PRIPREMAWE HRANE NA KAMPOVAWU

Kada na{a "kamperska populacija" iza|e iz svojih stanova i automobila, odmah na izleti{tu pali vatru, ne biraju}i ni gde je pali, niti {ta lo`i. Zatim, na vatru se pristavqa ro{tiq i pe~e se meso u ogromnim koli~inama, uz obilato zalivawe raznim alkoholnim pi}ima , po{to "voda nije dobra ni u opancima". Zatim se, velika ve}ina, na`alost, "sita i napita" poizvr}e oko lo`i{ta i drema, dok wihov podmladak bezuspe{no poku{ava da sastavi ekipu za igrawe fudbala na male goli}e ili sli~no.Ima i to svoje prednosti, ali i mane, jer onaj ~lan grupe koji se razume u pripremawe ro{tiqa, naj~e{}e mora da celo pre ili popodne provede pored vatre, dok se svi ostali predaju ~arima koje im izleti{te pru`a, bilo da je to plivawe, ili igrawe neke sportske igre. Ako je izleti{te pored reke, onda se ova slika samo dopuni pripremawem neke od varijanti ribqe ~orbe ili ribqeg paprika{a. Na kraju, velika ve}ina je zadovoqna, jer se dobro provela, dobro pojela, zabavila se. Jesmo li se ikada pitali kako je za to vreme bilo kuvaru? A {ta, ako smo planirali da na istom mestu provedemo nekoliko dana? Ho}emo li svaki dan jesti uvek isti ro{tiq, ma koliko on bio ukusan? Osim zbog potenicjalnih posledica na na{e varewe,(o nov~aniku da i ne govorimo), moramo misliti i na na{e kompletno zdravqe pa i na kampovawu jesti raznovrsnu hranu, po mogu}nosti pripremqenu ukusno i zdravo.

Danas se, po relativno pristupa~nim cenama, gotovo u svakom gradu po prodavnicama mogu na}i razni kotli}i i ro{tiqi, sa~evi i "talandare", zajedno sa trono{cima i lo`i{tima, raznih (neki i vrlo vrlo impozantnih) dimenzija. Tako|e, na raznim "buvqacima", "najlon pijacama" i sl. mogu se kupiti raznovrsne porcije i pribori za jelo. Za{to se ne okoristiti, pa sastaviti lepo sa korisnim - biti u prirodi, a hraniti se dobro i zdravo, gurmanski ako ho}emo. Naravno, nije ciq `ivota da bi se jelo, ali se mora jesti da bi se `ivelo. Boravak u prirodi, posebno du`i boravak u visokim planinama zahteva od na{eg organizma dosta napora i neophodno je vratiti mu potro{enu energiju.

Postoji vi{e na~ina organizovawa ishrane u prirodi, na kampovawu. Oni pre svega zavise od raspolo`ivih nov~anih sredstava, kuhiwske opreme kojom se raspola`e,uslovqeni su znawem i ve{tinama kuvara i "kuvara", zavisni su od broja i navika u jelu qudi koji }e jesti, od godi{weg doba itd. Blisko je zdravom razumu da mla|i qudi vi{e vole "lak{e" i br`e pripremqena jela, prilago|ena wihovom na~inu `ivota i razmi{qawa, modi i potrebama dok stariji vi{e vole doma}a, "natenane" kuvana starinska jela, sa malo vi{e qutog i masnog, bez obzira na to {to to doktori ne preporu~uju. Uostalom, ne jednom sam tako oko kazana, ra`wa ili ro{tiqa sedeo sa raznim doktorima. Treba biti umeren u svemu, to je tajna.Tako mo`ete ishranu planirati na slede}i na~in: - priprema dnevnih obroka od suve ili konzervirane hrane ponete iz grada

- priprema industrijskih gotovih jela koja su poneta iz grada u raznim pakovawima- priprema hrane od sve`ih namirnica koje su ponete iz grada- priprema hrane od namirnica koje se prona|u u prirodi- ishrana u planinarskim domovima, restoranima, u seoskim doma}instvima i sl..- kombinacija dva ili vi{e od napred navedenih na~ina

Hrana se u svakom slu~aju mora prilagoditi dobu godine, uslovima gde se priprema, raspolo`ivim namirnicama, mestu i vremenu gde se priprema. Bez obzira na to, da li je sa nama samo na{a porodica, ili odred mladih izvi|a~a, grupa planinara ili kampera, moramo pitawu kvalitetne i pravilne ishrane posvetiti potpunu pa`wu. Ne sme biti nikakvih impovizacija, naro~ito u pogledu higijene ishrane.Za udobno, higijenski ispravno pripremawe hrane, neophodna je velika koli~ina ispravne (~iste) vode, kako za kuvawe, tako i za prawe posu|a, kao i za kupawe kuvara. Nedostaju}i name{taj se mo`e zameniti onim izgra|enim u prirodi, pa se mo`e izraditi i deo posu|a i kuhiwskog pribora.Generalno gledano, u pogledu posu|a, moramo ra~unati na oko 0,8 l zapremine posu|a za kuvawe po osobi (za 10 qudi, minimum je lonac ili {erpa od 8 litara) i oko 1 litar zapremine posu|a za prethodnu obradu hrane (prawe, ~i{}ewe i sl.). Po`eqno je tako|e, imati i vi{e posuda. kako bi se istovremeno mogla pripremati dva jela (supa i glavno jelo, na primer.). Sve ostalo se mo`e prepustiti ve{tini snala`ewa. U nedostatku dovoqno posu|a, uz malo ma{te i ve{tine, posu|e, za pripremawe i podelu hrane se mo`e improvizovati uz pomo} najobi~nije aluminijumske folije.Jedna od pogodnosti za planinare je i to {to je ve}ina planinarskih domova opremqena posu|em za pripremawe i podelu hrane, kao i opremom za weno ~uvawe.

Pre izvesnog vremena, ~uveni engleski kuvar Xejmi Oliver je po~eo da za svoju nacionalnu televiziju snima seriju "Goli ru~ak", u~e}i Britance kuvawu. Nije se libio od toga da im pokazuje kako se kuva i qu{ti jaje. Polaze}i od toga, kre}e i autor ovog pisanija. Od prostog prema slo`enom, mada u pripremawu jela navedenih u ovom tekstu nema slo`enih i bogzna koliko komplikovanih jela.Ve{tina kuvawa, iako je neki smatraju i umetno{}u, je ipak, samo ve{tina, koja se sti~e ve`bawem. Ni jedna ve{tina i znawe se ne sti~u samo gledawem, jer da je tako "svako bi ku~e bilo kasapin", kako to ka`u u Vrawu. Devojkama ova ve{tina uglavnom nije nepoznata, jer je, u na{im porodicama, prirodno da u detiwstvu poma`u majci u kuhiwi, ali za mladi}e je kuhiwa, naj~e{}e bez nekog ozbiqnog i razumnog razloga, zabrawena zona. Samo se"savremene devojke" libe da priznaju da znaju da ne{to skuvaju. Nema ni jednog razloga zbog kojeg bi mladi}i i de~aci bili najureni iz kuhiwe a da ne nau~e da pripremaju nekoliko osnovnih jela, kako doma}e - balkanske kuhiwe, tako i raznih "uvoznih" kao {to su kineska ili italijanska kuhiwa. Zbog toga je potrebno postepeno ve`bati i u~iti. Na na{im televizijama svakodnevno se emituju emisije o pripremawu hrane (prepune su reklama i mogu se do u nedogled ponavqati), internet je prepun kuvarskih recepata, a prema podacima na{ih izdava~a kuvari su najprodavanije kwige na Balkanu. Uostalom, svako mo`e skuvati supu iz kesice. Pa i to je neki po~etak, iako se radi o dosta nezdravoj hrani, zbog vi{ka soli i hemikalija.

Najpre, pomagati u kuhiwi (~istiti povr}e, prati posu|e i sl). Uostalom, i najpoznatiji svetski kuvari su po~iwali kao pomo}nici koji kuvaju i qu{te jaja, seckaju per{un i gledaju majstore.) Zatim pristupiti kuvawu jaja, seckawu crnog luka, pravqewu salata, pravqewu mleka od mleka u prahu, pr`iti slaninu itd. Tek na kraju dolaze razna pe~ewa, ro{tiqi, ribarski kotli}i i razna druga slo`ena jela, koja bi "morao da zna" da pripremi svaki mu{karac koji na ovim prostorima dr`i do sebe. Mla|i bi trebali, pre polaska na kampovawe na kojem }e sami pripremati hranu, da pred "neutralnom i nezavisnom" komisijom sastavqenom od o~eva i majki, kao i drugih bliskih ro|aka, pola`u "ispit" iz pripremawa hrane. Time }e se kod roditeqa razbiti nepoverewe u wihove mogu}nosti. Tek kada se uvere da vi znate da sebi pripremite kompletan obrok vi mo`ete ra~unati na to da }ete i}i na svako kampovawe.

Ma koliko bila jednostavna jela, ne zaboraviti da prikupqate i bele`ite recepte za kuvawe, kao dobar i pouzdan vodi~. Interesantno je da mnogi recepti, za jela koja sepripremaju u kotli}ima i na druge na~ine, ali uvek "pored vode", nikada nisu zapisani, po{to na{i qudi smatraju da se radi o "prostim" jelima, koja svi znaju. Mo`da i jeste tako, ali se ovi recepti moraju zapisivati, ako ni zbog ~ega drugog, onda zbog ostavqawa potomcima. Uostalom, i Vuk Karaxi} je, pored svog lingvisti~kog i kwi`evnog rada, prikupqao recepte jela koja su se u wegovo vreme pripremala, kako ne bi bila izgubqena u protoku vremena.

Posle ure|ewa "kuhiwskog dela logora", koje mora biti udaqeno od "stambenog dela" bar 50 m, a od poqskog nu`nika 100 do 150m, niz vetar od logora, uredite vatri{te (videti poseban deo o lo`ewu vatre, a pre svega o~istiti od zapaqivog materijala, ograditi da se `ar i pepeo ne bi rasipali, te redovno uklawati vi{ak pepela, kako vam ga vetar ne bi vra}ao u hranu).

U ciqu odr`avawa primerne kuhiwske higijene, neophodno je odr`avati i redovno, svakog dana, odmah posle upotrebe, detaqno prati radne povr{ine, a jednom nedeqno ih i dezinfikovati. Daske za se~ewe treba ribati vrelom vodom, ~etkom i deterxentom posle svake upotrebe. Po`eqno je i sastrugati no`em povr{inski sloj, a ostavqati ih da se su{e obilno posute soqu (sloj i do 1cm debeo, preko cele povr{ine). Koristiti, tako|e, krpe razli~itih boja, za razli~ite delove kuhiwske opreme. Krpe prati ~esto, bar jednom dnevno. Na kraju, koristiti razli~ite no`eve za obradu povr}a i za razli~ito meso. Pa`qivo ih, posle svake upotrebe oprati vrelom vodom i deterxentom, pa ostaviti da se osu{e. Kako bi se predupredile te{ke povrede prilikom obrade hrane, no`evi moraju biti zaista o{tri. Mnogo se vi{e qudi povredi (i te`e) tupim no`evima nego o{trim.Pored svega iznetog, po{to se radi sa vodom, mogu}e je da ona pqusne itd., pa da se oko mesta gde se hrana priprema bude vi{e blata. Ovo se mo`e izvesti poplo~avawem kamnenim plo~ama, ili pravqewem "re{etki" od raspolo`ivog materijala (dasaka, letvi, oblica, grana ili snopova pru}a).Tako|e, prilikom organizacije kuhiwskog dela po`eqno je to uraditi tako da se putevi neopranih namirnica, otpadaka i gotovih jela ne ukr{taju.

Ukoliko se hrana priprema za vi{e qudi, nije lo{e da oni pomognu, koliko mogu, kuvaru - barem tako {to }e o~istiti povr}e za supu i sl. Najboqe re{ewe je da svakog dana kuva drugi ~ovek, ono {to najboqe zna, a da mu uvek poma`u svi ostali u grupi, paqewem i odr`avawem vatre, seckawem povr}a i sl. Naro~ito mla|a deca mogu da budu veoma revnosna u izvr{avawu ovih zadataka. Ukoliko se hrana priprema za vi{e od 5 qudi, to vi{e nije zabava, ve} dosta te`ak i odgovoran posao, a za pripremawe hrane za preko 10 qudi, kuvar mora imati pomo}nika ("pomo}nog kuvara") spremnog i sposobnog da obavi i neke jednostavnije kuvarske radwe (dosoliti, zapr`iti jelo, ise}i meso i sl.), a za

preko 20 qudi, mora postojati i tre}i ~lan ekipe, koji ne bi trebao da kuva, ve} da pere kuhiwsko i ostalo posu|e, lo`i vatru, donosi drva i obavqa druge poslove.Posebno nagla{avam da je neophodno obezbediti da nam posu|e u kojem kuvamo bude stabilno, kako se ne bi prevrnulo, a mi ostali bez ru~ka. I, ne ba{ neva`no, svako pere onaj deo opreme koji je koristio u toku pripremawa hrane.

Koli~ine artikala su izneti za jednu, odraslu mu{ku osobu, sa prose~nim prohtevima, koja obavqa sredwe te`ak fizi~ki posao, ili je u samom receptu nagla{eno na koliko se osoba odnosi . Dobar kuvar mora znati metode merewa namirnica za pripremu obroka i bez preciznihe vage. Za one koji su mawe iskusni, videti tablicu pribli`nih koli~ina namirnica koje sadr`e neke uvek dostupne zapremine . Do potrebnih koli~ina je lako do}i prostim mno`ewem. Va`no je da hrane ima dovoqno za sve, da se vodi ra~una o tome da se ne baca pripremqena hrana ali i voditi ra~una o tome {ta ko voli da jede, pa, zavisno od dnevnih napora ili vrste jela, pove}ati "sledovawe". Mla|a deca (pa ni ona "starija" i "velika") nikada ne}e odbiti slatki{, a stariji dobro skuvanu ribqu ~orbu.

Tamo gde koli~ine artikala hrane nisu navedene, treba kuvati "po ose}aju", to jest po iskustvu, ili na osnovu iskustava drugih (starijih i iskusnijih) ili po li~nom ukusu. Za~ine pripremiti na vreme, tako da kuvaru budu na dohvat ruke, a svi za~ini u svojim pakovawima dobro obele`eni, kako ne bi do{lo do katastrofalnih gre{aka (zamislite so u kafi. i tome sli~ne gre{ke).Za~ine uvek dodavati postepeno, malo po malo, uz stalnu kontrolu ukusa. Za~ine koji se dodaju u sve`em stawu, kao {to su zgwe~eni beli luk, seckani per{un i sl. dodavati na kraju kuvawa, kako se ne bi kuvawem uni{tili wihovi korisni sastojci.

Vino, koje se u pojedinim receptima dodaje u jelo, mora da bude kvalitetno, jer }e u protivnom uni{titi ukus. Najboqe je u jelo dodati isto vino koje }e biti i servirano uz to jelo. Belo vino poboq{ava ukus jelima od kiselog kupusa i svetlim sosovima, a crno vino je neizbe`an sastojak jela od divqa~i, gula{a, tamnih ~orbi i sosova, kao i sosovima koji se serviraju uz ribu i divqa~.

Prilikom kuvawa povr}a, a naro~ito paradajza, mo`e se u jelo dodati malo sode bikarbone (jedna ka{i~ica na oko pola kilograma paradajza), kako jelo od paradajza ne bi bila kiselo. Tako|e, ukoliko dodamo sodu bikarbonu (oko ka{i~ice na litar vode), povr}e koje kuvamo u toj vodi zadr`a}e lepu boju, br`e }e se skuvati, a nekima neprijatan miris kuvanog kupusa i karfiola se ne}e ose}ati. Tako|e, soda bikarbona omek{ava suvo povr}e (pasuq, so~ivo, leblebije, suvi gra{ak i dr.) kako pri odstojavawu preko no}i, gde je to potrebno, ili pri samom kuvawu (oko pola ka{i~ice na litar vode). Ukoliko u luk koji dinstamo, umesto obi~ne, dodamo mineralnu vodu, luk ne}e biti te`ak za `eludac pa }e ga i stariji lak{e podnositi, jer im se ne}e javqati goru{ica.

Vodu u kojoj je baren spana} ili neko drugo, sli~no biqe, mo`e se, sa velikim uspehom, upotrebiti za kuvawe pirin~a, koji }e tada biti, nesamo ukusan, ve} i zdravo pripremqen.

Dobar kuvar, ili onaj ko to `eli da postane mora dobro da planira, pa je tako neophodno dobro isplanirati namirnice, kako se ne bi desilo da ne{to nedostaje. Spisak mora biti, to je moje iskustvo, do najsitnijeg detaqa precizan.

Voditi ra~una o tome, da kuvawe u kotli}u, na otvorenoj vatri nije isto kao kuvawe na elektri~nom {poretu.Treba izbegavati upotrebu drveta koje ima o{tar i "qut" dim pri sagorevawu, pa mo`e da mirisom dima uti~e na kvalitet hrane, kao {to su trule grane raznog drve}a, jova, vrba, kiselo drvo i sl. Kada je god mogu}e koristiti bukovinu i sli~ne, tvr|e, kvalitetnije vrste drveta. Pre po~etka je neophodno da se pripremi dovoqna koli~ina drveta, kako se ne bi u sred pripreme jela tr~alo po {umi za jo{ jednu granu. Ve}ina jela koja se mogu pripremati na otvorenoj vatri se i pripremaju tako da najpre sna`no vriju ili pr`e (tada je vatra najja~a), a zatim, postepeno, kako vatra slabi, kr~kaju sve slabije. Taj, ~obanski, lova~ki, planinarski, kamperski (zovite kako ho}ete) na~in pripremawa, omogu}ava i kuvaru da se bavi dnevnim aktivnostima, kao {to su kupawe, odbojka, trenirawe {pricera, ili sli~nih "sportskih" aktivnosti.

Gde se ne raspola`e originalnim artiklima navedenim u receptu, mogu se koristiti namirnice kao zamena. Na primer, vegetu - navedenu u receptima mo`e da zameni bilo koji industrijski ili porodi~ni za~in napravqen na bazi soli i su{enog povr}a, umesto uqa mo`emo upotrebiti mast, maslac, margarin ili kajmak. Umesto suvog mesa mo`emo uzeti istu koli~inu suve slanine ili suvih kobasica , a umesto pavlake kiselo mleko, jogurt i sl. Tako se umesto sve`e paprike, mogu upotrebiti suva (prethodno nakva{ena), iz zamrziva~a, ili tur{ije. Umesto paradajza dovoqno je upotrebiti paradajz dvostruko ukuvani koncentrat, koji se mo`e na}i u na{im prodavnicama, sok od paradajza, mleveni

paradajz ili iz zamrziva~a. Tamo gde se koristi spana}, slobodno mo`ete upotrebiti lobodu, {tir ili mlade ovr{ke koprive. Umesto kultivisane salate, ili zajedno sa wom, mogu se upotrebiti salatne biqke iz prirode. Umesto sve`eg vo}a upotrebiti vo}e i plodove jestivih divqih biqaka.

Voditi ra~una o ispravnosti namirnica. Meso mora biti suvo, bez sluzi, elasti~no, crvenoru`i~aste boje, prijatnog, specifi~nog mirisa, sa masnim tkivnom prijatnog mirisa i bledo`ute boje, a ko{tana sr` se ne mrvi. Kobasice i salame moraju imati suv, elasti~an omota~ koji ~vrsto nale`e na nadev, ~vrste i so~ne konzistencije na preseku, ru`i~aste boje, bez mrqa, sa mirisom i ukusom karakteristi~nim za proizvod. Suvo meso mora imati suve i ~vrste komade, prijatnog mirisa, bez plesni, bele slanine, a presek mora biti ru`i~ast i jednobojan. Miris suvog mesa mora biti prijatan i svojstven za dimqeno meso. Ukoliko se radi o kozervama mesa ili mesnih prera|evina one moraju biti zapakovane u ispravne kutije bez ikakvih o{te}ewa lima i pravilno, hermeti~ki zatvorene. Hleb mora biti lagan, elasti~an, neispucale kore, ravnomerno {upqikav, prijatnog mirisa. Ukoliko bilo koja hrana odstupa od navedenog ne koristiti je za pripremawe jela.

Hrana pripreqena na letwem kampovawu , ne sme se dugo ~uvati posle podele, jer se veoma lako pokvari, naro~ito ako se ne raspola`e fri`iderom. Jelo ~uvati maksimalno 4 sata, a jela koja sadr`e mleveno meso, ~uvati maksimalno 2 sata, i to samo onda kada se to mora, a mo`e se ostaviti na hladnoJela koja u sebi sadr`e pe~urke i jela od spana}a se ne podgrevaju i ne serviraju dva puta. Jela od spana}a se uvek pripremaju sa mlekom, sirom, pavlakom ili nekim drugim mle~nim proizvodom. Sve`a jaja se mogu ~uvati samo dan - dva na normalnoj sobnoj temperaturi. Da bi se u uslovima kampovawa o~uvala du`e, potrebno je svako ponaosob uviti u papirnu salvetu, slo`iti ih u kutije ( u kojima se i prodaju), pa sve to, povremeno kvasiti hladnom vodom, a svo vreme dr`ati pod senkom i na hladnom mestu. Na vreme predvideti mesto za "fri`ider", u senci, u koritu nekog obli`weg potoka i sl.Tako|e, na vreme se mora predvideti i na~in ~uvawa namirnica koje mogu biti "izazov" za razne {teto~ine, kao {to su mi{evi i drugi sitni glodari, ptice i sl.

Voditi ra~una da se meso divqih `ivotiwa mora kuvati du`e,od mesa pitomih `ivotiwa, da se meso starijih `ivotiwa priprema du`e od mesa mladih `ivotiwa (ukoliko meso za supu ili ~orbu “ne}e” da se skuva, dodati jednu ~a{icu rakije, koja }e brzo ispariti, a meso omek{ati, ili sode bikarbone ) a divqe povr}e bariti ili dinstati (pr`iti na vrlo malo uqa i vode, obavezno poklopqeno) du`e od doma}eg, gajenog.

Supe i ~orbe pripremati uvek, kada se raspola`e vremenom da se ona pripremi. jer su one vrlo zdrave i korisne, a dobra su dopuna dnevnom obroku.Ukoliko je hladno, ili su ve}i napori, pripremati ~aj i deliti ga vi{e puta dnevno.Kompote od suvog ili sve`eg vo}a pripremati i deliti uz ve~eru, a sve`e vo}e deliti vi{e puta u toku dana, kao dopunu ru~ku, ve~eri ili kao u`inu. Ko je u toku dana pojeo ~etiri vo}ke i pojeo dva tawira salate od sve`eg povr}a, mo`e tog dana popiti samo jedan litar, umesto preporu~enih dva litra vode.

Vitaminizirawe hraneDu`a ishrana suvom hranom, kao i ishrana u zimskim uslovima zahtevaju da se, u ciqu odr`avawa zdravqa vitaminizira hrana. To se radi dodavawem sve`eg li{}a (oko 15 gr po osobi - oko pola supene ka{ike) per{una, celera, {argarepe u kuvana jela. Tako|e, jela se mogu vitaminizirati dodavawem suvog pivarskog kvasca, ili pripremom vitaminskih sirupa.

Vitaminski sirup se priprema na slede}i na~in:Iglice letorasta smreke i jele se prokuvaju dva do tri minuta, pa se ohlade, ocede i sitno iseckaju, pa stave u novu hladnu vodu da odstoje jedan do dva sata. Nakon toga, procediti sirup kroz gazu, za{e}eriti, ako se raspola`e sa {e}erom, ili jo{ boqe medom. Jedna ~a{a ovog napitka obezbe|uje dnevne potrebe za vitaminom "C" za jednog odraslog ~oveka.Sli~an napitak se mo`e dobiti kada se sve`e li{}e mlade breze, lipe ili lucerke dr`i 24 sata u blago zakiseqenoj vodi.

PRAVILNA ISHRANA NA KAMPOVAWU - PUTU

Pravilno planirana ishrana na izletu je veoma va`an detaq. Na `alost, veliki deo na{eg stanovni{tva izlet u prirodu povezuje sa "velikim `drawem" za praznike.Upravo zato, treba pa`qivo planirati. Sigurno je da niko ne `eli da ceo dan priprema hranu, a da se zatim izle`ava. Treba jesti da bi se bilo aktivan, a ne biti ceo dan vezan za vatru, kotli} i ro{tiq.

[ta }emo poneti, kako pripremi i kada i kako jesti:

- Isplanirati jelovnik. Prilikom planirawa voditi ra~una o pojedincima u grupi i wihovim navikama. Ne sme se tri dana jesti ista hrana, mada u tri dana mo`e malo da se odstupi od pravila 7 grupa. Dozvoqeno je i naizmeni~no kombinovawe suvog sa kuvanim obrokom.

- pripremu svih jela koja zahtevaju termi~ku obradu (kuvawe, pe~ewe, pr`ewe) isprobati kod ku}e.

- Pre polaska na kampovawe, vo|a grupe mora sve u grupi ubediti u svoj stav da hrana mora biti {to je mogu}e jednostavnija, sastavqena od namirnica koje se lako prenose i te{ko kvare

- Ishrana mora biti punovredna (od najkvalitetnijih raspolo`ivih namirnica) upravo zbog te`ine aktivnosti koje vas o~ekuju

- predvideti "~eli~nu rezervu" (keks, dvopek, slane illi slatke galete, topqeni sir, ~okolada, bombone, suvo gro`|e ) u koli~ini za jedan dnevni obrok, i ~uvati je za slu~aj iznenadnog prinudnog produ`ewa boravka u prirodi

- U prirodi se ~e{}e susre}emo sa hladno}om nego sa toplotom, zato treba predvideti dovoqno masti i ugqenih hidrata

- posebno predvideti mogu}nost nadoknade soli i te~nosti. Svaki dan 1 do 2 puta treba popiti ~aj, belu kafu, kakao ili toplu supu

- aktivnost u pruirodi se mo`e smatrati te{kim i vrlo te{kim radom, a ako se boravi na planini oko 1500 m nadmorske visine uvek vrlo te{kim radom. Zato i koli~ine hrane treba predvideti prema tome

- kada je god mogu}e koristiti prirodno zdraviju hranu (integralni hleb, testeninu, so~ivo, pasuq, soju, integralni pirina~ / ger{lu)

- pri polasku ravnomerno rasporediti hranu, kako ne bi neko bio previ{e optere}en- Za du`i boravak u prirodi neophodno je predvideti vo}e i povr}e. Nedostatak vo}a i povr}a u

ishrani prouzrokuje opstipaciju. (zatvor). Od vo}a je najpogodnija jabuka i kru{ka, a od povr}a krastavci, paprika, rotkve, cvekla keleraba i sl.

- Ne pouzdavati se mnogo u mogu}nost nabavke hrane ili u brawe divqeg vo}a i povr}a, naro~ito ako je mesto predvi|eno za kampovawe na nadmorskoj visini iznad 1000 metara. Ova dopuna u ishrani mo`e se primewivati tek kada se dobro utvrdi stawe na terenu.

- Za doru~ak je obavezan kakao ili ~aj- Za ru~ak i ve~eru je obavezna supa- pre kona~nog napora (uspona na vrh i sl.) uzeti ~istu glukozu (gro`|ani {e}er) ili bombone sa

vitaminma ("vitergin", "dekstroza" i sl.). Ovo su jedina "stimulativna sredstva" koja su dozvoqena

- U toku dana uzimati dopunske obroke od "jakih" (~itaj energetski vrednih) namirnica kao {to su ~okolada, tvrde bombone, dvopek, orah, le{nik, suvo vo}e i sl.

- Na putu izbegavati hranu koja izaziva ose}aj `e|i- Ne treba uzimati previ{e {e}era na me|uobrocima- jesti redovno, uvek u pribli`no isto vreme- doopunske vitamine ne treba uzimati. Pred velike napore dozvoqeno je uzeti jedan "C" vitamin i

2 do 3 tablete vitamina "B" kompleksa.- Apsolutno su zabraweni razni oblici suve hrane za sportiste (ovomaltin, komplan i sl.)- Umor, glavoboqa, slabost i znojewe su signali kojima telo poru~uje da ne mo`e vi{e. Dati svom

telu vremena da se odmori. Ne uzimati sportske stimulanse, jer oni odla`u pojavu normalnih signala umora.

- dozvoqeno je piti do dve kafe na dan- ruski ili {ipkov ~aj sa limunom i medom je veoma dobra zamena za vodu i izvanredan

energetski napitak

OP[TA UPUTSTVA ZA PRIPREMAWE HRANE:

- Zagrevawe i pripremawe gotovih jelaNa na{em tr`i{tu mogu se na}i tri vrste gotovih jela. Radi se o gotovim jelima alumijumskim folijama, gotova jela u konzervama i dehidrirana jela u raznim pakovawima.

Jelo u foliji se bez otvarawa stavi u dovoqnu koli~inu tople vode i kuva dok voda ne provri i time jelo zagreje. Najboqe je prethodno dobro odmeriti nivo vode, kako nam se ne bi prelivala iz posude kada po~ne da vri, i time nam gasi vatru.

jelo u konzervi se zagreva posle otvarawa konzervi, direktno na `aru, ili se konzerva potopi u ve}i sud sa dovoqno vode, da je ne prelije i zagrevaju se dok voda ne provri i jelo se ne zagreje

Dehidrirana jela se pripremaju prema uputstvima na pakovawu. Voditi ra~una o strogom po{tovawu koli~ine vode koja se dodaje jelu, jer od toga zavisi izgled i ukus. Industrijski sos od paradajza se mo`e popraviti dodavawem crnog vina i seckanog per{una.

ribqe konzerve se serviraju otvorene, a najboqe uz prilog od sve`eg povr}a ili salatu od seckanog luka

mesne konzerve se mogu servirati posle pr`ewa ili pe~ewa na ro{tiqu, na teflonskom ili improvizovanom tigawu

- Pripremawe hrane na ro{tiquRo{tiq je re{etka na kojoj se meso pe~e. Po{to nema posu|a dolazi do dva fenomena prilikom pripremawa hrane. Spoqa{wi sloj hrane (ne mora se pripremati samo meso) naglo izgori pod jakom temperaturom, a unutra{wi sloj tada ne mo`e da gubi te~nost pa je fino mekan i ukusan. Naro~ito je priprema mesa, posebno specijaliteta od tele}eg mlevenog ili me{anog mlevenog mesa u na{im krajevima omiqena. Tako su na glasu ro{tiqxije iz Leskovca, zbog svojih specijaliteta, a za wima ne zaostaju ni oni iz drugih krajeva (posebno iz Novog Pazara). U nedostatku ro{tiqa, mo`e nam poslu`iti bilo kakva re{etka, ili se ro{tiq mo`e improvizovati tako {to se od , sirovih i pravih grana pre~nika 3-4 cm, koje se pove`u gvozdenom `icom u oblik pravougaonika, pa seumesto re{etke, taj pravougaonik ispuni `icom, tako da se naprave "lestvice" od 1,5-2,5 cm me|usobnog rastojawa dve `ice. Pri tome su same motke (ili ram od motki) me|usobno razmaknute koliko je potrebno da re{etka prekrije `ar, a da istovremeno "ram" nije nad `arom. (Vidi sliku).Za pripremu jela na ro{tiqu, mora se ispo{tovati nekoliko pravila. @ara mora biti toliko da se ispe~e cela koli~ina mesa. Najboqi je `ar od vinove loze ili {qivovog drveta. U nedostatku ovog, treba izbegavati sirovo drvo, trulo drvo i sli~no.Najboqe je upotrebiti suvu bukovinu i suvu hrastovinu, ili sli~no, kvalitetno drvo.Meso treba da bude pro{arano masno}om. Komadi mesa koji se peku ne smeju da budu te`i od 600 do 700 grama niti debqi od 2 cm, a bi}e ukusnije ako se koristi meso od sviwskog vrata, krmenadle, ramstek, xigerica, ali i sve`e kobasice, piletina i sl. Bez obzira na to koliko su komadi pile}eg ili }ure}eg mesa debeli ne smeju se lupati kako ne bi izgubili svoju prirodnu te~nost. Meso treba nekoliko sati dr`ati u uqu izme{anom sa vinom ili pivom i za~inskim biqem (divqim ili pitomim). Xigericu treba par sati dr`ati u sve`em mleku, ili se neposredno pred pe~ewe sipa na wu nekoliko kapi sir}eta. Ribu treba pre pe~ewa dr`ati u sir}etu, kako se ne bi raspadala,a riba iz bara ne bi mirisala na muq. Pastrmku u svakom slu~aju treba pe}i u aluminijumskoj foliji. Posle dr`awa u presolcu, meso treba izvaditi, ocediti i obrisati suvim ~istim salvetom.Ni jedan komad mesa se ne soli pre pe~ewa ve} iskqu~ivo nakon wega.Namirnice koje se pripremaju na ro{tiqu moraju biti "sobne" temperature, moraju biti potpuno suve ili navla`ene uqemMawi komadi se peku na ja~oj vatri, a ve}i komadi se peku na slabijoj vatri i du`e. Ja~ina vatre mora da mo`e da se reguli{e podizawem re{etke ro{tiqa ili spu{tawem bli`e `aru. Ja~inu vatre mo`emo regulisati i duvawem vazduha na `ar. Koli~ina vazduha koji se lepezom od kartona ili sl. dodaje nad `ar reguli{e toplotu. Plamena ne sme da bude. U toku pe~ewa meso treba povremeno premazivati perom premazanim uqem (koje mo`e biti izme{ano sa vegetom, pivom ili vinom) ili komadom slanine.U severnoj Americi, farmeri i ribolovci, ribu pe~enu na ro{tiqu ili nad `arom prelivaju, ako nemaju ni{ta drugo, sokom od divqe jabuke. Prejaku vatru treba "smiriti" posipawem tankim slojem pepela ili soqu.Komade mesa treba ~e{}e prevrtati drvenom hvataqkom ({tipaqkom). Nikako se ne sme bosti viqu{kom, jer }e se sokovi koji se skupqaju u unutra{woj zoni izgubiti. Uz meso sa ro{tiqa po`eqno je pripremiti ve}u koli~inu sitno iseckanog crnog luka, i nekoliko qutih papri~ica koje se ispeku na istom ro{tiqu kada i meso. Za pripremawe ribe na ro{tiqu, mo`e se koristiti i dvostruka re{etka, u kojem se riba ili meso mogu prevrnuti na vatri, tako da se ne bode i time ne o{te}uje riba. Ispe~ene komade mesa stavqati u posudu koju prekirivati aluminijumskom folijom, kako bi meso ostalo mekano. Narodno iskustvo ka`e da nije ni tako lo{e ako je u toj posudi povelika koli~ina sve`eg, sitno naseckanog crnog luka.

- Pe~ewe mesa na ra`wuRazgoreti veliku vatru, u dubokoj (ali ne preterano) i dugoj rupi. Dok vatra gori (voditi ra~una da `ara treba da bude oko 40 cm debqine za prose~no jagwe, a da ga bude {ire i du`e nego {to nam je komad mesa {irok i dug), pripremiti ra`aw, koji treba da bude dovoqno jak i prav da nosi pe~ewe. Na kraju rasporediti `ar, tako da ga bude vi{e po ivicama rupe u kojoj se pe~ewe obavqa, pod butovima i ple}kama. Ukloniti delove koji gore, a po potrebi i pepelom smawiti temperaturu.Meso navu}i na ra`aw, u~vrstiti (prikucati ekserima kroz ki~mu za ra`aw, ako se pe~e celo jagwe ili prase), dobro ga posoliti i staviti nad `ar, pa okretati. Pe~ewe traje, zavisno od te`ine komada mesa, od jednog do tri sata, ra~una se da je potrebno vreme oko 15-16 minuta na svakih pola kilograma te`ine mesa. Na po~etku `ar treba rasporediti tako da ga bude vi{e pod debqim delovima mesa (ple}ke i butovi). U toku pe~ewa premazivati meso masno}om izme{anom sa pivom ili vinom,soqu i vegetom, a plikove koji se formiraju bu{iti o{trom drvenom "iglom". Kako bi se formirala lepa korica, pojedine vrste mesa (one koje su mawe masne- uglavnom meso pernate divqa~i) greba obaviti slaninom, {to zahteva malo iskustva u radu. Kada je pe~ewe gotovo iskusniji mogu odrediti na osnovu probe prstom, iglom (drvenom, o{trom iglom se duboko ubode meso, ako pote~e rumenkast sok, gotovo je, a ako pote~e crven - krvav sok, nije)Ubadaju se mesta koja se te`e peku zbog svoje puno}e (ple}ka, but i tsl.). @ivina se ubada na preponi izme|u buta i trbuha.

- U hladnu vodu se stavqa: - meso koje tako postepeno ispu{ta sokove i supa bude mnogo ukusnija, - {argarepa koja se tada skuva ravnomernije- sve`e i suve mahunarke da im opna ne bi postala tvrda i da se ne bi qu{tila. Iz istog razloga ih treba soliti tek pred kraj kuvawa- nequ{ten krompir da bi se ravnomerno skuvao i da quska ne bi pucala- cela riba

U kipu}u vodu se stavqa:- povr}e zelenih listova da bi na taj na~in sa~uvalo boju jer se tako ne izgubi hlorofil- o~i{}eni i neo~i{}eni rakovi da bi sa~uvali ukus i so~nost- arti~oke da ne bi gubile boju i da bi listovi bili mek{i- riba u komadima ili filetima- celer i pa{kanat koji tako ostaju beli- mada boranija

- Zapr{ka:Koliko god nutricionisti tvrdili da zapr{ka nije zdrava, neka jela nisu zamisliva bez we. Za bele ~orbe koristi se bela zapr{ka od maslaca, margarnina ili biqne masno}em dok se za jela sa tamnom zapr{kom koriste uqe od suncokreta i mast. U jelo se, na litar te~nosti stavqa zapr{ka po slede}em

Vrsta jelaKoli~ina na litar te~nosti

Masno}e (gr) Bra{na (gr)Bela krem ~orba 50 50^orba od povr}a i mesa 40 40Re|e ~orbe od povr}a i ribe 30 30Svetli sosovi, na pola litra te~nosti 40 40Obi~an sos 30 30

Na~in pripremawa svih zapr{ki je sli~an: u tigawu zagrejte masno}u pa dodajte bra{no. Za belu zapr{ku bra{no kratko pr`iti da bi ostala bela, a za tamnu se bra{no pr`i dok neporumeni. Zapr{ku treba pa`qivo razrediti hladnom t~no{}u, da se ne bi napravile grudvice. Zato te~nost treba dolivati po malo, uz neprekidno me{awe. Ukoliko se koristi vrela te~nost treba br`e me{ati. Zapr{ku treba kuvati najmawe 20 minuta, a za krem ~orbe i svih pola sata, kako se ne bi ose}ao miris sirovog bra{na.

- Topli sendvi~i^esto se de{ava da nam se na logorovawu ili putovawu sendivi~i, poneti od ku}e osu{e i postanu neupotrebqivi. Jo{ prilikom pripremawa kod ku}e, moramo misliti na tu mogu}nost, pa izbegavati sendvi~e sa jajima, mlevenim mesom i sl. Koristiti sve`e povr}e, salame i sir. Sendvi~e, kod ku}e, uviti u par slojeva aluminijumske folije.Malo bajati sendvi~, bez odvijawa polo`iti u le`i{te u pepelu, prekriti pepelom i `arom i ve} posle par minuta ima}emo topli sendvi~, koji ukusom ne zaostaje za onim pripremqenim (i skupo pla}enim) u gradu.

- Postupak sa bajatim hlebomHleb, usled du`eg stajawa, naro~ito na sobnoj i vi{oj temperaturi, isparava svoju te~nost i time gubi na kvalitetu. Bez obzira na to, {to nam svi lekari preporu~uju stariji hleb (dan do dva star) za jelo, sve` hleb ima svoju dra`. Povrati}ete mu ukus, ako ga, ise~enog na ve}e komade poprskate sve`om vodom, a zatim dr`ite par minuta na ro{tiqu, ne dovoqno da se prepe~e ve} samo da se zagreje. Kada je god mogu}e, koristiti "zdravije" vrste hleba - ra`ani, crni, integralni ili "Graham" hleb, koji mogu du`e da ostanu sve`i. Pojedine vrste hleba mogu ostati relativno sve`e i upotrebqive i do 30 dana.

- ^i{}ewe ribeMeso ribe mora biti sve`e. Oko ribe je bistro, meso ~vrsto, elasti~no, {krge vla`ne, priqubqene ru`i~aste ili crvene boje. ^ak se i u fri`ideru riba ne sme dr`ati du`e od 24 sata. Riba se uvek ~isti od repa prema glavi, prvo sa jedne, pa sa druge strane, po le|ima i na kraju po trbu{nom delu. Da vam riba ne bi klizala pospite je soqu, ili svoje ruke navla`ite i pospite soqu. Sv akoj ribi stavite u usta, malom ka{i~icom, ne{to sir}eta, kako ne bi mirisala. Re~nu ribu stavqati u toplu i slanu vodu, pa prilikom pe~ewa premazivati uqem i sokom od limuna. Morsku ribu staviti da se kuva u hladnoj vodi, premazivati maslinovim uqem, pome{anim sa sokom od limuna i seckanim per{unom.

- Su{ewe ribe u hladovini i na dimu ili SuncuRibu do pripremawa dr`ati u korpama ~uvarkama direktno u vodi, gde je to mogu}e, a gde nije prenositi ih do kampa u korpama pletenim od pru}a, u slojevima , naizmeni~no sa navla`enim koprivama.Dobro o~istiti ribu (odstraniti glave kod krupnijih primeraka, a kod sitnijih odstraniti {krge. Ribu se}i preko ki~me, tako da trbuh ribe ostane neo{te}en, paizvaditi ki~mu). Oprati ribu, usoliti. Upotrebiti 25% soli u odnosu na koli~inu o~i{}ene ribe. Ribu tada nanizati na kanap (videti sliku) pa su{iti na suvom mestu, bez sunca, ali sa stalnom promajom bar 6 dana. Jo{ je boqe kada su{ewe traje du`e.Za su{ewe ribe na Suncu postupak je isti, s time da se riba na osun~anom mestu ostavi 5 - 6 dana. Bez obzira na to da li se riba su{i na Suncu, dimu ili u senci, moraju se preduzeti koraci da se riba ne zatvori, preklopi, ili da se komadi ribe dodiruju, {to mo`e dovesti do uni{tewa (na mestu dodira dolazi do truqewa)

- Pripremawe jela od re~nih i morskih rakovaRakovi se dobro operu,u nekoliko hladnih voda, pa ~ak i istrqaju starom ~etkicom za zube. MORAJU biti `ivi pre pripremawa. Uhvatiti zatim, sredwe peraje iz repa, okrenuti ga u desno pa lagano prstima ili uz pomo} o{trog no`a izvaditi crno creno koje mesu mo`e dati gorak ukus.Dok se ne prikupi dovoqna koli~ina rakova za sve, ulovqene primerke dr`ati u korpi od pru}a, u slojevima. Izme|u slojeva rakova slo`iti koprive. Korpu povremeno kvasiti vodom. Umeso korpe od pru}a mo`e se upotrebiti i pletena ribolova~ka mre`ica - ~uvarka.

- Osnovna pravila kojih se treba pridr`avati prilikom pripreme pe~urki za jeloUpotrebqavati samo pe~urke koje dobro poznajete, odnosno imate potpuno poverewe u onoga koji ih vam donese. U protivnom, po{tovati pravila navedena u delu o upotrebi divqeg biqa i pe~uraka u ishrani.Pripremati za jelo samo mlade pe~urke, sa jo{ potpuno nerazvijenim {e{irom, i to ubrane najvi{e 1 do 2 sata ranije. Sasvim mlade pe~urke se mogu, uz malo soli i uqa, jesti i sirove, osim naravno onih za koje je nagla{eno da bi u sirovom s tawu mogle da budu {kodqive.Pred samu pripremu jela, pregledati i oprati pe~urke od ~estica zemqe i mahovine. Najboqe je, posle prawa ih obrisati suvim salvetom, a u nedostatku salvete, ostrugati ih no`em, skinuti im poko`icu sa {e{ira, kada je to mogu}eVeoma mirisave i ~vrste pe~urke pre pripreme potopiti u vrelu vodu nekoliko minuta, pa vodu prosuti, a pe~urke ocediti.Op{ta je preporuka, da se sve pe~urke kuvaju 10 do 15 minuta u zasoqenoj vodi (3 do 5 % soli u odnosu na vodu) sa par ka{ika sir}eta. Treba ostaviti pe~urke da vriju, pa skinuti sa vatre, ostaviti da se ohladi pa ocediti i pripremati kao svake druge.Ne upotrebqavati dr{ke od starijih primeraka, a od mla|ih se one mogu upotrebqavati bez ograni~ewa.Pe~urke se mogu su{iti na Suncu ili u hladovini, salamuriti, konzervirati u sir}etu toplim ili hladnim postupkom, lu`iti da bi se dobio ekstrakt ili tucati - mleti da bi se od wih dobilo bra{no (naro~ito od onih koje se koriste kao za~in). Konzervirawe se mo`e izvr{iti su{ewem pe~uraka (mla|ih primeraka nanizanih na konac i obe{enih na promajno mesto ili iznad {poreta). Osu{ene pe~urke se ~uvaju u dobro zatvorenim posudama gde je dodir sa vazduhom {to je mogu}e mawi. Pre upotrebe se osu{ene pe~urke nekoliko sati ostave u mleku ili vodi. Pe~urke se mogu ostavqati i u salamuri (potpuno zdrave, mlade i tvrde pe~urkeprethodno ise~ene ne re`weve i ostavqene jedan dan da svenu, se sla`u u pogodan sud, naizmeni~no sa suvom soqu u tankim slojevima), sir}etu, i sl.

Preporu~qivo je da maksimalna koli~ina pe~uraka u dnevnom obroku ne prelazi 300 gr, da se ne koriste vi{e od tri puta nedeqno, te da se koriste samo one vrste koje su dobro poznate, te koje nemaju otrovne "dvojnike". Tako|e, postoji i "individualna alergi~nost" pojedinaca na odre|ene vrste pe~uraka, pa tada treba, pre konzumirawa proveriti da li je neko u grupi koja je pozvana na obed alergi~an, kako bi "bio na dijeti".

- ^i{}ewe gu{teraUbiti `ivotiwu ubodom no`em u glavu. Odse}i {ape sa prstima. Obrezati ko`u oko glave,. pa vezati kanapom oko glave o obesiti gu{tera o pogodnu granu. Razrezati gu{terovu ko`u kao na slici, po trbuhu do ~mara, zatim rase}i po nogama. Uz pomo} o{trog no`a odrati ko`u, izbaciti iznutricu i odse}i ~mar. Oprati meso u vi{e voda, pa ga daqe pripremati kao ribqe u svakom receptu gde se pomiwe riba.

- Priprema zmije za kuvaweUbiti zmiju, pa je vezati oko glave i obesiti na pogodnu granu. Rase}i joj ko`u, kru`no oko glave, pa ko`u prstima povu}i nani`e. Sa povla~ewem ko`e ispada sadr`aj trbu{ne dupqe. Kada sve ispadne, treba odse}i analni otvor, iznutricu i rep pa sve odbaciti. Meso se, zatim, opere u vi{e hladnih voda, a zatim se priprema kao riba.Ukoliko se kuva meso zmije, mora se kuvati posebno, po{to se kosti lako odvajaju, pa ih treba nakon kuvawa odvojiti od mesa, pa meso upotrebqavati kao svako drugo.

- Priprema korwa~a za jeloKorwa~u naterati da ispru`i glavu (staviti joj komad `ara ili usijan no` na oklop), pa joj zamkom od kanapa uhvatiti glavu, te je odse}i. Zatim joj odse}i i noge, kao i rep. Oklop zatim staviti na `ar ili u lonac vrele vode, pa nakog kratkog vremena mo`e se lako no`em otvoriti oklop na dve polovine. Odbaciti iznutrice (osim jaja) koja se lako prepoznaje po boji, a meso oprati u vi{e hladnih voda.Meso ise~eno na mawe komade kuvati dok upola ne omek{a, pa dodati za~ine kojima se raspola`e. Nastaviti kuvawe dok meso ne omek{a, pa mu dodati zapr{ku, povr}e i kuvati jo{ oko pola sata dok povr}e potpuno ne omek{a. Na kraju u ~orbu se mo`e dodati i neki prilog za supu ili ~orbu.

- Priprema re~nih, barskih ili morskih {koqki[koqke koje se uzimaju za jelo moraju biti zatvorene. Dobro se operu, otvore no`em i polovina u kojoj je meso polo`i se na `ar, posoliti i preliti sa par kapi uqa ili kajmaka pa pe}i desetak minuta. Jesti odmah, direktno sa `ara.

- Prakti~ne mere (kada u blizini nemamo vagu)Moramo znati da kuhiwa mora biti ~ista kao apoteka, ali to ipak nije apoteka, pa najpreciznije merewe i nije neophodno.Ka{i~ica za kafu(normalno napuwena) sadr`i: 2 grama skroba, mleka u prahu, kafe, kakao praha i ~aja, 3 grama {e}era u prahu, p{eni~nog bra{na i p{eni~nog griza, 4 grama kvasca u prahu, 5 grama pirin~a, ger{le, soli, vode, mleka pavlake i uqa. 6 grama medaSupena ka{ika (normalno napuwena) sadr`i tri puta ve}e koli~ine nego ka{i~ica.Jedna plasti~na {oqa, u kojoj se kupuje jogurt ili kiselo mleko sadr`i oko 120 gr bra{na ili prezle, oko 160 gr griza, {e}era i pasuqa, oko 170 gr pirin~a i so~iva.Jedna {oqa za ~aj sadr`i oko 1/4 litra ili 16 ka{ika, jedna {oqica za kafu sadr`i oko 1/8 litra ili 8 ka{ika te~nosti, za 1/16 litra nam je potrebno 4 ka{ike, a za 1/10 litre 6 nepunih ka{ika.Za ostale posude i zapremine, potrebno je izmeriti te`inu artikala . Vrlo korisno mogu da poslu`e, razne spravice koje ribolovci koriste za merewe svog ulova, naro~ito ako moramo da pripremamo ve}e koli~ine namirnica. Ina~e, precizno merewe nije najva`nije prilikom pripremawa hrane, naro~ito na kratkotrajnim boravcima u prirodi.

^ak i najiskusnijim doma}icama nije uvek lako da odrede koli~inu potrebnih namirnica po osobi. Zato dajemo podatke o koli~ini odre|enih namirnica, za ona jela gde to nije nazna~eno

Vrsta namirniceKoli~ina namirnice (gr)

Sirova PripremqenaTestenina bez jaja 80 gr 160Testenina sa jajima 100 200Pirina~ 80 200[nicla bez kostiju, 150 115[nicla sa kostima, 250 120

Pe~ewe 150 100Pile}e belo meso, bez kostiju 150 120Piletina sa kostima 200 120Jagwetina, sa kostima 300 120Riba 250 150[koqke 400 120Hobotnica 280 115karfiol 250 120Boranija 150 160Plavi patlixan 200 160Pr`eni krompir 380 200Kuvan krompir 250 180Spana}, loboda, me~ja {apa, mi{jakiwa itd.

150-200 120-160

Paprike 200 120

Zamena za soSve`e ubrano li{}e osu{imo, sameqemo ili na bilo koji drugi na~in usitnimo. Slanost je slavija nego kuhiwske soli, pa ko voli slano doda vi{e.

najčešće greške kod kuvanja testenine.1. Suprotno uvreženom mišljenju, nije potreban veliki lonac za vodu. Samo treba paziti da lonac bude dovoljno velik da količina testenine može da se skuva u njemu – na 500 grama testenine dovoljno je do tri litre vode.2. Vodu se mora dobro posoliti pre nego što proključa.3. Nemojte stavljati ulje u vodu jer ono neće sprečiti testeninu da se zalepi. Nekoliko puta promešajte testeninu dok se kuva i kada je sipate u sud.4. Testenina je najbolja ako je kuvana al dente, dakle ne mekana i prekuvana. Al dente znači da ćete je osetiti „pod zubima“ dok je žvaćete. Ako testeninu kuvate predugo, ona može dobiti i gumeni ukus.5. Pre nego što završite sa kuvanjem obavezno probajte komadić testenine kako biste se uverili da li je dovoljno kuvana. Vremenom i sa iskustvom ćete već bez probanja znati da odredite za neke vrste testenine da li su dovoljno kuvane. Domaće testenine obično nije potrebno kuvati više od tri do pet minuta.6. Nakon kuvanja testeninu dobro ocedite, ali nikako je nemojte ispirati.7. Tradicionalno u Italiji se testenina kuva u velikom loncu koji je prethodno zagrejan, a u tom istom loncu posle se može praviti i sos. Stvar je slobodnog izbora da li ćete testeninu još malo promešati sa sosom ili planiranim jelom umesto da je poslužite posebno. Većina sosova za testeninu, osim nekoliko izuzetaka, može se praviti paralelno jer im je za pripremu potrebno svega nekoliko minuta.8. Umak treba da odgovara vrsti testenine. Jednostavni sosovi koji sadrže maslinovo ulje i sitne komadiće povrća ili sira prikladni su za testeninu poput špageta ili dugačkih rezanaca. Sosovi koji imaju komadiće kobasica ili, na primer, karfiol sjajno se slažu su za makaronama ili leptirićima. I tu postoje izuzeci, pa tako morski plodovi ipak najbolje idu uz špagete.

TesteninaTesteninu nikad nemojte kuvati u premalom loncu. Kad dodate testeninu u malu količinu vode, to naglo smanjuje temperaturu, a dok voda ponovno ne provri, testenina će ležati na dnu lonca i postati lepljiva.Daska za seckanjeKorišćenje male daske za sečenje takođe je loše jer nećete imati prostora za manevar, što povećava rizik od povreda, a sastojci padaju svuda. Malu dasku koristite samo za seckanje sitnih namirnica. Pre nego što počnete, stavite papirnati peškir ili kuhinjsku krpu ispod daske za sečenje kako bi se sprečilo klizanje.Čitanje receptaIpak, najčešća greška pri kuvanju je ne čitanje recepta do kraja, pa ste usred jela prisiljeni da improvizujete jer ustanovite da nemate sve sastojke ili pribor.Svežina namirnicaTakođe je važno voditi računa o svežini namirnica – začini stajanjem gube ukus, pa je potrebno upotrebiti veću količinu.KolačiPripremate li kolače, sve sastojke precizno izmerite jer i najmanje odstupanje od recepta može upropastiti jelo. Merenje na šoljice nije preporučljivo jer tako možete zagrabiti previše ili premalo. Praškaste sastojke poput šećera i kakaa prosejte kao brašno jer bi se inače u kolaču mogle stvoriti neukusne grudvice. Preterano mešanje brašna aktivira gluten, protein koji može dati pečenom testu čvrstu i elastičnu strukturu, što je dobro za picu, ali ne za delikatna testa. Umesto toga potrebno je sporo i nežno mešanje smese te pri dodavanju suvih sastojaka koristite najnižu brzinu na električnome mikseru ili mešajte rukom.Lepljivost testeninaAko želite sprečiti da testenina bude lepljiva, nemojte stavljati ulje u vodu u kojoj se kuva. Ako stavite ulje u vodu, sos se neće spojiti s testeninom. Umesto toga prelijte testeninu sa malo sosa odmah posle kuvanja. Ako testeninu nećete poslužiti u roku od 15 minuta, isperite je pod mlazom hladne vode da biste uklonili skrob.Odabir noževaVažno je odabrati pravilan nož za seckanje pojedinih namirnica, u protivnom ćete oštetiti hranu. Ako ste ikada pokušali da sečete hlev kuvarskim nožem i kao rezultat dobili spljoštene kriške, razumete zašto. Kad odaberete odgovarajući nož za posao, imate bolju kontrolu nad oštricom. To vam omogućava da sečete urednije i efektnije.EmulzijeNa sobnoj temperaturi jaja, maslac i mleko stvaraju emulzije koje zadržavaju vazduh. Za vreme pečenja vazduh se širi, testo buja i postaje prozračno i dobro pečeno. Sa druge strane, hladni sastojci neće se ravnomerno sjediniti u ostatak smese za pečenje. Zato izvadite jaja, maslac i bilo koji drugi mlečni proizvod iz frižidera 30 minuta do sat pre pečenja.

Vrste noževaOdlučite se za kuvarski nož (veliki sa dugom, širokom oštricom) pogodan za većinu seckanja i usitnjavanja, što je posebno korisno ako pripremate čvrste namirnice (kao što su luk i tikvice). Mali, tanki nož najbolji je za guljenje voća i povrća i uklanjanje semenki. Nazubljeni nož je za hleb i krhka peciva i voće i povrće sa glatkom korom poput paradajza i šljive.ParadajzParadajz ima osetljive ćelije, a višak hladnoće (ili topline) uzrokuje rasprsnuće, od čega postaje brašnjav i uništava se ukus. zato paradajz držite na kuhinjskom stolu i nikako na suncu.Da povrće ne bude prekuvano, različite vrste kuvajte u odvojenim posudama u kipućoj vodi. Kuvano povrće trebalo bi biti jarke boje, a želite li da ostane čvrsto, uronite ga u hladnu vodu.Tiganj na kom pržite ne treba pretrpavati jer tako toplina koja se diže od kuvanja na površinu ostaje zarobljena pod hranom i stvara paru, pa sastojci ne mogu dobro da se isprže. Komadi mesa ne bi smeli da se dodiruju, a poželjno je i da vlažnu hranu pre prženja obrišete suvim papirnatim ubrusom.Ne treba pretrpavati ni tepsiju koja se stavlja u pećnicu. Ako nemate dovoljno veliki tiganj ili tepsiju, kuvajte u turama pazeći da vam se prvi deo hrane ne ohladi na tanjiru. Pokrijte ga folijom ili ostavite na niskoj temperaturi u pećnici.JajaPri pripremi jaja na oko ne treba soliti jaja (jer će so na njima stvoriti rupice) nego posolite ulje. Meso se soli neposredno pre prženja ili pečenja jer ako meso stoji posoljeno, to će iz njega izvući sok, pa će biti tvrdo i žilavo.Odabir mesaZa presuve hamburgere ili ćufte najčešće je kriv pogrešan odabir mesa. Ako koristite samo nemasnu govedinu, jelo će biti neukusno jer masnoća iz mesa daje jelu vlažnost i ukus. Za jela od mlevenog mesa najprikladnija je kombinacija junećeg i svinjskog. Ne brinite se za masnoće, veliki deo će iscureti za vreme pripreme.Vrste tiganja i ponašanje namirnica na uljuTeflonski ili keramički tiganji se sporo zagrevaju, pa će meso biti slabije pečeno, odnosno moraćete da ga pržite duže da dobijete zlatno-smeđu boju. Teflonski tiganj koristite samo kada je potrebno kuvati osetljiva jela kao što su riba, pohovane ili lepljive namirnice poput jaja.Ako ulje nije dovoljno vruće, povrće će se lepiti za tiganj. Zagrejte prazan tiganj bar minut – dva. Spreman je kada možete držati ruku oko tri centimetra iznad njega i osetiti toplinu sa površine. Zatim dodajte ulje. Na teflonski tiganj ulje se dodaje pre uključivanja topline jer suvo zagrejavanje oslobađa štetne gasove.MesoDobar odrezak zahteva visoku temperaturu. Na niskoj do srednjoj temperaturi unutrašnjost će se ispeći u isto vreme kao i spoljašnji. Zagrejte tiganj do srednje visoke ili visoke topline nekoliko minuta pre stavljanja mesa. Za još bolje rezultate koristite tiganj od livenog gvožđa.Kad je meso vruće, mišićna vlakna se skupljaju i raspršuju sok. Ako ste meso odmah isekli, sokovi će završiti na dasci za sečenje, a pečenje ostati suvo. Neka meso odstoji posle kuvanja tako da se mišići opuste, a sokovi upiju u odrezak. Za velika pečenja i celo pile pričekajte najmanje 15, a za odreske pet do deset minuta.