„Deregulacija nasuprot regulaciji“

dr Kemal Kozarić

Šta je finansijska deregulacija?

• Puno provođenje finansijske deregulacije podrazumijeva primjenu sljedećih šest mjera:– Ukidanje kontrole kredita;– Ukidanje limita kamatnih stopa na depozite;– Slobodan pristup bankarskom sektoru i finansijskim uslugama;– Autonomiju banaka;– Dominantno privatno vlasništvo banaka i finansijskih

organizacija;– Liberalizaciju međunarodnih tokova kapitala.

2

Represija vs. Deregulacija

• McKinnon i Shaw su uveli pojam “finansijske represije”. Bitna karakteristika finansijske represije jeste postojanje arbitra koji određuje:– Gdje će finansijska sredstva biti ulagana;– Ko će ih ulagati;– Po kojoj cijeni.

• Finansijska deregulacija ipak priznaje bitnu ulogu države i međunarodnih regulatornih institucija u određivanju standarda poslovanja u finansijskom sektoru i nadzoru nad njegovom primjenom.

• Razlog za prisustvo državne regulative i međunarodnih regulatornih institucija jeste činjenica da na finansijskim tržištima imamo značajnu asimetriju informacija.

3

Preduslovi provođenja finansijske deregulacije

• Uspostava finansijske deregulacije podrazumijeva sljedeće prioritete:– Makroekonomska stabilizacija;– Unapređenje sistema supervizije;– Liberalizacija sistema kapitalnih transakcija.

• Sekvence u procesu finansijske deregulacije su:

4

Sekvence u procesu finansijske deregulacije su:

Regulacija nacionalnih tržišta

Tržišni akteri nastoje izbjeći regulatorne mjere finansijskim inovacijama

Prihvatanje novih finansijskih proizvoda na tržištu i njihova internacionalizacija

Deregulacija i finansijske inovacije u više varijacija

Pretjerano izlaganje kreditnom riziku, tržišnom riziku i riziku likvidnosti

Uvođenje novih mjera regulacije

5

Izvor

: Lae

ven,

Luc

and

Fab

ian

Vale

ncia

, 200

8,

“Sys

tem

ic B

anki

ng C

rises

: A N

ew D

atab

ase”

Bankarske krize 2007-09

Krize su bile uglavnom u zemljama iz kojih potiču banke-majke

6

Krize između 2007-2009Blizu krize između 2007-2009Krize između 1970 and 2006

Prekogranično bankarstvo – model pod prijetnjom

7

Javni dug u eurozoni

8

Porast javnog duga u zemljama Balkana

Albanija Bosna i Hercegovina Makedonija Crna Gora Srbija0

10

20

30

40

50

60

70

54.704

21.68618.576

23.654

29.709

64.805

36.662

32.406

50.122

60.698

2008. 2013.

Axis Title

u%

9Podaci o javnim dugovima zemalja Zapadnog Balkana preuzeti su sa web stranice Međunarodnog monetarnog fonda po zemljama (www.imf.org – „Country Info“)

Zemlja 2005 2007 2009 2010 2011 2012

Albanija -3,5 -3,5 -7,4 -4,2 -3,5 -3,5

Bosna i Hercegovina 2,2 -0,1 -5,9 -3,9 -3,1 -2,8

Hrvatska -2,8 -2,3 -4,2 -5,1 -5,2 -4,4

Makedonija 0,3 0,6 -2,7 -2,4 -2,5 -3,5

Crna Gora 2,1 6,4 -5,7 -4,9 -6,5 -5,1

Srbija 1,0 -1,9 -3,7 -3,7 -4,2 -6,7

PROSJEK 0,4 0,3 - 4,8 -4,0 -4,2 -4,3

Konsolidovani budžetski bilansi zemalja Zapadnog Balkana

10Izvor: EBRD, Transition Report 2009 i 2012. Procenti za 2011. godinu se vode pod “procjene” a za 2012. pod “projekcije”

U% BDP-a

Ukupna budžetska potrošnja u zemaljama Zapadnog Balkana

Zemlja 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Albanija 31,8% 33,4% 30,0% 28,5% 27,2% 27,4%*

Bosna i Hercegovina 49,3% 51,0% 50,8% 49,2%* 48,5%* 46,1%*

Hrvatska 40,5% 43,1% 43,3% 42,5% 42,2%* 42,4%*

Makedonija 33,4% 33,2% 32,0% 31,3% 32,8%* 32,1%*

Crna Gora 44,8% 45,9% 46,2% 45,2% 49,9%* 48,5%*

Srbija 31,8% 33,4% 30,0% 28,5% 27,2% 27,4%*

PROSJEK 49,3% 51,0% 50,8% 49,2% 48,5% 46,1%

11

U% BDP-a

Izvor: International Monetary Fund, World Economic Outlook Database, April 2013, podaci s oznakom * su procjene

Stopa nezaposlenosti u % u 2012.

TUR RUSALBSRB ROUBIH MNE HRV MDAPOL UKRMKD LVA BGR SVN CZELTU HUNSVK EST12

Pad ekonomske aktivnosti u zemljama partnerima

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 (pred.)

2013 (pred.)

-20

-15

-10

-5

0

5

10

15

EU (25 država) EU (15 država) Euro area (17 država) Njemačka

13

Pad kreditnog rasta

2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012-20-10

01020304050607080

Albania BiH Bulgaria CroatiaMacedonia Romania Serbia Slovenia

14Izvor: Haver; IMF, IFS

Real

ni k

redi

tni r

ast

(pro

cena

t, y/

y)

Potencijalni rizici na putu razvoja

Vanjski riziciGlobalna ekonomska kriza, posebno ekonomsko usporavanje u zemljama koje su naši glavni trgovinski partneri – uticaj na izvoznike i direktna strana ulaganja

Rizici prelijevanja u bankarskom sektoru - 84% u stranom vlasništvu

Promjene u susjednim državama - ulazak Hrvatske u EU i uticaj na naš vanjskotrgovinski saldo (pozitivan i negativan)

1515

Unutrašnji riziciPolitička stabilnost - uticaj na percepciju potencijalnih investitora i na kreditni rejting

Brzina implementacije potrebnih strukturnih reformi

Velika ekspanzija javnih rashoda u prethodnim godinama ugrozila fiskalnu održivost

Budžetski deficit BiH mora biti pod kontrolom

Javni dug BiH treba pratiti

2011. 2012. 2013. 2014 Vrijednost

u milionima

EURPostotak, %

Vrijednost u

milionima EUR

Postotak, %Vrijednost

u milionima

EURPostotak, %

Vrijednost u

milionima EUR

Postotak, %

Banke 10.735 86,0 10.832 86,3 11.261 87,1 11.648 87,3Investicijski fondovi 392 3,1 366 2,9 305 2,4 262 2,0Lizing kuće 380 3,0 346 2,8 341 2,6 331 2,5Osiguravajuća i reosiguravajuća društva 423 3,4 415 3,3 396 3,1 402 3,0Mikrokreditne kompanije 552 4,4 600 4,8 630 4,9 694 5,3Ukupno 12.482 12.559 12.934 13.336

Struktura finansijskog sektora u BiH

• Visok procenat stranog vlasništva je potencijalni rizik zbog toga što se strateške odluke donose izvan domašaja monetarnih vlasti BiH

• Veliki udio bankarskog sektora, relativno malo učešće ostalih finansijskih posrednika

• Tabela: Vrijednost imovine finansijskih posrednika

1616

Bankarski sektor u BiH• “Bankocentričnost” finansijskog sektora :

– 87,0% od ukupne aktive finansijskog sektora (kraj II kvartala 2014).• Dominacija stranih bankarskih grupacija

– 95% ukupne aktive i 82% ukupnog dioničkog kapitala je koncentrisano u bankama u stranom vlasništvu

• Povećanje obima kredita od 2,9% na godišnjoj osnovi– ukupno kreditiranje povećano za blizu 238,3 miliona EUR (12.2013 - 12.2014),

ukupni nivo kreditiranja je 8.62 milijarde EUR, a očekivani kreditni rast u 2015. je između 5% i 6%

• Depoziti su uvećani za 618,14 miliona EUR– (ili 8,49%) poredeći sa istim periodom prethodne godine (12.2013 - 12.2014),

ukupni nivo depozita iznosi 7,9 milijardi EUR; očekivani rast depozita u 2015. je između 6% i 8%

• U 2014. došlo je do prvog slučaja propasti jedne komercijalne banke• Ukupna dobit bankarskog sektora u 2014. godini bila je oko 80 miliona EUR

17

Prednosti velikog stranog vlasništva u bankarskom sektoru

• Uvoz tehnologije, uslužne kulture i reputacije

• Uvezene metode supervizije

• Pristup sredstvima

• Kanal za ulaz sredstava

18

1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 20100

20

40

60

80

100

Croatia Slovenia Albania BiH Bulgaria Macedonia

Montenegro Romania Serbia

Ulazak na tržišta je počeo kasnih 90-ih

19Izvor: EBRD Transition Reports

Asset share of foreign-owned banks(%)

Bankarstvo u regionu je bilo veoma profitabilno

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012-20-15-10-505

1015202530

Albania BiH Bulgaria Croatia MacedoniaRomania Serbia Slovenia

20Izvor: IMF, GFSR.

Povr

at n

a ka

pita

l (%

)

Nedostaci stranog vlasništva nad bankama

• Priliv kapitala stvorio rizike– Snažna ekspanzija potrošnje i cijena nekretnina– Krediti u stranim valutama– Deficiti platne bilance– Koliko toga je posljedica dešavanja u svijetu, a koliko samog

ponašanja u bankama-majkama?– Priča o konvergenciji je pregazila racionalno bankarstvo

• Lokalne vlasti nisu sposobne (kada nemaju manjak volje) da se nose s problemom

• Ovisnost o snazi banke-majke

21

Glavni rizici za bankarski sektor u BiH (i regionu)?

• Mogućnost prelijevanja krize iz zemalja porijekla inostranih bankarskih grupacija i EU

• Procikličnost finansijske krize na druge segmente finansijskog sektora – mikrokreditne organizacije, društva za lizing, tržište kapitala i osiguravajuća društva

• Učinkovitost supervizije (prekogranična saradnja)• Korporativno upravljanje u bankama, s posebnim akcentom na

poboljšanje odnosa s klijentima• Izloženost u regionu – važnost home-host supervizijskog okvira

22

Glavni rizici za bankarski sektor u BiH (i regionu)?

• Nakon pada nivoa štednje tokom krize, povratak povjerenja i povećanje štednje stanovništva (14% u 2010, 10% u 2011)

• Blagi porast kreditnih aktivnosti (oko 3% u 2010, oko 4% u 2011)

• Rezultati testova na stres (za sada bankarski sistem je dobro kapitalizovan i otporan na šokove)

• Finansijski i bankarski sektor pokazali zavidan nivo otpornosti na finansijsku krizu?

23

Post tranzicijska bankarska kriza

Izvor: Laeven, Luc and Fabian Valencia, 2008, “Systemic Banking Crises: A New Database”

1990 19961991 1992 1993 1994 1995 1997 1998

24

Bečka inicijativa je pomogla održanju aktivnosti banaka

25

The Vienna Initiative (VI)(Launched Jan. 09)

Joint IFI Initiative European Bank Coordination Initiative (EBCI)

EBRD, World Bank, EIB Country Meetings

B&HHungary

LatviaRomania

Serbia(Ukraine)

Private Sector Involvement

(PSI)

Full Forum Meetings

Working Groups(Public + private sector)

Local currency capital markets

Absorption of EU structural funds

Financial Assistance to strengthen banks in the region

Non-performing loans

Implementing Basel III

Vienna 2 inicijativa se razlikuje od Vienna 1 inicijative

• Rasprava o saradnji u superviziji

• Teža pitanja saradnje u rezoluciji problema

• Novi inicijativa MFI

• Prijedlog za prekogranične forume zemalja-domaćina

26

0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100-20

-15

-10

-5

0

5

Izvor: EBRD; IMF, WEO

Real

na p

rom

jena

BDP

-a 2

008-

2009

Strano vlasništvo u bankarskom sektoru, 2008.(procenat ukupne aktive sektora)

Vlasništvo nad bankama nije razjasnilo ekonomsku kontrakciju

27

Porast NPL

28Podaci su iskazani u procentima. Izvor: ECFIN; Podaci za Republiku Hrvatsku su iz Worldbank database, podaci za Makedoniju su Q3, podaci za za Bosnu i Hercegovinu su podaci za 06.2013

2008 2009 2010 2011 2012 20130.0%

5.0%

10.0%

15.0%

20.0%

25.0%

3.0%4.5%

9.1%

12.0% 12.7%

14.9%

8.0%9.2%

11.5%

19.0% 18.6%

7.7%

11.1%12.4%

13.2%

7.2%

13.5%

21.0%

15.5%16.9%

6.7%

8.9% 9.0% 9.5%10.6%

4.7%

9.1%

12.6%

17.0%

21.7%

Bosnia and HerzegovinaSerbiaCroatiaMontenegroMacedoniaAlbania

Pritisak regulatora na banke-majke se povećava

• Stres testovi i privremeno povećanje kapitala iz EBA• Basel III i CRD4

– Potreba za pronalaženjem kvalitetnijeg kapitala– Potreba za smanjenjem rizika finansiranja

• Ad hoc mjere za zaštitu suverenog rejtinga• Poziv za redefinisanje poslovnih modela

29

Sloven

ia

Monten

egro BiH

Bulgari

a

Croatia

Serbi

a

Roman

ia

Albania

Macedo

nia

Hunga

ry

Lithu

ania

Latvia

Polan

d

Czech R

ep.

Slovak

ia-12

-10

-8

-6

-4

-2

0

2

4

6

8

2012 Q22012 Q12011 Q42011 Q3Total

Konstantno smanjenje izloženosti u regionu

Izvor: BIS; and IMF staff calculations.

Kum

ulati

vna

prom

jena

bru

to p

olož

ajim

a ba

naka

koj

e izv

ješt

avaj

u BI

S-u,

201

1-12

(pos

to B

DP-a

)

30

Izazovi

• Vođenje monetarne politike postaje otežano• Prekogranična kooperacija supervizora će biti

neophodna• Domaća štednja mora biti mobilizirana• Lokalna tržišta kapitala se moraju razviti

31

Vođenje monetarne politike postaje otežano

• Hoće li banke pod pritiskom banki-majki biti aktivni sudionici u postupku transmisije?– Lokalno interbankarsko tržište je prestalo funkcionisati– Konsolidirana supervizija zahtjeva ponderisanje rizika

zemlje-domaćina• Može li se i treba li se proces “dolarizacije” obrnuti?• Mogućnost povratka “zlatnog standarda”

32

Kooperacija supervizora sada ima vitalni značaj

• Uticaj supervizora iz zemlje iz koje dolazi banka majka se povećava

• Bankarski sistemi su veoma koncentrisani• Pojavljuju se nove strukture unutar EU ili Eurozone• Vienna 2 Inicijativa se fokusira na ta pitanja

33

Za većinu bankarskih grupacija region nije toliko važan…

Izvor: Moody's Investors Service

Veće bankarske grupacije iz Eurozone sa rangiranim subsidijarima u istočnoj Evropi(aktiva rangiranih subsidijara u postotku ukupne aktive grupacije)

Raiffeis

enErs

te KBC

BCP

Bank o

f Cypr

us

Socie

te Gen

erale

UniCred

it

Commerz

bank

Lande

sbank ING

Intesa

Santa

nder

Rabob

ank

BNP

Credit A

gricol

eBPC

E0

5

10

15

20

25

30

35

34

Serbia

Bulga

ria

Slove

nia

Romani

a BiHCro

atia

Macedo

nia

Alban

iaPol

and

Hunga

ry

Czech

Rep.

Slova

kia0

2

4

6

8

10

12

14

16

...čak i u slučaju kada njihove subsidijarije imaju sistemski značaj na lokalnoj razini

35

Izvo

r: Ba

nksc

ope

Konc

entr

acija

u b

anka

rsko

m se

ktor

u

Broj banaka koje čine više od 80% aktive

Od čega: broj banaka u austrijskom i italijanskom vlasništvu

Slove

nia

CroatiaBiH

Serbia

Romania

Bulgaria

Macedonia

Albania

Hungary

Estonia

Latvi

a

Lithuania

Poland

Czech Rep.

Slova

kia-15

-10

-5

0

5

10

Foreign banks Domestic deposits

Total

Procenat finansiranja iz lokalnih izvora se povećava

36Izvor: BIS

Promjena u izvorima finansiranja banaka u 2011:Q3-2012:Q2(u odnosu na anulirani procenat BDP -a sa podešavanom kursnom razlikom)

Turke

y

Roman

iaCroa

tia

Bulgari

aSe

rbia

Albania

Macedo

nia BiHPo

land

Hunga

ryLat

via

Lithua

nia0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

FX forward market liquidity

Money market liquidity (up to 3 months)

Money market interest rate benchmark

Tržišta novca u JI Evropi zaostaju u razvoju za tržištima srednje Evrope…

Source: EBRD Transition Report 2010

Inde

ks ra

zvoj

a tr

žišta

mpv

ca

37

Turke

y

Bulgari

a

Roman

iaCroa

tia

Albania

Macedo

niaSe

rbia BiH

Polan

d

Hunga

ryLat

via

Lithua

nia0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11Secondary market liquidity

Secondary market development

Primary market development

…kao i tržišta obveznica

38

EBRD

-ev

inde

ks ra

zvije

nosti

tržiš

ta d

ioni

ca

Potreba za izgradnjom tržišta kapitala u lokalnoj valuti

• Oslanjanje na dugoročno bankarsko finansiranje je teško održivo

• Razvoj lokalnih tržišta kapitala je u zaostajanju• Važnost poboljšanja poslovne klime• Potreba za boljom pravnom zaštitom i kolateralima• Treba izgrađivati tržišnu infrastrukturu• Regionalna saradnja je od ključne važnosti• Mora se redefinisati uloga međunarodnih finansijskih

institucija

39

4040

Hvala na pažnji