1. ISTORIJAT PROIZVODNOG KOMPLEKSA »PIONIR« – SUBOTICA d.o.o.

Vrsta industrije - Industrija čokolade, bombona i peciva Lokacija - Subotica Opis proizvodnog kompleksa fabrike sa istorijatom razvoja – od nastanka do današnjih dana Pravci daljeg razvoja fabrike.

2. DEFINISANJE SKLADIŠNOG SISTEMA PROIZVODNOG KOMPLEKSA »PIONIR« – SUBOTICA d.o.o.

Definisanje skladišnog sistema podrazumeva: - definisanje mesta i uloge skladišta u logističkom sistemu, - prikaz strukture robnih i transportnih tokova, - kao i makro i mikro lokaciju pomenutog proizvodnog kompleksa.

2.1. Mesto i uloga skladišta u logističkom sistemu Skladištenje gotovih proizvoda pomenutog preduzeća nalazi se na kraju lanca proizvodnje. Gotovi proizvodi dopremljeni u skladište zadržavaju se tu izvesno vreme, što zavisi od niza faktora (proizvodnja, potražnja). Skladište gotovih proizvoda ’’Pionira’’ Subotica, pripada sektoru za proizvodnju. U tabeli 2.1. su prikazane karakteristike skladišta koje su značajne za sagledavanje njegovog mesta i uloge u logističkom sistemu.

KARAKTERISTIKE SKLADI-ŠTA KOJE SU ZNAČAJNE ZA SAGLEDAVANJE NJEGOVOG MESTA I ULOGE U LOGIS-TIČKOM SISTEMU

MOGUĆI OBLICI KARAKTERISTIKA

A MESTO U PROCESU REPRODUKCIJE 1 PROIZVODNO

PRIJEMNO 2 PROIZVODNO OTPREMNO 3 PRETOVARNO 4 TRGOVAČKO 5 SKLADIŠTE

REZERVI 6 VOJNO SKLADIŠTE 7 SKLADIŠTE

OTPADA

B STEPEN OBRAĐENOSTI ROBE KOJA SE SKLADI-

ŠTI 1 SIROVINA 2 POMOĆNIH

MATERIJALA 3 POLUPROIZVODA 4 GOTOVIH

PROIZVODA

C VRSTA ROBE KOJA SE SKLADIŠTI 1 KOMADNA

ROBA 2 RASUTA ROBA 3 TEČNOSTI 4 GAS

D POJAVNI OBLIK ROBE 1 PLOČA 2 ŠIPKA 3 CILINDAR 4 PRIZMA 5 NEPRAVILAN 6 PALETA 7 KONTENER

E TEHNOLOŠKA FUNKCIJA SKLADIŠTA 1 OBEZBEĐENJE

REZERVI 2 SABIRNA 3 DISTRIBUTIV-NA 4

SABIRNO DISTRIBU-

TIVNA

F STEPEN OPASNOSTI ROBE KOJA SE SKLADI-ŠTI

1 OPASNA 2 NIJE OPASNA

G VLASNIK SKLADIŠTA I VLASNIK ROBE KOJA SE SKLADIŠTI

1 ZA

SOPSTVENE POTREBE

2 JAVNA 3 KONSIGNACIONA 4 CARINSKA

H KARAKTER LOKACIJE SKLADIŠTA 1 U GRADSKOM

TKIVU 2 U PRIGRAD-

SKOM NASELJU

3 U NASELJU 4 VAN NASELJA

I LOKACIJA SKLADIŠTA 1 POZNATA 2 UTVRĐUJE SE

J MESTO U STRUKTURI SKLADIŠNOG SISTEMA 1 CENTRALNO

SKLADIŠTE 2 I NIVO 3 II NIVO 4 III NIVO 5 IV NIVO

K PRERADA ROBE U SKLADIŠTU 1 BEZ PRERADE 2 SA PRERADOM

L POVEZANOST SKLADI-ŠTA SA UNUTRAŠNJIM TRANSPORTOM

1 KONTINUAL-NO 2 CIKLIČNO 3 NEPOVEZANO

M POVEZANOST SKLADI-ŠTA SA SPOLJNJIM TRANSPORTOM

1 DRUMSKI TRANSPORT

2 ŽELEZNIČKI TRANSPORT

3 VODNI TRANSPORT

4 VAZDUŠNI TRANSPORT

5 CEVNI TRANSPORT

6 NEMA POVEZANOSTI

N GRAĐEVINSKI OBLIK SKLADIŠTA

1 OTVORENO 2 NATKRIVENO 3 ZATVORENO

O VISINA SKLADIŠTA 1 NISKA 2 POVEĆANE VISINE

3 VISOKA

P VELIČINA SKLADIŠTA 1 MALO 2 SREDNJE 3 VELIKO

Tabela 2. 1. Tabela kojom se utvrđuje mesto i uloga skladišta u logističkom sistemu

3

2.2. Struktura robnih i transportnih tokova u otpremi iz skladišta proizvodnog kompleksa »Pionir«-Subotica

Struktura robnih i transportnih tokova je okarakterisana:

- vrstom robe - količinom robe - pojavnim oblikom robe - vidom transporta i pravcima otpreme

2.2.1.Vrsta robe Proizvodnja se bazira na raznovrsnom asortimanu, kao što su : • Bombone • Čokolade • Desertni proizvodi • Peciva • Žele i gumene bombone

2.2.2. Količina robe Proizvodne mogućnosti ’’Pionira’’ danas su oko 10.000 tona proizvoda

godišnje, koje plasira kako na domaće tako i međunarodno tržište. U tabeli i na slici su date ukupne proizvedene i otpremljene količine robe po mesecima, u toku 2000-te godine.

R.

b. Mesec Doprema (t)

Otprema (t)

1. I 905 872 2. II 733 911 3. III 887 760 4. IV 764 852 5. V 813 766 6. VI 710 637 7. VII 582 625 8. VIII 698 796 9. IX 1080 970

10. X 974 911 11. XI 919 948 12. XII 951 962

Ukupno 10016 10010

0

200

400

600

800

1000

1200

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

Mesec

ema Otprema

Dopr

Tabela 2. 2. Količine u dopremi i otpremi Slika 2. 1. Dijagram dopreme i otpreme robe po mesecima u toku 2000-te godine robe po mesecima u toku 2000-te god.

4

Diplomski rad

2.2.3. Pojavni oblik robe

Proizvodni program ’’Pionira’’ obuhvata širok asortiman proizvoda, a neki od njih su dati u tabeli 2.3.

2.2.4. Vid transporta i pravci otpreme

Distribucija konditorskih proizvoda vrši se isključivo drumskim transportnim sredstvima. Povezanost ’’Pionira’’ sa glavnim drumskim saobraćajnicama realizuje se priključnom saobraćajnicom koja ga spaja sa glavnim putnim pravcima. Otprema proizvoda iz proizvodnog kompleksa vrši se vozilima sopstvenog voznog parka, iznajmljenim vozilima i vozilima kupca. Sopstvenim voznim parkom obavlja se 90% otpreme, a proizvodi se transportuju pored Beograda i Niša gde se nalaze skladišta ’’Pionira’’ i u Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu, Sloveniju, Hrvatsku, Mađarsku, Švajcarsku i Nemačku (Slika 2.2.).

Subotica

Slika 2. 2. Pravci otpreme

5

R.B. Naziv proizvoda

Kom

erci

jal-

np

vnaj

e o

ako

) ak

o om.)

ruto

utije

(kg)

(g

Tran

spor

tno

pva

nje

(k

Net

o te

žina

ku

tije

(kg.

)

B teži

na

k Dim

enzi

je

tran

spor

tne

kutij

e (m

m)

Bro

j tra

ns-

port

nih

kutij

a na

pa

lati

(kom

)

Rok

tr

ajan

ja

(mes

.)

Usl

ovi

tran

spor

ta

( t

emp.

°C

)

Usl

ovi

skla

dišt

enj

a (te

mp.

°C

)

ČOKOLADA 50 252 12, 60 14, 60 590 × 270 × 200 36 15 16 - 22 18 ± 2

100 150 15, 00 17, 00 590 × 270 × 200 36 15 16- 22 18 ± 2 12. Galeb mlečna čokolada 200 23 4, 60 5, 60 275 × 225 × 115 140 15 16 - 22 18 ± 2

DESERT 33. Čokoladna banana 28 240 6, 72 8, 50 590 × 270 × 200 36 9 20 18 ± 2 BOMBONJERE 38. Lešnik deser bombonjera 210 12 2, 52 4, 00 590 × 270 × 200 36 9 20 18 ± 2 TVRDE BOMBONE 40. Negro tvrde punjene bombone 100 66 6, 60 7, 20 395 × 2 60 ×240 45 18 25 18 ± 2 VOČNE BOMBONE

100 42 4, 20 4, 70 395 × 260 × 150 72 15 25 18 ± 2 3000 2 6, 60 6, 50 395 × 260 × 150 72 15 25 18 ± 2 49. Pinapple tvrde punjene bombone ananas 3000 2 6, 60 6, 50 395 × 260 × 150 72 15 25 18 ± 2

KARAMEL BOMBONE 100 42 4, 20 4, 70 395 × 260 × 150 72 12 25 18 ± 2 54. Karamela mlečna

3000 3 9, 00 9, 60 395 × 260 × 240 45 12 25 18 ± 2 GUMENE BOMBONE 62. Gummy jungle 100 54 5, 40 6, 20 395 × 260 × 150 72 9 25 18 ± 2 ŽELE BOMBONE 64. Žele 900 6 5, 40 6, 48 395 × 260 × 150 72 9 25 18 ± 2 DROPS BOMBONE

100 80 8, 00 8, 60 395 × 260 × 240 45 18 25 18 ± 2 68. Mentol tvrde drops bombone 5000 2 10, 00 10, 50 395 × 260 × 150 72 18 25 18 ± 2

PECIVA 150 30 4, 50 5, 00 395 × 260 × 240 45 12 25 18 ± 2

400 12 4, 80 5, 30 395 × 260 × 240 45 12 25 18 ± 2 69. Medeno srce čokoladni punjeni medenjaci 400 10 4, 00 4, 50 395 × 260 × 240 45 12 25 18 ± 2

73. Cookies čajno pecivo sa čokoladom i kokosom 125 20 2, 5 3, 0 395 × 260 × 240 45 12 25 18 ± 2

Tabela 2. 3. PRIMER - Asortiman i pojavni oblik robe u skladištu ’’ Pionira – Subotica ’’

7

2.3. Makro i mikro lokacija skladišta

’’Pionir’’ se nalazi u neposrednoj blizini auto-puta E-75 koji povezuje Suboticu sa ostalim gradovima. Udaljenost auto-puta od proizvodnog kompleksa, koji se nalazi u centru Subotice, je oko 1,5 km. Ovakav položaj proizvodnog kompleksa je važan zbog mogućnosti korišćenja glavnih saobraćajnih poteza. Na taj način se izbegava opterećene gradske mreže, što znatno smanjuje vreme transporta. Celokupna otprema gotovih proizvoda se obavlja drumskim transportnim sredstvima, iako se železnica nalazi u neposrednoj blizini proizvodnog kompleksa (Slika. 2.3.). Urbanistički plan dozvoljava proširenje proizvodnog kompleksa na jugo-istočnu stranu, jer tu postoji slobodan prostor Slika 2. 3. Makro lokacija skladišta u kojem se planira izgradnja novih proizvodnih pogona i sportskih terena. Na slici 2.4. je dat prikaz – situacioni plan “Pionira” Subotica

8

18

15

1110

12

2

5

4

22

a

C

C

C

C

C

C

1

3

67 8

9

13

14

16

17

20

21

23

24

24

24

24

24

24

24

24

LEGENDA:

1 - Ulazna kapija2 - Prijavnica3 - Parking4 - Kancelarije prodajnogsektora5 - Trafo stanica6 - Izlazna kapija7 - Zgrada »nove«proizvodnje8 - Kancelarije proizvodnogsektora9 - Zgrada proizvodnje10 - Kantina11 - Skladište sirovina12- Pretovarna rampa

25

a

C

C C

26

Marksov put

Lošinjskaulica

13 - Parking diskonta14 - Diskont15 - Skladište gotovih proizvoda16 - Parking za bicikle17 - Rezervoar za mazut18 - Pumpa19 - Radionice20 - Kotlarnica21 - Garaža22 - Bazen23 - Fudbalski teren24 - Interne saobracajnice25 - Pretovarni front26 - Ulazna kapija za pešake27 - Vaga za kamione

����������������������������������� 27

19

Slika 2. 4. Situacioni plan kompleksa “Pionir” Subotica

9

3. ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA Metodološki postupci : • Opis tehnološke koncepcije skladišta • Identifikacija tehnoloških zahteva • Identifikacija tehnoloških elemenata koji realizuju identifikovane

tehnološke zahteve • Kvantifikacija tehnoloških zahteva i analiza njihovog izvršenja • Utvrđivanje problemskih tačaka

3.1.Tehnološka koncepcija skladišta Predstavljena je preko formiranih: - Blok dijagrama tehnoloških procesa uskladištenja (Slika 3.1)

iskladištenja i otpreme gotovih proizvoda po tokovima u skladištu, (Slika 3.2.)

- Šeme toka procesa (prikaz tokova svih tehnoloških operacija koje se odvijaju u skladištu) po tokovima u skladištu (Slika 3.3. i Slika 3.4.)

- Karte toka procesa po tokovima u skladištu. - Tok 1. Prijem robe direktno iz proizvodnje (Slika 3.5) - Tok 1. 1. Transport paletne jedinice (iz proizvodnje) i

uskladištenje u regalno skladište - Tok 1. 2. Transport paletne jedinice (iz proizvodnje) do lifta - Tok 2. Prijem robe na pretovarni front (iz novog proizvodnog

pogona) - Tok 2. 1. Transport paletne jedinice (iz novog proizvodnog

pogona) sa pretovarnog fronta i uskladištenje u regalno skladište

- Tok 2. 2. Transport paletne jedinice (iz novog proizvodnog pogona) sa pretovarnog fronta do lifta

- Tok 3. Vertikalni transport i uskladištenje u podno skladište - Tok 4. Prijem drumskog transportnog sredstva na utovar - Tok 5. Iskladištenje iz regalnog skladišta i transport paletnih

jedinica do pretovarnog fronta - Tok 6. Iskladištenje iz podnog skladišta i transport paletnih

jedinica do pretovarnog fronta (Slika 3.6.) - Tok 7. Utovar i otprema drumskog transportnog sredstva

10

Prijem robe iz proizvodnje

Roba se skladišti u regalnomskladištu

Formiranje transportnih kutija

Kontrola kvantiteta

Osiguranje transportnih kutija i obeležavanje

Formiranje paletne jedinice

Kontrola kvantiteta

Obeležavanje paletne jedinice

Odlaganje paletne jedinice u zonu mirovanja

Mirovanje paletne jedinice

Kontrola kvantiteta pri ulazu robe u skladište

Priprema za istovar vozila

Prijem sredstva unutrašnjeg transporta napretovarni front

Pozicioniranje vozila

Transport paletne jedinice do pozicije za odlaganje

Uskladištenje

Skladištenje paletne jedinice u regalnom skladištu

Transport paletne jedinice do pozicije za odlaganje

Vertikalni transport

Transport paletne jedinice do lifta

Istovar vozila

Skladištenje paletne jedinice u podnom skladištu

Uskladištenje

Ne

Da

Slika 3. 1. Blok dijagram tehnološkog procesa uskladištenja proizvoda iz proizvodnje

11

Prispeće i prijem vozila drumskog transporta

Depaletizacija

Slobodan front pretovara

Pozicioniranje drumskog transportnog sredstva na pretovarno mesto

Prijem i obrada porudžbenice i priprema otpremnice

Roba se nalazi u regalnom skladištu

Komisioniranje u regalnom skladištu

Transport paletne jedinice do izlaza iz skladišta

Kontrola kvantiteta

Transport paletne jedinice na pretovarni front

Iskladištenje iz regalnog skladišta

Vertikalni transport

Utovar drumskog transportnog sredstva

Administrativna i fizička otprema drumskog transportnog sredstva

Ne

Da

Upućivanje vozila drumskog transporta na mesto za čekanje

Iskladištenje iz podnog skladišta

Komisioniranje u podnom skladištu

Transport paletne jedinice do lifta

Ne

Da Ne

Da

Ne

Da

Ne

Da

Slika 3. 2. Blok dijagram tehnološkog procesa iskladištenja i otpreme gotovih proizvoda

12

AKUMULATOR-SKA STANICA

PROSTORZA SKLADIŠNE

RADNIKEKANCELARIJE

PRIV

REM

ENO

SKLA

DIŠ

TE

ULA

Z IZ

PRO

IZVO

DN

JE

PRETOVARNIFRONT

PROIZVODNJA

TOK 1.1.

TOK 1.2. TOK 2.1.

TOK 2.2.

PODNO SKLADIŠTE

REGALNO SKLADIŠTE

TOK 2.

TOK 3.

TOK 1.

+ 1,20 m

- 1,80 m

0,00 m

PROIZVODNJA

+ 1,20

+ 1,20

+ 1,20

PRESEK A - A

PRESEK B - B

5,00

m3,

00 m

+ 1,20 m0,00 m

- 1,80 m

+ 6,20 m

53,90 m

6,00 m 5,90 m 6,00 m

+-

6,00 m6,00 m 6,00 m 6,00 m 6,00 m 6,00 m

A ABB

Slika 3. 3. Šema toka procesa uskladištenja i poprečni presek skladišta

13

AKUMULATOR-SKA STANICA

PROSTORZA SKLADIŠNE

RADNIKEKANCELARIJE

PRIV

REM

ENO

SKLA

DIŠ

TE

ULA

Z IZ

PRO

IZVO

DN

JE

PRETOVARNIFRONT

PROIZVODNJA

TOK 5.

TOK 6.

TOK 4.TOK 7.0,00 m

- 1,80 m

+ 1,20 m

PROIZVODNJA

REGALNO SKLADIŠTE

PODNO SKLADIŠTE

+ 1,20

+ 1,20

+ 1,20

5,00

m3,

00 m

+ 1,20 m0,00 m

- 1,80 m

+ 6,20 m

53,90 m

6,00 m 5,90 m 6,00 m

+-

6,00 m6,00 m 6,00 m 6,00 m 6,00 m 6,00 m

A ABB

PRESEK A - A

PRESEK B - B

Slika 3. 4. Šema toka procesa iskladištenja i otpreme i poprečni presek skladišta

14

Primer formiranja karti toka procesa

R. B. Opis aktivnosti ○ ⇒ □ D ∇ l

(m) q

(kg) t

(s) Primedba Napomena Metod

1. Prijem robe iz proizvodnje ○ - - - Prijem sa proizvodne

trake; u 3 smene

2. Formiranje transportnih kutija ○ - - - Ručno; dva radnika

3. Kontrola kvantiteta □ - - - Kontrolor; brojanjem i vizuelno

4. Osiguranje transportnih kutija ○ - - 6 Ručno; 1 radnik;

samolepljiva traka

5. Obeležavanje transportnih kutija ○ - - 5 Ručno; etiketa; 1

radnik

6. Formiranje paletne jedinice ○ - - - Ručno

7. Kontrola kvantiteta □ - - 10 Kontrolor; brojanjem

8. Obeležavanje paletne jedinice ○ - - 8

Ručno; 1 radnik; etiketa za procesno kontrolisnje

9. Zahvatanje paletne jedinice ○ - - 5 Paletna kolica

10. Transport paletne jedinice do mesta mirovanja

⇒ 8 350 14,4 Paletna kolica

11. Odlaganje paletne jedinice ○ - - 5 Paletna kolica

12. Mirovanje paletne jedinice D - - -

Pufer; do kraja I smene ili do početka I smene narednog dana

13. Kontrola kvantiteta pri ulazu robe u skladište □ - - 15

Služba kontrole i procesni organizator; brojanjem

Slika 3. 5. Tok 1.

R. B. Opis aktivnosti ○ ⇒ □ D ∇ l

(m) q

(kg) t

(s) Primedba Napomena Metod

1. Iskladištenje iz podnog skladišta ○ - - 5 Paletna kolica

2. Transport paletne jedinice do lifta ⇒ 31 350 41,5 Paletna kolica

3. Odlaganje paletne jedinice u lift ○ - - 5 Paletna kolica

4. Vertikalni transport ⇒ - - 25 Lift 5. Zahvatanje paletne jedinice ○ - - 5 Paletna kolica 6. Transport paletne jedinice do

pretovarnog fronta ⇒ 3 350 8,5 Paletna kolica

Slika 3. 6. Tok 6.

15

3.2. Identifikacija tehnoloških zahteva (po tokovima) Tok 1. Prijem robe iz proizvodnje

Formiranje transportnih kutija Kontrola kvantiteta Osiguranje transportnih kutija Obeležavanje transportnih kutija Formiranje paletne jedinice Kontrola kvantiteta Obeležavanje paletne jedinice Zahvatanje, transport i odlaganje paletne jedinice na mesto mirovanja Mirovanje paletne jedinice do ulaska u skladište Kontrola kvantiteta pre ulaska robe u skladište

Tok 1. 1. Zahvatanje i transport pal. j.ce (iz proizv.) i odlaganje na poziciju za usklad. Zahvatanje i odlaganje paletne jadinice u regalnu ćeliju Skladištenje

Tok 1. 2. Zahvatanje, transport i odlaganje paletne j.ce iz proizvodnje u lift Tok 2. Prijem sredstva unutrašnjeg transporta na istovar

Pozicioniranje sredstva unutrašnjeg transporta i priprema na istovar Zahvatanje i transport paletne jedinice do ulaza u skladište Kontrola kvantiteta na ulazu robe u skladište

Tok 2. 1. Transport pal. j.ce od ulaza u skl. (sa pr. fronta) i odlaganje na poz. za usklad. Zahvatanje i odlaganje paletne jadinice u regalnu ćeliju Skladištenje

Tok 2. 2. Transport pal. j.ce od ulaza u skladište (sa pret. fronta) do lifta i odlaganje u lift Tok 3. Vertikalni transport

Zahvatanje, transport i odlaganje paletne jedinice u podno skladište Skladištenje

Tok 4. Prispeće i prijem vozila drumskog transporta na utovar Čekanje na utovar Pozicioniranje drumskog transportnog sredstva i priprema na utovar Obrada dokumentacije

Tok 5. Zahvatanje i odlaganje paletne jedinice na pod regalnog skladišta Zahvatanje i transport paletne jedinice od regala do pretovarnog fronta

Tok 6. Zahvatanje, transport i odlaganje paletne jedinice iz podnog skladišta u lift Vertikalni transport Zahvatanje i transport paletne jedinice od lifta do pretovarnog fronta

Tok 7. Kontrola kvantiteta na izlazu iz skladišta Transport i odlaganje pal. j.ce na pret. rampu ili na pod drum. tr. sredstva Depaletizacija i utovar Administrativna i fizička otprema drumskog transportnog sredstva

16

3.3.Identifikacija tehnoloških elemenata U postojećoj tehnologiji predhodno definisane tehnološke zahteve realizuju sledeći tehnološki elementi :

1. Radna snaga 2. Samolepljiva traka 3. Etikete 4. Palete 5. Pufer 6. Kolica 7. Paletna kolica 8. Čeoni viljuškari sa rudom 9. Čeoni elektro viljuškari 10. Regalno skladište (selektivni regali) 11. Podno skladište 12. Lift 13. Interne saobraćajnice 14. Pretovarni front 15. Dokumentacija 16. Drumska transportna sredstva

3.3.1.Raspoloživi skladišni prostor

Skladišni prostor obuhvata sledeća skladišta, koja se nalaze na različitim etažama:

- Regalno paletno skladište - Podno skladište - Privremeno skladište Na slici 3.7. je dat prikaz poprečnog preseka skladišta.

5,00

m3,

00 m

+ 1,20 m0,00 m

- 1,80 m

+ 6,20 m

53,90 m

6,00 m 5,90 m 6,00 m

+-

6,00 m6,00 m 6,00 m 6,00 m 6,00 m 6,00 m

Slika 3. 7. Proprečni presek skladišta

17

a) Regalno paletno skladište Dimenzije - 25,8 × 47,8 × 5,0 (m), površine 1233,24 (m2). Prikaz regalnog paletnog skladišta je dat na slici 3.8. Palete se mogu odložiti u 13 selektivnih regala. U selektivnim regalima ’’Pionira’’ rastojanje između traverzi po visini iznosi 1,5 (m). Rastojanje između stubova po dužini iznosi 2,35 (m), a po dubini 1,0 (m). Jedna regalska ćelija u selektivnim regalima ’’Pionira’’ obezbeđuje smeštaj dve paletne jedinice. Selektivni regali imaju po tri regalne ćelije po visini. Uk. broj reg. ćelija - 372, broj pozicija za odlag. pal. j.ca je 744 pal. mesta. Skladište je zatvorenog tipa i opremljeno je klima uređajima koji nisu adekvatni potrebama ovog skladišta, pa se u njemu uglavnom skladište proizvodi manje osetljivi na temperaturne promene (bonbone i peciva). Podloga skladišta je od betonske uglačane mase. Kancelarije - obuhvataju površinu od 44,4 (m2), Akumulatorska stanica - površine 18,9 (m2), Prostor za magacinske radnike - površine 18,0 (m2), Teretni lift sa površinom od 5,52 (m2). Iz regalnog paletnog skladišta na pretovarnu rampu površine 83,6 (m2) izlazi se kroz jedna vrata širine 2,6 (m), visine 2,5 (m). Sa desne strane regalnog skladišta su vrata za dopremu paletnih jedinica direktno iz proizvodnje i iz privremenog skladišta, širine 1,8 (m) i visine 2,5 (m).

b) Podno skladište Podno skladište nalazi se ispod regalnog skladišta. Dimenzija - 25,8 × 41,9 × 3,0 (m), površine - 1081,02 (m2). Nepostojanje skladišne opreme - podela površine skladišnog objekta u blokove namenjene čuvanju jedne homogene grupe tereta. Postavljanje pal. j.ca - užom stranom uz glavni radni prolaz (blok sistem skladištenja). Između svake palete homogene grupe ostavlja se zaštitna zona čija je uloga da obezbedi neometano uskladištenje i iskladištenje. Širina ove zone je 10 (cm). S obzirom na osetljivost konditorskih proizvoda koji se ovde skladište, skladištenje se realizuje po visini u jednom nivou. Kapacitet podnog skladišta iznosi 469 paletnih jedinica. Zatvorenog je tipa, bez klimatskih uređaja. Palete se iz i u podno skladište transportuju teret. liftom. Asortiman koji se ovde skladišti - čokolade, deserti i bonbonjere. Podloga je od betonske uglačane mase. Prikaz podnog paletnog skladišta je dat na slici .

c) Privremeno skladište Nalazi se u prolazu između proizvodnog pogona i regalnog paletnog skladišta; koristi se za privremeno odlaganje pal. j.ca, kada u regalnom i podnom skladištu nema slobodnog mesta za usladištenje novih pal. j.ca. Površina - 60,0 (m2), kapacitet - 50 paletnih jedinica (Slika 3.8).

18

AKUMULATOR-SKA STANICA

PROSTORZA SKLADIŠNE

RADNIKELIFTKANCELARIJE

8,00 m22,00 m

2,60 m 3,50 m2,60 m 9,40 m 2,60 m19,00 m

3,00

m

6,30 m

18,80 m

26,65 m2,35 m

18,50 m

14,80 m 7,00 m

1,80 m

1,80

m

8,50

m2,

40 m

2,00 m

2,40

m3,

20 m

2,40

m2,

30 m

1,30 m

1,20

m

25,8

0 m

6,00 m 6,00 m

53,80 m

6,00 m 6,00 m 6,00 m

3,00

m

3,00

m

PRIV

REM

ENO

SKL

ADIŠ

TE

ULA

Z IZ

PRO

IZVO

DN

JE

PRETOVARNI FRONT

+ 1,20 m

0,00 m

6,00 m 5,90 m6,00 m5,90 m

+ 1,20 m

+ 1,20 m

Slika 3. 8. Layout regalnog skladišta

19

LIFT

25,8

0 m

5,90 m6,00 m 6,00 m6,00 m6,00 m6,00 m6,00 m

30,00 m9,50 m 2,40 m

41,90 m

2,30

m

- 1,80 m

0,00 m

2,00 m0,80 m

1,20

m

8,50

m3,

00 m

8,50

m

Slika 3. 9. Layout podnog skladišta

20

3.3.2.Transportno – pretovarno – skladišna mehanizacija i infrastruktura »Pionir« - Subotica poseduje transportno – pretovarnu – skladišnu mehanizaciju i infrastrukturu sa sledećim karakteristikama:

a) Kolica Skladište ’’Pionira’’ raspolaže sa 5 kolica, izgrađenih u obliku platforme sa bočnim stranicama sa čeonih strana. Kolica se koriste sa transport manjeg broja transp. kutija na manjim rastojanjim pri komisioniranju u reg. skladištu.

b) Paletna kolica Skladište ’’Pionira’’ raspolaže sa 12 paletnih kolica namenjenih za zahvatanje, odlaganje i transport paletnih jedinica na manjim rastojanjima i obavljanju pomoćnih operacija pri utovaru i istovaru drumskog transportnog sredstva. Postoji 6 paletnih kolica nosivosti 1500 (kg), a 6 nosivosti 2000 (kg).

c) Čeoni viljuškar sa rudom Imaju el. pogon, sa malom brzinom kretanja (4–6 km/h). Mali prečnik točkova viljuškara zahteva dobar kvalitet saobraćajnica. ’’Pionir” raspolaže sa 3 viljuškara, proizvođača-’’Indos-Ljubljana’’; namenjeni za aktivnosti uskladištenja/iskladištenja. (Tabela 3.1).

Karakteristike čeonog viljuškara sa rudom Mera Dužina agregata 1970 mm Širina agregata 850 mm Poluprečnik okretanja 1560 mm Širina radnog prostora za paletu 800 ×1200 mm 2200 mm

sa teretom 5,1 km / h Brzina vožnje bez tereta 5,7 km / h Masa vozila sa baterijom 900 kg Nosivost 1200 kg

za vožnju elektro 2 × 12 V / 160 Ah Pogon za dizanje elektrohidraulični Maksimalna visina podizanja 3200 mm

Tabela 3. 1. Karateristike čeonog viljuškara sa rudom

d) Teretni lift Proizvođač je ’’Indos Lendava-Ljubljana’’. Lift je opremljen motorom TIP ZK 100 L4 , proizvođača ’’Sever-Subotica’’. Snaga motora iznosi 2,2 (KW). Dimenzije voznog okna su 2400 × 2300 × 3000 (mm). Platforma lifta je hidraulična, dimenzija 1300 × 1750 (mm), proizvođača ’’Prva petoletka-Trstenik’’. Nosivost lifta je 1,0 (t), a visina podizanja je 3,0 (m). Transportuje se po jedna paletna jedinica, bez pratnje.

21

e) Čeoni - elektro viljuškar - ’’ Indos-Ljubljana ’’ VAE 5 / 15 ’’Pionir’’ raspolaže sa 2 čeona viljuškara sa el.bateriskim pogonom, proizvođača-’’Indos-Ljubljana’’. Koriste se za utovar paletnih jedinica u sredstva unutrašnjeg transporta (kamione) iz novog proizvodnog pogona, a njegove karateristike su date u tabeli 3.2.

Karakteristike čeonog elektro viljuškara Mera Dužina agregata bez viljuški 2010 mm Širina agregata 1000 mm Dužina viljuški 900 mm Poluprečnik okretanja 1870 mm Širina radnog prostora za paletu 800 ×1200 mm 3300 mm

sa teretom 12, 0 km / h Brzina vožnje bez tereta 13, 5 km / h sa teretom 0, 25 km / h Brzina dizanja bez tereta 0, 36 km / h

Masa vozila sa baterijom 3090 kg Nosivost 1500 kg

za vožnju elektro 2 × 36 V / 285 Ah Pogon za dizanje elektrohidraulični Maksimalna visina dizanja (za jednostepeni mehanizam) 3300 mm

Tabela 3. 2. Karakteristike čeonog elektro viljuškara

f) Palete Transportne kutije sa gotovim proizvodima ″ Pionira ″ slažu se na drvene EURO POOL palete dimenzija 800 × 1200 × 144 (mm), sopstvene težine 25 (kg) i korisne nosivosti 975 (kg).

g) Pretovarni front Pretovarni front je integrisan sa skladišnim objektom i funkcije prijema i otpreme su spojene. Na njemu je postavljena pretovarna rampa dužine 22,0 (m), širine 3,8 (m), visine 1,2 (m), u nivou sa regalnim skladištem. Rampa je betonska (uglačana) i zaštićena nadstrešnicom od atmosferskih padavina. Veza između skladišta i pretovarne rampe su 4 vrata, od kojih su samo jedna u upotrebi radi lakše kontrole pri ulazu/izlazu robe. Pret. front ima 4 pret. mesta. Pri pozicioniranju, drum. tr. sredstva (uglavnom furgoni) se pozicioniraju čeono prema pret. frontu.

22

h) Drumska transportna sredstva

″Pionir-Subotica″ poseduje sopstveni vozni park koji se sastoji od drum. tr. sredstava datih u tabeli 3.3. (uglavnom furgoni za transport konditorskih proizvoda sa održavanjem odgovarajuće temperature, a na kraćim rastojanima vozila sa ceradom.

Nosivost (t) Dimenzije (mm) R. B. Tip vozila Bruto Neto Dužina Širina Visina 1. TAM 130 T 11 7, 0 LOK - - - 2. MERCEDES 1213 7, 0 LOK - - - 3. RIVAL 2, 7 1, 8 - - - 4. RIVAL 2, 7 1, 8 - - - 5. FAP 1213 7, 0 6, 0 6100 2400 2250 6. FAP 1213 7, 0 6, 0 6100 2400 2250 7. FAP 1213 7, 0 6, 0 6100 2400 2250 8. FAP 1318 7, 0 6, 0 6100 2400 2250 9. FAP 1214 / 42 7, 0 6, 0 6100 2400 2250

10. MERCEDES 1317 8, 5 7, 0 7050 2350 2250 11. MERCEDES 11, 0 9, 0 7800 2350 2400 12. VOLVO FH12 22, 8 20, 0 13600 2300 2350 13. VOLVO FH12 24, 8 22, 0 13600 2400 2300 14. VOLVO FH12 22, 8 20, 0 12450 2400 2250 15. VOLVO FH12 24, 8 22, 0 13300 2450 2700

Tabela 3. 3. Vozni park ’’ Pionira ’’-Subotica

23

3.3.3.Povezivanje tehnoloških zahteva i tehnoloških elemenata matricom korespodencije

R. b.

TE TZ R sn

aadna

ga

Tr

ak.

Tran

spor

t.

Sam

olep

ljiva

trak

a

Etik

ete

Pale

te

Pufe

r

Kol

ica

Pal.

kolic

a

Čeo

ni v

ilj.

sa ru

dom

ront

Reg

ali

Podn

o sk

ladi

šte

Lift

Inte

r.sao

braća

jnic

e Pr

etov

arni

f

Dok

umen

tac

i-ja

Dru

m. t

r. sr

edst

vo

Direktni prijem robe iz proizvodnje 1. Prijem robe iz proizvodnje ∗ ∗ 2. Formiranje transportnih kutuja ∗ 3. Kontrola kvantiteta transportnih kutija ∗ 4. Osiguranje transportnih kutija ∗ ∗ 5. Obeležavanje transportnih kutija ∗ ∗ 6. Formiranje paletne jedinice ∗ ∗ 7. Kontrola kvantiteta paletne jedinice ∗ 8. Obeležavanje paletne jedinice ∗ ∗ 9. Zahvatanje, transport i odlaganje pal. j.ce na mesta mirovanja ∗ ∗ 10. Mirovanje paletne jedinice do ulaska u skladište ∗

Prijem robe iz novog proizvodnog pogona 11. Prispeće drumskog transportnog sredstva na istovar ∗ 12. Pozicioniranje drum. tr. sredstva i priprema na istovar ∗ 13. Istovar drum. tr. sredstva i transport pal. j.ca u skladište ∗ ∗

Uskladištenje u regalno i podno skladište 14. Kontrola kvantiteta pri ulazu robe u skladište ∗ 15. Transport paletne jedinice do regala ∗ ∗ 16. Uskladištenje u regale ∗ ∗ 17. Skladištenje u regalnom skladištu ∗ 18. Transport paletne jedinice do lifta i odlaganje na pod lifta ∗ ∗ 19. Vertikalni transport za uskladištenje ∗ 20. Zahv. i trans. do pozicije za odlaganje pal. j.ce i uskl. u pod. sklad. ∗ ∗ 21. Skladištenje u podnom skladištu ∗

24

R. b.

TE TZ

R snaad

na

ga

Trak

asti

tran

spor

ter

Sam

olep

ljiva

trak

a

Etik

ete

Pale

te

Pufe

r

Kol

ica

Pale

tna

kolic

a Č

eoni

vi

lj.sa

ru

dom

Reg

ali

Podn

o sk

ladi

šte

Lift

Inte

r.sao

brać

ajni

ce

Pret

ovar

ni

fron

t ok

u i-ja

Dm

enta

cD

rum

. tr.

sred

stvo

Prijem drumskog transportnog sredstva na utovar 22. Prijem i prispeće drumskog transportnog sredstva na utovar ∗ 23. Pozicioniranje drum. tr. sredstva i priprema na utovar ∗ 24. Obrada dokumentacije ∗

Iskladištenje 25. Iskladištenje iz regala ∗ ∗ 26. Iskladištenje iz pod. skl., transport pal. j.ce i odlaganje u lift ∗ ∗ 27. Vertikalni transport po iskladištenju ∗

Komisioniranje 28. Ručno zahvatanje i odlaganje kutija na kolica ∗ ∗

Transport, priprema za otpremu i otprema 29. Zahvatanje i transport paletne jedinice do pretovarnog fronta ∗ ∗ 30. Kontrola kvantiteta na izlazu iz skladišta ∗ 31. Transport i odlaganje paletne jedinice na pretovarnu rampu

ili na pod tovarnog sanduka drumskog transportnog sredstva ∗ ∗

32. Depaletizacija i utovar ∗ ∗ ∗ 33. Administrativna i fizička otprema drum. tr. sredstva ∗ ∗

Tabela 3. 4. Matrica korespodencije

25

3.4. Kvantifikacija tehnoloških zahteva prama tokovima

3.4.1. Primer - kvantifikacija tehnoloških zahteva u toku 1 1. Prijem robe iz proizvodnje obuhvata prispeće gotovih proizvoda (upakovanih

u komercijalno pakovanje) trakastim transporterom u kartonažu. Ovaj proces je kontinualan, a intenzitet prispeća gotovih proizvoda zavisi od intenziteta proizvodnje datog proizvoda. Proizvodnja se realizuje u zavisnosti od zaliha gotovih proizvoda, potražnje na tržištu i raspoloživosti sirovina u I, II ili III smene, preko 5 proizvodnih linija u starom i 4 u novom proizvodnom pogonu.

2. Formiranje transportnih kutija obuhvata ručno skidanje proizvoda u komercijalnom pakovanju sa trake i njihovo slaganje u transportne kutije. Dva radnika po proizvodnoj liniji angažovana su na realizaciji ovog tehnološkog zahteva. Vreme realizacije ovog tehnološkog zahteva zavisi od intenziteta proizvodnje proizvoda kojima se formira transportna kutija.

3. Kontrolu kvantiteta za vreme formiranja transportnih kutija realizuje jedan kontrolor brojanjem, a vizuelno se vrši i kontrola kvaliteta.

4. Osiguranje transportnih kutija vrši se samoleplivom trakom od strane jednog radnika, nakon čega se kutija obeležava etiketom. Vreme realizacije ovih zahteva prosečno iznosi 11,0 (s).

5. Formiranje paletne jedinice obavlja se ručnim odlaganjem transportnih kutija na EURO-POOL paletu dimenzija 800 × 1200 × 144 (mm). Ovaj zahtev realizuje se na kraju proizvodne linije, a prosečno vreme formiranja jedne paletne jedinice zavisi od intenziteta formiranja transportnih kutija, odnosno intenziteta proizvodnje datog proizvoda. Spoljašnje dimenzije transportnih kutija i broj transportnih kutija na paleti dat je u tabeli 3.5, a raspored transportnih kutija na paleti prikazan je na slici 3.10.

R. B. Spoljašnje dimenzije kutija (mm) Broj trans. kutija na paleti (kutija)

1. 275 × 225 × 115 14 kom. × 9 reda = 126 kut. 2. 395 × 260 × 150 9 kom. × 7 reda = 63 kut. 3. 395 × 260 × 240 9 kom. × 5 reda = 45 kut. 4. 590 × 270 × 200 6 kom. × 6 reda = 36 kut.

Tabela 3. 5. Dimenzije i broj transportnih kutija sa prizvodima ’’ PIONIRA’’ na drvenim ravnim EURO POOL paletama

1. (prvi red kutija) 1. (drugi red kutija) 2. 3. 4.

Slika 3. 10. Raspored transportnih kutija na paletama prema njihovim dimenzijama

26

6. Kontrola kvantiteta pal. j.ce prosečno iznosi 10,0 (s), a vrši je jedan kontrolor brojanjem i utvrđuje da li je broj transportnih kutija na paleti odgovarajući u zavisnosti od vrste proizvoda kojima se formira pal. j.ca.

7. Obeležavanje paletne jedinice se vrši nakon izvršene kvantitatine kontrole, etiketom za procesno kontroloisanje, koja je potpisom i pečatom overena od strane jednog kontrolora. Prosečno vreme realizacije ovog tehnološkog zahteva iznosi 8,0 (s).

8. Zahvatanje paletne jedinice i transport od proizvodne linije do mesta mirovanja (pufer) realizuje se paletnim kolicima. Trajanje ciklusa paletnih kolica iznosi 37,4 (s).

9. Prosečan broj pal. j.ca na puferu zavisi od intenziteta proizvodnje datih proizvoda. Na puferu paletne jedinice miruju do kraja prve smene, posle čega se zahvataju i transportuju u skladište. Ukoliko se proizvodnja odvija u toku druge i treće smene formirane paletne jedinice miruju na puferu do početka prve smene narednog dana, kada se otpremaju u skladište.

10. Kontrolu kvantiteta pri ulazu robe u skladište vrše služba kontrole i procesni organizator. Procesni organizator vrši brojanje od strane skladišta i upoređuje dobijeni broj sa brojem na etiketi za procesno kontrolisanje kojom je obeležena paleta, a koju je popunula služba kontrole u proizvodnji. Ukoliko se izbrojane količine poklapaju, služba kontrole popunjava predajnu listu na osnovu koje roba ulazi u skladište. Predajna lista sadrži tri primerka : - original ostaje na odeljenju za proizvodnju - drugi primerak prati robu u skladište i - treći primerak ide u knjigovodstvo Na osnovu predajne liste unose se u računar podaci o robi koja ulazi u skladište, radi evidencije zaliha u skladištu.

3.4.2. Primer - kvantifikacija tehnoloških zahteva u toku 1. 1. 1. Zahvatanje paletne jedinice sa pufera u proizvodnji i transport u regalno

skladište realizuje se paletnim kolicima. Ovi tehnološki zahtevi realizuju se na kraju prve smene tekućeg dana i početku prve smene narednog dana ukoliko prizvodnja radi II i III smenu. Trajanje ciklusa paletnih kolica iznosi 137,5 (s).

2. Uskladištenje paletnih jedinica u regalno skladište realizuje se pomoću čeonog viljuškara sa rudom. Čeonim viljuškarem sa rudom se paletna jedinica dopremljena paletnim kolicima do pozicije za uskladištenje zahvata, podiže i odlaže u odgovarajuću regalnu ćeliju. Trajanje ciklusa čeonog viljuškara sa rudom pri uskladištenju paletne jedinice iznosi 53,0 (s).

3. Skladištenje paletnih jedinica u regalnom skladištu površine 1233, 24 (m2 ), obavlja se u 13 selektivnih regala, sa 372 regalne ćelije i sa 744 paletna mesta. Prosečno zadržavanje paletne jedinice u skladištu iznosi 7 dana .

27

3.4.3. Primer - kvantifikacija tehnoloških zahteva u toku 2. 1. Prijem sredstva unutrašnjeg transporta (kamiona) radi ulaza gotovih

proizvoda iz novog proizvodnog pogona u skladište, realizuje se na početku i na kraju prve smene tekućeg dana. Broj vozila koja dolaze na istovar sa proizvodima iz novog proizvodnog pogona podležu P(λ), λ=4,93 voz./dan. -Paletne jedinice se iz novog proizvodnog pogona do skladišta transportuju kamionom TAM 130 i MERCEDES 1213, kojima se transportuje po 10 paletnih jedinica do skladišta. Rastojanje transporta od novog proizvodnog pogona do skladišta iznosi 250 (m). Pozicioniranje drumskog transportnog sredstva na pretovarni front vrši se čeono. Priprema za istovar obuhvata otvaranje zadnje stranice tovarnog sanduka transportnog sredstva, podizanje cerade, prilaz drumskog transportnog sredstva pretovarnoj rampi i postavljanje prelaznice između drumskog transportnog sredstva i pretovarne rampe. Priprema za istovar drumskog transportnog sredstva prosečno iznosi 60(s).

2. Istovar paletnih jedinica iz drum. tr. sredstva sa proizvodima iz novog proizvodnog pogona i transport u skladište realizuje se paletnim kolicima. Preko prelaznice se paletna jedinica transportuje do ulaza u skladište, gde se realizuje kontrola kvantiteta (kao kod ulaza robe u skladište direktno iz proizvodnje)

3.4.4. Primer - kvantifikacija tehnoloških zahteva u toku 4. 1. Prispeće i prijem drum. tr. sredstava na utovar realizuje se u toku I smene.

Proizvodi se iz skladišta otpremaju vozilima različite nosivosti, koja su uglavnom vlasništvo fabrike ali i iznajmljenim vozilima i vozilima kupaca. Zastupljenost vozila u otpremi prikazana je na slici 3.11.

0

10

20

30

40

50

Nosivost vozila ( t )

Zas

tupl

jeno

st v

ozila

u

otpr

emi (

%)

2 7 8,5 11 22,8 24,8

Slika 3. 11. Zastupljenost vozila u otpremi gotovih proizvoda

’’Pionir’’ nema odlučujući uticaj na otpremu proizvoda iz skladišta, već tu otpremu diktira potražnja na tržištu. Otprema gotovih proizvoda se u 90% slučajeva obavlja vozilima sopstvenog voznog parka, te se njihov prijem na utovar realizuje po potrebi na osnovu obrađenih porudžbenica koje su pristigle u ’’Pionir’’ u toku predhodnog dana. Broj paleta koje se otpremaju iz skladišta podležu N (108;40)pal./dan.

28

2. Do čekanja drumskog transportnog sredstva na utovar dolazi ako su zauzeta sva četri pretovarna mesta na pretovarnom frontu. Svako naredno vozilo koje pristigne čeka na predviđenom mestu na realizaciju utovara. Broj vozila na utovaru i istovaru limitira veličina pretovarne rampe, pretovarna mehanizacija i broj angažovanih radnika.

3. Pozicioniranje drumskog transportnog sredstva (furgon) na pretovarni front vrši se čeono. Priprema za utovar obuhvata otvaranje zadnje stranice, prilaz drumskog transportnog sredstva pretovarnoj rampi i postavljanje prelaznice između drumskog transportnog sredstva i pretovarne rampe. Prosečno vreme pripreme drumskog transportnog sredstva za utovar iznosi 90 (s).

4.Obrada dokumentacije obuhvata pripremu otpremnice na osnovu porudžbenice, a postupak je dat u daljem izlaganju. Trgovački putnici zaposleni u ’’Pioniru’’ jednom do dva puta nedeljno ili jednom mesečno u zavisnosti od dogovora obilaze svoje i druge potencijalne klijente. U Subotici, Beogradu i Nišu gde se nalaze skladišta ’’Pionira’’, trgovački putnici porudžbenice donose direktno u skladište, dok se iz ostalih gradova porudžbenice šalju faksom. Ako kupac ima sklopljen ugovor sa ’’Pionirom’’ onda on poseduje kvartalnu izjavu i ne mora za svaku isporuku da daje pojedinačnu izjavu da plaćanje poreza preuzima na sebe. Na osnovu porudžbenice referenti u prodaji ispisuju otpremnicu na osnovu koje skladište isporučuje robu kupcu. Otpremnica sadrži pet primeraka :

- original ide kupcu (prati kamion do primaoca) - drugi primerak ostaje u skladištu - treći primerak ide na fakturisanje - četvrti primerak odlaže se uz treći (njega overava vozač potpisom i

pečatom) - peti primerak prati original ako kupac zahteva dva primerka otpremnice

Svako jutro u skladištu se proveravaju zalihe elektronskom obradom podataka i prati šta kupac u porudžbenici traži. U slučaju da nema odgovarajućeg proizvoda u zalihama, telefonom se stupa u kontakt sa kupcem i nudi eventualna zamena. Kada se roba utovari u kamion na osnovu otpremnice, otpremnica dolazi na kontrolu u skladište gde se kontrolišu šifre, cene, količine itd. Otpremnica se zatim uvodi u svesku gde referent za fakturisanje potpisuje da je primio otpremnicu i prilikom fakturisanja se umanjuju zalihe u računaru.

29

3.5. Određivanje potrebnog kapaciteta skladišta Kako su prispeće proizvoda iz proizvodnje u skladište, kao i otprema proizvoda iz skladišta stohastične veličine, količina proizvoda koja može da se nađe jednovremeno u skladištu je slučajna promenljiva. Raspodela verovatnoća jednovremenog broja paleta u skladištu predstavlja merodavnu veličinu pri dimenzionisanju kapaciteta skladišta. Sopstvenu proizvodnju diktira otprema, odnosno u zavisnosti od potražnje na tržištu planira se i proizvodnja koja treba da zadovolji potrebu potražnje. Kapacitet skladišta u uslovima nestacionarnosti ulaza i izlaza robe, nije korektno određivati izborom merodavnog vremenskog intervala u kome je nestacionarnost ulaza i izlaza robe prisutna, jer stanje zaliha u jednom mesecu bitno utiče na stanje zaliha u sledećem. Jedini korektan način za određivanje kapaciteta skladišta u tom slučaju je nestacionarna simulacija.

3.5.1. Određivanje ulaznih veličina simulacionog modela za proračun potrebnog kapaciteta skladišta Ukupna količina pal. j.ca u prispeću i otpremi po mesecima, za 2000-tu godinu je data u tabeli 3.6:

Doprema Otprema Mesec (t) (paleta) (t) (paleta)

Januar 905 1810 872 1744 Februar 733 1466 911 1822

Mart 887 1774 760 1520 April 764 1528 852 1704 Maj 813 1626 766 1532 Jun 710 1420 637 1274 Jul 582 1164 625 1250

Avgust 698 1396 796 1592 Septembar 1080 2160 970 1940

Oktobar 974 1948 911 1822 Novembar 919 1838 948 1896 Decembar 951 1902 962 1924

Σ 10016 20032 10010 20020

Tabela 3. 6. Količina paletnih jedinica u prispeću i otpremi za 2000. godinu

Usled nedostataka podataka o ulazu i izlazu robe u skladište po danima za mesece u toku 2000-te godine, koji bi bili ulazni podaci za simulaciju, kao ulazni podaci za simulaciju koristiće se dobijeni podaci o ulazu i izlazu robe po danima za septembar, kao mesec sa najvećim prispećem i otpremom robe za 2000-tu godinu. U tabeli 3.7. je data frekvencija dnevih količina u prispeću, i na slici 3.12. funkcija raspodele dnevnih količina u prispeću, a na slikama 3.13. je data fekvencija

30

dnevnih količina u otpremi i funkcija raspodele verovatnoća dnevnih količina u prispeću, za mesec septembar, a u tabeli 3.8 fekvencija dnevnih količina u otpremi.

Klase (paleta) fi Kumulanta 40 – 60 2 0,077 60 – 80 11 0,500 80 –100 7 0,769

100 – 120 6 1,000 n = 26

Tabela 3. 7. Frekvencije dnevnih količina u prispeću

00.10.20.30.40.50.60.70.80.9

1

F (x

)

40 – 60 60 – 80 80 –100 100 – 120

x - Broj paleta

Slika 3. 12. Funkcija raspodele verovatnoća dnevnih količina u prispeću

Klase (paleta) fi Kumulanta 40 – 60 3 0,136 60 – 80 5 0,363 80 –100 7 0,682

100 – 120 5 0,908 120 – 140 2 1,000

n = 22

Tabela 3. 8. Frekvencije dnevnih količina u otpremi

31

0

1

2

3

4

5

6

7

40 – 60 60 – 80 80 –100 100 – 120 120 – 140

fi

x - Broj paleta

00.10.20.30.40.50.60.70.80.9

1

40 – 60 60 – 80 80 –100 100 – 120 120 – 140

F(x

x - Broj paleta

Slika 3. 13. Grafički prikaz raspodele frekvencija dnevnih količina u otpremi za mesec septembar i funkcije raspodele verovatnoća dnevnih količina u otpremi

3.5.2. Simulacioni model za definisanje potrebnog kapaciteta skladišta Ulazne veličine simulacionog modela su: - raspodela količina pal. j.ca prispelih u skladište po danima (IX mesec) - raspodela količina pal. j.ca otpremljenih iz skladišta po danima (IX mesec)

Na slici 3.14. je dat blok dijagram nestacionarne simulacuje opterećenja TE preko ulaza i izlaza TZ

32

- Raspodele verovatnoća ulaza F (U)ISu u intervalima stacionarnosti ulaza (ISu = 1, 2, …, Nu)- Raspodele verovatnoća ulaza F (I)ISi u intervalima stacionarnosti ulaza (ISi = 1, 2, …, Ni)- Početno stanje zaliha (Zo)- Generator slučajnih brojeva, period simulacije, broj ponavljanja perioda simulacije (BPPS),inerval analize procesa

T e x tT e x tT e x tT e x tT e x tT e x t

Title

T e x tT e x tT e x tT e x tT e x tT e x t

Ti tle T ex t

T ex t

T ex t

T ex t

T ex t

T ex tTi

tle

T e x tT e x tT e x tT e x tT e x tT e x t

Titl e

T e xt

T e xt

T e xt

T e xt

T e xt

T e xt

Title

T e x tT e x tT e x tT e x tT e x tT e x t

Ti tl e

T e xt

T e xt

T e xt

T e xt

T e xt

T e xt

TitleT e xt

T e xt

T e xt

T e xt

T e xt

T e xt

Title

T e x tT e x tT e x tT e x tT e x tT e x t

Titl e

T e x tT e x tT e x tT e x tT e x tT e x t

Tit le

T e xt

T e xt

T e xt

T e xt

T e xt

T e xt

Title

U (t)

1 2

3

NuIntervali stacionarnosti ulaza

I (t)

1 2

3

NiInterval stacionarnosti izlaza

1 2 3 4 NuiIntervali jednovremene stacionarnosti ulaza i izlaza

Dužina perioda analize

Analiza intervala jednovremene stacionarnosti ulaza i izlaza (ISui) i utvrđivanje- njihovog broja u periodu analize (Nui)- dužine svakog intervala jednovremene stacionarnosti ulaza i izlaza DIS, (izraženou broju intervala analize), i=1, 2, …, Nui

BPS = 0

1

t

t

t

Slika 3. 14. Blok dijagram nestacionarne simulacuje opterećenja TE preko ulaza i izlaza TZ

33

BPS = BPS + 1 – Brojač perioda simulacije

BIS = 0

BIS = BIS + 1 – Brojač intervala jednovremene stacionarnosti u periodu simulacije BPS

BIA = 0

BIA = BIA + 1 – Brojač intervala analize u intervalu jednovremenestacionarnosti BIS

Proračun i memorisanje stanja opterećenja TE u intervalu BIASOBIA = SOBIA-1 + UBIA - IBIA

Istekao interval stacionarnosti BIA = DISBIS

Analizirani svi intervali stacionarnosti BIS = Nui

Obrađeni svi periodi simulacije BPS = BPPS

Statistička obradamemorisanihrezultata stanjaopterećenja TE

Simulacija količine ulaza i izlaza u J-tom intervalu

1 1F (U)BIS

U

UBIA

γ1

F (I)BIS

γ2

IBIA

I

1 F (SO)

SO

1

DaNe

Ne

Ne

Da

Da

Nastavak slike 3. 14. Blok dijagram nestacionarne simulacuje opterećenja TE preko

ulaza i izlaza TZ

34

Izlazni rezultati simulacije:

Klase (paleta) fi pi Kumulanta

-1287 do -1188 9 0.001 0.001 -1188 do -1089 92 0.013 0.014

-1089 do -990 84 0.012 0.026 -990 do -891 113 0.016 0.043 -891 do -792 178 0.025 0.068 -792 do -693 201 0.029 0.097 -693 do -594 296 0.042 0.139 -594 do -495 428 0.061 0.200 -495 do -396 514 0.073 0.274 -396 do -297 517 0.074 0.347 -297 do -198 640 0.091 0.439 -198 do -99 1032 0.147 0.586

-99 do 0 995 0.142 0.728 0 do 99 626 0.089 0.818

99 do 198 471 0.067 0.885 198 do 297 281 0.040 0.925 297 do 396 235 0.034 0.959 396 do 495 135 0.019 0.978 495 do 594 99 0.014 0.992 594 do 639 45 0.006 0.999 639 do 792 9 0.001 1.000

Tabela 3. 9. Prikaz izlaznih rezultata simulacije

F (x

) 10,90,80,70,60,50,40,30,20,1

-128

7-1

188

-108

9

-99 0

-891

-792

-693

-594

-495

-396

-297

-198 -9

9 0

P2=0,95

P1=0,02

Z1 Z2

99 198

297

396

495

594

693

792

Tabela 3. 10. Raspodela verovatnoća dnevnih zaliha u skladištu gotovih proizvoda

F(x) – kumulanta verovatnoće količina paletnih jedinica koje se jednovremeno nalaze u skladištu

P – željena ili optimizirana verovatnoća zadovoljenja zahteva za uskladištenjem Z1 – zaštitni nivo zaliha Z2 – količina koja odgovara verovatnoći zadovoljenja zahteva za uskladištenjem

35

3.5.3 Analiza rezultata simulacije

Prilikom analize rezultata simulacije vrlo je značajno pravilno odrediti željenu verovatnoću zadovoljenja zahteva. Pri tome se u obzor mora uzeti sledeće:

- sistem ne sme da ostane bez zaliha, - sva količina robe koja pristigne na skladište mora se uskladištiti.

Za d.o.o.’’Pionir-Subotica’’, u proizvodno-otpremnom skladištu odabrana je verovatnoća zadovoljenja zahteva p2=0,95 za svaki tok uskl. i iskl. Nivo zaliha definisan levim delom kumulante u odnosu na nulu predstavlja materijalni kapacitet skladišta i toliko treba skladište napuniti robom pre startovanja potrošnje robe, odnosno predstavlja potrebu postojanja zaštitnih zaliha u skladištu. Izborom verovatnoće p1=0,02 određuje se nivo zaštitne zalihe ’’Z1 ’’. Nivo zaliha definisan desnim delom kumulante u odnosu na nulu predstavlja prostorni kapacitet skladišta. Izborom verovatnoće p2=0,95 (verovatnoća da će kapacitet skladišta biti dovoljan da prihvati sve paletne jedinice u prispeću u skladište) određuje se veličina ’’Z2 ’’. Ukupan kapacitet skladišta kojim se ostvaruje željena stabilnost rada sa zadatom ili optimiziranom verovatnoćom, jednak je zbiru materijalnog i prostornog kapaciteta skladišta. Analizom simulacije, uz navedenu verovatnoću direktno se utvrđuje kapacitet skladišta. U ovom slučaju dobijeni kapacitet je: Z1 = 1040 pal.jed. Z2 = 370 pal.jed. Projektovani kapacitet skladišta iznosi 1213 paletnih jedinica što je za oko 16% manje od kapaciteta dobijenog na bazi simulacije.

3.6. Utvrđivanje problemskih tačaka i njihovih uzroka

P.T. Uočene negativnosti Uzroci

P.T.1. Neracionalno iskorišćenje površine regalnog skladišta

-Loše projekovanje -Loša ugradnja regala

P.T.2. Veliki uticaj spoljašnje temperature na temperaturu u regalnom skladištu -Loša je klimatizacija

P.T.3. Veliki gubici vremena pri uskladištenju / iskladištenju u regalnom skladištu

-Neadekvatna je širina radnih prolaza

P.T.4. Problemi pri kretanju pretovarno-skladišne mehanizacije u regalnom skladištu

-Neravna je površina poda regalnog skladišta

P.T.5. Zakrčenost pretovarne rampe

-Palete se nakon depaletizacije odlažu na pretovarnu rampu

-Pri opsluzi više od dva drumska transportna sredstva veliki broj je radnika na pretovarnoj rampi

Tabela 3. 11. Pregled problemskih tačaka i njihovih uzroka

36

4. MOGUĆNOSTI RACIONALIZACIJE PROBLEMSKIH TAČAKA Za navedene problemske tačke predlažu se sledeće mogućnosti racionalizacije:

• P.T.1. Kapacitet skladišta gotovih proizvoda Projektovani kapacitet skladišta iznosi 1213 pal. j.ca, dok kapacitet dobijen simulacijom iznosi 1410 pal. j.ca. Mogućnost racionalizacije se uglavnom odnosi na razmeštaj regala u regalnom skladištu i korigovanje radnih prolaza.

• P.T.2. Loša klimatizacija u skladištu gotovih proizvoda U skladištu gotovih proizvoda skladište se proizvodi koji zahtevaju odgovarajuću temperaturu. Podno skladište obezbeđuje odgovarajuću temperaturu skladištenja tokom cele godine, ali u reg. skladištu tokom letnjeg perioda proizvodi mogu biti izloženi većim temperaturama od dozvoljenih (promene fizičkih i hemiskih osobina). Prevazilaženje ovih nedostataka može se obezbediti: - kupovinom novih i redovnijim odražavanjem postojećih klima uređaja, - postavljanjem opreme za zaptivanje otvora na frontu pretovara, čime bi se

smanjilo strujanje vazduha i šteti uticaj visokih temperatura.

• P.T.3. Veliki gubitak vremena pri uskl. i iskl. u regalnom skladištu Do gubitka vremena dolazi zbog toga što širina radnih prolaza nije adekvatna i ista između svih regala, pa dolazi do potrebe za dodatnim manipulisanjem. Zastarela pretovarno-skladišna mehanizacija i povremeni kvarovi dovode do gubitka vremena pri realizaciji zahteva u skladištu. Prevazilaženje ovih nedostataka može se obezbediti: - adekvatnom širinom radnih prolaza, - nabavkom savremenije pretovarno-skladišne mehanizacije.

• P.T.4. Problemi pri kretanju pret.-skl. mehanizacije u skladištu Usled neravne površine podloge kojom se kreće pretovarno-skladišna mehanizacija, nastaje otežano kretanje, mogućnost pada robe pri transportu, njenog oštećenja, kao i povrede radnika. Mogućnosti racionalizacije (pod je od betonske uglačane mase) se odnose na popunjavanje pukotina i manjih rupa betonom i izjednačavanjem sa nivoom poda skladišta.

• P.T.5. Zakrčenost pretovarne rampe - nakon depaletizacije i utovara palete se odlažu na pretovarnu rampu, čime se,

ometa depaletizacija novih pal. j.ca i manipulisanje pret. skl.-mehanizacije, - ulaz/izlaz iz skladišta na pretovarnu rampu realizuje se kroz jedna vrata, iako

postoje četvora, radi lakše, efikasnije i jeftinije kontrole kvantiteta pri prijemu/otpremi robe iz skladišta. Pri opsluzi dva i više vozila može doći do

37

zastoja tokom realizacije transporta paletnih jedinica usled gužve na pretovarnoj rampi, do sečenja puteva pretovarno-skladišne mehanizacije, a kao posledica toga i do njihovog sudara, oštećenja robe i povrede radnika.

Na slici 4.1. prikazani su tokovi sredstava na pretovarnoj rampi kada su u upotrebi jedna vrata na skladištu. Smer kretanja transportno-manipulativnog sredstava pri opsluzi vozila na : - PM1 je (1, 2, PM1, 3, 4) - PM2 je (1, 5, 6, PM2, 7, 8, 4) - PM3 je (1, 5, 9, 10, PM3, 11, 12, 8, 4) - PM4 je (1, 5, 9, 13, 14, PM4, 15, 16, ,12, 8, 4)

Ako je zauzeto samo prvo pretovarno mesto (PM1) i ako se opslužuje jednim paletnim kolicima, pri kretanju paletnih kolica, smer (1, 2, PM1, 3, 4), ne može doći do zastoja u vožnji, pa nema ni mogućnosti da transportni ciklus bude produžen.

1

2 3

4

5 6 7

8

9 10 11

12

13 14 15

16

PM1 PM2 PM3 PM4

KANCELARIJE

PROSTORZA

SKLADIŠNERADNIKE

AKUMULATOR-SKA STANICA

LIFT

Slika 4. 1Tokovi sredstava na pretovarnoj rampi kada su u upotrebi jedna vrata na skladištu

U slučaju da se opslužuju dva pretovarna mesta PM1 i PM2 sa po jednim paletnim kolicima, postoji određena mogućnost da dođe do sečenja putanja kretanja ova dva sredstva. S obzirom na smerove kretanja paletnih kolica (1, 2, PM1, 3, 4) i (1, 5, 6, PM2, 7, 8, 4), postoji mogućnost ukrštanja puteva sredstava na smeru (1, 5) (3, 4) i (3, 4) (8, 4). U slučaju da dođe do navedenih ukrštanja, upravljanje kretanjem sredstava se odvija po principu da pravo prvenstva prolaza ima opterećeno sredstvo ili u slučaju da su oba sredstva ili opterećena ili neopterećena, sredstvo koje dolazi sa desne strane.U slučaju opsluge 3 ili 4 pret. mesta istovremeno, verovatnoća ukrštanja putanja transportno-manipulativnih sredstava usled porasta njihovog broja će biti veća. Prevazilaženje ovih nedostataka može se obezbediti: - odlaganjem paleta na slobodan prostor neposredno pored pretovarne rampe,

koje bi se odatle po potrebi otpremale u proizvodnju,

38

- stavljanjem u funkciju još jednih vrata čime bi se smanjila opterećenost na izlazu/ulazu u skladište, broj sečenja tr. puteva pret.-skl. mehanizacije, pa tako i verovatnoća pojave zastoja tokom realizacije transportnih ciklusa.

4.1. Prva varijanta tehnološke koncepcije skladišta Ovom tehnološkom koncepcijom izvršene su sledeće promene u odnosu na postojeće stanje u skladištu (Slika 4.2.): - poslednji regal u regalnom skladištu je pomeren 1 (m) unazad, do zida. - postojeći regali su preraspoređeni tako da radni prolazi između njih budu

istovetni i zadovolje potrebe pretovarno-skladišne mehanizacije. Time je omogućeno smanjenje gubitaka vremena usled dodatnog manipulisanja pretovarno-skladišne mehanizacije zbog neadekvatne širine radnih prolaza. S obzirom na postojeću pretovarno-skladišnu mehanizaciju i njihove karakteristike regali su postavljeni tako da širina radnih prolaza iznosi 2,4 (m).

- na prednjem delu skladišta postavljena su dva nova regala sa kapacitetom od 104 regalne ćelije, odnosno 208 paletnih mesta, čime je kapacitet regalnog skladišta sa 744 paletne jedinice povećan na 952 paletne jedinice. Ovim je ukupni kapacitet skladišta sa 1213 paletne jedinice povećan na 1421 paletnih jedinica, čime je zadovoljen i potrebni kapacitet skladišta od 1410 paletne jedinice dobijen nestacionarnom simulacijom.

Ova tehnološka koncepcija zadržava postojeću pretovarno-skladišnu mehanizaciju kao i organizaciju rada, kako u podnom i regalnom skladištu tako i na pretovarnom frontu. Važno je napomenuti da bi drugačiji način postavljanja regala rezultovao znatnim smanjenjem kapaciteta skladišta.

39

AKUMULATOR-SKA STANICA

PROSTORZA SKLADIŠNE

RADNIKELIFTKANCELARIJE

8,00 m22,00 m

2,60 m 3,50 m2,60 m 9,40 m 2,60 m19,00 m

3,00

m

6,30 m18,80 m

26,65 m2,35 m

18,50 m14,80 m

7,00 m

1,80

m

1,80

m

5,40

m2,

40 m

2,40

m2,

40 m

2,40

m2,

40 m

2,40

m1,

30 m

25,8

0 m

6,00 m 6,00 m

53,80 m

6,00 m 6,00 m 6,00 m

3,00

m

3,00

m

PRIV

REM

ENO

SKL

ADIŠ

TE

ULA

Z IZ

PRO

IZVO

DN

JE

PRETOVARNI FRONT

+ 1,20 m

0,00 m

6,00 m 5,90 m6,00 m5,90 m

+ 1,20 m

+ 1,20 m

2,40

m2,

40 m

Slika 4. 2. Prva varijanta tehnološke koncepcije skladišta

41

4.2. Druga varijanta tehnološke koncepcije Ova koncepcija zadržava sve promene navedene u predhodnoj koncepciji, s tim što u ovoj koncepciji postoji izlaz na pretovarnu rampu kroz dvoja vrata, čime se bitno smanjuje broj sečenja transportnih puteva na pretovarnoj rampi, zastoji pretovarno-skladišne mehanizacije, a samim tim povećava bezbednost i efikasnost opsluge drumskih transportnih sredstava. Na slici 4. 3. prikazani su tokovi sredstava na pretovarnoj rampi kada su u upotrebi dvoja vrata na skladištu. Smer kretanja transportno-manipulativnog sredstava pri opsluzi vozila na : - PM1 je 1, 2, PM1, 3, 4) - PM2 je (1, 5, 6, PM2, 7, 8, 4) - PM3 je (9, 10, PM3, 11, 12) - PM4 je (9, 13, 14, PM4, 15, 16, 12) Ovakvom koncepcijom znatno se smanjuje zakrčenost na ulazu u skladište, naročito pri opsluzi vozila sa više paletnih kolica, broj sečenja transportnih puteva na pretovarnoj rampi, kao i zastoji pretovarno-skladišne mehanizacije.

42

AKUMULATORSKASTANICA

PROSTORZA

SKLADIŠNERADNIKELIFT

KANCELARIJE1

2 3

4

5 6 7

8

9

10 11

12

13 14 15

16

PM1 PM2 PM3 PM4

Slika 4. 3. Tokovi sredstava na pretovarnoj rampi kada su u upotrebi dvoja vrata na skladištu

43

Sa slike 4. 3. se vidi da pri opsluzi dva pretovarna mesta istovremeno sa po jednim paletnim kolicima postoji mogućnost ukrštanja puteva sredstava na smeru (3, 4) (1, 5) i (3, 4) (8, 4), pri opsluzi pretovarnih mesta PM1 i PM2, a pri opsluzi pretovarnih mesta PM3 i PM4 mogućnost ukrštanja puteva sredstava na smeru (11, 12) (9, 13) i (11, 12) (16, 12). Jasno je da sa povećanjem broja pretovarnih mesta i povećanjem broja pretovarnih sredstava raste broj ukrštanja putanja kretanja sredstava, pa tako i verovatnoća pojave zastoja tokom realizacije transportnih ciklusa. Isto tako veći broj sredstava angažovanih na pretovaru jednog vozila bitno utiče i na povećanje verovatnoće i dužine trajanja čekanja na utovarno-istovarne operacije. Sve ovo bitno utiče na povećanje ciklusa transportno-manipulativnih sredstava. Uslovi postojanja više pretovarnih mesta, većeg broja pretovarnih sredstava i velikih intenziteta potoka vozila koja dolaze na pretovarni front, svakako ostavljaju i prostora za izvesnu dozu rezerve kada je u pitanju tačnost rezultata analize.

44