dusanic.rsdusanic.rs/3-ortodoksnimodel.pdf · Bilo bi istorijski neodgovorno ukoliko ne izvu~emo adekvatne pouke iz, sada ve} bogatog, iskustva drugih. Sve to se, u jo{ ve}oj meri,

ORTODOKSNI I HETERODOKSNIPROGRAMI STABILIZACIJE

- Da li izvla~imo poukeiz novijih jugoslovenskih iskustava -

R E Z I M E

U svojoj novijoj istoriji Jugoslavija se dva putasuo~ila sa ozbiqnom hiperinflacijom i u ciqu weneeliminacije primenila je i ortodoksni (“Program mone-tarne rekonstrukcije i ekonomskog oporavka” ili tzv.Avramovi}ev program) i heterodoksni (“Program ekonomskereforme i mere za wenu realizaciju” ili tzv. Program Ante Markovi}a) program stabilizacije. Oba ova programastabilizacije bili su sastavni delovi, jednog {ireg, pro-grama su{tinskih ekonomskih reformi. U radu se anali-ziraju oba ova programa i ukazuje na pouke koje bi u, opo-ravku i, reformisawu jugoslovenske privrede, iz togamogla da se izvuku.

* * *

Ovih dana (25.2.2001) napustio nas je prof. drDragoslav Avramovi}, sigurno najslavniji ekonomistadruge polovine XX veka na na{im, ju`noslovenskim, pro-storima. Na~in na koji je uspeo da “preko no}i” slomi

3

razaraju}u hiperinflaciju i sa mesta guvernera Narodnebanke Jugoslavije sprovodi sopstveni “Program monetarnerekonstrukcije i ekonomskog oporavka” (popularno nazvan:Avramovi}ev program) predstavqa jednu od retkih “svet-lih stranica” na{e novije istorije. Iskustvo sa navedenimprogramom kreatorima ekonomskih reformi i novoj vla-sti u Jugoslaviji trebalo bi da bude veoma inspirativnoi da iz wega izvuku dragocene pouke.1) Me|utim, prvipotezi novih vlasti nas u to ne uveravaju.

Mada je od septembarskih izbora pro{lo skoro{est meseci, ne vidi se da nova vlast ima jasnu ideju {tase ekonomskim reformama èli posti}i, te se ne nazireni razra|ena konzistentna makroekonomska politika. Me|u-tim, po dosada{wim parcijalnim potezima novih vlasti,u ekonomskoj sferi, pre bi se moglo zakqu~iti da im jemnogo “bliì” “Program ekonomske reforme i mere zawegovu realizaciju” ili takozvani Program Ante Marko-vi}a.

To se u velikoj meri odnosi i na guvernera,gospodina mr Mla|en Dinki}, i politiku koju spro-vodi Narodna banka Jugoslavije. On je jo{ u predi-zbornoj kampawi ubedio lidere nove vlasti da “wegov”

90 Prof. dr Jovan B. Du{ani}

____________________

1) U pro{lom broju ovog ~asopisa objavili smo tekst “Jugoslovenskaprivreda na po~etku tre}eg milenijuma” u kome smo naglasili dazaka{wewe u ekonomskim reformama od jedne decenije, u odnosu nadruge zemqe u tranziciji, predstavqa ogroman hendikep za na{udràvu, ali da, u isto vreme, pruà i veliku {ansu da se izbegnu gre{ke,zablude i lutawa kroz koje su pro{le druge privrede u tranziciji.Bilo bi istorijski neodgovorno ukoliko ne izvu~emo adekvatne poukeiz, sada ve} bogatog, iskustva drugih. Sve to se, u jo{ ve}oj meri,odnosi i na pouke koje se mogu izvu}i iz iskustava sa poku{ajimareformisawa na{e privrede koje su vr{eni u posledwe vreme.

G 17 plus ima ve} pripremqen kompletan programekonomskih reformi i tim “eksperata” koji }e gasprovoditi i koji }e za kratko vreme preporoditina{u privredu i spektakularno pove}ati plate istandard zaposlenih.2) O politici koja se sprovodi odstrane novog guvernera bi}e vi{e re~i na kraju ovogteksta.

Pre toga smatram da bi bilo korisno osvrnuti sena Avramovi}ev i program Ante Markovi}a, kako bi sevidelo koje pouke se iz wih mogu izvu}i, a koje bi se moglekoristiti u reformisawu jugoslovenske privrede. Pot-rebno je ista}i da su oba ova programa doneta u vremehiperinflacije3) i da su oni bili prevashodno stabili-zacioni programi, ali je wima bio razra|en i kompleksnipaket mera za sveobuhvatno reformisawe privrede. KakoAvramovi}ev program i program Ante Markovi}a, u osnovi,predstavqaju dva osnovna poznata tipa programa obuzda-vawa inflacije mi }emo se, pre rasprave o ova dva kon-kretna programa, upoznati sa osnovnim, standardnim, pro-gramima obuzdavawa inflacije.

PROGRAMI OBUZDAVAWA INFLACIJE

Zbog vi{estruko negativnih efekata koje infla-cija4) ima na privredni sistem i dru{tvo u celini, dràve

91Va{ingtonski konsenzus

____________________

2) Kao {to neko dobro primeti, za qubav diskontinuiteta, umesto“olako obe}ane brzine” dobili smo “brzo obe}anu lako}u”.3) Obi~no se o hiperinflaciji govori kada mese~ni rast cenaprelazi 50%.4) Osnovni negativni ekonomski aspekti inflacije sastoje se u redis-tribuciji dohotka izme|u privrednih grana, deformaciji cenovnih

koje se suo~e sa tim problemom pribegavaju koncipirawui sprovo|ewu stabilizacionih programa kojima se èliobuzdati inflacija. Stabilizacioni programi ustvaripredstavqaju odre|eni skup koordiniranih i konzisten-tnih mera ekonomske politike koje bi trebalo u praksida budu dosledno primewene kako bi do{lo do stabili-zacije cena (obuzdavawa inflacije) uz minimalne stabi-lizacione tro{kove koji se za to moraju da podnesu, a kojise pre svega ti~u stope privrednog rasta.

Ako se posmatra brzina, sa kojom se stabilizacionimprogramom pristupa obuzdavawu inflacije, razlikuju sedva osnovna tipa ovih programa: gradualisti~ki programi program {ok terapije. Gradualisti~kim programom inf-lacija se obara postepeno, u duèm vremenskom periodui, po pravilu, uz niè stabilizacione tro{kove. S drugestrane, {ok terapija se primewuje sa ciqem brzog slamawainflacije, odnosno trenutne dezinflacije za {to se, popravilu, moraju platiti vi{i stabilizacioni tro{kovi.Smatra se da je gradualisti~ki stabilizacioni programpogodniji za borbu sa inflacijom nièg intenziteta, aprogram {ok terapije za eliminisawe visokih inflacija,a naro~ito hiperinflacije.

Zavisno od sadrìne mera koje su predvi|ene ustabilizacionim programima razlikuju se dve osnovneantiinflacione strategije. Prva strategija se obi~nonaziva ortodoksnom, a druga heterodoksnom, odnosnoortodoksnim i heterodoksnim programom stabilizacije.


____________________

signala sa trì{ta, smawewu efikasnosti poslovawa i sli~no, asocijalni aspekt, pre svega, u preraspodeli dohodaka izme|u pojedinihsocijalnih grupa.

Dok se prva strategija zasniva na monetaristi~ki orjen-tisanom programu obuzdavawa inflacije, heterodoksnastrategija ukqu~uje i politiku dohotka (nadnica i cena) uprogramu borbe protiv inflacije. Kod opredeqewa zakonkretan program stabilizacije naglasak se stavqa naeliminisawe fundamentalnih uzro~nika inflacije. Takose pojednostavqeno moè re}i da ortodoksna antiinfla-ciona strategija stavqa naglasak na eliminisawe uzro~nikainflacije tra`we, a heterodoksna strategija istovremenodeluje i protiv uzro~nika inflacije tra`we i inflacijetro{kova.

ORTODOKSNI I HETERODOKSNIPROGRAM STABILIZACIJE

Ortodoksni program stabilizacije predstavqa skupkoordiniranih i konzistentnih mera, pre svega, fiskalnei monetarne politike, koji u sebe, obi~no, ukqu~uje idevalvaciju nacionalne valute. Ortodoksnim programomstabilizacije èle se eliminisati buxetski i platnobi-lansni deficiti koji predstavqaju osnovne uzro~nikeinflacije. To se postiè:

uspostavqawem fiskalne ravnoteè, odnosnouravnoteèwem dràvnog buxeta (pove}awem buxetskihprihoda i smawewem buxetskih rashoda),

uspostavqawem monetarne ravnoteè primenomrestriktivne monetarne politike, u prvom redu, zaustav-qawem monetizacije buxetskog deficita, odnosno pres-tankom wegovog finansirawa preko kreditirawa dràveod strane centralne banke,


uspostavqawe platnobilansne ravnoteè, jedno-kratnom devalvacijom nacionalne valute i kasnijim fik-sirawem deviznog kursa.

Naj~e{}e ovaj program pretpostavqa i monetarnureformu kojom se vr{i denominacija doma}eg novca i/iliuvodi potpuno nova nacionalna valuta {to moè biti odvelikog psiholo{kog zna~aja u uslovima kada je, zbog visokeinflacije, do{lo do sloma finansijskog sistema u zemqi.Nova valuta treba da ponovo povrati poverewe javnostiu doma}i novac vra}aju}i mu na taj na~in sve wegovevitalne funkcije.

Heterodoksni program stabilizacije pored merakoji sadrì ortodoksni program stabilizacije (fiskalnai monetarna politika, te devizni kurs) pretpostavqa ipolitiku kontrole nadnica i cena ~ime se èli elimi-nisati daqa inflatorna inercija. To zna~i da hetero-doksni program stabilizacije pored ortodoksne kompo-nente u sebe ukqu~uje i hetero komponentu po kojoj se oni razlikuje od ortodoksnog programa stabilizacije. Su{-tina hetero komponente ovog programa stabilizacije ogledase prvenstveno u slede}em:

politika kontrole nadnica moè da bude sveobu-hvatna ili delimi~na (naprimer, samo u oblasti javnogsektora, monopola i sli~no), te da se ostvaruje zamrzavawemili kontrolisanim ograni~avawem rasta nominalnih nad-nica,

politika kontrole cena, kao i kod nadnica,moè da bude sveobuhvatna i delimi~na (energetika, pre-hrana, usluge i sli~no), te da se ostvaruje zamrzavawemili raznim vidovima kontrole rasta cena.


Obi~no u prvoj fazi sprovo|ewa heterodoksnogprograma stabilizacije dolazi do zamrzavawa nadnica icena, da bi se kasnije (posle nekoliko meseci) pre{lo nawihovu fleksibilniju kontrolu. U nekim slu~ajevima sepre zamrzavawa pristupa inicijalnom pode{avawu nad-nica i cena kako bi se na startu programa stabilizacijesvi doveli u ravnopravniji poloàj.

Za uspeh heterodoksnog stabilizacionog programaod presudne va`nosti je da koordinirano regulisawe nomi-nalnih sidara (kurs, nadnice i cene) bude konzistentnosa monetarnom i fiskalnom politikom. Isto tako da biprogram stabilizacije bio uspe{an neophodno je u dràviposti}i socijalni konsenzus izme|u sindikata, posloda-vaca i dràve.

Navedene mere ortodoksnog i heterodoksnog pro-grama stabilizacije usmerene su, u prvom redu, na ostva-rivawe kratkoro~nog ciqa stabilizacije, odnosno na obuz-davawe inflacije i obezbe|ewe cenovne stabilizacije.Me|utim, da bi ovi programi bili uspe{ni oni u sebimoraju da imaju razra|ene i mere koje }e obezbediti idugoro~ni ciq, odnosno dugotrajni stabilan ekonomskirast uz optimalnu zaposlenost i relativnu unutra{wu(cenovnu) i spoqnu (deviznu) stabilnost novca. To veomajasno pokazuju i posledwa jugoslovenska iskustva sa pro-gramima stabilizacije.

NOVIJA JUGOSLOVENSKA ISKUSTVASA STABILIZACIONIM PROGRAMIMA

Jugoslavija je u svojoj novijoj istoriji imala prak-ti~nu primenu oba programa stabilizacije (prvi pri kraju


postojawa SFRJ, a drugi na po~etku SRJ) koji su relativnouspe{no i u kratkom roku re{avali kratkoro~ne ali,naàlost, nisu uspevali da re{e i dugoro~ne ciqevestabilizacije, zbog ~ega su posle brzih i kratkotrajniho~iglednih uspeha doìvqavali krah. Prvi program donetje krajem 80-ih godina XX veka pod nazivom “Program eko-nomske reforme i mere za wegovu realizaciju” (u javnostipoznatiji kao “program Ante Markovi}a”). Ve} po~etkom1994. godine u primeni je drugi stabilizacioni programpod nazivom “Program monetarne rekonstrukcije i eko-nomskog oporavka” (poznatiji kao “Avramovi}ev program”).

Program Ante Markovi}a se moè uvrstiti u hete-rodoksni program stabilizacije. On je donet krajem 1989.godine, godine kada je, dobrim delom, zbog potpune libe-ralizacije cena (sa ciqem eliminisawa cenovnih dispa-riteta) Jugoslaviju zahvatila hiperinflacija. Mese~ninivo cena se pove}avao iz meseca u mesec i samo u decembru1989. godine rast cena iznosio je 45%.5) Do{lo je do stal-nog utrkivawa cena, plata i deviznog kursa. U takvoj situa-ciji u decembru 1989. godine donet je Program ekonom-skih reformi i mere za wegovu realizaciju.

Osnovne mere predvi|ene ovim programom bile su:restriktivna monetarna politika i realno pozi-

tivne kamatne stope,nezavisnost Narodne banke Jugoslavije koja vi{e

ne upravqa fiskalnom politikom, a weni gubici se kon-vertuju u javni dug,


____________________

5) On je u januaru iznosio 15%, u februaru i martu po 17%, aprilu20%, maju 23%, junu 24%, julu i avgustu po 27%, septembru 33%,oktobru 35%, novembru 37% i decembru 45%.

denominacija dinara “brisawem” ~etiri nule,progla{avawe konvertibilnosti dinara i fik-

sirawe kursa dinara prema nema~koj marki u odnosu 7:1,zamrzavawe nominalnih plata na period od 4

meseca,zamrzavawe cena nekih inputa (energenti i inf-

rastruktura) na period od 4 meseca,daqa spoqnotrgovinska i finansijska libera-

lizacija,privatizacija,sanacija banaka i preduze}a preko posebnog fonda

koji bi se formirao uz stranu finansijsku podr{ku, pregovori sa Pariskim klubom kreditora oko rep-

rogramirawa duga, te Me|unarodnim monetarnim fondomi Svetskom bankom o dobijawu kredita za stabilizacijuprivrede.

Kratkoro~no, odnosno na po~etku wegove same pri-mene, Program je pokazao neke dobre rezultate: do{lo jedo zna~ajnog usporavawa rasta cena i plata, devizne rezerve(~iji je nivo bio zna~ajan i pre po~etka primene Programa)po~ele su da rastu, zabeleèni su osetni pozitivni pomaciu smawivawu spoqnotrgovinskog i buxetskog deficitaitd. Me|utim, od samog po~etka beleì se pad industrijskeproizvodwe i zaposlenosti, a ne{to kasnije izostaju ipo~etni pozitivni rezultati (tako dolazi do ponovnograsta cena i plata i pojave “crnog” deviznog kursa, deviznerezerve po~iwu rapidno da se smawuju, dolazi do negativ-nih tendencija u spoqnotrgovinskoj i buxetskoj sferiitd.) i ubrzo je postalo jasno da }e Program Ante Marko-vi}a doìveti neuspeh.


Sudbina ovog stabilizacionog programa u velikojmeri je bila vezana za zaustavqawe rasta cena. Smatralose da je dovoqno zamrznuti samo cene glavnih inputa, ada, u uslovima restriktivne monetarne politike i libe-ralizovanog uvoza, ne}e do}i do rasta ostalih cena kojese slobodno formiraju, pa se ~ak o~ekivalo da }e pre-duze}a smawivati cene kako bi obezbedila likvidna sred-stva. Me|utim, o~ekivawa se nisu ostvarila i cene beleèzna~ajan rast (istina primetno mawi nego pre dono{ewaprograma) {to }e povu}i porast plata koje }e (sem nasamom po~etku sprovo|ewa Programa) rasti brè od rastacena. U uslovima kada se to de{ava i daqe se istrajavana, jednom od kqu~nih elemenata Programa, - fiksnomdeviznom kursu.6) Sve to zajedno dovodi do slabqewa kon-kurentske sposobnosti doma}e privrede, jer izvoz postajeekonomski neisplativ, a uvoz veoma unosan. Imaju}i uvidu da je do{lo do liberalizacije uvoza, doma}e trì{tebiva “preplavqeno” uvoznim proizvodima koje apsorbujesve ve}a doma}a tra`wa, skoro iskqu~ivo za potro{nomrobom, generirana brzim rastom plata. Roba iz uvoza pos-taje “jeftinija” od doma}e tako da dolazi do pada proiz-vodwe jer na{i proizvodi cenovno nisu konkurentni, nesamo u izvozu, nego ni na doma}em trì{tu. To nadaqedovodi do jakih recesionih kretawa u privredi, pogor-{awa spoqnotrgovinskog bilansa i (posle po~etnog pove-}awa) i brzog smawewa deviznih rezervi {to onemogu}avadaqe “brawewe” deviznog kursa.

Ako se tome doda da se to sve de{ava u situacijipogor{awa politi~kih prilika u zemqi izazvanih o{trim


____________________

6) Fiksni devizni kurs je zadràn i u periodu kada su cene nomi-nalno udvostru~ene, a plate ~ak u~etvorostru~ene.

konfrotacijama me|u republikama (blokada saveznih ins-titucija i nemogu}nost dono{ewa reformskih zakona,raspad jedinstvenog trì{ta, i formirawe samostalnihprivrednih sistema u pojedinim republikama, gubqewekontrole nad instrumentima ekonomske politike, “upadi”u monetarni sistem, odbijawe uplata poreza u saveznibuxet itd.) i izostanka o~ekivane finansijske pomo}i izinostranstva, jasno je da Program doìvqava neuspeh.

Program prof. dr Dragoslava Avramovi}a (Programmonetarne rekonstrukcije i ekonomskog oporavka)7) donetje po~etkom 1994. godine posle rekordne hiperinflacijekoju je Jugoslavija prethodnih meseci doìvqavala. Upravozbog ogromnih razmera tada{we hiperinflacije, smatramkorisnim, ponovo se podsetiti na neke wene “neslavne”rekorde.

Jugoslavija je u periodu 1992-1994. godine zabele-ìla hiperinflaciju koja u svetskoj ekonomskoj istorijizauzima tre}e mesto kako po duìni trajawa od 22 meseca(mart 1992 - januar 1994), tako i po maksimalnom mese~-nom nivou od 314 miliona ili ta~nije 313.563.558 pro-cenata (januar 1994).8)


____________________

7) U izradi ovog programa u~estvovale su kqu~ne nau~ne beogradskeekonomske institucije: Ekonomski institut, Ekonomski fakultet iInstitut ekonomskih nauka. Na ~elu tima stru~waka bio je prof. drDragoslav Avramovi} po kome }e ovaj program u javnosti biti i naz-van. Prof. dr Dragoslav Avramovi} }e zauzeti mesto guverneraNarodne banke Jugoslavije i u praksi dati svoj ogroman doprinosrealizaciji sopstveno razra|enog Programa.8) Duè je trajala hiperinflacija u Nikaragvi (48 meseci, u periodu1987-1991) i Kini (26 meseci, u periodu 1947-1949). Vi{i maksimalnimese~ni nivo postignut je u Ma|arskoj 1946. godine od 420 milijardiprocenata i u Gr~koj 1944. godine od 855 miliona procenata.

Zbog kurioziteta treba navesti da je januarska inf-lacija iz 1994. godine prera~unata na godi{wi nivo izno-sila 116.545.906.563.330 odsto. Dnevna inflacija je izno-sila 62 %, a inflacija u samo jednom ~asu (60 minuta) od2,03% bila je ve}a od godi{wih inflacija mnogih razvi-jenih zemaqa.

U vreme ovako visoke hiperinflacije u Jugosla-viji cene u prodavnicama bile su iskazane u uslovnimjedinicama – bonovima, a bon je bio ekvivalentan nema~kojmarki. Promet je vr{en ili u nema~kim markama ili udinarima po trenutnom “crnom” kursu koji se mewao,~esto, i po nekoliko puta u toku dana. Tako na primer, 13.januara ujutru uli~ni prodavci -”dileri” su marku pro-davali za 500.000, oko podneva za 600.000, a uve~e za 800.000dinara. Podnevni “crni” kurs marke iznosio je 14. januara900.000, 15. – 2.500.000, 16. – 3.500.000, 17. – 5.000.000,18. – 5.500.00, 19. – 10 miliona, 20. – 14 miliona, 21. – 15miliona dinara.

Novac je tako brzo bio obezvre|ivan da je dolazilodo apsurdnih situacija. Po~etkom 1994. godine pojaviose i metalni nov~i} od 1 dinar, te je za jedan dolar tre-balo dati 700 tona tih nov~i}a. Isplata penzija izvr{enaje 17. januara, a za prose~ni iznos penzije od 4,8 milionadinara na “crnom” trì{tu nije se mogla kupiti ni jednanema~ka marka. U isto vreme kilogram junetine iznosioje 70 miliona dinara, vre}ica za prawe ve{a od 3 kg ko{-tala je 67 miliona dinara.

Razorna hiperinflacija je istiskivala nacionalnunov~anu jedinicu – dinar iz privrede. Nov~ana masa je ujanuaru 1994. godine iznosila svega 0,4% u odnosu na dru-{tveni proizvod, dok se taj procenat u normalnim pri-


likama kre}e izme|u 25 i 30%. Dinar je prestao daispuwava takve funkcije novca kao mere vrednosti, pla-te`nog sredstva, zalihe vrednosti i, dobrim delom, fun-kcije novca kao prometnog sredstva, odnosno sredstva raz-mene. Svi su nastojali da se oslobode dinara tako da jebrzina obrtaja novca, u vreme kulminacije hiperinfla-cije, dostigla fantasti~nih 3.673, odnosno dinar je u tokusamo jednog dana 10 puta “prelazio iz ruke u ruku”.9)

Tako razorna hiperinflacija imala je kao posle-dicu drasti~no pogor{awe svih bitnih ekonomskih poka-zateqa. Samo u 1993. godini zabeleèn je pad dru{tvenogproizvoda od 30%, smawewe investicija i industrijskeproizvodwe od po 37%, a nezaposlenost dostiè ~ak 24,1%.

U isto vreme dolazi do stvarawa ogromnog buxet-skog deficita u situaciji kada se javni prihodi rapidnosmawuju (opadawe poreske osnovice zbog pada privredneaktivnosti, te zbog sankcija zna~ajan porast “sive eko-nomije” usled ~ega dobar deo, i onako smawenog, dru{t-venog proizvoda ostaje neoporezovan itd.), a javni rashodizna~ajno rastu (pove}ana socijalna davawa zbog pogor{awaekonomske situacije u zemqi, ekonomska i ratna pomo}srpskom narodu u BiH i Hrvatskoj gde je do{lo do gra|a-nskog rata, pomo} izbeglicama itd.). Buxetski deficit jebio najve}im delom finansiran iz primarne emisije, ita monetizacija buxetskog deficita10) predstavqa osnovniuzro~nik hiperinflacije.


____________________

9) Pri tako visokoj hiperinflaciji, zbog naglog porasta tro{kovainflacionog oporezivawa, aktivnost realnog sektora se ubrzanosmawuje, a u isto vreme se pove}ava sklonost ka bekstvu od doma}egnovca {to dovodi do drasti~nog uve}awa brzine wenog opticaja.10) Razorna hiperinflacija je istisnula dinar iz privrede i on jeskoro u celosti prestao da ispuwava svoje osnovne funkcije. Dinar

U skladu sa tim i glavne mere Avramovi}evog pro-grama bile su, prvenstveno, vezane za monetarnu i fiskalnusferu, te se moè konstatovati da je ovo bio ortodoksnistabilizacioni program.

Programom stabilizacije trebalo je, pre svega,ostvariti:

slamawe hiperinflacije i dinaru vratiti izgu-bqene funkcije novca,

omogu}iti ubrzan i stabilan privredni rast,zna~ajno pove}awe plata (drasti~no obezvre|ene u vremehiperinflacije) i osigurawe minimalne sigurnosti svihgra|ana,

su{tinsko reformisawe privrednog sistema,naro~ito u finansijskoj sferi, i ubrzawe procesa tran-zicije, itd.

U isto vreme neophodno je (pre svega, od stranepoliti~kih ~inioca u zemqi) {to pre stvoriti uslovada se ukinu me|unarodne sankcije i izvr{i otvoreweprivrede prema inostranstvu, bez ~ega Program ne moèu celosti da se realizuje. Po{to je bilo jasno da se nemoè ~ekati ukidawe me|unarodnih ekonomskih sankcija,kako bi se pristupilo slamawu razaraju}e hiperinfla-cije, odlu~eno je da se pristupi izradi i realizacijiprograma stabilizacije koji bi trebalo ostvariti u dvefaze.


____________________

se skoro iskqu~ivo koristio za pla}awe fiskalnih obaveza dràvi.Me|utim, prikupqeni buxetski prihodi u uslovima hiperin-flacije su se obezvre|ivali bukvalno u toku jednog dana. Realno suoni (u razgar najve}e hiperinflacije) ~inili samo oko 1%, a ostal-ih 99% neophodnih buxetskih rashoda finansirano je iz primarneemisije, odnosno kreditima Narodne banke Jugoslavije.

Prva, kratkoro~na faza predvi|ala je monetarnurekonstrukciju i antiinflacione mere sa ciqem slamawahiperinflacije. Ona je trebalo da se realizuje u prvih 6meseci sopstvenim snagama, ~ak i u uslovima ekonomskihsankcija od strane me|unarodne zajednice.

Druga, dugoro~na faza predvi|a su{tinske ekonom-ske reforme koje bi (uz o~uvawe stabilnosti ostvarene uprvoj fazi) dovele do ekonomskog oporavka zemqe, odnosnokoje bi obezbe|ivale dugoro~an stabilan ekonomski rast.Ova faza, kao {to su i isticali autori Programa, pret-postavqala je ukidawe ekonomskih sankcija i dotok “sve-èg” kapitala potrebnog za wegovu realizaciju.

Kako ta pretpostavka nije ostvarena, ova druga fazanije imala nikakve {anse na zna~ajniji uspeh, za razlikuod prve faze Programa, gde su postignuti izvanredni rezul-tati. Zbog toga }emo se detaqnije zadràti samo na prvojfazi Avramovi}evog programa jer do realizacije drugefaze nije ni do{lo po{to, u me|uvremenu, nisu ukinuteme|unarodne ekonomske sankcije.

Prva faza Programa – Program monetarne rekon-strukcije - realizovala se u uslovima ekonomskih sank-cija, bez strane pomo}i i bilo kakvog kapitalnog priliva,sa po~etnim deviznim rezervama koje su iznosile oko 300miliona nema~kih maraka. Uslovno se moè re}i da su uokviru Programa monetarne rekonstrukcije osnovne merebile usmerene na monetarnu politiku i monetarne reforme,te fiskalnu politiku.

Monetarna politika trebalo je da odigra veomava`nu ulogu u slamawu hiperinflacije i stabilizacijicena. U tom ciqu uvedene su pozitivne kamatne stope iukinuti selektivni krediti. Zna~ajno je zao{trena fina-


nsijska i monetarna disciplina, te oja~ana nezavisnauloga Centralne banke ({to je omogu}avao odgovaraju}i,veoma dobar, zakon usvojen sredinom 1993. godine).

Izvr{ena je i monetarna reforma uvo|ewem novogdinara sa fiksnim deviznim kursom od 1:1 u odnosu nanema~ku marku11) i 1:12 miliona u odnosu na dotada{wi(stari) dinar.12) Emisija starog dinara prestala je 17.januara 1994. godine, a kroz sedam dana (24. januara)pu{tena je u opticaj nova nov~ana jedinica – novi dinar.Uvedena je interna konvertibilnost dinara i emisijanovog dinara bila je pokrivena deviznim rezervama Narodnebanke Jugoslavije.

Fiskalna politika je predvi|ala zna~ajno pove-}awe buxetskih prihoda iz realnih izvora (pro{irewemporeske osnovice, skra}ivawem vremena ubirawa poreza,te uvo|ewem novih poreskih oblika – npr. akciza)13) alii zadràvawe buxetskog deficita u prvim mesecima, jerse smatralo da je nivo javnih rashoda veoma nizak i danije prihvatqivo wihovo ozbiqnije smawewe. U prvih


____________________

11) Fiksni devizni kurs je imao za ciq ne samo povratak poverewa unacionalnu valutu nego je predstavqao i nominalno sidro za ostalenominalne agregate.12) Na taj na~in u opticaju su paralelno postojale dve nacionalnevalute: stari i novi dinar. Paralelno funkcionisawe dve nacionalnevalute postojalo je i u SSSR-u kada je 1922. godine, u ciqu stabi-lizacije brzo obezvre|uju}e sovjetske rubqe ("sovznaka"), bio uveden"~ervonec". (êrvonac je u vreme Petra I bio zlatni novac koji je biosimbol stabilne monete). Godine 1922. i u Nema~koj je paralelno sabrzo obezvre|uju}om markom uvedena druga valuta - "Rettenmark".13) Do{lo je i do smawewa poreskih stopa jer se smatralo da }e, saistovremenim pro{irewem poreske osnovice, u novim ekonomskimuslovima dobar deo “sive” ekonomije da se legalizuje.

{est meseci Programom je bilo predvi|eno da se buxetskideficit pokriva iz raspoloìvih deviznih rezervi.14)

O~ekivalo se da }e, u novim ekonomskim uslovima, do}ido rasta privredne aktivnosti i prelaska zna~ajnog dela“sive” ekonomije u legalne tokove {to }e dovesti do rastabuxetskih prihoda i stvarawa pretpostavki za uravnote-èwe buxeta.

Upravo je zadràvawe deficita buxeta u prvih{est meseci, i wegovo finansirawe raspoloìvim devi-znim rezervama, ono {to Avramovi}ev program koncep-cijski razlikuje od standardnog ortodoksnog stabiliza-cionog programa.

Prva etapa Avramovi}evog programa je dala fas-cinantne rezultate.15) Hiperinflacija je “preko no}i”


____________________

14) Emisija novih dinara za pokri}e buxetskog deficita bila je pokrivenaraspoloìvim deviznim rezervama. Pored toga, emisija novog dinara vr{enaje i na osnovu deviza koje je Narodna banka Jugoslavije otkupqivala od pri-vrede i stanovni{tva. Na taj na~in novi dinar je u prvoj fazi sprovo|ewaPrograma emitovan na bazi punog deviznog pokri}a i to nije imalo infla-torne posledice.15) O tome je napisan veliki broj izuzetno afirmativnih tekstova u svetu.Ovde }emo da citiramo samo deo iz jednog takvog teksta. Obi~no kada traìmoprimer genija u ekonomiji mi pomiwemo Miltona Fridmana… Me|utim, akobih se ja pitao, rekao bih Dragoslav Avramovi}, guverner Centralne bankeJugoslavije i penzioner Svetske banke. Glavna razlika izme|u Fridmana iAvramovi}a se moè rezimirati re~ju da je Avramovi} stvarni genije, alinema {ansu da dobije Nobelovu nagradu jer je Srbin. U ~emu je ovaj srpskigenije u ekonomiji izraèn? Uprkos striktnim ekonomskim sankcijama premaJugoslaviji, izobiqe u Beogradu posledwih meseci je vidqivo u svakoj radwi,tezge su pune potro{ne robe… âk ima saobra}ajnih gu`vi u Beogradu i ovose de{ava u zemqi koja je pod striktnim naftnim embargom ve} dve godine…Najbriqantniji deo Avramovi}eve magije je wegov uspeh da stavi ta~ku nahiperinflaciju koja je iznosila 60% dnevno.” (Davar, Tel Aviv, 3.6.1994).U to vreme ja sam (ìve}i i rade}i) u Moskvi objavio dva teksta (u pres-ti`nom moskovskom listu "Nezavisimaja gazeta" i ~asopisu Ruske akademijenauka "Mirovaja ekonomika i me`dunarodnije otno{enija") o uspe{nom

slomqena, cene su mirovale i eliminisana su inflatornao~ekivawa. Dinar je brzo povratio ranije izgubqenefunkcije. Kamatne stope su postale realno pozitivne.Novouspostavqeni devizni kurs ostao je stabilan, adevizne rezerve su rasle. Dobar deo “sive” ekonomijevra}en je u legalni sektor. Deficit buxeta je smawivaniz meseca u mesec i na kraju prve etape sprovo|ewa Pro-grama prakti~no eliminisan. Industrijska proizvodwabeleì relativno visoke stope rasta, a zna~ajno su pove-}ane i realne plate zaposlenih.

Velika je {teta {to nisu stvorene pretpostavke(ukidawe me|unarodnih ekonomskih sankcija i, vezano zato, priliv “sveèg” kapitala) za realizaciju druge fazeAvramovi}evog programa. Verovatno bi i ona bila istotako uspe{na kao i prva faza Programa. U prilog tome ide,pre svega, ~iwenica da je sam Program bio dobro konci-piran, ali i dokazana (u toku sprovo|ewa prve faze Prog-rama) opredeqenost prof. dr Dragoslava Avramovi}a da,nikakve teorijske ekonomske koncepcije ne prihvata kaodogmu i wegovo ume}e da u svakodnevnom suo~avawu sanovim problemima na|e prava re{ewa prilago|avaju}itome “u hodu” i sopstveni program.

Kao {to se iz prethodnog razmatrawa moè zakqu-~iti, Program Ante Markovi}a kao i Avramovi}ev pro-gram nisu bili samo stabilizacioni programi u uèmsmislu re~i, nego i vi{e od toga. Oni su bili {ire kon-cipirani i u sebe su, pored stabilizacionog programa,


____________________

slamawu hiperinflacije koju je realizovao prof. dr Dragoslav Avra-movi}. Pozivaju}i se na te moje tekstove objavqeno je vi{e natpisau ekonomskim ~asopisima drugih zemaqa, biv{im republikama SSSR,(Ukrajina, Belorusija i Kazahstan).

ukqu~ivali i program su{tinskih ekonomskih reformi.Pored ~iwenice da se u prvom slu~aju radilo o hetero-doksnom, a u drugom slu~aju o ortodoksnom programu sta-bilizacije, ono {to Avramovi}ev program bitno razli-kuje u odnosu na Program Ante Markovi}a jeste ~iwenicada je on kao centralno pitawe, odnosno kao glavni ciq,reforme postavio pitawe ekonomskog rasta, i u skladu satim stvarawe novih radnih mesta i porasta standardastanovni{tva. U tom smislu pitawe stabilizacije pred-stavqa samo jedno, istina veoma va`no, sredstvo (zajednosa privatizacijom, liberalizacijom i drugim reform-skim zahvatima) da se taj ciq dostigne. Ali to je, ipak,samo sredstvo, a ne ciq sam po sebi. To je nedostajaloProgramu Ante Markovi}a i zbog toga on nije ni imao{anse da uspe.

Me|utim, u na{oj stru~noj javnosti preovla|ujestav da je Program Ante Markovi}a bio jedan dosta dobrokoncipiran stabilizacioni program koji je doìveo neu-speh skoro iskqu~ivo zbog narastawa politi~kih kon-flikata izme|u republika tada{we SFRJ, odnosno zbogtoga {to ovaj program nije imao neophodnu podr{ku nijednog politi~kog rukovodstva tada{wih republika (uprvom redu onih kqu~nih - Srbije, Hrvatske i Slove-nije).16) Ta~na je konstatacija da Ante Markovi} nije


____________________16) Isto tako, i u {iroj javnosti danas preovladava uverewe (koje sepodsti~e i od sredstava javnog informisawa, pogotovo takozvanih"nezavisnih" medija) da je to bio jedan odli~an program koji bi nambrzo obezbedio evropski standard da nije do{lo do nepovoqnihdru{tveno-politi~kih zbivawa u zemqi. To za obi~ne gra|ane moèda izgleda logi~no jer su plate u prvoj godini sprovo|ewa Programanominalno u~etvorustru~ene (za toliko su porasle kada se izraze iu nema~kim markama) ali i realno udvostru~ene (u prvoj godini

mogao uspe{no da realizuje usvojeni program jer je izo-stao dru{tveni konsenzus neophodan za realizaciju bilokog programa stabilizacije i su{tinskih ekonomskihreformi, te da u uslovima zao{travawa politi~kih kon-flikata u zemqi nije bilo mogu}e usvojiti zna~ajne sis-temske zakone koji bi podràli reforme, kao ni efikasnovoditi ekonomsku politiku na saveznom nivou kada jeve}ina republika, istrajavaju}i na me|usobnim konfro-ntacijama, sve vi{e suspendovala Savezni ustav i nijepo{tovala odluke Savezne vlade.

U isto vreme ispu{ta se iz vida ~iwenica da Pro-gram Ante Markovi}a nije mogao da bude uspe{an (pre svega,u ostvarivawu dugoro~nih, a ne samo kratkoro~nih ciqeva),~ak i da je u zemqi postojala stabilna politi~ka situacijai dru{tveni konsenzus neophodan za realizaciju programastabilizacije,17) jer je on bio tako koncipiran da su u wegabile ugra|ene slabosti koje nisu omogu}avale ostvarivawedugoro~nih ciqeva stabilizacije. Naime, Program AnteMarkovi}a zasnovan je na duhu “Va{ingtonskog konsen-zusa”, koji se upravo u to vreme pojavqivao i, koji }e,ne{to kasnije, predstavqati osnovu programa reformiskoro svih postsocijalisti~kih zemaqa, ili privreda utranziciji. U skladu sa “Va{ingtonskim konsenzusom”,


____________________

sprovo|ewa Programa kurs dinara prema marki bio je nepromewen,a cene su udvostru~ene). Me|utim, sigurno je da takvo (blago)stawenije moglo ekonomski dugoro~no opstati (~ak i da su dru{tveno-politi~ke prilike bile dobre) jer je u istom periodu pad industrijskeproizvodwe iznosio 13% (a za prvih godinu i po dana programaindustrijska proizvodwa je smawena za ~itavu 1/4).17) Mo`da bi se ~ak moglo konstatovati da je izme|u nestabilnepoliti~ke situacije u zemqi i Programa Ante Markovi}a postojalauzajamna uzro~no-posledi~na veza.

a na ~emu se temeqi ekonomska strategija koju je sprovo-dila vlada Ante Markovi}a,18) dovoqno je izvr{iti libe-ralizaciju privrede, privatizaciju i finansijsku stabi-lizaciju da bi se obezbedio dugoro~an stabilan privrednirast.

O pogre{nosti takvog pristupa detaqno smopisalu u pro{lom broju ~asopisa “Finansije”, te sena tome ne}emo ovde zadràvati. Mo`da bi zbog togabilo interesantnije da se na kraju vi{e zadrìmo napolitici koju vodi guverner Narodne banke Jugosla-vije, mr Mla|en Dinki}, a koja ne pokazuje da su iziskustva drugih privreda u tranziciji i na{ih isku-stava sa poku{ajima reformisawa privrede izvu~eneneophodne i adekvatne pouke.

POLITIKANARODNE BANKE JUGOSLAVIJE

Upravo }e se ovih dana navr{iti pola godine odseptembarskih izbora (2000. godine) kada je do{lo dopobede DOS-a, a jo{ uvek se nije pristupilo dono{ewukqu~nih sistemskih, a ni bilo kojih drugih ekonomskirelevantnih, zakona.19) U isto vreme, na~iwen je zna~ajan


____________________ 18) Glavni ekonomski savetnik u vladi Ante Markovi}a bio je XefriSaks koji }e se kasnije pojavqivati u toj ulozi u mnogim drugim post-socijalisti~kim zemqama (Rusija, Poqska i dr.). U wegovom timu eks-perata u svim tim zemqama bio je i aktuelni srpski ministar fina-nsija gospodin mr Boìdar \eli}.19) Mo`da se neo~ekivano ka{wewe nove vlasti u dono{ewu kqu-~nih sistemskih ekonomskih zakona moè delimi~no objasniti(ali ne i opravdati) ~iwenicom da su se oni isuvi{e naivno (upredizbornom periodu) oslonili na uveravawa lidera G 17 plus

proboj u otvarawu na{e zemqe prema inostranstvu (i sti-gla je i odre|ena, istina daleko mawa od one obe}avane upredizbornoj kampawi, ekonomska pomo} iz inostranstva),a ekonomska situacija u zemqi je znatno pogor{ana iìvotni standard stanovni{tva je primetno opao.

Me|utim, odmah posle “srpske oktobarske revo-lucije” gospodin mr Mla|en Dinki} je “preuzeo vlast”u Narodnoj banci Jugoslavije i sa sobom doveo grupusvojih saradnika. Ne{to kasnije Savezna skup{tina}e ga, i zvani~no, naimenovati na mesto guverneraNarodne banke Jugoslavije. Od tada je pro{ao dovoqnodug period da bi se mogle dati prve ocene rada Narodnebanke Jugoslavije, institucije odgovorne za monetarnupolitiku, a koja je veoma zna~ajna za vo|ewe makro-ekonomske politike zemqe i sprovo|ewe ekonomskihreformi.

Guverner Narodne banke opredelio se odmah (posle“upada” u Narodnu banku i pre nego {to je zvani~noimenovan za guvernera) za vo|ewe monetarne politike poprincipima monetarnog odbora (Currency board)20) koji,


____________________

(koja su zdu{no podràvala i "nezavisna" sredstva javnog infor-misawa) da postoji ve} pripremqen program ekonomskih reformii tim "eksperata", a da se ubrzo po osvajawu vlasti pokazalo daniti postoji adekvatan ekonomski program, a ni neki naro~itizbor (do tada deklarisanih i od strane G 17 plus nu|enih), upravom smislu re~i, ekonomskih eksperata. 20) Monetarni odbor (engleski: Currency board) je monetarna insti-tucija koja, zamewuju}i klasi~nu centralnu banku, vr{i automatskuemisiju i povla~ewe doma}ih nov~anica i kovanog novca u obimu ukome postoji ekvivalentan priliv ili odliv deviza rezervne valute,te je na taj na~in u stawu da garantuje konvertibilnost doma}eg novcau rezervnu valutu po fiksnom kursu i po vi|ewu.

bez posebnih pote{ko}a, obezbe|uje stabilan devizni kursjer postoji 100% pokri}e emitovanog doma}eg novca(dinara) rezervnom valutom (nema~kom markom).

U sistemu monetarnog odbora monetarnu politikune vodi doma}a ve} centralna banka zemqe rezervne valute,u konkretnom slu~aju Nema~ke tj. Bundesbanka.21) Mnogiu tome ne vide ni{ta lo{e jer je poznato da Bundesbankaspada u jednu od najuspe{nijih centralnih banaka u svetu.Ta~no je da Bundesbanka vodi monetarnu politiku koja jeuspe{na i dobra za Nema~ku, ali to ne zna~i da je onaistovremeno dobra i za na{u privredu koja se nalazi ubitno druga~ijem stawu od nema~ke. Sigurno je da bi mone-tarna politika Bundesbanke danas bila bitno druga~ijada se nema~ka privreda nalazi u stawu u kome se nalazijugoslovenska privreda.

Na taj na~in mi se svesno odri~emo kori{tewaaktivne monetarne politike kao jednog od veoma va`nogsegmenta u sklopu op{te ekonomske politike. I ne samoto, monetarnu politiku u na{oj zemqi, u su{tini, vodiBundesbanka22) i ona ne mora da bude, i po pravilu nije,konzistentna sa makroekonomskom politikom na{e


____________________

21) Bitna razlika izme|u monetarnog odbora i klasi~ne centralnebanke ogleda se u tome {to centralna banka ima diskreciono pravopri vo|ewu monetarne politike i odre|ivawu ponude novca dok timpravom monetarni odbor ne raspolaè i on funkcioni{e po pravilimapasivne monetarne politike. 22) Zbog toga i ne ~udi ~iwenica da guverner ima dosta vremenai za bavqewe poslovima koji su van delokruga rada guvernerajedne ozbiqne centralne banke, te da wegovi ~esti javni istupivi{e podse}aju na javnog tuìoca nego guvernera Narodne bankeJugoslavije.

zemqe i nije prilago|ena specifi~nim uslovima ukojima jugoslovenske privrede posluje.

O ekonomskim (a i drugim) razlozima zbog ~egamonetarni odbor nije prihvatqiv za na{u zemqu mismo detaqno pisali u jednom od prethodnih brojeva(9-10/2000)23) ovog ~asopisa i zbog toga se na tom pitawune}emo ovom prilikom vi{e zadràvati.

Me|utim, smatram da bi bilo dobro da se na kratkozadrìmo na ne~emu {to je neosporno postignuto i {toguverner isti~e kao veliki uspeh dosada{weg rada Narodnebanke Jugoslavije, a to je stabilan devizni kurs.24) Iz pret-hodnog izlagawa o monetarnom odboru videli smo kako jeto postignuto,25) a sada bi bilo interesantno osvrnuti sei na cenu koja je za to morala da se plati.

Odràvawem fiksnog deviznog kursa u situacijikada je do{lo do naglog rasta cena26) (posle nekontroli-sane liberalizacije cena odmah posle septembarskih izbora)


____________________23) Tako|e o tome smo objavili autorski tekst "Recept za kolo-nijalne zemqe" u listu "Danas" od 30. oktobra 2000. godine.24) Sa izuzetkom kratkog predizbornog i postizbornog perioda kadaje do{lo do ve}ih oscilacija trì{nog deviznog kursa, on je duèod {est meseci stabilan, moglo bi se ~ak re}i fiksan i iznosi 30dinara za jednu nema~ku marku.25) Sam guverner je izjavio da je iznena|en visinom deviznihrezervi koje je zatekao u Narodnoj banci (jer je pre toga tvrdioda su one mnogo mawe) koje su bile dovoqne za odràvawe sta-bilnog deviznog kursa po principu monetarnog odbora.26) Cene na malo su u posledwem kvartalu 2000. godine porasle za52%, i posle kratkotrajnog decembarskog smirivawa, po~etkom 2001.godine rastu iz meseca u mesec, a prava eksplozija se moè o~ekivatiukoliko u aprilu do|e do najavqenog (od strane vlade) vi{estrukogpove}awa cena elektri~ne energije i zna~ajnog pove}awa akciza nanaftu i naftine derivate. Ovako visoki rast cena na malo uz nepro-mewen devizni kurs i restriktivnu monetarnu politiku doveo je ido zabriwavaju}e nelikvidnosti privrede sa svim posledicama kojeiz toga slede.

~ini proizvode na{ih preduze}a i cenovno nekonkurent-nim, ne samo na inostranom, nego i na doma}em trì{tu(pogotovo kada se liberalizuje uvoz i sniàvaju carinskestope, do ~ega dolazi posledwih meseci). U takvoj situacijiskoro da bilo kakav izvoz postaje nerentabilan, a uvoz eko-nomski veoma atraktivan. Sve to vodi brzom i zabriwa-vaju}em padu privredne aktivnosti sa svim posledicamakoje iz toga slede.

Stabilan devizni kurs postaje ciq sam po sebi, ane samo jedno od sredstava za dinamizirawe privredneaktivnosti i rasta ìvotnog standarda stanovni{tva. Takoimamo situaciju da uz stabilan devizni kurs pada priv-redna aktivnost u zemqi, sve mawi broj je zaposlen iprima platu, a oni koji je primaju mogu za wu da kupe svemawu koli~inu roba. Zbog toga su gra|ani prisiqeni (uciqu spre~avawa drasti~nog pogor{awa ìvotnog stan-darda) da prodaju (i onako skromne) u{te|evine, u ~emuleì jedan od razloga rasta deviznih rezervi. Ali to jekratkoro~na pojava i veoma brzo }e (zbog pove}anog uvozai smawewa izvoza) do}i do osetnog smawewa deviznih rezervi(kao {to je to bilo i kod primene Programa AnteMarkovi}a).27)

I tako Narodna banka Jugoslavija i daqe insisti-ra na stabilnom deviznom kursu i pored ~iwenice da odovako izolovane mere (bez razra|enog celovitog i konzi-stentnog ekonomskog programa) moè postojati neupore-divo ve}a {teta od koristi.28)


____________________

27) Sada to moè da vremenski ne{to odgodi devizni priliv poosnovu donacija iz inostranstva.28) Te{ko bi se kao korist mogao smatrati brzi rast nominalnihplata (kao i plata prera~unatih u nema~kim markama). Jer ovakom

Za ovih {est meseci od septembarskih izborapored o~uvawa stabilnog deviznog kursa izvr{ena je iprili~no nekontrolisana liberalizacija privrede (presvega, cena i spoqnotrgovinskog poslovawa), te stopiranaprivatizacija po dosada{wem zakonu i najavqeno skorousvajawe novog zakona o privatizaciji.29)

U sklopu op{te liberalizacije privrede Narodnabanka Jugoslavije se, po mom mi{qewu, brzo i nedovoqnopripremqeno opredelila za liberalizaciju ulaska stranihbanaka u zemqi. To u situaciji te{kog stawa u doma}em


____________________

politikom guverner }e brzo (i to pre vremena) "ispuniti" obe}aweda }e za godinu dana prose~na plata od 80 nema~kih maraka (kolikoje iznosila pre izbora) biti duplirana. Me|utim, tako veliko pove-}awe nominalnih plata u isto vreme zna~i i smawewe realnih plata.Plate, iako znatno nominalno pove}ane, (sada iznose oko 130 nema~kihmaraka) jo{ nisu duplirane, a do{lo je do vi{estrukog pove}awa cenaosnovnih ìvotnih namirnica (hleb, mleko, {e}er, uqe itd.), a rasti drugih cena roba i usluga (zna~ajnih za ìvotni standard stanov-ni{tva), po pravilu, ve}i je od rasta nominalnih plata. 29) U Ministarstvu za privredu i privatizaciju Vlade Srbije izlo-èna je osnovna koncepcija novog Zakona o privatizaciji koji bitrebalo da bude usvojen u maju mesecu. Pored obaveznosti i vremenskeoro~enosti ({to je moglo biti re{eno izmenom i dosada{weg Zakona)osnovna ideja novog re{ewa jeste da se kroz privatizaciju èli dado|e do kvalitetnih strate{kih partnera za ve}inu na{ih preduze}a,a ne da se ona besplatno podele ili sa popustom prodaju zaposleni-ma (kako je to omogu}avao dosada{wi Zakon). To treba da se ostvariputem prodaje tako ne samo da bi ve}ina na{ih preduze}a dobilakvalitetne strate{ke partnere (koji }e biti spremni da investirajuu wih i u~estvuju u tro{kovima tranzicije) nego bi i dràva pro-dajom do{la do zna~ajnih finansijskih sredstava. Ideja vi{e negoodli~na ali, po mom dubokom uverewu, isto tako nerealna. @eleo bihsamo podsetiti na iskustvo Slovenije. Oni su posle dugotrajnihrasprava do{li do zakqu~ka da treba odustati od ideje prodaje nepri-vatizovanih preduze}a, jer, izme|u ostalog, malo ko }e investiratina podru~ju u ~ijem susedstvu postoje ratna dejstva (a kod nas su ona"u dvori{tu"). Danas kod wih u 89% preduze}a zaposleni radnici

bankarstvu moè da izgleda jednostavno re{ewe, kako dase do|e do zdravog bankarskog sistema, ali se zaboravqada to lako moè dovesti do situacije u kome }e se jugo-slovenski bankarski sistem najve}im delom ili u celinisastojati od stranih banaka. Strane banke bi prikupiledoma}u {tedwu i akumulaciju bez garancije da }e ona ucelini ili bar delimi~no biti investirana u jugoslo-vensku privredu. Iskustvo drugih zemaqa moè da budeveoma pou~no. Tako na primer, u Argentini su, posle libe-ralizacije ulaska stranih banaka, za veoma kratko vremeone u potpunosti “ugu{ile” sve doma}e argentinske banke.Tako se sada celokupan bankarski sistem zemqe sastojiod inostranih banaka koje (na bazi prikupqenih sredstava)skoro da i nemaju kreditne plasmane u Argentini. Even-tualno, kredite mogu dobiti samo mo}ne inostrane kom-panije (na primer, Coca Cola) koje posluju na ovom trì{tu,ali bankarskih plasmana, po pravilu, nema u argentinskapreduze}a.


____________________

su ve}inski vlasnici, a Slovenija se, sa stopom rasta od 4-5% godi{wei dohotkom po glavi stanovnika od preko 10.000 dolara, nalazi pred"vratima" Evropske unije.S druge strane, sigurno je da za kupovinu nekih na{ih preduze}apostoji interes stranaca. Me|utim, to je relativno mali broj i ugla-vnom se radi o tzv. porodi~nom srebru, odnosno o telekomunikaci-jama, elektroprivredi, naftnoj industriji, cementarama, pivaramai tome sli~no. Pored toga, postavqa se i pitawe cene koja se moèposti}i kada do|e do velike ponude na{ih preduze}a na prodaju, apotra`wa za wima je mala. I na kraju, zbog velikih ekonomskih, a naro-~ito politi~kih rizika, malo verovatno je da uop{te dobijemo kva-litetne strate{ke partnere. (To pokazuje i jedina na{a dosada{wave}a prodaja. O (ne)solidnosti italijanskog partnera u Telekomu, nabazi wegovog dosada{weg delovawa u Rusiji i nekim zemqama Latin-ske Amerike, blagovremeno je kod nas ukazivano. Videti: Tatjana Du{a-ni}, Muke s privatizacijom, Ekonomska politika, Beograd, 2286/96).

Brza i jednostavna re{ewa, kojima je guvernero~igledno sklon,30) ne moraju i, po pravilu, nisu naj-boqa. U najmawu ruku, izgleda nejasno kako to da uraspravi o sukcesiji svi guverneri dràva nastalihod biv{e SFRJ insistiraju na vlastitom interesu, ada jedino na{ guverner prihvata re{ewe o kome sesvi ostali dogovore. Zbog toga je te{ko biti opti-mista u vezi sa budu}im pregovorima oko spoqneg dugasa MMF-om, Svetskom bankom, te Pariskim i Lon-donskim klubom kreditora, u kojima bi guvernerovauloga trebalo da bude veoma va`na, a od ishoda tihpregovora u velikoj meri zavisi na{a ekonomska (ine samo ekonomska) budu}nost.31)


____________________30) Wegov na~in razmi{qawa i istupawa neodoqivo podse}a nabiv{e skojevske politkomesare koji ni u {ta ne sumwaju i nepo-kolebqivo veruju u ideologiju koju fanati~no zastupaju (iakowenu su{tinu ne shvataju).31) O tome smo ne{to vi{e pisali u pro{lom broju ovog ~asopisa.Ovde bismo ̀ eleli samo da navedemo deo iz nedavnog intervjua XozefaStiglica, jednog od najpoznatijih savremenih ekonomista (doskora-{weg predsedavaju}eg Ve}a ekonomskih savetnika predsednika SADBila Klintona i potpredsednika Svetske banke), u kome se izme|uostalog kaè: "Postoje brojni slu~ajevi koji pokazuju da saveti MMFnisu u skladu sa interesima zemqe kojoj su upu}eni. Zato se moratediplomatski suprostaviti "{ok-terapeutima" i "monetarnim fun-damentalistima" iz MMF brane}i vlastite interese. Jer, ulog u tra-nziciji je mnogo ve}i od ekonomije; u pitawu je razvoj celokupnogdru{tva." (Videti: Xozef Stiglic, ûvajte se MMF-a!, Ekonomistmagazin, Beograd, 12.3.2001).

DA LI SU IZVUÊNENEOPHODNE POUKE?

Dosada{wi po~etni potezi novih vlasti u ekono-mskoj sferi, a naro~ito politika Narodne banke Jugosla-vije, ukazuju da se jo{ uvek veruje, kao i u vreme AnteMarkovi} (a {to je i u skladu sa Va{ingtonskim konsen-zusom), u automatizam trì{nog delovawa, te da je dovoqnoizvr{iti stabilizaciju, liberalizaciju i privatizacijukako bi se eliminisala stagnacija i inicirao ekonomskirast. O pogre{nosti takvog pristupa detaqnije smo pisaliu pro{lom broju ovog ~asopisa.

Isto tako po~etni rezultati (kao {to je stabilandevizni kurs, rast deviznih rezervi, liberalizacija priv-rede, masovna privatizacija) razmatraju se kao pokazateqiuspeha, a ne kao (potrebna) pretpostavka za ostvarivaweosnovnog ciqa ekonomskih reformi. Drugim re~ima, tosu samo sredstva za ostvarivawe osnovnog ciqa koji seogleda u dugoro~nom stabilnom ekonomskom rastu i pove-}awu ìvotnog standarda. Sa pravom se moè postavitipitawe: {ta zna~i stabilan devizni kurs (i finansijskastabilnost u celini), visoko liberalizovana privreda imasovna privatizacija u uslovima daqeg pada privredneaktivnosti i ìvotnog standarda. Ukoliko nam nisu dovo-qno poznata sli~na (desetogodi{wa bogata, uglavnom nega-tivna) iskustva drugih privreda u tranziciji, iz iskustvasa Programom Ante Markovi}a tu pouku morali bismo daizvu~emo.

S druge strane, Avramovi}ev program za novu vlasttrebao bi da bude veoma inspirativan. Pre svega zbog~iwenice {to je u wemu kao glavni ciq ekonomskih


reformi postavqeno pitawe ekonomskog rasta i na osnovutoga stvarawe novih radnih mesta i porasta ìvotnogstandarda. U skladu sa tim pitawe stabilizacije je samojedno (istina dosta va`no) sredstvo u ostvarivawu pos-tavqenog glavnog ciqa. Pored toga, iz Avramovi}evogprograma kao i rada samog prof. dr Dragoslava Avramo-vi}a na koncipirawu i kasnije realizaciji samog Pro-grama moè se videti da on nije nikakve teorijske (pogo-tovo trenutno “moderne”) ekonomske koncepcije prihvataokao dogmu, te da se ni sopstvenog programa nije drào“kao pijan plota”, nego je znao da u svakodnevnom suo~a-vawu sa novim problemima nalazi adekvatna re{ewa pri-lago|avaju}i tome “u hodu” i sopstveni program ako je tobilo neophodno.32)

Na kraju istaknimo, da dosada{wa iskustva drugihzemaqa u tranziciji, a naro~ito na{a novija iskustva sareformisawem jugoslovenske privrede mogu biti drago-cena za su{tinske ekonomske reforme koje nam predstoje.Koriste}i ta iskustva potrebno je da ekonomske reformerazradi i sprovodi autenti~na doma}a elita sa jasno arti-kulisanim nacionalnim interesima zasnovanim na isti-nskom patriotizmu. Nadajmo se da }e uskoro takva elita


____________________

32) Za uspeh ekonomskih reformi nije bezna~ajno i pitawe podr{ke,odnosno poverewa gra|ana u te reforme i qude koji ih sprovode. Topoverewe prof. dr Dragoslav Avramovi} je stekao, ne samo dobro kon-cipiranim i vo|enim Programom, nego i istinskim patriotizmom iiskrenom brigom za ìvotni standard obi~nih qudi. U isto vreme,wegovi svakodnevni susreti sa qudima na ulici i pijaci (bez mno-gobrojne pratwe telohraniteqa) i li~ni uvid ("na licu mesta") kakose reforme odraàvaju na standard stanovni{tva bili su mu najboqiindikator uspe{nosti preduzetih mera.

imati odlu~uju}u re~ u na{em dru{tvu, te da }emo uskorona wenom ~elu imati li~nost za koju }e budu}i anali-ti~ari sa pravom mo}i da pi{u kako se to sada ~ini uslu~aju prof. dr Dragoslava Avramovi}a (uz napomenu da}e nam i spoqno okruèwe biti naklowenije nego {to jeto bio slu~aj u vreme “deda Avrama”, kako ga je narod izpo{tovawa i od miqa zvao).

(Mart, 2001)


Documents

dusanic.rsdusanic.rs/3-ortodoksnimodel.pdf · Bilo bi istorijski neodgovorno ukoliko ne izvu~emo adekvatne pouke iz, sada ve} bogatog, iskustva drugih. Sve to se, u jo{ ve}oj meri,