Embed Size (px)
DESCRIPTION
Citation preview
Супротности великих сила у 20 веку су достигле кулминацију.
Немачка је била све гласнија у свом незадовољству и тежњи да се поседовање колонија прерасподели !
,,Срдачни споразум између Велике Британије и Француске регулисане су колонијалне несугласице !
Прикључењем Русије, формираће се блок који би требао да заустави Немаки продор. (АНТАНТА)
1908.година – Британија – војно-поморска политика – два војна брода на сваки започети у Немачкој.
Немачка спољна политика дефинисана речима
“ПРОДОР НА ИСТОК” чекала је повод за рат.
ПОЧЕТАК РАТА Атентат на Франца Фердинанда, био jе
главни повод за избијање рата. 28.јуна на Видовдан 1914.године Гаврило Принцип убио надвојводу
Франца Фердинанда 28. јула 1914. године – Аустро-Уграска је
објавила рат СРБИЈИ ! Уз претходну консултацију са
Немачком. А.У. је хтела локализован рат како би
постала водећа сила на Балкану. Русија спремна за рат. Немачка је објавила рат 1. августа
1914.год. Русији , а затим у размаку од два дана и Француској и Белгији !
Антанти се придружио ЈАПАН ,а Централним силама ОСМАНСКО ЦАРСТВО !
Изузетак почетком рата чинила је Италија, она је прокламовала политику :
“sarco egoismo” ( свете себичности ) т.ј да уђе у рат са оним државама које јој
понуде адекватну територијалну надокнаду.
Немачки ратни план – израдио фон Шлифен
Полан је према Русији имао дефанзиван положај.
Главни правац напада био је према неутралним земљама Бенелукса и напад на Француску.
На западном бојишту операције су у почетку кренуле повољно по Немце.
Они су успели освојити готово целу Белгију.
Савезничке снаге су их успеле зауставити и поразити у битци на Марни септембар 1914.г.
и одбацити на север. По много чему ова битка је одлучила
исход рата . Почетак “ позиционог рата “ Пораз Руса код Таненберга и
Мазурски језера
Савезнички покушај наставка противофанзиве, с друге стране, није успео, а покушаји обе стране да на западном делу бојишта обухвате и одлучно поразе једна другу довео је до Трке према мору.
Један од таксија какви су превезли војнике у одлучном тренутку битке на Марни
Планови Централних сила Март 1915.године Дарданелска
операција-покушај енглеско-француске флоте да овлада мореузима, пораз од Турака.
Покушај пешадије да освоји Галипоље.
Антанта формира Солунски фронт
Италија –приступа Антанти ( Истра, Кварнер и део
Далмације) Бугарска приступа Централним
силама ( обећање територија Србије до десне обале Мораве.
Верден 1915.године
Покушај Немачке да сломи Француску.
Центар удар Верден (десетомесечне борбе)
Симбол француске несаломивости
Организација одбране генерал Анри-Филип Патен
генерал Анри-Филип Патен
Источни фронт Улазак Румуније у рат на страни Антанте Ерицх вон Фалкенхаyн сматрао је да неће
победити уколико из рата не буде избачена Француска.
Западни фронт Покренута је велика офанзива на
француску тврђаву Вердун. Французи су трпели велике губитке и постепено губили територију.
Британци су покренули амбициозну офанзиву на реци Соми.
Битка на Соми је значајна и због тога што су Британци по први пут у историји користили ново оружје - тенкове.
Французима су у помоћ приступили и Руси,
Генерал Брусилов је покренуо велику офанзиву која је довела до слома аустро-угарске војске.
Брусиловљев продор је заустављен немачком интервенцијом !
Битка на Соми
Време: 1. јул, 1916. – 18. новембар, 1916.
Локација: Сома, Пикардија, Француска
Резултат: Пат позиција
Британски Марк I
Британски Марк IV
Никола II збачен у Фебруарској револуцији.
Неограничен подморнички рат – нападање свих бродова који се крећу према Британији или Француској.
Априла 1917. – Потапање брода УСС „Луситаније“. САД-е улазе у рат на страни Антанте.
1917 – Грчка улази у рат и прикључује се борбама на Солунском фронту.
Пораз италијана на Кобариду (Капорето) – расуло италијанске војске Октобар 1917 – Револуција у Русији. Додатни проблеми за Антанту Март 1918 – Брест-Литовски мир између Немачке и бољшевичке
Русије.
Скупштина САД
15 . септембра – Српске и француске јединице пробиле Солунски фронт.
29. септембра – Капитулација Бугарске
30. октобар – Капитулација Османлијског царства
3. новембра – Капитулација Аустро-Угарске
11. новембар – Капитулација Немачке у месту Компијењ. (примирје је потписано у Железничком вагону )
Немачки министар финанција Маттхиас Ерзбергер у пратњи мајора вон Wинтерфелдтла и грофа Алфред вон Оберндорффа пред француским заповедницима Фердинандом Фоцхом и Маxимеом Wеyгандом, и британским представницима Wемyссом и Хопеом.
Учествовале 36 државе. У борбама и рањавању умрло је преко 10
милиона људи, Више од 21 милиона је рањено. Еманципација жена. Уводило се право гласа. Ојачали су радикални покрети национализам и
комунизам. Дошло је до економских криза и прекинути су
трговачки односи. Након рата Европом је владала епидемија грипа
која је одузела 20 милиона живота.
