SRBIJA -PRVI SVETSKI RAT

SRBIJA -PRVI SVETSKI RATPrvi svetski rat jevoen od 1914. do 1918. godine a u njemu je uestvovala veina svetskih velikih sila, grupisanih u dva sukobljena saveza:Saveznika(okupljenih okoTrojne Antante) iCentralnih sila. Vie od 70 miliona ljudi je bilo pod oruijem, a od toga preko 60 miliona ljudi u Evropi je bilo mobilisano u jedan od najveih ratova u istoriji. Posledice rata su bile da je vie od 15 miliona ljudi je ubijeno, 20 miliona ranjeno, a direktne uesnice rata pretrpele su i ogromna razaranja drava i ekonomija. Prvi svetski rat poznat je i pod imenima Veliki rat i Svetski rat (do izbijanja Drugog svetskog rata).Prvi svetski rat su vodila dva velika saveza.Sile Antantesuna poetkuinileUjedinjeno Kraljevstvo,RusijaiFrancuskai njihove pridruene teritorije i protektorati. Brojne druge drave su se pridruile silama Antante, od kojih su najvanije bileKraljevina Italija, koja se pridruila aprila 1915, iSjedinjene Amerike Drave, koje su u rat stupile tek aprila 1917.Centralne sile su inileNemaka,Austro-UgarskaiItalija, koja je zbog londonskog ugovora iz 26. aprila 1915. godine, kojim je za Italiju predvien deo Dalmacije, Istra, Gorica, kao i Kvarnerska ostrva, pristupila silama Antante. Osmansko carstvo se pridruilo Centralnim silama oktobra 1914, a godinu dana kasnije to je uradila i Kraljevina Bugarska. Do zavretka rata, od evropskih zemalja samo su Holandija, vajcarska, panija i skandinavske drave ostale zvanino neutralne.Neposredni povod za rat je bioatentat na naslednika austrougarskog prestola, nadvojvoduFranca Ferdinandau Sarajevu 28. juna 1914, koga je ubioGavrilo Princip, Srbin iz Bosne, koja je tada bila deo Austro-Ugarske. Objava rata Austro-Ugarske Kraljevini Srbiji aktivirala je niz saveznitava koja su pokrenula lananu reakciju objava rata. Za mesec dana, vei deo Evrope je bio u stanju rata.Rat se vodio na nekoliko frontova koji su nairoko okruivali Evropu. Zapadni front se odlikovao sistemom rovova i utvrenja koje je odvajala niija zemlja. Ova utvrenja su se prostirala duinom veom od 600 km. Zapadni front prostirao se od Antverpena na severu i neutralne vajcarske na jugu. Na Istonom frontu, velika prostranstva istonoevropskih nizija i ograniena eleznika mrea nisu omoguile da se ovde razvije stanje kao na Zapadnom frontu, iako su sukobi bili podjednako estoki. Na Balkanskom, Bliskoistonom i Italijanskom frontu su takoe voene estoke borbe, a neprijateljstva su se odvijala i na moru, od kojih je najznaajnija bila bitka kod Jitlanda, i, po prvi put, u vazduhu.Rat je okonan potpisivanjem nakoliko mirovnih sporazuma, od kojih je najvaniji Versajski mir 28. juna 1919, iako su sile Antante potpisale primirje sa Nemakom 11. novembra 1918. Najuoljivija posledica rata je bila nova teritorijalna podela Evrope. Sve lanice Centralnih sila izgubile su teritorije, a stvorene su nove drave. Nemako carstvo je izgubilo svoje kolonije, proglaeno je odgovornom za rat i prinueno da plaa veliku odtetu. Austro-Ugarska i Otomansko carstvo su bili rasputeni. Od teritorija koje je zauzimala Austro-Ugarska stvorene su Austrija, Maarska, ehoslovaka i Kraljevina SHS. Otomansko carstvo je ukinuto, teritorije Carstva van Anadolije su bile dodeljena kao protektorati silama Antante, dok je jezgro Otomanskog carstva reorganizovan u Republiku Tursku. Ruska Imperija, koja je izala iz rata nakon Oktobarske revolucije, je izgubila veliki deo svoje zapadne granice, a na tim teritorijama stvorene su nove drave: Finska, Estonija, Letonija, Litvanija i Poljska. Nakon rata osnovano je Drutvo naroda kao meunarodna organizacija posveena izbegavanju buduih ratova reavanjem sporova izmeu drava diplomatskim putem. Prvi svetski rat je oznaio kraj poretka koji je postojao nakon Napoleonovih ratova i bio je vaan faktor izbijanju Drugog svetskog rata.Neposredan povod za izbijanje Prvog svetskog rata je Sarajevski atentat, a uzrok nereena kriza u julu 1914. godine izmeu Austrougarske i Srbije. Meutim,uzroci rata lee u viedeceniskoj sloenoj vojno-politikoj situaciji, rivalitetima i priprema za rat izmeu velikih sila u Evropi, kome je trebao razlogda se za samo par meseci iz blagostanja pree u stanje sveopteg ratovanja.Militarizam, saveznitvo, imperijalizam i nacionalizam igrali su glavne uloge u izbijanju konflikta najirih razmera koje Svet do tada nije video. Nakon Aneksione (1908-09), Prve (1905-06) i Druge Marokanske krize (1911), krize oko Balkanskih ratova (1912-13), dolo se do Julske krize 1914. godine. Julska kriza dovela je do zategnute politike situacije u Evropi u kojoj Austrougarska nije htela da popusti u svojim zahtevima a Srbija nije mogla da dozvoli taj stepen ponienja. Neuspeh u mirnom prevazilaenju krize zavrio se Austrougarskom objavom rata 28. jula 1914. godine, nakon ega je usledio niz objava rata, tako da se vei deo Evrope, podeljen u dva saveza, naao u situaciji koja je mogla da se rei samo vojnim sredstvima.

Sarajevski atentat

Gavrilo Princip je 28. juna 1914. godine u Sarajevu pucao na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i ubio ga. Princip je bio lan Mlade Bosne, grupe iji su iridentistiki ciljevi bili ujedinjenje Junih Slovena i nezavisnost od Austro-Ugarske. Ovaj atentat je bio jedan od dogaaja koji su se munjevito odigravali u julu te godine, uzrokujuu krizu, a potom i Prvi svetski rat.[5] Austro-Ugarska je dala ultimatum Srbiji da pokrene akciju kako bi kaznila sve odgovorne, ali kada je procenjeno da Srbija nije adekvatno odgovorila, objavila je rat.Najvee evropske sile nale su se u ratu za samo nekoliko nedelja zbog preklapajuih sporazuma o zajednikoj odbrani i sloene prirode meunarodnih saveza.

Trka u naoruanjuPomorska trka izmeu Britanije i Nemake se intenzivirala 1906, porinuem broda HMS Drednot, revolucionarnog plovila ija je veliina i sila uinila prethodne bojne brodove zastarelim. Britanija je takoe odravala veliko vostvo u drugim mornarikim oblastima, posebno nad Nemakom i Italijom. Pol Kenedi je istakao da su obe zemlje verovale u tezu Alfreda Tajera Mejhana (engl. Alfred Thayer Mahan) o upravljanju morem, kao vitalnim za status drave; iskustvo sa guerre de course je pokazalo da Mejhan nije bio u pravu.

Nakon porinua HMS Drednota, Britanija i Nemaka su se koncentrisale na pravljenju bojnih brodova slinih dimenzija i tonae. Do poetka rata Britanija je ukupno porinula 29 a Nemaka 17 bojnih brodova Drednot.Dejvid Stivenson je opisao trku u naoruanju kao samopojaavajui ciklus podizanja vojne spremnosti. Dejvid Herman je brodograditeljsko rivalstvo video kao deo opteg stremljenja ka ratu[9]. Meutim, revizionista Najal Ferguson, je smatrao da sposobnost Britanije da se sveukupno dri ispred konkurencije nije predstavljala faktor u vezi nadolazeeg sukoba.Dravna potronja prema vojsci je vie decenija rasla, pogotovu od Francusko-Pruskog rata. Od 1910. do 1914. godine, dok je Francuska poveala izdavanja za 10%, Britanija za 13%, Rusija za 39% a Nemaka za ak 73%. Sve evropske vojne sile (izuzev Britanije) imale su vojnu obavezu. Francuska je uvela regrutni sistem nakon Revolucionih ratova, Austrougarska od 1868, Nemaka od 1870, Italija od 1873, Rusija od 1874, a Srbija od 1883. godine. U 1913. i 1914. godini Nemaka je poveala stajau vojsku za 170.000 vojnika. Francuska je produila vojni rok sa dve na tri godine, a Rusija sa tri na tri ipo godina.

Planovi, nepoverenje i mobilizacija

Mapa nemakog i francuskog plana napada

Bliska teorija prihvaena od strane brojnih istoriara smatra da su mobilizacioni planovi Nemake, Francuske i Rusije automatski eskalirali konflikt. Fric Fier naglasak stavlja na uroenu agresivnu prirodu lifenovog plana koji je predviao voenje rata na dva fronta. Borba na dva fronta znaila je da Nemaka mora brzo da eliminie jednog protivnika pre nego to se obrauna sa drugim. Plan je predviao iznenadni snaan zaobilazni manevar kroz Belgiju kako bi se Francuska porazila pre nego to sprovede mobilizaciju. Posle napada na Francusku, nemaka armija bi eleznicom bila prebaena na istok gde bi unitila rusku armiju kojoj je trebalo znatno vie vremena da se u potpunosti mobilizuje.Francuski plan XVII je predviao brz prodor u Rursku oblast, koja je predstavljala srce nemake industrije, to je u teoriji trebalo da onesposobi Nemaku za dalje voenje rata.Ruski plan XIX predviao je mobilizaciju ruskih snaga na granici sa Austro-Ugarskom i Nemakom.Sva tri plana oslanjala su se na brzinu kao na jedan od odluujuih faktora za pobedu. Pripremljeni su precizni vremenski rasporedi; jednom kad bi mobilizacija zapoela, bilo bi je veoma teko zaustaviti. Diplomatska odugovlaenja i loa komunikacija samo su dodatno pogorale ovaj problem.Takoe, planovi Francuske, Nemake i Rusije su bili naklonjeni ofanzivnim dejstvima to je bilo u oiglednoj suprotnosti sa znaajnim razvojem vatrene moi i odbrambenih poloaja.Austrougarski vojni plan bio je "da se Srbija pregazi pre no to bi se Rusija, kojoj je za izvrenje mobilizacije trebalo vie nedelja, mogla da pojavi na popritu s nadmonijim snagama".

Militarizam i autokratija

Mapa sa uesnicima u Prvom svetskom ratu:-Antanta- Centralne sile- Neutralne zemljeAmeriki predsednik Vudro Vilson je bio jedan od zastupnika teorije da je glavni uzronik Prvog svetskog rata bio militarizam. Druga stanovita uzroke za izbijanje rata lociraju u prevelikoj moi aristokratije i vojne elite u zemljama kao to su Nemaka, Rusija i Austro-ugarska. Prema njima, rat je bio posledica njihove tenje ka vojnoj moi i gaenja prema demokratiji. Ova stanovita su naroito dola do izraaja u anti-nemakoj propagandi. Zastupnici ove teorije su na kraju prouzrokovali abdikaciju vladara kao to je kajzer Vilhelm II i propast aristrokratije i militarizma uopte. Ova platforma obezbedila je delimino opravdanje za ulazak SAD u rat nakon kapitulacije Ruskog carstva 1917.Sile saveznice, Velika Britanija i Francuska, obe demokratije, sukobile su se sa Centralnim silama koje su inile Nemaka, Austro-ugarska i Otomansko carstvo. Rusija, jedna od saveznikih sila, bila je carstvo sve do 1917. ali se protivila podinjavanju slovenskih naroda od strane Austro-ugarske. Imajui u vidu ovakvu pozadinu, shvatanje rata kao sukoba demokratije sa jedne strane i diktature sa druge, prvobitno je imalo odreen legitimitet ali je sa nastavkom konflikta izgubilo na kredibilitetu.Vilson se nadao da e Liga naroda i opte razoruanje obezbediti trajni mit. Pozivajui se na H. F. Velsa, on je opisao Prvi svetski rat kao "rat koji e okonati sve ratove". U tom cilju bio je spreman da stane na stranu Francuske i Britanije uprkos njihovom sopstvenom militarizmu.Fric Fier je najvei deo krivice svalio na nemaku aristokratiju. Tvrdio je da su nemake voe smatrale da gube mo i da njihovo vreme prolazi. Nemaka Socijal-demokratska partija je ve pobedila na nekoliko izbora i sa znaajnim birakim telom, postala je jedna od najbrojnijih politikih partija u Nemakoj. Iako su izabrane institucije imale relativno malu mo u odnosu na Kajzera, postojalo je strahovanje da je nekakav oblik politike revolucije neizbean. Rusija je bila usred velike vojne reforme koja je trebalo da bude gotova u 1916-17. Rat bi ujedinio Nemaku i doveo do poraza Rusije pre nego to ova reforma bude sprovedena. U svojim kasnijim radovima Fier je otiao korak dalje tvrdei[20] da je Nemaka planirala poetak rata jo 1912.Samjuel R. Vilijamson je naglasio ulogu Austro-ugarske monarhije koja se nadala ogranienom ratu protiv Srbije i smatrala je da e, uz snanu podrku Nemake uspeti da suzbije Ruske ambicije na Balkanu. Meutim, rastui srpski nacionalizam i snana podrka Rusije imali su za posledicu raspad monarhije sastavljene od 11 razliitih nacionalnosti.

Balans moi

Razvoj dogaaja tokom Prvog svetskog rata.

Jedan od ciljeva spoljne politike velikih sila u predratnim godinama bio je odranje ravnotee snaga u Evropi. Ovakva nastojanja pretoena su u veoma komplikovanu mreu tajnih i javnih saveza i sporazuma. Npr. posle Francusko-pruskog rata (1870-71), Britaniji je vie odgovarala jaka Nemaka kao protivtea njenom tradicionalnom neprijatelju Francuskoj. Nakon to je Nemaka zapoela realizaciju svog plana izgradnje snane mornarice koja je trebalo da parira britanskoj kraljevskoj ratnoj mornarici, ovo stanovite je promenjeno. Francuska je saveznika za suprotstavljanje pretnji jake Nemake pronala u Rusiji. Austrougarska, ugroena jaanjem Rusije, potraila je saveznika u Nemakoj.U trenutku izbijanja Prvog svetskog rata ovi sporazumi su samo delimino odreivali na ijoj strani koja drava treba da stupi u rat. Britanija koja nije imala sporazum sa Francuskom i Rusijom, ipak je ula u rat na njihovoj strani; Italija je kasnije odluila da se pridrui saveznicima. Moda je najznaajniji sporazum bio prvobitni "odbrambeni" pakt izmeu Nemake i Austro-Ugarske, koji je Nemaka 1909. proirila odredbom po kojoj e Nemaka pruiti pomo Austro-Ugarskoj ak i ako ona otpone rat.

Ekonomski imperijalizamVladimir Ili Lenjin smatrao je da je jedan od glavnih uzronika rata imperijalizam. Lenjin je ovakav zakljuak doneo oslanjajui se na ekonomske teorije Karla Marksa i engleskog ekonomiste Dona A. Hobsona koji je predvideo da e neograniena trka za proirenjem trita dovesti do globalnog sukoba. Ovaj argument je bio veoma popularan u periodu neposredno pred izbijanje rata i znaajno je doprineo usponu komunizma. Lenjin je tvrdio da su bankarski interesi razliitih kapitalistiko-imperijalistikih sila doveli do sukoba.

Trgovinske barijereKordel Hul, ameriki dravni sekretar u administraciji Frenklina Ruzvelta, je verovao da su trgovinske barijere bile glavni uzrok i Prvog i Drugog svetskog rata. On je 1944, pomogao u izradi Breton Vuds sporazuma za smanjivanje trgovinskih barijera i eliminisanje onoga ta je on smatrao za uzrok sukoba.

Etniki i politiki rivalitetSlabljenje uticaja Austro-ugarske na Balkanu i jaanje pan-slavesnkog pokreta stvorili su takvu politiku atmosferu u kojoj se smatralo da je novi rat na Balkanu neizbean. Jaanje etnikog nacionalizma odvijalo se paralelno sa stalnim rastom i jaanjem Srbije u kojoj su anti-austrijska oseanja bila naroito vatrena. Austro-ugarska je 1878. okupirala nekadanju otomansku provinciju Bosnu i Hercegovinu, u kojoj su tada Srbi inili apsolutnu veinu stanovnika. Bosna je tek 1908. formalno anektirana od strane Austro-ugarske. Narastanje nacionalistikih oseanja takoe se poklopilo i sa slabljenjen Otomanske imperije. Rusija, koja je podravala pan-slavenski pokret bila je motivisana etnikom i religijskom bliskou ali i rivalstvom prema Austriji koje je nastalo jo u vreme Krimskog rata. Skoranji dogaaji kao to je propali pokuaj sklapanja sporazuma izmeu Rusije i Austrije kao i stalno nastojanje Rusije da izbije na toplo more dodatno su motivisali Sankt Peterburg.

Pored navedenih, postojalo je mnotvo razliitih geopolitikih motiva irom Evrope, npr. gubitak Alzasa i Lorene u Francusko-pruskom ratu stvorio je oseanje iredentistikog revanizma u toj zemlji. Francuska je na kraju sklopila sporazum sa Rusijom stvorivi Nemakoj izvesnu mogunost voenja rata na dva fronta.

Julska kriza i objava rata

Vilhemova deklaracija rata Nemakog carstva u 1914.

Vlada Austro-ugarske iskoristila je ubistvo nadvojvode Franca Ferdinanda kao povod za reavanje srpskog pitanja u emu je imala podrku Nemake. 23. jula 1914. Srbiji je upuen ultimatum koji je sadrao deset zahteva, od kojih su neki bili neprihvatljivi za suverenu dravu. Odgovor Srbije na ultimatum je imao rezervisan ton ali je zahtev pod brojem est bio odbijen. Oslanjajui se na podrku Rusije, Srbija je odbila zahtev pod brojem est (iako je prvobitnim nacrtom odgovora na ultimatum ovaj zahtev bio prihvaen) i objavila je optu mobilizaciju. Kao odgovor na to Austro-ugarska je objavila rat Srbiji 28. jula 1914. na ta je Rusija reagovala objavivi deliminu mobilizaciju snaga na granici sa Austrijom. 31. jula ruski generaltab obavestio je cara da je delimina mobilizacija logistiki neizvodiva zbog ega je nareena opta mobilizacija. lifenov plan, koji je predviao brzi napad na Francusku nije ostavljao mogunost za mobilizaciju ruskih snaga bez napada na Nemaku ili Austriju. Zbog toga je Nemaka 1. avgusta objavila rat Rusiji, a Francuskoj dva dana kasnije. Tokom napada na Francusku, nemake snage koje su nastupale ka Parizu, ule su u Belgiju i naruile njenu neutralnost zbog ega je Britanska imperija ula u rat. Sa ulaskom Britanske imperije u rat, pet od est evropskih sila nalo se u najveem kontinentalnom sukobu u Evropi jo od Napoleonovih ratova.

Vojna saveznitva u 1914; Centralne sile - crveno, Sile Antante - zeleno i neutralne drave - utoPoetna neprijateljstva

Nesporazum izmeu Centralnih silaStrategija Centralnih sila patila je zbog loe komunikacije. Nemaka je obeala podrku Austro-ugarskoj invaziji Srbije, ali je ova podrka pogreno protumaena. Austro-ugarska je smatrala da e Nemaka zatiti njen severni bok od Rusije. Meutim, Nemaka je poremetila Austro-ugarske planove zbog ega je ona morala veinu svojih trupa da poalje na front prema Rusiji dok Nemaka ne porazi Francusku. Ovaj nesporazum primorao je Austro-ugarsku armiju da podeli svoje snage na dva fronta, prema Rusiji i prema Srbiji.

Afrika kampanjaNeki od prvih sukoba u Prvom svetskom ratu odigrali su se izmeu britanskih, francuskih i nemakih kolonijalnih trupa u Africi. 7. avgusta 1914. francuske i britanske trupe izvrile su invaziju na nemaki protektorat Togolend. 10. avgusta nemake snage u Namibiji napale su Junu Afriku; sporadine i estoke borbe nastavile su se sve do kraja rata.

Srpska kampanjaMimo svakog oekivanja, Austrougarska nije uputila svoj napad preko Beograda i dolinom Morave, nego su krenuli u uglu Save i Drine, imajui kao glavne baze Tuzlu i Mitrovicu. Raunali su da e taj put ofanzive izazvati iznenaenje i brzo reiti stvar. Srpska vojska se borila protiv Austrougarske u bici na Ceru, koja je poela 12. avgusta 1914. Srpska vojska je zauzela odbrambene poloaje sa june strane Save i Drine. Tokom naredne dve nedelje austrougarski napadi su odbijeni uz teke nanete im gubitke, to je oznailo prvu pobedu Antante u ratu i slomilo nade austrougarske vojne komande o brzoj pobedi. Srbi su ne samo slomili austrougarsku ofanzivu, nego su celu njihovu vojsku naterali na povlaenje. Gubitci su na obe strane bili vrlo teki. Posledica toga je da je Austro-Ugarska morala da dri znaajan broj vojnika na frontu sa Srbijom, to je oslabilo njene napore protiv Rusije.Ruska vrhovna komanda, elei da olaka poloaj svojim armijama, protiv kojih su operisale glavne snage Austrougarske i nekoliko nemakih divizija, traila je da Srbi preu u ofanzivu. Ofanziva u Bosni poela je 3. septembra, a tri dana kasnije i u Sremu. Sremska je obustavljena vrlo brzo usled velikih gubitaka. Nemajui dovoljno pontonskog materiala itava jedna divizija stradala je na evrntiji, prilikom prelaska preko Save. Druge srpske snage, koje su imale bolju sreu, morale su se posle tog neuspeha i austrougarskih protivnapada povui. U Bosni austrougarska vojska je poela jaku ofanzivu preko Drine tako da se i u tu poeta ofanziva morala prekinuti.Zapovednik austrougarske vojske u Sremu, general Alfred Kraus napisao je: "Upoznali smo Srbe kao valjane neprijatelje. Ja sam ih smatrao i smatram ih i sada kao vojniki najjae od svih naih neprijatelja... Oni su naim trupama zadavali mnogo vie tekoa no Rusi, Rumuni i Italijani."

Francuski rov u Gornjoj Rajni 1917.

Nemake snage u Belgiji i Francuskoj

Nemci su na poetku imali velike uspehe u bici za granice (14. avgust24. avgust). Meutim, Rusija je napala u Istonoj Pruskoj to je dovelo do preusmerenja nemakih snaga namenjenih Zapadnom frontu. Nemaka je porazila Rusiju u seriji bitaka grupno nazvanih bitka kod Tanenberga (17. avgust 2. septembar). Meutim, ova diverzija je produbila probleme nedovoljne brzine napredovanja koje nemaki glavni tab nije predvideo. lifenov plan je originalno podrazumevao da desno krilo nemake armije prodre i proe zapadno od Pariza. Meutim, kapacitet i sporost konjskog transporta je usporio snabdevanje nemake vojske, to je na kraju omoguilo Francuzima i Britancima da zaustave nemako napredovanje istono od Pariza u Prvoj bici na Marni (5. septembar12. septembar). Zbog toga su Centralne sile ostale bez brze pobede, i morale su da vode rat na dva fronta. Nemaka vojska se probila u dobru odbrambenu poziciju unutar Francuske, i trajno je onesposobila 230.000 britanskih i francuskih vojnika vie nego to je ona izgubila. Uprkos ovome, problemi u komunikaciji, i komandne odluke sumnjivog kvaliteta su kotale Nemaku anse da brzo pobedi.

Azija i PacifikNovi Zeland je okupirao Nemaku Samou (kasnije Zapadnu Samou) 30. avgusta. 11. septembra, Australijske pomorske i vojne ekspedicione snage su se iskrcale na ostrvo Nova Pomeranija (kasnije Nova Britanija), koje je bilo deo Nemake Nove Gvineje. Japan je zauzeo nemake kolonije u Mikroneziji, a posle Bitke za Cingtao, i nemaku luku Cingtao, na kineskom poluostrvu andong. U roku od nekoliko nedelja, saveznike snage su zauzele sve nemake teritorije na Pacifiku.

U rovovima: Peadija sa gas maskama, Ipr, 1917.

Vojne taktike od pre Prvog svetskog rata nisu drale korak sa napretkom u tehnologiji. Izgraeni su impresivni odbrambeni sistemi, koje zastarela taktika nije mogla da probije tokom veeg dela rata. Bodljikava ica je predstavljala znaajnu prepreku za masovne peadijske napade. Artiljerija, mnogo smrtonosnija nego tokom 1870ih, u sprezi sa mitraljezima, je uinila prelazak brisanog terena vrlo tekim. Nemci su uveli otrovni gas, a ubrzo su obe strane poele da ga koriste, iako se nikada nije pokazao odluujuim faktorom u dobijanju bitke. Efekti gasa su bili brutalni, dovodio je do spore i bolne smrti, i otrovnog gasa su se najvie plaile obe strane, i predstavlja jedan od najbolje upamenih uasa rata. Stratezi obe strane nisu uspeli da razviju taktike za probijanje uanenih pozicija bez velikih gubitaka. Meutim, u to vreme, tehnologija je poela da daje i nova ofanzivna oruja, kao to je tenk. Tenkove su najvie koristile Britanija i Francuska; Nemci su koristili zarobljene saveznike tenkove, kao i malu koliinu iz sopstvene proizvodnje.Nakon Prve bitke na Marni, obe strane su zapoele uzajamnu seriju manevara kojima su pokuavale da zaobiu neprijateljsku liniju fronta, to je dovelo do takozvane trke ka moru (pokuaji zaobilaenja su trajali sve dok se front nije proirio do obale). Britanske i francuske snage sa jedne strane, a nemake sa druge, bile su uanene od Lorene do flamanske obale u Belgiji. Britanija i Francuska su elele da naprave ofanzivu, dok je Nemaka pokuavala da odbrani osvojene teritorije; zbog toga su nemaki rovovi naelno bili mnogo bolje konstruisani nego savezniki. Englesko-francuski rovovi su napravljeni kao privremeni, pre nego to bi njihove snage prodrle kroz neprijateljsku odbranu. Obe strane su pokuavale da prekinu pat poziciju korienjem naunih i tehnolokih napedaka. Aprila 1915, Nemci su prvi put koristili otrovni gas (prekrivi Haku konvenciju) i otvorili 6 kilometara iroku rupu u saveznikim linijama kada su se britanske i francuske kolonijalne snage povlaile. Kanadski vojnici su zatvorili rupu tokom Druge bitke za Ipr. Tokom Tree bitke za Ipr, kanadske i australijsko-novozelananske trupe su zauzele selo Paendejl.1. jul 1916, prvi dan Bitke na Somi, je za Britansku vojsku bio najkrvaviji dan u istoriji - 57.470 vojnika je izbaeno iz stroja, a 19.240 poginulo. Veina rtava je pala tokom prvog sata napada. Cela ofanziva je kotala Britansku vojsku skoro pola miliona ljudi.

Francuski napad na nemake poloaje. ampanja, Francuska, 1917.

Nijedna strana nije bila u stanju da zada odluuji udarac naredne dve godine, mada je nemaka produena akcija kod Verdena tokom 1916, uz neuspeh Antante na Somi, dovela iscrpljenu francusku vojsku na rub kolapsa. Uzaludni pokuaji frontalnih napada, tvrdoglava upornost u upotrebi neefikasnog metoda, su puno kotali francusku i britansku peadiju, i doveli do irenja pobuna, posebno tokom Nivelove ofanzive.

Kanadski vojnici napreduju iza britanskog tenka Mark II kod izboine Vimi.

Od 1915. do 1917, Britanija i Francuska su pretrpele vie gubitaka od Nemake, to je bilo uzrokovano i stratekim i taktikim odlukama obe strane. Na stratekom nivou, dok su Nemci sproveli samo jednu glavnu ofanzivu kod Verdena, Saveznici su nainili vie pokuaja proboja kroz nemake linije. Na taktikom nivou, nemaka defanzivna doktrina je bila dobro prilagoena rovovskom ratovanju, sa relativno slabo branjenim rtvenim isturenim pozicijama i snanijim glavnim poloajem sa koga bi trenutno mogao da se zapone snaan kontranapad. Ova kombinacija je obino bila efikasna u odbacivanju napadaa uz male gubitke po Nemce. Pa ipak, gubitak ivota sa obe strane je bio zapanjuju.Ludendorf je o borbama 1917. napisao: 25. avgust je zakljuio drugu fazu bitke za Flandriju. Skupo nas je kotala. Skupe avgustovske bitke u Flandriji i kod Verdena su stavile zapadne trupe pod veliki pritisak. Uprkos svoj zatiti koju su imale, izgledale su manje-vie bespomono pod enormnim udarom neprijateljske artiljerije. U nekim trenucima, vojska vie nije ispoljavala vrstou kojoj sam se ja, zajedno sa ostalim komandantima, nadao. Neprijatelj je uspeo da se prilagodi naoj metodi sprovoenja kontranapada. Ja sam sam bio pod stranim pritiskom. Stanje na zapadu kao da je spreavalo sprovoenje naih planova drugde.O bici za izboinu Menin je pisao: Jo jedan straan napad na nae linije je nainjen 20. septembra. Neprijateljski napad 20. je bio uspean, to je pokazalo nadmo napada nad odbranom. Njegova snaga nije bila u tenkovima Snaga napada je leala u artiljeriji, i u injenici da naa nije nanela dovoljne gubitke neprijateljskoj peadiji dok se ona grupisala, i iznad svega, tokom samog napada.Oko 800.000 vojnika iz Britanskog carstva je bilo na Zapadnom frontu u svakom trenutku 1.000 bataljona, koji su okupirali sektore na frontu od Severnog mora do reke Orne, je funkcionisalo po mesec dana dugom rotacionom sistemu od etiri faze, osim u vreme ofanziva. Front je imao preko 9.600 km rovova. Svaki bataljon je drao svoj sektor oko nedelju dana, pre nego to bi se povukao na potporne linije, a zatim dalje na rezervne linije. Nakon toga bi usledila nedelja odmora van fronta, esto u oblasti Poperinga ili Amjena.Tokom Bitke kod Arasa 1917, jedini znaajan uspeh britanske vojske je bilo zauzimanje izboine Vimi od strane Kanadskog korpusa pod ser Arturom Karijem i Dulijanom Bingom. Napadake snage su po prvi put uspele da zauzmu, brzo poalju pojaanje, i zadre izboinu koja brani ravnicu Due, bogatu ugljem.

Rat na moru

Eskadrila nemakih bojnih brodova

Na poetku rata, Nemako carstvo je imalo krstarice razasute irom sveta, od kojih su neke kasnije koriene za napade na saveznike trgovake brodove. Britanska Kraljevska mornarica ih je sistematski lovila, ali je za nju predstavljala sramotu injenica da nije mogla da zatiti saveznike brodove. Na primer, nemaka laka krstarica Emden, deo istonoazijske eskadrile stacionirane u Cingtau je zarobila ili unitila 15 trgovakih brodova, i potopila rusku krstaricu i francuski razara. Meutim, najvei deo Nemake istonoazijske eskadrile koja se sastojala od oklopljenih krstarica arnhorst i Gnajzenau, lakih krstarica Nirnberg i Lajpcig i dva transportna broda nije imala nareenja da napada saveznike brodove, ve je bila na putu ka Nemakoj kada se susrela sa elementima britanske flote. Nemaka flotila, zajedno sa Drezdenom, je potopila dve oklopljene krstarice u Bici kod koronela, ali je gotovo potpuno unitena u bici kod Foklandskih ostrva decembra 1914. Samo je Drezden pobegao.Ubrzo nakon poetka neprijateljstava, Britanija je zapoela pomorsku blokadu Nemake. Ova strategija se pokazala efikasnom, odsekavi vitalne linije vojnog i civilnog snabdevanja, iako je blokada krila opteprihvaeni meunarodni zakon kodifikovan u nekoliko meunarodnih sporazume iz prethodna dva veka. Britanija je minirala meunarodne vode da bi spreila bilo koji brod da ue u odreene delove okeana, to je uzrokovalo opasnost i za neutralne brodove. Usled ogranienih reakcija na ovakvo ponaanje, Nemaka je oekivala slian odgovor i na svoju taktiku neogranienog podmornikog ratovanja.

HMS Lajon gori tokom bitke kod Jitlanda nakon to je pogoen salvom sa SMS Licov

Bitka kod Jitlanda 1916. se razvila u najveu pomorsku bitku tokom rata, jedini sukob bojnih brodova punih razmera. Bitka se odvijala od 31. maja do 1. juna, 1916, u Severnom moru kod Jitlanda. Nemakom Flotom visokog mora je komandovao viceadmiral Rajnhard er, dok je britansku Veliku flotu vodio admiral ser Don Delikou. Ishod je bio nereen, jer su Nemci koje je nadmanevrisala vea britanska flota, uspeli da pobegnu i da nanesu vie tete britanskoj floti nego to su oni pretrpeli. Meutim, strateki, Britanci su osigurali kontrolu nad morem, to je znailo da je veliki broj nemakih brodova ostao zarobljen u lukama do kraja rata.Nemake podmornice pokuale su da preseku pomorsku liniju snabdevanja izmeu Severne Amerike i Britanije. Priroda podmornikog rata znaila je da je do napada najee dolazilo bez prethodnog upozorenja zbog ega su posade trgovakih brodova imale male anse za preivljavanje. Zbog ovakvog naina voenja podmornikog rata, SAD su uloile zvanian protest, to je dovelo do izmena u nainu dejstva nemakih podmornica. Posle nesrenog potapanja putnikog broda RMS Luzitanija 1915. Nemaka je obeala da nee vie napadati putnike brodove dok je Britanija poela sa naoruavanjem svojih trgovakih brodova. Konano, poetkom 1917. Nemaka je usvojila politiku neogranienog podmornikog rata, shvativi da e Amerika najverovatnije ui u rat na strani sila Antante. Nemaka je pokuala da u potpunosti onemogui savezniki pomorski transport pre nego to SAD prebaci trupe na evropski kontinent.Opasnost od nemakih podmornica znaajno je opala kada je 1917. uveden sistem konvoja koje su pratili razarai. Ovakva taktika oteala je nemakim podmornicama pronalaenje meta, to je dovelo do naglog smanjenja gubitaka; nakon uvoenja hidrofona i dubinskih bombi, pratei razarai su dobili mogunost da napadnu nemake podmornice i da ih potope. Sistem konvoja usporio je dotok ratnog materijala zbog vremena potrebnog za prikupljanje brodova i formiranje konvoja. Problem je reen pokretanjem obimnog programa izgradnje velikog broja transportnih brodova. Brodovi koji su prevozili trupe bili su previe brzi za nemake podmornice zbog ega nisu bili ukljueni u sistem konvoja u Severnom Atlantiku.Prvi svetski rat je takoe bio prvi sukob u kojem su upotrebljeni nosai aviona. U julu 1918. Sopovit Kemeli koji su poleteli sa britanskog nosaa aviona HMS Fjurios, izvrili su uspean napad na bazu nemakih cepelina u Tondernu.

Juna bojitaRat na BalkanuZa vie informacija videti Balkanska kampanja (Prvi svetski rat), Srpska kampanja (Prvi svetski rat) i Solunski frontSuoena sa Rusijom, Austro-Ugarska je mogla da odvoji samo treinu svoje vojske u napadu na Srbiju. Nakon velikih pretrpljenih gubitaka, Austrougarska je nakratko okupirala Beograd. Meutim, kontranapad Vojske Kraljevine Srbije ih je uspeo isterati iz zemlje do kraja 1914. Tokom prvih devet meseci 1915, Austro-Ugarska je koristila svoje vojne razerve u ratu protiv Italije. Meutim, nemake i austro-ugarske diplomate su uspele da ubede Bugarsku da se pridrui u napadu na Srbiju.Srbija je bila okupirana za neto vie od mesec dana. Napad je poeo 5. oktobra 1915. kada su Centralne sile pokrenule ofanzivu sa Save i Dunava; etiri dana kasnije Bugarska se pridruila napadu sa istoka. Srpska vojska, poto se borila na dva fronta i bila suoena sa sigurnim porazom, poela je povlaenje prema obali Jadranskog mora, kroz Crnu Goru i Albaniju. Crnogorska vojska je titila srpsko povlaenje uMojkovakoj bici6. i 7. januara 1916, ali je na kraju Austrougarska okupirala i Crnu Goru. Srpska vojska je saveznikim brodovima prebaena u Grku i severnu Afriku.Solunski front jeosnovan krajem 1915. kada su francuske i britanske snage iskrcale kod Soluna da bi pruili pomo i izvrili pritisak na grku vladu da objavi rat. Na nesreu Saveznika, pro-nemaki kralj Grke Konstantin I je raspustio vladu pro-saveznikog premijera Elefteriosa Venizelosa, pre nego to su saveznike snage mogle stii.Okupirana Srbija je bila podeljena izmeu Austro-Ugarske i Bugarske. Bugari su u svojoj okupacionoj zoni zapoeli Bugarizaciju srpskog stanovnitva, zabranivi srpsku irilicu i Srpsku pravoslavnu crkvu. Nakon prisilne mobilizacije srpskog stanovnitva u bugarsku vojsku 1917, izbio je Topliki ustanak. Srpski ustanici su za kratko vreme oslobodili teritoriju izmeu Kopaonika i June Morave. Ustanak je uguen zajednikim naporima bugarskih i austrijskih snaga krajem marta 1917.Solunski front se vei deo vremena pokazao statinim. Srpske snage su oslobodile deo svoje teritorije oslobodivi Bitolj 19. novembra 1916.

Otomansko carstvo

Britanska artiljerija na Skopus planini tokom Bitke za Jerusalim

Otomansko carstvo se svrstalo sa Centralnim silama, potpisavi tajni Otomansko-nemaki sporazum u avgustu 1914. To je predstavljalo pretnju za ruske teritorije na Kavkazu i britansku komunikaciju sa Indijom preko Sueckog kanala. Britanci i Francuzi su otvorili prekomorske frontove Galipoljskim (1915) i Mesopotamskim pohodom. Turci su u Galipolju uspeno odbili britanski, francuski, australijski i novozelananski napad. Meutim, u Mesopotamiji, nakon katastrofalne Opsade Kuta (191516), Britanske imperijalne snage su se reorganizovale i zauzele Bagdad u martu 1917. Dalje na zapadu u Sinajskom i palestinskom pohodu, poetni britanski neuspesi su prevazieni kada je u decembru 1917 osvojen Jerusalim. Egipatske ekspedicione snage, pod komandom feldmarala Edmunda Alenbija, su slomile otomanske snage u Bici za Megido u septembru 1918.Ruska vojska se najbolje pokazala na Kavkazu. Enver paa, vrhovni komandant turske vojske, je bio ambiciozan i sanjao je o osvajanju srednje Azije, ali je bio slab zapovednik. Pokrenuo je ofanzivu protiv Rusa na Kavkazu u decembru 1914. sa 100.000 svojih vojnika. Insistirajui na frontalnom napadu na ruske planinske poloaje u zimi izgubio je 86% svoje vojske u bici kod Sarikamia.

Ruski rovovi u Bitki kod Sarikamia

Ruski zapovednik od 1915. do 1916, general Nikolaj Judeni, je nizom pobeda isterao Turke iz veeg dela junog Kavkaza. Godine 1917, ruski veliki vojvoda Nikolaj preuzeo je zapovednitvo na kavkaskom frontu. Nikolaj je planirao da izgradi elezniku prugu od Gruzije do osvojenih teritorija kako bi svee trupe mogle stii za novu ofanzivu 1917. Meutim, u martu 1917. car je zbaen u februarskoj revoluciji i ruska kavkaska armija poela je da se raspada. U novonastaloj situaciji, jermenske dobrovoljake jedinice stavile su se pod komandu generala Tovmasa Nazarbekjana, sa generalom Dro kao civilnim komesarom Administrativne uprave Zapadne Jermenije.Linija fronta imala je tri glavne divizije, a njihovi komandanti su bili: Movses Silikov, Andranik Toros Ozanijan i Mikhail Areian. Dodatna regularna jedinica je bila pod kontrolon pukovnika Korganiana. Postojale su Jermenske partizanske jedinice (vie od 40.000) koje su sainjavale ove glavne jedinice.Arapska pobuna je bila glavni razlog poraza Otomanske imperije. Pobuna je poelaBitkom u Meki erifa Huseina od Meke uz pomo Britanaca juna 1916. godine, a zavrila se otomanskom predajom Damaska. Fahri Paa, otomanski komandant Medine, pruao je estoki otpor dve i po godine tokom opsade Medine.

Du granice italijanske Libije i britanskog Egipta, pleme Senusija, podstaknuto i naoruano od strane Turaka, krenulo je u gerilski rat protiv saveznikih snaga. Prema knjizi Prvi svetski rat Martina Gilberta, Britanske snage su bile primorane da angauju 12.000 vojnika kako bi se obraunali sa Sanusijima. Njihova pobuna je slomljena sredinom 1916. godine.

Italijansko uee

Austrougarska brdska brigada u Tirolu

Italija je bila u savezu sa Nemakom i Austro-Ugarskom od 1882. kao deo Trojnog saveza. Meutim, ona je imala svoje pretenzije na austrijske teritorije Trentino, Istru i Dalmaciju. Rim je imao tajni pakt iz 1902. sa Francuskom, koji je ponitavao njen savez sa Austrijom. Na poetku neprijateljstava, Italija je odbila da angauje svoju vojsku, tvrdei da je Trojni savez bio defanzivne prirode i da je Austro-Ugarska agresor. Austro-Ugarska je poela pregovore kako bi osigurala italijansku nezavisnost, nudivi Italiji francusku koloniju Tunis. Meutim, Italija se pridruila silama Antante u aprilu 1915. i objavila rat Austro-Ugarskoj u maju. Petnaest meseci kasnije, Italija je objavila rat Nemakoj.U vojnom smislu, Italijani su imali brojanu nadmo. Meutim, ova prednost je izgubljena zbog tekog terena u ko su se odvijale borbe, kao i zbog koriene strategije. Italijanski feldmaral Luii Kadorna, uporni zagovornik frontalnog napada, je matao o proboju u Sloveniju, zauzimanju Ljubljane i ugroavanju Bea. Ovo je bio napoleonski plan, koji nije imao realne anse za uspeh u eri bodljikavih ica, mitraljeza i artiljerijske vatre, kombinovanim sa brdovitim i planinskim terenom.Kadorna je insistirao na napadu na frontu na Soi. Pokrenuo je 11 napada ne osvrui se na ivote svojih vojnika. Italijani su takoe izveli ofanzive kako bi oslabili pritisak na ostalim saveznikim frontovima. Na frontu kod Trentina, Austrougarska je koristila prednost brdovitog terena, koji je favorizovao odbranu. Nakon poetnih stratekih povlaenja, front je ostalo uglavnom napromenjen dok su austrijski Kajzericen i tandicen i italijanski Alpini bili angaovani u tekim borbama tokom leta. Austrougarski kontra napad kod Aziaga, prema Veroni i Padovi u prolee 1916, doveo je samo do malog napredovanja.Poevi u 1915, Italijani su izvrili jedanaest ofanziva na Soi, severoistono od Trsta. Svih jedanaest ofanziva je Austrougarska (dravi vie podruije) odbila. U leto 1916. godine, Italijani su osvojili grad Goricu. Nakon ove manje pobede, front je ostao nepromenjen due od godinu dana, uprkos nekoliko italijanskih ofanziva.

Indijski doprinos ratuUprkos britanskim strahovanjima da e sa poetkom Prvog svetskog rata u Indiji izbiti oruana pobuna protiv britanaca, najznaajniji indijski politiari ostali su lojalni britanskoj kruni i pruili su punu podrku Velikoj Britaniji. Indija je znaajno doprinela britanskim ratnim naporima obezbeujui svee ljudstvo i sirovine. Puna podrka Britaniji tokom rata bila je rezultat politike Indijskog kongresa koji je smatrao da e, u znak zahvalnosti Britanija dati Indiji vei stepen samouprave. Meutim, Britanija je po zavretku rata izneverila indijska oekivanja to je dovelo do ponovnog otpora indijskog naroda i nastavka borbe za nezavisnost pod vostvom Mohandasa Karamada Gandija. Oko 1.3 miliona indijskih vojnika i radnika sluilo je u Evropi, Africi i na Bliskom istoku, dok su indijska vlada i maharade slale velike koliine hrane, novca i municije. U borbama u Evropi uestovalo je 140.000 indijskih vojnika, dok je na bliskom istoku ovaj broj iznosio oko 700.000. Tokom rata poginulo je 47.746 indijskih vojnika, a 65.126 je bilo ranjeno.

Pokret za indijsku nezavisnostBengal i Pandab su ostali arite indijskih antikolonijalnih aktivnosti. Terorizam u Bengalu, sve vie vezan za onaj u Pandabu, je skoro paralisao kolonijalnu administraciju. Indijska dijaspora je za vreme rata pokuavala da potakne pobunu u zemlji, uz pomo irskih republikanaca, Nemaca i Turaka. Ova zavera je postala poznata kao indo-nemaka zavera.Nidermajer-Hentig misija je isto pokuala da podigne afganistanskog emira na pogunu protiv britanaca. Ovaj napor je 3 godine kasnije doveo do treeg anglo-afganistanskog rata. Niz neuspelih pokuaja pobune je izveden u Indiji, od kojih su dve u 1915. najvanije. Pobune su uguene i pokret smiren sa masovnom kontra-obavetajnom operacijom i drakonskim politikim aktima (Akt o odbrani Indije, 1915.), to je trajalo skoro 10 godina.Pobunjenici su pokuali da ponu revolt i ubacivanjem ljudi preko zapadne granice Indije, regrutujui indijske ratne zarobljenike u Turskoj i Nemakoj. Ovi pobunjenici su pomagali Turcima u Iranu i Turskoj. Jednom prilikom su ove tursko-indijske trupe zauzele pogranino mesto Karman i zarobile britanskog konzula. Pobunjenici su bili aktivni i u Afganistanu i na irem podruju dananjeg Pakistana. Gradovi na obali, Gavador i Davar su pali pod vlast pobunjenika. Tek padom Bagdada u britanske ruke onemogueno je snabdevanje ustanika, i njihova mo slabi dok nisu konano uniteni u bici kod iraza. Gerilci su nastavili da se ponegde bore do 1919.Iako sukob u Indiji nije bio direktan deo Prvog svetskog rata, imao je ulogu u irem stratekom kontekstu. Britanske trupe u Indiji su bile vezane pobunom i nisu mogle da uestvuju na vanijim bojitima rata. Britaniji je Indija bila vana kao izvor sirovina i ljudi za regrutaciju, kao i podruje prelaska trgovakih puteva danje na istok. Pomalo i polako, britanci su uspevali da alju sve vie trupa u podruje sve dok pobuna nije uglavnom uguena 1919.

Istoni frontPoetne aktivnosti

Dok je na Zapadnom frontu dolo do pat pozicije, rat se nastavio na istoku. Poetni ruski planovi su podrazumevali simultanu invaziju na austrijsku Galiciju i nemaku Istonu Prusku. Iako je poetni ruski napad u Galiciji bio u velikoj meri uspean, iz Istone Pruske su ruske snage isterali Hindenburg i Ludendorf kod Tanenberga i Mazurskih jezera u avgustu i septembru 1914. Do ovakvog razvoja dogaaja je dovela i injenica da je Rusija imala manje razvijenu industriju i neefikasno vojno rukovodstvo. Do prolea 1915, Rusi su se povukli u Galiciju, a u maju su Centralne sile napravile veliki proboj na junim granicama Poljske. 5. avgusta su osvojili Varavu i naterali Ruse na povlaenje iz Poljske. Ovo je u Rusiji postalo poznato kao Veliko povlaenje, a u Nemakoj kao Veliko napredovanje.

Ruska revolucija

Posledice Brestlitovskog miraNezadovoljstvo ruskom vladom zbog voenja rata je raslo, uprkos uspenoj Brusilovljevoj ofanzivi u istonoj Galiciji. Uspeh je bio potkopan odupiranjem ostalih generala da angauju svoje trupe da bi se osigurala pobeda. Ruske i saveznike snage su samo privremeno dignute iz mrtvih ulaskom Rumunije u rat 27. avgusta. Nemake snage su dole u pomo austrijskim trupava u Transilvaniji i Bukuret je pao u ruke Centralnim silama 6. decembra. U meuvremenu, nemiri su rasli u Rusiji, kako je car Nikolaj II Romanov ostao na frontu. Nesposobna vladavina carice Aleksandre je izazvala proteste i rezultovala je ubistvom njenog miljenika Raspuina krajem 1916. godine.

Vladimir Ilji LenjinU martu 1917. demonstracije u Petrogradu su se okonale abdikacijom Nikolaja II i imenovanjem slabe Privremene ruske vlade, koja je delila vlast sa Petrogradskim sovjetom socijalista. Ovakvo ureenje je dovelo do konfuzije i haosa i na frontu i kod kue. Vojska je postala izuzetno neefikasna.Rat i vlada su postajali sve nepopularniji. Nezadovoljstvo njima je dovelo do porasta popularnosti boljevika, na elu sa Vladimirom Lenjinom. On je obeao da e izvui Rusiju iz rata i uspeo je da doe na vlast. Trijumf boljevika u novembru je pratilo primirje u decembru i pregovori sa Nemakom. U poetku su boljevici odbijali nemake uslove, ali kada je Nemaka nastavila rat i marirala kroz Ukrajinu bez potekoa, nova vlada je potpisala Brest-Litovski mir 3. marta 1918. Mir je izbacio Rusiju iz rata i predao znatan deo njenih teritorija, ukljuujui Finsku, baltike zemlje i delove Poljske i Ukrajine Centralnim silama.Sa prihvatanjem Brest-Litovskog mira, Antanta vie nije postojala. Saveznike snage su izvele invaziju niskog inteziteta na Rusiju da spree nemako eksploatisanje ruskih resursa, i u manjoj meri, kao podrka Belima u Ruskom graanskom ratu. Saveznike trupe su se iskrcale u Arhangelsku i Vladivostoku.

1917.1918.

U rovovima: Kraljevska irska streljaka regimenta u komunikacionom rovu tokom prvog dana bitke na Somi, 1. jul 1916.

Dogaaji iz 1917. su se pokazali odluujuim za kraj rata, mada se njihovi efekti nisu u punoj meri osetili do 1918. Britanska pomorska blokada je poela ozbiljno da utie na Nemaku. Kao odgovor, februara 1917, nemaki glavni tab je nagovorio kancelara Teobalda fon Betmana Holvega da objavi odobri neogranien podmorniki rat, u cilju da se izgladnjivanjem porazi Britanija. Potopljena tonaa je porasla na preko 500.000 tona meseno od februara do jula. Najveu vrednost od 860.000 je dostigla u aprilu. Nakon jula, ponovo uvedeni sistem konvoja je postao vrlo efikasan u neutralisanju opasnosti od nemakih podmornica. Britanija je otklonila opasnost od izgladnjivanja, a nemaka industrija je poela da posustaje. Pobeda Austorugarske i Nemake u bici kod Kobarida je navela Saveznike da na Rapalskoj konferenciji oforme Vrhovni savezniki savet kako bi koordinisali planiranje. Pre toga, britanska i francuska vojska su funkcionisale pod odvojenim komandama.Centralne sile su u decembru potpisale primirje sa Rusijom. Ovo je oslobodilo njihove trupe za upotrebu na zapadu. Ironino je da su Nemci mogli da prebace vie trupa na zapad da nisu zauzeli tako velike teritorije. Uz nemaka pojaanja i svee amerike trupe, finalni ishod rata se odluivao na Zapadnom frontu. Centralne sile su znale da ne mogu da pobede u produenom ratu, pa su se uzdale u brzu ofanzivu. tavie, voe Centralnih sila i Saveznika su se sve vie plaile socijalnih nemira i revolucije u Evropi. Zbog svega ovoga su obe strane hitno elele odlunu pobedu.

Ulazak Sjedinjenih Drava u rat

Ameriki peadinac, oko 1918.

Predsednik Vilson pred Kongresom objavljuje prekid zvaninih odnosa sa Nemakom 3. februara 1917.Sjedinjene Drave su isprva vodile politiku izolacionizma, izbegavajui sukob, i pokuavajui da zagovaraju mir. Ovo je dovelo do poveanih tenzija sa Berlinom i Londonom. Kada je nemaka podmornica 1915. potopila britanski putniki brod Luzitanija, na kome je bilo 128 Amerikanaca, predsednik Amerike, Vudro Vilson je izjavio, Amerika je suvie ponosna da bi ratovala, i zahtevao da se prekinu napadi na putnike brodove. Nemaka je posluala. Vilson je uestalo upozoravao da SAD nee tolerisati neogranieni podmorniki rat, to jest krenje meunarodnog prava i amerikih shvatanja ljudskih prava. Bio je pod pritiskom biveg predsednika Teodora Ruzvelta, koji je nemako delovanje nazivao gusarenjem. Vilsonova elja da bude vaan uesnik pregovora na kraju rata kako bi promovisao Ligu naroda je takoe igrala vanu ulogu. Vilsonov dravni sekretar, Vilijam Denings Brajan je dao ostavku u znak protesta protiv predsednikove ratnohukake diplomatije. Meu dodatnim faktorima koji su uticali na ulazak SAD u rat su i sumnja u nemaku sabotau koja je izazvala Blek Tom eksploziju (skladite municije) u Nju Derziju, i izazivanje Kingslend eksplozije (fabrika municije).

Januara 1917., nakon pritiska mornarice na kajzera, Nemaka je nastavila neogranieni podmorniki rat. Britanska tajna kraljevska mornarika kriptoanalitika grupa, Soba 40, je razbila nemaku diplomatsku ifru. Presreli su nemaki predlog Meksiku (Cimermanov telegram) da Meksiko ue u rat kao nemaki saveznik protiv Sjedinjenih Drava u sluaju da SAD uu u rat. Po ovom predlogu, ako SAD uu u rat, Meksiko bi objavio rat Sjedinjenim Dravama i u rat uveo i Japan kao svog saveznika. Ovo bi spreilo Amerikance da poalju trupe u Evropu, i dalo vremena Nemakoj da podmornikim ratovanjem ugui Britaniju prekidanjem vitalnih linija snabdevanja. Zauzvrat, Nemci su obeali Meksiku podrku u ponovnom zauzimanju Teksasa, Novog Meksika i Arizone.

Ameriki regrutacioni poster. Rad Luisa D. Fanera.

Nakon to su Britanci pokazali sadraj Cimermanovog telegrama Amerikancima, predsednik Vilson, koji je ponovo izabran za predsednika izmeu ostalog i na osnovu injenice da je spreio uplitanje zemlje u rat, je objavio telegram kako bi dobio podrku za ulazak SAD u rat. Prethodno je vodio politiku neutralnosti, mada je pozivao na naoruavanje amerikih trgovakih brodova koji su doturali municiju Britaniji, i kriom podravao britansku blokadu nemakih luka i miniranje meunarodnih voda, i spreavao isporuke hrane iz Sjedinjenih Drava i sa drugih strana Nemakoj. Nakon to su podmornice potopile sedam amerikih trgovakih brodova, i nakon to je objavljen Cimermanov telegram, Vilson je pozvao na rat sa Nemakom, a Kongres je rat objavio 6. aprila 1917.Kljuna za uee SAD u ratu je bila masivna domaa propaganda koju je vodio KOmitet za javne informacije, a nadgledao Dord Kril. Kampanja je ukljuivala desetine hiljada istaknutih ljudi koje je izabrala vlada, a koji su na hiljadama javnih okupljanja drali briljivo pripremljene pro-ratne govore. U akciju su bile ukljuene i druge grane vlasti, a privatne osvetnike grupe poput Amerike zatitnike lige, su sprovodile represiju protiv ljudi koji su se protivili ulasku SAD u rat, ili su bili nemakog porekla. Ostali oblici propagande su ukljuivali filmove, fotografije, velike postere (koje su dizajnirali poznati ilustratori kao to je Luis D. Faner), lanke u asopisima i novinama, i slino.

Afro-ameriki vojnici mariraju u Francuskoj[57].

Sjedinjene Drave nikada nisu formalno bile lanica Saveznika, ali su postale neka vrsta priruene sile. SAD su imale malu vojsku, ali su regrutovale etiri miliona vojnika, i u leto 1918. su slale 10.000 sveih vojnika u Francusku svakog dana. Nemaka se preraunala, verujui da e Sjedinjenim Dravama biti potrebno mnogo vie vremena da poalju snage u Evropu, i da e njihov dolazak moi da spree upotrebom podmornica.Mornarica Sjedinjenih Drava je poslala grupu bojnih brodova u Skapa Flou kako bi se pridruili britanskoj floti, razarae u Kouv, Irska kao i podmornice u zatitu konvoja. Nekoliko regimenti marinaca je razmeteno u Francuskoj. Britanci i Francuzi su eleli da se amerike jedinice koriste kao pojaanje britanskih i francuskih jedinica na borbenim linijama, ali su Sjedinjene Drave odbile ovaj predlog. General Don D. Pering, komandir Amerikih ekspedicionih snaga (AEF), je odbio da razbije amerike jedinice kako bi se koristile kao pojaanja britanskih i francuskih jedinica (meutim, dozvolio je da Francuzi koriste borbene jedinice sastavljene od crnaca). AEF doktrina je podrazumevala upotrebu frontalnih napada, to je strategija koju su Britanija i Francuska davno napustile usled velikih gubitaka.

Italijanski frontU jesen 1917. zahvaljjui poboljanoj situaciji na istonom frontu, Austrijanci su dobili znaajna pojaanja ukljuujui nemake jurine trupe i nemaki eltini Alpski korpus. 26. oktobra 1917. Centralne sile prele su u ofanzivu i razbile italijanske snage u bici kod Kaporeta. Razbijene italijanske jedinice povukle su se oko 100 km juno od prvobitne linije fronta. Front je stabilizovan nakon to su reorganizovane italijanske jedinice zaustavile austrijsko napredovanje u bici kod reke Pijave. Zbog izuzetno velikih gubitaka italijanske armije u bici kod Kaporeta, italijanska vlada regrutovala je deake iz 99, tj. muku decu roenu 1899. koja su u trenutku regurutovanja navrila 18 godina.U seriji bitaka na Azijao platou, tokom 1918. Austro-ugarske snage nisu uspele da probiju liniju fronta.Nemaka prolena ofanziva 1918.

Saveznike snage su na Zapadnom frontu vei deo rata provele u rovovima.

Nemaki general Erih Ludendorf je napravio planove za ofanzivu 1918. na Zapadnom frnotu. Prolena ofanziva je trebalo da razdvoji britanske i francuske snage serijom taktikih varki i napada. Nemaka komanda se nadala da e uspeti da zada odluujui udarac neprijatelju pre nego to znaajnije koliine amerikih snaga stignu. Operacija je zapoela 21. marta 1918, napadom na britanske snage blizu Amjena. Nemake snage su uspele da napreduju neverovatnih 60 kilometara.Britanski i francuski rovovi su probijeni korienjem nove infiltracione taktike, poznate pod imenom Hutijer taktika, po geenralu Oskaru fon Hutijeru. Prethodne napade je odlikovala duga artiljerijska priprema praena masovnim napadima. Meutim, u Prolenoj ofanzivi, nemaka vojaksa je artiljeriju koristila samo kratko pre infiltriranja malih peadijskih grupa kroz slabe take. Ove grupe bi napadale komandne i logistike delove, a zaobilazile take gde je otpor bio jai. Tee naoruana peadija bi zatim unitavala ove izolovane pozicije. Nemaki uspeh se u velikoj meri zasnivao na elementu iznenaenja.Linija fronta se pomakla na 120 kilometara od Pariza. Tri teka Krup eleznika topa su ispalila 183 granata na grad, zbog ega su mnogi stanovnici Pariza pobegli iz grada. Poetna ofanziva je bila toliko uspena, da je kajzer Vilhelm II proglasio 24. mart dravnim praznikom. Mnogi Nemci su mislili da je pobeda blizu. Meutim, nakon estokih borbi, ofanziva je zaustavljena. Poto im je nedostajalo tenkova i motorizovane artiljerije, Nemci nisu bili u stanju da se konsoliduju na osvojenim teritorijama. Iznenadno zaustavljanje je bilo uzrokovano i ubacivanjem etiri australijske divizije, kojima je polo za rukom da zaustave nemako napredovanje.

Vojnici Britanske 55. divizije (Zapadni Lankaajr), oslepljeni gasom tokom etvrte bitke za Ipr, 10. aprila 1918.

Amerike divizije za koje je Pering eleo da deluju kao nezavisne snage, su dodeljene oslabljenim francuskim i britanski mkomandama 28. marta. Vrhovni ratni savet Saveznikih snaga je osnovan 5. novembra 1917. Za vrhovnog zapovednika saveznikih snaga je izabran general Fo. Hejg, Peten i Pering su zadrali taktiku kontrolu nad svojim armijama; Fo je preuzeo ulogu koordinatora, a ne upravnu ulogu, i britanska, francuska i amerika komanda su uglavnom delovale nezavisno.Nakon ove operacije, Nemaka je zapoela akciju protiv severnih luka u Lamanu. Saveznici su zaustavili napredovanje Nemaca uz minimalne teritorijalne dobitke Nemake. Zatim je nemaka armija na jugu sprovela operacije Bljuher i Jork, iroko prema Parizu. Operacija Marna je zapoeta 15. jula, u pokuaju da se okrui Rems, i poinjui Drugu bitku na Marni. Savezniki kontranapad koji je usledio je oznaio poetak njihove prve uspene ofanzive tokom rata.Do 20. jula, Nemci su vraeni na linije od pre poetka Prolene ofanzive, ne postignuvi nita. Nakon ove faze rata na zapadu, nemaka vojska vie nikada nije preuzela inicijativu. Nemaki gubici izmeu marta i aprila 1918 su iznosili 270.000 vojnika, ukljuujui mnoge dobro utrenirane jurinike.U meuvremenu, u Nemakoj su stvari ile na gore. Anti-ratni marevi su uestali, a moral armije je opadao. Industrijski proizvod je iznosio 53% onoga iz 1913. godine.

Nove drave u ratnoj zoni1918. su uspostavljene meunarodno priznate Demokratska Republika Jermenija i Demokratska Republika Gruzija na granici Otomanskog carstva, kao i nepriznata Centrokaspijska diktatura i Jugozapadna Kavkaska Republika.1918, Danaci iz Jermenskog nacionalnog oslobodilakog pokreta su proglasili Demokratsku Republiku Jermeniju (DRJ) preko Jermenski kongres istonih Jermena (ujedinjeni oblik Jermenskih nacionalnih saveta) nakon raspada Transkavkaske Demokratske Federativne Republike. Tovmas Nazarbekijan je postao prvi glavnokomandujui DRJ. Enver Paa je naredio osnivanje nove vojske pod imenom Armija islama. Naredio je Armiji islama da ue u DRJ, u cilju zauzimanja Bakua na Kaspijskom moru. Ovoj ofanzivi su se Nemci estoko protivili. Poetkom maja 1918, otomanska vojska je napala novoproglaenu DRJ. Iako su Jermeni uspeli da nanesu jedan poraz otomanskoj vojsci u Bici za Sardarapat, otomanska vojska je uspela da razbije jermensku vojsku. Republika Jermenija je bila primorana da potpie Batumski sporazum juna 1918.

Saveznika pobeda: leto i jesen 1918.Zapadni front

Ameriki inenjerci pri povratku sa fronta tokom Bitke u Saint Mihielu (Battle of Saint-Mihiel) u septembru 1918.

Saveznika kontraofanziva, poznata pod imenom Ofanziva od sto dana je poela 8. avgusta 1918. Bitka kod Amijena razvijena sa III Korpusom Britanske etvrte Armije na levoj, Prve Francuske Armije na desnoj i Australijskih i Kanadskih korpusa dala su teite ofanzive na srednjem delu kod Arbonijera. Ukljueni su 414 tenka Mark IV i Mark V tip i 120.000 ljudi. Napredovali su 12 kilometara unutar teritorije koju su drali Nemci za samo sedam sati. Erih Ludendorf je okarakterisao ovaj dan kao crni dan nemake vojske.Australijski-Kanadske trupe na elu napada kod Amijena, bitke koja je bila poetak nemakog sloma, pomogla je britanskim snagama na severu i francuskim na jugu da napreduju to je primoralo nemake armije na povlaenje du zapadnog fronta i unutar Hindenburgove linije. Dok je nemaki otpor britanskoj etvrtoj Armiji kod Amijena ojaavao, nakon napredovanja od 23 kilometara i doveo je bitku do kraja, francuska Trea Armija je dola do Amijena 10. avgusta, kada je ubaena desno francuska Prva Armija, i napredovala dodatnih 6 kilometara oslobaajui Lasinji u borbama koje su trajale do 16. Juno od francuske Tree Armije general arla Manina (Kasapin) proveo je svoju francusku Desetu Armiju napred kod Soasona 20. avgusta i zarobio 8.000 vojnika, 200 topova i vrhove Ajne sa pogledom na nemake pozicije severno od reke Vesle. Jo jedan crvni dan kao to je objasnio Ludendorf.U meuvremenu general Bajing Tree britanske Armije, izvetavajui o neprijatelju na svom frontu kako slabi i polako se povlai, nareuje napad sa 200 tenkova prema Bapaume, zapoinjui ono to se danas zove Bitka za Albert sa specifinim naredbama o "Proboju neprijateljske linije, u cilju obilaenja neprijatelja na sadanjem frontu" (suprotan britanskoj etvtoj Armiji kod Amiensa) Savezniki lideri su sada shvatili da nastavak napada nakod snaenja otpora je znaio samo gubitke ivota i da je bolje da se naprave liniju. Napadi su preduzimani na brzinu kako bi se dobila prednost uspenog napredovanja na bokovima a da se prekine kada taj napad prekine da ima poetne uspehe.Britanska Trea Armija napredovala je 24 km severno od Alberta nakon jednodnevne stagnacije na glavnoj liniji otpora gde su se Nemci povukli. Rovlingsova etvrta Britanska Armija je mogla da se bori na levom boku i uznapreduje izmeu Alberta i Some ojaavajui liniju izmeu zauzetih pozicija Tree Armije i Amiensa to je dovelo do zauzimanja Amiensa. 26. avgusta Britanska etvrta Armija na levom boku Tree Armije ula je u borbu irei je u pravcu severa iza Arasa. Kanadski korpusi su se u sklopu predhodnice Prve Armije borili na putu od Arasa prema istoku 8 km prema teko branjenom Aras Kambaji pre dolaska do spoljne Hinderburgove linije, probijajui ih 28. i 29. Bapaum je pao 29. Novozelandskoj diviziji Tree Armije i Austrijalijancima, koji su predvodili napredovanje etvrte Armije, i bili su u mogunosti da nastave napredovanje kod Amiensa i da zauzmu Peron i Mont Sent Kventin 31. avgusta. Dalje na jugu je Francuska Prva i Trea armija polako napredovale uz borbu dok je Deseta Armija, koja je prela Ailete i bila je istono od Hemin de Demsa, bila je kod Albetih pozicije na Hindeburgovoj liniji. Tokom poslednje nedelje avgusta pritisak na vie od 100 kilometara protiv neprijatelja je bio jak i nepopustljiv. Nemaki izvetaj je glasio: "Svaki dan se troimo u krvavoj borbi sa uvek i ponovo neprijateljem u naletu, a noi protodimo bez spavanja u premetanju na nove linije."[70] ak i na severu u Flandriji Britanska Druga i Peta Armija su tokom avgusta i septembra mogle da napreduju i zarobljavaju vojnike i pozicije koje su predhodno gubili.

Ameriki major u izviakom balonu iznad teritorija bliskih liniji frona.

2. septembra Kanadski korpusi prelazei Hindenburgovu liniju, sa probijanjem na Votan poziciji, omoguili su Treoj Armiji da napreduje to je imalo odjeka na celom zapadnom frontu. Istoga dana OHL (Nemaka vrhovna komanda) nije imala izbora nego da izda nareenje za povlaenjem est armija iza Hindenburg linije na jugu, iza Kanal Du Nord na frontu sa Kanaanima i Prvom Armijom i do povlaenja na Lis na severu, davajui bez borbe ono to je zauzeto u predhodnom aprilu. Prema Ludendorfu "Morali smo da priznamo neophodnost povlaenja celog fronta od Skarpe do Vesle."

U skoro etri nedelje borbi od 8. avgusta preko 100.000 Nemaca je zarobljeno, 75.000 od strane Britanskih ekspedicionih snaga a ostalo od strane francuza. Od "crnog dana za Nemaku Armiju" Nemaka vrhovna komanda je zakljuila da je rat izgubljen i traila je zadovoljavajui kraj. Dan nakon bitke Ludenforf je rekao pukovniku Mertcu "Mi nemoemo da pobedimo, ali ne smemo ni da izgubimo." 11. avgusta ponudio je svoju ostavku Kaizeru, koji ju je odbio odgovorivi, "Vidim da moramo da napadnemo ravnoteu. Skoro smo dostigli limit od naeg otpora. Rat mora biti zavren." 13. avgusta u Spa, Hindenburg, Ludendorf, Kancelar i Ministar inostranih poslova Hintc sloili su se da se rat ne moe zavriti vojno i sutradan je Nemaki Krunski Savet odluio da pobeda u veini oblasti sada nije verovatna. Austrougarska je upozorila da ona moe da nastavi rat samo do decembra i da Ludendorf je preporuio momentalne mirovne pregovore, na ta je Kajzer odgovorio davajui isntrukcije Hintcu da trai meditaciju Holandske Kraljice. Prince Rupreht upozorio je Princa Maksa od Badena "Naa vojna situacija se unitava tako brzo da ja vie ne verujem da moemo da izdrimo do zime; mogue je da e katastrofa doi ranije." 10. septembra Hindenburg je zahtevao korake ka miru austrijskom i nemakom Caru apelujui na Holandiju za meditacijom. 14. septembra Austrija alje notu svim uesnicima i neutralnim dravama da ponu da pregovaraju o miru na neutralnom mestu i 15. septembra Nemaka je poslala mirovnu ponudu Belgiji. Obe mirovne ponude su odbijene 24. septembra inforaiui lidere u Berlinu da pregovori o primirju su neizbeni.Tokom septembra Nemci su pokuavali da organizuju vei broj kontranapada, ali sa manjim uspesima. Pogranina sela, gradovi, visoravni i rovovi su padali u ruke Saveznika du Hindenburgove linije, sa BES koje su zarobile 30,441 vojnika u poslednjoj nedelji septembra. Dalja manja napredovanja prema istoku pratila su pobedu Tree Armije kod Ivinkorta 12. septembra, etvrtu Armiju kod Efenija 18. septembra a Francuzi su uli u Esanj le Grand dan kasnije. 24. septembra konani napad Francuza i Britanaca na frontu od 6 km doveo ih je na 3 km od Sent Kventina.[69] Sa isturenih i privremenih odbrambenih linija na Zigfrid i Alberih pozicijama Nemci su bili u potpunosti vraeni iza Hindenburg linije. Kod Votan pozicije je ta linija ve probijena i Zigfrid pozicija je dovedena u opasnost da se okrene od severa a vreme je sada dolo za napad na celu duinu linije.Savezniki napad na Hindenburku liniju zapoeo je 26. septembra ukljuujui i vojnike SAD. Neiskusne amerike trupe imale su probleme sa dostavom za velike jedinice na tekom terenu. Sledee nedelje su zajednike Francuske i Amerike jedinice probile ampanj u bici za Mont Rid, terajui Nemce sa vrhova i pribliavajui se Belgiskoj teritoriji. Poslednji Belgijski grad osloboen je pre primirija je bio Gent, koji su Nemci estoko branili dok Saveznici nisu doveli artiljeriju. Nemaka je skraivala linije fronta i koristila je Holandsku granicu kao sidro da bi se borila po dubini.Kada je Bugarska potpisala separatni mir 29. septembra, Saveznici su dobili punu kontrolu nad Srbijom i Grkom. Ludendorf, koji je bio pod velikim stresom mesecima, pretrpeo je neto slino nervnom slomu. Bilo je evidentno da Nemaka ne moe vie uspeno da se brani.U meuvremenu, glasine o skorom nemakom vojnom porazu irile su se Nemakom vojskom. Opasnost od pobune je bio veliki. Admiral Ranhard er i Ludendorf odluili su da krenu u poslednji pokuaj obnavljanja "junake" nemake mornarice. Znajui da e Princ Madimilian od Badena da stavi veto na svaku takvu akciju, Ludendorf je odluio da ga ne informie. Ipak, glasine o predstojeem napadu dole su do mornara u Kilu. Mnogi pobunjenici su uhapeni, odbijajui da budu deo takve mornarike ofanzive za koju su mislili da je samoubilaka. Ludendorf je preuzeo krivicu na sebe i Kaizer ga je razreio dunosti 26. oktobra. Kolaps na Balkanu znaio je za Nemaku gubitak snabdevanja ulja i hrane. Rezerve su bile iskoritene, a trupe SAD su dobijale ogromne koliine dnevno.Pretrpivi preko 6 miliona rtava, Nemaka se okrenula miru. Princ Maksimilijan od Badena je preuzeo novu vladu kao Kancelar Nemake za preovore sa saveznicima. Telegrafski pregovori sa presdsednikom Vilsonom su odmah zapoeli, u nadi da e dobiti bolje uslove primirja nego kod Britanaca i Francuza. Umesto toga Vilson je zahtevao da Kaizer abdicira. Nije bilo otpora kada je socijaldemokrata Fipip ajdeman 9. novembra objavio da je Nemaka postala republika. Carska Nemaka je prestala da postoji; nova Nemaka je roena; Vajmarska Republika.

Solunski front

Proboj Solunskog fronta

Ofanziva na Solunskom frontu usledila je tek 15. septembra. U svom delu srpska vojska i solunska ofanziva general Milan Nedi kae: "Pred ofanzivu 1918. obe strane raspolagale su skoro jednakim snagama: svaka sa po 600.000 ljudi. Neprijatelj je bio nadmoniji u peadiji, a saveznici u konjici, avijaciji i oruima, naroito velikog kalibra".U zoru, 1. septembra, poela je saveznika ofanziva na liniji Soko - Dobro Polje - Veternik sa strahovitom vatrom iz 580 topova. Dan potom, poto je artiljerija prokrila put, krenula je na juri srpska i francuska peadija. Njihov nalet bio je neodoljiv. Kljuan sukob je bio u bici kod Dobrog polja u kome je front probijen. Na istonom delu fronta Bugari su uspeli da zaustavile britanske i grke snage u bici kod Dojranskog jezera i pojavila se nesigurnost meu komandantima da li da se nastavi ofanziva ili pree u odbranu. Tada je kraljevi Aleksandar izdao energinu istorisku zapovest: "Napred, u slavu ili smrt!" Srpsko napredovanje nastavljeno je istim poletom, pomagano od francuskih peakih i konjikih jedinica.Bugarska, videi rastrojstvo svoje vojske, a inae nezadovoljna ponaanjem svojih saveznika, reila se brzo na separatan mir. Ve 13. septembra javili su se njihovi emisari traei mir. Kad je stiglo njihovo izaslanstvo u Solun bugarski pretstavnici ponudili su generalu Epereu da preu na njihovu stranu. Epere je odgovorio vojniki kratko: "Nikako. Vi ste pobeeni i podnosite zakon pobedioev." Uslovi za mir ipak nisu bili mnogo teki. Uinjeno je mudro da nijedan srpski puk ne bude upuen u Bugarsku, da ne bi dolo do tekih scena osvete. Kralj Ferdinand, odrekao se prestola i 21. septembra napustio je Bugarsku zauvek.

Srpska baterija pred Niem

Slom bugarske vojske i prodiranje saveznika s juga ubrzali su i slom Austro-Ugarske. Srbi i jedan deo Hrvata i Slovenaca, Rumuni, Italijani, koji su bili njeni podanici, simpatisali su sa svojim sunarodnicima u protivnikom taboru i gledali su da im budu na pomoi gdegod su mogli. esi su se kao vojnici predavali na svima frontovima, a u unutranjosti su dali razumeti, da nisu vie, kao nekad, stubovi Habzburke monarhije. Naslednik Franca Josifa, koji je umro 8. novembra 1916., car Karlo, nije bio u stanju da na pravi nain nasledi svog roaka. Slom Bugarske poveao je broj defetista i izazvao paniku. Rat se ponovo primicao junim granicama Carevine. Tad su postale skoro krilate rei: "Bolje i kraj sa strahotama, nego strahote bez kraja". I u Nemakoj, dan po bugarskoj kapitulaciji, smenjen je dravni kancelar, a sam ef Generaltaba, maral Hindenburg, opravdavao je bugarskim slomom potrebu, da to pre ponu pregovori za mir.Saveznika vojska prodirala je za to vreme dalje. Nemci su pokuavali, da hitnim pojaanjima, dovedenim iz Rusije i Rumunije, zaustave napredovanje saveznika s juga, ali nisu dobili dovoljno vremena da se reorganizuju. Pred Niem 47 nemakih bataljona, na utvrenim poloajima, nije moglo zaustaviti 27 srpskih. Potukavi 11. nemaku armiju, koja je 1915. godine zauzela Beograd, 12. oktobra 1918. u Ni ulaze snage Prve srpske armije na elu sa vojvodom Petrom Bojoviem. Posle Nia, neprijatelja su odbacili i kod Paraina i kod Kruevca i u drugim manjim okrajima, pa su ve 19. oktobra stigli u Beograd. Neprijatelj nije mogao da se odri ni na liniji Save i Dunava. Njegova je snaga bila slomljena i demoralisana, i to bez izuzetka. Pobedonosna srpska vojska nije se zadrala na svom domu, da se posle tolikog zamora odmori i da okupi svoje rasturene ukuane, nego je nastavila svoj pohod.21. oktobra obrazovana je Jadranska divizija koja je krenula preko Albanije i Crne gore prema moru, a 5. novembra ulaze u Cetinje i nastavljaju prema moru gde se jo nekoliko nedelja nastavljaju borbe. 4. novembra Prva srpska armija ulazi u Bosnu a dva dana kasnije ulazi sveano u Sarajevo. 14. novembra Prvi srpski bataljon ulazi u Zagreb a dan kasnije srpska vojska ulazi i u Rijeku.

Kraj rata

Nakon potpisivanja primirja koje je okonalo Prvi svetski rat. Snimljena je u Kompijenskoj umi. Fo je drugi s desna. Vagon sa slike, u kojem je potpisano primirje Hitler je 1940. izabrao za mesto na kojem je Francuska potpisala kapitulaciju. Vagon je uniten tokom saveznikog bombardovanja Berlina.Kolaps Centralnih sila usledio je veoma brzo. Bugarska je prva potpisala primirje 29. septembra 1918 u Solunu.30. oktobra 1918 Otomanska imperija kapitulirala je u Mudrosu.24. oktobra italijanska vojska zapoela je veliku ofanzivu sa ciljem da povrati teritorije izgubljene nakon bitke za Kaporeto. Ofanziva je kulminirala bitkom za Vitori Veneto koja je oznaila nestanak Austro-ugarske vojske kao organizovane borbene sile. Ofanziva je takoe pokrenula dezintegraciju Austro-ugarskog carstva. Tokom poslednje nedelje oktobra donete su deklaracije o nezavisnosti u Budimpeti, Pragu i Zagrebu. 29. oktobra Austro-ugarska je zatraila primirje ali su italijani nastavili sa nastupanjem zauzevi Trento, Udine i Trst. 3. novembra Austro-ugarska je poslala parlamentarce i ponovo zatraila primirje. Uslovi koji su formulisani zajedno sa saveznikom komandom u Parizu ubrzo su prihvaeni od strane Austro-ugarske. Primirje sa Austro-ugarskom potpisano je 3. novembra u vili usti blizu Padove. Austrija i Maarska sklopile su poseban sporazum o primirju nakon zbacivanja Habzburke monarhije.U Nemakoj je izbila revolucija i 9. novembra je proglaena republika. Kajzer je pobegao u Holandiju. 11. novembra, u eleznikom vagonu u Kompijenu potpisano je primirje sa Nemakom. U 11.00 asova, 11. novembra 1918 jedanestog asa, jedanestog dana, jedanestog meseca primirje je stupilo na snagu. Suprotstavljene armije na zapadnom frontu poele su povlaenje sa svojih pozicija. Kanadski vojnik Dord Lorens Prajs tradicionalno se smatra poslednjom rtvom Prvog svetskog rata: pogodio ga je nemaki snajperista i umro je u 10.58 asova 11. novembra 1918.[84]

Nadmo Antante i legenda o ubodu u lea, novembar 1918.

Karikatura iz 1918. godine

U novembru 1918. Antata je imala ogromne koliine ljudstva i materijala, meutim, nastavak rata bi verovatno podrazumevao invaziju Nemake. Ovo je imalo nepredvidljive posledice; neki lideri Antante su verovali da rat mora biti okonan, a ne samo zaustavljen, sok su mnogi sa obe strane verovali da rat jo uvek nije sasvim zavren. Ipak, veina lidera Antante je bila spremna na okonanje neprijateljstva.Berlin je bio udaljen skoro 900 km od Zapadnog fronta; nijedan vojnik Antante nije stupio na teritoriju Nemake, a nemaka vojska se povukla sa bojita u dobrom poretku. Zato su mnogi Nemci, ukljuujui i Adolfa Hitlera, bili ubeeni da njihova vojska nije zaista poraena.Formalno stanje rata izmeu dve strane je trajalo jo sedam meseci, sve do potpisivanja Versajskog mira sa Nemakom 28. juna 1919. Mirovni sporazumi sa Austrijom, Maarskom, Bugarskom i Otomanskim carstvom su potpisani kasnije. Meutim, mirovni sporazum sa Turskom je pratio sukob, pa je konani mir izmeu sila Antante i drave koja e uskoro postati Republika Turska, potpisan u Lozani 24. jula 1923.

Neki za datum kraja rata uzimaju dan kada je potpisan Versajski mir 1919, mada se uglavnom kao datum kraja rata uzima dan potpisivanja primirja 11. novembra 1918. Zakonski gledano, poslednji zvanini mirovni sporazumi je bio mir iz Lozane. Pod uslovima ovog sporazuma, armije Antante su napustile Istambul 23. avgusta 1923.

Ratni zarobljenici

Fotografija iznemoglog indijskog vojnika koji je preiveo Opsadu Kuta

Oko 8 miliona ljudi se predalo i bilo je drano u zatvorenikim logorima tokom rata. Sve drave su se obavezale da slede o Haku konvenciju o potenom tretmanu ratnih zarobljenika. Generalno, stopa preivelih zarobljenika u ratu je bila mnogo vea nego onih koji su bili na frontovima. Individualna predavanja bila su retka. Velike jedinice su se predavale u masi. U Bitki kod Tanenberga 92,000 ruskih vojnika je bilo zarobljeno. Kada se opkoljeni garnizon kod Kaunasa predao u 1915. godini, 20,000 Rusa su postali zarobljenici. Vie od polovine ruskih gubitaka bili su zarobljenici (u odnosu na zarobljene, ranjene ili ubijene); kod Austrije 32%, Italije 26%, Francuske 12%, Nemake 9%; Britanije 7%. Broj zarobljenika saveznikih vojski je iznosio oko 1,4 miliona (ne raunajui Rusiju, koja je imala od 2,5 do 3,5 miliona zarobljenika.) Kod Centralnih sila oko 3,3 miliona ljudi bilo je zarobljeno.Nemaka je drala 2,5 miliona zarobljenika; Rusija 2,9 miliona a Britanija i Francuska oko 720,000, a SAD 48.000. Najopasniji moment je bilo samo zarobljavanje, jer su bespomoni vojnici ponekada bili ubijani. Kada je zarobljenik jednom doao do zarobljenikog kampa, generalno, uslovi su bili zadovoljavajui (mnogo bolji nego u Drugom svetskom ratu) zahvaljujui Crvenom Krstu i inspekcijama neutralnih zemalja. Uslovi su bili oajni u Rusiji, gladovanje je bilo uobiajno za zarobljenike i civile; oko 15-20% zarobljenika u Rusiji je umrlo. U Nemakoj hrane je esto bilo nedovoljno ali je samo oko 5% umrlo.Otomansko carstvo je esto tretiralo zatvorenike loe.[92] Oko 11,800 vojnika Britanskog carstva, uglavnom Indusi, postali su zarobljenici posle Opsade Kuta, u Mesopotamiji, u aprilu 1916; 4,250 je umrlo u zarobljenitvu. Iako su mnogi bili u loem stanju u trenutku zarobljavanja, oficiri Otomanskog carstva su ih terali da mariraju 1.100km do Anadolije. Jedan preiveli je rekao: "bili smo terani kao zveri, ispasti je znailo umreti."[94] Preiveli su bili primoravani da prave prugu kroz Taurus planine.U Rusiji, gde su zarobljenici eke legije puteni u 1917. godini, ponovo su se naoruali i za kratko vreme postali veoma bitna vojna i diplomatska sila tokom Ruskog graanskog rata.

Ratni zloiniEtnika ienja hrianske populacije Otomanskog carstva, od kojih je je najpoznatija masakri nad Jermenima (sline politike su sprovoene i protiv Asiraca i Grcima), tokom poslednjih godina Otomanskog carstva se uglavnom smatraju genocidom.[95] Turci su videli celokupnu jermensku populaciju kao neprijatelje koji su se udruili sa Rusijom na poetku rata.[97] Taan broj mrtvih je nepoznat, iako se esto daje u rasponu od 1,2 do 1,5 miliona mrtvih.[98] Turske vlade su konstantno poricale optube o genocidu, navodei da su ti koji su umrli jednostavno poginuli u borbi ili je to pravdano individualnom ili kolektivnom izdajom.

Ekonomija i stanovnitvoBruto domai proizvod BDP se uvea kod tri lanice Antante (Britanija, Italija i SAD), ali se smanjio u Francuskoj i Rusiji, u neutralnoj Holandiji kao i tri glavne lanice Centralnih sila. Pad BDP u Austriji, Rusiji, Francuskoj i Otomanskoj imperiji dostigao je 30 - 40%. Primera radi, u Austriji, najvei broj svinja je zaklan tako da na kraju vie nije bilo mesa.Sve nacije su uveale vladin udeo u BDP, preavi 50% u Nemakoj i Francuskoj i pribliivi se 50% u Britaniji. Da bi se platile narudbine u SAD, Britanija je masovno investirala Amerike pruge a onda krenula sa velikim zaduivanjem na Vol Stritu. Predsednik Vilson je bio u nedoumici da prekine sa zajmovima krajem 1916. godine, ali je dozvolio masovno uveanje isporuka saveznicima. Nakon 1919, SAD su zahtevale povraaj dugova, koje je, dobrim delom vraala Nemaka kroz reparacije, a koje je putem putem Amerikih kredita Nemakoj. Ovaj krug je prorao 1931. godine, a krediti nikada nisu naplaeni.Jedan od najdramatinijih efetaka je porast vladine snage i odgovornosti u Britaniji, Francuskoj i SAD i britanskim Dominionima. Sa ciljem da imaju svu snagu drutva, nove vlade i ministarstva su kreirana. Novi porezi su nameteni a zakoni uvedeni, sve pod izgovorom ratnog napora, a mnogi od njih postoje ak i danas.U isto vreme, rat je stegao mogunosti nekada velikig i birokratizovanih vlada kao to su Autrougarska i Nemaka. Ovde, meutim, dugoroni efekti nisu ostali zbog gubljenja rata ovih vlada.Porodice su izmenjene odlaskom mukaraca u rat. Smru ili odsustvom onog koji je najvie zaraivao, ena je primorana da postane radna snaga u to tada neuvenom broju. U isto vreme, industrija je imala potrebu da zameni izgubljenu radnu snagu. Ovo je pomagao borbi za enskim pravom glasa.S obzirom da se rat polako pretvarao u rat iscrpljivanja, sluenje vojnog roka je uvedeno u nekim zemljama. Ovo pitanje je bilo veoma problematino u Kanadi i Australiji. Ovo je otvorilo politiki jaz izmeu Francuza-Kanaana - koji su tvrdili da je njihova lojalnost prema Kanadi a ne Britaniji, i Anglofonske veine koji su rat videli kao dunost prema Britije i Kanade. Premijer Robert Borden progurao je zakon o vojnoj slubi ime je izazvao krizu sluenja vojnog roka 1917. godine. U Australiji, kampanja za sluenje vojnog roka premijera Bilija Hjudisa, izazvala je podelu untar Australijske Laburistike partije da je Hjudis oformio Nacionalistiku partiju Australiju u 1917 kako bi dovrio posao. Ipak, radniki pokret, Katolika crkva i Irski nacionalisti uspeno su oponirali Hjudisove namere tako da je vojna obaveza odbijena na dva plebiscita.U Britaniji je racionalizacija uvedena poetkom 1918, ograniavanjem mesa, eera i masti, ali ne i hleba. Novi sistem je radio glatko. Od 1914. do 1918 broj lanova sindikata trgovine se udvostruio, od neto preko etri na osam misliona. Radniki protesti i trajkovi su postali ei tokom 1917 i 1918. kada su sindikati izraavali nezadovoljstvo prema cenama, konrtoli alkohola, problemima plaanja, radnih nedelja i neadekvatnog stanovanja. Vojna obaveza dovela je da skoro svaki fiziki zdrav mukarac obue uniformu tako da je 6 od 10 miliona sluilo u vojsci. Od toga oko 750.000 su izgubili ivote a 1.700.000 su bili ranjeni. Uglavnom ubijeni su mlai nevenani mladii, meutim 160.000 ena izgubilo je svoje mueve a300.000 dece svoje oeve.Britanija se obratila svojim kolonijama za pomo u dobijanju osnovnih ratnih namirnica ije dobijanje je postalo problematino tradicionalnim metodama. Geolozi, kao to je Albert Ernest Kitson, su koriteni u potrazi za novim resursima vanih materijala u Afrikim kolonijama. Kitson je pronaao nove zalihe mangana, koji se koristio u proizvodnji municije.

Tehnika

Francuski lovaki avion Njepor 17, 1917.

Prvi svetski rat poeo je kao sudar tehnoligije 20. veka i taktike 19. veka, to je za posledicu imalo veliki broj ljudskih rtava. Meutim, do kraja 1917 glavne strane u sukobu su izvrile modernizaciju svojih milionskih armija u iju upotrebu su uvedeni poljski telefoni, radio ureaji, oklopna kola, tenkovi i avioni. Peadijske formacije su reorganizovane tako da peadijska eta snage 100 vojnika nije vie inila osnovnu manevarsku jedinicu. Nasuprot glomaznim etama prednost je data malim lako pokretljivim vodovima jaine do 10 vojnika kojima je komandovao nii oficir i koji su obino bili naoruani automatskim orujem i runim granatama. Velike promene nisu zaobile ni artiljeriju.Na poetku rata artiljerija je bila pozicionirana sa samoj liniji fronta i tukla je neprijateljske ciljeve direktnom vatrom. 1917 indirektna artiljerijska vatra, pa ak i minobacaka i mitraljeska indirektna dejstva postala su uobiajena stvar zahvljujui novim tehnikama osmatranja i preciznog odreivanja razdaljine do cilja u emu su poseban znaaj imale poljske telefonske linije i izviaka avijacija. Kontra-baterijska dejstva su takoe postala uobiajena dok su za lociranje poloaja neprijateljske artiljerije korieni novim savremeni ureaji sa lociranje zvuka.

Nemaka vojska je bila daleko ispred saveznika po pitanju indirektnog dejstva artiljerije. Na poetku Prvog svetskog rata Nemci su raspolagali tekim artiljerijskim oruima kalibra 150 i 210 mm dok su tipini britanski i francuski topovi bili kalibra od 75 do 105 mm. Najvea britanska haubica na poetku rata bila je kalibra 152 mm ali je bila toliko teka da je morala da bude transportovana u delivima i sklapana na poloaju. Nemci su takoe koristili i austrijske haubice i merzere kalibra 305 i 420 mm i razvili su minobacae razliitih kalibra koji su bili idealni za rovovsku borbu.Tokom Prvog svetskog rata dominirala je rovovska borba u kojoj je za svaki osvojeni pedalj zemlje ginuo veliki broj vojnika. Neke od najkrvavijih bitaka u istoriji odigrale su se tokom Prvog svetskog rata. Neke od tih bitaka su bitka na Ipru, Prva bitka na Marni, bitka kod Kambrija, bitka na Somi, bitka za Verden i bitka za Galipolje. Najvei broj gubitaka tokom rata moe se pripisati dejstvu protivnike artiljerije. Veliki broj rana u predelu glave, prouzrokovanih rapnelima od eksplozije artiljerijskih granata bio je povod za sve zaraene strane da pristupe razvoju modernih elinih lemova. Prvo je to uinila Francuska 1915. sa svojim modelom Edrijanovog lema. Britanci su ubrzo razvili tzv. Brodijev lem koji su tokom rata, osim britanskih nosili i ameriki vojnici. 1916. Nemci su opremili svoju vojsku tzv. talhelmom, elinim lemom koji je, uz manje modifikacije ostao u upotrebi sve do danas.Iako su zabranjeni Hakom konvencijom iz 1907. tokom Prvog svetskog rata korieni su bojni otrovi i vrena su vazduna bombardovanja civilnih ciljeva, oba sa relativno malom efikasnou[103] iako je njihov uticaj na javno mnjenje bio daleko znaajniji.Rasprostranjena upotreba bojnih otrova bila je jedna od glavnih karakteristika Prvog svetskog rata. Bojni otrovi koji su korieni bili su hlorin, senf gas i fozgen. Uprkos masovnoj upotrebi, relativno mali procenat ukupnih gubitaka na obe strane moe se pripisati dejstvu bojnih otrova. Nedugo nakon poetka hemijskog rata, vojnici na frontu opremljeni su prvim primitivnim modelima gas maski koje su znaajno usavrene do kraja rataNajmonija kopnena orua bili su elezniki topovi koji su teili i po vie stotina tona. Nemaki elezniki topovi esto su nazivani imenom "Debela Berta" iako prvobitni orue sa ovim imenom nije bilo elezniki top. Najpoznatiji nemaki top tokom Prvog svetskog rata bio je tzv. Pariski top koji je konstruisan kako bi sa razdaljine od preko 100 km bombardovao francusku prestonicu Pariz iako su njegove grante bile relativno lake i teile su 94 kg. Saveznici su takoe imali eleznike topove, ali su oni po kvalitetu i efikasnosti bili daleko iza nemakih.

Oklopni automobili

Johnson's Nieuport

Reflektori u odbrani Pariza

Prva borbena upotreba vazduhoplovstva odigrala se 23. oktobra 1911 tokom Italijansko-turskog rata kada su italijanski vazduhoplovi izvrili prvo vazduno izvianje. Ve sledee godine italijanski vazduhoplovi izvrili su i prvo bombardovanje neprijateljskih trupa kao i fotografisanje pokreta neprijateljskih jedinica. 1914. godine postalo je oigledno da e vazduhoplovstvo imati znaajnu ulogu u buduim sukobima. Prvi ratni vazduhoplovi korieni su za vazduno izvianje i blisku podrku trupama na zemlji. Kako bi se suprotstavile pretnji iz vazduha armije irom sveta poele su da se naoruavaju protivavionskim topovima, a usledio je i razvoj lovake avijacije. Ubrzo zatim Nemaka i Britanija su razvile prve strateke bombardere ali je Nemaka za zadatke bombardovanja, pored bombardera koristila i cepeline.Pred kraj rata 1918. prvi put je upotrebljen nosa aviona i to u akciji u kojoj su britanski avioni Sopovit Kemel, koji su poleteli sa nosaa aviona HMS Fjurijus bombardovali hangare za smetaj nemakih cepelina u blizini Tonderna.Nemake podmornice stupile su u akciju odmah po izbijanju sukoba. Pridravajui se naizmenino pravila ogranienog i neogranienog podmornikog rata, Nemaka carska mornarica upotrebila je podmornice u cilju presecanja pomorskih linija snabdevanja od kojih je zavisila sposobnost Britanije za dalje voenje rata. Veliki broj potpljenih brodova i prividna nepovredivost nemakih podmornica dovele su u drugoj polovini rata do razvoja sredstava za protivpodmorniku borbu kao to su dubinske bombe, hidrofon, podmornice za lov na naprijateljske podmornice. U cilju poveanja operativnog radijusa dejstva svojih podmornica nemaki inenjeri predloili su 1916. izgradnju velikih podmornica za snabdevanje. Ovaj predlog bie zaboravljen u meuratnom periodu da bi opet dobio na znaaju po izbijanju Drugog svetskog rata.Rovovi, pukomitraljezi, vazduno osmatranje, bodljikava ica i moderna artiljerija pomogli su da se bormbene linije tokom Prvog Svetskog rata teko pomeraju. Britanci su nali reenje u pravljenju tenkova i mehanizovane peadije. Prvi tenkovi su korieni tokom Bitke na Somi 15. septembra 1916. godine. Mehanika pouzdanost je bila problematina ali je eksperiment pokazao njenu vrednost. Tokom godina, Britanci su unosili nove tenkove, na stotine, i pokazali njihov potencijal tokom Bitke na Kamreaji 1917 u novembru 1917. godine probivi Hindenburgovu liniju, to je dovelo do zarobljavanja 8000 neprijateljskih vojnika i 100 topova. Lako automatsko naoruanje je takoe uvedeno u borbu, kao to su mitraljez Lujis i Brovingova automatska puka.Obzervacioni baloni sa ljudima, lebdui iznad rovova, su koriteni kao stacionarne platforme za nadgledanje, kojima su beleeni pokreti neprijatelja i navoena je artiljerija. Obino su baloni imali dvolanu posadu, naoruanu padobranom. [105] U sluaju neprijateljskog vazdunog napada, posada je mogla da iskoi i da se spase padobranom. U to vreme, padobrani su bili preteki za pilote aviona a njihova manja verzija je razvijena do kraja rata; emu su se protivili britanski vojni lideri koji su se bojali da bi to moglo da povea kukaviluk meu pilotima. [106] Zbog svog znaaja kao obzervacionih platformi, baloni su esto bili mete neprijateljskih aviona. Da bi se odbranili od neprijateljskih napada, estoko su branjeni od protivavionske vatre i prijateljske avijacije; da bi se napale, isprobavana su za to vreme veoma netipina oruja kao to je ak raketa vazduh-vazduh. Cepelini i baloni su pomagali borbama meu avionima u vazduhu, zbog svoje vrednosti u izvianju i do nepomeranja rovova zato to je bilo nemogue da se pomere vee vojne jedinice bez opaanja. Nemci su tokom 1915. i 1916. izveli odreeni broj vazdunih napada u nadi da e da oslabe moral Britanaca i da skrenu odreeni broj aviona sa fronta. Rezultujua panika navela je Britance da sklone nekoliko eskadrila sa prvih linija iz Francuske.Jo jedno oruje, baca plamena, prvi je poela da koristi nemaka armija a kasnije i drugi. Iako samo oruje nije imalo veliku taktiku vrednost, bilo je to mono, demoraliue oruje koje je izazivalo teror na borbenom polju. Bilo je opasno za vojnike koji su njime upravljali jer su zbog njegove velike teine postajali laka meta.Potrebe snabdevanja na linijama fronta u vidu hrane, vode municije su bile ogromne a stalno delovanje neprijatelja i unitenja koja su dovela do nemogunosti upotrebe konvencionalni nain transporta dovelo je do razvoja i upotrebe rovovske eleznice. Rovovaska eleznica je kasnije ukljuena u konstruisanje Maino linije, ali su motori sa unutranjim sagorevanjem i unapreivanje vozila uinili rovovsku eleznicu prevazienom.Korienjem avijacije u nonom bombardovanju gradova dovelo je da su Francuzi poeli da koriste reflektore kao pomo protivvazdunoj odbrani kao i osvetljavanju brodova tokom nonih borbi.

Suprotstavljanje ratuSindikalni i socijalistiki pokreti su dugo vremena izraavali svoje protivljenje ratu koji je, kako su tvrdili, znaio da e radnici ubijati druge radnike u interesu kapitalizma. Meutim, kada je rat izbio, mnogi socijalisti i sindikalisti su podravali svoje vlade. Meu izuzecima su bili boljevici, Socijalistika partija Amerike, Italijanska socijalistika partija, Srpska socijaldemokratska partija i pojedinci poput Karla Libknehta, Roze Luksemburg i njihovih sledbenika u Nemakoj. Male antiratne grupe su postojale u Ujedinjenom Kraljevstvu i Francuskoj. Drugi vid suprotstavljanja je dolazio od osoba koji su uz izgovor prigovora savesti odbijali da se bore. U Ujedinjenom Kraljevstvu je bilo 16.000 osoba koji su na taj nain pokuale da izbegnu rat.[108] Mnogi su zbog toga proveli godine u zatvoru. Posle rata u Ujedinjenom Kraljevstvu takvim ljudima je esto bilo oteano zapoljavanje. Mnoge drave su zatvorile one koji su govorili protiv rata. Meu njima su se nali Judin Debs u Sjedinjenim Dravama i Bertrand Rasel u Britaniji. U SAD je Zakon o pijunai efikasno suspendovao slobodu govora, pa su zbog toga mnogi odsluili duge zatvorske kazne zbog izjava koje su se inile nepatriotskim. Zakonom o pobuni iz 1918. izjave koje bi bile ocenjene kao nelojalne su postale federalni zloin. Publikacije kritine prema vladi su uklonjene iz opticaja.

PoslediceNijedan rat pre toga nije tako dramatino promenio mapu Evrope; nestala su etiri carstva: Nemako, Austro-ugarsko, Otomansko i Rusko. etiri dinastije: Hoencolerni, Habzburzi, Romanovi i Otomani, sa svojom aristokratijom su takoe pale nakon rata. Belgija i Srbija su bile teko razruene, dok je Francuska imala 1,4 miliona mrtvih vojnika a deo teritorije je bio u potpunosti uniten (Crvena zona). Nemaka i Rusija su takoe pretrpele velike gubitke. Rat je imao i duboke ekonomske posledice. Kao dodatak na to, velika epidemija gripa, koje poela u poslednjim mesecima rata, je ubila na milione ljudi u Evropi i proirila se irom sveta. Epidemija panskog gripa je ubila oko 50 miliona ljudi u svetu.

Potonji sukobiKraj Prvog svetskog rata je postavio scenu za ostale sukobe u svetu, od kojih se neki nastavljaju u 21. vek. Boljevici predvoeni Vladimirom Lenjinom su izveli socijalistiku revoluciju. Adolf Hitler je zahvaljujui nemakom nezadovoljstvu zbog Versajskog mira uspeo da stekne popularnost i vlast. Drugi svetski rat je bio delimino nastavak bitke za mo koja nije nikada do kraja reena u Prvom svetskom ratu; nacisti su tokom 1930ih i 1940ih opravdavali svoje akcije agresije na druge drave oseanjem nepravde koju su im naneli pobednici na kraju rata.Nastanak Izraela i koreni dananjih izraelsko-arapskih sukoba se mogu pronai u nestabilnoj raspodeli moi na Bliskom istoku krajem Prvog svetskog rata. Pre rata, Otomansko carstvo je uspevalo da odri umereni nivo mira i stabilnosti na Bliskom istoku. Sa krajem rata i padom otomanske vlasti, nastao je vakuum vlasti i pojavili su se sukobljeni zahtevi za teritorijom i dravom. Ubrzo posle samo povrnih razgovora sa lokalnim stanovni