1 Stvaranje Politike Rada

7/24/2019 1 Stvaranje Politike Rada

http://slidepdf.com/reader/full/1-stvaranje-politike-rada 1/7

STVARANJE l SPROVOĐENJE POSLOVNE POLITIKE

Termin poslovna politika, ili politike koji se u daljem tekstu koristi, je najpribližniji prevod

engleske reči policy. Značenje termina je detaljno objašnjeno u nastavku teksta. Na par opštih

primera, u bilo kojoj organizaciji, pojasniemo značenje termina. !akle za to šta organizacijarada zahteva, koristiemo termin poslovna politika.

"oslovnom politikom de#inišu se opšti okviri unutar kojih organizacija radi.

$ ovom pogla vlju sadržani su%

&. razlozi zbog kojih treba imati jasnu poslovnu politiku'

(. lista tipičnih oblasti koje treba urediti poslo vnom politikom u malim nepro#itnim

organizacijama i izvori dodatnih in#ormacija o speci #ičnim pitanjima'

). uputstva za sačinjavanje knjige poslovne politike i prakse.

ČEMU POSLOVNA POLITIKA?

Poslovnom politikom odre*uje se šta organizaci ja radi i na koji način. +asne i izvodljive

politike ključ su za stvaranje stabilne organizacije koja nesmetano #unkcioniše.

Ko!ksom p"aks! utvr*uju se smernice ili po stupci u okviru praktične primene odre*ene po

litike% kako se ljudi biraju za radna mesta, ili za pružanje usluga,' najmanji mogui broj osoblja

Stat#t je osnovni dokument poslovne politike u kome su naznačeni ciljevi organizacije, šta ona

može, a šta ne može da radi i kako se obavlja njen posao. !ruge politike mogu biti #ormalne iline#ormalne, pisane ili nepisane.

+asne politike omoguavaju da se pravo na odlu čivanje i pokretanje akcije delegira po vertikali

naniže, ili po horizontali, kada se daju jasne smer nice šta jeste, a šta nije primereno organizaciji.

-ada su politike jasne, manje je verovatno da e se voditi beskrajne rasprave o tome šta je treba

lo ili nije trebalo/ da neko uradi u odre*enoj situaciji. 0ea je verovatnoa da e se raditi

dosledno, što je veoma važno kada u organizaciju dolaze novi ljudi, ili kad se ona uvea, ili se

proširi na nekoliko lokacija. 1 zahvaljujui toj doslednosti lakše je da se radi ispravno i da se rad

oceni kao ispravan.

$z dogovorene procedure rad postaje mnogo jednostavniji, pa tako ostaje više vremena za druge

svrhe.

2 pored toga što dogovorene politike i procedure u načelu treba poštovati, mora se ostaviti prosto

ra i za #leksibilnost. 3ve politike treba redovno preispitivati, a procedure prilago*avati iskustvu.

"ri utvr*ivanju politika i procedura bitno je konsultovati ljude koji e neposredno oseati nji



hovo dejstvo, a ljude koji e to dejstvo posredno oseati treba obavestiti šta se dešava i pružiti im

priliku da daju svoj doprinos, ako žele.

$vek treba da bude jasno ko donosi konačnu odluku. 4sobe koje donose konačnu odluku treba

da uzmu u obzir mišljenja ljudi koje su konsultovali, naročito onih ljudi koji e neposredno

osetiti dejstvo date politike, ali moraju znati da možda nee biti mogue da se svakom udovolji.-onačnu odluku o glavnim politikama gotovo uvek donosi upravni odbor ili drugo upravljačko

telo. 4dgovornost za usaglašavanje manje važnih politika može se delegirati pododboru,

osobama koje rukovode, ili osoblju.

TIPIČNA PODRUČJA POSLOVNE POLITIKE

Za kojim e politikama organizacija imati potre bu zavisie od vrste delatnosti koju obavlja, od

veličine organizacije i od stepena do kojeg je #ormalizovana. Nova, mala, ne#ormalna organizaci

ja verovatno nee imati mnogo #ormalno dogo vorenih politika, dok vea i složenija organizaci jamože da ima detaljne politike i procedure za praktično sve aspekte svog poslovanja.

4vim odeljkom obuhvaena su područja poslo vne politike tipična za male i srednje nepro#itne

organizacije. 5odeli politika ili poli tike drugih organizacija dobro su polazište, ali ih nikada ne

treba usvajati bez pomnog razmatra nja. 4no što apsolutno odgovara jednoj organiza ciji, za

drugu može da bude sasvim neprikladno.

Ciljevi i prioriteti

3tatutarni ciljevi polazna su tačka za politike koje se tiču ciljeva i prioriteta. Te politike najčešeusaglašava upravni odbor, ili drugo upravljačko telo, ali se one mogu temeljiti na preporukama

dobijenim od plaenog osoblja, volontera6ki ili članova6ca organizacije. 1ko upravni odbor nije

organ upravljanja, mora biti apsolutno jasno ko donosi konačnu odluku. Tim politikama

obuhvaeno je sledee%

šta organizacija radi% njeni prioriteti, šta želi da postigne, sa kim e ii u zajedničke proje kte,

a sa kim nee, koju vrstu stvari e raditi, a koju nee.

Učešće u olučiv!"ju

3tatut može precizirati koju vrstu odluka mora da donosi upravljačko telo ili čitavo članstvo, ali

ne propisuje na koji način se donose svakodne vne odluke. 4dgovarajuim politikama treba,

dakle, razjasniti%

7 metode i procedure odlučivanja% ko o čemu odlučuje, kada i kako, i ko je kome odgovo ran'

8. ko je osoba ovlašena da odlučuje, ako je, na primer, neko odsutan s posla, ili ako se do



odre*ene osobe ne može doi'

9. šta se dešava kad izbiju sporovi oko odluka'

:. uključivanje korisnika6ca% kako se članovi6ce ili korisnici6e konsultuju, odnosno, uključuju

u odlučivanje.

U#lu$e% !&tiv"o#ti i po$o"o#ti

4ve politike kretae se unutar opšteg okvira zadatog ciljevima i prioritetima organizacije. Neke

mora #ormalno da donese upravni odbor ili drugo upravljačko telo, dok o drugima odlučuju,

#ormalno ili ne#ormalno, podgrupe, osobe koje rukovode ili osoblje%

; metodi rada i procedure% ko šta radi, kada i kako' razgraničenje radnih mesta' ko je kome

odgovoran'

; komentari i žalbe korisnika6ca% kako se kori snici6e podstiču da daju svoje komentare i

kako se žalbe prate i rešavaju'

; radno vreme% kada su usluge dostupne kori snicima, da li organizacija može da budezatvorena na primer, zbog opravki ili obuke osoblja/ i ko odlučuje o zatvaranju, šta se dešava

ako zaposleni6a propusti svoju smenu'

; standardi% koliko posla treba obaviti i prema kojim standardima, kako se prate kvantitet i kvalitet,

šta se dešava ako rad ne zadovoljava tražene standarde'

; zaštita i bezbednost na radu% uslovi za prosto rije, osoblje, volontere6ke, korisnike6ce' kako se

rešavaju slučajevi kršenja propisa ili poli tike' specijalne politike, na primer, mere

predostrožnosti protiv zaraznih bolesti'

; poverljivost% ko ima pristup in#ormacijama o korisnicima6cama i članstvu, šta se dešava u

slučaju povrede tajne'

; pristupačnost za ljude s invaliditetom% kako usluge, aktivnosti i pogodnosti koje organi zacija

nudi učiniti pristupačnim za ljude s otežanim kretanjem, govorom, sluhom,vidom i dr'

; pristupačnost za one koji govore druge jezike% politika koja se tiče prevo*enja i tumačenja'

; politika naplaivanja rada, robe, usluga ili pogodnosti'; oprema% ko može da je koristi, propisi zaštite na radu, odgovornost za održavanje i po

pravku'

; zalihe% ko može da ih koristi, procedure za evidentiranje onoga stoje upotrebljeno, odgo vornost

za ponovno popunjavanje zaliha'

; vozila% ko može da ih koristi, ko je odgovoran za gorivo i druge troškove, za naknadu troško va

za korišenje vlastitih vozila, osiguranje'

; spoljni kontakti% ko može da pregovara ili govori u ime organizacije, ko može da razgo vara s

medijima.

4rganizacija mora, u najmanju ruku, jasnim politikama da obuhvati sve zakonske obaveze

skopčane sa svojim radom.



'i"!"#ij#&! &o"trol!

<inansijsku politiku kreiraju blagajnik6ca, podo dbor za #inansije i6ili upravni odbor ili drugo

upravljačko telo, uz konsultovanje osoblja zadu ženog za #inansijska pitanja. <inansijskom poli

tikom de#iniše se sledee%

&. #inansijsko odlučivanje% ko donosi koje odluke'

(. budžeti% ko ih priprema, budžetska kontrola,kako se rešavaju odstupanja rashodi ili pri

hodi vei ili manji od budžeta/'). rashodi% ko može da odobrava rashode'

8. čekovi% ko može da ih potpisuje'

9. gotovina% postupanje s gotovinom iz blagajne, obezbe*ivanje gotovine u prostorijamaili tranzitu'

:. #inansijsko knjigovodstvo% potrebna dokume ntacija, ko ima pristup #inansijskim knjiga

ma'

Po#lov"e pro#torije4snov politike koja se tiče iznajmljenih prostori ja čini ugovor o zakupu ili dozvola za

korišenje prostorija. 4stalo e usaglašavati pododbor za poslovne prostorije i6ili upravni

odbor, ili drugo upravljačko telo. 4vim politikama može se regulisati%

=. kako se prostorije mogu koristiti i ko može, a ko ne može da ih koristi'

>. obezbe*enje% kome su dostupni ključevi, ši#re protivprovalnih alarma'

?. odgovornost za čišenje'

&@. uslovi zaštite i bezbednosti na radu'

&&. postupci za rezervisanje, kaparisanje, gara ncije.

Pit!"j! o#o(lj!"olitiku koja se tiče osoblja i politiku zapošlja vanja kreira upravni odbor ili drugo upravljačko

telo, ili komisija za osoblje, uz konsultovanje s osobljem i6ili sindikatima koje organizacija pri

znaje. 1ko ih priprema komisija, može biti potrebno da ih odobri upravni odbor ili drugo

upravljačko telo.

5noge pojedinosti politika i procedura koje se tiču osoblja nai e se u ugovorima o

zapošljavanju, politici jamčenja jednakih mogunosti, disciplinskim i žalbenim procedurama i

politici koja se tiče obuke. $ domen politike koja se tiče osoblja spadaju%

; procedure za privlačenje i odabir osoblja, polaznika6ca i volontera6ki, i usaglašavanje

procedura sa zakonom o jednakim moguno stima i politikom organizacije o jednakim

mogunostima'

; programi uvo*enja u posao'

; probni rad% ocena probnog rada, šta se dešava ako je rad nezadovoljavajui'

; plaanje rada% u kojim situacijama se vrši, platni razredi, porast plata, re vidiranje plata, kada se



isplauju, da li je do zvoljena isplata akontacija i ko ih odobrava, naknada za prekovremeni rad,

da li su isplate gotovinske, u čekovima ili na račune zapo slenih'

; naknada troškova osoblju, za šta može da se traži naknada, na koji način, potrebnadokumentacija'

; kontrola vremena% radno vreme, da li su pre dvi*ene pauze za obrok, #leksibilno radno vreme, da

li je potpuno #leksibilno ili ima poslova koji moraju da se odrade u odre*eno; vreme, izostanak s posla, prekovremeni rad, slobodni dani'; bolovanja% naknade za bolovanje, obaveza pri javljivanja odsustva zbog bolesti, šta se

deša va u slučaju dugotrajnog bolovanja ili nasta nka invaliditeta'

; praznici i odsustva% da li svi zaposleni obave zno ne rade za vreme javnih praznika, slobo

dni dani za verske ili kulturne praznike, rok za najavuodsustva%

; odsustvo zbog ro*enja ili usvajanja deteta, zbog članova porodice% dužina odsustva, ko o

tome odlučuje, rok za najavu'

; odsustvo zbog smrtnog slučaja ili bolesti u porodici ili diskreciono odsustvo% dužina, ko

odlučuje'

; aranžmani za nadzor, podršku, #ormalni pre gled i ocenu rada'

; dostupnost obuke i druge mogunosti za usavršavanje osoblja'; disciplinski postupci% šta obuhvataju, usmena i pismena upozorenja, žalbe na odluke'

; žalbeni postupci%

; politika i procedure za penzionisanje i otpu štanje viška osoblja'; zaštita poverljivosti in#ormacija o zaposleni ma, polaznicima kurseva i

volonterima6kama'

; odnosi upravnog odbora, osoba koje rukovode i sindikata.

Teš&e #itu!)ijeTeškoe često nastaju zbog toga što nema jasnih mera poslovne politike za rešavanje ozbiljnih

situacija koje se retko javljaju. !aleko je lakše ako organizacija ima smernice, pa ne mora uvek

iznova da ih #ormuliše za svaki novi problem. Njima treba obuhvatiti, na primer%

&. korišenje alkohola i droga u prostorijama organizacije'

(. postupak u slučaju nasilja ili pretnje nasi ljem'

). postupak u slučaju rasističkog, seksističkog i drugih vidova neuljudnog ili uvredljivog po

našanja prema ljudima'

8. postupak u slučaju kada se sumnja daje neko ko je povezan s organizacijom počinio kra*u'

postupak u slučaju provale ili kra*e.



KNJI*A POSLOVNE POLITIKE l PRAKSE

Nema svrhe kreirati poslovne politike ako niko ne zna kako do njih da do*e ili šta one sadrže.

3vaka organizacija treba da ima knjigu poslovne politike i prakse. +edan ili više primeraka

trebaju da budu dostupni u prostorijama organizacije, a tako*e veoma je korisno postaviti

primerak knjige poslovne politike i prakse online na internet recimo na #orum, google doc, na

sajt i slično/ kako bi svako mogao da pristupi ako se nalazi van kancelarija organizacije. Ailo bi,

isto tako, uputno da svaka osoba koja rukovodi ima svoj primerak . 4dre*ena osoba osoba koja

rukovodi, administrator6ka, predsedavajui6a ili neko drugi6a/ treba da dobije izričito zaduženjeda u knjigu ulaže sva relevantna dokumenta, dopuni internet izdanje i da svakome omogui da

dobije dokumenta koja su mu potrebna.

-njiga treba da bude jasno izdeljena na odeljke i, eventualno, pododeljke, kako bi se dokumenta

što lakše pronalazila. 3ve što se u knjizi nalazi mora da bude datirano.

Nove materijale treba stavljati na kraj svakog odeljka tako da su svi odeljci pore*ani po

datumima, od najstarijeg do najnovijeg/. Zastarele materijale treba ukloniti, ili precrtati s

napomenom B$kinuto &>.).?>.B na primer/. 1ko je dokument još u #ormi nacrta, mora da nosi

jasnu oznaku BNacrtB' kada se usvoji konačna verzija, treba naznačiti B$svojeno na sastankuupravnog odbora (8.&.??.B na primer/. -ada se usvoji neka poslovna politika ili #orma lna

procedura na nekom od sastanaka, korisno je da se u gornjem uglu naznači gde je treba uložiti u

knjigu. Time se poveava verovatnoa da e stii na pravo mesto. Neke organizacije u

zapisnicima naznačuju kada e odre*eni deo zapisnika biti unet u knjigu poslovne politike.

-njiga poslovne politike i prakse može da izgle da neiskusnima kao nepotrebno birokratisanje,

ali i da uštedi silno vreme kada se do*e u situaciju BZnam da smo o tome razgovarali, ali ne

mogu tačno da se setim šta smo kako se to radi i šta smo sve odlučiliB. 4na je, isto tako, korisna

kada u organizaciju dolazi novo osoblje. -ad organizacija želi da poboljša svoj rad, zna šta setrenutno radi i može odatle da nastavi umesto da se vraa na početak. Na sve to, naravno, treba

utrošiti mnogo vreme na... ali se na duži rok time štedi vreme i organi zaciji omoguuje da

#unkcioniše e#ikasnije i doslednije.

-njiga poslovne politike treba da sadrži%



&. zvanične dokumente poslovne politike, kao što su statut, politika jednakih mogunosti,

politika zaštite i bezbednosti na radu, politika zaštite poverljivosti, ugovori o zapošljavanju,

disciplinske i žalbene postupke'

(. kopije svih zapisnika sa opštih skupština, sa stanaka upravnog odbora itd koji se tiču

poslovne politike na svakom zapisniku mora da bude jasno naznačeno o kom je sastanku reč

i kada je održan/'). proceduralne smernice, kao, na primer, za proceduru rezervisanja društvenih prostorija ili

minibusa' za organizovanje javnog skupa i sl...

8. svaki dokument koji se tiče poslovne politike ili procedure.

To može biti samo beleška od jedne rečenice, na primer BNapomena% pri likom preuzimanja

novca iz blagajne mora se izdati i potpisati priznanicaB, ili vrlo iscrpan tekst.

-ada organizacija radi na više lokacija, treba imati knjigu poslovne politike za svaku od njih.

Ailo bi, isto tako, uputno da svaka osoba koja rukovodi ima svoj primerak, drugi treba da bude

dostupan ostalom osoblju, polaznicima kurseva, volonterima6kama i članovima6čama odbora.3ve nove zaposlene i članove6ce odbora, ve na sa mom početku uvo*enja u posao, treba

obavestiti da takva knjiga postoji i šta sadrži. 5ožda bi bilo uputno dati im po jedan primerak, ili

zajedno sa njima pregledati odeljke od značaja.

Documents

1 Stvaranje Politike Rada