100 Kreativnost i Teorija Crta

Kreativnost i teorija crta

Napisao Dragana Božanić

Kako je to još pre nekoliko decenija formulisao Vigotski: ,,Ne postoji opšta nadarenost koja bi se ravnomerno raspoređivala na sve strane ličnosti. Neizbežno je da idemo ka specijalnomizučavanju specifičnih osobenosti pojedinačnih funkcija’’ (Vigotski, 1996, str. 241). Usavremenim razmatranjima nadarenosti sve više se afirmišu ideje Vigotskog, tačnije postojitendencija sve većeg usmeravanja na domen ispoljavanja nadarenosti.

I domaći i strani autori su saglasni da ne postoji opšta ili univerzalna nadarenost nego jeispoljavanje nadarenosti uvek određeno domenom.U prilog nadarenosti kao domenuspecifičnog fenomena svedoče i neke retke i upečatljive pojave kao što su ’’čuda od dece’’,učeni idioti (idiot savant), kao i primeri autistične dece i hendikepirane dece sa nekimposebnim darom. Ova postavka, o različitim vidovima, manifestacijama nadarenosti, važna jeu proceduri identifikacije nadarenih, a ima i veliki praktični značaj.

Primer ovakvog pristupa nadarenosti jeste Gardnerova teorija multiple inteligencije. Gardnertvrdi da je moguće za svaku osobu napraviti profil sposobnosti, uočiti ’’jače strane’’ u strukturisposobnosti i uvažiti one koje više obećavaju. Darovita osoba može biti izuzetna u jednoj iliviše oblasti. Različite oblasti znanja imaju svoje razvojne istorije i specifičnosti. Neke naukeimaju izraženije specifičnosti u odnosu na druge. Tako se matematika izdvaja po tome što je tojedina prava kulmunativna nauka. U matematici nema promene paradigme, u Kunovomsmislu, već se ona stalno širi uključujući novo u već postojeći korpus znanja (prema Krnjaić,2002).

Kao što sam u predhodnim člancima napomenula, u brojnim teorijama istican je, a uistraživanjima potvrđen, značaj neintelektualnih faktora za razvoj i ispoljavanje nadarenosti.

Renzuli (prema Krnjaić, 2002) iznosi da iznad skora koji odgovara IQ od 120 raste značajostalih varijabli. Ovaj autor dalje tvrdi da na uspeh na različitim testovima i zadacima utiču:

1 / 4



ispitanikov doživljaj sebe i sopstvenih sposobnosti, motivacija, osećanja i stavovi vezani za(ne)uspeh, način na koji ispitanik doživljava ispitivača, test situaciju itd. Poseban značaj pridajemotivaciji i tvrdi da bez motivacije za postignućem i pozitivnog self-koncepta nema kreativnogstvaranja. Istraživanje iz 1968 godine, vršeno na Institutu za procenu i istraživanje ličnosti uBerkliju, kojim je obuhvaćen veliki broj najkreativnijih matematičara i matematičarki,najslavnijih arhitekti, poznatih pisaca i pesnika i drugih kreativnih naučnika, pokazalo jesledeće:

- kreativni matematičari su u značajnoj meri imali razvijene sledeće osobine: originalnost,obuzetost poslom, individualnost, sklonost umetnosti, emocionalna stabilnost,nekonvencionalni procesi mišljenja, visok stepen intelektualnog kapaciteta, tendencija premanekonformizmu;

- kreativni pisci imaju razvijene sledeće osobine: visoka intelektualna sposobnost, nezavisnost, verbalna fluentnost, uživanje u estetskim impresijama i estetskim reakcijama, produktivni su,imaju visok nivo aspiracije, asociraju ideje na neuobičajene načine,veoma snažno razvijen egoitd.

Baron je na osnovu ovog procenjivanja osobina kreativnih naučnika i književnika utvrdio da susledeće osobine kreativnih ličnosti u pozitivnoj korelaciji sa originalnošću: samopouzdanje,snažan ego, dominanatnost, upornost, smelost, kritičko suđenje, dobro uviđanje i otkrivanjeideja, nezavisno-istraživački prilaz rešavanju zadataka, istraživački prilaz kao navika zdarvograzuma, radoznalost, sposobost proizvođenja što većeg broja različitih i novih ideja, efikasnokorišćenje kapaciteta mišljenja i rezonovanja itd. (Kvaščev, 1981)

Razume se da sve kreativne ličnosti nemaju razvijene osobine koje sam opisala u navedenim istraživanjima. Takođe, tu je još jedna činjenica, a to je da su sve osobine bipolarne i da se razvijenost ovih osobina kreće od jednog do drugog ekstrema ovog kontinuuma. To znači da ikreativne ličnosti imaju u različitom stepenu razvijene osobine koje su neophodne zastvaralački rad. Drugi važan momenat je da uspeh u stvaralaštvu zavisi od sklopa osobinaličnosti i sposobnosti, što je i vodeća ideja teorije emocija Plučika. Uzimajući u obzir rezultatekoje su dala ova istraživanja možemo zaključiti da razvoj i ispoljavanje kreativnosti zavisi odkognitivnih komponenti, od crta ličnosti i njihovog sklopa, od domena sposobnosti, odmotivacije, kognitivnog stila kreativnih ličnosti itd.

U domaćoj literaturi i istraživanjima motivacija se uglavnom razmatrala kao faktor (ne)uspeha u

2 / 4



školi i na fakultetu. Razmatrajući neke od uzorka neuspeha u prvoj godini studija nagrađenihučenika srednjih škola M. Smiljanić iznosi da su dominantni uzroci neuspeha nosilacaspecijalnih diploma (između ostalih i za matematiku i fiziku) vezani za motivacionu sferu i dasu nezavisni od intelektualnih sposobnosti. Motiv postignuća izraženiji je kod uspešnihstudenata nego kod neuspešnih. (Krnjaić, 2002).

Za predviđanje i procenu uspeha u učenju i za razumevanje čitavog procesa postignuća u sferiučenja moraju se uzeti u obzir intelektualna obdarenost, koja je neophodan preduslov uspehau učenju, kao i faktori ličnosti i motivacije. Sklop osobina ličnosti i sposobnosti, u okviru kojegse manifestuje inteligencija, može ubrzati ili usporiti razvoj inteligencije ličnosti. (Kvaščev,1981)

O značajnosti neintelektualnih prediktora postignuća u matematici govore nalazi još jednogistraživanja koje je deo obimnijeg međunarodnog istraživanja obrazovanih postignuća učenikazavršnih razreda osnovnih škola u oblasti matematike i prirodnih nauka (TIMSS 2003 [1]).

Ispitivan je, pored ostalog, stepen povezanosti socioekonomskog statusa porodice,matematičkog koncepta o sebi i postignuća u matematici učenika završnih razreda osnovneškole. Probnim istraživanjem, o čijim je nalazima reč, obuhvaćeno je 112 učenika VII jednegradske i jedne prigradske škole u Beogradu. Matematički koncept o sebi definisan je kaojedan od važnijih domena akademskog koncepta o sebi i ispitivan je posebnim upitnikom zaučenike. Nalazi ovog istraživanja ukazuju da su najznačajniji prediktori uspeha na testu izmatematike: matematički koncept o sebi, obrazovani status majke i neki indikatorisocioekonomskog statusa porodice (dostupnost interneta, broj članova domaćinstva, broj knjiga u kući).

U ostalim zemljama u kojima je sprovedeno ovo istraživanje identifikovan je veliki brojneintelektualnih faktora koji su izučavani i dovođeni u vezu sa postignućem u matematici iuopšte u školi. Među njima na prvom mestu su karakteristike porodice i koncept o sebi.

3 / 4



[1] Projekat TIMSS (Trends inInternational Mathematics and Science Study 2003) jemeđunarodna komparativna studija koja se realizuje u preko 50 zemalja sveta sa svihkontinenata. Iz našeg okruženja u projektu učestvuju sledeće zemlje: Makedonija, Slovenija,Bugarska, Grčka, Mađarska, Rumunija i Italija. Od vodećih zemalja sveta učestvuju: Amerika,Kanada, Australija, Ruska federacija, Japan, Južna Koreja i druga. Cilj ovog istraživanja, kojimkordiniše Međunarodno udruženje za evaluaciju školskog postignuća (IEA) iz Amsterdama,jeste da se utvrdi znanje i sposobnosti učenika završnih razreda osnovne škole iz matematike iprirodnih nauka (fizike, hemije, biologije i geografije), kao i da se ispituju faktori vezani zakulturu, nastavni plan, program i ciljeve, nastavnu praksu i institucionalnu organizaciju školstvakoji doprinose visokim postignućima u svim oblastima.

4 / 4

Documents

100 Kreativnost i Teorija Crta