MOBILNE KOMUNIKACIJEDoc. dr Goran Markovi Univerzitet u Beogradu Saobraajni fakultete-mail: g.markovic@sf.bg.ac.rs

SADRAJ Uvod u mobilne komunikacije: pojam, trite, servisi, evolucija sistema mobilnih komunikacijaCelularni koncept mobilnih celularnih sistema:radio-frekvencijsko planiranje, planiranje i dimenzionosanje kapaciteta celularnih sistema,tehnike viestrukog pristupa.Karakteristike prostiranja radio talasa u sistemima mobilnih komunikacija i modeli za procenu nivoa poljaJavni mobilni komunikacioni sistemi 2G: GSM sistem 2.5G: GPRS i EDGE3G: IMT-2000, UMTS Funkcionalni sistemi mobilnih komunikacija Satelitski mobilni komunikacioni sistemi Budui pravci razvoja mobilnih komunikacijaLTE Long Term Evolution Mobilni Wi-MAX sistemi4G

Mobilne komunikacije def.Pod pojmom mobilnih komunikacija podrazumevaju se beini komunikacioni sistemi u kojima se komunikacija izmeu korisnika ostvaruje putem radio talasa, pri emu se najmanje jedan od korisnika kree ili je zaustavljen na unapred nepoznatoj lokaciji.

Komunikacija u pokretu, bez vremenskih i prostornih ogranienja koncept bilo kada, bilo gde i bilo sa kim.

Svrha mobilnih komunikacijanastale su iz potrebe za mobilnou korisnika i nezavisnosti od fizike povezanosti na komunikacionu mreu.mobilnost se ostvaruje sistemom baznih stanica koje radio signalom pokrivaju odreeno geografsko podruje

Trite mobilnih komunikacijaBroj korisnika mobilnih komunikacija prevaziao je i najoptimistikije prognoze (danas preko 5 mlrd mobilnih pretplatnika u svetu)Prosena godinja stopa rasta na globalnom nivou iznosi oko 24%.Mobilna penetracija:12% u 2000.g 50% na poetku 2008.g.61% na kraju 2008.g.Procenjena vrednost trita u 2008 [$] 1 trilion US

Trite mobilnih komunikacija

Chart1

738.612.06

961.815.5

1158.518.4

1417.822.3

1764.827.3

220733.9403745007

274741.8

337050.6

403559.9

465068.3

537378

Source: ITU World Telecommunication /ICT Indicators database

Global mobile cellular subscriptions, total and per 100 inhabitants, 2000-2010

Subscriptions (in millions)

Per 100 inhabitants

Subscriptions (million)

Per 100 inhabitants

Sheet 1

Global mobile cellular subscriptions, total and per 100 inhabitants, 2000-2010

20002001200220032004200520062007200820092010

Subscriptions (in millions)7399621159141817652,2072,7473,3704,0354,6505,373

Per 100 inhabitants12.115.518.422.327.333.941.850.659.968.378.0

Sheet 1

&A

Page &P

Source: ITU World Telecommunication /ICT Indicators database

Global mobile cellular subscriptions, total and per 100 inhabitants, 2000-2010

Subscriptions (in millions)

Per 100 inhabitants

Subscriptions (million)

Per 100 inhabitants

Trite mobilnih komunikacija

Trite mobilnih komunikacija

Trite mobilnih komunikacija

Broj pretplatnika na 100 stanovnika (zemlje u okruenju)

Evolucija mobilnih komunikacija

Naini komuniciranja - servisi

govor (mobilna telefonija)tekstualne poruke (SMS)podaci (mobilni Internet...)video (streaming, mobilna TV)multimedijalne komunikacije.

Govor vs. podaciGovorni servis je tokom proteklih godina bio dominantan i predstavljao je najvei izvor prihoda operatorima.Meutim, servisi podataka u sistemima mobilnih komunikacija su tokom 2008. i 2009. imali faktor rasta 14, tako da je krajem 2009. prenos podataka od 140 000 TByta meseno prevaziao saobraaj od govornog servisa.Ovaj saobraaj je generisalo manje od 10% ukupnog broja mobilnih korisnika u svetu.Prema prognozama [Credit Swiss, 2009] rast mobilnog prenosa podataka u narednih 5 god. bie 100% na godinjem nivou.Porast paketskog saobraaja

Evolucija servisa kroz pojedine generacije mobilnih komunikacionih sistema

Evolucija servisa

Klasifikacija mobilnih komunikacionih sistema prema veliini oblasti pokrivanja Prema podruju pokrivanja i stepenu mobilnosti korisnika, mobilni komunikacioni sistemi se mogu klasifikovati na sisteme: unutar kue ili zgrade (beini telefoni, WLAN- wireless local area networks)unutar grada ili naselja (javni mobilni celularni sistemi, )unutar drave ili regije

Specifinosti sistema mobilnih komunikacijaOgranienja mobilnog okruenjaBeini medijum limitiran opseg preko beinog linkavisoka verovatnoa greaka i gubitaka paketapromenljivo okruenjevee kanjenje,manje brzina prenosa,imanja pouzdanost sigurnost tee postii.Terminalimanja memorija, slabiji procesor, ogranieno trajanje baterije,Uslugenepoznat broj korisnika (posetioci koji se kreu),tee upravljanje i kontrola.Radio prenos se odvija u prostoru u kome su prisutni atmosferski utucaji, uticaj konfiguracije terena, urbane zone i pre svega, predajnici i prijemnici se kreu.

Dvosmerna (dupleks) komunikacija preko uplink i downlink radio kanala

DupleksMobilni terminal komunicira sa baznom stanicom putem radio kanala. Tip komunikacije je dupleks, jer je mogu istovremeni prijem i predaja signala, kako na strani mobilnog terminala, tako i na strani bazne stanice. Dupleks se moe ostvariti kao frekvencijski dupleks (FDD Frequency Division Duplex) ili vremenski dupleks (TDD Time Division Duplex). Kod frekvencijskog dupleksa radio kanal se definie kao dvosmerni komunikacioni put koji se sastoji od dve frekvencije. Jedna frekvencija se koristi za povratni link (komunikacija od mobilne stanice ka baznoj stanici uplink (UL)) dok se druga koristi za direktni link (komunikacija od bazne stanice ka mobilnoj stanici downlink (DL)). Kod vremenskog dupleksa isti frekvencijski opseg se koristi i za povratni i za direktni link, u razliitim vremenskim intervalima.

Frekvencijski opsezi za mobilne komunikacione sistemeMHzSlobodna upotreba spektra (nelicencirani opsezi):beina telefonija (DECT Digital Enhanced Cordless Telecommunications, 1880-1900 MHz) i Beine lokalne mree (ISM IndustrialScientificMedical, 2400-2500 MHz)Licencirani frekvencijski opsezi:

Zbog ega se moraju koristiti sve vei RF opsezi?

Frekvencijski opsezi za mobilne komunikacione sistemeSource: Siemens AG

Source: Siemens AG Frekvencijski opsezi za mobilne komunikacione sisteme

Struktura mobilnog komunikacionog sistema

Celularni koncept mreeelijski koncept je razvijen sa ciljem da se povea pokrivenost radio signalom. Sutina elijske mree se sastoji u korienju veeg broja predajnika male snage Mrea se sastoji od vie distribuiranih baznih stanica koje pokrivaju znatno manje oblasti (elije), a iji predajnici rade sa viestruko manjim snagama i sa antenama na znatno manjim visinama. Bazna stanica unutar elije omoguava korienje usluga mree za one korisnike koji se nalaze u toj eliji Veliina oblasti pokrivanja neke elije zavisi od predajne snage bazne (i mobilne) stanice, dobitaka antena bazne i mobilne stanice i konfiguracije terena.

elijska organizacija mree

Celularni koncept mreePokrivenost elije moe se kretati od nekoliko stotina metara do nekoliko desetina kilometara.Novi koncept mree omoguava viestruko korienje raspoloivog frekvencijskog opsega istovremenim korienjem istih radio kanala od strane vie baznih stanica.Interferencija izmedju elija koje koriste isti set radio kanala izbegnuta je njihovim prostornim razmetanjem na dovoljne udaljenosti. Ponavljanje, odnosno ponovno korienje istog seta frekvencija mogue je u elijama na dovoljnoj geografskoj udaljenosti. elijska organizacija mree

Viestruko korienje frekvencija (frequency reuse)Iste frekvencije (grupe frekvencija) se mogu ponovo koristiti u nesusednim elijama.

Skup elija koje koriste razliite raspoloive frekvencije (grupe frekvencija) naziva se klaster.

Klasteri se zatim viestruko ponavljaju na drugim lokacijama u cilju pokrivanja irih geografskih podruja. Klaster sa 7 elija

Osnovni ciljevi (prednosti) celularnog konceptaPokrivanje irokih geografskih podruja sistem mora biti raspoloiv na svim lokacijama sa kojih korisnik eli da komunicira. Tokom vremena zahteva se stalno poveanje dubine oblasti pokrivanja sve do indoor (u zatvorenim prostorima) pokrivanja Mobilnost korisnika korisniku se mora obezbediti kontinuitet poziva (alocirati potrebni resursi) pri njegovom kretanju, i omoguiti interoperabilnost u sluaju korienja sistema koji se zasnivaju na razliitim standardima Obezbeenje stalno rastuih potrebnih kapaciteta sistema sa poveanjem broja korisnika, zahtevi za potrebnim kapacitetima se znaajno uveavaju (posebno kod korienja servisa podataka sa velikim zahtevanim brzinama prenosa). Osnovni cilj je da se minimizira broj odbijenih ili raskinutih (pri prelasku iz elije u eliju) poziva. Obezbeenje zahtevanog kvaliteta servisa postizanje visokog subjektivnog oseaja kvaliteta od strane korisnika kada je u pitanju telefonija govorni servisi, dok se pri prenosu podataka kvalitet servisa procenjuje na osnovu sledeih parametara: verovatnoa greke (BER, Bit error rate), protok, kanjenje i varijacija kanjenja (jitter).

Handoff (handover)Handoff (handover) procedura Kljuna funkcija u obezbeivanju mobilnosti korisnika - obezbeuje kontinuitet trajanja poziva (bez prekidanja veze) i zadravanje eljenog kvaliteta veze, pri kretanju korisnika iz elije u eliju.podrazumeva uspostavljanje poziva u novoj eliji i raskidanje u staroj

Handoff (handover)Pored mobilnosti korisnika (neogranienog kretanja korisnika iz elije u eliju bez prekida veze), razlozi za handover mogu biti i lo kvalitet veze usled interferencije, prelazak na drugu eliju u hijerarhijskoj strukturi, promena tipa servisa, intervencije na baznoj stanici i sl.Dva tipa handovera:Tvrdi (hard handover) pre uspostavljanja veze sa novom baznom stanicom prekida se veza sa starom baznom stanicoma, tj. dolazi do kratkotrajnog prekida veze (koristi se u 2G sistemima)Meki (soft handover) komunikacija sa starom baznom stanicom se ne prekida tokom handover procedure, ve mobilna stanica istovremeno komunicira sa 2 ili vie baznih stanica sve dok se handover ne zavri (dok nivo signala koji se prima sa neke bazne stanice ne postane dovoljno jai u odnosu na signale sa ostalih baznih stanica) , primenjuje se kod UMTS (3G) sistema

Celularni sistemi mobilnih komunikacija1G: analogni sistemi, FDMA, prenos govora - frekvencijska modulacija (FM) NMT (Nordic Mobile Telephone) 1981. u Skandinaviji, NMT 900 - 1986.AMPS (Advanced Mobile Phone Service) u SAD 1983., TACS (Total Access Cellular System) 1985.2G: digitalni sistemi, prenos govora, SMS + prenos podataka ogranienim brzinamaGSM (Global Standard for Mobile): GSM 900 & GSM 1800.Ameriki IS136 TDMA sistem i IS95 CDMA sistemJapanski PDC (Personal Digital Cellular) 2.5 generacija prelaz ka treoj generacijiGPRS (General Packet Radio Service ), EDGE (Enhanced Data Rates for Global Evolution)3G: prenos govora, podataka i multimedije velikom brzinomKomutacija kola i komutacija paketa, integracija s fiksnom mreom, podrka za sinhroni i asinhroni prenos, vea i fleksibilna irina frekvencijskog opsegaUMTS (Universal Mobile Telecommunications System)ka 4G sistemima (3.5G, beyond 3G,): HSPA High Speed Packet Access (HSDPA downlink, HSUPA - uplink)LTE Long Term Evolution

Celularni sistemi prve generacije (1G)1G celularne telefonske mree bazirane su na analognoj tehnologiji. Jedan od najpoznatijih sistema iz ove generacije je AMPS (Advanced Mobile Phone Service) razvijen od strane kompanije AT&T. AMPS je poeo sa radom 1983. godine .Kao tehnika viestrukog pristupa za ostvarivanje veze izmedju mobilnih pretplatnika i bazne stanice korien je multipleks na bazi frekvencijske raspodele kanala (FDMA - Frequency Division Multiple Access). AMPS sistem koristio je frekvencijski opseg ukupne irine 50 MHz (od 824 do 849 MHz za vezu izmedju mobilnog korisnika i bazne stanice i od 869 do 894 MHz za vezu izmedju bazne stanice i mobilnog korisnika). U ovom opsegu smeteno je 832 kanala, po 416 kanala za svaki smer prenosa.

Celularni sistemi prve generacije - AMPS

Celularni sistemi prve generacijeUporedo se i u drugim delovima sveta otpoelo sa razvojem celularnih sistema mobilne telefonije. Japan je zapravo prva zemlja koja je uvela celularne sisteme, i to jo 1979. Broj mobilnih korisnika u Japanu je u poetku bio jako mali usled monopola koji je drao Nippon Telegraph and Telephone (NTT) to je rezultovalo visokim cenama i jakom kontrolom trita. Koriena je varijanta AMPS razvijena od strane Nippon Electronic Corporation (NEC), pri emu je sistem radio na 800 MHz. U Evropi je 1981. godine, i to preteno u zemljama severne Evrope (vedska, Finska, Danska) uveden prvi elijski sistem mobilne telefonije pod nazivom NMT (Nordic Mobil Telephone) koji je u poetku radio u frekvencijskom opsegu od 450 MHz, a kasnije i u opsegu od 900 MHz. To je bio prvi multinacionalni sistem. U Velikoj Britaniji je 1985. godine razvijen unapreeni oblik AMP, koji se zvao TAC (Total Access Communication System) na 900MHz. Nakon uvodjenja konkurencije, kasnih osamdesetih pojavio se JTACS - Japanska verzija TACS analognog standarda. Krajem osamdesetih godina pojavili su jo neki sistemi mobilne telefonije, koji su predstavljali modifikacije AMPS sistema (u opsegu 1800-2000 MHz).

Karakteristike 1G celularnih sistema

Celularni sistemi prve generacijeSistemi prve generacije imali su dosta nedostataka:skromne karakteristike u pogledu performansi sistema i kvaliteta signala/servisa, mali (ogranien) kapacitet, ograniena zona pokrivanja, nekompatibilnost izmedju pojedinih sistema u razliitim zemljama itd. Poetkom 1990-tih godina postalo je jasno da razliite analogne mree ne mogu vie opstati pod pritiskom sve veih zahteva korisnika za veim kapacitetom, kvalitetnijim signalom i dodatnim uslugama. Ubrzani tehnoloki razvoj doveo je poetkom devedesetih godina XX veka do sistema mobilne telefonije druge generacije.

Celularni sistemi druge generacije (2G)Sutinsku razliku 2G u odnosu na elijske sisteme prve generacije predstavlja prenos signala u digitalnoj formi. Osnovne prednosti digitalog naina prenosa ogledaju se u sledeem:potreban je znaajno manji odnos signal/um za isti kvalitet govornog servisa,omoguen je vei kapacitet sistema, kompatibilnost sa digitalnom fiksnom mreom itd. bolji kvalitet zvuka, postalo je mogue uvesti irok spektar servisa integrisanih sa govornim servisom kao npr. prenos podataka malim brzinama i dr. Kod 2G, govor je i dalje dominantan servis, ali postoje i neki dodatni servisi, kao to su zatita privatnosti poziva i kodiranje korisnikih podataka, korienje servisa faksa, servisa kratkih poruka (SMS) i prenos podataka. Cene mobilnih korisnikih terminala postale su znatno nie u odnosu na opremu za 1G.

Celularni sistemi druge generacije (2G)Kljune razlike izmedju 2G i 1G sistema su sledee: a) Kod 2G postoje kanali za digitalni prenos b) Kod 2G postoji kodiranje korisnikih podataka c) Kod 2G postoji sposobnost detekcije i korekcije greaka d) Pristup kanalu - kod 2G sistema postoji vei broj kanala po jednoj eliji, ali se kanali dodeljuju veem broju korisnika koristei koncept vremenskog multipleksiranja TDMA - Time Division Multiple Access)Kao i kod mobilnih sistema prve generacije i ovde su razvijane razliite tehnologije - standardi:GSM globalni sistem mobilne telefonije (GSM Global System for Mobile Communications ) razvijan u Evropi. Interim standard 136 (IS-136) TDMA i IS-95 CDMA (ameriki standardi)PDC (personal Digital cellular) japanski standard 1993/94

GSM (Global System for Mobile communication) GSM standard je razvio ETSI - European Telecommunications Standards Institute. GSM sistem je razvijan tokom 80-ih godina, dok je GSM standard uveden 1990. godine, kao prvi standard mobilnih sistema druge generacije. GSM je jedinstven sistem koji je zamenio veliki broj razliitih, medjusobno nekompatibilnih celularnih sistema prethodne generacije. Danas je GSM najuspeniji celularni standard koji je u upotrebi u preko 250 zemalja irom sveta. GSM je digitalna elijska tehnologija za prenos govora i podataka na bazi komutacije kola. Jedna od osnovnih prednosti GSM sistema je mogunost meunarodnog roaminga na osnovu dogovora izmeu GSM operatera irom svetaZasniva se na kombinaciji FDMA/TDMA tehnika viestrukog pristupa i frekvencijskom (FDD) dupleksiranju to znai da su odvojeno definisani frekvencijski opsezi koji se koriste za povratni i direktni link.

Zastupljenost GSM standarda u svetu (95% svetske teritorije)Prvi GSM sistemi su u komercijalnoj upotrebi od 1992. godine.

D-AMPS (Digital AMPS) je planiran kao komplement i naslednik uspenog analognog AMPS standarda. U komercijalnoj upotrebi je od 1993/94. godine. Koristi se u Severnoj i Latinskoj Americi kao i u Aziji/Pacifiku i ponegde Istonoj Evropi. PDC (Personal Digital Communication) se koristi jedino u Japanu. Komercijalnu upotrebu otpoeo je 1993/94. godine. IS-95 (Interim Standard 95) je razvijen ranih 90-ih godina. Za razliku od GSM, D-AMPS i PDC sistema, koji su TDMA (Time Division Multiple Access) sistemi, IS-95 je baziran na uskopojasnom CDMA (Code Division Multiple Access). Pojavio se na tritu 1993. godine. Ova tehnologija se uglavnom koristi u Azijsko-Pacifikom regionu, Severnoj i Junoj AmericiOstali 2G celularni sistemi Svi ovi standardi podravaju prenos podataka malim brzinama (do 9,6 kb/s.)

Uporedne karakteristike 2G celularnih sistema

Prelaz ka sistemima tree generacije (2.5G) HSCSD (High Speed Circuit Switched data)Brzine prenosa podataka: 57.6 Kb/s GPRS (General Packet Radio service)Brzine prenosa podataka: 14.4 - 115.2 KbpsEDGE (Enhanced data rate for GSM Evolution)Brzine prenosa podataka: 384 Kbps

GPRS i EDGE (2.5G)GPRS omoguava slanje i primanje informacija mobilnom mreom uz nekoliko novih mogunosti: velika brzina prenosa podataka (do 115 kb/s), krae vreme za konekciju i stalni pristup internetu, korienje potpuno novih aplikacija, povoljnija naplata usluge prenosa podataka, zasnovana na koliini prenetih podataka, a ne na vremenu provedenom na vezi sa internetom, i mogunost primanja poziva i u toku pregledanja internet sadraja.EDGE moe preneti tri puta vei broj bita nego GPRS u istom periodu. Tipino se za EDGE vezuje protok od 384 kb/s.

Celularni sistemi tree generacije (3G)U eri Interneta, elektronske trgovine i multimedijalnih servisa, nedostatak mogunosti za prenos podataka je velika mana sistema druge generacije.Da bi se ovo omoguilo potrebna je nova tehnologija tehnologija mobilne telefonije tree generacije.Razliite organizacije poele su sa razvojem mobilne telefonije tree generacije jo davne 1980. godine .Meunarodna telekomunikaciona unija (ITU) je bila angaovana za ovaj ogoroman projekat.IMT-2000 koji je bio pod pokroviteljstvom ITU-a bio je voen nizom novih zahteva koji su se postavljali ispred njega. Zahteva se vea irina opsega (144 Kbps za mobilni servis i preko 2 Mbps za fiksni servis).Zahteva se prelazak na frekvencijski opseg od 2 GHz.

Celularni sistemi tree generacije (3G)ITU je 1999. godine ustanovila pet moguih naina realizacije zemaljskog servisa.

Tih pet tehnika su: irokopojasni CDMA (WCDMA)CDMA-2000 (Predstavlja evoluciju, odnosno nadogradnju IS-95 CDMA)TD-SCDMA (Sinhroni CDMA sa vremenskom raspodelom)UWC-136 (Predstavlja evoluciju I-136)DECT (Digital Enhanced Cordless Telecommunications),2007 godine je ovoj familiji dodat i 6.lan WiMax Worldwide Interoperability for Microwave Access

Celularni sistemi tree generacije (3G)

3G e dozvoljavati istovremeni prenos govora, podataka, teksta, slika, audio i video signala.Mogunosti 3G sistemaMobilni pristup internetu velikom brzinom:Velika ponuda zabave razliitih tipova. Ovo ukljuuje gledanje filmova (na ekranima velike rezolucije), sluanje muzike (u ureaje je implementiran MP3 plejer)Praenje video konferencija (u ureaje su ugraene male kamere)Mobilni oping (m-komerc). Mogunost on-line izbora i plaanje elektronskim novcemRazliite vrste informacija, kao i GPS sistem;I naravno ureaj koji e uvek sluiti kao telefon Ono to prvenstveno odlikuje 3G sisteme je globalni roaming, tj. mogunost korienja mobilnog telefona bilo gde u svetu. Sigurnost korienja 3G ureaja je veoma vaan aspekt. S obzirom da e 3G ureaji biti pravi novanik za elektronski novac, on e biti veoma primamljiv za korienje.

Celularni sistemi tree generacije (3G)

irokopojasni viestruki pristup sa kodnom raspodelom (WCDMA Wideband Code Division Multiple Access)Evropa univerzalni mobilni telekomunikacioni sistemUMTS (Universal Mobile Telecommunications System

Brzine prenosa podataka u 3G sistemimaBrzine podataka razliite su od zone do zone, a zavise od trenutne brzine kojom se korisnik kree kao i od koncentracije korisnika unutar zone:

2084 Kbps unutar zgrade ili kancelarije, u okolini piko elija gde je koncentracija korisnika najvea, i gde se korisnik kree hodajui

384 Kbps 2084 Kbps u gradskom okruenju i to gde se korisnik ne kree brzinom ne veom od 120Km/

144 Kbps 384 Kbps gde je srednja gustina korisnika, npr. u suburbanim zonama gde se korisnici kreu brzinom od 120-150 Km/

Do 144 Kbps u udaljenim zonama (planine, okeani) pri brzinama od 1000 Km/ (npr. u avionima).

Poreenje celularnih sistema

Poreenje celularnih sistemaCelularni sistemiPrva generacija-analogni sistemi / prenos govoraFDMA, FM za govor i FSK za signalizacijuNMT (Nordic Mobile Telephone) 1981. u Skandinaviji, NMT 900 - 1986.AMPS (Advanced Mobile Phone Service) u SAD 1983., TACS (Total Access Cellular System) 1985. Druga generacija (2G)-digitalni sistemi, prenos govora + podaci malim brzinama Evropski GSM (Global Standard for Mobile)GSM 900 - 1991., GSM 1800 1992.Ameriki IS136 TDMA i IS95 CDMA )Japanski PDC (Personal Digital Cellular) 1993./1994.

Poreenje celularnih sistema2.5 generacijaGPRS (General Packet Radio Service ), EDGE sistemi (Enhanced Data Rates for Global Evolution), prelaz prema treoj generaciji celularnih sistema (3G)Trea generacija (3G)Prenos govora, podataka i multimedijalnih sadraja velikim brzinamaKomutacija kola i paketa, integracija s fiksnom mreom, podrka za sinhroni i asinhroni prenos, vea i fleksibilna irina opsegaUMTS (Universal Mobile Telecommunications System)

Razvojni cilj: komunikacija govorom, podacima i multimedijalnim signalima, bez vremenskih i prostornih ogranienja upotrebom samo jedne adrese - pozivnog broja

Poreenje celularnih sistema

Poreenje celularnih sistema

Brzine prenosa podataka u razliitim beinim komunikacionim sistemima

Evolucija tehnologija i servisa

Beyond 3G network vision IP-based seamless network of complementary access systemsSource: Siemens AG

Mobilnost vs. binarni protokSource: Siemens AG

HSDPA High-Speed Downlink Packet Access