1. PRIBINI] I WEGOVI STANOVNICI - dusanic.rsdusanic.rs/13-141.pdf · 19 jevreja i 2 evangelista. Prema popisu iz 1910. godine u Pribini}u postoji 130 ku}a i u wemu `ivi 1.164 stanovnika

1. PRIBINI] I WEGOVI STANOVNICI

Pribini} je pitomo brdsko mesto u Republici Srpskoj, napetnaestom kilometru puta od Tesli}a prema Bawaluci, kojeokruùju planine Borja (s juga i jugozapada) i Javorova (sa severai severozapada); prostire se izme|u 44`33``30 i 44`39 severnegeografske {irine i 17`37``30 i 17`45 isto~ne geografske duìne.

Samo mesto Pribini} pripada podru~ju sredwe visokihbrda i obronaka grani~nih planina. Sredi{wi deo mesta imanadmorsku visinu od 280 do 460 metara, a delovi mesta Pribini}na planini Borja imaju visove od 1.008 (Tajan), a u Javorovi od605 (Brestovac i Veliki Kowu{i} - Wivak) i 520 (Lipova glava)metara. Ina~e, najvi{i vrh na planini Borja je Velika Ruwavica(1078), a u Javorovi ranije navedeni vrhovi u mestu Pribini}.Obe ove planine – Borja i Javorova - obrasle su visokom {umomzbog ~ega je Pribini} jo{ u vreme Austrougarske bio poznatavazdu{na bawa koju su i stranci rado pose}ivali.

Izme|u planina Borja i Javorove nalazi se breùqkastozemqi{te koje se spu{ta u pravcu jugoistoka i kroz koje proti~ereka Mala Usora s izvorom u masivu planine Borja (ispod PavlovaVisa, na 988 metara nadmorske visine). Ona predstavqa glavnuhidrografsku arteriju ovog podru~ja. Mala Usora je u svome gorwemtoku dosta jaka, a za vreme topqewa snega i velikih ki{a zna dabude i dosta plahovita. Wene pritoke (Velika Ostru`wa, MalaOstru`wa, Bago{nica i druge) formiraju se uglavnom u podru~juplanine Borja, dok vodotoci s planine Javorova (Velika Javorova,Bijela rijeka, Crna rijeka i druge) uglavnom pripadaju slivureke Ukrina. Mala Usora ima duìnu od 22 km i u Tesli}u sespaja s Velikom Usorom i ~ine reku Usoru koja se u Doboju ulivau reku Bosnu (kao wena najduà – 82 kilometra duga - leva pritoka).

Na ovom podru~ju, pitke vode ima u izobiqu. Ranije su seku}e podizale u blizini jakih izvora vode – vrela (ili to~kovakako ih me{tani zovu), kojih u Pribini}u ima mnogo, a jedno od wihje i Principovo vrelo na 300 metara od centra mesta. Mnogobrojnapribinska vrela su poznata po ~istoj, hladnoj, ukusnoj i pitkojvodi. Na Maloj Usori i wenim pritokama jo{ se zadràlo neko-liko, od nekada bezbrojnih vodenica za mlevewe ̀ ita. U vreme na{ihdedova, gotovo svako doma}instvo u Pribini}u je imalo svoju vode-nicu.

Petar Bogunovi}, koji je 20-ih godina XX veka bio u~itequ Pribini}u (u kwizi: Iz Usorskog kraja i okoline) pi{e, da navi{e mesta u Pribini}u proviruje iz zemqe kameni ugaq, u dostajakim naslagama. Na{i rudarski stru~waci drè da je sva Pribi-ni}ka dolina, zapadno od Vrane Stijene, podru~je kamenog ugqa.Godine 1922. vr{eno je kopawe kamenog ugqa u Mom~ilovi}apotoku i ugaq je bio odli~nog kvaliteta.

Pribini} se nalazi u pojasu umerene kontinentalne klime,bez velikih temperaturnih oscilacija. Prema podacima Saveznoghidrometereolo{kog zavoda za period od deset godina (1957-1967),izmerene su prose~ne godi{we temperature od 9,7° S i prose~negodi{we padavine od 992 mm. Ako se posmatraju prose~ne mese~netemperature, onda je najhladniji mesec januar sa – 2,1° S, a najto-pliji mesec jul sa 19,7° S. Jesen je toplija od prole}a {to imapozitivan uticaj na kasno vo}e koje moè da dozre. U maju mesecuima najvi{e (125 mm), a u januaru najmawe (56 mm) padavina. Oko2/3 godi{wih padavina otpada na vegetacioni period {to sepovoqno odraàva na poqoprivredu.

Zahvaquju}i svome reqefu, povoqnim klimatskim uslo-vima i drugim ~iniocima ovo podru~je ima veoma bogat i razno-vrstan biqni i ìvotiwski svet. Oko dve tre}ine mesta Pribini}nalazi se pod {umom i to prete`no (oko 80 %) visokom - ~eti-narskom (bor, jela, smreka, tisa i dr.) i listopadnom (javor, hrast,bukva, breza, lipa, grab i dr.) na planinama Borja i Javorova. Sre-di{ni deo mesta pro{aran je oranicama, {umarcima, vo}wacima,pa{wacima i livadama. Pogled na mesto Pribini} sa nekog od

14 Jovan B. Du{ani} - Lipqanski

bezbrojnih uzvi{ewa naro~ito je lep u prole}e kada je sve u zele-nilu i cvetu, i kasnu jesen kada je sve u prelivu prelepih jesewihboja raznovrsnog biqnog sveta.

Bogat i raznovrstan biqni svet, klima i konfiguracijaterena doprineli su da je ovo podru~je bogato i mnogobrojnimìvotiwskim svetom - divqa~i, pticama, ribom i rakovima.

Na kraju naglasimo da je Pribini} izrazito lepo mesto i~esto se spomiwe kao idealna vazdu{na bawa. Petar Bogunovi} (usvojoj kwizi Iz Usorskog kraja i okoline) izme|u ostalog pi{e:

Pribini} je jedno od najzdravijih planinskih mesta u Bosnii Hercegovini, te je radi svoga poloàja i borovih {uma od vajkadavredio kao klimatsko mesto i vazdu{na bawa... Radi ~istog vaz-duha, koji je pun ozona i mirisa borovine, te radi lepote prirode,dobre sveè vode, dolazi u Pribini} lep broj gostiju, da u pri-jatnosti provede letwe dane. U tu svrhu sagra|en je u sedi{tu mestalep udoban hotel, vlasni{tvo dana{we tesli}ke fabrike. I pri-vatna lica podigla su nekoliko lepih zgrada. Namerava se, na jednojuzvi{ici da podigne de~iji sanatorijum, koji bi bio od velikeva`nosti ne samo za Vrbasku ve} i za ostale obli`we banovine.

O lepoti Pribini}a i wegove okoline uzalud je pisati,jer te lepote i udobnosti ne moè pero opisati onako kako u istinuzasluùje. Pribini} treba videti, u wemu provesti dane odmora,pa ga onda oceniti.

* * *

Sada{wi stanovnici Pribini}a potomci su onih koji suse u wega doseqavali u drugoj polovini XVIII veka i kasnije. Poz-nato je da je zbog ~estih ratova ali i velikih epidemija podru~jePribini}a vi{e puta u potpunosti opustelo. Posledwi put to sedesilo za vreme stra{ne epidemije kuge koja je zabeleèna 1782-1784. godine. Prvi doseqenici u Pribini}u, posle toga, bili supreci dana{wih Du{ani}a.

Prota Stevan K. Du{ani} beleì da u vreme kada je do{ao[vabo u Bosnu u Tesli}u je postojala samo jedna ku}a - Jefta

15Letopis srpske porodice iz Bosne

Vukovi}a, a u Pribini}u je bilo 17 ku}a u kojima je ìvelo 18porodica - Du{ani}i su imali dve ku}e, a u po jednoj ku}i suìvele porodice Mali} i Mom~ilovi}, te Deli} i Jeli}.

U zaostav{tini prote Stevana K. Du{ani}a nalaze se podacio broju stanovnika Pribini}a krajem XIX i po~etkom XX veka.Prema popisu koji je obavqen 1. maja 1885. godine, od strane novihaustrougarskih vlasti, u Pribini}u je bilo 729 stanovnika (374mu{karaca i 355 ènskih), od kojih 663 pravoslavnih i 66 muha-medanaca. Neoèwenih je bilo 391, oèwenih 292 i udovih 46.

Deset godina kasnije (1895) u Pribini}u postoji 136 ku}ai u wemu ìvi 1.235 stanovnika (789 mu{karaca i 446 ènskih),od kojih je 808 pravoslavnih, 67 muslimana, 335 rimokatolika,19 jevreja i 2 evangelista.

Prema popisu iz 1910. godine u Pribini}u postoji 130ku}a i u wemu ìvi 1.164 stanovnika (635 mu{karaca i 529 èn-skih), od kojih srpsko stanovni{tvo broji 1.028, muslimansko 82,rimokatoli~ko 46, gr~kokatoli~ko 2 i 6 jevreja. Samo da spomenemoda je 1910. godine u Bosni i Hercegovini bilo 1,898.044 stanov-nika, od kojih pravoslavci ~ine 43,4%, muslimani 32,3%, kato-lici 23,3%, a ostali 1%.

Po oslobo|ewu Bosne i Hercegovine od okupatora poslePrvog svetskog rata izvr{en je popis stanovni{tva 1921. godine.Prema tom popisu u Pribini}u je ìvelo 1.169 stanovnika, odkojih je prema veroispovesti bilo: 1.047 pravoslavnih, 80 musli-mana, 41 katolik i 1 evangelista, a prema nacionalnoj pripad-nosti, kako je tada evidentirano 1.158 Srba i Hrvata, 8 Nemaca ipo jedan Rusin, êhoslovak i Rumun. U isto vreme u Bosni i Herce-govini ìvelo je 1.890.440 stanovnika, od kojih na pravoslavceotpada 43,9%, na muslimane 31,1%, na katolike 23,5%, a na ostale1,5%.

* * *


Nakon Drugog svetskog rata prema spisku parohijske kan-celarije, kako to pi{e prota Stevan K. Du{ani}, u Pribini}upostoje slede}e porodice:

ARSENI]. Arseni}i poti~u iz Bir~a, a u Pribini} suse doselili iz Lipqa. Prvo su se naselili na zemqi{tu gde su sadaMarinkovi}i, pa su posle pre{li u Maricu na zemqi{te koje sunapustili Popovi}i. Slave Simoq dan. Sahrawuju se u Bubi}ima.

BABI]. Babi}i su se doselili iz O~au{a. Doselio seGojan, ded To{in. Slave \ur|ev dan. Sahrawuju se u grobqu Bri-jeàni.

Babi} - Pejakovi}. Luka Babi} iz Arseni}a poti~e odPejakovi}a iz Lipqa. Wegov predak Stojke do{ao je u najam kodBabi}a i tu se priènio i primio prezime.

BJELAC. Tri brata – Luka, Jovan i Vidak Bjelac doselisu se iz Ukrwice i Radowi}ima nametnuli svoje prezime. Slavekrsnu slavu \ur|ev dan. Sahrawuju se u Kasimovini.

Bjelac - Popovi}. Mile Bjelac je sin Tome Popovi}a.Slave krsnu slavu \ur|ev dan. Sahrawuju se u Kasimovini.

Bjelac - Radowi} su starosedeoci. Slave krsnu slavuNikoq dan. Sahrawuju se u Kasimovini.

Bjelac - Radi{i}. To su Stanoje i Mijailo – [epo Bjelac.Slave Nikoq dan. Sahrawuju se u Kasimovini.

BLAGOJEVI]. Kr{o Blagojevi} doselio se iz O~au{a.Za Kr{u se udala Savica, udovica popa Vasiqa koja je sa sobomdovela sinove Spasoja i Jovicu - Jovu (Popadi}a), sinove popaVasiqa. Kr{ini sinovi su Vaso, \ujo i Pano. Slave \ur|ev dan.Sahrawuju se u grobqu Grabik.

BOGDANI]. Bogdani}i su se doselili iz O~au{a. Prvise doselio Luka Bogdani}. Slave âsne Verige. Sahrawuju se uBubi}ima.

BO@I]. Boì}i su se doselili iz Lipqa. Slave Nikoq dan.Sahrawuju se u grobqu ]osovina.

BO[TRUNI]. Bo{truni}i su se doselili iz Vija~ana.Do{ao je Jovica koji je bio marveni doktor - hajvan he}im. Wegova


èna Teodora – Teda ìvela je oko 100 godina. Slave sv. Stefana.Sahrawuju se u Kasimovini.

BUBI]. Bubi}i su do{li iz Bir~a. Slave \ur|ev dan.Sahrawuju se u Bubi}ima. Pre nekoliko godina, zbog popuwenostiovog grobqa kao i zbog boqeg poloàja i prilaza, osnovano je uMarici - novo Mi{i}a grobqe (zvano Gwile wive) i u wemu sesahrawuju porodice koje su se sahrawivale u Bubi}a grobqu.

VASILI]. Doselili se iz Buleti}a. Slave \ur|ev dan.Sahrawuju se u grobqu ]osovina.

VUKOVI]. Vukovi}i su iz O~au{a. Bila su tri brataVuk, Savo i \ura|. Savo i \ura| su pre{li na islam, i od wihsu Sadikovi}i iz Pribini}a i @ili}i iz Stopana. Vuk se nijehteo potur~iti, nego pobeè u O~au{ i tu se nastani, te se po wemujedan deo planine u O~au{u nazva Vukov greben. Odatle su u Pri-bini} doselili wegovi Jovan, Vid i Kr{ija Vukovi}. Prota Stevanpi{e da se se}a kako je hoxa @ili} iz Stopana (kasnije se –1908.godine - odselio u Tursku) dolazio u Pribini} svojim ro|acimana slavu \ur|ev dan. Sahrawuju se u Bubi}ima.

GRABOVAC. Nedo i Vaskrsija su se u Pribini} doseliliiz Grabovice kod Kotor Varo{a. Slave sv. Vra~eve. Sahrawuju seu Ilin~i}a grobqu (Grabik).

DELI]. Deli}i su do{li iz Gra~anice beè}i od turskogzuluma. Deli} Slavko (Bo{kov) i wegova ku}a su pravi Deli}i,svi ostali su do{li sa strane. Slave Nikoq dan. Sahrawuju se ugrobqu ]osovina.

Deli} - Jeli} su do{li iz Vru}ice (kod Tesli}a). Slavekrsnu slavu \ur|ev dan. Sahrawuju se u Ilin~i}a grobqu (Grabik).

DIMITRI]. Slave krsnu slavu Nikoq dan. Sahrawujuse u grobqu ]osovina.

DU[ANI]. Prema narodnom predawu Du{ani}i su sta-rinom Pribiwi}i koji poti~u iz Stare Hercegovine. U to vremeStara Hercegovina obuhvatala je, sem teritorije sada{we Herce-govine, i Fo~u, Gora`de, âjni~e, Nik{i}, Pivu, Drobwake iBawane. Iz Stare Hercegovine su se prvo odselili u Podriwe, apotom u Posavinu. Iz Posavine se u Pribini} u XVIII veku doselio


pop Goran sa snajom Du{anom (po kojoj sada porodica nosi prezimeDu{ani}) i unukom Lazarom. Lazar je imao tri sina: Nedeqka –Ne|u (bio je prvi knez u Pribini}u), Igwatija – Igwu i Gavrila– Gavru. Slave krsnu slavu \ur|ev dan. Sahrawuju se u Kasimovini.

Du{ani} - Gaji}. Lazareva (sin Du{ane i unuk popa Gorana)druga èna bila je iz [u{wara, Gaji}a, kod Gradine u ê~avi. Onaje sa sobom dovela dva sina: \uru i Ristu u Du{ani}e. \urinuènu Simeunu zvali su Bjelku{a (jer je bila dovedena iz Bjelajaca),a Ristinu Pejaku{a (dovedena iz Pejakovi}a). Slave krsnu slavu\ur|ev dan. Sahrawuju se u Kasimovini.

Du{ani} - Lipqanski (Kneèvi}, Kisi}). Prema naro-dnom predawu Du{ani}i – Lipqanski su starinom Simolovi}ikoji poti~u iz Stare Hercegovine. Vaskrsiju – Kisiju je kaomalog de~aka dovela majka \ur|ija iz Lipqa u Pribini} kada suTurci ubili wenog muà Mihaila, kneza iz Lipqa. \ur|ija sekasnije udala za Trifuna – Tri{u (Igwinog) Du{ani}a. Vaskrsije}e zadràti krsnu slavu svoga oca Mihaila - Simoq dan ali }enositi prezime Du{ani}. Me|utim, potomci Vaskrsija Du{ani}anazivaju se jo{ i Lipqanski (zbog toga {to poti~u iz Lipqa),Kneèvi}i (kako ih stalno naziva prota Stevan u svojim zapisima– zbog toga {to je Vaskrsijev otac Mihailo bio knez Lipqanski),te Kisi}i (po Vaskrsiji – Kisiji od koga vode svoje poreklo sviDu{ani}i - Lipqanski). Vaskrsija je imao k}erku Milku – Miqu(udala se za \or|a Mali}a) i tri sina: Mihaila, Jovana i Iliju.Slave krsnu slavu Simoq dan. Sahrawuju se u Kasimovini.

ILINÎ]. Ilin~i}i su iz Maslovara. Slave Stefandan. Sahrawuju se u grobqu Grabik.

JOSIPOVI]. Josipovi}i su dobili prezime po Josipukoji je do{ao u Pribini} iz Beba. Josip je imao sinove Kostu iNedu. Kosta Josipovi} je do{ao na seli{te Du{ani}a jer je biooèwen k}erkom Stanka Du{ani}a (Sime Igwinog) koji nije imaomu{ke dece. Slave Trifun dan. Sahrawuju se u Kasimovini

JOTI]. Joti}i su do{li iz planine na zemqi{te Milu-tinovi}a. Kada su Milutinovi}i izumrli ostao je samo jedan staracsa k}erkom kojom se priènio Joco Joti}. Joti}i slave \ur|ev


dan, ali prisluùju Stefan dan, slavu izumrlih Milutinovi}a.Sahrawuju se u Kasimovini.

KALAMANDA. Luku Kalamandu majka je donela (iz Bur~e,kod Kotor Varo{a) u povitku kada se preudala u Marinkovi}e.Slave Nikoqdan. Sahrawuju se u grobqu ]osovina.

KOSTI]. Kosti}i su se pre prezivali Dujakovi}i ido{li su iz Beba. Slave krsnu slavu \ur|ev dan. Sahrawuju se ugrobqu ]osovina.

KRUNI]. Ranije su ìveli u Paleù (kad se ide uz Ost-ru`wu). Slave Jovan dan. Sahrawuju se u Cvijeti}ima grobqu.

LAZI]. \or|e Lazi}, {umar, doselio se iz ê~ave. Imaoje trojicu sinova: Radu, Bogoquba i Vojina (Vojku). Prva dvojicasu kasnije oti{li po slu`bi iz Pribini}a. Vojko je ostao u Pri-bini}u i sa suprugom Zoricom doìveo je duboku starost i imalisedamnaestero dece, od kojih je dvanaest odraslo. Slave krsnuslavu \ur|ev dan. Sahrawuju se u Kasimovini.

LIPOVÎ]. Bra}a Jefto i Vasilije Lipov~i} do{lisu iz Lipqa, a poti~u od Jotanovi}a. Dobili su ime po majciLipovki koju su me{tani zvali Gatarom. Slave krsnu slavu \ur|evdan. Sahrawuju se u Kasimovini.

MALI]. Mali}i su starosedeoci. \or|o je ostao u Pri-bini}u, Gligor se odselio u Rastu{u, a Risto u prwavorski kraj.Slave krsnu slavu \ur|ev dan. Sahrawuju se u Kasimovini.

MARINKOVI]. Marinkovi}i su iz Maslovara. Do{lisu Vid i Lazar. Slave Nikoq dan. Sahrawuju se u grobqu ]osovina.

MARKOVI]. Markovi}i su do{li iz O~au{a. Simeuni Todo Markovi} do{li su na seli{te Kr{ije Maksimovi}a ~ijaje porodica izumrla. Slave krsnu slavu \ur|ev dan. Sahrawuju se uKasimovini.

MILADI]. Sredinom XIX veka u Miladi}ima se ra|alasamo ènska deca. Slave Nikoq dan. Sahrawuju se u grobqu zvanomKupini.

Miladi} - Babi}. Otac Luke Miladi}a, kova~a, ukradenje iz Babi}a jer nije bilo mu{ke dece u ku}i Miladi}a. Luka jeimao sinove Lazara, Simu i Du{ana. Dejan je Lazarev sin, a wegovi


sinovi su Vojin i Nikola. Vojinovi sinovi su Dejan i Goran.Slave \ur|ev dan.

Miladi} - Bumbari} (Nikoli}) su iz Pasja~e (\ura|,Jovica, Tanasije, Petar). Prihvatili prezime Miladi}. Slavekrsnu slavu \ur|ev dan.

Miladi} - Dimitri}. Vid Dimitri} se priènio (domazet)Du{icom, k}erkom Jovice Miladi}a. Jovica nije imao mu{ke dece.

Miladi} - Kneèvi}. Luka je ro|eni brat Vaskrsija Du{a-ni}a – Lipqanskog. Kada je \ur|ija, posle ubistva muà Mihaila,pobegla iz Lipqa u Pribini}, sa sobom je dovela sina Vaskrsijai bila je u poodmakloj trudno}i. Ubrzo }e roditi Luku koji }ezadràti krsnu slavu svoga oca Mihaila - Simoq dan ali }e sekasnije prièniti u Miladi}e (sa Maricom Miladi}) i wegovipotomci nose prezime Miladi}. Luka je bio odli~an drvodeqa.Imao je sina Nikolu. Slave Simoq dan kao o~evu slavu i Nikoqdan kao zemaqsku slavu.

Miladi} - Lazi} ili Marjanovi} su iz Buleti}a. Jedanod wih je Mali Bo{ko, zvani Vrìnar.

Miladi} - Stevi}. Otac Vase Miladi}a – Stevi}a doseliose iz Babi}a i priènio se u Miladi}ima. Vasini sinovi su \or|o,Du{an, Branko, Mile i Vinko. Slave \ur|ev dan.

MIQANOVI] (BRIJE@AN). Miqanovi}i starinompoti~u iz Stare Hercegovine. Miqanovi}i su u Pribini} do{liiz Javorana (kod Kotor Varo{a). Slave Simoq dan. Sahrawuju seu Brijeànskom grobqu.

Miqanovi} - Milo{evi}. Jeftin ded Risto doselio se uPribini} kod sestre koja je bila udata za Pauna (Markovog dedu)Miqanovi}a.

MITROVI]. Mitrovi}i su iz Vija~ana. Slave \ur|evdan. Sahrawuju se u ]osovini.

MI[I]. Mi{i}i slave \ur|ev dan. Sahrawuju se uKasimovini i u Bubi}ima.

MOMÎLOVI]. Mom~ilovi}i starinom poti~u iz StareHercegovine. Mom~ilovi}i su se doselili u Mali}e. Slave krsnuslavu \ur|ev dan. Sahrawuju se u Kasimovini.


NIKOLI]. Nikoli}i su iz Pasja~e. Slave krsnu slavu\ur|ev dan. Sahrawuju se u Kasimovini.

NOVI]. Novi}i su iz Bir~a. Slave sv. Igwatija. Sahra-wuju se u Brijeànima.

OSTOJI]. Ostoji}i su se doselili iz Lipqa. Do{li suJovica, Tane i Trivun. Slave \ur|ev dan. Sahrawuju se u grobqu]osovina.

Ostoji} - Marjanovi}. Ku}a Milete Marjanovi}a nalazilase na zemqi{tu Ostoji}a.

PETROVI]. Luka Petrovi} se doselio iz Kotor Varo{a.Slave \ur|ev dan. Sahrawuju se u Petrovi}ima.

PE[TA. Pe{te su do{li iz Boraka na imawe Bati}a kojisu izumrli. Prota Stevan K. Du{ani} pamti posledweg Bati}a –Stevu koji je bio gu{av. Prvi je do{ao Vasiq Pe{ta sa svojimocem. Slave \ur|ev dan. Sahrawuju se u grobqu ]osovina.

POPADI]. Popadi}i su iz [wegotine. Popadija Savica,posle smrti popa Vasiqa Popadi}a se iz [wegotine, preudala uPribini} za Kr{u Blagojevi}a. Sa sobom je dovela i sinove Spa-soju i Jovicu. Slave \ur|ev dan. Sahrawuju se u Ilin~i}a grobquzvanom Grabik.

POPOVI]. Popovi}i starinom poti~u iz Stare Herce-govine. Popovi}i su se u Pribini} doselili iz Lipqa. Spasoje(Teodorov otac) Popovi} i Gavro (Lazar) Du{ani} bili su pa{e-nozi. (Savica – èna Gavre Du{ani}a i Simeuna – èna SpasojaPopovi}a bile su ro|ene sestre iz Lipqa). Gavro je doveo svogapa{enogu Spasoja, prvo u Arseni}e, a zatim na wihovo dana{weseli{te (koje je nekada pripadalo Gavrinom bratu Nedeqku Du{a-ni}u). Slave Trifun dan. Sahrawuju se u Kasimovini.

Popovi} - Adamovi}. Simo Adamovi} (otac Petra, Dujakai Vida Popovi}) do{ao je iz Imqana i radio kao najamnik kodGavre Du{ani}a. Priènio se Stanom, udovicom Blagoja Popo-vi}a (Stana je sestra To{e Babi}a). Slave krsnu slavu Simoqdan.

RADOWI]. Kosta Radowi} je do{ao iz Buleti}a. SlaveJovan dan. Sahrawuju se u Kre{evinama.


STEVI]. Doselili se iz Maweva. Slave \ur|ev dan.Sahrawuju se u Bubi}ima.

STOJANOVI]. Stojanovi}i su se doselili iz Lipqa.Prvi je do{ao Gavro otac Jovice Stojanovi}a. Slave Nikoq dan.Sahrawuju se u grobqu Grabik.

STOQAK. Stoqaci su do{li iz Kru{evice. Slave\ur|ev dan. Sahrawuju se u grobqu ]osovina.

SUVAJAC. Suvajci su se prizetili iz Lipqa. SlaveTrifun dan. Sahrawuju se u Kasimovini.

FILIPOVI]. Luka Filipovi} je do{ao iz ê~ave. Slave\ur|ev dan. Sahrawuju se u Kre{evinama.

CVIJETI]. Cvijeti}i starinom poti~u iz Stare Her-cegovine. Slave Nikoq dan. Sahrawuju se u Cvijeti}ima.

CVIJI]. Cviji}i slave \ur|ev dan. Sahrawuju se uCviji}ima.

[KIQI]. Doseli se iz Ora{ja (kod Kotor Varo{a).Slave Petrov dan. Sahrawuju se u Bubi}ima.

U Pribini}u ìve i slede}e muslimanske porodice: BARI]. Bari}i su se doselili u Pribini} iz Bari}a

(kod Tesli}a).BE[I] su potur~eni Srbi i poti~u od Radowi}a. Kako

je zabeleìo prota Stevan K. Du{ani} jedan Radowi} se potur~ioradi zemqe u Neteci i dobio je ime Alija Be{i}.

KERTI] su, kako to pi{e prota Stevan K. Du{ani}, tako|epotur~eni Srbi, ali ne navodi od koje porodice vode poreklo.

MA[I] su doseqenici (verovatno ènidbom, kako pi{eprota Stevan).

SADIKOVI]. Sadikovi}i su potur~eni Srbi i vodeporeklo od Vukovi}a.

HUSKI] su tako|e potur~eni Srbi i poti~u od Bogdani}a.U Izvodu iz letopisa parohije Pribini}ke prota Stevan

K. Du{ani} pi{e za stanovni{tvo Pribini} i slede}e: Narod jevere pravoslavne, sem desetak muslimanskih ku}a, koje se u pro{-losti istur~i{e da sa~uvaju ìvote i imawa svoja. Oni se svi


drè srpskih obi~aja, kao i glavnih pravoslavnih praznika, pri-znaju da su potur~eni Srbi, i vrlo su odani Srbima pravoslavnevere. U~iteq iz Pribini}a Petar M. Bogunovi} u kwizi Iz usor-skog kraja i okoline o suìvotu pravoslavnih i muslimana pi{e:Ovi su se muslimani toliko zbliìli sa bra}om pravoslavnevere, da se me|usobno ne samo pose}uju nego i kume. @ene musli-manke ne kriju se od hri{}ana kom{ija. U tom seocetu (Marici)imaju i svoju xamiju, koja je, po narodnom pri~awu, godine 1835,sagradio neki Ja{ar-beg, koji se kao biv{i sluga u begovskoj ku}i,oènio jednom begovicom (prota Steva pi{e da je to bila udovicaXafer-bega) iz porodice Kapetanovi}a. Ta je xamija obnovqenaprije dvadeset godina (pred Prvi svetski rat), ve}inom prilozimanaroda pravoslavne vere iz Pribini}a, na poticaj pravoslavnogsve{tenika prote Stevana K. Du{ani}a. Zaista, jedna retka pojavaverske trpeqivosti i me|usobnog verskog sno{aja i bratstva.


2. VREME DO PROPASTI SREDWOVEKOVNE BOSANSKE DR@AVE

Sa sigurno{}u se ne zna kako je i kada Pribini} dobio svojnaziv ali se pretpostavqa da je to bilo po imenu ili prezimenunekog doseqenika (Pribinu, Pribini}u ili Pribiwi}u, kakome{tani ~esto zovu svoje mesto) koji se u davna vremena nastaniona ovom lepom podru~ju.

[ire podru~je dana{weg Pribini}a, pa i sve teritorijedana{we Republike Srpske i Bosne i Hercegovine, Sloveni supo~eli naseqavati jo{ u VII i VIII veku. Nadgrobni spomeniciiz sedmog i osmog veka na reci Uni karakteristi~ni su za Srbe.Pre wih, u raznim periodima, na ovim prostorima ìvela su mno-gobrojna ilirska plemena, Kelti, Rimqani, Goti i drugi starinarodi. Prilikom podele Rimskog carstva na Isto~no i Zapadno(395. godine) tada{wa (anti~ka) Dalmacija, koja je obuhvatala iBosnu, pripala je Zapadnom rimskom carstvu, koje je ubrzo (476.godine) propalo, a ne{to kasnije (u VI veku) ovo podru~je pada podVizantiju i u wenoj sferi uticaja ostaje nekoliko narednih vekova.

Me|utim, ova oblast kao i slovenski narod koji je naseqavau dokumentima se prvi put pomiwe u jednoj frana~koj hronici iz822. godine kada je Qudevit Posavski, nakon poraza koji su munaneli Franci, pobegao iz grada Siska u Bosnu Srbima. O SrbimaQudevit Posavski pi{e za koji se narod kazuje da zauzima velikideo Dalmacije. Re~ je o Srbima koji su ìveli u anti~koj Dalma-ciji koja je obuhvatala znatno ve}i prostor od sada{we Dalmacijei prostirala se od sredine Istre sve do Dra~a. Jo{ u X veku carKonstantin Porfirogenit (912-959) (De administrando Imperio)pi{e da su Srbi i Hrvati prodrli u Dalmaciju i podelili je poreci Cetini, Imiti i Plivi, te da su na zapadu Hrvati stvorili

svoju dràvu, a na istoku su Srbi formirali vi{e svojih pokra-jina – Ra{ku, Dukqu, Zahumqe, Konavqe, Neretvqansku oblast iBosnu. Bosna se spomiwe kao deo dràve srpskog vladara iz Xveka - kneza âslava (Klonimirovi}a). Vizantijski pisac JovanKinam (1118-1143) u prvoj polovini XII veka jasno pi{e da rekaDrina odvaja Bosnu od ostale Srbije. Iz istog perioda u Letopisupopa - Dukqanina (Barski rodoslov) kaè se da je Srbija (Sorbia)podeqena na dve pokrajine - Bosnu i Ra{u (Ra{ku). Bosna se smatrasastavnim delom Srbije. Tako|e, u buli pape Urbana III iz 1188.godine (Regnum Servilie quod est Bosna) pi{e da je Bosna srpskadràva. Rimski papa 1346. godine dumawskog vladiku Ivana pre-poru~uje nadbiskupu splitskom, kao i banu Stepanu, vladaocu srp-skom (bosanskom) - u originalnom latinskom tekstu: Stephano Banoprincipi Rasciensi (Bosnensi).

Hrvatski istori~ar Frawo Ra~ki prostirawe hrvatskedràve iz XI veka opisuje na slede}i na~in: Od rijeke Cetiwepo~ima Hrvatska te se proteè uz more do granice Istre i do gradaLabine, a u gorje te~e ne{to prijeko pokrajine Istre; sa ùpamapako-cetinskom i hqebqanskom pribliùje se zemqi spadaju}ojSrbiji, a za Qudevita Posavskog pi{e da je u X veku pobegao Srbimau Bosnu.

Rascepkanost srpske teritorije na vi{e relativno odvo-jenih oblasti (politi~kih pokrajina) karakteristi~no je i za drugeevropske narode toga, ranog sredwovekovnog, doba. U to vreme je,na primer, nema~ki narod bio podeqen na preko 1800 razli~itihpoliti~kih pokrajina, gradova, kneèvina i kraqevina. Na ovakorascepkanim teritorijama vladari u Bosni nemaju neku ve}u mo}od plemstva pa ni sredi{wa vlast nema ve}i autoritet, za razlikuod sredwovekovnih vladara u Srbiji, od Stefana Nemawe (1168-1196) zakqu~no sa carem Du{anom Silnim (1331-1355), gde pos-toji relativno jaka centralna vlast.

Treba naglasiti da se u ranije navedenim spisima podBosnom smatra oblast sada{we Sredwe Bosne, dok se oblast Soli(Tuzla) i Usora (Doboj) smatraju delom Srbije. Istorijski se ta~nozna da srpski kraq Stefan Dragutin (po predaji vlasti u Srbiji


bratu Milutinu - 1282. godine) dobija, od svoje ta{te – ugarskekraqice Jelisavete i svoga {uraka kraqa Ladislava, na upravqaweBeograd, Ma~vu, Srem, Usoru i Soli. Dragutin se nazivao “srem-ski kraq”, a prestonica mu je bila u Beogradu. On na ovim pod-ru~jima po~iwe s gradwom crkava i manastira, te organizuje verskii crkveni ìvot po ugledu na onaj koji je u Srbiji bio u punom pro-cvatu. Predawe govori da iz toga perioda poti~u manastiri Lipqei Stupqe koji se nalaze nedaleko od Pribini}a.

Kraq Dragutin, kao zet ma|arskog kraqa Stefana Petog ikraqice Jelisavete, uspeva da odràva dobre odnose sa sve mo}-nijim severnim susedom, ma|arskom (ugarskom) dràvom, koja jejo{ 1102. godine osvojila hrvatsku dràvu i ukqu~ila je u svojsastav, ali i s bosanskom vladarskom dinastijom Kotromani},(vladala neprekidno od 1254. do 1463) naro~ito kada je Stefan IKotromani} 1284. godine uzeo za ènu wegovu k}er Jelisavetu. Uisto vreme kraq Dragutin sa svojom vojskom pomaè bratu Milu-tinu da pro{iri teritoriju Srbije i zauzme Brani~evo, Strumicu,Prilep, Ohrid i Kroju, te prenese prestone gradove u Pri{tinui Skopqe.

Od 1322. pa sve do 1353. godine sin Stefana I Kotromani}a(i unuk kraqa Dragutina), Stefan II Kotromani} - ili Stepo{,kako su ga savreminici zvali, vlada i oblastima Usora i Soli.Upravo sa Stepo{om po~iwe osetan napredak Bosne u svim prav-cima. Mnogi istori~ari isti~u da je Stepo{ bio za Tvrtka isto{to i kraq Milutin za cara Du{ana – tvorac dràvne stabil-nosti i organizator wene unutra{we snage.

Sredwovekovna bosanska dràva dostiè svoj najvi{i usponza vladavine Stepo{evog naslednika – kraqa Tvrtka I (1353-1391)(Stefan II Kotromani} - Stepo{ nije imao mu{ke dece pa ga jenasledio brat Vladislav, odnosno Vladislavqev stariji sin –petnaestogodi{wi Tvrtko, po{to i Vladislav ubrzo umire posleStepo{a). U sastav wegove dràve ulazi teritorija koja na zapaduobuhvata Split (sa ostrvima Bra~, Hvar i Kor~ula), kao i li~kuoblast porodice Kurjakovi}, a na istoku se proteè do Lima iMile{eva. Kraq Tvrtko na simbolima svoje dràve imao je dva


{tita - sa desne strane dvoglavog orla, a sa leve plavu traku s{est krinova (qiqana).

Istori~ar Vladimir ]orovi} (u kwizi: Bosna i Her-cegovina), o kraqu Tvrtku, pi{e: U Tvrtkov deo do{ao je manastirMile{evo sa grobom Svetog Save. Na tom mestu, toliko po{tovanomu srpskom svetu, Tvrtko je na svoju glavu stavio 1377. godine kra-qevsku krunu. Bog me spodobio dvostrukim vencem, da vladam nadoba kraqevstva, pisao je on sve~ano i sa ponosom, milostivo daju}idubrova~koj republici trgova~ke povlastice, prvo od davnina ubogodarnoj nam zemqi Bosni, a po tom, kad je u Srbiji nestalocarske loze, i ja kad videh zemqu praroditeqa mojih ostavqenuod wih i da nema svog pastira, po|oh u srpsku zemqu, èle}i ihote}i utvrditi presto roditeqa mojih i kad sam tamo do{aoven~an bi bogom darovanim mi vencem na kraqevstvo praroditeqamojih, da budem u Hristu Isusu blagoverni i bogom postavqeniStefan kraq Srbima i Bosni i Primorju i Zapadnim Stranama.

Naàlost, nosilac te ~asne titule brzo je zaklopio svojeo~i, 1391. godine jo{ u punoj mu{koj snazi, sa nepunih 55 godina,ne dospev{i da dovr{eno delo ~vr{}e veè i trajnije obezbedi.Gotovo samo od sebe name}e se pore|ewe izme|u Tvrtka i Du{ana.Obojica su, van spora, qudi velike li~ne vrednosti. Obojicapostiù i velike uspehe. Nisu samo vladari, nego su i nosioci~itava dràvnog stroja. U wima kao da je usresre|ena sva energi-ja na{e snagom ponesene rase. Svi su im mi{i}i nabrekli u{irokom zamahu. Svaki pokret pokazuje koncentraciju voqe. Kodobojice je i ista sudbina. Visoko podignuto wihovo delo nema koda prihvati; pod teretom wihove tekovine posr}u slabi im nas-lednici. Obojica umiru jo{ neistro{eni u snazi; upravo onda,kad je wihovo prisustvo ìva potreba da se ste~eno dovede u red,priqubi, organizuje i odrì.

Treba re}i da je kraq Tvrtko I imao, po srodstvu, ve}e pravona carsku krunu Nemawi}a od ostale vlastele u Srbiji. Knez Lazarje bio najozbiqniji pretendent ali je wegovo pravo bilo zasno-vano, i{lo je preko wegove ène – knegiwe Milice koja je bilapraunuka Nemawinog sina Vukana (iz dinastije Nemawi}a –


Vukanova linija - koja nije vladala). Tvrtko je pravo na krunu Nema-wi}a nosio direktno sam, kao neposredni potomak Nemawi}a –wegova baba Jelisaveta (èna Stefana I Kotromani}a) bila jek}erka kraqa Dragutina (iz dinastije Nemawi}a – Stefanovalinija - koja je vladala). Me|utim, kako to nagla{ava Vladimir]orovi} (u delu: Istorija Srba) kraq Tvrtko I se u Srbiji nepojavquje kao osvaja~ i pobednik jednog dinasta, nego kao legi-timni potomak jednog Nemawi}a, da ukazuju}i na svoje pravopo{tedi osetqivost. Sa knezom Lazarom ne samo da ne traìborbe nego ~ak sklapa savez, i to u borbi protiv Zigmunda i protivTuraka. Kao {to se vidi kraq Tvrtko I kao i wegov prethodnik,Stefan II Kotromani} - Stepo{, vode poreklo od vladarske dina-stije Nemawi}a.

Podsetimo se da srpska vladarska dinastija Nemawi}ipoti~e od Stefana Nemawe (vladao 1168-1196), mada su i wegovipreci (otac Zavida i ded Vukan) vladali Ra{kom kao veliki ùpani.Dinastija Nemawi}a vladala je srpskim zemqama neprekidno od1168. do 1371. godine. Imala je dve linije: jedna poti~e od starijegsina Vukana, a druga, kraqevska, poti~e od sredweg sina StefanaPrvoven~anog, dok najmla|i Nemawin sin Rastko (Sveti Sava),kao monah i crkveni velikodostojnik, nije imao poroda.

Vukanova linija. Vukan koji je bio kraq Dukqe (1195-1208) imao je sinove \or|a, Stefana i Dimitrija. Dimitrije kogasu zvali David imao je sina Vratislava i od wega unuka Vratka.Vratkova k}er Milica bila je èna srpskog kneza Lazara (1371-1389).

Stefanova linija. Stefan Prvoven~ani, veliki ùpan ikraq (1196-1227) i wegovi tri sina: kraq Radoslav (1227- 1234),kraq Vladislav (1234-1243) i kraq Uro{ (1243-1276) vladali suneprekidno 80 godina. êtvrti sin Stefana Prvoven~anog Pre-dislav, kao Sava II, bio je tre}i poglavar Srpske pravoslavne crkve,posle Sava I (Svetog Save) i Arsenija I (sremskog). Kraqa Uro{anasle|uje prvo wegov stariji sin kraq Dragutin (1276-1282). KraqDragutin srpski presto predaje mla|em bratu kraqu Milutinu(1282-1321), a sam postaje kraq sremski (1282-1321) i u sastav


wegovog kraqevstva ulazi Beograd, Srem, Ma~va i oblast Usora(Doboj) i Soli (Tuzla). K}erka kraqa Dragutina, Jelisaveta, bilaje èna bosanskog kraqa Stefana I Kotromani}a sa kojim je imalasinove: Stefana II Kotromani}a - Stepo{a (koji je nasledio ocana bosanskom prestolu) i Vladislava (~iji je sin, kraq Tvrtko Inasledio na prestolu strica po{to Stefan II Kotromani} - Stepo{nije imao mu{kih naslednika). Kraqa Milutina na srpskom pre-stolu nasle|uje mla|i sin kraq Stefan Uro{ De~anski (1321-1331) po{to je stariji Milutinov sin Konstantin umro mlad.Stefan De~anski je imao sinove Du{icu i Dragutina, koji suumrli u detiwstvu, Du{ana (kraq 1331-1345; car 1345-1355) iSimeona. Cara Du{ana - Silnog nasle|uje sin car Uro{ – Nejaki(1355-1371) koji nije imao mu{kih potomaka. Simeon, sin StefanaDe~anskog iz braka sa Marijom Paleologovom, ose}ao se vi{e kaoGrk, nego kao Srbin. Od starijeg brata, cara Du{ana, dobio je naupravu Epir, gde je u Uro{evo vreme vladao samostalno kao despotsve do 1369. godine. Simeonovi sinovi su Stefan i Jovan Uro{,koji je umro (1423) kao monah Joasaf i sa wime je izumrla ovasrpsko-gr~ka loza Nemawi}a.

Po naredbi kraqa Zigmunda ugarska vojska je (krajem juna1415. godine) u{la i zauzela oblast Usoru. Naredne godine pro-te}i }e u ~estim sukobqavawima oslabqenih bosanskih vladara,Ugarske i Turske.

Pred najezdom Turske posledwi bosanski kraq, StefanToma{evi} (1461-1463), prihvatio je katoli~ku veru neposrednopred definitivni slom sredwovekovne bosanske dràve kada jezemqa ve} bila u rasulu, ali ta kraqeva odluka nije imala skoronikakav uticaj na wegove podanike. Kada su Turci pogubili Ste-fana Toma{evi}a wegov sin prima islam, tako da on za kratko vremeod pravoslavca (ro|ewem), postaje za kratko katolik i na krajumusliman.

O posledwem vladaru sredwovekovne bosanske dràve -Stefanu Toma{evi}u, u narodnim pesmama je sa~uvana veoma lo{aslika:

Svoj je bra}i svojoj omrznuoI golubu na jelovoj grani


i to, pre svega, zbog toga {to ga prevari gospoda latinska, te onprimi wihovu i izneveri veru pradedovsku.

Do dolaska Turaka na ove prostore ubedqivo najve}i brojstanovnika u Bosni i Hercegovini pripadao je isto~nom hri{}an-stvu - pravoslavnoj veri, a mawi broj su bili rimokatolici. Bugar-ski bogumili koji su beàli na Zapad samo su se nakratko zadrà-vali na ovim podru~jima i u vreme turskih osvajawa, smatra se da ihskoro nije ni bilo na teritoriji sada{we Bosne i Hercegovine.

U Bosni je postojala takozvana bosanska crkva (Ecclesiabosnensis) {to je karakteristi~no za pravoslavqe gde postojepomesne crkva (srpska, gr~ka, ruska...), a ne za katoli~anstvo kojeje organizovana centralizovano i gde nema pomesnih crkvi (ita-lijanske, hrvatske, slovena~ke...). Pored toga i hijerarhija bosanskecrkve ustrojena je na pravoslavni na~in (djed – episkop, gosti –vi{e sve{tenstvo, starci – niè sve{tenstvo). U bosanskoj crkvikoristila se prvo glagoqica, a potom }irilica. Da je kod bosanskecrkve re~ o pravoslavnoj crkvi upu}uje i sadràj i su{tina vero-vawa, te na~in pisawa crkvenih kwiga i poveqa. Bogosluèwe jebilo isto~nog obreda, a mona{tvo se upravqalo po pravilima sv.Vasilija Velikog. Krsno ime ({to je iskqu~ivo srpski crkveniobi~aj) se u bosanskoj crkvi slavilo i bilo naro~ito po{tovano.

Me|utim, tokom celokupnog perioda postojawa sredwove-kovne bosanske dràve katoli~ka crkva poku{ava da na ovomprostoru pusti dubqi koren ali joj to ne uspeva. U prvoj poloviniXIV veka dolaze dominikanci, ali se ubrzo povla~e preko Save u\akovo. Sredinom XIV veka usledio je novi poku{aj kada se uokolinu rudnika u naseqima nema~kih rudara upu}uju frawevcikoji poku{avaju da tu stvore svoja upori{ta. U XV veku vr{e senovi poku{aji {irewa katoli~anstva na bosanskoj teritoriji.Ovi, kao i mnogi drugi, poku{aji nisu imali ve}i rezultat. Kakonavodi hrvatski istori~ar V. Klai} (u kwizi: Povjest Bosne dopropasti kraqevstva) u drugoj polovini XIV veka, za vladavineTvrtka I (1353-1391) i wegovog naslednika Stefana Dabi{e (1391-1395), rimokatoli~ka crkva u Bosni gotovo je nestala.


Za razliku od srpske dràve gde je sa~uvana svest o woj iwenim vladarima kroz ceo period turskog ropstva (i dràva ponovostvorena po~etkom XIX veka), svest o bosanskoj dràvi i wenimvladarima nije postojala i ne postoji. Jedan od razloga leì u~iwenici da je Srbija u vreme Nemawi}a (zakqu~no sa caremDu{anom Silnim), imala ja~u centralnu vlast i autoritet vla-dara (~ije su se odluke bez pogovora izvr{avale), nego {to je tobio slu~aj sa Bosnom. Odluke koje su donosili bosanski vladari(banovi, a od 1377. godine kraqevi) ~esto su od ostale vlastelebile ignorisane.

S druge strane, neki delovi sredwovekovne Bosne bili sujedno vreme pod vla{}u srpskih kraqeva. Na tim podru~jima kaoi u Srbiji srpski vladari su podizali manastire, dok je bosanskavlastela iza sebe ostavqala nekropole ste}aka.

Zub vremena uni{tio je ve}inu ste}aka. Na wima su svo-jevremeno postojali veoma interesantni i zna~ajni zapisi. Tako,izaslanik austrijskog kraqa Fernindanda (koji je putovao u Cari-grad sultanu Sulejmanu II), Benedikt Kuripe{i} u Putopisu krozBosnu, Srbiju, Bugarsku i Rumeliju 1530, najzna~ajnijem opisuevropske Turske iz tog vremena, pi{e: Na uzvi{ici kojom smodanas i{li ima pet vrlo velikih kamenih grobova - ste}aka. Nesamo mi, nego i sami Turci ~u|ahu se kako je tih pet velikih kame-nova, ~etvrtasto istesanih, izne{eno na ovu glavicu. Tu leìvojvoda Radoslav Pavlovi}, koji je nekad (1390-1441) vladao u tojzemqi, wegova èna, jedan sin, wegov brat i verni mu sluga - dvor-janin. Na velikom nadgrobnom kamenu je istesan na srpskom jezikui srpskim pismenima natpis sa ovim re~ima:

Ja, vojvoda Radoslav Pavlovi}, gospodar i knez ove zemqe,leìm ov|e u ovom grobu. Dok ìvqah, ne moga{e me turski carnikojim juna{tvom, ni kakvim darovima, pa ni borbom, ni velikomsilom sa moje zemqe ni potisnuti ni pobjediti; jo{ mawe sammislio da se odreknem svoje vjere. Bog mi je dao da sam mnogo putapobijedio Turke. Hvala Bogu i slava {to vazda vjerovah i {tosvoju zemqu ostavqam u hri{}anskoj vjeri.


Blizu pomenutog velikog groba nalazi se drugi nadgrobnikamen vjernog sluge re~enog vojvode. Na kamenu je istesan krst inatpis na srpskom jeziku i srpskim slovima, sa ovim re~ima:

Vojvodo Pavlovi}u, gospodaru moj, tebe qubqah za svogaìvota, vjernom slu`bom sluìh tebi. Sada leìm mrtav podtvojim nogama, jer ho}u i u zemqi da sam ti vjeran sluga. To si tizasluìo, slavni juna~ki kneè, jer je tvoj ma~ za vjeru hri{}anskuposjekao mnogog Tur~ina.

Vremenom su nekropole nestajale, a manastiri (~esto ru{eni,ali ih srpski narod uporno obnavqa) i danas postoje kao zadu`-bina srpskih vladara iz dinastije Nemawi}a. (Podsetimo se samonajzna~ajnijih: Stefan Nemawa - Hilandar i Studenica; StefanPrvoven~ani - @i~a; Kraq Radoslav - Studeni~ka priprata; KraqVladislav - Mile{ava; Kraq Uro{ - Sopo}ani; Kraq Dragutin -Ra~a i po predawu manastiri u Bosni - Ozren, Tavna, Lipqe iStupqe; Kraq Milutin - crkva Vavedewa u Hilandaru i Gra~a-nica; Kraq Stefan De~anski - De~ani; Car Du{an - Sveti Arhan-|eli kod Prizrena; Knez Lazar (1371-1389) - Ravanica; DespotStefan Lazarevi} (1389-1427) - Manasija, itd). Zbog toga je kodpravoslavnog stanovni{tva s podru~ja Bosne i Hercegovine stalnobila prisutna svest o pripadnosti srpskom narodu i jaka te`waza ujediwewem s maticom. I danas i najmawe obrazovan Srbin izBosne i Hercegovine zna kada i gde je propala srpska dràva ikoji su bili weni sredwovekovni vladari, a o sredwevekovnojbosanskoj dràvi i wenim vladarima ni{ta ne zna. Malo {ta(uglavnom ni{ta) o tome zna i obrazovaniji deo bilo kojeg odpripadnika (srpskog, hrvatskog i bo{wa~kog) naroda dejtonskeBosne i Hercegovine. (Bo{wa~ki narod je do sada nekoliko putamewao naziv svoga intentiteta - pamtim da su se oni, samo u drugojpolovini XX veka, izja{wavali kao (uglavnom) Srbi ili kao (veomaretko) Hrvati, zatim kao neopredeqeni, potom kao Muslimani i,na kraju, danas kao Bo{waci).

O tome pi{e (u kwizi: Bosna i Hercegovina) i istori~arVladimir ]orovi}. Iznena|uje pojava, da se istorija Bosne i Her-cegovine kod nas op}enito malo zna. I to ne samo u pokrajinama


blièg ili daqeg susedstva, nego i u wima samim. Razloga za tobi}e, vaqda, vi{e; ali nam se ~ini da je jedan najglavniji. Nijedanod bosanskih vladara, sem Hercega Stepana, nije ostavio iza sebeonakav jedan spomenik, kakvi su, primera radi, Studenica, Gra-~anica ili De~ani u ra{koj dràvi i nijedan se, kako se danas~ini, nije u onolikoj meri brinuo “za du{u”, koliko su to, u nepo-kolebqivoj tradiciji, ~inili Nemawi}i i wihovi neposredninaslednici.

Zadu`bine Nemawi}a bile su koliko kulturna sedi{taizvesnog kraja toliko i ~uvari pomena svojih osniva~a. Kako jenapredak pravoslavne crkve u nemawi}koj dràvi bio usko vezansa napredkom cele dràve, to je prirodno, da je crkva, posle kosovskekatastrofe i pada despotovine, s pijetetom ~uvala tradiciju sta-roga gospodstva i svojim spisima i svojim pri~awima oìvqavalase}awa na dane ~estitoga carstva. Dobar deo na{ih narodnihpesama ~esto nagla{ava vezu dràvnog sjaja Nemawi}a sa sjajemcrkve. U onoj prkosnoj pesmi Milo{ u Latinima niko mawe odtog kosovskog junaka ne kazuje latinskoj gospodi:

Vi ste mudri gospodo latinska,Jeste mudri al’ zborite ludo:Da vi znate na{e manastire,

Na{ih slavnih cara zadu`bine,Kakovi su i koliki li su !

U drugoj jednoj pesmi, u Zidawu Ravanice, kwegiwa Milicapodse}a svoga gospodara:

[to bijahu Nemawi}i stari,Carova{e, pa i preminu{e,Ne trpa{e na gomilu blago,

No gradi{e s wime zadu`bine.

U tre}oj pesmi, Zidawe De~ana, narodni peva~ daje svesnopravi zna~aj starim zadu`binama, kada govori kako }e se oneodràti, i to, {to je vrlo va`no, odràti pod Turcima:


U woj }e se pevat litur|ija,I kupit se narod Srbadija.

Ovaj posledwi stih je od naro~ite va`nosti. Kao narodnazbori{ta manastiri su igrali veoma va`nu ulogu za celo vremerobovawa pod Turcima. Narodni peva~, inspirisan kalu|erskimpri~awima, ponekad mo`da i sam iz tih krugova, a vide}i odkolikog su zna~aja te stare bogomoqe za narodnu svest i otpornuenergiju, slavio je onda sa naro~itom qubavqu vitezove Kosov-skog Mu~enika i ranije nemawi}ke dinastije, iznad kojih je stalnosvetlio veliki lik Svetog Save. Bosanskim vladarima to je nedo-stajalo.

Ako se tome doda da je kroz vekove preno{ena, s kolena nakoleno, usmena kwièvnost (pre svega epska poezija) vezana zasrpsku (ali ne i za bosansku) dràvu onda je jasno zbog ~ega je unarodnoj kulturi sa~uvana nemawi}ka politi~ka tradicija isvest o srpskoj dràvi, dok svest o bosanskoj dràvi i wenimvladarima ne postoji. U svakoj srpskoj ku}i u Bosni, sve do Oslo-bo|ewa – 1918. godine, na ve~erwim okupqawima (prelima) reci-tovala se ili uz gusle pevala srpska epska poezija vezana za Kosovo,na kome je izgubqena srpska dràva i srpski narod pao u vi{eve-kovno tursko ropstvo.


3. TURSKO ROPSTVO

Uspehu Turaka u borbama sa sredwovekovnim vojskamaevropskih dràva, naro~ito u XIV i XV veku, doprinosi i na~innaoruàvawa ratnika u borbi, ali - pre svega - centralizovanaorganizacija celokupnog turskog dru{tva po na~elima stalnihvojnih osvajawa.

O tome lepo pi{e i Konstantin Mihailovi} u kwizi Jani-~arove uspomene ili turska hronika. Konstantin, koga su Turciposle osvajawa Novog Brda (1455) zarobili, zbog kasnijih zaslugau borbama koje su Turci potom vodili, posta}e carski jani~arskioficir, elitni vojnik, i uìvati sve ~asti i privilegije sa timpovezane. On }e u~estvovati pri pohodu na osvajawu Bosne (1463)i posta}e zapovednik u tvr|avi Zve~aj na Vrbasu ju`no od Bawa-luke. Ne{to kasnije biva zarobqen i u Poqskoj uzima pero u rukei pi{e sve {to zna o Turskoj kako bi se hri{}ani mogli odupretiosmanlijskim osvajawima.

Kad se spremate za borbu s Turcima - pi{e Konstantin -morate se lako naoruàti da biste lako mogli oru`jem rukovati.Jer su u tom pogledu Turci daleko iznad nas. Ako ga goni{, tada}e ti ute}i, a ako on tebe goni, onda mu ne}e{ uma}i. Turci su zboglakog naoruàwa uvek hitri, a mi smo zbog te{kih kowa i te{kognaoruàwa uvek lewi, jer kad mnogo ima{ na glavi, teàk ti jeduh, uz to ne ~uje{ i ne vidi{ dobro na sve strane, a zbog te{kogoru`ja ne vlada{ rukama niti samim sobom. Kad na{ ratnik -nastavqa Konstantin svoja zapaàwa - padne s kowa, propao je,jer nema ko da mu pomogne da ponovo uzja{e; on sam bez pomo}i nemoè to u~initi.

Konstantin, zatim, pi{e da u Otomanskom carstvu sultandrì ~vrsto sve u svojim rukama i ne priznaje nikakve stalne

veli~ine, za razliku od evropskih dràva gde su velika{i iplemstvo veoma silni sa svojim naslednim imawima i vladar nadwima nema apsolutnu vlast. U Turskoj se do visokih poloàja nedolazi nasle|em nego li~nim zaslugama i vrlinama. Feudalniposedi nisu u trajnom vlasni{tvu pojedinih vlastelina, nego urukama sultana koji ih deli prema li~nim zaslugama pojedinacau u~vr{}ivawu i daqem {irewu Otomanske carevine, ali je zatoi oduzima od onih koji je ne zasluùju i odmah predaje zaslu`ni-jima. Zbog toga su svi zavisni od sultana i vezani su za wega inije mu te{ko da brzo skupi svoje podanike za borbu protiv hri{-}ana, jer je celo dru{tvo organizovano po na~elima stalnih vojnihosvajawa.

Turci su postepeno zauzimali prostor bosanske dràve i1463. godine biva uhap{en i pogubqen posledwi bosanski kraq- Stefan Toma{evi}, ali Usorsku oblast Turci osvajaju tek 1527.godine. Usmeno predawe o turskom osvajawu Pribini}a opisao jeBo{ko N. Petrovi} u kwizi Tajne oko Tajna.

Pri~a govori da su u junu 1527. godine, ìteqi usorsko-ukrinskih planina i dolina prvi puta ~uli uìvo topovske plo-tune sa Vu~je Planine. Pre nego {to su topovi sa Vu~je Planineoglasili po~etak kraja odbrane ovog prostora i u Oridu –Ohridu pogodili zbeg naroda (èna, dece i staraca), milioni grlasitne i krupne stoke krenuli su prema Hrvatskoj i Vojvodini.Poko{ena trava na borjanskim, javorovskim, dubravskim, krwin-skim i uzloma~kim visovima i ravnicama ostala je nepokupqena,a zob i p{enica sazreli nepo`weveni.

Po predawu, jutro je najavilo jedan divan sun~an dan. Neboje bez obla~ka, a u dolinama nigde nije bilo ni prami~ka magle.Po visovima sun~eva toplina je tek po~ela rodnu letnu rosu pre-tvarati u paru, a pripekama najavila veliki posao tokom tog dana.Zemqa je ki{u poèlela, a poqsko cve}e po~elo je mlado umiratipre vremena kao {to se to uvek doga|alo u zlo doba kad se umiralomasovno i rano. Ba{ toga dana prostor Male Usore, po prvi putu wegovoj istoriji, uzdrma negromovska snaga. ûli su qudi datopovi postoje, ali oni im sada ve} ranije najavqenu zlu sudbinu


samo i prakti~no potvr|uju svojim javqawem sa Tajna. Topovskipucwi bili su i posledwa opomena onim {to }e beàti i onim{to }e neja~ sklawati u zbegove, {piqe, vrta~e i zemunice.

Iako sa oslabqenim snagama vojvode usorsko-ukriwskihplanina i dolina pruàli su snaàn otpor nadmo}noj turskojsili, ali ne ba{ dugo po visovima oko Tajna. Jednog popodnevaTurci stigo{e do Gladni}a u Pribini}u, ali daqe ni makac. Pla-}eni~ka turska vojska: nizami, memeluci, be{lije i turkopoli juri-{aju prema Ku`nom grobqu, Mramoru, Babi}a Glavici i drugimvisovima ispod legendarnog Tajna i Borja planine. Smewuju sejuri{ za juri{em 15 dana, ali odbrana odoqeva sna`nim naletimaajanske kowice i pe{adije. Turci ginu, vra}aju se na polazne polo-àje i ponovo napadaju. Svaku nadu u uspe{nu odbranu braniocigube kad se iznenada sa Beba oglasi turski top i najavi borbu uzale|u odbrane. Iste ve~eri izdata je naredba stegono{ama da ste-gove sa jarbolima prenesu na visove planine Javorove preko rekeMala Usora, a branioci da na tom prostoru organizuju novu odbran-benu liniju. Tako pado{e Gladini}i, ali i celi prostor do rekeMale Usore prema severnoj strani – ispod Borja planine. Te{keborbe vo|ene su jo{ oko mesec dana izme|u Male Usore i VelikeUkrine. Kulu na [iqkovini topovi su tukli 15 dana dok je nisurazorili i uz velike `rtve Turci zauzeli. Tako|e su dugo Turcitopovima gruvali na planinu Gruvaq dok su je zauzeli, pa je potome ovo brdo dobilo sada{we ime Gruvaq. Posle ovih borbi bioje kraj Prvoj vojnoj krajini – “bedemu” odbrane Be~a i zapadnogcarstva na na{em prostoru.

Dolaskom turskih osvaja~a na ove prostore nastala su letaquta i naprasna, a ~esta su bila i vremena kad su ìvi zavidelimrtvima. U tekstu Ure|ewe turske dràve i poloàj Srba u wojprofesor V.J. Radojevi} (1901. godine) u Bosanskoj vili pi{e:Celokupno se stanovni{tvo delilo na muslimane (pravoverne t.j.muhamedance) i nevernike (|aure, raju).

Svi su muslimani po du`nosti vojnici za ~uvawe i {irewevere i dràve i za odràvawe reda u zemqi. A kao nagradu za tooni dobijaju na uìvawe zemqu, {to se od nevernika otme, platu


u novcu (kao vojnici i momci kod ~inovnika) i pqa~ku u ratu, auz to jo{ i prvenstvo nad pokorenim nevernicima. Svaki pravo-verni, makar i najgori, vredi vi{e nego najboqi nevernik i uvekje od wega stariji.

Svi ostali stanovnici, koji su ostali verni svojoj veri inarodnosti, sa~iwavali su pot~iweni stale` raje. Oni su bilirobqe bez ikakvih prava a sa mnogim du`nostima. Hri{}ani sumorali ìveti ve}inom po selima, na hasovima i spahilucima,negda{wim svojim vlasteoskim, vladala~kim ili crkvenim ba{-tinama, i obra|ivati zemqu svojih novih gospodara, a uz to sno-siti i sve ostale dràvne terete, sem vojni~ke slu`be, od koje suse otkupqivali naro~itim dankom. Me|utim, raja uop{te nijebila vezana ni za mesto ni za gospodara – spahiju li~no, te je svakirajetin mogao ìveti u granicama carevine gde god ho}e i oti}iod jednog spahije drugome, kad god mu je voqa, samo ako misli da}e mu tamo biti boqe.

Potur~ewaci pak, t.j. oni {to prime Muhamedovu veru,pa ma koje narodnosti bili, stupaju u red pravih muslimana idobijaju ista onakva prava i du`nosti, kao {to ih imaju ostalimuslimani (t.j. pravi Turci). I, koliko ih je narod vi{e mrziozbog izdaje i druèwa sa neprijateqima, utoliko su se vi{e oninaslawali na svoje za{titnike i starali se da se u svemu ostalomsa wima izjedna~e, kao {to su se u veri izjedna~ili. U tome sui{li tako daleko, da su za Hri{}ane postali stra{niji od pravihTuraka (“Poturica gori od Tur~ina”). Takvi neprijateqski odnosiizme|u Srba Hristove i Muhamedove vere u~inili su da se u wihrazvije me|usobna mr`wa, da se jednokrvna bra}a razrode i da seposle vekovima me|u sobom bore kao krvni neprijateqi.

Zemqa je Bo`ja, pa je on daje kome ho}e. Wom u ime Muha-meda raspolaè kalif (u Turaka sultan), kao wegov naslednik izastupnik celog muslimanskog sveta na zemqi. Otuda i sva zemqa{to je drì muslimanski svet (dom islama) ili ono {to se sabqomotme od nevernika (dom rata) sultanova je svojina. Kao gospodarzemqe, on je vlastan da je razdeli i rasporedi kako mu je voqa. Onosvojenu zemqu pomo}u svojih ~inovnika popisuje i uvr{}uje u


red dràvnih (t.j. svojih) dobara – miriju, a u isto vreme, radilak{e uprave i upotrebe, deli je na mawe delove, od kojih jednezadràva za se, te prihode s wih upotrebqava na svoje li~ne idràvne potrebe (hasovina, has), ili ih daje na uìvawe za izvesnovreme ro|acima i prijateqima u znak osobite milosti (mukade,mali}ane); druge daje xamijama (vakuf), a tre}e daje kao nagradupravovernim zasluènim vojni~kim stare{inama ili vojnicimakoji se u ratu odlikuju – spahijama (spahiluci: zijameti i timari).Spahiluk se davao samo na uìvawe prihoda dok je spahija ìv(kao stara srpska pronija), a po smrti spahijinoj opet se vra}aosultanu (dràvi), te ga je davao drugom.

U tim te{kim vremenima turskog ropstva uz svoj narodneprestano je bila Srpska pravoslavna crkva {tite}i i vode}iga, bodre}i ga da u tim uàsnim vremenima vi{e misli na nebo ive~ni ̀ ivot kao istinski smisao ovozemaqskog postojawa i daju}imu stalno nadu o skorom osloba|awu od tu|inskog jarma i vaskrsusrpske dràve. Srpski sve{tenici, iznikli iz samog naroda, nisubili samo crkveni qudi, ve} vatreni rodoqubi u najboqem smislu,predvodnici svoga naroda koji su neguju}i spoznatu veru u Boga,~uvaju}i, {tite}i i {ire}i pravoslavqe, te svoju revnost za pastvu~esto pla}ali i sopstvenim ìvotima.

Padom Bosne u tursko ropstvo nestala je i samostalna bosan-ska crkva, {to se ne{to pre toga desilo i sa samostalnom srpskomcrkvom, ~ime se te dve sestrinske crkve potpuno izjedna~i{e ijo{ vi{e duhom ujedini{e.

Do formalnog ujediwewa dolazi 1557. godine kada je obnov-qena Pe}ka patrijar{ija, zahvaquju}i tada{wem visokom turskomdràvniku srpskog porekla - Velikom veziru Mehmed pa{i Soko-lovi}u, koji postavqa svoga ro|enog brata (Makarija Sokolovi}a)za wenog patrijarha (1557-1571). Mehmeda su Turci, jo{ kao srpskodete, uzeli kao danak u krvi (axami oglan) za budu}eg jani~ara ion }e vremenom postati Veliki vezir - jedan od kqu~nih qudiOtomanske carevine za vladavine Sulejmana Veli~anstvenog, aposle smrti Sulejmana Veli~anstvenog, kao sultanov zet, u vremevladavine sultana Selima bio je gotovo neograni~eni gospodarTurske carevine - kako to pi{e u Maloj enciklopediji Prosvete.


Pod Pe}ku patrijar{iju, zajedno s ostalim srpskim kraje-vima, potpala je i Bosna. U to vreme vodi se popustqivija poli-tika prema Srbima koji pored uspostavqawa rada Pe}ke patri-jar{ije dobijaju i povlastice za obnavqawe manastira i otvarawe{tamparija, {to je bilo od velikog zna~aja za duhovni opstanaksrpskog naroda, jer su upravo manastiri, kako to pi{e i Vuk Ste-fanovi} Karaxi} (@ivot i obi~aji naroda srpskoga) bili pravii jedini stubovi i ~uvari zakona ri{}anskog i imena Srpskoga.Srbi su, kao {to je poznato, zakona Gr~koga, koji su primili u IXvijeku. Budu}i da se zakon ri{}anski u Turskom carstvu jedvadopu{ta i snosi, zato ni crkve ni namastire nije slobodno ni iznova na~initi ni ponoviti bez dopu{tewa Turskoga, koje na samo{to je te{ko dobiti, nego svagda stoji vrlo mlogo novca. O kalu-|erima Vuk, u nastavku kaè, da se po pravdi moè re}i, da sugotovo svi po{teni qudi, i ìve prili~no wiovom ~inu.

Ponovni po~etak rada Pe}ke patrijar{ije imao je ne samoversko, nego i veliko politi~ko zna~ewe. Srpska crkva je tada sklo-pila kompromis s turskom dràvom, ~ime je donekle olak{alaìvot srpskog naroda u Otomanskoj carevini. Narod je priznatkao srb milet (srpski narod) i on se poistove}ivao sa verom (miletsistem) pa se, po dràvnim propisima, stanovni{tvo Bosne delilona tursko, srpsko i latinsko. Srpski jezik tada je bio diplomatskijezik Turske sa stranim dràvama.

Odlukom sultana Mustafe III Pe}ka patrijar{ija je (posledva veka) ukinuta 1766. godine, a weno podru~je pot~iweno juris-dikciji Carigradske patrijar{ije. Severni deo Srbije se u prvojpolovini XIX veka oslobodio Turaka i 1831. godine dobio odCarigradske patrijar{ije autonomnu mitropoliju, koja je 1879.godine postala autokefalna. Ali do vaspostavqawa Srpske patri-jar{ije do{lo je tek 1920. godine posle kona~nog oslobo|ewa na{ihnaroda od turske i austrougarske okupacije.

Prodorom Turske na Balkansko poluostrvo dolazi do velikihstradawa srpskog naroda. Mnogi su poginuli, neki odvedeni uropstvo, a veliki broj se preselio daqe na sever. Tako su se napodru~je dana{weg Pribini}a, beè}i ispred Turaka naselili


stanovnici iz Crne Gore i Hercegovine, uglavnom Bawani, kakoto pi{e Dobrila Bjeli} (u tekstu: Migraciona kretawa i nase-qavawe podru~ja Borja). Kada Turci 1527. zauzimaju i ovo podru~jegotovo celokupno stanovni{tvo je sa ovog podru~ja prebeglo prekoreke Save. Srbi su ponovo naseqavali ovaj prostor, ali je ovo pod-ru~je u vi{e navrata potpuno opustelo kako zbog turskog terora(naro~ito krajem XVII veka kada su poru{eni manastiri Lipqe iStupqe), tako i zbog pomora stanovni{tva zbog epidemija koje su~esto harale u ta vremena (posledwa velika epidemija crne kugezabeleèna je 1782 - 1784. godine).

Srpsko stanovni{tvo naro~ito je te{ko stradalo za vremeratova Turske i hri{}anske Evrope ali i ustanaka koji su bilipoku{aji oslobo|ewa od turskog jarma, a do kojih posebno ~estodolazi posle poraza Otomanske carevine pod Be~om 1683. godine.Tada dolazi i do masovnijih seoba Srba van podru~ja Otomanskeimperije, a Austrija i Ugarska ih angaùje kao vojnike na svojimgranicama prema Otomanskoj imperiji. Austrijski carevi i ugarskikraqevi su Srbima, koji su kao vojnici ~uvali wihove granice(krajine) prema Turskoj, dali status slobodnih gra|ana (nisu biliu kmetskom odnosu). Upravo to mnogi smatraju kao jednim od raz-loga tada{we netrpeqivosti (kmetskog) hrvatskog prema (slo-bodnom) srpskom stanovni{tvu na tim podru~jima, {to }e se pre-neti i u naredne periode.

O brojnosti srpskog stanovni{tva sa leve obale reke Savenajboqe govori ~iwenica da se po wima (Srbima ili Racima kakosu ih – po staroj srpskoj dràvi Ras – nazivali u Austriji i Ugar-skoj) podru~je dana{we Slavonije naziva, u to vreme, RASCIA. Naaustrijskim geografskim kartama iz tog vremena (videti: ATLASMAIOR OF 1665 ~ije reprint izdawe {tampa poznati nema~kiizdava~ TASCHEN) podru~je dana{we Slavonije naziva se RASCIA,a tada{wa Slavonija (Slavonia) je obuhvatala podru~je severoza-padno od Zagreba, a tada{wa Hrvatska (Croatia) malo podru~je ju`nood Zagreba i Zapadnu Hercegovinu. Na karti u navedenom Atlasu(na strani 141) Bosna (Bosnia) se na severu grani~i sa Rascia, naistoku sa Serbia, na jugu sa Dalmatia i na zapadu sa Croatia i nema


granicu sa obla{}u Slavonia koja se nalazi severno od Croatia izapadno od Rascia.

Rimske pape, ali i austrijski carevi, kako pi{e prof.Radoslav M. Gruji} (Apologija srpskog naroda u Hrvatskoj i Sla-voniji) nazivali su mnogobrojni narod {to se u XVI, XVII i XVIIIveku naseqavao iz Bosne i Hercegovine u Hrvatsku i Slavoniju -srpskim narodom, iako mnogo ~e{}e Vlasima i Racima; a i tadasu po koji put isticali da su sva ta imena sinonimi za jedan teisti srpski narod... I car Ferdinand I u jednoj poveqi iz 1538.godine na pet mesta taj narod naziva Srbima ili Racima (Servianiseu Rasciani), a na jednom samo Raci (Rasciani)... U jednom pismu(iz 1685. godine) cara Leopolda I pomiwu se i hri{}ani SrbiBo{waci (Christiani Bosnenses Rasciani), a u povlastici carskojod 11.6.1689. godine za Srbe u Slavoniji, po viroviti~koj, poè-{koj, valpova~koj i sremskoj ùpaniji izri~ito veli da su izBosne do{li. A ne{to ranije, pre nego {to je ova povlasticaizdana (1688) javqeno je iz Ugarske da je austrijska vojska u Bosni,pomo}u tamo{wih Srba (dasiger Raitzen) udarila na 2000 Turaka.

Srbe su zvali Racima i Turci u Bosni. Tako je sve{tenikiz ê~ave, pop Jevrem Stankovi}, zabeleìo (Bosanska vila, 1887)kako su Turci – Kraji{nici silni bili i zulum ~inili ovda{wemnarodu kada su i{li protiv Kara|or|a u Srbiju ratovati; kako suse falili kad su i{li na Raca da }e, kad se otud vrate, dovestisobom dosta robqa i plena i da }e Raca sve do jednog pobiti. Akad su se otud vra}ali bez pqa~ke govorili su: “Ej moja rajo, nijeono Rac, ve} gore nego Moskov; vala, gde nani{ani, ne proma{ave} obara.” I zaista, tada je poginulo mnogo Turaka iz Bosne, asamo u boju na Mi{aru 9.000 Srba uni{tava 40.000 Turaka, mahomiz Bosne.

Srpsko stanovni{tvo za vreme turskog ropstva izloènoje pritiscima da prelazi s pravoslavqa na islam, dok se Srbikoji su se iselili u Austriju prisiqavaju na unija}ewe i poka-toli~avawe. Nekoliko vekova srpski narod masovno beì od tur-skog zuluma na teritoriju Austrije (od 1867. godine – Austro-ugarske). Beè}i preko Save Srbi uspevaju da izbegnu prelazak


na islam ali u Austriji bivaju izloèni jo{ ja~em (i mnogo sup-tilnijem) pritisku unija}ewa ili pokatoli~avawa. Austrijskevlasti izbegle Srbe prihvataju, naseqavaju ih na podru~jima kojigrani~e sa Turskom i od wih stvaraju svoje grani~are. Po{to suse Srbi pokazali kao odli~ni ratnici – grani~ari, austrijskevlasti rado prihvataju izbeglice iz Bosne. Od austrijskih vlastijedino nisu rado prihva}eni, a i oteàvan im je prelazak preko Save,pravoslavni sve{tenici i kalu|eri. U nedostatku pravoslavnogsve{tenstva Srbima se u Austrijskoj carevini - pri kr{tewima,ven~awima i sahranama – sa velikom blagonaklono{}u i predu-sretqivo{}u stavqaju na raspolagawe katoli~ki sve{tenici.

Zbog ~iwenice da je veliki broj Srba u dugom periodu beàood Turaka na teritoriju Austrijske carevine i da je Austrijavr{ila mnogo ja~i, ali i znatno perfidniji, pritisak na pokr-{tavawe pravoslavaca (nego Turska kod islamizacije) broj Srbakoji je pokr{ten u Austrijskoj carevini bio je ve}i nego brojSrba koji su u Bosni pre{li na islam.

Vuk Stefanovi} Karaxi} (@ivot i obi~aji naroda srpskoga)pi{e da u wegovo vreme (XIX vek) ukupno ima oko pet milionaSrba. Od ovi pet miliona moè se otprilike uzeti, da su trimiliona zakona Gr~koga, a dva miliona zakona Turskoga u Bosniili zakona Rimskoga u Slavoniji, Rvatskoj, Dalmaciji i Bosni.Samo prva tri miliona zovu se Srbi ili Srbqi, a ovi drugi ne;nego oni Turskoga zakona zovu se Turci (premda Turski govoritine zna ni od iqade jedan), a Rimskog zakona zovu se ili po pre|e-lima, n.p. Slavonci, Dalmatinci, Ilirci, Dubrov~ani; ili, kao{to ji obi~no ovi drugi zovu, [okci ili (u Ba~koj) Buwevci. Kao{to vidimo Vuk je zastupnik tada{wih evropskih standarda pokojima se narodi identifikuju i me|usobno razlikuju na osnovujezika kojim govore i kojim su govorili wihovi preci. I zbog togaon sve one koji govore (i ~iji su preci govorili) srpskim - {to-kavskim jezikom smatra Srbima i tu ubraja ne samo pravoslavce(zakona Gr~koga) nego i one Srbe koji su pre{li na islam (zakonaTurskoga) i Srbe koji su se pokatoli~ili ili pounijatili i kojisu rimskog papu prihvatili za svoga verskog poglavara (zakonaRimskoga).


Proces islamizacije stanovnika Bosne nije bio sveobu-hvatan ali je trajao (s razli~itim intenzitetom), tokom celokupnogperioda turskog ropstva. Onima koji prihvate islam automatski sedaju velike privilegije. O tome pi{e i Vuk Stefanovi} Karaxi}(@ivot i obi~aji naroda srpskoga): U carstvu Turskome kogo| vje-ruje sveca Muameda, on se zove, i jest, Tur~in; a ko nije tur~in,on je raja (tj. Turski podanik). Ako se ko od raje potur~i, odmaima sva prava kao i ostali Turci; i ne samo {to ga ne }e nikoprekoriti pre|a{wom vjerom, nego }e ga jo{ svaki radije pomo}inego ro|enoga Tur~ina; zato je te{ko na}i potur~ewaka da zloìvi, a mlogo ji ima pa{a i vezira. Da se potur~ewaci gori zaraju od pravi Turaka, to se zna, a mlogi su i u Turskoj vjeri sa~u-vali svoja stara prezimena do danas.

Kako Wego{ kaè: Potur~i se plahi i lakomi jer naj~e{}eneko iz porodice prelazi na islam, zbog raznih privilegija (pro-menuo veru za ve~eru) koje uz to idu, i po pravilu, ne prekidarodbinske veza s hri{}anskim ~lanovima svoje {ire porodice(koja je ostala verna pravoslavqu), jer se pose}uju, a ponekad ipomaù. Mnoge ove porodice dugo su zadràle (neki sve do Gra-|anskog rata u Bosni i Hercegovini 1992-1995) i obeleàvalepravoslavne obi~aje, a pojedini muslimani su javno manifesto-vali svoje srpsko poreklo. O tome u svojoj kwizi Se}awa pi{e ijedan od najznamenitijih Srba muslimana – kwièvnik Me{aSelimovi}.

Moji bliì preci su iz Bile}e. Otac se rodio u Visokom,kad se porodica iz Bile}e pokrenula prema svojim posjedima nasjeveroistoku Bosne.

Selimovi}i su porijeklom iz Vrawske na granici Herce-govine i Crne Gore, od drobwa~kog bratstva Vujovi}a. [efikPa{i}, koji je ispitivao porijeklo na{ih porodica, pi{e o tome,na osnovu dokumenata koje je prona{ao u arhivskim i porodi~nimdokumentima (Porijeklo porodica, Oslobo|ewe, 1971.): “Navodnoje bilo devet bra}e i dvojica pre|u na islam, da bi {titili jednidruge, i od wih su Selimovi}i i Ov~ine. Selimovi}i se javqajuu Herceg-Novom prije 1690. godine, jer je tada wihova zemqa sa


Ublina dodijeqena mleta~kim podanicima. Tako|e u Crnoj Gorije bilo Selimovi}a, navodno su od Babahmetovi}a ove porodice— Selimovi}i, ]ori} i Ov~ine. U Jedno{ima jedan lokalitetnaziva se Selimovina i Selimova Bistijerna, a u Plavu spomiwese 1710. godine Xuba Selimovi}. Kwièvnik Me{a Selimovi}potje~e iz ove porodice”.

... Kad sam 1972. godine naveo ovaj podatak (iz normalneradoznalosti i èqe za otkrivawem svoga korijena), neki inte-lektualci iz Bosne su mi to o{tro zamjerili. Rekli su otprilike:“Mnogi od nas ta~no znaju svoje hri{}anske pretke, i mogli bismoda pokaèmo i direktne dokumente. Ali ~emu to? [ta bismo timpomiwawem postigli?” Ova zamjerka i ovakvo pitawe mogli bi sepostaviti povodom otkrivawa svakog istorijskog podatka. U ime~ega zatvarati o~i pred istinom? Time se ni{ta ne mijewa, kao{to se nikakva qaga ne baca na bosansko-hercegova~ke muslimaneako se ukaè na wihovo porijeklo. Kod mene je ostala i jaka nos-talgija za zavi~ajnim korijenom, mada i Beograd veoma volim. Jasam vezan za svoje bosansko i muslimansko porijeklo, i uvjerensam da je na{a sloènost (zbog dugogodi{wih tu|ih navika kojesmo prihvatili, zbog ~udne istorije, zbog stvorenih kompleksa,zbog hiqadu spletenih ~vorova) izuzetno bogata stvarala~kimmogu}nostima. Poslije izlaska iz {tampe Dervi{a i smrti imaosam zanimqiv razgovor sa Abdulahom [kaqi}em, ~lanom Ulema-mexlisa i orijentalistom, poznatim piscem Rije~nika turcizama.Bio je to dobar i plemenit ~ovjek, obrazovan, delikatan, tolerantan.Uvijek smo se me|usobno po{tovali, ali otkako sam ga odbraniood ru`nih insinuacija i preuzeo na sebe svu odgovornost za {tam-pawe wegovih Turcizama, u ~emu su pojedinci poku{avali da gasprije~e, bio je dirnut, mada suvi{e veliki gospodin da bi o tomegovorio. Jednostavno je zahvalio, i nikad to vi{e nismo pomenuli,ali je na{ odnos postao gotovo prijateqski. Do{ao mi je povodom“Dervi{a”, (I Reis-ulema zna za ovu posjetu), rekao je:

- Imate li ne{to da mi prigovorite? - upitao sam, spremanna svaki dijalog s ovim ~ovjekom.

- Ne, naprotiv - odgovorio je tihim glasom, na svoj karak-teristi~an na~in. Mi (shvatio sam da to zna~i: rukovodstvo


Islamske vjerske zajednice), mi smo vrlo zadovoqni i od srcasmo vam zahvalni. Niko u na{oj literaturi, govorim o pravojliteraturi, nije s toliko po{tovawa i s toliko su{tinskog poz-navawa govorio o muslimanskom svijetu.

- I ja sam musliman.- Znam. To se po svemu vidi.Rekao je tada nekoliko inteligentnih i bitnih stvari o

“Dervi{u”, stavio je samo jedan prigovor: Jedino mislim (zastaoje, traì rije~) da se mo`da mogla na}i neka druga rije~ umjestootpadni{tvo, zvu~i nezgodno.

- Mislim da je rije~ ta~na: otpadnik, konvertit, ~ovjek kojije promijenio vjeru. Bili smo hri{}ani, pa smo ostavili staruvjeru i uzeli novu, okupatorovu. Zar to nije otpadni{tvo?

- Ne moèmo biti sigurni da smo preuzeli samo hri{}anstvo.Postojale su razne muslimanske sekte bliske hri{}anima, ili,ta~nije — paganima, kao {to su bile bekta{ije. A zar i tada{wimladi hri{}ani, mislim: istorijski mladi, nisu bili vi{epagani nego hri{}ani? [ta je wima bilo va`no u kojoj }e ihvjeri neko ugwetavati? Traìli su svoj ekonomski interes. Osimtoga, sa stanovi{ta vjernika-muslimana uzimawe Islama nijeotpadni{tvo, ve} pravi put i prava vjera.

- Zaista ne moète od mene zahtijevati ni takav na~in mi{-qewa ni takav na~in izraàvawa. Ja sam musliman po ro|ewu,majka mi je klawala pet vakata namaza dnevno sve do smrti. Volimtaj svijet iz kojeg sam potekao, ali ja sam komunista i ateista. Neèlim nijednom re~ju da povrijedim muslimane, jer bih povrijediosam sebe, ali mi je nemogu}e da govorim kao vjernik.

- Imate pravo, sigurno.- Predlaète li neku pogodniju rije~ umjesto otpadni{tvo?- Mo`da: promjena vjere.- To nije isto.- I jeste i nije, kako ho}ete.- Razmisli}u.Rastali smo se kao prijateqi, ali nisam uspio da na|em

pogodniju rije~.


... Eto tako (da se vratim na porijeklo porodice), negdjevaqda po~etkom XVII vijeka, moj daleki predak Vujovi} iz Vrawskeokupio je oko sebe sinove, devet ih je bilo, pa su se dogovorilida dvojica prime neprijateqsku vjeru, da brane ostalu bra}u irodbinu. Ko zna da li su ih `rtvovali, odlikovali ili birali odoka. Izgleda da moji ~asni preci nisu bili suvi{e kruti {to seti~e religije, a ni suvi{e iskreni: vi{e ih je interesovala mogu}akorist, ili mawa {teta, nego vjera. Za nas, za svoje nepoznatepotomke, nisu mnogo marili. I mo`da su tu ravnodu{nost premasvakoj vjeri prenijeli do mene u krvi moji docniji ro|aci, amo`da su svoju prevjeru pla}ali ve}om revno{}u u novoj vjeri.

I desilo se ono {to je preda~ki savjet zamislio, pa su dvabrata, jedan Selimovi}, jedan Ov~ina, branili bra}u i ro|ake, gene-racijama pamte}i da su rod. Kad su ro|a{tvo po~eli da zanemaruju,pa da zaboravqaju, pa da preziru, i kad se sasvim zatrla rodbinskaveza, te{ko je re}i: to je dio na{e te{ke i neispitane istorije.Nekada{wa èqa da se pomogne ro|acima polako se pretvarala ucrnu mr`wu. Mo`da su Selimovi}i pobjegli iz Crne Gore u Bile}uda se spasu od istrage poturica, mo`da su se zakrvqeni ro|acitukli i zatirali {to su mogli è{}e, i nije pro{lo ni dvjestagodina a Selimovi}i i Vujovi}i nisu vi{e ni znali da su istekrvi, a mo`da su nastojali da to {to prije zaborave i sakriju.

Povjesna drama bosansko-hercegova~kih muslimana ve}stoqe}ima se odvijala na ovim prostorima, sa Islamom koji je una{im krajevima prodro na Zapad Evrope, ostav{i na razme|usvijetova, most i granica Istoka i Zapada, Hasan u “Dervi{u ismrti” kaè o tome: “Ni s kim istorija nije napravila takvu {alukao s nama. Do ju~e smo bili ono {to danas èlimo da zaboravimo.Ali nismo postali ni ne{to drugo. Stali smo na pola puta, zabe-zeknuti. Ne moèmo vi{e nikud. Otrgnuti smo, a nismo prihva-}eni. Kao rukavac {to ga je bujica odvojila od majke rijeke, i nemavi{e toka ni u{}a, suvi{e malen da bude jezero, suvi{e velik daga zemqa upije. S nejasnim osje}awem stida zbog porijekla, i kri-vice zbog otpadni{tva, ne}emo da gledamo unazad, a nemamo kudda gledamo unaprijed, zato zadràvamo vrijeme u strahu od makakvog rje{ewa”.


Za vreme turskog ropstva srpsko stanovni{tvo se smawi-valo, te je po~etkom XIX veka ukupan broj Srba bio mawi nego uvreme Du{anovog carstva. Odvo|ewe u ropstvo, danak u krvi, isla-mizacija, stalni turski zulum i odmazde, nebrojene seobe i poka-toli~avawa i unija}ewa, bili su glavni razlog tome. I pored sveganavedenog, srpsko stanovni{tvo je sve do XIX veka dominantno i~ini apsolutnu ve}inu u Bosni, kada se wegovo u~e{}e u ukupnojstrukturi stanovni{tva Bosne zna~ajno smawuje. Po~etkom XIXveka, kada je do{lo do osloba|awa Srbije od turskog ropstva, uBosni je ìvelo isto toliko (ako ne i vi{e) srpskog stanovni{tvakao i u Beogradskom pa{aluku. Osloba|awem Srbije od turskogropstva zna~ajan broj muslimanskog stanovni{tva se s teritorijeSrbije useqava u Bosnu i Hercegovinu.

S druge strane, do}i }e i do velikog iseqavawa pravo-slavnog stanovni{tva iz Bosne i Hercegovine u Srbiju poslebezbrojnih buna i poku{aja ujediwewa s bra}om s druge straneDrine. O tome pi{e (u tekstu Kratki hod po mukama kroz istorijuBosne) jedan od na{ih najboqih istori~ara, akademik MiloradEkme~i}: Godinu dana posle po~etka Srpske revolucije u [uma-diji, do{lo je do ustanka Srba u sredwoj Bosni oko Sarajeva. Dvegodine posle se bune u Podriwu i Hercegovini, a 1809. godine uBosanskoj Krajini. Do ujediwewa 1918. godine bilo je 14 srpskihbuna u Bosni i Hercegovini. Najzna~ajniji je ustanak pod LukomVukalovi}em u Hercegovini 1852. do 1862. godine, kao i nekolikoodvojenih ustanaka u vreme Velike isto~ne krize 1875. do 1878.godine. Za te tri godine, zemqa je doìvela veliki slom. Blizupolovice srpskog naroda je prebeglo preko granice. U Bosni je naVidovdan 1876. godine progla{eno ujediwewe Bosne i Srbije, au isto vreme je ista proklamacija u~iwena u Hercegovini za uje-diwewe sa Crnom Gorom.

Ubrzo posle austrougarske okupacije u Bosnu se doseqavanekoliko stotina hiqada stanovnika (prete`no katolika - ~inov-nika i zanatlija iz Austrije, Ma|arske, ê{ke, Slova~ke, itd.) takoda udeo srpskog stanovni{tva krajem XIX veka vi{e ne ~ini nad-polovi~nu ve}inu i na prelazu iz XIX u XX vek pada na 43-44%od ukupnog broja stanovnika Bosne. Ivan Kukuqovi}, koji je 1875.


godine putovao po Bosni i Hercegovini, navodi (videti u kwiziH. ]uri}: [kolske prilike muslimana u Bosni i Hercegovini)da u Bosni i Hercegovini ìvi 741.000 pravoslavnih, 452.000muslimana, 164.000 katolika, 8.000 Cigana i 2.000 Jevreja.

Ratni porazi ali i u~estale dvorske afere, te – kao posle-dica svega toga – slabqewe centralne vlasti, u~inili su da Oto-manska carevina od nekada mo}ne dràve u XIX veku postaneozbiqan bolesnik na Bosforu. Tada porobqeni narodi, u Oto-manskoj carevini, poku{avaju da se oslobode ropstva i stvoresvoje nacionalne dràve, a velike sile, izme|u sebe, vode ogor~enuborbu oko podele turskog nasle|a.

Kako to pi{e akademik Milorad Ekme~i} (u tekstu: Kratkihod po mukama kroz istoriju Bosne), po~etak borbe za stvarawenacionalnih dràva vezano je za {irewe duha Francuske revolu-cije (1789 - 1794). Na Balkanu je to uvek bilo najuè vezano zapona{awe velikih sila da u isto~nom pitawu Rusija ne zauzmevelike delove Otomanske carevine i od wih stvori svoje vazalnekneèvine. To je bio razlog da je Napoleon 1806. godine zauzeojadransko primorje i da je nakon Srpske revolucije u [umadiji1804. godine, smatrao da je wegova glavna du`nost na evropskomjugoistoku ~uvawe sultanove dràve. U vreme kada Srbi 1806.godine po~iwu da zahtevaju potpunu nezavisnost, on nastoji daoja~a tursku vojsku i dràvu i tako je spasi. Tada je formulisaomisao da samo nekoliko zemqi{ta na desnoj obali Dunava podruskom kontrolom, predstavqa isto {to i propast sultanoveimperije. To je ponovio i potowi wegov naslednik Napoleon III(1852), kada je proglasio Drugo carstvo. Bilo je ipak vidqivo dati francuski napori ostaju uzaludni. Dru{tvo je odve} postalotro{no da bi se moglo spasti.

Te`we porobqenih hri{}anskih naroda da se oslobodeturskog ropstva od strane hri{}anske Evrope ne samo da nisupotpomagane nego su i onemogu}avane (pre svega, zbog straha da tenove dràvice ne budu naklowene Rusiji). Oko toga zajedni~kijezik nalazile su, me|usobno neprijateqske, tada{we velike dràveAustrougarska (Habzbur{ka monarhija), Francuska, Velika


Britanija i sve ja~a Nema~ka dràva. Poseban interes - kako pi{eakademik M. Ekme~i} (u tekstu: Kratki hod po mukama kroz isto-riju Bosne) - za Bosnu i Hercegovinu je pokazivala Habzbur{kadràva, tim pre {to je bila u wenom neposrednom susedstvu i{to su joj sve velike evropske sile u okviru diplomatskog naga-|awa nudile da ove oblasti zauzme. Ve} nakon 1804. godine habz-bur{ke vlasti su u susednoj Dalmaciji osu|ivali saradwu kato-lika i pravoslavnih, pa su do 1815. godine uspele da ukinu tra-dicionalnu }irilicu kao glavno pismo za tekstove na narodnomjeziku. To je prene{eno i na Bosnu i Hercegovinu, kada ni bosanskikatolici vi{e ne upotrebqavaju }irilicu.

Prva polovina XIX veka bila je naro~ito te{ka za srpskinarod u Bosni. Slabqewem centralne vlasti u otomanskoj dràvidolazi do samovoqe lokalnih begova u Bosni. To izaziva povratnureakciju srpskog stanovni{tva. U isto vreme, uspesi srpskih usta-nika i osloba|awe severnih delova Srbije ja~a svest i verovaweSrba u Bosni u osloba|awe od Turaka. Na ~elu buna i ustanakaSrba u Bosni ~esto se nalaze i sve{tena lica (pop \ura| Kara-novi} – Karan, kalu|eri manastira Mo{tanica u Potkozarju,Detla~ka (manastir Detlak) buna koju je predvodio pop JovicaIli}, te u Posavini sve{tenik Haxi Petko Jovanovi}, protaStevan Avramovi} i pop Jovan iz Bukovice kod Brezovog Poqa).Galib [qivo (u kwizi: Bosna i Hercegovina 1854-1860) pi{e daje na ustani~kim zastavama pisalo: Sveti Savo - prosvetitequsrpski, te Sveti Savo - pobedni~e veliki. Nemiri srpskog stanov-ni{tva u prvoj polovini i sredinom XIX veka dobijaju na inten-zitetu i {ire se na teritoriji cele Bosne i Hercegovine.

Zbog u~estalih pobuna srpskog stanovni{tva u Bosni i Her-cegovini i pou~ena iskustvom srpskog stanovni{tva u Srbiji iCrnoj Gori koji se osloba|aju turskog jarma, turske vlasti sredinomXIX veka poku{avaju na vreme da uvedu razumne promene premasrpskom narodu u Bosni i Hercegovini i imaju vi{e sluha zawegove potrebe. Turske vlasti u Bosnu upu}uju Omer pa{u Latasa(poreklom Srbin iz Like koji je napredovao do zamenika ministravojske) koji uspeva da 1851. godine slomi samovoqu begova u Bosni.


Posle toga po~iwu ponovo da se dobijaju dozvole turskih vlastiza obnovu manastira i izgradwu crkava i {kola.

U to vreme je u Pribini}u Gavrilo – Gavro (Lazar) Du{ani}formirao oruàni odred (pandura) od mesnih mladi}a. Upravo }eoruàni odred pandura Gavre L. Du{ani}a, kako je to ostalo zapi-sano, “celi kraj branila od zulum}ara i iz {ume i iz grada. U onovreme kada je Pribini} imao svoje odrede, niko nije smeo – ni odTuraka, ni od kesexija – kroz wega pro}i, niti narod pqa~kati,globiti i ubijati. I tako je ceo taj kraj bio sa~uvan od satirawai od raznih nevoqa.” Odredom pandura }e posle smrti Gavrilarukovoditi wegov sin pop Kosta i ovi panduri }e postojati uPribini}u, kako to pi{e prota Stevan K. Du{ani}, “sve dok nije[vabo uqego u Bosnu”.

Sedamdesetih godina XIX veka dolazi do o{trih sukobaizme|u velikih sila koji su nastali usled politi~kih i ratnihzapleta tokom takozvane Velike isto~ne krize, koja je otvorenahercegova~kim ustankom u leto 1875. godine. Ona se posebno zao-{trila krajem 1877. i po~etkom 1878. godine kada ruska vojskabeleì velike vojne pobede nad Turskom, zauzima Jedrene i (ujanuaru 1878) stiè do predgra|a Carigrada. Poraèna Turskamoli primirje od Rusije i u martu 1878. godine pristaje na sveuslove koji su joj izdiktirani u sedi{tu ruske armije u malommestu San-Stefanu, u neposrednoj blizini sultanove prestonice.

Me|utim, ostale evropske velike sile zauzimaju neprija-teqsko dràwe prema Rusiji, a Velika Britanija sa svojom flotomulazi u Mramorno more prete}i sadejstvom u odbrani Carigrada.U isto vreme diplomatija Velike Britanije intenzivno radi uBe~u na antiruskom savezu sa Austrougarskom. Zbog toga }e, ranijepotpisani, (izme|u Rusije i Turske) Sanstefanski mir biti revi-diran na kongresu velikih sila u Berlinu, odrànom od 13. junado 13. jula 1878. godine. Odlukama ovog Berlinskog kongresa, izme|uostalog, Srbija, Crna Gora i Rumunija su dobile punu nezavisnost,a Bosna i Hercegovina i nadaqe ostaje pod sultanovom vla{}u,ali je Austrougarska dobila mandat da izvr{i potrebne reforme(sa ciqem da se izbegnu daqi nemiri stanovni{tva), a time ipravo na vojnu okupaciju.


Odluku o okupaciji Bosne i Hercegovine od strane Austro-ugarske, na Berlinskom kongresu, naro~ito je podràvala nema~kadiplomatija. U nema~kom Rajhstagu je vo|a nema~kih katolikaVindhorst traìo od Bizmarka da pomogne Austrougarskoj dazaposedne Bosnu i Hercegovinu, jer od toga zavisi da li }e budu}imsvetom vladati Germani ili Sloveni.

U svetlu dana{wih zbivawa na na{im prostorima inte-resantne su i izjave predstavnika velikih sila koje su se mogle~uti na Berlinskom kongresu u vezi odluke vezane za Bosnu iHercegovinu (videti: Gligorije Ger{i}, Poloàj Bosne i Her-cegovine i ostrva Kipra - pristupna akademska rasprava na sve-~anom skupu Srpske Kraqevske Akademije 16.2.1893). Engleskipredstavnik isti~e da navedena odluka za Bosnu i Hercegovinuima za ciq da odrì i obezbedi mir, da uvede red i blagostawe inajzad da oja~a samu Portu. Francuski predstavnik u tome vidijednu meru evropske policije, a nema~ki predstavnik isti~e da jeciq te mere da se povrati red i mir i da se omogu}i povratakizbeglih stanovnika. Jedino predstavnik Rusije izri~ito napo-miwe da se ~lan 25 ne moè suvi{e {iroko tuma~iti i da se upo-trebqeni izrazi moraju ta~no i strogo (striktno) razumeti i dase Austrougarskoj ne ustupa ni{ta drugo do okupacija i admini-stracija i da Rusija ne pristaje na definitivno i bezuslovnoprisjediwewe doti~nih oblasti. Engleski predstavnik (lordBikonsfild) je tada izjavio da on odbija insinuacije da se odlukeKongresa o Bosni i Hercegovini mogu kvalifikovati kao deobaTurske. Ba{ naprotiv, to je re{ewe doneto da bi se deoba spre~ila.

Priznawe nezavisnosti za tri nove dràve (Srbije, CrneGore i Rumunije) podstaklo je te`we za nacionalnim slobodamana ovim prostorima. U isto vreme austrougarska okupacija Bosne iHercegovine predstavqala je udarac nacionalnom na~elu ipokazala opasnost od me{awa velikih sila na Balkanskom polu-ostrvu, kada mali balkanski narodi bivaju moneta za potkusuri-vawe. Da je ta opasnost bila realna i da ima nesagledive negativneposledice za sve narode sa ovih podru~ja pokazuje i vreme u komedanas ìvimo – na prelazu iz XX u XXI vek.


4. AUSTROUGARSKA OKUPACIJA

Berlinskim ugovorom u ~lanu 25 odre|en je novi poloàjBosne i Hercegovine, u kome je zapisano: Provincije Bosna i Her-cegovina bi}e posednute i pod upravu uzete od strane Austro-ugarske. Pri tome je iskori{}en presedan koji je neposredno pretoga u~iwen. Naime, 4. juna 1878. godine sklopqen je Ugovor izme|uEngleske i Porte (Otomanske carevine) po kome se Engleska oba-vezuje da kao saveznik i oru`jem brani sultanovu dràvu od Rusije,a Porta se sagla{ava da - za uzvrat - Engleska posedne i pod upravuuzme ostrvo Kipar (biser Jegejskog mora i kqu~ Bosfora i Sueca).

U po~etku }e Austrougarska Bosnu i Hercegovinu formal-no tretirati kao woj poverenu teritoriju jedne druge dràve, a{to se vidi i iz proklamacije komandanta austrougarske vojskestanovnicima Bosne i Hercegovine u kojoj on isti~e: W.V. Sultanna{ao se pobu|enim da vas poveri za{titi svog mo}nog prijateqacara i kraqa. Me|utim, ubrzo }e Austrougarska Bosnu i Hercego-vinu smatrati sastavnim delom svoje ogromne carevine. Od 1883.godine uvodi se sistem uprave u kome je vrhovne istitucija Mini-starstvo finansija Austrougarske u Be~u na ~elu sa BewaminomKalajem (1883-1903), a 1908. godine }e Austrougarska izvr{iti iformalnu aneksiju Bosne i Hercegovine.

Osnovni ciq austrougarske politike na Balkanu u drugojpolovini XIX veka bilo je slabqewe srpskog elementa, a BewaminKalaj (zajedni~ki ministar finansija i odgovorni ministar zaposlove Bosne i Hercegovine) bio je jedan od glavnih kreatora irealizatora takve politike. U svom memoaru, koji je prodiskutovanna sednici vlade u Be~u, 3.6.1882. godine, Kalaj isti~e da bi

napu{tawe Bosne i Hercegovine predstavqalo veliku nesre}u zaMonarhiju. Kako pi{e Vojislav Bogi~evi} (u kwizi: Pismenostu Bosni i Hercegovini) Kalaj se u svom memoaru oslonio na poli-ti~ki princip grofa Julijusa Andra{ija, ministra inostranihposlova Austrougarske. Iz wegovog se memoara, podnesenog 28.6.1878.godine na Berlinskom kongresu, vidi da je wegova glavna brigabila da se preduzmu odgovaraju}e mere, kako ju`no od Save, na ru{e-vinama Turske Carevine ne bi nastale neke velike slovenskedràve koje bi monarhiju odsekle od Istoka, a same postale bas-tionom neprijateqskih te`wi protiv Monarhije.

Taj svoj politi~ki princip preneo je Andra{i odmahposle okupacije Bosne i Hercegovine poglavaru ovih zemaqa gene-ralu Virtenbergu, obja{wavaju}i mu ciq okupacije. On je u istomsmislu objasnio i zaposedawe novopazarskog sanxaka od straneaustrougarskih trupa isti~u}i da je toj okupaciji ciq da se spre~iujediwewe Srbije i Crne Gore, ~ime bi bila stvorena podloga zastvarawe samostalne dràve jugoslovenskih naroda izvan graniceAustrougarske.

Odmah po zavr{etku Berlinskog kongresa austougarskavojska je u{la u Bosnu i Hercegovinu. Vojna okupacija izvr{enaje od 27. jula do 20. oktobra 1878. godine. Hroni~ar usorskog krajaJovo J. Popovi} (u tekstu: Istorijat i razvoj grada Tesli}a) o oku-paciji ovog podru~ja od strane Austrougarske pi{e: OkupacijaBosne i Hercegovine, od strane austrougarske vojske 1878. godine,pod komandom feldmar{ala Josipa barona Filipovi}a, sprovo-|ena je kretawem u ~etiri ve}e i jednom mawom kolonom u nekolikopravaca. U pratwi pukovnika Janskog, ~ije su jedinice prve u{leu ovu oblast, nalazio se jedan mla|i kapetan, ina~e po struci{umarski inìwer, koji je, pored vojni~ke du`nosti, imao spe-cijalni zadatak da, tokom okupacije a i posle, izvr{i popis{umskog dobra celim putem kuda se wegova jedinica kretala. Odmahje uo~io {umsko bogastvo u slivovima Male i Velike Usore takoda se, posle zavr{etka okupacije, vratio na ovo podru~je, sa jo{nekoliko svojih kolega inìwera, i izvr{io popis drvne mase,vrstu i starost {uma, konfiguraciju zemqi{ta, prilaze itd.


Nakon svih prikupqenih podataka, pisao je akcionarskomdru{tvu koje ga je angaòvalo za taj posao (a u kojem dru{tvu jebio akcionar i wegov otac), te poslao prikupqeni materijal, sasugestijom da se ovde podigne velika industrija hemijske preradedrveta, odnosno pougqavawe drveta putem suve destilacije, zadobijawe drvnog ugqa i ostalih te~nih prera|evina. Ovo dru{tvoskupilo je potreban kapital i dobilo povoqne koncesije od aus-trougarske vlade za iskori{}avawe {ume.

Godine 1881. italijanska firma “Morpurgo” (Morpurgo &Parente) podigla je uskotra~nu prugu Doboj – Pribini}, a 1884.godine izgra|en je i savremeni put Bawa Luka – Doboj koji je i{aopreko Pribini}a. Posle izgradwe pruge po~ela je se~a drveta iznajbliìh revira uz prugu. Kako do tada {umu nije niko masovnosekao i eksploatisao, ~esto se nailazilo na komplekse koji su davalisve znakove pra{ume sa milenijumima neporeme}enom florom ifaunom.

Okupacijom Bosne i Hercegovine austrougarske vlastipo~iwu masovno da eksploati{u, do tada uglavnom nekori{}ena,velika prirodna bogatstva. Za iskori{}avawe prirodnih bogat-stava oni podiù fabrike i grade pruge i puteve kako bi moglida izvoze razne proizvode. Pribini} i okolina je jedno od podru~jagde se mnogo ulagalo zbog ogromnog bogatstva ovoga kraja u {umskomblagu.

Poznati na{ istori~ar Vladimir ]orovi} (u kwizi: Bosnai Hercegovina) pi{e: Ekonomski, Bosna i Hercegovina je bilasistematski eksploatisana za ra~un austrijske i ma|arske indus-trije i wihovih kapaciteta. Glavno bogatstvo zemqe, ogromne bo-sanske {ume, bile su uz neverovatno niske cene ustupqene stranimfirmama. Tarifna politika bila je, bez imalo obzira, tako ude{ena,da je onemogu}avala doma}e takmi~ewe sa stranim proizvodima. Usamoj zemqi na o~igled su pomagana preduze}a sa stranim kapitalom.Za pivo iz tu|inske sarajevske pivare pla}a se od Sarajeva do Mos-tara po 1,01 krunu na kilometar po hektolitru, a za doma}e vino izMostara u Sarajevo 1,65 kruna! @eleznice su podizane ne po ì-votnim interesima zemqe, nego iz strate{kih i politi~kih razloga.


Prvobitno je u Pribini}u, posle izgradwe èlezni~kepruge, trebala da se gradi i Destilacija drveta, ali }e ona kasnijebiti izgra|ena na nenaseqenom podru~ju udaqenom 15 kilometara.Oko novoizgra|ene fabrike }e uskoro ni}i novo mesto Tesli}, kojije danas centar ovoga kraja. U Pribini}u se osniva [umska upravapreko koje se u okolini masovno eksploati{e {uma, a u samom mestuPribini} sagra|ena je pilana i su{ara {i{arki ili semenara(tru{wa~a).

U pilani je, kako to pi{e (u kwizi: Iz Usorskog kraja iokoline) u~iteq iz Pribini}a - Petar Bogunovi}, tr{}anska firmaMorpurgo-Parente izra|ivala raznovrsnu, ve}inom kratku, fran-cusku dugu. Glavno joj je podru~je bilo u Javorovi, odakle je godi{weizvozila po 8 miliona komada. Izra|eni materijal izvozila jefirma u po~etku tovarima, sve do godine 1881, kad je napravqena{umska èqeznica, sa posledwom stanicom u Pribini}u... U Pri-bini}u je podignuta moderna semenara (tru{wa~a) u kojoj se namoderan na~in, pomo}u toplote, sprovode}i je kroz naro~ite cevi,su{i na qeskama (re{etkama) razastrta {i{arica crnogorice.[i{arice se zbog toplote otvaraju i seme samo ispada. Ovo jejedina semenara u na{oj dràvi, a proizvodi godi{we tolikosemena da moè podmiriti i sve potrebe u na{oj dràvi i jo{jedan deo izvoziti u inostranstvo. Po svom ure|aju semenara stojina prvom mestu u Evropi. Na kraju, samo da dodamo da }e posleDrugog svetskog rata su{ara (semenara) {i{arki biti preba~enaiz Pribini}a u Sloveniju.

Branislav Begovi} je 1986. godine objavio veoma sadràjnustudiju (Eksploatacija {uma i razvoj industrijske prerade drvetana podru~ju usorsko-tesli}kog regiona za vreme austrougarskeuprave u Bosni i Hercegovini) u kojoj je detaqno opisao osnivawefabrike za destilaciju drveta u Tesli}u i {umske uprave u Pri-bini}u.

Posle austrougarske okupacije Bosne i Hercegovine do{loje do ja~e eksploatacije hrastovih {uma u usorsko-tesli}komregionu od strane tr{}anske firme Morpurgo & Parente, koja je uvezi te eksploatacije i izvoza hrastove ba~varske duge izgradila


{umsku industrijsku èqezni~ku prugu od Usore kod Doboja prekoTesli}a do Pribini}a u duìni od 40 km. Po isteku desetego-di{weg ugovora ta je pruga, polovinom devedesetih godina XIXveka, prodata i predata na daqe kori{}ewe bosanskohercegova~komzemaqskom eraru.

Odlu~uju}u ulogu u osnivawu fabrike za destilaciju drvetau Tesli}u i {umske uprave u Pribini}u odigrali su tada{wizajedni~ki ministar finansija u Be~u - Bewamin Kalaj i dvorskiadvokat iz Be~a - dr Jozef Kranc u koji je bio zastupnik poznatognema~kog industrijskog preduze}a Aktiengesellschaft für Trebertro-ckung u Kasselu. Iza preduze}a Aktiengesellschaft für Trebertrockungstajala je poznata Lajpci{ka banka (Leipziger Bank), koja je bilaglavni finansijer preduze}a i posedovala znatan deo wegovih akcija.

Dr Jozef Kranc je zamolio zajedni~kog ministra finansijaBewamina Kalaja da dâ saglasnost za osnivawe akcionarskog dru-{tva za industrijsko-hemijsku preradu drveta putem suve desti-lacije i da izda novoformiranom dru{tvu koncesiju za podizawei rad industrijskog postrojewa za destilaciju drva u Tesli}u.Ministar Bewamin Kalaj dao je svoj pristanak za izdavawe zatra-ène koncesije i za formirawe preduze}a za destilaciju drvetau Tesli}u pod nazivom Bosnische Holzverwertungs - Aktiengesellschaft(Bosansko akcionarsko dru{tvo za preradu drveta). U novoosno-vanom preduze}u bio je uglavnom zastupqen nema~ki i austrijskikapital, a bosanskohercegova~ki zemaqski erar dobio je mawibroj akcija.

31. maja 1896. godine odràna je u prostorijama Bosanskogbiroa pri Zajedni~kom ministarstvu finansija u Be~u konstitu-tivna skup{tina preduze}a Bosnische Holzverwertungs - Aktien-gesellschaft (Bosansko akcionarsko dru{tvo za preradu drveta) nakojoj je za predsednika upravnog odbora (direktorijuma) izabrandr Jozef Kranc, a za wegovog zamenika Adolf [midt, direktorfirme Aktiengesellschaft für Trebertrockung, dok je predsedni~kudu`nost u nadzornom odboru preuzeo A. H. Eksner, direktor Lajp-ci{ke banke. Aktiengesellschaft für Trebertrockung i Lajpci{ka bankabili su i najve}i akcionari novoosnovanog Bosanskog akcionar-


skog dru{tva za preradu drveta u Tesli}u, ~iji je ukupan akcijskikapital iznosio 1,8 miliona zlatnih kruna.

Koncesija koju je dobilo preduze}e Bosansko akcionarskodru{tvo za preradu drveta u Tesli}u omogu}ila mu je eksploata-ciju {uma i transport drveta, zatim izgradwu za ovu svrhu po-trebnih transportnih komunikacija i ure|aja na kopnu i na vodi,podizawe industrijskih postrojewa za preradu drveta radi pro-izvodwe rezane gra|e, izgradwu fabrike za hemijsku preradu drvetai proizvodwu produkata suve destilacije kao i podizawe indus-trijskog ure|aja za impregnaciju drveta.

Neposredno posle dobijawa koncesije, novoosnovano pre-duze}e Bosansko akcionarsko dru{tvo za preradu drveta pristu-pilo je izgradwi fabrike za destilaciju drveta u Tesli}u, koja jebila jedna od najve}ih te vrste u Evropi. Izgradwa je trajala punih16 meseci i sve~ano otvarawe i pu{tawe fabrike u rad izvr{enoje 24. novembra 1897. godine. Sa te sve~anosti baron Hugo Ku~er,zamenik poglavara za Bosnu i Hercegovinu, obave{tava telegraf-skim putem zajedni~kog ministra Bewamina Kalaja o izvr{enomzadatku i nagla{ava da je predsednik Bosanskog akcionarskogdru{tva za preradu drveta u Tesli}u, dr Jozef Kranc u svom govorupomenio bratstvo i bratsku saradwu izme|u Nema~kog Rajha iAustrougarske i da je u svojoj zdravici podigao ~a{u u zdravqe idug ìvot nema~kog cara Vilhelma i austrougarskog cara i kraqaFranca Jozefa. Kada je otvorena, fabrika je zapo{qavala oko400, a pred Prvi svetski rat oko 600 radnika.

Prema odredbama spomenute koncesije, koja je imala ikarakter ugovora, bosanskohercegova~ki zemaqski erar se obave-zivao da }e preduze}u Bosansko akcionarsko dru{tvo za preradudrveta isporu~ivati potrebno bukovo destilaciono drvo u koli-~ini od 120.000 prm (prostornih metara) godi{we u vlastitojreìji novoosnovane [umske uprave u Pribini}u i isporu~i-vati postavno sloèno na glavnom stovari{tu wegove fabrike zadestilaciju drveta u Tesli}u. Preduze}e je bilo du`no da bosan-skohercegova~kom zemaqskom eraru pla}a za isporu~eno bukovodestilaciono drvo ugovorenu cenu od 1,20 forinti (2,40 kruna -


odnosno 2 krune i 40 helera) po 1 prm, koja je odgovarala tro{ko-vima proizvodwe, ne ura~unavaju}i pri tome vrednost drveta u{umi na pawu, koje je izdavano besplatno i kao takvo poklawanopreduze}u Bosansko akcionarsko dru{tvo za preradu drveta.

U monografiji posve}enoj devedesetogodi{wici Desti-lacije drva pi{e (pozivaju}i se na: Orijent-Rundschau, Wien,10.12.1902, str.3-4) da navedena cena drveta nije bila ni polovinaod najniè cene koja se ikada pojavila na trì{tu Austrougarske,pa ~ak i iz najudaqenije i najteè pristupa~ne {ume u Galiciji.Tako niska cena po kojoj je Fabrika dobijala drvo ostvarivana jezahvaquju}i bednim nadnicama i te{kim uslovima rada lokalnihradnika. Kako pi{e u ve} spomenutoj monografiji (pozivaju}i sena pisawe lista Glas slobode iz 1911. godine) radno vreme je bilood {est sati ujutro do {est sati posle podne sa pola sata pauzeza doru~ak (od osam do pola devet) i sat vremena pauze za ru~ak(od 12 do 13 ~asova). Poslovi su tako ude{eni da iscrpe radnikedo malaksalosti. Kad jedan put malak{e radnik izbacuju ga iz poslai uzimaju sveèg radnika, koga ~eka ista sudbina. Wihova nadnicaje tako bedna da oni kraj we gladuju. Sme{taj radnika je tako|enepovoqan. Kako pi{e be~ka {tampa (Orijent-Rundschau, Wien,17.09.1906) najteè uslove stanovawa imali su {umski radnici,koji su stanovali u kolibama veli~ine u pre~niku 8 do 10 metarau kojima je bilo sme{teno po 30 i vi{e radnika.

U vezi s formirawem preduze}a Bosansko akcionarskodru{tvo za preradu drveta, podizawem fabrike za suvu destila-ciju drveta u Tesli}u i obaveze bosanskohercegova~kog zemaqskogerara u pogledu isporuke u vlastitoj reìji destilacionog drveta,osnovana je u leto 1896. godine [umska uprava s reìjskim poslo-vawem u Pribini}u, koja je u organizacionom pogledi bila direktnopodre|ena {umarskom departementu Zemaqske vlade za Bosnu iHercegovinu. [umska uprava u Pribini}u koristila je zgradefirme Morpurgo & Parente iz Trsta, koje su nakon realizovawadugoro~nog ugovora o eksploataciji hrastove {ume za proizvodwuba~varske duge u tom {umskom podru~ju stavqene polovinom deve-desetih godina XIX veka na raspolagawe bosanskohercegova~komzemaqskom eraru.


Novoosnovana {umska uprava u Pribini}u zapo{qavalaje 2.300 radnika i zahvatala je {umsku povr{inu od 56.000 ha (ugravitaciji Velike i Male Usore i slivu Lukavac) od kojih 23.200ha {uma pra{umskog karaktera, u kojima je, prema izvr{enoj pro-ceni, bilo drvne mase od oko 4,856.000 kubnih metara bukovog i1,896.000 kubnih metara ~etinarskog (jela, smr~a, bor) drveta.Ostatak od oko 22.800 ha ~inile su razli~ite vrste drveta sredwo-dobnih i mla|ih starosnih klasa.

Organizacija reìjskog poslovawa erarske {umske upraveu Pribini}u nije se ni u ~emu razlikovala ni po formi ni posu{tini od kapitalisti~kog na~ina se~e i izrade drveta u vla-stitoj reìji privatnih kapitalisti~kih {umsko industrijskihpreduze}a, koji su se u to vreme bavila ekspoatacijom bosansko-hercegova~kih {uma. [umarski departement Zemaqske vlade zaBosnu i Hercegovinu, odnosno [umska uprava u Pribini}u izda-vala je dozvole i zakqu~ivala ugovore oko se~e, izrade i transportadrveta sa glavnim {umskim preduzetnikom, a on je na osnovuposebnih pogodbi pojedinim akordantima poveravao se~u i izradudrveta u pojedinim {umskim predelima (slivovima). Veliki{umski preduzima~ bio je Hajnrih Redi{, a kao wegovi akordantiisticali su se Ferdinand Tomazi, Eduard Gajc, Aleksandar Gra-coni, Jozef Braun i drugi. [umska uprava u Pribini}u poseklaje i Bosanskom akcionarskom dru{tvo za preradu drveta u Tesli}u,u prvih deset godina, isporu~ila je u proseku godi{we po 133.000prm drveta. Pored fabrike destilacije drveta u Tesli}u i {umskeuprave, pilane i su{are {i{arki u Pribini}u, Bosansko akcio-narsko dru{tvo za preradu drveta imalo je u svom sastavu elek-tri~nu centralu i pilanu u Blatnici, te sopstveni èlezni~kikolosek (prema ê~avi, Blatnici, O~au{u), a 1905. godine otvo-rilo je i rudnik za jamsku eksploataciju mrkog ugqa u nasequRudno poqe.

Preduze}e Bosansko akcionarsko dru{tvo za preradu drvetau Tesli}u imalo je i za vreme Prvog svetskog rata (1914-1918) jakupodr{ku od Zemaqske vlade za Bosnu i Hercegovinu u Sarajevu, adr Jozef Kranc je, preko Zajedni~kog ministarstva u Be~u, vodio


brigu o obezbe|ivawu potrebnih ìvotnih namernica (u prvomredu kukuruznog i p{eni~nog bra{na) za prehranu radnika zapo-slenih u eksploataciji {uma i industrijskoj preradi drveta uTesli}u. Iz jednog zvani~nog akta Zajedni~kog ministarstva uBe~u iz 1915. godine vidi se da je tim obezbe|ivawem bilo obuhva-}eno oko 3.500 {umskih i fabri~kih radnika preduze}a Bosanskoakcionarsko dru{tvo za preradu drveta u Tesli}u.

Ovakvoj brizi austrougarskih vlasti doprinela je okol-nost da je fabrika u Tesli}u, pored ostalih produkata destila-cije, proizvodila i aceton koji je sluìo u ratnoj industriji zaproizvodwu eksploziva. Fabrika za destilaciju drveta u Tesli}uje krajem jula 1914. godine stavqena pod vojnu upravu. Zbog toga~ak i za vreme Prvog svetskog rata nije do{lo do ozbiqnijeg pore-me}aja u poslovawu jer je [umska uprava u Pribini}u Bosanskomakcionarskom dru{tvo za preradu drveta u Tesli}u godi{weisporu~ivala, u proseku, po 121.000 prm drveta.

Izgradwom èlezni~ke pruge i industrijskih objekata ivelikom eksploatacijom {uma i u Pribini} i Tesli} doseqavase znatan broj stranaca, pre svega Austrijanaca, Nemaca, Itali-jana, êha, i Ma|ara ali i veliki broj Slovenaca i Hrvata. Nemcii êsi uglavnom rade na èleznici, Austrijanci i Ma|ari ruko-vode pilanama, Italijani rade na pravqewu cigle i keramike, Slo-venci prete`no rade u rudarstvu, a Hrvati u se~i drveta. Prva se~apo~ela je u Pribini}u u Javorovi, a potom se daqe {irila na oko-linu.

O mnogobrojnosti stranaca u Tesli}u i Pribini}u govoreprezimena wenih stanovnika, od kojih mnoga postoje i danas:Abdefeld, Ajdarov, Ambro{, An|elo, Baruh, Begler, Bento, Be`qa,Blaèk, Brandolek, Bresl, Brocak, Budas, Capan, Caratan, Ciraj,Cevni, ]op, Dijamant, Duler, Drilo, Elinger, Erdeq, Zajc, Zen}uk,@ejak, @urga, Faj}uk, Frank, Galon, Glancer, Gwe~, Gra~ek, Gros,Gutman, Hartman, Holod, Horovski, Hromi{, Hudolin, Jolan, Juri-nac, Karoli, Kabil, Kajzer, Kaluà, Karajica, Kirher, Kokaw, Kozak,Koval~ek, Ko{~uk, Krawc, Kunecki, Ku}o, Lesmajster, Marbah,Milak, Mlakar, Molnar, Najman, Nahor, Obrin~e{ek, Opa~ek,


Ostafinski, Otomar, Piveqa, Picula, Pobran, Polo{ek, Puùn,Ratajc, Ràk, Sadovski, Saler, Sekeli, Si}, Smoqo, Srnek, Stopa,Sudar, Tomc, Turkaq, Verdl, Vola{, Vorli~ek, [mitran, [pec,[tajner, [tefanac i mnoga druga. Sem maweg broja Jevreja i uni-jata, doseqenici su, uglavnom, bili katolici. Za wih austro-ugarske vlasti podiù i katoli~ke crkve u Tesli}u i Pribini}u(katoli~ku crkvu u Pribini}u, tek posle Drugog svetskog rata,ukloni}e nove komunisti~ke vlasti).

U Pribini}u tada, pored {umska uprava, pilane i su{are{i{arki postoji i èlezni~ka stanica i ̀ andarmerija, ali i neko-liko trgovina, pansiona i kafana. Trgovine drè Salom @ejak i Ku~aGalon, te Kosta Popovi}, kafane Petar Ràk, An|a Stankovi},Miladin Jovi} i Luka Deli}, a vlasnici pansiona su [tefanRàk, Ana Srnek, Jakov Bento i Milan Lugoni}. Me|utim, da bi seod austrougarskih vlasti dobila dozvola za gradwu crkve (madaje ranije za to postojala dozvola - ferman turskog sultana) iizgradwa srpsko-pravoslavne {kole u Pribini}u vo|ena je dugo-godi{wa uporna borba me{tana koje je predvodio pop Kosta G.Du{ani}, a o ~emu }e u nastavku biti vi{e re~i. Ovde samo recimoda su austrougarske vlasti dozvolu za gradwu pravoslavne crkvedali tek kad su odlu~ili da u Pribini}u izgrade katoli~kucrkvu, tako da }e 1900. godine u Pribini}u biti podignute dvecrkve - pravoslavna (za stanovnike koji vekovima ìve na ovimprostorima) i katoli~ka (za one koje je okupator naselio na oveprostore unazad posledwih nekoliko godina).

Mada ni jedna okupacija nije dobra ipak nije ni neva`nastvar ko je okupator. I me|u okupatorima jedni su lo{i i nepri-hvatqivi, a drugi jo{ neprihvatqiviji. Tako i u Bosni i Herce-govini posle vi{evekovnog turskog ropstva koje je zna~ilo jednoveliko materijalno i duhovno zaostajawe u odnosu na ostali deohri{}anske Evrope, ipak pod austrougarskom okupacijom dolazivreme brzog materijalnog i duhovnog razvoja ovog kraja. Dok je prvirazvoj bio nesmetan, drugi se obezbe|ivao kroz veliku borbu izme|uvlasti (koja je vodila politiku stvarawa sinteti~ke bosanskenacije) i nacionalnih pokreta u po~etku za versko–prosvetnu,


odnosno crkveno-{kolsku autonomiju, a kasnije i za definitivnoosloba|awe od okupatora.

Neposredno pred okupaciju Bosne i Hercegovine od straneAustrougarske Bewamin Kalaj, koji }e biti dve decenije neogra-ni~eni gospodar ovih okupiranih krajeva, u memorandumu upu}enom(1877) caru Frawi Josifu, pi{e da }e verska podvojenost u Bosnii Hercegovini predstavqati povoqnu okolnost budu}eg novogokupacionog reìma. I zaista, verska podvojenost je u toku ~itaveokupacije Bosne i Hercegovine predstavqala najpogodnije oru|eza manevrisawe austrougarske vlasti.

Kada je Austrougarska izvr{ila okupaciju na teritorijiBosne i Hercegovine je u ogromnoj ve}ini ìvelo pravoslavno imuslimansko stanovni{tvo. Prisustvo ostalih (katolika, jevrejai drugih) bio je relativno malo. U naporima da suzbije jake pokretesrpskog stanovni{tva za osloba|awe od strane okupacije i ujedi-wewe s maticom Srbijom, Austrougarska nastoji da joj muslimanskostanovni{tvo (pre svega, muslimanski prvaci – begovi i malo-brojna inteligencija) bude glavni politi~ki saveznik u poku{ajupacifizirawa Bosne i Hercegovine i stvarawa ve{ta~ke - sin-teti~ke nacije. Begovska prava se ne diraju i kmetski poloàj zaogroman broj stanovnika Bosne i Hercegovine i daqe ostaje.

U Pribini}u su kmetovska seli{ta imale uglavnom begovskeporodice iz Bawaluke i Jajca. Za vreme austrougarske vladavineprota Kosta G. Du{ani} }e od jaja~kog bega otkupiti seli{ta poro-dica Du{ani}, Mali}, Mi{i}, Miladi}, Mom~ilovi}, Nikoli}i Cvijeti} (kao i seli{ta 30 - 40 porodica u [wegotini), a kas-nije }e pomagati i ostalim u Pribini}u da otkupe svoje porodices imawima iz kmetskog poloàja prema begovskim porodicama. Uisto vreme (kada je prota Kosta od jaja~kog bega otkupio svojuzemqu i zemqe mnogih drugih kojima je on formalno postao beg)svoju je zemqu od bega otkupio i Trifun – Tri{o I. Du{ani}(brat od strica prote Koste) i tako postao prvi slobodan seqaku Pribini}u.

Treba ista}i da je prvih godina po okupaciji austrougarskavlast, nastoje}i da pridobije i srpsku naklowenost, prema nacio-


nalnih zahtevima srpskog naroda bila tolerantnija. Rodoqubqesrpskog naroda u to vreme bilo je veliko i oni su, bez bilo kakvepropagande i materijalne pomo}i sa strane, posle smene okupatorasada pod novom vla{}u (ipak civilizovanijom, mada i mnogo per-fidnijom) vodili upornu borbu, jakim narodnim pokretom, zasvoja nacionalna prava.

Kao i uvek sve{tenstvo je bilo du{a svakog narodnog pok-reta. Oni su na ~elu borbe za nacionalna prava i predvodniciobnove manastira, izgradwe crkvi i otvarawa narodnih (srpsko-pravoslavnih) {kola. To je vreme (neposredno posle osloba|awaturskog ropstva) kada dolazi do ja~awa verske i nacionalne svestisrpskog naroda i po~iwu da se grade crkve i srpsko-pravoslavne{kole. Srbi nisu bili zadovoqni dràvnim {kolama, zabrinutiza versko i nacionalno vaspitawe mladih, po{to u dràvnim(komunalnim) {kolama nije bilo ni spomena o srpskoj istoriji,a jezik se nazivao bosanskim. Zbog toga je srpski narod sam gradioi izdràvao svoje, srpsko-pravoslavne, {kole preko pravoslavnihcrkvenih op{tina. Pravoslavne crkvene op{tine u Bosni i Her-cegovini imale su odre|enu vrstu autonomije jo{ pod turskomvla{}u i deo svojih prihode tro{ili su, sem za crkvene i humani-tarne potrebe, i za izdràvawe svojih srpskih {kola, shvataju}izna~aj obrazovawa za su{tinski napredak sopstvenog naroda.

Me|utim, taj tolerantniji period nije dugo trajalo, jer suse austrougarske vlasti upla{ile te neo~ekivane aktivnosti srp-skog stanovni{tva u Bosni i Hercegovini i promenile su premawima svoju politiku tolerantnosti koja je u po~etku postojala.Znaju}i da srpske {kole, izdràvaju pravoslavne crkvene op{tine,te da su one postale sedi{ta nacionalnog vaspitawa, austrijskevlasti nastoje da rad ovih op{tina oteàju ili onemogu}e i nataj na~in srpske {kole re{e izvora finansirawa.

Austrougarska vlast uporno poku{ava da u Bosni i Herce-govini stvore sinteti~ku – bosansku (bo{wa~ku) naciju. Prvo seme|u bosanskohercegova~kim muslimanima nastoji afirmisatibosansko narodno ime, bosanska narodnost i bosanski patriotizam,kako bi oni postali otporni prema hrvatskoj, a naro~ito srpskoj


nacionalnoj ideologiji. Okupaciona austougarska vlast oli~enau Bewaminu Kalaju planirala je da posle toga {iri bo{wa{tvome|u pravoslavcima i rimokatolicima u Bosni i Hercegovini.

Poznati na{ istori~ar, Vladimir ]orovi} (u kwizi: Bosnai Hercegovina) isti~e da su glavne crte austrougarske vladavineu Bosni i Hercegovini bile: gu{ewe nacionalne svesti i upornonastojawe da se stvori ve{ta~ka bo{wa~ka nacija, te sistematskoposticawe verske podvojenosti i surevwivosti. Izme|u ostalogon pi{e: Glavna namera okupacione vlasti, naro~ito u vreme dokje na wenoj vrhovnoj upravi bio, za punih dvadeset godina (1883-1903), zajedni~ki ministar finansija, Bewamin Kalaj, pisac jedneIstorije srpskog naroda i nekrunisani kraq Bosne, be{e ta, da uBosni ugu{i svest o nacionalnoj pripadnosti wenog stanovni{tva.On je hteo da pokida sve veze izme|u bra}e s jedne i s druge stranereke i da zatre i pomisao o narodnom jedinstvu. Radi toga se zajezik ukida naziv srpski, a uvodi se bosanski; radi toga se stvaraposebna bosanska zastava. Srpske kwige i novine, koje imaju makakvo nacionalno obele`je, bivaju zabrawivane; svaka javna re~dugo vremena unapred spre~avana. S planom se neguje bosanskipatriotizam, u nadi, da }e se kod sveta javiti stare separisti~kesklonosti. To je doba, kad vlada pokre}e i izdràva list Bo{wak,upu}en naro~ito muslimanima, koje je na svaki na~in trebalo odvo-jiti od srpskog uticaja; i kad izdaje slu`bene kalendar istogimena. Iako se kasnije u tom pravcu moralo skretati, jer se videloda je nacionalna svest bila ve} duboko ukorewena u narodu, ipakse, u osnovi, pravi nacionalizam uvek smatrao kao ne{to antidr-àvno. U {tampanoj osudi sa veleizdajni~kog procesa u BawojLuci 1916. godine samom piscu ove kwige upisuje se u greh {to“smatra srpski narod Bosne i Hercegovine kao deo srpskog narodakraqevine Srbije.”

Druga glavna crta austrijskog upravnog sistema u Bosnibilo je sistematsko podràvawe surevwivosti i uzajamne borbeizme|u pojedinih elemenata u zemqi. Turska je satirala narodfizi~ki, Austrija duhovno. Ona je trovala qude uzajamnim nepo-verewem i zlurado{}u. Nad zava|enim nije nikad te{ko vladati


i ona je, svesna toga, iz te maksime stvorila dràvni princip. Usvaku zajednicu izme|u pravoslavnih i muslimana ili izme|uSrba i Hrvata bacala je odmah seme razdora, svejedno u kom obliku.Kao oru|e sluìo im je dugo vremena red jezuita, koji je sa wom ido{ao u Bosnu. Zaslu`ni frawevci, koji su stotinama godina bilina braniku katoli~ke crkve u zemqi i imali da podnose te{keprogone od turskih kesexija, bili su gurnuti u pozadinu, jer sukao doma}i qudi vodili mnogo obzira prema svojim sugra|animadruge vere. Jezuiti su glavni nosioci be~ke politike; verski sunetrpeqivi, ~ak i agresivni; nacionalno su iskqu~ivi. Izgledada nema sile koja bi ih mogla potisnuti. Najgori wihovi postup-ci, koji otvoreno gaze zakone i izazivaju protiv sebe gnev inove-raca, ostaju bez kazne. Stvoriv{i nemoralno na~elo da ciq oprav-dava sredstvo oni su u na{u sredinu unosili jednu vekovima ivaspitawem razra|enu prepredenost, koja je mogla da bude samo na{tetu op{teg nacionalnog morala.

Otpor prema novom okupatoru zbliàva Srbe i muslimane.Sve ve}i broj muslimana, naro~ito intelektualaca, preispitujupro{lost i se}a se svoga srpskog porekla, te javno iskazuju svojasrpska opredeqewa. U tome predwa~e muslimanski intelektualcikoji ìve u Bosni i Hercegovini, ali i u inostranstvu (najve}ibroj u Carigradu), kao {to su: Osman \iki}, Mehmed Ali-pa{aRizvanbegovi}, Avdo Karabegovi} - Srbin, Avdo Karabegovi} Hasan-begov, Dervi{-beg i Jusuf-beg Qubovi}, Mehmed-beg i Riza-begKapetanovi}, Adem Brki}, Omer-beg Sulejmanpa{i}, Osman Mazhar--pa{a êngi}, Halid-beg Resulbegovi}, Mehmed-beg Jaj~anin, Be}ir--aga Bihorac, Omer-aga Plava, Emin-aga Travni~anin, Fehmi-efen-dija [abi}, [efket-efendija Ali}ehaji}, Sulejman-efendijaFalaxi} i mnogi drugi.

Velika zasluga, {to je znatan broj muslimana (ali i jedanbroj katolika) javno izraàvao svoje srpsko poreklo i opredeqewe,sigurno pripada Dru{tvu Sveti Sava koje je osnovano 1886. godinei koje je svoj rad zasnivalo na {iroko shva}enom pojmu Srpstva,po kome vera na mora biti osnovni preduslov pripadnosti srpskojnaciji. Dru{tvo je radilo pod na~elom: Brat je mio koje vere bio.


Austrougarske vlasti su uporno poku{avali da to neutrali{utezom da Srpstva nema izvan pravoslavqa koju su na suptilan na~instalno plasirali.

Ideje i programska na~ela Dru{tva Sveti Sava prihvatilisu, odmah po osnivawu, i srpski listovi koji su izlazili u Bosnii Hercegovini, a me|u kojima predwa~e sarajevska Bosanska vila(pokrenuli ga 1885. godina, i ure|ivali, dvojica pre~anskih u~i-teqa – Boìdar Nika{inovi} i Nikola [umowa, a kada ih jeaustruogarska vlast uklonila (1887) urednik je Nikola Ka{ikovi}sve do Prvog svetskog rata) i mostarska Zora (izlazio u periodu1890–1901, a urednici su bili Aleksa [anti} i Svetozar ]orovi}).U ovim listovima svoje radove objavquje i ve}i broj srpskih kwi-èvnika muslimanske veroispovesti, kao {to su: Osman \iki},Avdo Karabegovi} - Srbin, [a}ir i Avdo Karabegovi} - Hasan-begov, Omer-beg Sulejmanpa{i}, Mehmed-beg i Riza-beg Kapeta-novi}, Mustafa Hilmi Muhibi}, Salih Kazazovi}, Ali RizaDautovi}, Hakija Temin, Sejfudin Kemura i drugi.

Kao ilustraciju ovde navodimo dve pesme pod nazivom Srp-stvu koje su objavqene u listovima Bosanska vila i Zora. AvdoKarabegovi} u svojoj 17. godini, kao carski pitomac u carskomliceju, u Carigradu pi{e svoju prvu pesmu koja je objavqena uBosanskoj vili 1896. godine, a potpisuje je kao S. Avdo. Kara-begovi}.

SRPSTVU

Sje}am te se rode dragi,Svakog dana, svakog ~asa,Tvoja sre}a, tvoja slava,

Moje grudi zatalasa.

Te mi ova prva pjesmaTebi leti rode mio,

Pa te grli, pa te qubiI {ap}e ti: sre}an bio !


A znade{ li, rode mili,\e je tvoja sre}a, slava ?Na{a qubav, sloga na{aTo je tvoja sre}a prava.

Pa neka nam to cvije}e[irom Bosne cvjeta, miri,Nek se sloga, qubav bratska

Me| trovjernom bra}om {iri.

Nek du{manu oko stane, Kao {to mu stati mora,Gledaju}i |e iz sloge

Mome rodu svi}e zora.

Ne{to kasnije, tako|e, u Bosanskoj vili (1900) objavio jepesmu Oh, ta qubim te... koju je poslao iz Budimpe{te (iz vojnogzatvora u Pe{ti) i potpisao kao Srbin Avdo Karabegovi} i nakraju naglasio: “U potpisu, nikakve falsifikacije nema”.

Na naslovnoj strani mostarske Zore iz februara 1897. godineobjavqena je pesma Omer - bega Sulejmanpa{i}a pod istim nazivom:

SRPSTVU

Iz mog srca, iz plemenih grudi,Iz uzdaha, iz du{e, iz snova,

Tebi Srpstvo, moja sre}o draga,Leti, evo, laka pjesma ova!

Ti si nebo pred kojijem padam, I wegovom veli~anstvu divim,Tebi srce, krv, misli i du{a

Otimqu se s ushi}ewem ìvim.


Ti mi daje{ krila sokolova,Ti me diè{ tamo pod oblake,

S te visine gledam pro{lost tvoju,Gledam slavu i tvoje junake;

Gledam dive pod kalpakom sjajnim,Na kalpaku perjanice vite –

Po ple}ima smjelih barjaktara Udaraju one zlatne kite!

Gledam, gledam, pa im letim ìvo,Bra}u qubim u juna~ka ~ela,A iz oka, od sre}e i miqa,

Otimqe se jedna suza vrela,

Suza ~ista; suza du{e moje,Suza, {to me milom bratstvu veè,

Suza vjerna qubavi i krvi,Tebi, Srpstvo, {to me vje~no steè!

Treba ista}i da i pored ogromnog nastojawa austougarskihvlasti da - i tezom kako izvan pravoslavqa nema srpstva - zaus-tavi {irewe ideje srpstva me|u Srbima katoli~ke i muslimanskeveroispovesti, sve ve}i broj katolika, a naro~ito muslimanskihintelektualaca, za vreme austrougarske okupacije u Bosni i Her-cegovini, javno manifestuje svoje srpstvo. Naàlost istorijskidoga|aji koji su nastupili posle Prvog svetskog rata i stvarawezajedni~ke jugoslovenske dràve potisnuli su ideju srpstva i uprvi plan izbacili jugoslovenstvo, pa su mnogi bosanskoherce-gova~ki katolici i muslimani srpskog porekla svoje srpstvo uta-pali u jugoslovenstvo. Posle Drugog svetskog rata Bosna i Herce-govina postaje jedna od federalnih republika jugoslovenske dràve,a ne{to kasnije, za vreme komunisti~kog reìma, ozvani~ena je iposebna muslimanska nacija, koja }e u vreme Gra|anskog rata uBosni i Hercegovini (1992-1995) biti preimenovana u bo{wa~ku.


U tom periodu samo mawi broj bosanskohercegova~kih muslimanai katolika javno manifestuje svoje srpsko poreklo i pripadnostsrpskom narodu, ali su to i najugledniji predstavnici tog delasrpskog korpusa - pored ve} spomenutog kwièvnika Me{e Seli-movi}a, to je nobelovac Ivo Andri}.

U nastojawu da stvore sinteti~ku naciju austrougarskevlasti zabrawuju sve nacionalne pokrete, a u dràvnim osnovnim{kolama deca se u~e bosanskom etni~kom identitetu. Odnos aus-trougarskih vlasti prema najbrojnijem (srpskom) stanovni{tvuBosne i Hercegovine koje je jo{ iz turskih vremena bilo otpornona pritiske i imalo izgra|enu nacionalnu svest, izazvalo je jakereakcije i mnoge pravoslavne crkvene op{tine kre}u 1896. godineu odlu~nu borbu za svoju versko-prosvetnu (crkveno-{kolsku) auto-nomiju. Srpski narodni predstavnici se organizuju i vode veomaupornu i beskompromisnu borbu za versko-prosvetnu autonomijuSrba u Austougarskoj monarhiji.

Ispod fotografije koja je objavqena u ~asopisu Nova iskra(br 2 iz 1901. godine) imamo i spisak srpskih prvaka na zboru uSarajevu 1899. godine. Iznad wihovog grupnog snimka pi{e: Srpskinarodni predstavnici iz Bosne i Hercegovine u borbi za versko--prosvetnu autonomiju Srba u Austougarskoj monarhiji, a ispodsu navedena wihova imena i mesta iz kojih su. Na tom spisku,me|u srpskim narodnim predstavnicima, je i sve{tenik Kosta G.Du{ani} iz Pribini}a (ispod fotografije pi{e Pribiwi} kakosu me{tani, sve do skora, nazivali svoje mesto).

Na toj istorijski veoma vrednoj fotografiji nalaze seslede}a sve{tena lica: Stevo Trifkovi} - Sarajevo, Luka ûpi}- Sarajevo, Mihailo Jovi~i} - Br~ki, Jovan Vrawe{evi} - Doboj,Haxi Teodor Ili} - Te{aw, Vladimir Pejovi} - Maglaj, JovanPe}anac - Varcar Vakuf, \or|e Popovi} - Kupres, Mile HaxiPopadi} - Kqu~, Stojan Vrawe{evi} - B. Novi, Du{an Kecman -B. Kostajnica, Kosta Du{ani} - Pribiwi}, Jefrem Stankovi} -ê~ava, Pero Maksimovi} - Trnovo, Lazar Markovi} - Ma~kovac,Nikola [kori} - Vr{ani, Dimitrije Luki} - Bijela, i StojanTrkuqa - Jezero, kao i trgovci i druga lica: Gligorije M. Jefta-


novi} - Sarajevo, Stjepo Sr{ki} - Sarajevo, Pero [anti} - Mostar,Vojislav [ole - Mostar, Stevan Kova~evi} - Br~ki, Jefto Kosti} -Br~ki, Simo Jovanovi} - Bijeqina, Lazo Jovanovi} - D. Tuzla, VasoCrnogor~evi} - D. Tuzla, Stevan Nikoli} - Zvornik, Simo Tanasi}- Doboj, Risto Jovi~i} - Modri~a, Nikola Cikota - Dubica (Mod-ri~a), Kosta Maksimovi} - B. [amac, Tosije Stani} - Grada~ac,Mihailo Haxi Stevi} - Gra~anica, Milan Ili} - Maglaj, JovanKova~evi} - Derventa, Mile Petrovi} - Kqu~, Jovo Nasrilovi} -Glamo~, Risto Pavlovi} - Sanski Most, Risto Kondi} - Prijedor,Lazar Milinovi} - Prijedor, Bogdan Milanovi} - B. Petrovac,Pero Drqa~a - B. Novi, Jovo [tekovi} - B. Novi, Janko Milosav-qevi} - B. Dubica, Simo Mali} - Gradi{ka, Kosta Kujunxi} -Lijevno, Pero @dero - Lijevno, Damjan Plav{i} - Visoko, PeroLali} - Stolac, Gavro Popadi} - Kowic, Ilija Popovi} - âjni~e,Mi}o Koji} - Rogatica, Jovo Joki} - Vlasenica, Kosta Jovi~i} -Busova~a, Stevan Peri} - Brodac, Cvijetin Bobar - Jawa, TodorJovanovi} - Obudovac i Mihailo Milojevi} - @upawac.

Srpski narodni predstavnici predali su austougarskimvlastima u Be~u, 25. novembra 1896. godine, svoj prvi memorandum,u kome nabrajaju sve povrede starih prava od strane austrougarskevlasti, i traè autonomiju srpske pravoslavne crkve, te rad srpsko-pravoslavnih {kola. Po{to wihova nastojawa u Be~u nisu uro-dila plodom oni su uputili carigradskoj patrijar{iji (1898.godine) predlog kao osnovu kako da se reguli{e versko-prosvetnaautonomija Srba u Austougarskoj monarhiji. Uz taj predlog uka-zano je na opasnost od rimokatoli~ke propagande u Bosni i Her-cegovini. Osnovne ta~ke predloga bile su: vladike bira sve{te-ni~ko-narodni sabor, a potvr|uje ih carigradski patrijarh; sve{-tenike biraju crkvene op{tine, a potvr|uju ih mitropoliti; crk-vene op{tine mogu da osnivaju i izdràvaju srpsko-pravoslavne{kole; plate vladikama i sve{tenstvu daju crkvene op{tine;sve{tenstvo samostalno ure|uje duhovne sudove i re{ava va`nijacrkvena pitawa.

Austrougarska vlast je 1902. godine htela oktroisati crk-veno-{kolsku uredbu bez pitawa srpskih prvaka, koji taj poku{aj


na vreme ometo{e i u Carigrad kod patrijarha Joakima III posla{esvoju delegaciju (proto Haxi Teodor Ili}, sve{tenik Stevo Trif-kovi} i Grigorije Jeftanovi}). Patrijarh Joakim III podrà wihovezahteve i u Sarajevo uputi svoga sekretara Jona koji sa srpskimnarodnim prvacima sastavi nacrt crkveno-{kolske uredbe.

Austrougarske vlasti su otezale sa davawem saglasnostina ura|eni nacrt crkveno-{kolske uredbe traè}i ve}i uplivvlasti u autonomna prava pravoslavne crkve. Me|utim, suo~enisa ~vrstim i jedinstvenim stavom srpskih narodnih prvaka kojisu bili na ~elu borbe za versko-prosvetnu autonomiju, austrijskevlasti su morale da ustuknu. Mitropoliti i srpski narodniprvaci su 5. februara 1905. godine potpisali tekst Uredbe, kojuje 31. maja iste godine odobrila carigradska patrijar{ija, a FrancJosif 31. jula (13. avgusta) 1905. godine potvrdio i proglasio kaozakon. Tako }e, na kraju vi{egodi{wa borba za autonomiju srpskognaroda dati rezultate, te se od 1905. godine mogu ponovo da osni-vaju srpsko-pravoslavne {kole, a uredbom je ograni~eno pravome{awa vlasti u poslove crkve.

O borbi Srba Bosne i Hercegovine za versko-prosvetnuili crkveno-{kolsku autonomiju u okviru Austrougarske monar-hije moèmo detaqnije pro~itati u kwizi Boè Maxara PokretSrba Bosne i Hercegovine za vjersko-prosvjetnu samoupravu.

Jo{ u toku priprema Austrougarske za okupaciju Bosne iHercegovine u Be~u se polazilo od ~iwenice da }e srpski elemenatpredstavqati glavnu opozicionu snagu okupacionom reìmu. Natu okolnost upozoren je i general Filipovi} u instrukciji dobi-jenoj od Carske vojne kancelarije. Moè se zaista re}i da je u srp-skom narodu austrougarska uprava imala stalnog protivnika, po{tose sukobila sa nacionalno najsvesnijim elementom, ~ija je poli-ti~ka svest jo{ od po~etka XIX veka, kroz bune i ustanke kao ipod uticajem sa strane (Srbija, Crna Gora, Rusija), bila veomarazvijena.

Do sukoba sa novim reìmom do{lo je najpre zbog zahtevaokupacione dràvne uprave, koja je htela da stavi sve pod svojukontrolu, {to se direktno kosilo sa ranije ste~enim pravima


Srba u oblasti nacionalnog ìvota. Naime, Srbi – pravoslavniu Bosni i Hercegovini dobili su od uvo|ewa turskih reformi1856. godine izvesna prava, koja su se svodila na samoupravu uoblasti crkvenog i {kolskog ìvota, {to se provodilo u okvirucrkveno-{kolskih op{tina. Statutima Carigradske patrijar{ijeod 1862. godine bilo je dozvoqeno da u upravnim crkvenim pos-lovima u~estvuju i svetovna lica, {to je otvorilo put uticajunaroda, odnosno lai~kog elementa na crkveni, a uz to i na {kolskiìvot Srba. U toku razvoja crkveno-{kolske op{tine su tako pos-tale centri okupqawa i dogovarawa Srba o svim pitawima dru{-tvenog i politi~kog ìvota, {to se pokazalo naro~ito u ustanku1875. godine.

Najve}i udar u smislu ukidawa versko-prosvetne samou-prave Srba bilo je dono{ewe Konvencije o privremenom ure|ewuPravoslavne crkve u Bosni i Hercegovini sklopqene izme|uCarigradske patrijar{ije i Austrougarske 1880. godine. Time jeodre|en i status ove crkve na na~in kako je najvi{e odgovaraloaustrougarskim politi~kim ciqevima. Konvencija je, ne samozbog svojih odredaba po kojima je u prerogativ vladara pre{loimenovawe mitropolita nego i zbog na~ina kako je donesena, dovelado produbqavawa nepoverewa. Sve je to otvorilo put novim suko-bima, jer je austrougarska uprava nastavila sa ograni~avawem iukidawem ste~enih i ve} u obi~aj pretvorenih prava srpskog narodada autonomno upravqa crkvenim i {kolskim poslovima, bira sve{-tenike i u~iteqe, osniva {kole i upravqa sa wima i sli~no i tosve bez uplitawa dràve.

Reìm je za mitropolite traìo pouzdane qude, ali je prvitakav poku{aj sa Savom Kosanovi}em propao, jer on nije mogaokao dabrobosanski mitropolit da se potpuno pot~ini voqi Kala-jeve despotske vlade, pa je 1885. godine dao ostavku. Sli~na borbavo|ena je i za slobodan izbor u~iteqa, jer je Vlada propisala obavezuda u~iteqi moraju dobiti odobrewe za rad na konfesionalnim{kolama. Posebno vaqa ista}i da je u mnogim mestima (Mostar,Bawaluka, Bijeqina i dr.) do{lo do o{trog sukoba oko upotrebenacionalnog srpskog naziva za {kole, op{tine i sli~no, jer je


vlast, u skladu sa Kalajevom nacionalnom politikom, zabrawivalaupotrebu nacionalnog imena.

Pitawa zbog kojih se srpska opozicija sukobqavala savla{}u jo{ od po~etka okupacione uprave prelazi, i u ovoj fazi,okvire crkvene i prosvetne borbe jer po na~inu kako se ta borbavodi i ko joj stoji na ~elu ovo je bio nacionalni pokret za o~uvaweranije ste~enih i obezbe|ewa novih nacionalnih i politi~kih prava.

Zajedni~ki nastup predstavnika Srba u Be~u u decembru1896. godine i predaja prvog carskog memoranduma, formirawevo|stva pokreta koje nastupa u ime Srba u Bosni i Hercegovini,zahtevi za potpunom samoupravom crkveno-{kolskih op{tina,odbijawe bilo kakvog nadzora dràve nad verskim i {kolskimìvotom i sli~no, zabrinuli su reìm koji je u tom video poku{ajstvarawa “dràve u dràvi” pa su stoga, ne samo prvi nego i ostalatri memoranduma (predata kasnije - drugi memorandum 31.3.1987.godine, tre}i memorandum 25.5.1900. godine, a ~etvrti memorandum5.6.1902. godine) odbijeni, a preduzet je ~itav niz represivnih mera,izme|u ostalog raspu{tawe tri crkveno-{kolske op{tine (Mostar,Sarajevo i Livno) hap{ewe i bojkot pristalica pokreta i sli~no.

Iako je vlast uporno tvrdila da je ovaj pokret iniciran ipomagan spoqa (Srbija, Crna Gora, Rusija) ipak, dokumenti govore,da je on autohtono nastao i da nije imao zvani~ne podr{ke ni jedneod navedenih dràva. Istina je samo da je pokret izazvao simpa-tije kod Slovena i kod opozicione slovenske {tampe u Monar-hiji, kao i da je primao izvesnu materijalnu pomo} od Srbije, alije ipak izostajala odlu~na podr{ka bilo koje strane dràve.

Rezultati dugogodi{we borbe za versku i prosvetnu auto-nomiju ipak su rezultirali Uredbom o upravi crkvenih i {kol-skih poslova srpsko-pravoslavnih eparhija u Bosni i Hercegovinikoju je sankcionisao car 1905. godine. Uredbom je obezbe|ena znatnasamostalnost crkveno-{kolskih op{tina, pa je Pravoslavna crkvau Bosni i Hercegovini dobila svoju organizaciju, po~ev od op{-tina preko eparhijskih saveta do centralnog organa – Velikogupravnog i prosvetnog saveta, koji je objediwavao ovu organiza-ciju. Tako|e je, iako pod dràvnim nadzorom, obezbe|en razvoj


konfesionalnih {kola. Uredba je predstavqala do tada prvi aktsa zakonskom snagom koji je donesen uz u~e{}e naroda. Uredba jebila na snazi do 1914. godine, kada je ukinuta uz obrazloèwe daje kriva za razvoj nacionalne samosvesti kod Srba i da su organicrkvene i {kolske samouprave, sve{tenstvo i u~iteqi, nosiocineprijateqske propagande protiv Austrougarske.

Uredbom su ostvarena i dva krupna na~ela koja su postav-qena jo{ u prvom carskom memorandumu, a to su: da narod samure|uje i upravqa svojim versko-prosvetnim stvarima i da toostvaruje kroz takvu organizaciju koja, predstavqena Velikimupravnim i prosvetnim savetom i Vi{im duhovnim sudom ~inijednu zajednicu, koja obuhvata sve pripadnike pravoslavne vere uBosni i Hercegovini. U institucionalnom smislu takva zajednicado tada uop{te nije postojala.

U rezultate borbe za crkveno-{kolsku samoupravu trebatako|e ubrojati i ~iwenicu da je ona politizovala srpske mase istvorila jaku opoziciju reìmu, o ~emu je apsolutisti~ka Kalajevauprava morala da vodi ra~una pa i da se koriguje. Politi~ki ìvotSrba postaje po~etkom XX veka razu|eniji i odvija se na vi{efrontova, uperenih protiv istog neprijateqa, ali su ciqevi borbepojedinih dru{tvenih grupa razli~iti. Svaka ima svoj programnacionalne borbe.

Automni pokret je nesumqivo utro put za daqu nacionalnuborbu Srba, na ~elo koje dolazi prva generacija srpske inteli-gencije, odlu~na i spremna da taj uski prostor pro{iri na ceodru{tveno-politi~ki i ekonomski ìvot. Seqaci su u borbi zasvoje zahteve samostalno nastupali i wihovi agrarni memoran-dumi predstavqaju po svom sadràju skup zahteva koji se sasvimrazlikuje od onih koje su vo|e pokreta traìli u svojim memo-randumima. [ta vi{e i tre}i politi~ki faktor iz redova srp-skog naroda – studentska omladina u Be~u, po~etkom XX veka tako|esamostalno nastupa. Wihov memorandum austrougarskim delega-cijama postavqa daleko {iri krug problema bosansko-hercego-va~kog dru{tva u odnosu na autonomni pokret.


Rezultate borbe za crkveno-{kolsku samoupravu ne moguse ceniti jedino na osnovu Uredbe. Mo`da je zna~ajniji rezultattog pokreta {to je pokrenuo dobar deo srpskog naroda u borbuprotiv apsolutisti~kog reìma i razvio na taj na~in politi~kusvest, koja je rezultirala time da se za celo vreme okupacije ve}inasrpskog naroda nije mirila sa reìmom tu|inske vlasti, nego muse opirala na razne na~ine.

Kao rezultat borbe srpskog naroda za versko-prosvetnuautonomiju Uredbom iz 1905. godine bilo je dopu{teno otvarawesrpsko-pravoslavnih {kola koje su izdràvale crkveno-{kolskeop{tine, po{to su se Srbi bojali (iz verskih i nacionalnih raz-loga) da {aqu svoju decu u dràvne (komunalne) {kole. Sva kqu~napitawa srpsko-pravoslavnih {kola (gra|ewe i otvarawe {kole,izbor i izdràvawe u~iteqa, nastavni programi sa neophodnimversko-nacionalnim sadràjima) re{ena su spomenutom auto-nomnom borbom i Uredbom iz 1905. godine. Ove {kole bile susli~ne crkveno-prihodskim {kolama koje su postojale u Rusiji.

Za samo nekoliko godina (od 1905. do 1914) u Bosni i Her-cegovini osnovano je 120 osnovnih srpsko-pravoslavnih {kola(jedna od prvih bila je {kola u Pribini}u) {to je u znatnoj meridoprinelu smawewu ogromne nepismenosti stanovni{tva Bosnei Hercegovine. Kako pi{e Mitar Papi} (u kwizi: [kolstvo uBosni i Hercegovini 1918-1941) dràvne (komunalne) {kole suotvarane i programski usmeravane prema op{tim ciqevima dràve.Nije se radilo o podizawu takve {kolske mreè ~iji bi ciq bioobuhvatawe sve dece dorasle za {kolu. [kole su otvarane sporoi samo u tolikoj meri u kojoj bi zadovoqile potrebe za najnu`-nijim pismenim kadrom, koji se i ukqu~ivao u zanatstvo, niùadministraciju i industriju koja se po~ela razvijati. Pre austro-ugarske okupacije nisu vo|eni statisti~ki podaci o {kolama istawu pismenosti, ali se pretpostavqa da je okupacija zateklane{to vi{e od 3% pismenog stanovni{tva. Za ~etrdeset godinavladavine, uprkos hvalisawu i isticawu na me|unarodnim sku-povima i izlo`bama kulturne misije u ovim krajevima, broj pis-meni se nije podigao ni za punih 9%.


Uredba iz 1905. godine bila je vrlo va`na za srpsku crkvui srpsko-pravoslavnu {kolu u Bosni i Hercegovini, ali i za celo-kupan srpski narod, i ima}e dalekose`ne pozitivne posledice,kao {to }e vreme kasnije pokazati.

Srpsko-pravoslavne {kole u Bosni i Hercegovini zatvorenesu, od strane austrougarskih vlasti, posle Vidovdanskog atentata uSarajevu 1914. godine. Mom~ilo Spasojevi} (Srpsko-pravoslavne{kole u Te{wu) objavio je rukopisne bele{ke tada{weg u~enikaKoste Keri}a, u kojima on (o 28.6.1914. godine) pi{e: Bio je izu-zetno sparan dan. Dok smo pred u~iteqom Perom Milo{evi}em i[kolskim odborom polagali zavr{ne ispite u Sarajevu se desioatentat. Po~ela je da pada jaka ki{a, bio je prolom oblaka. I tek{to su posledwi |aci napustili {kolsku zgradu àndarmi su jeve} pe~atili pod izgovorom da je “opasna i razorna po Carevinu”.

U Prvom svetskom ratu Austrougarska vr{i mobilizacijuvojnih obveznika. Me{tane Pribini}a mobili{e u Tre}u BiHregimentu sa sedi{tem u Tuzli i potom ih {aqe na razne fron-tove - pre svega ruski, srpski i italijanski. Stariji brat mogadede Jovana - Mihailo je bio na srpskom, a wegov mla|i brat Ilijana italijanskom frontu.

Veliki rodoqub i hroni~ar Pribini}a, Bo{ko Mi{i},zabeleìo je me{tane Pribini}a - Solunske dobrovoqce, kao ione koji su poginuli u Prvom svetskom ratu.

Poginuli u Prvom svetskom ratu me{tani Pribini}a su:Mihailo V. Du{ani}, Nedo Du{ani}, Du{an Popovi}, VaskrsijeKruni}, \or|e P. Joti}, Filip Mom~ilovi}, Vaskrsije J. Bo{-truni}, Nikola Vukovi}, Stanko Mali}, Teodor V. Grabovac,Trivun Miladi}, Todor T. Miladi}.

Solunski dobrovoqci iz Pribini}a su:Bogdan D. Arseni}, Petar T. Babi}, \or|e V. Grabovac,

Petar I. Du{ani}, Lazar V. Ilin~i}, Luka A. Joti}, Luka S.Kalamanda, Igwo J. Markovi}, Lazar L. Miladi}, Luka L. Mitrovi},Jovo N. Mi{i}, Mitar J. Popadi}, Dujak S. Popovi}, Spasoje \.[kiqi}.


Me{tani Pribini}a su, svojim Soluncima i poginulimu Prvom svetskom ratu, podigli spomenik (koji je poru{en odokupatora 1941. godine) na kome je pisalo:

Bio je front SolunskiA ovi Pribinci bili su Tamo dalekoZnali su da Tamo daleko moraju biti

Tamo su se borili za OtaxbinuNeka im je ve~na slava i hvala

Wihovi Pribinci

Kraj Prvog svetskog rata i novu dràvu - Kraqevinu na~ijem je ~elu bio srpski kraq, me{tani Pribini}a do~ekali susa velikim odu{evqewem.


5. OBNOVA MANASTIRA LIPQE

Manastir Lipqe je jedan od starijih srpskih manastirana teritoriji Bosne i Hercegovine, osnovan u XIII veku. Mada unatpisu uklesanom u luneti zapadnog portala manastirske crkvepi{e da ga je podigao Sveti Sava 1219. godine, (Godine 1879. hramBlagovje{~enija presvjatija Bogorodice prisno djevi Mariji,zadu`bina Save Nemawi}a od 1219. god, obnovi ga Joso Maksimovi}neimar i narodni predvoditeqi jerej pop Kosta Du{ani} prednarodom, Ilija Vukovi}, jerej pop Risto Jungi} sa svim narodom.)verovatnije je da je manastir Lipqe podigao kraq Dragutin kojije ne{to kasnije (1282-1321) vladao ovim podru~jem. Po{to je ikraq Dragutin iz dinastije Nemawi} u narodnom predawu se podi-zawe manastira vezivalo za najpoznatijeg od Nemawi}a – SvetogSavu.

Sredinom XIX veka, prilikom obnove manastira Lipqeprona|en je i manastirski pe~at koji potvr|uje da su ovaj manastirpodigli Nemawi}i. U zaostav{tini prote Stevana K. Du{ani}api{e: Kada se pristupilo otkopavawu manastirskih zidina pro-na|en je manastirski pe~at na kome je bio natpis da su manastirsagradili Nemawi}i. Bawalu~anin Risto Jungi}, zvani pop Pulija,odneo je taj pe~at u Bawaluku da ga preda na ~uvawe crkvenoj op{-tini. O tome, 1892. godine, pi{e Jovan Novakovi} u B-H Isto~-niku (O manastiru Lipqe i wegovom imenu) i navodi da se pe~atnalazi kod srpsko-pravoslavne crkveno-{kolske op{tine u Bawa-luci na sa~uvawu.

Ovaj manastir, kao i susedni manastir Stupqe, krajemXVII veka bili su od strane Turaka (posle poraza Austrije u aus-trijsko-turskom ratu) do temeqa sru{eni i tada se celokupno sta-novni{tvo ovog kraja preselilo preko Save na podru~je dana{weSlavonije. Sa narodom je izbeglo i {est preìvelih kalu|eramanastira Lipqe i Stupqe - Arsenije, Atanasije, Sava, Maksim,

Teofil i Teodosije – koji su na{li uto~i{te u manastiru Ora-hovica (kod Slavonske Poège) krajem XVII veka, gde su sa sobomdoneli i nekoliko kwiga. Poznato je da je manastir Lipqe usredwem veku imao zna~ajnu prepisiva~ku radionicu.

Manastir Stupqe je bio tako uni{ten da se vekovima nijeta~no znalo gde se nalazio, dok su od manastira Lipqe ostalitemeqi i razvaline i tu su se obavqala bogosluèwa i skupqaliputuju}i ili lutaju}i kalu|eri i sve{tenici. Putuju}i sve{te-nici su u tursko vreme, kada je postojalo malo crkava i manastira,sluìli svetu liturgiju po raznim mestima, takozvanim zbori{-tima. Obi~no bi se za to izabrala mesta za koje se zna da su tunekada bile crkve ili manastiri, ali i druga mesta koja su zbogsvoga poloàja, pristupa~nosti i zaklowenosti bila narodu omi-qena. Najpoznatije zbori{te bilo je u Lipqu na mestu razru-{enog manastira ali i na vi{e drugih mesta u susednim selima.Putuju}i sve{tenici na tim mestima bi sluìli svetu liturgiju(ili kako su na{i preci govorili “dràli molitve pod ~adorima”).

Do obnove manastira Lipqe dolazi u XIX veku. Turskevlasti nisu dugo dozvoqavale podizawe crkava na podru~ju lip-qanske i pribiwske parohije. Do toga dolazi tek pred kraj turskevladavine kada, zbog u~estalih pobuna srpskog stanovni{tva uBosni i Hercegovini i pou~ena iskustvom srpskog stanovni{tvau Srbiji i Crnoj Gori koji se osloba|aju turskog jarma, turskevlasti ponovo po~iwu da odobravaju dozvole za obnovu manastirai izgradwu crkava. U to vreme su i vi|eniji me{tani sela Pri-bini}a i Lipqa, na ~elu sa Gavrom L. Du{ani}em, podneli molbu(preko mitropolita sarajevskog Igwatija i Carigradske patri-jar{ije) da im turski sultan dozvoli izgradwu crkve na razvali-nama manastira Lipqe, te u Pribini}u gde se ranije nalazio (kakose tada mislilo) sredwovekovni manastir Stupqe.

Oduvek se znalo (prema starim zapisima i po narodwompredawu) da se manastir Stupqe nalazio nedaleko od manastiraLipqa. Sve do 1994. godine kada su u mestu Gorwi Vija~ani nalokalitetu Crkvi{ta (od manastira Lipqe to je udaqeno 12 kilo-metara vazdu{nom linijom, a povezano je i 20 kilometarskim


makadamskim putem koji ide uz tok reke Ukrine i Bistrice) otko-pani temeqi manastirske crkve, a tri godine potom i temeqikonaka i drugih prate}ih zgrada manastirskog kompleksa, nije seta~no znalo gde se nalazio sredwovekovni manastir Stupqe. Otko-pani temeqi manastira Stupqe pokazuju da je ovaj manastir “bli-zanac” manastira Ra~a koji je podigao kraq Dragutin, {to je jo{jedan dokaz osnovanosti predawa da su manastire Lipqe i Stupqepodigli Nemawi}i, odnosno kraq Dragutin koji je vladao na ovimprostorima.

Do tada su postojale razne pretpostavke gde se ta~no nalaziomanastir Stupqe. U~iteq Petar Bogunovi}, koji je u Pribini}ui Tesli}u radio izme|u dva svetska rata, napisao je i objavio otome op{iran ~lanak (Sjedi{te manastira Stupqe) u kome, nakraju kaè: Iz svih ovih pretpostavaka moèmo zakqu~iti, da jemanastir Stupqe, zvano Stupe, savremenik manastira Lipqa, aposve}en Sv. Arhangalu Mihajlu, bio na mestu dana{we Crkvine,u gorwem toku Velike Usore, na teritoriju, parohije bjelobu~ke— dana{we Blatni~ke o{ptine, sreza tesli}kog, banovine Vrbaske.Sa druge strane, prota Stevan K. Du{ani} u Letopisu o lokalitetuistog manastira pi{e: Stupqe je podignuto na izvoru vode Care-vice, gde su danas ku}e Sadikovi}a, kraj druma koji vodi prekosela Pribini}a za Bawa Luku... Manastir Stupqe dobi u ba{tinu,radi svoga izdràvawa, {ume: Dubravu, [abajkovac i Krwin samnogim barokosnicama i oraonicama. I dan danas postoje manas-tirske bare i wive u selima ê~ava, Ukrwica i Rastu{a. Za vremetursko-austrijskih ratova pod kraj XVII veka be{e od Turaka spa-qeni manastiri Lipqe i Stupqe, a wihovi kalu|eri pobijeni,sem jednog maweg broja, koji uspe da se preko Save prebaci u Sla-voniju u manastir Orahovicu, gde preneso{e jedan deo manastir-skih kwiga i utvari.... Na razvalinama manastira Stupqa nije semogao narod sakupqati, kao {to je to ~inio kod poru{enog i popa-qenog manastira Lipqe, jer je manastirsko dobro bilo zaposednutonevernicima. S toga je svet i{ao na molitvu Vru}i~koj crkvi ipomenutim razvalinama manastira Lipqa, jer su to bila najbliàosve}ena mesta i molitvena sabirali{ta.


Kada su stigle dozvole (fermani) od turskog sultana zagradwu crkvi u Pribini}u (1857) i Lipqu (1858), prvo se pristupiloobnovi manastirske crkve u Lipqu, gde su postojali temeqi razru-{ene manastirske crkve. Obnovom manastira Lipqe su rukovodilisve{tenik Kosta Du{ani}, Ilija Vukovi} i Risto Jungi}. Nesta-bilno stawe u vreme gradwe manastira dovodio je do toga da je on~esto bio izloèn napadima odmetni~kih bandi i radovi na obnovisu bili prekidani. Tako da su radovi na obnovi manastirske crkveu Lipqu zavr{eni tek 1879. godine, ili kako to pi{e prota StevanK. Du{ani} po {vapskoj okupaciji Bosne i Hercegovine.

Od tada manastir sluì kao mirska (parohijska) crkva, aprota Kosta Du{ani} je paroh lipqanski i pribiwski. Kasnije}e ga u manastiru Lipqe naslediti wegov zet – sve{tenik RistoVukovi}. Sve{tenik Risto Vukovi} je zavr{io Reqevsku bogo-sloviju i sa Jovankom Du{ani} (k}erkom prote Koste G. Du{ani}a)podigao je dvanaestero dece. U manastiru Lipqu ostao je sve doDrugog svetskog rata kada je s porodicom bio odveden u capra{kilogor iz koga je sa ostalim sve{tenstvom preba~en u Srbiju, gdeje i umro (2.11.1942. godine u Vrwa~koj Bawi).

Nakon 270 godina u Lipqu je ponovo 1965. godine, upa-qeno kandilo mona{kog op{teì}a i za v.d. nastojateqa postavqenje jeromonah Justin Panti}. Prvo mona{ewe obavqeno je 1967.godine.

Od tada je dosta ura|eno kako na materijalnom tako i naduhovnom ja~awu manastira Lipqe: 1984. godine osve}ena je gene-ralno obnovqena manastirska crkva; 1986. godine osve}en je novikamenom zidani zvonik i jo{ jedno nabavqeno zvono; 1988. godineosve}eni su temeqi novog konaka, a 1989. godine objekat je stavqenpod krov; 1990. godine izgra|en je vodovod u duìni od 1600 m isazidana kamena ~esma u manastirskom dvori{tu i iste godineosve}ena; 1991. godine osve}eni su temeqi manastirske trpezarijei objekat u toku godine stavqen pod krov; u toku Gra|anskog rata(1992-1995) ura|eni su potporni zidovi i kamena ograda oko mana-stira; 1994. godine osve}ena ~esma u manastirskom dvori{tu;1996. godine osve}ena letwa kuhiwa i trpezarija sa ladarom u uglu


manastirskog dvori{ta, te narodna trpezarija; 1997. godine u mana-stirskom konaku osve}ena kapela posve}ena sv. Nikolaju u prisu-stvu tri episkopa (bawalu~kog Jefrema, zvorni~ko - tuzlanskogVasilija i australijskog Longina); 1998. godine, u prisustvu dvaepiskopa (bawalu~kog Jefrema i sremskog Vasilija), nekolikosve{tenika i ogromnog broja vernika, Wegova Svetost PatrijarhSrpske pravoslavne crkve, gospodin Pavle osvetio je manastirskikonak; 1999. godine osve}eno je tre}e zvono u zvoniku; 2000. godineosve}ena velika narodna “ladara” ispred manastirskog dvori{ta(120 mesta); 2001. godine osve}eni temeqi manastirske riznice ibiblioteke; 2003. godine osve}en novi ikonostas (orah u duborezupo uzoru iz XVI veka) u manastirskoj crkvi. Ikonostas je jedan odnajve}ih i najlep{ih, do tada, izra|enih u manastiru Tvrdo{.

Pored materijalne obnove manastir ìvi i svojim duhovnimìvotom. Svakoga dana spuì se ve~erwe i jutrewe, a liturgijanedeqom i praznikom. Akatist Presvetoj Bogorodici ~ita se svakidan u podne pred ~udotvornom ikonom Majke Boìje.

Od 1989. godine manastir je stavropigija Episkopa bawa-lu~kog, koji je i postri`nik manastira Lipqa, te bratstvo poredEpiskopa sa~iwava otac Teofan, Dositej, Stefan, Jovan i Platon,monahiwa Fevronija i isku{enici Vojislav i Ogwen.

Naglasimo, tako|e, i da su ranija dva isku{enika manas-tira Lipqe danas monasi u manastiru Hilandar na Svetoj Gori.Otac Nikodim (\uki}) je monah u Isposnici Svetog Save u Kareji,a otac Sava (Kvrgi}) je ekonom manastira Hilandar.

Glavni manastirski sabori u toku godine su: Blagovesti -manastirska slava, Petrovske poklade - poqske molitve, nedeqapo Ilindanu - godi{wica najnovije obnove manastira ujedno inajmasovniji sabor, Pokrov Presvete Bogorodice, Boì} kao iSv. Sava.


6. CRKVA I PRVI SVE[TENICI U PRIBINI]U

Kada je zavr{ena izgradwa manastirske crkve u Lipqupo~iwu pripreme za izgradwu crkve u Pribini}u. Za izgradwucrkve u Pribini}u ranije je (1857) dobijena i dozvola – fermanod turskog sultana.

U zaostav{tini prote Stevana K. Du{ani}a postoji foto-kopija fermana turskog sultana za gradwu crkve u Pribini}u kaoi prevod istog. Prota Stevan pi{e: Ovaj ferman (dozvolu) je, namoju molbu i to za jagwe, preveo mujezin [erijatske {kole u Te{wu1907. godine. Na moju èqu da se potpi{e na prevodu on me jezamolio neka to ostane u tajni, kako to ne bi doznao [vabo – po{toga mogu li{iti slu`be. “Ali treba da zna{ - re~e mi mujezin - daje prevod ta~an, a moj potpis je nevaàn.”

Taj prevod dozvole (fermana) turskog sultana za izgradwucrkve u Pribini}u glasi:

Na{e carsko Veli~anstvoGazi Sultan Abdul Mexihan sin Gazi Sultana Mahmuda II

Velemo`nom gospodinu drugog stepena bawalu~kom kajmakamu,Mome zastupniku, veleu~enom i presvjetlome te{awskom

kadiji i muftiji,Blagoradnom gospodinu na~elniku sreza te{awskog

i uglednicima grada te{awskogNEKA JE NA ZNAWE

U bawalu~kom okrugu, a u te{awskom srezu stanovnici selaPribiwi}a budu}i da su moji vjerni podanici, vjere pravoslavne,a nemaju svoje bogomoqe u kojoj bi se Bogu molili i sluìli svetuslu`bu, to su preko stambolske pravoslavne Patrijar{ije zatra-ìli na{u carsku dozvolu za gradwu crkve, u duìnu 25, u {irinu16 i u visinu 19 ar{ima, pod imenom AJA JORGI (Sveti \or|e).

Te po{to ja èlim da svim mojim podanicima, bez razlike u vjero-ispovesti, bude u svakom pogledu pravo i pravedno i to onim poda-nicima koji su meni pokorni i priznaju podani{tvo i jo{ ako sebude pomenuta crkva pravila na zemqi oranici ili kosnici, dase u~itavaju carska prava, te da se izra~una desetina koja bi semogla sa tog zemqi{ta primiti i to k nama dostaviti. Daklem,pri gradwi re~ene crkve neka ne bude nikome nikakve {tete, po{tonalaè moja carska pravednost, to ja dodequjem dozvolu za gradwupomenute crkve i u pogledu toga zavjetujem moju carsku odluku.

Vi: kajmakamu, kadija, muftija i svi gore upomenuti, po{tovam bude ovaj moj Ferman poznat, pazite pri gradwi pomenute crkveda muslimanima ne bude nikakve {tete, da se sa nikoje strane neometa i spre~ava gradwa 25 u duìnu, 16 u {irinu i 19 ar{imau visinu, i treba paziti da ne bude ve}a nego {to je nazna~eno idozvoqeno. Ako se slu~ajno bude pravila na zemqi oranici ilikosnici od te zemqe }e se uzimati porez te meni javiti.

ûvajte se da ne bi {to protivno uradili ovome {to je u mojojcarskoj dozvoli navedeno, to znajte i samo se na moju zapovestoslawajte.

Pisano u sredini meseca Rebi ul-ahira, godine 1274.U mojoj rezidenciji, bogom {ti}enoj Kostantiniji.Mi, Car Gazi Sultan Abdul Mexihan sin Gazi Sultana

Mahmuda II (svojeru~no).Me|utim, nove austrougarske vlasti ne priznaju ovu dozvolu

(ferman) za gradwu crkve u Pribini}u dobijenu od turskog sul-tana. Prota Stevan pi{e: [vabe sada traè da se gradi samo drvenacrkva, a ne zidana – od tvrdoga materijala. Delegacija parohijanaodlazi kod Sreskog poglavnika u Te{aw sa molbom da dozvoligradwu zidane crkve. Kada smo mogli manastir Lipqe graditi odkamena mi smo radi da i crkvu u Pribini}u od kamena podignemo.Na pitawe: Ko }e Vam za to dati pare? odgovori{e: Bog i na{ sve{-tenik Kosta Du{ani}.

Na kraju je ipak 1899. godine, posle dugogodi{weg odbi-jawa, od austrougarskih vlasti dobijena dozvola za gradwu crkveu Pribini}u. Prota Stevan pi{e da po{to nisu mogli da grade


crkvu na spaqenom mestu manastira Stupqe, jer su se tu nase-lili Sadikovi}i, narod je hteo da se crkva podigne u doliniVelike Ostru`we, daleko od puta i èqeznice, jer je takvo mestozgodnije zbog sigurnosti kako za samu crkvu, tako i za narod kojiwoj dolazi na molitvu. âk je i gra|a bila prikupqena i dovoènana to mesto. Na kraju je re{eno da se crkva gradi u jednoj dolini,gde se re~ica Mala Ostru`wa uliva u Malu Usoru, ispod bregaBaxinovca.

Slo`ni parohijani predvo|eni svojim sve{tenikom, protomKostom G. Du{ani}em, zavr{ili su izgradwe crkve, za - u ta vre-mena – veoma kratak rok, i crkva Svetog cara Konstatina i Jelenebi osve}ena na Svetu Petku, slede}e 1900. godine. U zaostav{tiniprote Stevana zabeleèno je da su me{tani masovno davali prilogeza izgradwu crkve u Pribini}u. Kao prvi prilog upisan je prilogStani{e Joki}a iz Vru}ice, koji je bio |ak prote Koste. Stani{aje na samrti dao 300-400 forinti zave{tawe za crkvu u Pribini}u,kao svoj prilog kada se ona bude podizala.

Gradwom crkve rukovodio je prota Kosta G. Du{ani}, aneimar je bio Simo Ili} iz Male Bukovine. Ikonostas je radioPetrovi} iz Te{wa i stajao je 13.899 dinara. Izgradwa je po~ela1899. godine, da bi posle samo godinu dana crkva bila zavr{enai osve}ena. Pri osve}ewu, koje je izvr{io mitropolit dabrobo-sanski Nikolaj Mandi}, crkveni kum je bio teàk To{o Babi} izPribini}a.

Tada je na crkvi u Pribini}u postavqen natpis, koji i sadapostoji, a koji glasi: Vo slavu sv. Trojice, Otca i Sina i sv. Duha.Podiè ovaj hram sveti, ovda{wi srpski narod sa svojim sve{te-nikom predvoditeqem Kostom Du{ani}em. Postavi{e mu temeq1899. Dovr{en u slavu sv. Konstantina i carice Jelene 20.7.1900.Posve}en na sv. Petku 14.10.1900. w.v.pr. Nikolaj Mandi}.

U Izvodu iz letopisa parohije Pribini} i parohije Lipqe,koji prota Stevan K. Du{ani} pi{e za vreme Drugog svetskog ratau Aran|elovcu, navodi se da su, izme|u ostalih, hram u Pribini}uposetili posle Oslobo|ewa: Wegova Svetost blaènoupokojeniPatrijarh Srpski Varnava, Episkop ì~ki Nikolaj (Velimirovi}),


episkop bitoqski Simeon (Popovi}), a episkopi bawalu~ko-biha}ki i zvorni~ko-tuzlanski po nekoliko puta jer su obojicabili arhijereji dijecezani na{ega kraja.

Parohija u Pribini}u je do osnivawa Bawalu~ke pripadalaDabrobosanskoj eparhiji, a danas ona pripada Zvorni~ko-tuzlan-skoj eparhiji.

Pop Kosta G. Du{ani} ostao je na pribiwskoj parohiji dokraja svog ovozemaqskog ìvota, kada se prestavio u Gospodu 1911.godine. Pastirski i jevan|eliski ìvot pribiwske parohije, kojaje obuhvatala osim Pribini}a jo{ i sela: Peri{i}, Buleti},O~au{, Klupe i Geli}e, nastavio je sve{tenik Stevan Du{ani},sin popa Koste, koji tako|e na parohiji ostaje do kraja ìvota15.02.1957. godine.

Od wegove smrti do 1965. godine, pribiwsku parohiju ops-luùje tesli}ki sve{tenik otac Nikola Mandi}. Na parohiju 1965.godine dolazi sve{tenik Nedeqko Popovi} i ostaje do 1966. godine.Zatim dolazi otac Dragan Radowi} i ostaje do 1972. godine, kadaga zamewuje otac Stojan Jovanovi} do 1983. godine. Otac PetarParaklis zamewuje oca Stojana i ostaje u Pribini}u do 1985.godine, kada dolazi otac Mitar Topalovi}. Izgradwom crkve uBuleti}u (koja pripada pribiwskoj parohiji) od 2000. godine ovuparohiju opsluùju dvojica sve{tenika i tada dolazi sve{tenikDu{ko Nedi}. Umesto sve{tenika Mitra Topalovi}a od 2002.godine pribiwsku parohiju opsluùje sve{tenik Dragi{a Simi}.Tako da danas pribiwska parohija ima dva mlada, veoma agilna iu narodu omiqena i po{tovana sve{tenika.

PRVI SVE[TENICI

Od momenta kada se preci sada{wih stanovnika Pribi-ni}a (u drugoj polovini XVIII veka) doseqavaju na ovo podru~jeverske potrebe za stanovnike Pribini}a i okolnih mesta obavqaputuju}i (lutaju}i) sve{tenik pop Goran - ~ukunded popa KosteG. Du{ani}a. Posle smrti popa Gorana, pa sve do 1866. godine,


kada je Kosta G. Du{ani}, od strane mitropolita sarajevskog Igwa-tija rukopoloèn za sve{tenika (pribiwskog i lipqanskog), paro-hiju u Pribini}u su opsluìvali sve{tenici iz Te{wa (JovoMilovanovi}, Haxi Teodor Ili}), Vru}ice (Ilija Bosni}, LazarKova~evi}, Jovo Kvrgi}), ê~ave (Stojan Stankovi}, zvani [pica),te Milutin Radakovi}, lutaju}i kalu|er manastira Gomionica, alipqansku parohiju sve{tenici parohije iz [wegotine, Vasiqi Novak Popadi}, sve{tenik Vasiq Popovi}, kalu|er Todor Kne-èvi}, Simon Majuri} iz Maslovara, bawalu~anin Risto Jungi},zvani pop Pulija, te Milutin Radakovi}, lutaju}i kalu|er mana-stira Gomionica.

protojerejKonstantin - Kosta G. Du{ani}

prota lipqanski i pribiwski.

Kosta G. Du{ani} ro|en je u Pribini}u 04.05.1835. godineod oca Gavre i majke Petre (zvana Peja), a umro je 09.09.1911.godine u Pribini}u. Bio je oèwen Savicom Kova~evi} iz Lipqakoja je umrla na Mali Boì} 1897. godine.

Kada je Kosta imao deset godina, wegov otac Gavro angaùjeu~iteqe koji po~iwu da osnovnoj pismenosti u~e wegovu decu, tejo{ nekoliko de~aka iz Pribini}a. U u~ewu Kosta pokazuje naj-boqe rezultate - boqe i od svoga starijeg brata Dujaka - te otacpolaè nadu da }e upravo Kosta ispuniti zavet predaka i nasta-viti, na kratko prekinutu, porodi~nu sve{teni~ku tradiciju.

Prota Stevan K. Du{ani} pi{e da je wegov otac Kostaobrazovawe sticao kod putuju}eg u~iteqa Marka Mili~i}a izRankovi}a. Kakvo je znawe Marko imao i od koga je to znawe dobiodanas je to te{ko znati. Zna se samo toliko, da je moga oca nau~ioslovenskoj pismenosti i slobodnome ~itawu slovenskog bukvarai wegove “az-buki”, psaltira, ~aslovca i mjesecoslovca (crkvenogkalendara). To svoje, od Marka ste~eno, znawe moj je pokojni otackasnije produìo da usavr{ava kod nekog \or|ije Petranovi}a,


u~iteqa te{awskog, a bogoslavsko znawe stekao je u Bawoj Lucikod Vase Pelagi}a.

Jedan od prvih |aka kod Vase Pelagi}a u novoosnovanojBogosloviji u Bawaluci bio je upravo Kosta G. Du{ani}. Bogoslo-vija i wen upravnik i predava~ – Vaso Pelagi} odigrali su velikuulogu u duhovnom preporodu srpskog naroda u Bosni i Hercego-vini {ezdesetih godina XIX veka. Bawalu~ka bogoslovija bila jenesumqivo najuglednija srpska {kola u Bosni i Hercegovini zavreme turskog perioda.

Vaso Pelagi} je ro|en u Gorwem @abaru (danas: Pelagi}evu)kod Br~kog. Zavr{iv{i Bogosloviju u Beogradu vra}a se u Br~kogde radi kao u~iteq osnovne {kole. Ubrzo dolazi u sukob sa tur-skim vlastima i odlazi u Srbiju, a kasnije u Rusiju gde slu{apredavawa na univerzitetu u Petrogradu i Moskvi. U Bawalucije 1866. godine osnovana Bawalu~ka bogoslovska {kola u kojoj jeu po~etku upravnik i jedini nastavnik Vaso Pelagi}. Godine 1867.on pi{e svome prijatequ u Beograd (videti: Narod, Mostar, 1908):Vama je poznato da sam ja pro{le godine osnovao u ime Bo`je, bogo-sloviju ili boqe re}i pod tom firmom narodnu {kolu u srpsko-bosanskoj krajini, u Bawa Luci, koju mislim, ako Bog da, sa pomo}usrpskih slavnih rodoquba malim sveu~ili{tem u~initi, da binarod sve ono nau~iti mogao {to je svima staleìma wegovijemod preke potrebno za wegov ìvot i sada{wi duh vremena... i na{asveta na~ela rasprostranimo da do dobrih sve{tenika i u~iteqado|emo... U oba razreda bogoslovije imamo 29 u~enika.

U Bawalu~ku bogosloviju su primani oni koji su prethodnozavr{ili osnovnu {kolu, uzrasta od 15 do 35 godina. Pelagi} jenapravio nastavni plan po uzoru bogoslovije iz Beograda, a i kwigeje dobijao iz Srbije. Uveo je kao obavezan predmet i fizi~ko vas-pitawe, pa su ga Turci sumwi~ili da u bogosloviji ne spremabudu}e sve{tenike, nego budu}e vojnike. To je bilo prvo sumwi~ewePelagi}a, a kasnije su do{la i druga, da bi 1869 godine bio optuèn(neposredan povod bio je izreìran sukob turske no}ne straè iwegovih u~enika na ~iju je stranu i on stao) i upu}en u Sarajevogde je osu|en i proteran iz Bosne.


Kako pi{e \or|e Miki} (u kwizi: Bawaluka – kultura gra-|anskog dru{tva): Ideja o osnivawu bogoslovije u Bawaluci poteklaje na skup{tini crkvenih predstavnika u Sarajevu 1863 godine.Srpski kraq Mihailo je deputaciji koja ga je posetila u Beogradus molbom da posreduje kod sultana za izgradwu pravoslavnog hramau Bawaluci, savetovao da se pored tih opravdanih èqa pozabavei kulturnim razvitkom svoje poti{tene bra}e. Rekao im je i sle-de}e: [ta }e vam crkva kad nemate {kolovanog sve{tenstva kojibi narod kulturno osve{}avao i budio srpsku narodnu svest.Prosveta bi va{em narodu u Bosni za na{u budu}nost bila odve}e koristi nego ma najlep{e crkve. Deputati su upitali kneza:Pa, {ta }emo, kad mi ne znamo? On im je odgovorio: Gledajte daosnujete bogosloviju u kojoj }ete svoj podmladak obrazovati upatriotskom duhu. Kad imadnete prosve}eno sve{tenstvo, ono }edoneti na{e ujediwewe pre ve} {to se mi nadamo. Na to }e Bawa-lu~ani: Mi nemamo za to ni u~iteqa a ni sredstava da {kolu izdr-àvamo. Knez Mihailo ih ute{i re~ima: Lako }emo za to. Poveìtese me|use, a i ja }u vam dati u pomo} godi{we 150 dukata, posla}uvam u~iteqa, pa }e sve i}i lak{e ve} {to vi mislite. Tako je,zahvaquju}i potpori Kneèvine Srbije, aktivnosti beogradskogmitropolita Mihaila i spremnosti mladog teologa Vase Pelagi}a,u Bawaluci 1866. godine proradila pravoslavna Bogoslovija, ~ijije upravnik i predava~ bio Vaso Pelagi}. Sa samo jednim pomo}-nikom Pelagi} je izvodio celokupnu nastavu i upravqao Bogo-slovijom i mu{kom i ènskom osnovnom {kolom.

Zahvaquju}i tome {to je – uz pomo} dràvne i crkvenevlasti u Beogradu i razumevawu srpskih gazda u crkveno{kolskojop{tini, prvenstveno sve{tenika i u~iteqa koje je podsticao –Pelagi} dobro opremio Bogosloviju kwigama, ona je postala hramsrpske kulture i duhovnosti u Bawaluci, kao {to su do tada bilipravoslavni manastiri, od kojih su neki posedovali znatan brojkwiga i rukopisa iz vremena wihovog postanka. Najstarija ~itao-nica, ne samo u Bosni i Hercegovini, nego i u celom Srpstvu, bilaje Srpska ~itaonica, osnovana u Bawaluci 1868. godine, prvo zapotrebe |aka pravoslavne Bogoslovije, a potom i za ostalo gra-|anstvo.


Prota Kosta G. Du{ani} }e biti jedan od utemeqiva~a iSrpske ~itaonice u Bawaluci ~iji je osniva~ i prvi upravnik biowegov nastavnik Vaso Pelagi}. U kwizi Stara Bawaluka navodise da je spisak svih utemeqiva~a bio je ispisan kaligrafskim slo-vima i uramqen se, kao ukras, nalazio na jednom zidu Srpske ~itao-nice. Na tom spisku utemeqiva~a bila su imena 30-ak tada{wihvi|enijih Srba - me|u kojima i Sava Kosanovi}, biv{i mitro-polit Dabrobosanske mitropolije, i wegov naslednik \or|e Niko-lajevi}, te Evgenije Letica, tada arhimandrit u Konzistorijalnomsudu Temi{varske eparhije, a kasnije prvi mitropolit novoos-novane Bawalu~ke mitropolije ali i Kosta G. Du{ani} sve{teniklipqanski i pribiwski.

Kosta G. Du{ani} je pre dolaska na Bogosloviju stekao, zata vremena, dosta dobro obrazovawe, pa je - kao jedan od najuspe{-nijih |aka Vase Pelagi}a - jo{ kao u~enik Bawalu~ke bogoslovije,rukopoloèn od Dabrobosanskog mitropolita Igwatija, na UspewePresvete Bogorodice 1866. godine u Bosanskoj Gradi{ci. Kako pi{eprota Stevan K. Du{ani}: U to vreme pribiwska parohija nije imalasvoje crkve, nego je pripadala crkvi u selu Vru}ici, kao najbliòj(udaqena oko 20-ak kilometara). Crkva u Vru}ici je, sem daqine,imala i te nezgode, {to se nalazila s desnu stranu reke VelikeUsore (a pribiwska parohija sa svojim selima bila je na levu st-ranu) pa kada vode nado|u onda se crkvi nije moglo da ide, jer nijebilo mostova, a uz to se moralo prolaziti kroz turska sela {to jeopet, s obzirom na vreme i prilike, imalo svojih neprijatnosti.Osim toga, s vremena na vreme narod se sakupqao na skupove i kodrazvalina manastira Lipqe, za koji narodno predawe kaè da jeiz vremena Sv. Save i da je Nemawi}a zadu`bina.

Kada je (1866) Kosta Du{ani} rukopoloèn za sve{tenika,on prvo dovr{ava svoje {kolovawe na Bogosloviji, a onda (okogodinu dana) radi kao kapelan kod te{awskog prote Haxi TeodoraIli}a i tek posle toga dobija da kao sve{tenik samostalno ops-luùje parohije u Pribini}u i Lipqu. Me|utim, prota Kosta, kaoi ve}ina srpskih sve{tenika u to doba, nije bio samo crkveni ~ovek,nego i prosvetiteq, lekar, narodni predvodnik i za{titnik.


Posle prvih putuju}ih u~iteqa (Marka Mili~i}a iz Ran-kovi}a i \or|ije Petranovi}a iz Te{wa) koji su opismenili Kostui jo{ nekoliko de~aka u Pribini}u, kasnije – sve do zvani~nogpo~etka rada {kole – sve{tenik Kosta G. Du{ani} i priu~eniseoski u~iteq Teodor Popovi} obu~avaju decu u Pribini}uosnovnoj pismenosti.

Po{to u to vreme u kraju nije bilo lekara pop Kosti sumnogi dolazili i on ih je le~io. Naro~ito je bio uspe{an u svo-jevrsnoj vakcinaciji od bogiwa, odnosno, kako to pi{e protaStevan K. Du{ani}, u urezivawu ospica. On je skidao jednimnoì}em sa zaraènih bolesnika od ospica gwoj sa wihovih ranai posle je tim, da kaèm, serumom, kalemio druge. Da li je on {tajo{ sa tim serumom radio i kako ga je spravqao ja ne znam, jer seu svoje vreme time nisam interesovao. Samo znam da je on sa takvimna~inom uspevao u le~ewu i to nije nikome napla}ivao.

Nadaqe prota Stevan K. Du{ani}, o popu Kosti pi{e: Osimukazivawa lekarske pomo}i, vr{ewa sve{teni~ke du`nosti i save-tovawa svojih parohijana u raznim granama i potrebama svako-dnevnog ìvota, on je jo{ i sa pu{kom u ruci branio svoj kraj odraznih zulum}ara.

Sredinom XIX veka, u vreme velikih kriza u turskoj care-vini, pojavile su se mnogobrojne odmetni~ke bande koje su pqa~-kale i terorisale stanovni{tvo bez obzira na veru i naciju.Uglavnom su to bile odmetni~ke muslimanske bande (kesexijekako ih naziva Vuk Stefanovi} Karaxi} (@ivot i obi~aji narodasrpskoga), ali je bilo i srpskih. U kwizi Tajne oko Tajna Bo{koN. Petrovi} navodi slede}e, po zlu zapam}ene, vo|e tih odmetni-~kih muslimanskih bandi koji su terorisali stanovni{tvo ovogkraja: [owi} iz Rankovi}a, Trumbi}i od Novog [ehera, Rahma-novi} iz Irica, Jela{~i} iz Pute{i}a. Ali na ovom podru~ju suse pojavqivale, kako je to zabeleìo prota Stevan K. Du{ani}, iodmetni~ke bande na ~elu kojih su bili Srbi – kesexije (kako ih,poistove}avaju}i sa turskim odmetni~kim bandama, naziva protaStevan), uglavnom iz bosanskogradi{kog i dubi~kog kraja, koje supredvodili Niko i Savko [vraka iz sela Jankovaca, Spaso Kele-


~evi} sa Nasipa, Mitar Iva{tanin iz Jaruàna – Laminaca, PetarKesi} iz Gradi{ke, Stevo Mirjani} iz Januzovaca. Sa wima seborio pop Kosta Du{ani} koji je imao 40 naoruànih pandura –stanovnika Pribini}a.

Zabeleèna je prepiska izme|u popa Koste i Spasa Kele-~evi}a - stare{ine odmetni~ke srpske bande. Pop Kosta dobijapisanu poruku: Je li istina, pope, da si se ti odmetnuo protivunas i da svome narodu u parohiji brani{ da nama daje ara~? Odgo-vori. Aramba{a Spaso Kele~evi}, Mrko Brdo. Na dobijenu porukupop Kosta odgovara:

Brate Spaso, evo ti odgovaram: ja se nisam odmetnuo protiv pravih i

istinitih Srba, nego sam ustao protiv onih, koji se Boga ne boje,qudi ne stide, a za Turke se raspituju gde se nalaze da se ne bi sawima sreli i sukobili, a tako isto ustao sam i protiv onih kojinapadaju po putu putnike, po {umi goloruke ~obane, po domovimanapadaju i bes~aste svoje snaje i sestre, a od naroda traè {tonarod nema. Te ako si ti Spaso me|u takvima, onda odlu~i vremei mesto gde }e{ me ili gde }u ja tebe mu{ki sa~ekati.

Pop Kosta sa Pribiwi}a.Posle toga Spaso se vi{e nije javqao, niti je poku{avao

da od naroda sa lipqanske i pribiwske parohije hara~ pokupi.Ranije smo detaqnije pisali o tome da je prota Kosta G.

Du{ani} bio veoma aktivan u borbi narodnih prvaka za versko–-prosvetnu, odnosno crkveno-{kolsku autonomiju Srba u Bosni iHercegovini, da je obnovio manastir Lipqe i na svome imawu uPribini}u podigao crkvu. Kasnije }e pored crkve izgraditi iparohijski dom, te srpsku narodnu {kolu, o ~emu }emo kasnijene{to vi{e pisati. Upravo je wegova aktivna borba za versko–pro-svetnu autonomiju Srba u Bosni i Hercegovini, obnova manastiraLipqe i izgradwa crkve i {kole u Pribini}u ono po ~emu }e ga,pre svega, pamtiti sada{wa i budu}a pokolewa.

Prota Kosta je preminuo 9.9.1911. godine i sahrawen je ukapelici pored crkve u Pribini}u, koju je sebi za ìvota podigao,uz u~e{}e velikog broja me{tana Pribini}a i okolinih mesta, teuz ~inodejstvovawe 12 sve{tenika.


Prota Kosta i Savica su imali pet sinova (Jovana – Jovu,Gligora – Gligu, \or|a, Stevana – protu pribiwskog i Kostu –protu bistri~kog (bawalu~kog), te tri k}eri (Cvijetu - udata u\uki}e, Joku i Jovanku - udata za Ristu Vukovi}a sve{tenika uLipqu). Gligor je imao sina Vasu i k}eri Vidu, An|u i Vi{wu,a \or|e sina Jovana - Jovu.

Dvojica od petorice sinova prote Koste bi}e tako|e sve{-tenici: Stevan (1866-1957) – prota pribiwski (o kome }emo ne{tokasnije detaqnije pisati) i Kosta (1868-1948) - prota bistri~ki(bawalu~ki).

Koosta K. Du{ani}, protojerej, sve{tenik parohije bistri~kekod Bawa Luke ro|en je 1868. godine, a umro 1948. godina. Kao iwegov stariji brat Stevan on je zavr{io osnovno i sredwe obra-zovawe u Bawaluci. Posle toga je traìo dozvolu austrougarskihvlasti da upi{e Reqevsku bogosloviju u Sarajevu. Boje}i se da }eu slu~aju negativnog odgovora Kosta postupiti kao i wegov starijibrat Stevan (napustiti Bosnu i oti}i na {kolovawe u Srbiju iliRusiju), austougarske vlasti mu to dozvoqavaju i on zavr{avaReqevsku bogosloviju.

Po zavr{etku bogoslovije on prihvata ponu|eno mestosve{tenika na parohiji bistri~koj kod Bawaluke, nasuprot èqisvoga oca da se vrati u rodno mesto i radi na pribiwskoj parohijikoja je obuhvatala veliku teritoriju od nekoliko mesta u okoliniPribini}a. Zbog toga prota Kosta bistri~ki ne}e imati bliskeodnose sa ocem, a kasnije ni sa starijim bratom protom Stevanom.Prota Kosta bistri~ki je imao sina Rajka i tri k}eri: Dobrilu,Mirjanu i Melaniju – Lenku.

Dobrila (udata Feher) je radila kao profesor Velike gim-nazije u Kikindi. Umrla je u Beogradu 1973. godine i sahrawenana Centralnom grobqu (parcela 35). Nije imala dece.

Rajko (arhitekta) ìveo je, radio i umro u Bawaluci. Bioje pravi boem i nije se ènio.

Mirjana (udata Tolstoj) ìvela je u Beogradu. Imala jek}erku Radojku koja se nije udavala i nije imala dece. Mirjana iRadojka su sahrawene u Beogradu.


Melanija - Lenka (udata Popovi}) je ìvela u Milo~eru.Kada sam ìveo u Bawaluci od mnogih sam ~uo da su k}erke proteDu{ani}a bile prave lepotice. Tako, prilikom upoznavawa saprofesorom krivi~nog prava sa Pravnog fakulteta iz Sarajeva –dr Aleksandrom Staji}em, kada je ~uo moje prezime, odmah me jepitao da li mi je rod Kosta Du{ani}, prota bistri~ki. Meni idru{tvu koje je bilo sa nama dugo je pri~ao o lepoti protinihk}erki. I ako je Bawaluka grad poznat po lepim devojkama, najlep{edevojke koje su u Bawaluci bile, koliko ja pamtim (a po mojim godi-nama vidite da je to dosta dugo), su tri k}eri prote Du{ani}a –Dobrila, Mirjana i Lenka. Lenku moram posebno da izdvojim jerje ona bila ubedqivo najlep{a devojka koju sam ja u ìvotu video.

protojerej-stavroforStevan K. Du{ani}

prota pribiwski

Stevan K. Du{ani}, ro|en je u Pribini}u 27.12.1866. godine,a umro u Pribini}u 15.2.1957. godine. Stevan je bio oèwenMilevom (k}erkom poznatog bawalu~kog u~iteqa Svetozara Vuka-{inovi}a) koja je ro|ena u Bawaluci 22.6.1882, a umrla u Pribini}u24.1.1938. godine.

Za {kolovawe svoje dece pop Kosta se brinuo koliko je ikako mogao, s obzirom na vreme u kome se tada ìvelo. Prvo obra-zovawe deca popa Koste su dobijali od samog oca, a naro~ito (zbogzauzetosti popa Koste sve{teni~kim poslovima na ogromnoj paro-hiji, te radovima na obnavqawu manastira Lipqe) od priu~enogseoskog u~iteqa iz Pribini}a - Teodora Popovi}a. On je decu (popaKoste, ali i neku drugu decu iz Pribini}a) u~io, kako je to zabe-leìo prota Stevan, ~itawu crkvenoslovenskog jezika i ne{tomalo ra~una. Pop Kosta }e kasnije dva svoja sina – Stevana i Kostu– poslati na daqe {kolovawe u Bawa Luku.

Godine 1874. pop Kosta {aqe sina Stevana u osnovnu {koluu Bawaluku kod, tada ~uvenog, srpskog u~iteqa Svetozara Vuka-{inovi}a, doseqenika iz Austrougarske. U Bawaluci }e Stevan


zavr{iti osnovno i sredwo{kolsko obrazovawe i poku{a}e daupi{e Reqevsku bogosloviju u Sarajevu. Me|utim, austrougarskevlasti mu to nisu dozvolile nego su traìle da on upi{e Kadetskikorpus u Sarajevu. Austrougarska vlast je nastojala da mlade izuglednih porodica {koluju za dràvne slu`benike koji bi kas-nije radili u wihovom interesu. S druge strane, ugledne srpskeporodice nastojale su da svoju decu {koluju za sve{tenike iliu~iteqe kako bi mogli da sluè svome narodu.

Ne èle}i da postane {vapski oficir i sluì okupatoru,kako to pi{e prota Stevan, on se 1891. godine ilegalno prebacujeu Srbiju, gde upisuje Beogradsku bogosloviju. Ranije sam od svojihpredaka slu{ao, a to pri~aju i danas stariji me{tani Pribini}a(naprimer, 92-ogodi{wi deda Boò Du{ani}), da su Stevana sme-stili u kacu za {qive i u zatvorenoj kaci ga “pro{vercovali” izBosne. Me|utim, u rukopisima prote Stevana to nije nigde zabe-leèno.

Iste godine austrougarske vlasti ga progla{avaju vojnimbeguncem. Austrougarskim vlastima on se kasnije “zamerio” i zbogspaqivawa ma|arske dràvne zastave u Beogradu (povodom proslavehiqadugodi{wice ma|arskog kraqevstva) kod spomenika KnezuMihailu. Prota Stevan K. Du{ani} opisao je taj doga|aj {to semoè pro~itati u maloj ali vrednoj bro{urici (Uspomene nabawalu~kog episkopa Platona) koja je iza{la u Beogradu 1973.godine. Mislim da bi bilo korisno ovde navesti malo {iri tekstprote Stevana K. Du{ani}a iz te bro{urice, a u kome je opisan idetaq oko spaqivawa ma|arske zastave.

Krajem pro{log stole}a, 1891. godine, kad sam do{ao izBosne u Beogradsku bogosloviju, u woj sam zatekao nekolicinu sta-rijih drugova, koji su bili iz Bosne, i to Mihaila Vasi}a, Blagoja[iqegovi}a, Svetozara Marjanovi}a i druge neke. Iste {kolskegodine iz Bosne su jo{ stigli: Todor Srdi} iz Sanice kod Prije-dora, Kosta Majki} iz Majki} Japre kod Sanskog Mosta, MarkoGakovi} iz Sanskog Mosta, Voja Kati} iz Modri~e, Jovo Tati} izIvawske, \uro Jawi} od Bawa Luke, Milivoje Jovanovi} iz Fo~e,docnije episkop bawalu~ki Platon, i pisac ovih redova iz sela


Pribini}a pod Borja planinom. Sem nas iz Bosne u Beogradu jebio jo{ prili~an broj bogoslova iz drugih srpskih pokrajina, anaro~ito iz Crne Gore.

Moj prvi susret sa pokojnim Platonom nije ni{ta biodrugoja~iji nego sa ostalim drugovima iz |a~kog ìvota, iako smodocnije ostali dugo u vezi. Platon je bio razvijen, krupan, visok,crnomawast, rijetke sme|e kose, staloèn, ozbiqan, bogomoqan,naklowen mona{kom pozivu, priqeàn u poha|awu crkve vi{enego mi, ostali wegovi klasni drugovi. Kod wega se nije mogda daprimjeti sklonost pi}u, kartawu, ili sli~noj razonodi, {to seina~e de{ava kod omladine. Poticao je iz siroma{ne porodice ito nije krio. Wegova majka morala je da posluùje po tu|im ku}ama,da bi ga {kolovala. Kad mu je mati ostarila i onemo}ala, te vi{enije mogla da radi, on se onda po~eo sam o sebi da brine. [koluje poha|ao druge posluùju}i. Za vrijeme na{eg |akovawa bio jekao neki posrednik izme|u nas i na{ih profesora. Od wih jedobijao pribiqe{ke i lekcije, pa ih je onda svojim kaligrafskimrukopisom prepisivao, zatim litografski umnoàvao i nama pro-davao. Od te male i zlehude zarade on se kao |ak bogoslovije ispo-magao i izdràvao, jer u to vrijeme mi nismo imali internata, ilinekog op{teì}a u kome bi smo mogli da stanujemo i da se hranimo.Bili smo prinu|eni da kona~imo privatno, u gradu, da se hranimogdje stignemo i da ìvimo kako moèmo. Po{to Platon nije imao~ime stan da pla}a, on je onda stanovao u tro{nim i nezdravimkalu|erskim }elijama kod Saborne crkve, u kojima je ìvjelo neko-liko monaha pod nadzorom mitropolita Mihaila i rektora Fir-milijana. Od tih kalu|era ja se sje}am jeromonaha Leontija Kurto-vi}a, Leonida Jergi}a, nekog Makarija i Hrizanta Grka, koga suBugari za vrijeme Prvog svjetskog rata u Skopqu mu~ili i ubili.

Po partijskom opredeqewu Platon je bio, kao i ve}ina nastada{wih beogradskih bogoslova i na{ih profesora, pripadnikRadikalne stranke. Wen ~lan postao je najvi{e pod uticajem rek-tora Firmilijana, koji se nalazio u suprotnom politi~kom taboruprema Mitropolitu Mihailu, vatrenom liberalu. Da primi mona{kipostrig mislim da su na Platona uticali slede}i faktori: wegova


sklonost tom pozivu, ambicije, siroma{no stawe, upliv rektoraFirmilijana i profesora.

Najzna~ajniji momenat iz na{eg zajedni~kog ìvota u Beo-gradskoj bogosloviji, koji zasluùje da se spomene i radi op{testvari, jeste protestni miting i spaqivawe ma|arske dràvnezastave na spomeniku kwaza Mihaila na dan ma|arskog nacionalnogpraznika posve}enog hiqadu godi{wici krune Sv. Stefana.

U znak revolta zbog ugwetavawa na{eg naroda u Vojvodinii bezobzirne ma|arizacije koja se sprovodila nad wim, bude saz-vana protestna skup{tina beogradske omladine: bogoslova, |akaVelike {kole, u~enika preparandije i mnogobrojnih gra|ana. Tomprilikom govornici su osu|ivali ma|arsku netrpeqivost, agre-sivni stav, ugwetavawe i odnaro|avawe na{eg sveta...Tu se re{i,da se isti dan u znak protesta izvr{i javno spaqivawe ma|arskezastave na Kneèvom spomeniku i da to uradimo nas ~etvorica(Todor Srdi}, Platon Jovanovi} i ja iz Bosne, a Lekovi} iz CrneGore) jer nismo podanici Srbije, pa }emo na taj na~in sa Vladeskinuti eventualnu odgovornost za delo koje se ne vr{i po wenojèqi i za koje ona ~ak i ne zna... Poslije podne, izme|u tri i ~etiri~asa, uz u~e{}e mnogobrojnog sveta izvr{eno je spaqivawe zastavena slede}i na~in: Todor Srdi} se popeo na spomenik i drào jena kopqu ma|arsku zastavu isturenu u severnom pravcu prekokowske grive. U podno`ju Spomenika, tako|e sa severne strane, jasam {ibicom istu potpalio uz burne usklike prisutnog narodaDole Ma|ari! Dole sa krunom Sv. Stefana!

Po zavr{etku bogoslovije, 1896. godine, iz moje klase nassmo trojica, po preporuci mitropolita Mihaila, oti{li u Rusijuna daqe {kolovawe, i to: Vojislav Kati}, Platon i ja.

...Posle na{eg povratka iz Rusije u Srbiju, po zavr{etkuna{ih studija, ja sam bio wegov gost u manastiru Gorwaku, u qeto1901. godine, gdje se on u to vrijeme nalazio kao starije{ina teobiteqi. Tu sam se tada video i sa Leonidom Jergi}em, na{imdrugom iz beogradskog kalu|erskog interata, poznatih }elija kodSaborne crkve. Wega je Platon primio u Gorwak za sabrata, iakoje u svoje vrijeme ovom kalu|eru skinuta mona{ka riza po tu`bi


vaspita~a u bogosloviji, profesora Steve Veselinovi}a. Jergi}aje vratio u ~in mitropolit Inokentije na Platonovu i moju molbu.(Sve mi se ~ini da je s nama dvojicom i{ao da moli mitropolitaInokentija za jeromonaha Leonida i na{ drug Vojislav Kati}).

Iza smrti bawalu~kog mitropolita Vasilija Popovi}a, kadsam dolazio u Bawa Luku kao banski vje}nik na zasjedawa, neki odvije}nika, na ~elu sa dr Todom Lazarevi}em, predlagali su mi daprimim mona{ki postrig, po{to sam obudovio, a oni bi nastojalida ja, kao sin tog kraja, do|em za Vasilijevog nasqednika. Predlogemojih prijateqa ja sam odbio i u isto vrijeme skrenuo im pa`wuna Platonovu li~nost, koga sam poznavao i cijenio. Wegov karakter,borbenost, qubav prema Srpstvu, odanost Pravoslavqu, bili sujemci da je on pogodan za to mjesto.

Za ilustraciju Platonova karaktera, borbenosti wegovaduha i mu{kosti wegove li~nosti, za wegovu privrènost Pravo-slavqu i odanost Srpstvu, moè da posluì jedan, na oko sitandoga|aj, a u su{tini krupno djelo, naime fakat da je on bio prvipravoslavni arhijerej u Bawoj Luci otkad su Turci u{li u Bosnu,koji se usudio na rijeci Vrbasu da osveti Bogojavqensku vodicu.Ovaj wegov akt doprineo je, pokraj ostalog, da on izgubi ìvot.Protivnici nisu mogli da mu oproste osve}ewe Vrbasa, za to suga ubili i potom bacili u wega.

Udaqen sa svog poloàja brutalnom silom, umoren groznomsmr}u, on je do kraja ispunio propise crkvenih kanona i pozi-tivnih dràvnih zakona, koji su ga na to mjesto postavili. Wegovstav i wegovo stradawe te{ka su optu`ba protiv onih koji su tadprihvatili silu i bezakowe kao sredstvo i na~in vladawa.

Ostaju}i odlu~no na kormilu Bawalu~ke eparhije kad jemogao da je napusti, vladika Platon je otvoreno pokazao svojuneustra{ivost i svjesno prihvatio trnov vjenac mu~enika. Isto-vremeno, on je pruìo primjer kako se sluì Crkvi i Narodu.

Srpstvu ostaje da se sa pijetetom i du`nim po{tovawemsje}a wega i ostalih martirija koje je na{a zemqa dala.

Po zavr{etku Beogradske bogoslovije Stevan K. Du{ani}je èleo da se vrati u svoj rodni kraj ali od sarajevske Vlade


dobija pismenu odluku o zabrani povratka u Austougarsku zbogtoga {to se nije javio na sluèwe austrougarske vojske i zbogspaqivawa ma|arske dràvne zastave u Beogradu. Po preporucimitropolita Mihaila i ministra ûmi}a, Stevan K. Du{ani}1896. godine odlazi u Petrograd kako bi nastavio daqe {kolo-vawe u nekoj od ruskih duhovnih akademija.

Po dolasku u Petrograd kada su pro~itali wegovu pre-poruku reko{e mu da on verovatno ne}e mo}i da se vrati naslu`bu u svoj kraj jer je progla{en vojnim beguncem, te bi trebaoda se osposobi za slu`bu u Rusiji. Zbog toga je neophodno da preduhovne akademije poha|a Kursku seminariju. On to prihvati iza godinu dana poloì bogoslavski ispit. Stevan posle togazamoli da bude upu}en na onu duhovnu akademiju u Rusiji, nakojoj ima najmawe Srba kako bi ruski jezik perfektno savladao.

Na Duhovnoj akademiji u Kazawu poloìo je prijemni ispit(iz Svetog pisma, moralnog bogoslovqa, dogmatike i op{te isto-rije) kod tada{weg rektora – arhimandrita Antonija Koprivickog.Zavr{io je Kazawsku duhovnu akademiju 1901. godine i na wenomistorijsko-teolo{kom odeqewu odbranio je kandidatsku diser-taciju Ustrojstvo crkvene uprave Karlova~ke mitropolije od vre-mena preselewa srpskog naroda u Austrougarsku i stekao nau~nistepen kandidata bogoslovskih nauka (broj diplome 1017).

Stevan K. Du{ani} bio je |ak poznatog ruskog duhovnika,profesora Antonija Koprivickog, potoweg Mitropolita kijev-skog. Posle Gra|anskog rata u Rusiji veliki broj episkopa i sve-{tenika Ruske pravoslavne crkve (koji nije stradao od straneboq{evika) je emigrirao i sedi{te Ruske zagrani~ne crkve (Ruskecrkve u emigraciji) bilo je u Sremskim Karlovcima (kasnije je40-ih godina pro{log veka ono preneto u SAD), a prvi Mitro-polit ruske zagrani~ne crkve (koja je imala svoje eparhije po celomsvetu) bio je upravo Antonije Koprivicki. Neposredno po zavr-{etku Gra|anskog rata u Rusiji u zemqi (tada{wem SSSR-u) jebilo ~etiri episkopa, dok je Ruska zagrani~na crkva imala 32 epi-skopa. Dolazak velikog broja {kolovanih ruskih episkopa obez-bedio je i kqu~ne profesore na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu


koji je osnovan posle Prvog svetskog rata. Mitropolit AntonijeKoprivicki je umro 1936. godine i sahrawen je u Iverskoj - ruskoj- kapeli na Novom grobqu u Beogradu.

Treba ista}i da su diplome ruskih episkopa sa nau~nimstepenom kandidata bogoslovskih nauka (koju je i prota Stevan K.Du{ani} stekao u Rusiji 1901. godine) u Srbiji bile nostrifi-kovane i bio im je priznat doktorat bogoslovskih nauka. Tu diplomuStevan K. Du{ani} stekao je jo{ davne 1901. godine i tada biojedan od najobrazovanijih Srba u Bosni Hercegovini. Istori~arVladimir ]orovi} (u kwizi: Bosna i Hercegovina) navodi podatakda je slede}e, 1902. godine, u Bosni i Hercegovini bilo samo 29Srba sa fakultetskom diplomom.

Znaju}i da je srpska pravoslavna crkva na teritotiji Bosnei Hercegovine bez teolo{kih kwiga, a boje}i se da }e austrougarskevlasti pod vidom pomo}i (donacije) u Bosnu i Hercegovinu poslatiunijatske kwige, prota Stevan }e samoincijativno zamoliti (prekotovari{~ oberprokuratora - Vasilija Skvorcova) Sinod ruskepravoslavne crkve za pomo} u kwigama. O tome prota Stevan pi{e:Prije nego {to sam 1901. godine napustio Rusiju ja sam, na osnovuSinodskoga kataloga ispisao sva glavna bogoslovska i kwièvnadela i zamolio Ruski Sinod da to po{aqe na sarajevsku mitropo-liju preko ruskog poslanstva u Be~u.

I ako su mu ruske crkvene vlasti savetovale da sa slu`bomostane u Rusiji (pogotovo {to mu austrougarske vlasti verovatnone}e priznati rusku naobrazbu), prota Stevan odlu~uje da se vratiu svoj zavi~aj. Bez obzira na diplomske privilegije, koje sam mogaoimati, ja sam po zavr{etku svoga {kolovawa 1901. godine napustioRusiju i zatraìo sam (od austrougarskih vlasti) povratak u svojrodni kraj – u Bosnu. Povratak mi je dozvoqen s tim da budemnaknadno regrutovan u vojsku. I tako 5.10.1901. godine mene u Tuzlipregleda vojna komisija, osposobi me i uzme u vojsku s tim da moramsluìti ~etiri godine. Dve kao redov {vapske vojske, a dve za kaznujer sam oti{ao u Srbiju, posle u Rusiju i time izbegao sluèweaustrijske vojske. Na sve mogu}e molbe crkvenih vlasti ja sam ipakmorao odsluìti dve godine, i to imam najvi{e da zablagodarim


mitropolitu Nikolaju Mandi}u, koji je uspeo ipak da me spase dane sluìm ~etiri godine kako je vojna vlast bila ve} re{ila...Ina~e svi sve{teni~ki kandidati bili su oslobo|eni vojne slu`besem mene. To je bila kazna {to sam se {kolovao u Srbiji i Rusiji.

Upravo posle odsluèwa Stevanovog vojnog roka u Sarajevostiè pun vagon – po{iqka Ruskog Svetog Sinoda za Dabrobosanskumitropoliju. Pored kwiga koje je traìo Stevan Du{ani} stiglisu i kompleti mese~nih ̀ urnala (Vera i razum, Hri{}anski vesnik,Pravoslavni sabesednik ...), te druga teolo{ka periodika.

Po odsluèwu vojnog roka od dve godine, u avgustu 1903.godine, ja se slu~ajno desim u Sarajevu ba{ u to vreme kada je tustigla ona po{iqka sa kwigama, ~iji sam ja spisak sa molbom, usvoje vreme, predao u Rusiji Svetom Sinodu... Tom prilikom saop-{tim mitropolitu Nikolaju Mandi}u da su sve kwige bogoslovskog,a ne politi~kog sadràja i predloìm mu da se poveù po{to suto skupocene i te{ko pristupa~ne kwige do kojih nije lako do}i...Dok sam se nalazio kod wega u Sarajevu on je pokazivao velikiinteres za pravoslavqe u Rusiji, za wenu jerarhiju, a naro~ito muje bilo stalo da se uspostavi {to te{wa zajednica srpske i ruskecrkve. Kada sam mu pri~ao o episkopima i manastirskom ìvotui o wihovom bogatstvu, on mi jednoga dana kaè kako bi bilo dobroda se i kod nas ustanovi jedna lavra, kojoj bi bili pod~iweni svina{i manastiri, a u kojoj bi se spremao podmladak za episkopskipoziv po zavr{etku wegovog {kolovawa. Kao najpodesnije mestowemu se ~inilo Raqevo, iz koga bi on bogosloviju preselio uSarajevo, a raqevsku crkvu sa wenim posedom pretvorio u lavru“kojoj bi ti bio stare{ina”. Wegov mi se plan dopao, sem predlogada ja budem stare{ina lavre, jer sam se ve} bio zaru~io sa MilevomVuka{inovi}, srpskom u~iteqicom. Kad sam mu posle toga, naIlixi kod Sarajeva, predstavio moju zaru~nicu on nas blagoslovi.Uvek me je oslovqavao “moj Moskove”.

Kako pi{e prota Stevan K. Du{ani} sa tom po{iqkomruskih nau~nih crkvenih kwiga i ùrnala zapravo je osnovanaMitropolijska biblioteka u Sarajevu, koja do tada skoro ni{tanije imala, sem malog broja nekih nema~kih dela. Pokojni profesor


sarajevske bogoslovije, ruski izbeglica Vasilije Skvorcov, kojije u ono doba bio u Rusiji “tovari{~ oberprokurator”, nesumqi-vo ima zasluga da je moja molba prihva}ena od ruskog Sv. Sinoda.

Kao {to su mu u Rusiji govorili, austrougarske vlasti munisu priznavale diplome koje je stekao {koluju}i se u Srbiji iRusiji, te je morao da sluì vojsku i nekoliko godina ~eka na uvo-|ewa u sve{teni~ku slu`bu. Za to vreme, mitropolit NikolajMandi} ga angaùje da radi kao profesor bogoslovije u Sarajevusa diplomom koju je stekao u Rusiji. Nostrifikacije diploma suizvr{ene tek po{to je mitropolit Nikolaj Mandi} li~no napisao,na nema~kom jeziku, molbu caru Frawi Josifu u Be~ da se StevanuK. Du{ani}u priznaju diplome ste~ene u Srbiji i Rusiji.

Posle odsluèwa dvogodi{weg vojnog roka prota Stevanbiva oslobo|en dvogodi{we dodatne vojne slu`be po kazni, alije zato morao da ~eka na priznawe svojih diploma ste~enih u Srbijii Rusiji i rukopoloèwe, tako da je Stevan Du{ani} |akonskoposve}ewe i jerejski ~in dobio u septembru 1904. godine od bawa-lu~kog mitropolita Evgenija Letice (prigodom osve}ewa crkve uBrane{cima). Prvu slu`bu imao je iste godine na Sv. Petku u seluSvodna (kraj Prijedora). Potom biva postavqen za namesnikabosanskogradi{kog protoprezviterata, ali se on (po ̀ eqi oca -popaKoste G. Du{ani}a) zahvali na protoprezvitersko namesni~kojdu`nosti i vrati u Pribini} na ispomo} svome, ve} ostarelom, ocu.

Sa ocem Kostom i me{tanima Pribini}a gradi srpskunarodnu {kolu, koja po~iwe sa radom 1906. godine. Po{to narodne{kole nije finansirala dràva, u {koli u Pribini}u besplatnoradi mlada supruga prote Stevana, srpska u~iteqica MilevaDu{ani}, a wen suprug u {koli predaje veronauku. Kada je crkvenaop{tina bila u stawu da izdràva pla}enog u~iteqa, Milevanapusti u~iteqski posao jer je imala puno obaveza oko svoje maledece, a i u popovskoj ku}i sa ~estim posetama gostiju. Veronaukuu {koli }e sve do 1941. godine dràti prota Stevan K. Du{ani}.

U Prvom svetskom ratu protu Stevana hapse austougarskevlasti i kao taoca, sa ve}im brojem pravoslavnih sve{tenika,interniraju u Arad. Proveo je u zarobqeni{tvu u Aradu, kako pi{e


prota Stevan, sve do smrti Frawe Josifa, kada sam vra}en u srezu aps, a zatim u ku}ni pritvor dok rat nije bio 1918. godine zavr{en.

Po povratku iz zarobqeni{tva prota Stevan slu`buje, upo-redo sa svojom parohijom, jedno vreme i na upra`wenoj parohijiu ê~avi (posle smrti popa Jevrema Stankovi}a – 1916. godine –sa kojim je bio zajedno kao taoc u Aradu), sve do dolaska popa Sto-jana (1924) - brati}a popa Jevrema Stankovi}a za stalnog sve{te-nika u ê~avi. Odmah posle oslobo|ewa, prota Stevan organizujeomladinsku zabavu u Pribini}u i iz priloga sa te zabave podièse u ê~avi spomenik popu Jevremu Stankovi}u.

Sa omladinom sela Pribini} prota Stevan ure|uje i Prin-cipovo vrelo. O tome prota Stevan pi{e: Odmah po padu Austrijerenovirali smo vrelo koje se nalazi ispod brega Baxinovci, a dokoga vodi lep use~en put i gde posetioci Pribini}a mogu da se udivnoj prirodi provedu, osveè i zabave. To je vrelo za vreme Aus-trije nosilo ime “Jelisavetino”, to su mu ime Austrijski ~inov-nici nadenuli u spomen supruge cara Frawe, a mi smo ga po Oslo-bo|ewu prekrstili u spomen na{eg Gavrila Principa u Princi-povo vrelo.

Prota Stevan K. Du{ani} je, u periodu izme|u dva svetskarata, imao najve}u privatnu biblioteku na prostoru od Bawalukedo Tuzle. Sa u~iteqem Petrom Bogunovi}em osnovao je i otvoriou Pribini}u Srpsku narodnu ~itaonicu i kwi`nicu, kojoj je zapo~etak rada poklonio veliki broj kwiga iz svoje privatne bib-lioteke.

Prota Stevan je za Srpsku narodnu ~itaonicu i kwi`nicunabavqao i literaturu posve}enu unapre|ewu poqoprivredne pro-izvodwe, a na svom imawu je nabavqao najnovije poqoprivrednealatke kako bi svojim parohijanima pokazivao nove na~ine radana selu. Wegova ku}a i imawe bili su uzor za {iru okolinu. Orga-nizovao je me{tane i pomogao im oko otvarawa zemqoradni~kihzadruga u Pribini}u i Buleti}u. Prota Stevan K. Du{ani} pi{e:Oko otvarawa zadruga imao sam dosta muke i borbe, jer tome su semnogo protivili seoski trgovci, po{to osloba|awe na{eg zaos-talog sela nije i{lo u prilog wihovom boga}ewu.


Po{to se broj dece u {koli u Pribini}u stalno pove}avaoprota Stevan organizuje izgradwu {kole u susednom selu Buleti}(koje pripadada pribiwskoj parohiji) i tu priprema izgradwu icrkve pored novopodignute {kole. O tome prota Stevan, u Aran-|elovcu, 1. februara 1944. godine pi{e: Uspeo sam da privolim~estitog ratara Jovu \ura{evi}a, iz sela Buleti}a, da za {kolupokloni svoju wivu zvanu “Popovina”, koja se nalazi kraj pruge iceste izme|u Pribini}a i Gorweg Tesli}a. Na tome je placu kas-nije {kola podignuta, a uz to je jo{ ostalo prostora da se sagradii crkva za selo Buleti}. Ratne prilike i slom na{e Otaxbine omeonas je u tome radu, koji bi, uveren sam, svakako uspeo jo{ za mogaìvota. Ako ja ne do~ekam da se i za Buleti} sagradi crkva, ja seipak nadam da }e to neko poslije mene u~initi.

Prota Stevan sa trgovcem Lazarom Ante{evi}em u Pri-bini}u formira Sokolsko dru{tvo i organizuje gradwu Domasokolske ~ete (Sokolana). Soko je bilo omladinsko dru{tvo zafizi~ko vaspitawe koja je imala karakter slobodarske i patriotskeorganizacije. U Sokolskom dru{tvu naro~ito su aktivni bili(kako je to zabeleìo Bo{ko Mi{i}) Branko Joti}, Novo Du{ani},Bogoqub Lazi}, Dragutin Du{ani}, Zdravko Joti}, Novo Ostoji},Du{an Bjelac, Branko Ostoji} i drugi. Mnogobrojni |aci iz {koleu Pribini}u ~inili su Sokolski podmladak i u~estvovali naSokolskim zborovima i sletovima.

Izme|u dva svetska rata prota Stevan je bio kraqev senator(polovinu ~lanova Senata imenovao je Kraq) u Bawaluci. Kada jeumro Bawalu~ki episkop Vasilije Popovi} predloèno mu je dase zamona{i (po{to je neposredno pre toga postao udovac) i dabude izabran za Bawalu~kog episkopa. To je odbio, rekav{i imaboqih i dostojnijih od mene i na to mesto predloìo je PlatonaJovanovi}a, svoga druga sa studija u Srbiji i Rusiji.

Pred Drugi svetski rat prota Stevan je u grobqu Kasimo-vina izgradio kapelu i postavio zvono. Osve}ewe je izvr{eno9/22.5.1939. godine u slavu sv. Nikole ûdotvorca (letweg) i odre-|eno je da se svake godine tog dana odràva slu`ba Boìja na mestugde su dràna masla. Prota Stevan je na desnoj strani Kapele ozidao


sebi grobnicu. Pokraj leve strane leè wegova baka Peja i majkaSavica. Niè wegove grobnice sahrawene su wegove k}erke Desanka(Desa) Nade`da (Nada) i Sretana. Wegova supruga Mileva i wenasestra Danica Vuka{inovi} (tako|e u~iteqica) sahrawene sunasred Kapele, Mileva desno, a Danica levo. U kapeli }e kasnijebiti sahraweni i sinovi prote Stevana – Svetozar i Vladeta, teVladetina supruga Anka.

Naslu}uju}i ratni vihor koji se sprema on jo{ intenziv-nije radi sa svojim parohijanima. Pored redovnih propovedi ucrkvi on drì prigodna predavawa i na tribinama, u Pribini}ui Tesli}u, koje sam organizuje ili na koje ga – kao uglednog duhov-nika i osvedo~enog rodoquba - drugi pozivaju.

U aprilu 1941. godine kada je Nema~ka napala Jugoslavijusedamdesetpetogodi{wi prota Stevan organizuje me{tane svojeparohije i na putu od Bawaluke, na prevoju planine Borja, obarajuogromna stabla i na taj na~in balvanima poku{avaju da prepre~eput i spre~e muwevito napredovawe nema~ke vojske. Me|utim,balvani nisu mogli duè da zadrè napredovawe okupatorske vojskei uskoro je veoma mo}na motorizovana nema~ka armija pro{la krozPribini}, na putu od Bawa Luke ka Doboju.

Krajem juna 1941. godine po uspostavqawu takozvane Neza-visne dràve Hrvatske (NDH) okupatorske vlast ga, sa drugim istak-nutim doma}inama iz sreza tesli}kog, uzima za Vidovdanskog taoca.Iz Pribini}a su kao taoci bili u Tesli}u zatvoreni jo{ i JovanV. Du{ani} – Lipqanski, te trgovac Bogdan Popovi}. Nekolikodana posle Vidovdana oni su pu{teni ku}i. Me|utim, ve} 10. julaprotu, ali i wegovu porodicu, kako to pi{e prota Stevan K.Du{ani}, hrvatske usta{e udruène sa nema~kim zlo~incima (nadrugom mestu prota pi{e germanski varvari udruèni sa hrvatskimrazbojnicima zvanim usta{e) ponovo odvode u tesli}ki zatvor. Uzatvoru }e se na}i i protin dvogodi{wi unuk Slobodan, koga suroditeqi (Svetozar i Milena) posle aprilskog bombardovawa Beo-grada doveli u Pribini}, nadaju}i se da }e mu tu biti bezbednije.Slobodanovi roditeqi uspevaju ipak da dete (koje je dràvqaninSrbije) izvedu iz zatvora u Tesli}u i odvedu sa sobom za Beograd.


Prilikom odvo|ewa protine porodice, oko parohijskogdoma u Pribini}u okupio se ve}i broj me{tana. Prota Stevan jena wih apelovao da ni{ta ne preduzimaju kako ne bi pala nevinakrv jer ove okupatorske sluge nemaju milosti i obzira ni premameni, sedamdesetpetogodi{wem starom sve{teniku, i mome dvo-godi{wem unuku Slobodanu. Pre nego {to su ga poveli za Tesli}prota Stevan se svojim parohijanima obratio. Rekao je da nastupajute{ka vremena i da oni treba, pogotovo u takvim vremenima, da buduslo`ni, da se me|usobno pomaù, da vi{e nego ikada vode ra~unada su pravoslavci i da, bez obzira na sva isku{ewa koja im pred-stoje, ostanu qudi. Na kraju im je obe}ao da }e se on ponovo vratitime|u svoje parohijane jer ne moè dugo opstati ova nehri{}anskavlast hrvatskih usta{a postavqena i odràvana od strane nema~kihzlo~inaca.

U zatvoru u Tesli}u, u zgradi Starog suda prota Stevan K.Du{ani} i wegova porodica ne}e se dugo zadràti, po{to su poslenekoliko dana, preba~eni u logor Caprag kod Siska. Tamo su saporodicama bili internirani i svi drugi pravoslavni sve{te-nici sa podru~ja takozvane Nezavisne Dràve Hrvatske. Brzimapelom i intervencijom mitropolita Josifa (koji je zamewivaosrpskog patrijarha Gavrila koga su Nemci sa episkopom NikolajemVelimirovi}em zarobili i celo vreme Drugog svetskog rata dràliu logorima, pa i u zloglasnom Dahauu) kod Koncila nema~kih evange-listi~kih biskupa, sve{tenstvo Srpske pravoslavne crkve (kojeu me|uvremenu nije bilo pogubqeno) je iz logora Caprag preba~eno,kako to pi{e prota Stevan, Majci Srbiji. Svi sve{tenici su 8.avgusta 1941. godine stigli u Aran|elovac i onda raspore|eni{irom Srbije. Prota Stevan Du{ani} zadràn je da obavqa slu`buu crkvi u Aran|elovcu.

Prota Stevan K. Du{ani} }e u Aran|elovcu biti svedokposledwih dana mitropolita crnogorskoprimorskog Joanikija.Kao {to smo se zadràli na se}awu prote Stevana na wegovog{kolskog druga episkopom bawalu~kim Platonom, kratko }emo sezadràti i na wegovom susret sa mitropolitom crnogorskopri-morskim Joanikijem. Pogotovo {to se i mitropolit Joanikije iepiskop Platon nalaze u imenoslovu od ukupno 76 svetih Srba


(me|u kojima su 21 vladarskog reda, 28 iz reda crkvene jerarhije,6 svetih svetovwaka, a 21 su mu~enici, ispovednici i prepodobni).

Posledwi ìvi sve{tenik kojeg je rukopoloìo mitro-polit Joanikije Branko Markovi}, u vaskr{wem broju “Svetigore”1992. godine napisao je:

Negdje 1951. ili 1952. godine ja sam zajedno sa ocem MilomPlamencom, tada parohom petrova~kim, po{ao u manastir Pras-kvicu gdje smo bili gosti oca Borisa Kaènegre... Tu smo na{lijednog mladi}a, kojeg sam ja znao jo{ dok sam bio |ak bogoslovije,koji je radio u Mitropoliji... Taj mladi} je po{ao sa Miropolitom(Joanikijem) kada je on napustio Cetiwe. On nam je tada ispri~aovrlo tu`nu pri~u o hap{ewu Mitropolita. Po toj wegovoj pri~i,a pri~ao je vrlo uvjerqivo, on je, zajedno sa grupom sve{tenika,uhva}en kod Zidanog Mosta, sproveden u Zagreb i priveden kodPeka Dap~evi}a ~iji se {tab nalazio u Zagrebu. Taj je mladi}pratio Mitropolita i prisustvovao razgovoru. Peko je upitaoMitropolita:

- Jesi li ti Joanikije Lipovac ?!!!Na to mu je on odgovorio da je on Joanikije, mitropolit

crnogorsko-primorski. Na to je Peko grubo, povi{enim tonom,uzvratio da on nema pravo da se tako predstavqa, jer su na toj sto-lici uvijek sjedjeli veliki i zaslu`ni qudi a ne izdajnici kakavje bio on.

Na takvu Pekovu izjavu Mitropolit je uzvratio da on, Peko,nema pravo da tako sa wim postupa jer je on uspio da iz italijan-skog logora u Albaniji oslobodi wegovu majku... Na tu vladi~inupri~u Peko je rekao da je i to dokaz wegove slu`be okupatoru. Tajmladi} je tada jo{ ispri~ao kako je Peko naredio da vladiciskinu insignije i da je vladika zamolio da se krst vrati protiIliji Popovi}u, parohu i arhijerejskom namjesniku cetiwskom...

Kada sam 1958. godine premje{ten sa parohije barske naparohiju ora{a~ku kod Aran|elovca saznao sam od moga namjesnika,sada pok. Quba Radivojevi}a da je mitropolit Joanikije dovedenu Aran|elovac i zatvoren u vili koja se nalazi u neposrednojblizini crkve bukovi~ke. Pri~ao mi je otac Quba da mu je jedanstari sve{tenik koji je kao izbjeglica ìvio u Aran|elovcu svako


jutro donosio kozjeg mlijeka. Tu je nesre}ni mitropolit Joanikijeu Bukuqi ubijen.

Stari sve{tenik koji je kao izbeglica ìveo u Aran|elovcu,o kome pi{e Branko Markovi}, koji je mitropolitu Joanikijusvako jutro donosio kozje mleko bio je prota Stevan K. Du{ani}.Pre ovoga teksta Branka Markovi}a se}awe svoga oca Stevana zabe-leìo je Svetozar St. Du{ani}, a zatim i objavio u kalendaru“Crkva” za 1991. godinu. On je tada zapisao:

U Aran|elovcu je mome ocu dodeqen stan u vili “Maler”,koja se tako zvala po wenom biv{em vlasniku Jevrejinu Maleru.Kada su partizani u{li u Aran|elovac oni su u vili “Maler”smestili jedno odeqewe OZNA-e. U sobe na mansardi te vile onisu povremeno dovodili grupe od trideset do ~etrdeset, uglavnommla|ih qudi, koje su no}u likvidirali u potoku pod planinomBukuqom. Ubijawe su vr{ili tupim predmetima ili revolver-skim mecima u potiqak. Za te zatvorenike govorili su da suusta{e, {to je bila obi~na la`, jer ne moè se verovati da bi sedovodili zatvorenici iz Hrvatske da bi ih pobili u potoku podaran|elova~kom Bukuqom. Posle likvidacije jedne grupe, stizaobi novi kontigent nesretnika.

Jednog prazni~nog dana, bila je nedeqa, kad se moj otacvra}ao sa bogosluèwa iz stare crkve pod Bukuqom, zatekao je udvori{tu vile “Maler” grupu zatvorenika koji su bili “izvedenina vazduh”. Iz te grupe mome ocu pristupio je jedan stariji ~oveksa belom {iqastom bradom, u gra|anskom odelu i rekao da je onJoanikije, mitropolit crnogorsko-primorski. Izme}u ostalog,ispri~ao je mome ocu da je pri kraju rata krenuo sa narodom izCrne Gore na Zapad, iz straha od komunisti~ke osvete...

îm sam saznao od oca, kojeg sam povremeno obilazio, da jeu istoj ku}i zatvoren mitropolit Joanikije, ja sam to preneo mitro-politu Josifu. Tom prilikom mitropolit Josif mi je rekao da jesli~na obave{tewa dobio i od jedne ène koja je videla mitro-polita Joanikija kako sedi na teretnim kowskim kolima, kad suga sprovodili iz Zemuna za Beograd. Mitropolit Josif je posleovih obave{tewa o mitropolitu Joanikiju intervenisao kod Alek-


sandra Rankovi}a, ali mu je Rankovi} odgovorio da on ni{ta nezna.

Mitropolit Josif je mitropolitu Joanikiju po meni poslaojedno malo kamelhard-}ebe. Ja sam to }ebe predao ocu, a on ga jedoturio mitropolitu, posredni{tvom dvojice partizana u tomodeqewu OZNA-e. Oni su bili zarobqeni kao ~etnici i potomuvr{teni u taj odred OZNA-e. Jedan je bio nastavnik, rodom izNi{a, a drugi Bosanac, mladi}, berberin. Po wima je moj otacsvakodnevno slao mitropolitu kozje mleko, jer zbog bolova u sto-maku nije mogao da jede zatvorsku hranu.

Osim }ebeta, ja sam u dva maha od mitropolita Josifa dobionovac da ga odnesem mitropolitu Joanikiju. Oba puta po 2.000dinara. Od tog novca jednom prilikom mitropolit Joanikije dadehiqadu dinara da mu se kupi vo}e. To saznaju stare{ine OZNA-ei postave mu pitawe: odakle mu novac? On im odgovori da je dobiood sve{tenika Du{ani}a. Na saslu{awu moj otac potvrdi, i natome se svr{i ta istraga, ali mitropolita Joanikija posle togaprebace sa mansarde vile “Maler” u podrum vile “Savi}”, vlas-ni{tvo biv{eg beogradskog trgovca. Iz podruma vile “Savi}” jedneno}i mitropolit Joanikije sproveden je u potok pod Bukuqom itamo ubijen.

U Aran|elovcu }e prota Stevan sahraniti i dva svoja sinaBogoquba i Svetolika - Mawu. Po zavr{etku Drugog svetskog rataprota Stevan se vra}a u Pribini} na svoju parohiju. Vra}a seskrhan bolom za sinovima – dva (Bogoquba i Svetolika) je sahranio,a za tre}eg (Dragoquba) se nada da je jo{ u ìvotu. Ali i u Pri-bini}u zati~e teror koji nova komunisti~ka vlast sprovodi premame{tanima. Poku{avaju}i da za{titi svoje parohijane i on bivaizloèn maltretirawu od strane nove komunisti~ke vlasti.

Me{tani Pribini}a su za vreme rata bili slo`ni i skorosvi su bili u ~etnicima. Pored Srba u ~etnicima su bili i mus-limani iz Pribini}a. Bila je to svojevrsna lokalna vojska koja jebila stalno locirana u svome kraju i {titila civilno stanovni{tvo.Zahvaquju}i ~etnicima koji su se odmah (1941) dobro organizo-vali (formiran je bataqon Kara|or|e koji je brojio preko 100


me{tana - boraca) u Pribini}u takozvana Nezavisna DràvaHrvatska nije (sem prvih meseci rata uz pomo} nema~kih okupa-tora) mogla da uspostavi svoju vlast, a sve do dolaska partizan-skih snaga na kraju rata, u Pribini}u gotovo da i nije bilo ratnih`rtava.

Ali posleratne `rtve bi}e ogromne jer }e partizani dola-skom u Pribini}, po kratkom postupku, likvidirati veliki brojme{tana. U zaostav{tini prote Stevana K. Du{ani}a postojispisak (od 10. maja 1945. godine) na kojem je poimeni~no navedeno70 pomrlih i ubijenih odraslih me{tana Pribini}a, koji se zavr-{ava re~enicom: Daqe ne produìh da popisujem mrtve, koje mije moj saputnik Radomir Bjelajac spomiwao, jer mi i ovo bi mnogo.Pored nekih imena i prezimena pi{e od koje bolesti su umrli(tifus i pegavac), kako su nastradali (od groma ili uboda vola)ili ko ih je ubio (partizani, ~etnici, Nemci ili usta{e), a zaneke da su ih partizani brutalno zaklali (Ilija i Mile Bubi},Savo Miladi}, Marinko Miqanovi}).

U pisanoj zaostav{tini hroni~ara Pribini}a - Bo{kaMi{i}a nalazi se (nepotpun) poimeni~an Spisak izginulih u ratu1941-1946 godine na kome je navedeno preko 100 poginulih licaiz Pribini}a, od kojih je ogromna ve}ina pobijena od strane par-tizana posle formalnog zavr{etka Drugog svetskog rata. Na tomspisku nalaze se:

Arseni} (Dane) Bo{ko, Arseni} (Petar) Jovan, Arseni}(Kosta) Milorad, Arseni} (Kosta) Teodor, Arseni} Radovan,

Babi} (Lazar) Danilo, Babi} (\ur|e) \or|e, Babi} (Jovo)Stanoje, Babi} (Lazar) Stanoje, Babi} (Blaò) Mla|en, Bijelac(Stanoja) Milan, Bogdani} (Mihaila) Bogoqub, Bo{truni} (Jovica)Gligor, Bo{truni} (Gligor) Veqko, Bo{truni} Uro{, Bo{truni}Stana (majka Uro{a), Bo{truni} Stana (èna Uro{a), Bubi} (Vid)Ilija, Bubi} (Vid) Milorad - Mile, Bubi} (Leksija) Slobodan,

Vukovi} (Marko) Quboje, Vukovi} (Jove) Nedeqko, Grabovac (Mla|en) Slavko, Grabovac (Simo) Stanko, Gra-

bovac (Simo) Bosiqka, Deli} (Jovica) Mirko, Du{ani} (Vaskrsije) Ilija, Du{ani}

(Stevan) Svetolik, Du{ani} (Stevan) Dragoqub, Du{ani} (Savo)


Du{an, Du{ani} (Ilija) Petar, Du{ani} (Lazar) Radovan, Du{ani}(Nikola) Cvijo,

Ilin~i} (Nikola) Bo{ko, Ilin~i} Danica (Bo{kova èna),Joti} (Aleksa) Dragutin, Joti} (Aleksa) Milan - Mile,

Joti} (Aleksa) Zdravko, Kosti} (Marko) Aleksa, Kosti} (Marko) Jovo, Kosti} (Savo)

Lazar, Kvasnik Ilija, Ko{}uk (Jakov) Branko, Kruni} (Savo) Vid,Lipov~i} (Vaskrsije) Blagoje, Lipov~i} (Vaskrsije)

Vojin, Lipov~i} (Stanko) Milovan, Lipov~i} (Mihailo) Nedo,Lipov~i} (Mihailo) Savo, Lipov~i} (Nedo) Du{an, Lipov~i}(Boò) Rajko,

Mali} (Vaskrsije) Adam, Mali} (Vaskrsije) Novo, Mali}(Mitar) Jovo, Mali} (Mitar) Savo, Mali} (Kosta) Teodor, Mar-kovi} (Savo) Gligor, Markovi} (Simeun) Du{an, Markovi} (Teo-dora) Du{an, Markovi} (Teodora) Srboslav, Miladi} (Tanasije)Bogoqub, Miladi} (Tanasije) Savo, Miladi} (Bo{ko) Branko,Miladi} (Petar) Vinko, Miladi} (Vaso) \or|e, Miladi} (Luka)Mile, Miladi} (Luka) Simo, Miqanovi} (Boò) Radovan, Miqa-novi} (Marko) Marinko, Miqanovi} Stana, Miqanovi} (\ura|)Du{an, Mitrovi} (Blagoje) Du{an, Mitrovi} (Ante) Dragutin,Mitrovi} (Ante) Mirko, Mitrovi} (Ante) Mitar, Mi{i} (Vaso)Branko, Mi{i} (Vaso) Cvjetko, Mi{i} (Branko) Stanko, Mi{i}(Lazar) Nedeqko, Mom~ilovi} (Kosta) Nedeqko, Mom~ilovi}(Kosta) Teodor, Mom~ilovi} (\or|e) Stanko,

Nikoli} (Luka) Nikola, Ostoji} (Tane) Teodor, Peranovi} Mihajlo, Petrovi} (Simeun) Milutin, Petrovi}

(Todora) Teodor, Pi{teq (Gavre) Milan, Popovi} (Radovan) Milan,Popovi} (Vid) Milan, Popovi} (Bogdan) Slavko, Popovi} (Gli{o)êdo,

Stojanovi} (Nikola) Milorad, Stojanovi} (Nikola) Radi-slav, Stoqak (Bo{ko) Qubomir, Stevi} (Stanko) Du{an, Suvajac(Mihailo) Branko, Suvajac (Mihailo) Danilo,

Cviji} (Risto) Radovan, Cviji} Konstantin, Cvijeti}(Marko) \urica, Cvijeti} (Marko) Marinko,

[kiqi} (Teodor) \or|e, [kiqi} (Mitar) Radovan.


Ovo je nepotpun spisak koji je sa~inio Bo{ko Mi{i}, ina wemu su kako oni poginuli za vreme Drugog svetskog rata, takoi oni koji su pobijeni neposredno po zavr{etku rata od stranenovih komunisti~kih vlasti. Na spisku su i lica koje su parti-zani pobili 1947. godine (Du{an S. Du{ani}, Dragutin A. Joti},Dragutin A. Mitrovi}, Nedeqko K. Mom~ilovi}, êdo G. Popovi},\urica M. Cvijeti}, Qubomir B. Stoqak). O kakvim stravi~nimzlo~inima se radi, pokazuje podatak da je broj poginulih skoroidenti~an broju boraca bataqona Kara|or|e u Pribini}u. U zao-stav{tini Bo{ka Mi{i}a nalazi se i poimeni~ni spisak od 107boraca bataqona Kara|or|e u Pribini}u. Na jednom mestu, protaStevan K. Du{ani} je zabeleìo: Ne zna se ko je bio gori za na{eselo, da li Bogdan Kev~ija ili Vaso Karaka{. Oni su zapovedalijedinicama koje su ~istile teren od ~etnika. Zarobqene oni nisuslali na sud, ve} su ih na licu mesta likvidirali.

U Pribini}u prota Stevan, iako u dubokoj starosti, bi}esve do svoje smrti izloèn raznim vrstama {ikanirawa od stranenovog komunisti~kog reìma. Na razne na~ine nova vlast poku-{ava da protu Stevana {to vi{e izoluje od wegovih parohijana.U toj nameri veoma grubo se postupa i prema deci. Moja bra}a (odstrica Dragutina) - Du{an i Marijan pri~aju da su u {koli najvi{eputa batina dobijali zbog toga {to su protu Stevana celivali uruku. [kolska deca su to radila uprkos kaznama koje su zbog togadobijali (uvek su postojale “deùrne o~i” koje su to nadle`nimprijavqivale). Protiv prote Stevana (ali i zbog wega) su se stalnovodili neki sudski sporovi. Neprestano {ikanirawe je sprovo-|eno, uprkos ~iwenici da se radi o sve{teniku koji je ve} bio udubokoj starosti.

Ne{to od toga {ikanirawa moèmo pro~itati u sa~uvanompismu koje je Svetozar Du{ani}, sin prote Stevana, uputio MiliPramasuncu (23.6.1954.), a u kome, izme|u ostalog, pi{e: Primiosam tvoju kartu iz Zenice od 11.6. o.g. u kojoj mi javqa{ da se se~ei prodaje {uma iz na{eg “Gaja”.

Hvala Ti na brizi o mojoj ku}i i o starawu za weno dobro.Naàlost, danas, pod ovim okolnostima, ja ne mogu ni{ta u~initida spre~im to bezakowe i tu pqa~ku.


Kao {to Ti je poznato, a to ni drugima nije tajna, na{elokalne vlasti su za vreme “revolucionarnog perioda” donosileodluke koje su bile li{ene zakonskih osnova. Me|u takve, sa punoprava, moè da se uvrsti i re{ewe Okru`ne agrarne komisije (od17.5.1948.) kojim je nama oduzeta pomenuta {uma, a kada su poPribini}u i okolini qudi ginuli bez suda i presude i kada sutakozvani “narodni odbori” po selima pravdu krojili... Mi smostavqeni pred svr{en ~in i pred jednu odluku u kojoj je stajaloda “na re{ewe Okru`ne agrarne komisije nema se pravo àlbe.”

... Kad ve} govorim o nekim “zakonskim” re{ewima i nekoj“pravnoj” proceduri, podseti}u te na su|ewe mome ocu (u aprilu1951.) zbog nepredate obaveze u poqoprivrednim proizvodima.Na tome su|ewu sam li~no bio i traìo sam da se sudi meni i momebratu, ako postoji neka krivica, a ne mome ocu, a evo iz kojih raz-loga. Vlast je mome ocu oduzela celokupnu imovinu. Zemqu je dode-lila meni i mome bratu Vladeti. Ukoliko se radilo o neisporu-~enoj obavezi nas dvojica smo mogli odgovarati, a ne osamdeset-petogodi{wi starac. Pa ipak, wemu su sudili i wega osudili...Tom prilikom su izre~ene dve presude, jedna za ìtarice, a drugaza krompir, pasuq, seno i ostalo. Svaka od wih je glasila na po{est meseci.

P.S. Za{to pi{e{ latinicom ? Zar ne zna{ da svako trebada ~uva karakteristike koje su vezane za wegov narod? Ko odstupaod bitnih crta svoje nacije on postaje lak plen drugih. Treba~uvati sve ono {to je pozitivno u sopstvenoj sredini i lepo usvome rodu.

Iako u dubokoj starosti protu Stevana K. Du{ani}a stalnooptuùju nove komunisti~ke vlasti i on biva osu|ivan od stranewihovih sudova. Od mnogobrojnih presuda, kao ilustraciju, navo-dimo dve donete protiv prote Stevana K. Du{ani}a neposrednoposle Drugog svetskog rata.

Ve} 1946. godine prota Stevan biva osu|en od strane suda uTesli}u za krivi~no delo iz Zakona o dràvnim mati~nim kwigama,te krivi~na dela vre|awa organa narodne vlasti i vre|awa i kle-vetawa narodne vlasti. U presudi je, izme|u ostalog, pisalo:


Sreski sud u Tesli}u presudio je dana 24.8.1946. godineda je Stevan Du{ani}, pravoslavni sve{tenik iz Pribini}a, 80godina star, udovac, otac 2 dece, pismen, neporo~an

KRIV JE:a) {to na dan 12.5.1946. godine u Pribini}u nije stavio

Huseinu Kahvi}u referentu gra|anskih stawa i Sveti Marko~e-vi}u sekretaru S.n.o. iz Tesli}a na wihov zahtev mati~ne kwigena raspolagawe u svrhu zakqu~ivawa istih,

b) {to ih je istom zgodom vre|ao u wihovom slu`benom raduna taj na~in, da ih je nazvao policajcima koji su do{li napastiga, i ujedno im govorio, da su pokvarili narod davaju}i mu gibirui da narod sada ne}e da radi,

c) {to je istom zgodom Danilu Marko~evi}u novoizabranompretsedniku M.n.o iz Pribini}a kazivao: “Vi se iskrviste ko }eda bude pretsednik. A ja vam kaèm beìte od toga, ni~ija nije dozore gorela”, ~ime je hteo re}i da je narodna vlast prolazna, i {toje istom zgodom Novi Marinkovi}u mati~aru iz Pribini}a kazaoda je postavqewe mati~ara {irewe prostitucije i da se time ho}esilom da komunizira narod,

îme je po~inio:pod a) krivi~no delo iz ~lana 40 Zakona o dràvnim mati-

~nim kwigama,pod b) krivi~no delo vre|awa organa narodne vlasti,pod c) krivi~no delo vre|awa i klevetawa narodne vlasti.

pa se stoga KA@WAVA:za delo pod a) na nov~anu kaznu od 2.000 dinara,za delo pod b) na nov~anu kaznu od 2.000 dinara,za delo pod c) na nov~anu kaznu od 3.000 dinara,koje mu se kazne svode na jednu ukupnu povi{enu kaznu od

5.000 dinara, a za slu~aj nenaplativosti zamewuje mu se ista u kaznuprinudnog rada bez li{ewa slobode u trajawu od 100 (stotinu) dana.

U razlozima (obrazloèwu) presude, izme|u ostalog, pi{ei slede}e:

Prema prijavi pravoslavnom sve{teniku u Pribini}u,Stevanu Du{ani}u, do{li su 12.5.1946. godine po slu`benoj du`-


nosti Sveto Marko~evi}, Husein Kahvi}, Danilo Marko~evi} iNovo Marinkovi}. Kada su isti od optuènog Du{ani}a zatraìlimati~ne kwige na raspolagawe, on se usprotivio govore}i im daon to ne}e dozvoliti dok ne dobije nare|ewe od svojih (crkvenih)vlasti. Referent mu je kazao da ne sme da krsti dete, obavi ven-~awe ili u smrtnom slu~aju uvede slu~aj u svoje kwige prije nego{to prijaviteq donese pismenu potvrdu da je doti~ni slu~aj uvedenu dràvnu mati~nu kwigu, te da }e za to biti ka`wen. OptuèniDu{ani} mu je na to odgovorio da to zna~i da pop treba da bude va{pandur i da najpre {aqe vama da vi upisujete. Zatim je otvorenoizjavio da se toga ne}e pridràvati, da }e kr{tavati i ven~avatii nadaqe sve ko god mu do|e. U velikom uzbu|ewu je daqe rekao:“Evo vam kwige i nosite ih, i usta{e su ih nosile”, a zatim je,{kripe}i zubima, rekao da u wegove kwige ne}e niko ni{ta upi-sivati niti stavqati nikakve pe~ate dok mu to ne odobri SvetiSinod. Jo{ je rekao da se danas ide za tim da se uni{ti srpstvo ivera, po{to je na Veliki Petak do{ao kamion pun omladine u Pri-bini} sa crvenim barjakom i ispred wega pevao s tim da mu prkosiiz ~ega se vidi da se vera ne po{tuje, budu}i da se peva na najve}idan àlosti.

Slede}e, 1947. godine, prota Stevan K. Du{ani} biva ponovoosu|en.

Sreski sud u Tesli}u presudio je dana 26.7.1947. godineda je Stevan Du{ani}, star 81 god, sve{tenik iz Pribini}a, oèwen- udovac, otac 2 dece, pismen, svr{io duhovnu akademiju, bezimetka

KRIV JE:a) {to je kao pretstavnik verske zajednice izvr{io niz

obreda ven~awa po propisima veroispovesti pre nego {to su bra-kovi sklopqeni pred nadle`nim dràvnim organima,

b) {to je i posle 19.9.1946. godine nastavio sa upisivawemu mati~ne kwige ro|enih i ven~anih

time je po~inio:pod a) krivi~no delo iz ~lana 37 osnovnog Zakona o braku,

pa se stoga ka`wava li{avawem slobode u trajawu od 3 (tri) godine,


pod b) krivi~no delo iz ~lana 49 Zakona o dràvnim mati-~nim kwigama pa se stoga ka`wava li{avawem slobode u trajawuod 6 mjeseci, a koje mu se obe kazne svode na jednu ukupnu povi{enukaznu li{avawa slobode od 3 godine i 3 meseca.

Pored sudskih progona, prota Stevan K. Du{ani} je bioizloèn samovoqi organa tada{we vlasti. Ilustracije radi nave-dimo ovde, jednu epizodu iz 1948. godine. Naime, prota Stevan pi{e@ALBU Sreskom narodnom odboru Tesli} (10.9.1948.) zbog toga{to su mu oduzete sviwe kada nije bio kod ku}e ve} se nalazio nasvojoj du`nosti u parohiji . Na wegovi àlbu odgovara Sreski{tab za otkup sviwa Tesli} (br. 13.240/48) i saop{tava mu da seodbija wegova MOLBA i na kraju nagla{ava. Sumwamo da ste bilisimpaziter NOR-a, obzirom da ni danas nemamo nikakvih rezul-tata od Vas po liniji Narodnog Fronta pod ~ijom je zastavom iVama zasjala sloboda. A na Va{oj molbi ne stoji Smrt fa{izmu– Sloboda narodu, kako bi trebalo kao patriota.

Na kraju da navedem jo{ jednu sudsku presudu, koja je izre-~ena parohijaninu prote Stevana K. Du{ani}a koji je bio ponosanda je wegov prota {kolovaniji od druga Tita. Me|utim, sud jepresudio da je parohijanin tom (ina~e ta~nom) konstatacijomizloìo poruzi Mar{ala Tita, te time po~inio krivi~no delopovrede ugleda predstavnika najvi{ih organa vlasti i zbog togaga osudio na zatvorsku kaznu.

Zimskih dana, po~etkom 1953. godine u mlinu Trive Niko-li}a u Buleti}u Dane \uri}, sin Jovanov, u razgovoru je rekao daje wihov prota Stevan K. Du{ani} {kolovaniji od druga Tita, paje sredinom iste godine Dane \uri} presudom Sreskog suda u Tes-li}u osu|en na kaznu zatvora od {est meseci jer je izloìo poruziMar{ala Tita, te time po~inio krivi~no delo povrede ugleda pred-stavnika najvi{ih organa vlasti iz ~lana 174 Krivi~nog zakona.Na odluku Sreskog suda u Tesli}u (broj 122/53 od 4.7.1953.) àlilisu se Okru`nom sudu u Doboju optuèni ali i Sreski javni tuìociz Tesli}a.

U presudi Okru`nog suda u Doboju (broj 828/54 od 29.5.1954.)kojom je potvr|ena prvostepena presuda, izme|u ostalog, pi{e:


Svojom àlbom prvooptuèni pobija prvostepenu presudu zbogodluke o krivici i kazni nalaze}i da u wegovim re~ima {to jekazao da je neko {kolovaniji od wega nema krivi~nog dela, prigo-varaju}i i visini kazne i predlaù}i da se prvostepena presudaukine ili preina~i i da mu se izre~e blaìja kazna i uslovno.

U àlbi (broj 94/53 od 23.7.1953.) koju je Okru`nom sudu uDoboju podneo Frawo Bili}, sreski javni tuìlac, izme|u ostalog,pi{e: Iz razloga presude, ne vidi se zbog ~ega je sud ovako blagukaznu prema optuènom izrekao, izuzev {to se navodi, da su muuzete olak{avaju}e okolnosti neporo~nost i obzir prema poro-dici, dok od oteàvaju}ih nije ni{ta. Me|utim, potrebno je priodlu~ivawu o kazni bilo razmotriti kolika je dru{tvena opas-nost izvr{enog dela i optuènog kao po~inioca. Optuèni je poqo-privrednik i kao takav ne vidi borbu na{eg vi{eg rukovodstva zastvarawe boqe budu}nosti svima, pa i wemu samom. Nego, ide jo{za tim da to rukovodstvo vre|a bez ikakvog razloga. Kako nije redakslu~aj ~iwewa ovih dela na ovom srezu, to ovakve kazne ne}e pos-ti}i svoje svrhe, na optuènog, na druge u~inioce, kao ni na onekoji bi nameravali ili u~inili ovakvo i sli~no krivi~no delo.

Zbog toga PREDLA@EM da se napadnuta presuda preina~ii optuèni osudi u duèm trajawu i time u potpunosti do|e doizraàja predvi|eni ~lan 3 na{eg Krivi~nog zakona.

Smrt fa{izmu – Sloboda naroduHroni~ar usorskog kraja Bo{ko N. Petrovi}, u kwizi Bra-

toubila{tvo i paradoksi jednog te{kog vremena pi{e da je protaStevan K. Du{ani} bio nepokoran i nemilosrdan prema zlim iopakim, ali i prema onima {to su mislili da su neko i ne{to...svoje stavove branio je do posledweg aduta, a jezikom “ugrizao”gore nego neko ma~em. Ko je i kakav je pop Stevo Du{ani} videlesu usta{e u zgradi Starog suda u Tesli}u, ali i brojni taoci iinternirci. Prota Steva nije birao re~i govore}i protiv Hitlerai Paveli}a, hrvatskih usta{a udruènih sa nema~kim zlo~incima,germanskih varvara udruènih sa hrvatskim razbojnicima zvanimusta{e punim glasom vi~u}i da se orila cela sala. O~evici suposle pri~ali da su o~ekivali surovu odmazdu i nije im jasno kako


je prota Stevan ostao ìv posle takvih re~i izre~enih u lice oku-patoru i wegovim slugama.

Ni{ta mawe nemilosrdan prota Stevan je bio, kako tonavodi i Bo{ko N. Petrovi}, i prema novim komunisti~kim vla-stima, sa kojima je u neprekidnom sukobu.

- Boìj bio, veli{ demokratija! Kakva je to demokratija kadti ima{ sve gawc novo, a onaj tvoj gologuzan na jednoj nozi imauvija~, a na drugoj nema, na jednoj ima cipelu, a na drugoj opanak;oficiri ti jedu meso iz oficirskih kazana, a vojnici pasuq –~orbu bez mesa!? Ko si mi ti da bude{ komadant kad nema{ du{e,nema{ obzira i ne vidi{ te jadne vojnike prqave, poderane, gole,bose i neuredne! Da si pravi pustio bi sirotiwu ku}i da qubesvoje najmilije, a ne da po planini ubijaju one {to su 1941. godinemorali u {umu, a sada nova vlast ni tu im mira ne da. Nisi ti nikoi ni{ta – nasrnuo je pop Stevo na komandanta Dvadesete romanijskebrigade 1946. godine koja je tragala za ~etnicima u planinama.

- Ko je od vas dvojice stariji, boìji bili? – pitao jemiliciju kad je od wega traìla plug i bez reda govorio sad jedansad drugi.

- Nije niko, o~e Stevo – rekao je jedan od dvojice.- Boìji bili, ni ostale bande nemaju stare{ine, pa mi i

vi li~ite na raspu{tenu bandu – rekao je pop Steva.U svojoj Posledwoj èqi koju je napisao u Pribini}u

18.8.1956. godine (Smireni pokajnik, Stevan K. Du{ani}, prota)kao i pismu koje je uputio 19.10.1956. godine Preosve}enom arhi-episkopu Bawalu~ko-biha}kom Vasiliju on izraàva èqu da sepodigne manastir na Bawalu~kom poqu pokraj izvora Bogoslav~evavrela u ime svetih slavjanskih mu~enika Nikolaja Drugog i wegoveporodice Romanov, koji 1914. godine zapo~e{e rat zbog Vidovdan-skog atentata u Sarajevu i u gradu Jekaterinburgu dado{e svojemu~eni~ke ìvote za spas i slobodu slavjansko-srpskog naroda”,te da se na taj na~in “poloì pokajawe za Prvi svetski rat i umor-stvo svetog Nikolaja Romanova i wegove porodice da bi milostBoìja ukazala milost i radovawe gre{nom narodu.


Prota Stevan je bio ~ovek velike energije, ~vrste i revnosnevere, iskren prijateq crkve i naroda, veliki rodoqub i beskom-promisni borac sa okupacionim vlastima. Prota Stevan o sebipi{e: Bio sam oduvek vatreni radikal i to sam javno priznavao ipropovedao. U tom pogledu sa mnom nije moglo biti kompromisa.Zbog toga je, a i zbog naglog karaktera, ~esto dolazio u sukobe, presvega sa okupatorima i sa vla{}u posle Drugog svetskog rata, alii sa mnogima drugim.

Od strane crkvenih vlasti prota Stevan Du{ani} je odli-kovan crvenim pojasom, protojerejskim ~inom i naprsnim krstom.Prota Stevan K. Du{ani} je i mene (kao i moga oca i moju bra}u)krstio, a roditeqe ven~ao. Na mome kr{tewu je rekao: On je samsebi doneo ime, po{to sam se rodio 7. jula – Ro|ewe svetog JovanaPrete~e (Krstiteqa). Mada sam bio mali u se}awu mi je ostao ure-zano kako on u Pribini}u ide pored na{e ku}e pomaù}i se {tapom,ja mu prilazim i celivam ruku, a on me blagosiqa i pita kako sezovem i ~iji sam.

Do posledwih dana sluìo je u svojoj crkvi u Pribini}u.Posledwu liturgiju odrào je na sv. Savu, nepune tri sedmicepre nego {to }e napustiti ovaj svet. Umro je na Sretewe, 15. feb-ruara 1957. godine, a sahrawen je sutradan, na sv. Simeona Bogo-primca, u kapeli koju je podigao na grobqu Kasimovina u Pribi-ni}u. U prisustvu vi{e sve{tenih lica i ogromnog broja svojihparohijana, prijateqa i po{tovalaca sa pokojnikom, protojerejemstavroforom Stevanom K. Du{ani}em, oprostili su se, u ime sve-{tenstva i vernih, protojerej Nikola Mandi} i protojerej QubomirDu~i}.

Stevan i Mileva su imali desetoro dece, sedam sinova(Svetozara, Svetolika, Vladetu, Bogoquba, Dragoquba, Slavka iRadomira) i tri k}eri (Nade`du, Desanku i @ivanku). Od deseterodece zrele godine su doìveli Svetozar, Svetolik, Vladeta,Bogoqub i Dragoqub.

Svetozar je ro|en 20.1.1907. godine u Pribini}u, a umro je25.4.1990. godine u Beogradu. Bio je oèwen Milenom ro|enomVuka{inovi} (1912 - 1988), koja je zavr{ila Filozofski fakultet


(1935. godine) u Beogradu. Svetozar je zavr{io Srpsku pravoslavnubogosloviju (1924-1929) u Sarajevu i Pravoslavni bogoslovskifakultet u Beogradu (1934) na kome je progla{en za po~asnog dok-tora nauka. Za wegov rad Sveti arhijerejski sinod Srpske pra-voslavne crkve dodelio mu je orden Svetog Save I reda, a Ruskapravoslavna crkva orden Svetog Vladimira II stepena. Po zavr-{etku fakulteta proveo je nekoliko meseci u Crkvenom sudu Epar-hije tuzlanske, zatim se posvetio prosvetnoj karijeri, a posleDrugog svetskog rata postavqen je za upravnika Muzeja srpske pra-voslavne crkve i na tom poloàju ostaje (vi{e od 40 godina) svedo svoje smrti. Paralelno sa radom u Muzeju stalni je ~lan Komi-sije za polagawe profesorskih ispita na Bogoslovskom fakultetuu Beogradu.

Svetozar je bio li~nost veoma {irokih znawa i intereso-vawa. I ako se prevashodno bavio prou~avawem sredwovekovnenacionalne i crkvene istorije, napisao je bezbroj radova i iznovije istorije. Objavio je i zna~ajan broj proznih i poetskihtekstova u uglednim kwièvnim i crkvenim ~asopisima, a samoiz oblasti numizmatike objavio je preko stotinu radova u doma}imi inostranim ~asopisima. U sastavu Patrijar{ijske bibliotekeobnovio je Biblioteku svoga oca sve{tenika Stevana K. Du{ani}ai sakupio izuzetno bogatu zbirku rimskog novca kovanog na na{emtlu (Kovnica Viminacijum, Stobi i Dakija) koju je ostavio legatomMuzeju grada Beograda. Posle smrti od wegove veoma bogate ruko-pisne i {tampane zaostav{tine formiran je Legat profesoraDu{ani}a koji se nalazi (pored Legata profesora Gruji}a) naposledwem spratu Patrijar{ije Srpske pravoslavne crkve u Beo-gradu. Sopstvenu biblioteku i sve ostale stvari iz stana prenetesu, prema Svetozarovoj èqi, u ov~arsko-kablarski manastir Sre-tewe u kome su monahiwe manastira uredile prostorije koje sadaizgledaju kao beogradski stan profesora Du{ani}a.

I pored veoma {irokog znawa i interesovawa Svetozar jeza sebe tvrdio da je ipak u su{tini istori~ar. êsto je govorioda bez obzira koji fakultet imali, Du{ani}i na kraju zavr{avajukao istori~ari. Kao primer navodio je svoga oca, protu Stevana,


i sebe koji su zavr{ili Teolo{ke fakultete, te sina Slobodanakoji je zavr{io klasi~nu filologiju. On u pismu (27.2.1958. godine)te{awskom sve{teniku Qubi pi{e, izme|u ostalog, i slede}e: Jaimam u planu, ako se nekad bude ìvo i zdravo, da napi{em mono-grafiju Usorskog kraja. Nekome }e to ipak trebati. Vreme prolazii sa sobom nosi i nas i na{a znawa... Sin mi je dobro. Bio je oslo-bo|en Velike mature na Klasi~noj gimnaziji i sada studira gr~kii latinski, kao da }e u fratre.

Sada àlim {to sam se sa Svetozarom upoznao, relativnokasno. Bilo je to tek 1986. godine kada sam se iz Bawaluke preseliou Beograd. Dvadesetak godina pre toga, pripremaju}i se za dolazakna studije u Beograd, nameravao sam da se javim Svetozaru i wegovomsinu Slobodanu. O toj svojoj nameri razgovarao sam i sa ~i~aVeqkom. On mi je savetovao da o tome dobro razmislim jer samnedavno primqen u Savez komunista (SK) i veruje da }e to Svetozarshvatiti kao izdaju, te da posle razgovora sa wim ne}u znati gdesu vrata na koja treba da iza|em. Odgovorio sam da }u Svetozarupoku{ati da objasnim da to nije bila moja èqa nego da to jedno-stavno nisam mogao da izbegnem. (Naime, u Sredwo{kolskom centruu Br~kom - koji je tada poha|alo preko hiqadu u~enika - progla{ensam za najboqeg u~enika i profesori su insistirali da budemprimqen u ~lanstvo SK. Ja sam poku{ao da to nekako izbegnempravdaju}i se da jo{ nisam navr{io 18 godina, da nisam jo{dovoqno sazreo za ~lana SK i tome sli~no. Ali moje argumente onisu ignorisali i na preporuku nekoliko profesora - i bez mojemolbe - primqen sam po~etkom 1968. godine u SK.)

î~a Veqko mi je ispri~ao svoj prvi (i jedini) susret saSvetozarom koji je imao neposredno posle Drugog svetskog rata.Naime, po povratku sa odsluèwa vojnog roka ~i~a Veqko je trebaoda proputuje kroz Beograd i pismom se javio Svetozaru i obavestioga da }e (tog i tog dana) svratiti do Patrijar{ije i da bi voleo dase sa wim sretne. Svetozar ga je toga dana do~ekao i odmah mu odràotakvu bukvicu zbog pisma koje je bilo napisano latinicom da posletoga ~i~a Veqko nije mogao ni{ta da kaè i na tome se zavr{iotaj wihov jedini susret. U tim stvarima Svetozar je bio beskom-promisan i krajwe direktan.


Posle dugih premi{qawa ipak nisam smogao hrabrosti dase javim Svetozaru za vreme mojih studija u Beogradu. Kada je usredstvima javnog informisawa 1986. godine izbio slu~aj bawa-lu~kih profesora (o tome }e kasnije biti vi{e re~i) od Sveto-zara sam dobio po{tansku po{iqku (upu}enu na moje ime naEkonomski fakultet u Bawaluci) u kome je bio separat jednogwegovog teksta koji je upravo bio objavqen. Na separatu je bilasamo wegova posveta - za gospodina Jovana B. Du{ani}a - bez bilokakvog propratnog pisma. Ta po{iqka me je mnogo obradovala i uto te{ko vreme za mene predstavqala svojevrsnu podr{ku.

Po preseqewu u Beograd (sredinom 1986. godine) oti{aosam do Patrijar{ije i javio se Svetozaru. Ali to je, za razliku od~i~a Veqkovog, bio sasvim druga~iji susret. Nije krio zadovoq-stvo mojim dràwem u slu~aju bawalu~kih profesora koje je dos-tojno jednog Du{ani}a. Od tada sam se sa wim, sve do wegovesmrti, vi|ao relativno ~esto, naj~e{}e u Patrijar{iji.

Svetozar se, nakon kra}e bolesti, 25. aprila 1990. godineupokojio u Gospodu. Prema wegovoj èqi sahrawen je u svom rodnommestu u porodi~noj kapeli, pored svojih roditeqa, na grobqu Kasi-movina u Pribini}u.

Ispra}aju iz Beograda ispred kapele Svetog Nikole naNovom grobqu prisustvovali su svi ~lanovi Svetog arhijerejskogsinoda Srpske pravoslavne crkve, slu`benici Patrijar{ije, sve{-tenstvo, studenti i veliki broj prijateqa, saradnika i po{to-valaca. Pomen je sluìo Wegovo Visokopreosve{tenstvo, mitro-polit zagreba~ko-qubqanski, gospodin Jovan (koji je zamewivaobolesnog patrijarha Germana), a u ime Srpske pravoslavne crkveod Svetozara se oprostio Wegovo Preosve{tenstvo, episkop {uma-dijski, gospodin Sava, koji je u opro{tajnoj re~i istakao da }epro}i mnogo vremena dok Srpska crkva ne dobije takvog pregaocau znawu, radu i po`rtvovawu kakav je bio profesor Du{ani}. Onnije znao za radno vreme ve} je ceo svoj ìvot posvetio Srpskojcrkvi, Svetosavqu, prosveti i kulturi. U ime Muzeja SPC odSvetozara se oprostio wegov najbliì saradnik (i naslednik namestu upravnika Muzeja) dr Slobodan Mileusni}. Prema Sveto-


zarevoj èqi sahrawen je u Pribini}u u uskom krugu svojih naj-bliìh. U crkvi u Pribini}u, uz hor studenata Bogoslavskogfakulteta iz Beograda i ve}i broj sve{tenika opelo je sluìoWegovo Preosve{tenstvo, episkop zvorni~ko-tuzlanski, gospodinVasilije koji se biranim re~ima oprostio od Svetozara St. Du{a-ni}a. Bila je to najdostojanstvenija sahrana kojoj sam do sada pri-sustvovao.

Svetozar i Milena imaju sina Slobodana (1939), koji jedanas redovni ~lan Srpske akademije nauka i umetnosti, te redovniprofesor i {ef katedre Starog veka na Filozofskom fakultetuu Beogradu. Slobodan je retko prefiwena i tolerantna osoba,{irokih i temeqnih znawa, iskonske duhovnosti, moralnog dig-niteta i prirodnih aristokratskih manira. Slobodan sa suprugomSmiqom – Mimom (vanredni profesor Filozofskog fakulteta uBeogradu) ima dvoje prekrasne dece – k}erku Duwu (1987) i sinaStefana (1991). Ne sumwam da }e i oni biti dostojni naslednicisvojih direktnih predaka. Kada je krenuo u {kolu Slobodanov sinStefan nam je jednom prilikom rekao: Jo{ nisam odlu~io {ta }uda budem kada odrastem. Du{ani}i su bili hajduci, sve{teniciili nau~nici. Za sada mi se najvi{e svi|a da postanem hajduk, aza kasnije }u da vidim.

Svetolik - Mawa, ro|en je 1.4.1908. godine. Prota Stevanje sinu dao ime po svom omiqenom profesoru, poznatom srpskomkwièvniku, Svetoliku Rankovi}u, koji mu je u Beogradu predavaosrpski jezik. Prota Stevan pi{e da je “dva svoja starija sina èleoda obrazuje za sve{tenika (starijeg Svetozara) i u~iteqa (mla|egSvetolika) da bi mogli najvi{e posluìti svom narodu na Pri-bini}u i okolini.” Tako je i Svetolik po zavr{etku osnovne {koleu Pribini}u, kao i wegov stariji brat Svetozar, zavr{io tuzlanskugimnaziju, a potom Preparandiju u Vr{cu.

Kako pi{e prota Stevan, Svetolik je bio “nagle naravi idosta samovoqan” i po zavr{etku Preparandije “protiv ̀ eqe svogaoca napusti u~iteqski poziv i aktivira se u vojsci”, gde je“dogurao” do komadanta Drugog planinskog puka.

Ubijen je u Aran|elovcu 31.9.1944. godine, kako pi{e protaSteva, u vreme izvr{ewa zlo~ina od strane Ko~e Popovi}a i


wegovih proletera nad srpskim narodom. Objavqeno je od stranegradske op{tine (Aran|elovac) da je bilo mrtvih 565 osoba. Sve-tolika sam sahranio po levu stranu od wegova brata Bogoquba.

Vladeta je ro|en 3.7.1909 godine, a umro je 23.10.1998. godine.Jo{ kao malom detetu, posle preleàne ja~e upale, oslabio mu jesluh i Vladeta je do kraja ìvota slabo ~uo. Tek u wegove starijedane brat Svetozar }e mu nabavqati savremene slu{ne aparatekoji su mu omogu}avali da boqe ~uje. Zbog slabog sluha, za razlikuod ostala svoja ~etiri brata koji su zavr{ili fakultete, Vladeta}e ostati u Pribini}u na o~evom imawu i bavi}e se zemqoradnom.Sa suprugom Ankom doìve}e duboku starost. Nije imao potomaka.

Bogoqub je ro|en 22.11.1911. godine. Zavr{io je Pravnifakultet, poloìo advokatski ispit i primqen je u advokatskukomoru u Sarajevu. Umro je od prehlade 10.10.1943. godine i sahrawenu Aran|elovcu na Jalovoj livadi. Iza wega je ostala supruga Anica.

Dragoqub je ro|en 16.6.1914. godine. Zavr{io je Tehni~kifakultet i radio je u Crnoj Gori. Ubijen je od strane italijan-skih okupatora 1941. godine. Dragoqubov brat Svetozar sazna}etek posle Drugog svetskog rata da mu i najmla|i brat nije u ìvotu.O tome nije nikada obavestio oca jer se pla{io da prota Stevanne}e mo}i da, posle gubitka Svetolika – Mawe i Bogoquba, pod-nese i smrt tre}eg sina – svoga mezimca Dragoquba. Na jednommestu prota Stevan pi{e: Za Dragoquba ne znam da li je ìv –molim se Bogu za wegov ìvot.

Slavko i Radomir, kao i wihove tri sestre (Nade`da, Desankai @ivanka) umrli su mladi. Starija bra}a Slavko i Radomir sahra-weni su u starom Du{ani}a grobqu (zvanom: Grobi}i), a mla|esestre u kapeli na grobqu Kasimovina.


7. [KOLA I PRVI UÎTEQI U PRIBINI]U

Do austrougarske okupacije (1878. godine) u Bosni i Her-cegovini nisu postojale dràvne {kole, pa su u po~etku manas-tirske, a kasnije i srpske {kole pruàle mogu}nost za opisme-wavawe srpskog naroda na ovim podru~jima. Zbog toga su i prvesrpske {kole bile stvarane po uzoru na manastirske u kojima suse obu~avali budu}i sve{tenici i kalu|eri, a prvi u~enici bilasu deca sve{tenika koji su trebali da nastave porodi~nu tradi-ciju. Kasnije se u {kole upisuju i druga deca, u po~etku samomu{ka, a posle i ènska.

Po{to su se prvi u~enici u srpskim {kolama obu~avaliza budu}e sve{tenike i kalu|ere, razumqivo je da se kao najsta-riji uxbenici pojavquju ~aslavac i psaltir, kwige koje se nalazeu manastirima i koje se koriste pri crkvenim obredima. Kako se{irio nastavni program i srpske {kole sve vi{e dobijale kara-kter svetovnog obrazovawa, kao uxbenici se pojavquju i bukvari,~itanke, istorije itd. Uxbenici se uglavnom nabavqaju (a naj~e{}edobijaju kao pokloni) iz Srbije i Vojvodine, a kwige na crkveno-slovenskom jeziku i iz Rusije.

Nastavni plan srpskih {kola se vremenom mewao (zajed-ni~ki plan i program bi}e usvojen tek od {kolske 1907/8 godine)i u posledwim godinama turske vladavine, naprimer, u Sarajev-skoj srpskoj {koli on je izgledao ovako:

Prvi razred: Bukvar, îtan~ica, Ra~un.Drugi razred: Slovenski bukvar, Srpska prva ~itanka,

Mala istorija crkve, Molitvoslovqe, Ra~un.Tre}i razred: Druga ~itanka, Katihizis, âslovac, Ra~un.êtvrti razred: Pismeni sastavi, Srpska gramatika, Tre}a

~itanka, Istorija srpskog naroda, Zemqopis, Ra~un.

U po~etku se zvawe u~iteqa (daskala) veoma lako davalo idobijao ga je svaki pismeni ~ovek. Me|utim, posledwih decenijaturske vladavine u Bosnu i Hercegovinu dolaze {kolovani srpskiu~iteqi iz Srbije i Austrougarske, ali i sve ve}i broj doma}ihqudi koji su se {kolovali u Srbiji, Austrougarskoj ili Rusiji.Kako to pi{e u sarajevskom [kolskom vjesniku (1894) Austro-ugarska je u Bosni i Hercegovini, kada je u wu u{la 1878. godine,zatekla 56 srpskih osnovnih {kola sa 75 u~iteqa i 3.523 u~enika.

Austrougarski period u radu srpskog {kolstva, pi{e MitarPapi} (u kwizi Istorija srpskih {kola u Bosni i Hercegovini),po~iwe sa jednom nasle|enom tradicijom. Istina, odnos novogokupatora kao dràvne uprave potpuno se izmenio u odnosu na{kolstvo. Sada dràva osniva zajedni~ke (komunalne) osnovne{kole za svu decu bez razlike na versku pripadnost. Be~ je imaonameru da unificira osnovno {kolstvo na taj na~in {to }epostepeno otvarati dràvne osnovne {kole, a zate~ene konfe-sionalne {kole privremeno tolerisati dok ne izgradi potrebnumreù svojih {kola, a onda bi prestao rad konfesionalnih {kola.U takozvanim komunalnim {kolama, nacionalna grupa predmeta(istorija, kwièvnost, geografija, i materwi jezik) bila je podposebnom kontrolom. Po{to je ova grupa predmeta predstavqalaokosnicu nastave u srpskim {kolama, to su one, samim tim, bilestalna meta napada reìma.

U pojedinim periodima okupacije srpske osnovne {kolenisu imale pravo javnosti. U~enici koji su hteli da nastave {ko-lovawe u sredwim {kolama morali su polagati prijemne ispite.To je bio jedan od razloga porasta broja u~enika u dràvnim {ko-lama. I u ovim (dràvnim) {kolama je, posle nekoliko godinaokupacije najvi{e dece iz srpskih porodica. No, i pored toga, usrpskom narodu je stalno isticana potreba da postoje srpske {kole,i wihov broj se pove}avao. Kao osnovni razlog postojawa ovih{kola istican je nacionalno-odbrambeni zadatak. U {tampi kao ina skup{tinama Srpskog u~iteqskog udruèwa, uz nagla{avawenacionalnih ciqeva {kole, ~esto je isticana Bizmarkova misao:Bitku kod Sedana dobio je pruski narodni u~iteq.


Kako pi{e (u kwizi: Bosna i Hercegovina) istori~ar Vla-dimir ]orovi}: Nijedna od srpskih {kola nije imala ni parepotpore od vlade, dok su {kole nema~kih kolonista u Untervind-horstu, Kreki, Francjozefsfeldu i na drugim mestima bile obi-lato pomagane. Iako su imale svoje {kole i wih izdràvali, Srbisu morali da pla}aju prirez i za vladine, “komunalne”, {kole ida tako snose dvostruki teret. Vladina namera bila je vrlo pro-zirna; ona je ra~unala, da }e srpski element zbog tih i drugih raz-loga napustiti svoje nacionalne {kole i pre}i u wezine, da setamo vaspitava u posebnom bosanskom patriotizmu.

U prvoj deceniji okupacije {kole su bile, pored crkvejedina legalna organizacija srpskog naroda u Bosni i Hercegovini.Stoga je i razumqivo {to je novi reìm poku{avao da se prvo swima obra~unava. Austrougarska je gotovo trideset godina upornoi dosledno progonila ne samo svaku delatnost nego i pomisao ilinaziv koji bi ozna~avao neku nacionalnu opredeqenost stanov-ni{tva.

Austrougarska je, zalaù}i se za takozvanu bosansku naciju,nastojala da suzbije svaku ideju o srpskoj ili hrvatskoj nacional-nosti. Srpskim ili hrvatskim u celokupnom javnom ìvotu, paprema tome i u {kolama, moglo se nazivati samo ono {to se odnosina ove dve nacionalnosti izvan Bosne i Hercegovine. Po{to su{kole pravoslavnog stanovni{tva iz turskog perioda u{le u novisa imenom srpske {kole, to je sam wihov naziv predstavqao jedanod prvih kamena spoticawa. Drè}i se vladine preporuke da {koletreba nazivati “grko-isto~nim” (i naziv pravoslavni bio je inkri-minisan) kotarski predstojnik u Br~kom prisilno je skinuo natpissa {kole koji je glasio: “Srpsko narodno u~ili{te”. To je {kolau kojoj je 60-ih godina predavao Vaso Pelagi}. Ovaj postupak iza-zvao je veliko negodovawe, a protesti su stizali ne samo do Sara-jeva nego i do Be~a. Nastalo je duè dopisivawe i savetovaweizme|u Be~a i Zemaqske vlade u Sarajevu. U dopisu Zemaqskevlade zajedni~kom ministru finansija u Be~u se nagla{ava: Nasvaki na~in Vlada u Bosni poznaje kao doma}e stanovni{tvo samoBo{wake, koji se po veri dele na muhamedance, grko-pravoslavne


i rimokatolike. Prema uobi~ajnosti u zemqi prvi se nazivajuTurci, drugi Srbi, a tre}i Latini. Svi ovi nazivi su neta~ni jerpo~ivaju na zameni pojmova nacionalnost i religija, zbog ~ega ihvlasti ne mogu upotrebqavati, ali se ne moè zabraniti da sestanovni{tvo wima sluì.

Mada je {kola u Pribini}u izgra|ena i zvani~no po~elasa radom 1906. godine, {kolski rad u Pribini}u zapo~eo je jo{ uvreme turskog ropstva, odnosno krajem prve polovine XIX veka,ta~nije 1845. godine, kada Gavro (Lazar) Du{ani}, praunuk popaGorana i unuk \ura{a i Du{ane (po kojoj su Du{ani}i i dobilisvoje prezime), angaùje putuju}eg kalu|era, a kasnije i {kolo-vanog u~iteqa da bi mu decu opismenili.

Ina~e, Gavro je bio samouk ~ovek i jedan od retkih pis-menih qudi u to vreme. U zaostav{tini wegovog unuka prote Ste-vana K. Du{ani}a sa~uvana je Porodi~na ~ituqa Gavre L. Du{a-ni}a pisana rukom.

Gavro }e prvo za {kolovawe svoje dece u Pribini} dovestiputuju}eg kalu|era Marka Mili~i}a iz Rankovi}a, a kasnije i\or|ije Petranovi}a u~iteqa iz Te{wa.

Prva znawa Kosta G. Du{ani} sticao je kod Marka Mili-~i}a koji je najverovatnije zavr{io neku manastirsku {kolu. On jedecu Gavre L. Du{ani}a opismewavao iz bukvara, psaltira i~aslovca. Za bukvar se, u to vreme, trebalo izdvojiti dobar ovan, a zapsaltir i ~aslovac po jedan junac. Posle najelementarnijeg opis-mewavawa svoje dece kod Marka Mili~i}a, Gavro L. Du{ani}angaùje {kolovanog te{awskog u~iteqa \or|iju Petranovi}akoji dolazi u Pribini} i deci pruà, za to vreme, zavidno obrazo-vawe.

Predawe kaè da se Gavrilo L. Du{ani} dogovorio sate{awskim u~iteqem - \or|ijem Petranovi}em da u privatnoj{koli u Pribini}u decu obu~ava po programu Srpsko-pravoslavne{kole u Te{wu. Plan i program nastavnog gradiva te {kole izdruge polovine XIX veka sa~uvan je i nedavno ga je objavio Mom~iloSpasojevi} (Srpska-pravoslavna {kola i Vrijedan dokument srpskeba{tine).


Srpsko-pravoslavne {kole u Te{wu, u drugoj polovini XIXveka radila je po slede}em nastavnom planu koriste}i slede}euxbenike:

1. NAUKA HRI[]ANSTVA (sve ~etiri godine) - UxbenikN.\. Vuki}evi}: “Nauk hri{}anski”.

2. SRPSKI JEZIK - o~igledna nastava, pisawe i ~itawe,gramatika (sve ~etiri godine) - Uxbenik: “Upustvo za vje`bawe ugovoru i razumijevawu” (budimsko); “Nastava u zemqopisu” odSvetozara Mileti}a, u~iteqa zemunskog; “Bukvar” od St. ̂ uturila;“îtanka” od St. ûturila (budimska); “Gramatika”.

3. SLAVENSKI JEZIK - CRKVENOSLOVENSKO ̂ ITAWEI RAZUMEVAWE (zadwe tri godine) - Uxbenik: “âslovac” i“Psaltir”.

4. ÎTAWE LATINICE (zadwe tri godine) - Uxbenik:“Prva ~itanka za osnovne {kole u Bosni i Hercegovini”

5. NEMA^KI JEZIK (zadwe dve godine) - Uxbenik “Bukvarwema~kog” od Mladena Sredojevi}a.

6. RAÛN (sve ~etiri godine) - Uxbenik od S. Konevi}a.7. GEOMETRIJA (zadwe dve godine)8. ZEMQOPIS (sve ~etiri godine) - Uxbenik: “Zemqopis

za osnovne {kole u Bosni i Hercegovini”9. POVESTNICA - ISTORIJA (zadwe dve godine) -

Uxbenik: “Istorija srpskog naroda” (beogradsko izdawe); “Pravoi du`nost gra|anina” od Stevana V. Popovi}a, eparhijskog {kol-skog referenta.

10. PRIRODNE NAUKE - prirodopis, prirodoslovqe(fizika), Nauka o ~uvawu zdravqa (zadwe tri godine) - Uxbenik odP. Despotovi}a; “ôvje~ije tijelo i wega wegova” od M. Petrovi}a.

11. RADOVI U VRTU (zadwe dve godine) - prakti~na nastava.12. POJEWE I PEVAWE (sve ~etiri godine)13. CRTAWE (sve ~etiri godine) - Uxbenik “Priglednica

osnovnog crtawa za narodne {kole”. Uz ovaj plan Mom~ilo Spasojevi} je objavio i programe

nastavnog gradiva za svaki predmet. Tako je naprimer, nastavniprogram za predmet ISTORIJA ovako izgledao:


U~enici tre}eg razreda u~ili su po kwizi: Istorija srp-skog naroda za osnovne {kole (beogradsko izdawe) i to Srbi podvladom Nemawi}a i sve kraqeve srpske i careve i to sve do ~etvr-tog vremena daqe je u~io {ta se kazuje u istoriji srpskog naroda.

U~enici ~etvrtog razreda u~ili su ~etvrto, peto i {estovreme sve do kraja iste kwige iz koje je i tre}i razred u~io. Daqeje u~io ovaj razred jo{ iz svetske povestnice kao: o Sokratu,otkri}u Amerike, o Kolumbu, o pronalasku kompasa, baruta i {tampei {ta je to svetska istorija i kako se ona deli i weni izvori itd.Uz to u~io je ovaj razred jo{ i prava i du`nosti gra|ana, o pri-znanicama i kako se iste imaju pisati, daqe o nasle|u, ko ima pravozave{tati, kako se pi{e zave{taj o podeli nasle|a, sud i su|ewe,sudija i wegova odgovornost, Gruntovna kwiga, Op{tinska upravai vlast, dràvna obrana, narodni ustanak i drugo po kwizi: Pravai du`nosti gra|ana od Stevana V. Popovi}a, eparhijskog {kolskogreferenta.

U ku}i Gavre L. Du{ani}a oni osnovnoj pismenosti u~e nesamo Gavrinu decu, nego i jo{ nekoliko de~aka iz Pribini}a. Uu~ewu su se naro~ito isticali Gavrin sin Kosta, te Teodor sinSpasoja Popovi}a (Gavro Du{ani} i Spasoja Popovi} bili su pa{e-nozi - oèweni sestrama iz Lipqa) i Kosta Mi{i}. Posle {kolo-vawa u Pribini}u, Kosta G. Du{ani} }e svoje obrazovawe nastavitikod Vase Pelagi}a na Bogosloviji u Bawaluci i kasnije postatisve{tenik lipqanske i pribiwske parohije, a Teodor Popovi}}e biti seoski u~iteq u Pribini}u i pojac u manastiru Lipqe.

Kako pi{e Svetozar St. Du{ani} (videti tekst: Srpska{kola u Te{wu, koji je objavqen u ~asopisu Razvitak 1938. godine)Srpska osnovna {kola u Te{wu spada me|u najstarije i najposto-janije srpske {kole u Bosni i Hercegovini gde se kao u~iteq ujednoj bele{ci iz 1838. godine spomiwe u~iteq Lazar Jovanovi}.

Da su sredinom XIX veka srpske {kole poha|ala i ènskadeca svedo~i i zapis na jednoj kwizi te{awske srpskopravoslavnecrkve i {kole - âslovcu (Moskva, 1732), koji glasi: Pisa |evojkaTarsa {}i Jovana Atanasi}a iz kasabe Te{aw. Isto tako u novo-sadskoj Danici pi{e da je Tarsa (A)tanasi} igrala Juditu u isto-imenom komadu koji je prikazan na prvi dan Duhova 1865. godine.


Kada govorimo o starim kwigama kojima su raspolagalite{awski Srbi, navedimo ovde deo iz teksta Mom~ila Spasoje-vi}a Kwi{ka ba{tina te{awskih Srba u kome on, izme|u ostalog,pi{e: S nostalgijom razmi{qam o starim kwigama te{awske srp-skopravoslavne crkve i {kole. Mislio sam koliko je sve{tenika,u~iteqa, |aka bdelo nad wihovim stranicama. O ~emu li su razmi-{qali, {ta li su ose}ali, èleli, snovali. Vreme je spepelilo iqude i snove, kwige su preìvele - preìvele su qude, gra|evine,carevine. Pitao sam se {ta li ih je sa~uvalo, ali nisam mogao odgo-netnuti. Odgovor je dalo vreme, a on je glasio: PRAVOSLAVQEkoje je iz wih zra~ilo. Stigle su iz Rusije, a sve {to je stizalo izRusije, za Srbe je vekovima bilo ~isto, svetlo i sveto. Kwige{tampane u Be~u i Budimu li~ni je poklon Frawe Josipa uru~enSrpsko-pravoslavnoj op{tini Te{aw. Zanimqivo je da te rasko{nood{tampane, ukra{ene i uvezane kwige za proteklih stotinu godinaniko nije na{ao za shodno ni da otvori, te i danas deluju kao dasu upravo iza{le iz {tamparije, za razliku od kwiga {tampanihu Moskvi koje su se gotovo raspale od upotrebe.

U Te{wu se, sredinom i krajem XIX veka, ~esto pomiwe ipoznata srpska u~iteqska porodica Petranovi} – \or|ije, Bogoqubi Stevo - koja se doselila iz Austrije.

Upravo je \or|ije Petranovi} dao Kosti G. Du{ani}u takodobro obrazovawe da je jedan od prvih u~enika Bawalu~ke bogo-slovije koji je rukopoloèn za sve{tenika bio Kosta G. Du{ani}.U jednom rukopisu (koji se ~uva u Srpskoj akademiji nauke i umet-nosti u Beogradu) Koste Haxi Risti}a, trgovca iz Sarajeva, pi{e:bi zdogovor da se zavede matica bosanska i da izdaje svake godinekwigu i da bude fond iz kojega }e se izdavati kwige i odmah pro-pisa{e i koje predmete treba sastaviti. Me|u piscima koji bipisali kwige Kosta Haxi Risti} isti~e Vasu Pelagi}a, SavuKosanovi}a i Bogoquba Petranovi}a. Stevo Petranovi} 60-ihgodina XIX veka radi kao u~iteq u te{awskoj {koli. HamdijaKre{evqakovi} i Mita Klicin zabeleìli su da je proslava sv.Save u srpskim {kolama u Bosni i Hercegovini prvi uveo u~iteqPetranovi}, a to je bilo 60-tih godina XIX veka. Wegovom zaslugom


u Te{wu je organizovana 1864. godine i prva pozori{na predstavau Bosni i Hercegovini. Bila je to [ilerova drama Razbojnici.Stevo Petranovi} je kao delegat Te{wa u~estvovao na Crkvenojskup{tini u Sarajevu 1873. godine i wegovom zaslugom na woj jepitawe {kola predstavqalo glavnu temu. Zamerio se tada{wemvaliji Asim pa{i, a bio je i istaknuti protivnik austrougarskeokupacije Bosne i Hercegovine, te je morao da beì u Srbiju.

Sve do izgradwe {kolske zgrade i zvani~nog po~etka rada{kole (1906) u kojoj je prva radila {kolovana srpska u~iteqicaMileva Du{ani}, decu u Pribini}u }e da opismewava pribiwskiseoski u~iteq Teodor Popovi} (stalno) i sve{tenik Kosta Du{ani}(povremeno – pored svog osnovnog, sve{teni~kog, posla u parohiji).Od Teodora Popovi}a i svoga oca su prvo obrazovawe dobili iKostini sinovi – Stevan (kasnije prota u Pribini}u) i Kosta(kasnije prota bistri~ki u Bawaluci), pre nego {to }e nastavitisvoja {kolovawa u Bawaluci, Sarajevu, Beogradu i Rusiji, ali imnoga druga deca u Pribini}u, me|u kojima i moj deda Jovan (Vas-krsije) Du{ani} - Lipqanski.

Srpsko-pravoslavne {kole su imale ogroman zna~aj i zaslugeza versko i nacionalno vaspitawe mladih, jer se u ovim {kolamaobra}ala posebna pa`wa na versko obrazovawe, crkveno-slovenskijezik s crkvenim pevawem, na srpski jezik i istoriju srpskognaroda. U~enici su u crkvu redovno odlazili i za pevnicom lepopevali. U {koli su veronauku predavali sve{tenici koji sudràli versku nastavu subotom i nedeqom i onim mladima kojinisu poha|ali {kolu. U~ili su ih kako se pravilno krsti, Bo`jimzapovestima, simbolu vere, te osnovnim molitvama i odgovarawuna jektenije.

Prota Stevan K. Du{ani} pi{e da wegov otac, prota Kosta,odmah po dono{ewu Uredbe (1905) kojom se dozvoqava otvarawesrpsko-pravoslavne {kole re{i da svome selu sagradi i otvori isrpsku narodnu osnovnu {kolu, koju je u ta vremena bilo vrlote{ko dobiti, jer je okupator, tada{wa austougarska vlast, nasvaki na~in ko~ila i spre~avala prosve}ivawe srpskog naroda.


Na taj ga korak ubrza vest, da dràva èli u Pribini}u daotvori komunalnu {kolu, koja je imala za ciq ne samo da odvojinarod od wegove crkve i vere, nego jo{ vi{e, da u wemu uni{tavai nacionalnu svest, prave}i ga kroz svoje prosvetne radnike dobrimdràvqanima velike Austrije, isti~u}i mu takozvano “bo{wa{tvo”,a sve s ciqem da ga odvoji od srpske narodne celine, kojoj on pri-pada ma gde bio i ma koga sluìo.

Jednoga dana on sazove svoje parohijane i svoju dvojicu {ko-lovanih sinova pa im razloì svoju nameru koju zavr{i re~ima:“Ne àlim skinuti kamilavku, te sesti pred crkvenu portu i pro-siti, samo jo{ da doìvim da proradi srpska {kola i da propojusrpska deca u novopodignutoj crkvi.” Oko podizawa crkve i {kolemnogo su mu pomogli ne samo wegovi sinovi nego ceo srpski narodwegove parohije i celog kraja.

[kola bi izgra|ena po svim propisima, koje su zahtevaledràvne tehni~ke vlasti za gradwu takvih objekata, za samo godinudana. Podignuta je na zemqi{tu Du{ani}a, gde su se nalazili jo{crkva i parohijski dom, a kasnije }e biti izgra|ena jo{ biblio-teka i ~itaonica. Osve}ewe prve {kole u Pribini}u izvr{eno je26. oktobra 1906. godine, a obavio ga je tada{wi mitropolit bawa-lu~ki Evgenije Letica. Crkveno-{kolska op{tina i {kolski odborbrinuli su se o materijalnom izdràvawu {kole i pla}awu u~i-teqa. [kola u Pribini}u je (kao i druge srpske {kole u Bosni iHercegovini), kako to pi{e u navedenom Letopisu prote StevanaK. Du{ani}a po Oslobo|ewu (1918) pre{la iz crkvenih u dràvneruke.

[kolske 1907/8 godine usvojen je i zajedni~ki plan i pro-gram u srpsko-pravoslavnim {kolama i on je obuhvatao slede}epredmete: nauka hri{}anska, crkvenoslovenski jezik, srpski jezik,srpska istorija, zemqopis, ra~un i geometrija, prirodne nauke ihigijena, krasnopis, crtawe, doma}a i poqska privreda, ènskiru~ni rad i ku}anstvo, pevawe, gimnastika i de~ije igre. Uz ovajplan donet je i program za sve predmete.

Nekoliko godina pred Prvi svetski rat, austrougarskevlasti su pokrenule pitawe izjedna~avawa nastavnog programa


srpskih {kola sa programima dràvnih osnovnih {kola ali je tajpredlog Veliki upravni i prosvetni savet odbio s obrazloèwem:Potreba opstanka srpskih {kola danas je kod nas isto tako va`nakao pre, te Veliki savet ne bi smeo dozvoliti da se na ovaki na~inbri{e nacionalni karakter srpskih {kola.

U srpskim {kolama se koristio ve}i broj uxbenika nabav-qenih iz Srbije ili Vojvodine. Okupaciona uprava je traìla dase upotrebqavaju isti uxbenici u dràvnim i srpskim {kolama.Na zajedni~kim uxbenicima posebno se nastojalo kad se radilo o{tivima u ~itankama, istoriji i geografiji. Srpske {kole nisuprihvatile zajedni~ke uxbenike, te je dolazilo vrlo ~esto dozabrane pojedinih uxbenika, a posebno onih koji su dolazili izSrbije.

Kako sam slu{ao od svoga oca Branka i wegovog velikogprijateqa, druga iz {kolskih (1924-28) i vojni~kih (1938-40)dana sa albanske granice – Dragutina Deli}a, u {kolu se i{losvaki dan sem nedeqe. U prvi razred upisivana su deca starosti od8 do 14 godina. Slabi u~enici su u isti razred i{li dve, a nekadai tri godine. U {kolu su u~enici sa sobom od ku}e nosili hranu, anastava je trajala od 7 do 16 ~asova. Subotom su u~enici imali i~asove veronauke koju je drào prota Stavan K. Du{ani}. Nastavase odràvala u jednoj velikoj u~ionici – sali. U~enici su sedeliu klupama (jedna klupa za 4 |aka). U prvoj klupi do u~iteqa sedelesu ~etiri devoj~ice, koliko ih je i bilo od tada ukupno 99 u~enikau {koli. Ostali de~aci sedeli su redom: prvo u~enici prvog,zatim drugog, tre}eg i na kraju (u dnu u~ionice) ~etvrtog razreda.U~itequ su u radu pomagala i dva najboqa u~enika ~etvrtograzreda. Po zavr{etku nastave formirane su grupe (u svakoj jebio redar) i u~enici su organizovano i{li postrojeno cestomsvojim ku}ama. Kada sa ceste skrenu u svoje zaseoke vi{e nisumorali da idu u stroju.

Za u~enike su najradosniji dani bili dani {kolskihpraznika - Sveti Sava (kada se zavr{avalo polugodi{te) i Vidovdan(kada se zavr{avala {kolska godina) i tada su po~iwali zimskii letwi raspust. Tih dana odràvane su priredbe na kojima su


u~enici (pred svojim drugovima, roditeqima i drugim mnogo-brojnim gostima) ~itali svoje sastave, izvodili prigodne reci-tacije, ske~eve, i sl. Na kraju {kolske godine u~enici su dobi-jali kartice uspeha: belu za nedovoqan, zelenu za dovoqan, plavuza dobra, crvenu za vrlo dobar i crveno-roze karticu za odli~anuspeh.

Prva u~iteqica {kole u Pribini}u bila je {kolovanasrpska u~iteqica - Mileva Du{ani}, a wen suprug, sve{tenikStevan, predavao je u {koli veronauku do jula 1941. godine, kadasu ga usta{ke vlasti uhapsile i sa porodicom poslale u logorCaprag (Hrvatska). Danas {kola u Pribini}u nosi naziv “StevanK. Du{ani}”.

PRVI UÎTEQI

Kao {to smo to i ranije istakli, i ako je {kola u Pribi-ni}u izgra|ena i zvani~no po~ela sa radom 1906. godine, {kolskirad u Pribini}u zapo~eo je jo{ u vreme turskog ropstva, odnosnokrajem prve polovine XIX veka - 1845. godine - kada Gavro (Lazar)Du{ani} angaùje putuju}eg kalu|era, a kasnije i {kolovanog u~i-teqa da bi mu decu opismenili. On }e prvo za {kolovawe svojedece u Pribini} dovesti putuju}eg kalu|era Markka Mili~i}a izRankovi}a, a kasnije i \oor|ija Petranoovi}a u~iteqa iz Te{wa.U ku}i Gavre Du{ani}a oni osnovnoj pismenosti u~e ne samo Gav-rinu decu, nego i jo{ nekoliko de~aka iz Pribini}a. U u~ewu suse naro~ito isticali Gavrin sin Kosta, te Teodor Popovi} iKosta Mi{i}. Posle {kolovawa u Pribini}u, Kosta Du{ani} }esvoje obrazovawe nastaviti kod Vase Pelagi}a na Bogosloviji uBawaluci i kasnije postati sve{tenik lipqanske i pribiwskeparohije, a Teoodoor Poopoovi} }e biti seoski u~iteq u Pribini}ui pojac u manastiru Lipqe.

Od kada je izgra|ena {kolska zgrada i {kola po~ela zva-ni~no da radi, pa sve do Drugog svetskog rata, u~iteqi u Pribi-ni}u bili su:


Mileva Du{ani} (u~iteqica {kole u Pribini}u u periodu1906 - 1909) je ro|ena u Bawaluci 22.6.1882. godine. Wen otacSvetozar Vuka{inovi}, srpski u~iteq doselio se u Bawaluku izMa|arske (manastir Grabovac na Balatonu). Udala se za StevanaK. Du{ani}a. Ven~awe je obavqeno 12.9.1904. godine u crkvi uPribini}u.

Milevin otac Svetozar Vuka{inovi} je bio u~iteq, a od1883. godine i upraviteq bawalu~ke Srpske {kole. On }e bitiu~iteq i svome budu}em zetu Stevanu K. Du{ani}. Ve} smo pisalida sa dolaskom austrougarske vlasti osnivaju dràvne, odnosnokomunalne {kole, ali su srpska deca uglavnom poha|ala srpske{kole koje su izdràvale pravoslavno-crkvene op{tine. Na bawa-lu~koj Srpskoj {koli postavqena je tabla na kojoj je krupnim }iri-li~nim slovima pisalo Srpsko-pravoslavna osnovna {kola, alisu austrougarske vlasti zahtevale da se natpis promeni i da nawemu pi{e Gr~ko-isto~na pu~ka {kola, ali tome se Srbi suprot-stavqaju. Zemaqska vlada u Sarajevu 1883. godine zvani~no nare|ujeda se Srpska {kola ubudu}e zove Privremena osnovna {kola, dokbi se dràvne zvale narodne osnovne {kole. I ova naredba je moralada bude povu~ena zbog jedinstvenog i energi~nog otpora Srba.

Mileva je zavr{ila petogodi{wu U~iteqsku {kolu na Pre-parandiji u Sremskim Karlovcima. Prvo je bila kratko u~iteqicau Fo~i, a potom u Pribini}u. U Pribini}u je besplatno radilau {koli. Kada je crkvena op{tina bila u stawu da izdràva pla-}enog u~iteqa ona napusti u~iteqski posao jer je imala puno oba-veza oko svoje male dece, a i u popovskoj ku}i sa ~estim dolascimagostiju, kako to pi{e u zaostav{tini prote Stevana. U se}awusvojih u~enika ostala je upam}ena kao izuzetno stroga ali i veomapravedna i voqena u~iteqica.

Prva u~iteqica u Pribini}u, Mileva Du{ani}, umrla je24.01.1938. godine i sahrawena je u porodi~noj kapeli u grobquKasimovina. O wenoj sahrani pisala je i beogradska Politika: Iakoje grobqe od ku}e dosta udaqeno, seqaci iz Pribini}a blizu Tes-li}a, odneli su na rukama do groba posmrtne ostatke Mileve,supruge prote Steva Du{ani}a, istaknutog nacionalnog radnika,


koji je u po~etku rata bio interniran i odveden u Arad. Mileva,koja je umrla u 56. godini, poti~e iz ugledne srpske porodiceVuka{inovi}a, iz Vukovara. Po{to je svr{ila u~iteqsku {koluu Karlovcu, 1906. godine Mileva je u Pribini}u otvorila prvusrpsku {kolu, gde je tri godine vr{ila besplatno nastavu. Kad jeprota Steva Du{ani} interniran, Mileva je ostala sama sa{estoro nejake dece. Na sahrani ove zasluène ène uzeo je u~e{}eveliki broj gra|ana iz Tesli}a i masa seqaka iz Pribini}a iokolnih sela.

Mileva i Stevan su imali desetoro dece, sedam sinova (Sve-tozara, Svetolika, Vladetu, Bogoquba, Dragoquba, Slavka i Rado-mira) i tri k}eri (Nade`du, Desanku i @ivanku). Slavko, Radomir,Nade`da, Desanka i @ivanka su mladi umrli; Svetozar je zavr{ioBogoslovski fakultet, Svetolik - U~iteqsku {kolu i Vojnu akade-miju, Bogoqub – Pravni fakultet, a Dragoqub – Tehni~ki fakultet.

Darinka-Draga Milo{evi} (1909-1910) iz Sarajeva. UPribini}u je radila ne{to vi{e od godinu dana. Stanovala je uku}i prote Stevana K. Du{ani}a. Govorilo se da je bila verenicaGavrila Principa, te da je zbog we Gavrilo Princip ~esto dolaziou Pribini} i sa wom dosta vremena provodio kraj izvor (vrela)pitke planinske vode ispod brda Baxinovac. Posle Prvog svet-skog rata, taj izvor je ure|en i od tada se zove Principovo vrelo.

Damjan Ver~evi} (1910-1911)Todor - To{a Nikoli} (1911-1914) rodom iz Br~kog. Kako

pi{e prota Stevan Du{ani} za vreme Prvog svetskog rata kada su{kolu [vabe zatvorile (pod izgovorom da je “opasna i razornapo Carevinu”) i u wu uselile {uckore, To{u su odveli u vojsku.Po oslobo|ewu To{a se reaktivirao u vojnu slu`bu, pre{ao u àn-darmerijsku struku i umro je kao major u Kotoru.

Zorica Stankovi} (1914-1918) k}erka sve{tenika Jev-rema Stankovi}a (ro|en 1855 – umro 1916) iz ̂ e~ave, ro|ena je 1893.godine. Osnovnu {kolu zavr{ava u ê~avi, a zatim upisuje Vi{udevoja~ku {kolu u Sarajevu. Godine 1908. upisuje se u Preparan-diju u Somboru, a ne{to kasnije se prebacuje na Preparandiju uSremske Karlovce, gde zavr{ava petogodi{wu u~iteqsku {kolu.


Tokom {kolovawa dobro je savladala francuski i nema~ki jeziki nau~ila da svira na vi{e instrumenata.

Po~etkom Prvog svetskog rata austrougarske vlasti su uki-nule sve srpske pravoslavne {kole. Deca u Pribini}u su samopovremeno poha|ali nastavu kod u~iteqice Zorice Stankovi}.Po Oslobo|ewu (1918) Zorica Stankovi} je iz Pribini}a oti{laza u~iteqicu u svoju rodnu ̂ e~avu, gde se udala za trgovca MilinkaJotanovi}a i sa wim je imala {estoro dece: Vuka{ina, Miru,Vladu, Branislava, Vukicu i Nadu. Kao u~iteqica radi u ê~avido svoje tragi~ne smrti 1944. godine.

Nikola Vidakovi} (1918-1919) rodom iz Dobruna. Baviose kwièvnim radom i prevodio je sa ruskog. Kasnije je radio kaosekretar Prosvjete u Sarajevu.

Petar Bogunovi} (1919-23) je ro|en 28.6.1883. godine, umestu Vrelo Zrmawe (srez Gra~ac). Petrov otac Milo{ je biokomita i u~esnik Balkanskih ratova, dvostruki nosilac OrdenaKara|or|eve zvezde s ma~evima, koga su usta{e ubile u Zagrebu1941. godine.

Petar se oènio Danicom, k}erkom sve{tenika Jove Budi-savqevi}a, koja je ro|ena u Zrmawu, srez Gra~ac. Petar i Danica suimali decu: Nedeqka (ro|en 1911, gra|evinski inèwer), Mariju(ro|ena 1913, profesor istorije), Koviqku (ro|ena 1914, pravnik)i Ugqe{u (ro|en 1922, inèwer arhitekture).

Petar je posle Pribini}a deset godina (1923-1933) biou~iteq u Tesli}u. Neki wegovi tekstovi koje je objavqivao izme|udva svetska rata {tampani su u kwizi Iz usorskog kraja i okoline.Prota Stevan Du{ani} pi{e da je Petar Bogunovi} uzimao u~e{}eu kulturnom i prosvetiteqskom radu na{eg sela i izvan {kolskihzidova. Izdao je jednu kwigu u kojoj su izne{eni razni ~lanci oznamenitostima Pribini}a i celog kraja. Posle je dobio mestoupraviteqa {kole u Tesli}u, a potom u Sarajevu.

Poginuo je 7. novembra 1944. godine u skloni{tu prilikombombardovawa Sarajeva. Danas jedna od ulica u Tesli}u nosi wegovoime.

Pavao [u{ti} (1923-24)


Qubomir Srdi} (1924-26). Rodom od Grahova. Bio rezervnimajor. Usta{e su ga streqale u Doboju 1941. godine.

Milutin (Mile) Basrak iz Bosanske Gradi{ke (radiosamo par meseci 1926)

Manda Caratan (1926-29) rodom sa ostrva Hvara. Nijebila udata.

Milan êlikovi} (1929 - 1931) rodom iz Kosjeri}a (kodUìca).

Klara Tomqenovi} (1931 -1938) iz Krivog Puta (Lika).Do{la kao devojka, a potom se udala za Marka, sina {umara AndrijeKrezi}a.

Albin Vrane{evi} (1938 - 1941) iz Bosanske Gradi{ke.


Documents

1. PRIBINI] I WEGOVI STANOVNICI - dusanic.rsdusanic.rs/13-141.pdf · 19 jevreja i 2 evangelista. Prema popisu iz 1910. godine u Pribini}u postoji 130 ku}a i u wemu `ivi 1.164 stanovnika