešće ipak dolazi s ciljem da se osujeti tendencijanamerno “udenuta” u strukturu informacije, načinom na koji jeinterpretirano samo zbivanje.

43



Neprepoznavanje stvarnog društvenog zbivanja

• Jednom rečju, do deformisanosti informacijadolazi usled potreba:

▫ da se bilo u primarnom aktu tj. pri oblikovanju porukeili pak na nivou njene recepcije, informativni sadržaji vrednosno “oplode” do te mere da se stvarno

društveno zbivanje više i “ne prepoznaje”.

Time se deformiše informacija kao obliklogičko- značenjske interpretacije.

44



• Svaki akt naknadne intelektualne rekonstrukcijekonotativno-značenjski situiranih i estetski

osmišljenih fakata, fabule, tiče se napora da se,sa nivoa fantazijske istine i reprodukcije fakatatoga reda, pređe na nivo vrednosne kvalifikacijekonotativno-značenjski situiranih poruka.

45



• Intelektualna rekonstrukcija estetičkogdoživljaja i nije ništa drugo, nego jedna od

instanci verifikacije semantički, naknadno,obrađenih mehanizama identifikacije iprojekcije,

• Time se ideje (i njima motivisane poruke)kvalifikuju kao prijemčive ili neprihvatljive, kaohipoteze porukama tendiranih ponašanja,recipijenata.

46



• Informativno j e z g r o TV slikom (sintagmom)posredovanih poruka, imajući u vidu sintagmomudvojeni status TV slike: jednom kao označitelja

▫ a) denotativno (prvo značenje) - semantičkog,▫ b) a drugi put – konotativno (novo, izvedeno značenje) -

značenjskog zaleđa TV sintagmi.

• S tim, u vezi svaka upotreba TV slike kao likov-no-

figurativne analogije uzima na sebe atribute znaka – simbola.

• U toj funkciji TV slika uzeta i nije ništa drugo nego -analogon-simulakrum (privid) realizma, pa prema tome ifikcija, sama po sebi.

Documents

1. INFORMACIJA