Upload
ivana-radulovic
View
320
Download
5
Embed Size (px)
Citation preview
Дипломска работа
UNIVERZITET SV. KLIMENT OHRIDSKI – BITOLA
EKONOMSKI FAKULTET – PRILEP
ДИПЛОМСКА РАБОТА
po predmetot
Девизен систем и девизно работење
TEMA:
Меѓународна должничка криза на балканот и учеството на ММФ во таа криза
Izrabotil Mentор Гајдуринска Сања Проф Д-р Димко Кокароски
Прилеп, 2010 година
Страна 1
Дипломска работа
Sodr`ina
Voved..................................................................................................................
3
Problemot na
zadol`enosta.........................................................................4
Ulogata na MMF vo dol`ni~kata kriza...................................................6
Должничка криза на балканот...........................................................................9
Nadvore{niot dolg na Republika
Makedonija......................................11
Македонија со најмал надворешен долг во регионов...................................15
Надворешниот долг на Србија.........................................................................17
Надоврешниот долг на србија во 2007............................................................19
Надворешниот долг на Србија во 2009 година..............................................20
Заклучок.............................................................................................................21
Користена литература......................................................................................22
Страна 2
Дипломска работа
Voved
Dol`ni~kata kriza proizleguva od karakteristikata na me|unarodnoto
dvi`ewe na kapitalot. Zemjite vo razvoj (ZVR), sega i tranzicionite
ekonomii od Centralna i Isto~na Evropa (porane{nite socijalisti~ki zemji),
vo kapitalisti~kiot svetski sistem t.e. vo kapitalisti~kata me|unarodna
podelba na trudot se nao|aat vo inferiorna polo`ba na snabduva~i so
energetski i surovinski faktori na proizvodstvo.
Меѓународниот монетарен фонд – ММФ (www.imf.org) е меѓународна финансиска
институција која e креирана да промовира меѓународна соработка, да оддршува
девизна стабилност, да го унапредува економскиот растеж и високото ниво на
вработеност и да обезбедува привремена финансиска поддршка на земјите членки со
цел да го олесни прилагодуавњето на платниот биланс.г
Република Македонија е членка на Меѓународниот монетарен фонд од 14 декември
1992 година. Последен аранжман кој ММФ го одобри на Република Македонија беше
тригодишниот Стенд-Бај Аранжман како поддршка на тригодишната економска
програма на земјата. Истиот беше одобрен во август 2005 година, а заврши во август
2008 година, а неговата вкупната вредност беше 51,7 милиони СПВ (околу 75,8
милиони долари), што претставува 75% од квотата.
Spored studijata na Svetskata banka “Country Assistance Strategy for the
Republic of Macedonia 1999-2002”, Republika Makedonija e rangirana vo
grupata na sredno zadol`eni zemji.
На Србија & требаат 1,2 милијарди долари директни странски инвестиции
годишно за да обезбеди одржлив раст и ликвидност. За да ја избегне должничката
криза, нејзиниот БДП треба да порасне за најмалку 4% во 2004, 4,5% во 2005 и 5% во
2010 година
Вкупниот преостанат долг на Србија во февруари 2007 изнесувал 14,3
милијарди долари, од кои 2,7 милијарди долари кон Лондонскиот клуб. Економистите
велат дека Србија може да се соочи со должничка криза во 2007 година, а можеби и
порано, доколку не го засили растот со зголемување на инвестициите и намалување на
Страна 3
Дипломска работа
потрошувачката. Сервисирањето на надворешниот долг на Србија достигнува6,6% од
БДП во 2006/07 и 8,3% во 2008/10, според ММФ.
1. Problemot na zadol`enosta
Eden od najgolemite finansisko-ekonomski problemi na sovremeniot
svet pretstavuva me|unarodnata dol`ni~ka kriza. Dol`ni~kata kriza
vsu{nost proizleguva od karakteristikata na me|unarodnoto dvi`ewe na
kapitalot. Zemjite vo razvoj (ZVR), sega i tranzicionite ekonomii od
Centralna i Isto~na Evropa (porane{nite socijalisti~ki zemji), vo
kapitalisti~kiot svetski sistem t.e. vo kapitalisti~kata me|unarodna
podelba na trudot se nao|aat vo inferiorna polo`ba na snabduva~i so
energetski i surovinski faktori na proizvodstvo. Ispraveni pred imperativot
za menuvawe na svojata proizvodna struktura i osloboduvawe od
ogromnata tehni~ko-tehnolo{ka zavisnost od razvienite zemji, se
zadol`uvaa na me|unarodniot pazar na kapital. Kapitalot za niv e oskuden
faktor, koj im e neophoden i zatoa negovata cena e pogolema. Razvienite
visokoindustrijalizirani zemji, kapitalot go imaat vo izobilstvo i zatoa go
plasiraat onamu kade {to najmnogu se bara i cenata e najvisoka.
Kako po~etok na me|unarodnata dol`ni~ka kriza se zema 1982
godina koga Meksiko ne mo`e{e da odgovori na svoite finansiski obvrski
kon stranstvo (odnosno ne mo`e{e da go servisira svojot nadvore{en
dolg). Vpro~em vo 80-tite godini zadol`enosta na najgolem broj zemji vo
razvoj dostigna kriti~ni razmeri i tie bea soo~eni so problemot na
nadvore{nite zaemi. Me|utoa korenite na krizata datiraat od dale~nite
{eeseti godini, od koga datira vospostavuvaweto na politikata na
finansirawe na razvojot na ZVR. Negativni tendencii na ovaa politika od
{eesetite godini, se tie {to preovladuva pomo{ od privatni izvori, a vo
javnata pomo{ dominira bilateralnata pomo{, kako i vrzuvaweto na
pomo{ta so politi~ki, voeno-strategiski i drugi motivi. Osven toa taa e
ispora~uvana pod komercijalni uslovi. Me|utoa, pomo{ta {to ja dobivale
ZVR, ni od daleku ne ja zadovoluvala nivnata glad za kapital (nivnite
Страна 4
Дипломска работа
potrebi za kapital). Zatoa tie bile prinudeni da gi prifa}aat ponudite od
bankite na razvienite zemji i TNK koi nudele poprimamlivi uslovi.
Sedumdesetite godini mu davaat nov impuls na zadol`uvaweto na
ZVR, pod naletot na petrodolarite so koi izobiluvaa zemjite izvozni~ki na
nafta.
“Mo`nosta za zadol`uvawe se javuva najprvo kako posledica na
pregolemata likvidnost na bankite vo 70-tite godini koga kreditite vo
zemjite na tretiot svet se “reciklirani” so niska, realno privremeno duri i
negativna kamata. Drogata na eftini krediti e frlena na pazarot i zemana,
sè dodeka zavisnosta ne stane celosna. Nikakva, kolku i da be{e u`asna,
cena ne be{e vo sostojba da gi odvrati dol`nicite od natamo{ni otrovni
kreditni inekcii.”1
Osumdesetite godini bea mnogu pote{ki od sedumdesetite koi bea
isto taka krizni i vo koi naftata zabele`a visok porast na cenata. Zemjite
izvozni~ki na nafta (po vtoriot naften {ok 1979 godina) imaa korist od
poka~uvaweto na cenata na ovoj energetski izvor, a pak nekoi zemji
uvozni~ki na nafta se prisposobija na novata situacija profitiraj}i od
izvozot vo zemjite na OPEK, potoa od zgolemenata pomo{ od ovaa
organizacija i od doznakite na svoite rabotnici. Me|utoa mnogu ZVR ne
pominaa tolku dobro so zgolemenata cena na naftata i za niv ovoj porast
ja dovede naftata na prvo mesto na uvoznite proizvodi, pred hranata i
drugite va`ni industriski proizvodi. Najte{ko pominaa najsiroma{nite
zemji, glavno izvozni~ki na primarni proizvodi, koi ne mo`ea od izvozot da
si obezbedat sredstva za nabavka na neophodni stoki od uvoz. Sistemot
na federalnite rezervi na SAD vo 1979 godina usvoi cvrsta antiinflatorna
politika {to ja potturna svetskata ekonomija vo recesija vo 1981 godina.
Padot na agregatnata pobaruva~ka na industriskite zemji ima{e direkten
negativen efekt vrz zemjite vo razvoj. Bidej}i zemjite vo razvoj imaa
zna~itelni dolgovi denominirani vo dolari, ima{e iten i spektakularen
porast na kamatniot tovar {to zemjata dol`nik mora{e da go plati.
Problemot se vlo{i so ostrata aprecijacija na dolarot na devizniot pazar,
{to ja zgolemi realnata vrednost na dolarskiot dolg.
1 Qubica Savovi}-Kostovska;”Dol`ni~ka kriza na zemjite vo razvoj”, Mlad borec-Skopje, 1996 godina, str.
Страна 5
Дипломска работа
Za ZVR zapo~na ko{marot so vrtoglavo rastewe na dolgovite, a
svetot se soo~i so opasnosta nare~ena nesolventnost na dol`nicite, {to
mo`e{e lesno da predizvika nelikvidnost t.e. slom i bankrotstvo na bankite
vo svetot, a so toa i slom na finansiskiot sistem. Ova zna~e{e i po~etok
na prezemawe me|unarodni operacii za “spasuvawe”.
2. Ulogata na MMF vo dol`ni~kata kriza
Меѓународниот монетарен фонд – ММФ (www.imf.org) е меѓународна
финансиска институција која e креирана да промовира меѓународна соработка, да
оддршува девизна стабилност, да го унапредува економскиот растеж и високото ниво
на вработеност и да обезбедува привремена финансиска поддршка на земјите членки со
цел да го олесни прилагодуавњето на платниот биланс.г
ММФ делува заедно со Меѓународната банка за обнова и развој, со цел
воспоставување на стабилен систем на меѓународни односи.
Основан во 1945 година, ММФ денес брои 185 земји-членки кои работат на
глобална финансиска кооперација, сигурна финансиска стабилност, олеснување на
меѓународната трговија, промоција на вработувањето и на економскиот раст и
намалување на корупцијата.
Трите основни цели на ММФ се:
1. Унапредување на меѓународната монетарна соработка и стабилност на
меѓународните монетарни односи, со цел спречување на девалвациите на
националните валути;
2. Помош во создавањето на мултилатерален систем на плаќање во однос на
монетарните трансакции меѓу земјите-членки;
3. Отстранување на девизните ограничувања кои се пречка за светската трговија.
Како позајмува ММФ:
Страна 6
Дипломска работа
ММФ нуди финансиска помош на земјите членки за да им помогне да ги
коригираат проблемите во платниот биланс и да го ублажат влијанието од реформите
кои се спроведуваат. ММФ не позајмува за специфични намени или проекти, како што
го прават тоа развојните банки.
Техниката на позајмување на средства се состои во тоа што ММФ на земјата
позајмувач и става на располагање девизни средства (депонирани во централна банка
во некоја широко прифатена странска валута или во СПВ) кои се обезбедени од
другите земји членки на фондот (освен за ПРГФ аранжманот), односно, позајмувачот
користи сопствена валута да "купи" девизни средства од ММФ кои се, од друга страна,
добиени од впишаната квота. После истекот на точно определен временски период,
ММФ наметнува обврска позајмените средства да се вратат преку "откуп" на
сопстената валута од ММФ користејќи валути на другите членови на фондот или СПВ.
Овој механизам на "купување-откуп" објаснува зошто, од сметководствена гледна
точка, вкупните средства на фондот не се менуваат како резултат на финансиската
помош што ја дава фондот, туку се менува само составот на неговите средства.
Република Македонија е членка на Меѓународниот монетарен фонд од 14
декември 1992 година.
Последен аранжман кој ММФ го одобри на Република Македонија беше
тригодишниот Стенд-Бај Аранжман како поддршка на тригодишната економска
програма на земјата. Истиот беше одобрен во август 2005 година, а заврши во август
2008 година, а неговата вкупната вредност беше 51,7 милиони СПВ (околу 75,8
милиони долари), што претставува 75% од квотата.
Me|unarodniot monetaren fond (MMF), pokraj svoite izvorni
aktivnosti, za obezbeduvawe na me|unarodnata likvidnost, soodvetna
uloga dobiva i vo me|unarodnata dol`ni~ka kriza. MMF ima centaralna
uloga davaj}i soveti i finansiska podr{ka vo pomagaweto na golem broj
zemji-~lenki da gi re{at problemite so oficijalnite i komercijalnite dolgovi.
Krajnata cel na ovaa strategija na MMF e da se obezbedi zemjata da
postigne odr`liv raste`, platen bilans koj }e ovozmo`i raste` i razvoj kako i
Страна 7
Дипломска работа
normalizacija na odnosite so kreditorite vklu~uvaj}i go tuka i pristapot na
me|unarodnite finansiski pazari.
Izvr{niot direktor na MMF, M.Kamdesi, temelnite na~ela so koi treba
da se baraat re{enijata vo problemot na dolgovite gi iznel na sostanokot
na Inter-amerikanskata banka za razvoj vo Amsterdam na 20 mart 1989
godina:2
Unapreduvawe na programata za prilagoduvawe orientirana kon
rast i strukturni reformi vo zemjata-dol`nik;
Odr`uvawe na posakuvanoto (povolno) globalno ekonomsko
opkru`uvawe i
Obezbeduvawe na soodvetna finansiska podr{ka od oficijalni
(bilateralni i multilateralni) i privatni izvori.
MMF i Svetskata banka treba da go smenat finansiraweto na
operaciite za smaluvawe na dolgovite so davawe na sredstva na zemjite-
dol`nici za otkup na nivniot dolg, garancii za dolgot ili pla}awena
kamatite. MMF, isto taka, treba da osigura sredstva za zadol`enite zemji
za popolnuvawe na nivnite rezervi {to se smaluvaat so finansiraweto na
otkupot na instrumentite od nivniot dolg. Zgolemenata mo`nost za
dobivawe zaemi na zadol`enite zemji od MMF so koi bi se pomognalo
finansiraweto na stabilizacionite programi kako i sozdavaweto mehanizam
za za{tita protiv porastot na kamatnite stapki ili vlo{uvaweto na uslovite
za razmena na zadol`enite zemji isto taka pretstavuva pomo{ za
smaluvawe na problemite za otplata na dolgovite na zadol`enite zemji.
Vo prethodno analiziranite slu~ai, MMF intervenira{e za da se
spre~i bankrotstvoto na ekonomiite. Site dadeni aran`mani na MMF bea
usloveni so ispolnuvawe na opredeleni uslovi, kako namaluvawe na
inflacijata, odr`uvawe na fiksen devizen kurs, namaluvawe na deficitot vo
platniot bilans. Vo Argentina aran`manot na MMF potpi{an vo dekemvri
2000 godina iznesuva{e 40 miljardi dolari. MMF pomogna i vo formiraweto
na stabilizira~kiot fond vo vrednost od pove}e od 40 miljardi dolari za da
mu pomogne na Brazil da go brani realot. So izbivaweto na Aziskata kriza,
2 Risto Gogoski “Me|unarodno finansisko rabotewe”-Institut za istra`uvawe na turizmot na Fakultetot za turizam i ugostitelstvo-Ohrid, 1999 godina, str.305
Страна 8
Дипломска работа
site zemji so isklu~ok na Malezija se obratija za pomo{ kon MMF i dobija
krediti.
Pra{aweto koe {to se nametnuva e kolku politikite na MMF
doprinesoa za re{avaweto na krizite?Dali na toj na~in }e se spasat
zemjite dol`ni~ki i }e se ovozmo`i raste` na ekonomijata?
Nekoi kriti~ari veruvaat deka MMF ednostavno treba da bide ukinat,
tvrdej}i deka samoto negovo postoewe go ohrabruva neodgovornoto
pozajmuvawe pravej}i gi pozajmuva~ite da veruvaat deka tie sekoga{ }e
bidat za{titeni od posledicite od nivnoto dejstvuvawe (moralen hazard).
Drugi kriti~ari tvrdat deka MMF e neophoden, no deka pogre{no ja ima
postaveno svojata uloga, na primer preku obidot da insistira na strukturni
reformi kpoga treba da se ograni~i sebesi na potesni finansiski pra{awa.
Na kraj, zastapnicite na MMF isto taka i nekoi kriti~ari diskutiraat deka
agencijata ne e dovolno bogata za svojata zada~a, bidej}i vo svet na
golema mobilnost na kapitalot e potrebna sposobnosta da obezbedi
mnogu pogolemi zaemi mnogu pobrzo otkolku {to vo momentot mo`e.
Меѓународниот монетарен фонд е една од највлијателните меѓународни
институции во светот која единствено има право да врши контрола на финансиските и
економските односки помеѓу земјите членки. Тој таа улога ја има преку помагањето на
државите за стабилизирање на своите девизни курсеви преку давање на поволни
кредити. За Меѓународниот монетарен фонд постојат поделени мислења. Првото
сфаќање е про ММФ, а второто е контра, односно претставува критичко сфаќање.
Гледиштето за про ММФ е тоа дека меѓународниот монетарен фонд ги одржува
светските економски и финансиски односи и им помага на државите во кризи, меѓутоа
оние кои се критичари на ММФ кажуваат дека мегународниот монетарен фонд со
давањето на кредити и казува на државата каде да ги троси истите тие кредити што
придонесува за забавен раст на тие економии, исто така критичарите како лоса особина
на ММФ ја искажуваат тоа што секоја држава членака на Меѓународниот монетарен
фонд мора да има дежавни девизни резерви кои ке ги чува во некоја странска банка, со
тоа се стопира на вложувањето на државата во својата економија.
Страна 9
Дипломска работа
3. Должничка криза на балканот
Историјата и искуството покажуваат дека Балканот отсекогаш бил и уште долго
ќе биде една од клучните светски невралгични економско- геополитички точки, во која
кризните состојби се „прекршуваат“ и резултираат со трагични последици (војни) или
долгорочен севкупен просперитет. Тоа уште сега, додека економската рецесија не ја
доживеала својата кулминација, го согледуваат бројни угледни економисти,
политичари, аналитичари.
Меѓутоа, за жал балканските земји се уште се чувствуваат лагодно во „меки“
или „тврди“ протекторати, „несебичната“ помош на ММФ и Светска банка или, пак,
спасот го гледаат единствено во европското, но не и регионалното интегрирање. < !
[endif]-->Некои стручњаци за „балканското прашање“ на презадолженост се огласија
со анализи и препораки, од кои мошне прифатливо „звучи“ предлогот за тн.
„Маршалов план“. Што, пак, произлегува од некои аналогии со завршувањето на
Втората светска војна. А токму тие докажуваат дека се работи за две сосема различни,
дури спротивни ситуации и оти помошта на Балканот, која е неопходна во од (тековна
и среднорочно- долгорочна), мора да има нова форма и содржина.
Имено, се укажува на фактот дека „Маршаловиот план“ првенствено значеше
инфузија на средства за придвижување на економската обнова во регионот кој веќе
поседуваше институционални елементи на пазарна економија, а постоеше и заеднички
непријател- комунизмот, надворешен и внатрешен. Сега ги има повеќе кои ја
загрозуваат сушноста на егзистенцијата: сиромаштијата, неразвиеноста, криминалот…
Даниел Дајану, поранешен министер за финансии на Романија, професор по
економија на Академијата за економски студии во Букурешт, укажува токму на
состојбата на Балканот со презадолженоста и потребата од посебна, според многу
елементи специфична развојна политика. Во одделни економии во регионот стапката
на невработеност е помеѓу 20% и 30%, а сиромаштијата е се поприсутна и е во пораст,
актуелниот дефицит се доближува до 10% од БДП, а инфраструктурата е несигурна.
Креаторите на политиката своите акции би требало да ги насочат во три главни правци:
управување со кризи, економска обнова и институционални промени и тоа задржуваќи
се на меѓусебно поврзани перспективи: мерки на двојно (краткорочно и долгорочно)
управување на кризите и на реконструкција- физичка и развој (вклучувајќи ги
Страна 10
Дипломска работа
институционалните промени и политичкиот процес), и намалување на буџетскиот
дефицит и презадолженоста.
Балканските земји мора да дадат се од себе и нивните влади да сносат
првенствена одговорност за економските резултати.
Особено интересни се согледувањата и оценките на О Браен. Тој навел три
клучни „моменти“ поради кои е неопходен натамошен засилен (обновен) ангажман на
САД на Балканот: прво, Балканот со над 20 милиони жители не е голем пазар кој
привлекува внимание, но е важен поради можните имиграциски проблеми; вториот е
енергијата- БиХ и Албанија имаат големи хидроенергетски потенцијали, Косово
залихи на јаглен, а освен тоа Балканот е исклучително важен поради нафтоводите и
гасоводите кои од исток минуваат кон Европа; и трето, ангажманот е неопходен за да
се избегнат можни проблеми. Тој потенцира дека Европа има водечка улога во
решавањето на проблемите на Балканот, но голема улога и натаму имаат САД. „Тоа е
недовршена работа, а тука се се уште неисполнетите ветувања“, нагласил тој. САД
треба да останат ангажирани, но низ нова иницијатива на администраицјата на Обама-
„не само со укажување што сакаат, туку и со слушање“.
На темата „Економската криза со презадолженоста на Балканот“ ангжаманот на
САД доби „нова димензија“ со најновите оценки на Барак Обама за нејзиното траење.
Пораката би била дека во „долгата и жестока борба“ балканските земји не смеат да
стојат в место и да чекаат, а во американскиот ангажман тие не можат да бидат
приоритет.
4. Nadvore{niot dolg na Republika Makedonija
Spored studijata na Svetskata banka “Country Assistance Strategy for the
Republic of Macedonia 1999-2002”,3 Republika Makedonija e rangirana vo
grupata na sredno zadol`eni zemji. Me|utoa porastot na nadvore{niot dolg
pridru`en so kontinuiran deficit na trgovskata i tekovnata smetka na
3 Godi{en bilten na Narodna banka na Republika Makedonija, 1998 godina
Страна 11
Дипломска работа
bilinsot na pla}awe pretstavuva nepovolna kombinacija na faktorite koi ja
determiniraat nadvore{nata pozicija na zemjata.
Na krajot na 1998 godina stranskiot dolg na Republika Makedonija
iznesuva 1398,6 milioni SAD dolari, {to vo sporedba so 1997 godina e
povisok za 224,8 milioni dolari, odnosno za 19,2%. Vo 1999 godina dolgot
na Republika Makedonija vo sporedba so 1998 godina e zgolemen za 39
milioni dolari ili za 2,7% i iznesuva 1494 milioni dolari. Vo 2000 godina
nadvore{niot dolg iznesuva 1488 milioni dolari. Nepovolnite slu~uvawa vo
zemjata vo tekot na 2001 godina usloveni od bezbednosnata kriza
predizvikaa namalena ekonomska aktivnost i voedno se reflektiraa vo
sferata na kreditnoto zadol`uvawe sprema stranstvo. Vkupniot
nadvore{en dolg iznesuva 1440 milioni dolari {to vo odnos na
prethodnata godina pretstavuva namaluvawe od 48 milioni dolari ili 3,2%.
Namalenata zadol`enost se dol`i na povisokata otplata na krediti vo uslovi
na namalen iznos na povle~eni sredstva od stranskite kreditori. Vo 2002
godina nadvore{niot dolg iznesuva 1613 milioni dolari.
Analizata na pokazatelite za stepenot na zadol`enosta vo 2002
godina poka`uva deka Republika Makedonija spa|a vo redot na pomalku
zadol`eni zemji so sredna visina na dohod. Konstatacijata e bazirana na
slednive tri pokazateli:odnos pome|u vkupniot dolg i prose~niot izvoz na
stoki i uslugi vo poslednite tri godini (118,1%), odnos pome|u
servisiraweto na dolgot i prose~niot izvoz na stoki i uslugi vo poslednite
tri godini (17,2%) i otplatite na kamati vo odnos na prose~niot izvoz na
stoki i uslugi vo poslednite tri godini (3,9%). Spored pokazatelot vkupen
nadvore{en dolg vo odnos na prosekot na BDP od poslednite tri godini
(45,2%), makedonskata ekonomija spa|a vo grupata na umereno
zadol`eni zemji.
Strukturata na dolgot od aspekt na u~estvoto na poodelnite vidovi
stranski kreditori, za analiziraniot period 1998-2002 godina e prika`ana vo
tabelata broj 1. Spored iznesenite podatoci se zabele`uva deka najgolemo
u~estvo vo nadvore{niot dolg na Republika Makedonija imaat oficijalnite
(multilateralnite) kreditori dodeka na privatni kreditori otpa|a zna~itelno
pomalo u~estvo.
Страна 12
Дипломска работа
Tabela br.1 Struktura na dolgot po vidovi na stranski kreditori
u~estvo vo procenti-%
godinaMultilateralni
kreditori
Bilateralni
kreditori
Komercijalni
banki
Drugi
privatni
kreditori
Vkupn
o
1998 48,9 22,9 17,4 10,8 100
1999 49,6 22 17,4 11 100
2000 49,8 22 17,6 10,6 100
2001 49,9 20,4 19 10,7 100
2002 48,8 18,8 16,4 16 100
Izvor: Godi{ni izve{tai na Narodna Banka na Republika Makedonija 1998, 1999, 2000,
2001 i 2002 godina.
Ako ja prodlabo~ime na{ata analiza ja dobivame slednata struktura
na dolgot sprema multilateralnite kreditori (tabela 2).
Tabela br.2 Struktura na dolgot sprema multilateralnite kreditori
u~estvo vo procenti-%
godina IMF IBRD IDA EIB EBRD EU IFAD IFC EUROFIMA
Sovet
na
EDB
Vkupn
o
1998 17 17 26 8 13 7 1 8 3 / 100
1999 15,9 16,4 31,1 9,6 10,1 5,7 0,2 8 2,4 0,6* 100
2000 11,4 17,2 34,9 9,4 10,1 5,2 0,4 8 2,3 0.5 100
2001 10,3 18,1 37 10,9 8,9 6,4 0,6 4,9 2,3 0.5 100
2002 8,9 19,2 39 13,5 4,2 8,5 0,7 2,4 1,6 1,9 100
Izvor: Godi{ni izve{tai na Narodna Banka na Republika Makedonija 1998, 1999, 2000,
2001 i 2002 godina.
* Fond za socijalen razvoj
Vo prvite godini od tranzicijata, Makedonija se soo~uva{e so
golema inflacija koja mora{e da se zauzda i stavi pod kontrola. MMF kako
globalna institucija zazede vode~ko mesto vo me|unarodnite napori za
davawe nasoki i pravci kade i kako treba da se dvi`at zemjite vo tranzicija.
Страна 13
Дипломска работа
Vo periodot do sklu~uvawe na prviot aran`man so MMF, Republika
Makedonija se soo~uva{e so te{ka kriza, predizvikana od tranzicijata i
aktivnostite povrzani so nea. Antiinflacionata politika dade rezultati.
Inflacijata od 362% vo 1993 godina se namali na samo 15,7% vo 1995
godina. Me|utoa za da se postigne ova nivo na inflacija, dr`avnite organi
moraa da sproveduvaat mo{ne restriktivni merki. Platite bea zamrznati,
se vode{e restriktivna monetarna politika. Vo uslovi na nedostatok na
stranski kapital, restriktivnata monetarna politika dovede do stabilizirawe
na cenite, no ne dovede do priliv na nov kapital, a investiciite gi pretvori
vo mislena imenka. Makedonija vo toa vreme nema{e razvien Pazar na
pari i kapital. Bankite se soo~uvaa so golemi pote{kotii bidej}i nivoto na
lo{i zaemi dostigna zagri`uva~ki razmeri, a toa go ograni~uva{e i taka
slabiot krediten potencijal. Privatnite investicii izostanaa, a vo regionot
besnee{e krvava vojna. Stegaweto na remenot prosledeno so masovnite
otpu{tawa na rabotnicite vo procesot na privatizacija predizvika naglo
zgolemuvawe na nevrabotenosta i siroma{tijata.
Tabela br.3 Pregled na aran`manite koi gi ima RM so MMF (1995-2003)
vo milioni SPV
Zaem
Datum
na
aran`ma
n
Datum na
istekuvawe ili
otka`uvawe
Dogovore
n
iznos
Povle~e
n
iznos
Dolg po
aran`ma
n
Stand-by aran`man 30.04.2003 15.06.2004 20,000 4,000 4,000
EEF 29.11.2000 22.11.2001 24,115 1,149 1,149
Obvrski po PRGF 18.12.2000 22.11.2001 10,335 1,723 1,723
ESAF aran`man 11.04.1997 10.04.2000 54,560 27,281 24,553
Stand-by aran`man 05.05.1995 04.06.1996 22,300 22,300 0
Vkupno 131,310 56,452 31,424
Izvor:Veb strana na MMF:www.imf.org
Vo vakvi uslovi Republika Makedonija go potpi{a prviot Stand-by
aran`man vo 1995 godina. Ovaj aran`man be{e predvideno da trae 13
meseci vo iznos od 22,3 milioni SPV, so cel da se podr`i ekonomskata
stabilizacija i reformata na Vladata vo toa vreme. Vo tabelata broj 3 e
Страна 14
Дипломска работа
daden pregled na aran`manite koi Republika Makedonija gi ima
dogovoreno so MMF za periodot 1995-2003 godina.
Vidovi na aran`mani na MMF
ESAF-pretstavuva koncesionalen zaem na MMF za pomo{ na zemjite
koi prezemaat programi za ekonomski reformi za zajaknuvawe na platniot
bilans i podobruvawe na perspektivite za raste`. Se pla}a kamatna stapka
od 0,5% godi{no i zaemot se otpla}a na 10 godini, so grejs period od 5½
godini.
CCFF-Compensatory and Contingency Financing Facility e zaem koj fondot go
odobruva na negovite ~lenki koi se soo~uvaat so privremeno
namaluvawe na izvozot. Ovoj vid na zaem se otpla}a pome|u 3¼ do 5
godini po standardna kamatna stapka, koja vo toa vreme iznesuva{e
3,82%.
EFF-Extended Fund Facility e zaem koj fondot go odobruva za
srednoro~ni programi so cel nadminuvawe na problemi vo platniot bilans
koi proizleguvaat od makroekonomski neramnote`i i strukturni problemi.
Se otpla}a na 10 godini so 4½ godini grejs period i prilagodliva kamatna
stapka koja toga{ iznesuvala 4,85% godi{no.
PRGF-Poverty Reduction and Growth Facility e vsu{nost vidoizmenet ESAF
aran`man so poinakvi celi. Namerata bila programite koi se podr`uvaat so
PRGF da se baziraat na Strategiite za namaluvawe na siroma{tijata.
4.1. Македонија со најмал надворешен долг во регионов
Иако на некој начин ја делиме судбината со земјите од регионот, сепак
Македонија има далеку подобри параметри. Од Министерството за финансии велат
дека минусот во буџетот е 1,3 проценти од БДП, а јавниот долг е 25,9 проценти од
БДП.
Нашата земја е далеку подобра кога ќе се анализира надворешниот долг. Тој,
според податоците на НБРМ се движи околу 3,3 милијарди евра. Споредено со соседна
Србија тој е далку понизок бидејќи кај нив надворешниот долг постигнал 21 милијарда
евра, а во Хрватска уште поголем и достигнува 40 милијарди евра.
Страна 15
Дипломска работа
Македонија ризикува да влезе во високо задолжени земји, со што се зголемува
опасноста од уште повисок пораст на каматите, тврдат дел од експертите, според кои
до крајот на годината вкупниот надворешен долг на земјата ќе изнесува најмалку
четири милијарди евра. Со ова македонскиот долг кон странство ќе биде за околу 1,5
милијарда евра поголем отколку што е државната каса. Или 70 проценти од домашниот
бруто-производ. Друга група економисти, пак, сугерираат задолженоста да не се гледа
како вкупен долг кон странство, туку само како јавен надворешен долг, односно тој
што го направила државата затоа што тој оди на товар на буџетот. Според нив, ваквата
задолженост засега е далеку од критично ниво, кое е позиционирано на 60 проценти од
домашниот бруто-производ. - Според податоците од јуни, вкупниот надворешен долг
изнесувал 3,5 милијарди евра, но тие податоци не ги вклучуваат еврообврзниците што
легнаа во јули. Според мене, надворешниот долг сега сигурно изнесува 3,8 милијарди
евра. Ако годинава имаме намалување на домашниот бруто-производ за 1,5 процент,
веќе сме на прагот вкупниот надворешен долг да биде 70 проценти од БДП - објаснува
економскиот аналитичар Ден Дончев. Според него, ова е посебно загрижувачки во
услови кога надворешниот долг се плаќа во девизи. - Капацитетот на државата за вакво
задолжување во услови кога имаме акутен трговски дефицит е доведено во прашање.
Со кој иден извоз ќе ги вратиме тие четири милијарди евра? Ќе издржиме можеби за
една милијарда, но што потоа. Единствено остануваат парите од иселениците, но
државата не може да се потпира на нив - тврди тој. Дончев објаснува дека во земјите
што влегуваат во висока задолженост првата негативна последица е порастот на
каматите, намалување на кредитирањето и на инвестициите во државата. Податоците
на Народна банка покажуваат дека 1,1 милијарда евра од вкупниот надворешен долг е
јавен долг, додека 2,4 милијарди евра е приватен долг, односно долгот од компании,
банки и останати сектори. Но, сепак, официјалните податоци говорат дека Македонија
е на дното на задолженост во однос на земјите од регионот. Единствено помалку
задолжена од нас е Албанија, каде што нивото на надворешна задолженост по жител е
344 евра. Кај нас во просек секој Македонец има надворешен долг од 957 евра, Србија
1.885 евра, Турција 2.270 евра, а Грција 23.586 евра. Абдулменаф Беџети вели дека
надворешниот долг треба да се гледа само како јавен долг, кој во моментов, според
НБРМ, е 1,1 милијарда евра. - Надворешен долг треба да се гледа преку јавниот долг
бидејќи тоа е долгот на државата и тоа е она што го плаќаат граѓаните. Никој не го
интересира колку една приватна компанија должи. Јавниот долг не треба да биде
повеќе од 60 проценти од домашниот бруто-производ, а ние сме далеку од тоа. Во
Страна 16
Дипломска работа
моментов јавниот долг е 25 проценти од домашниот бруто-производ. Ние сме најмалку
задолжени во југоисточна Европа, па и од други земји. Хрватска, на пример, е
задолжена со 130 проценти од БДП, а долгот на САД стигна над 80 проценти од БДП -
објаснува Беџети. Сепак, како што потенцира, државата не треба да дозволи да се
финансира преку внатрешни задолжувања чијашто цена во моментов ја плаќаат
граѓаните. - Кај нас има три критериуми според кои се мери задолженоста. Првиот
критериум е формалниот според кој државата не може да има надворешен долг
поголем од 60 проценти. Вториот критериум се мери преку фискални критериуми и
според тој критериум годинава е најлоша. Државата оваа година плаќаше камата од 9,1
проценти за да ја финансира јавната потрошувачка. Значи плаќавме 25 милиони евра
по основа на задолженост на внатрешниот пазар на капитал. Тоа го плаќаа граѓаните. И
третиот фактор е оптимална граница на долг кој се мери како однос на придонесот на
една единица долг во однос на развојот на државата. Кај нас државата се задолжува за
изградба на споменици, што секако не е добро. - истакна Беџети.
5. Надворешниот долг на Србија
Србија очекува во 2010 година да го намали соодносот на долгот и бруто-
домашниот производ на помалку од 60%, и покрај новите заеми.
Србија потпиша прелиминарен договор со Меѓународниот монетарен фонд, со
кој се ослободува нова транша од 889 милиони долари “тешкиот” тригодишен
аранжман, што истекува во средината на 2005 година. Белград последен пат повлече
транша од заемот кон крајот на јули минатата година. По него следува пуштањето на
кредитот од Светската банка од 120 милиони долари со рок на отплата од 20 години,
грејс-период од 10 години и годишна камата од 0,75%, наменет за структурните
реформи на земјата. Европската унија, пак, ќе му даде на Белград макроекономска
помош од 95 милиони евра.
“Можам да им кажам на сите критичари дека договорот со ММФ е особено
важен. И покрај новите заеми, соодносот на долгот и БДП ќе се намали од
Страна 17
Дипломска работа
минатогодишните 73% на помалку од 60% до крајот на 2005 година. Во 2001 година
тој изнесуваше 150%”, изјави српскиот министер за финансии Млаѓан Динкиќ.
Признавајќи дека преговорите со ММФ биле мошне тешки, Динкиќ рече дека
договорот со Фондот & спасил на земјата 600 милиони долари преку дополнителното
отпишување на долг од Парискиот клуб на суверени доверители. Кредиторите во 2001
година & одобрија на Србија етапно отпишување на 66% од долг од 4,5 милијарди
долари, со “бришење” на 51% на почетокот на договорот со ММФ во 2002, а на
преостанатите 15% по истекувањето на аранжманот со Фондот во 2005 година.
“Сега на дневен ред се преговорите со Лондонскиот клуб на комерцијални
банки, со кој очекуваме договор што ќе ни остави одржлив надворешен долг”, рече
Динкиќ.
Вкупниот преостанат долг на Србија во февруари изнесуваше 14,3 милијарди
долари, од кои 2,7 милијарди долари кон Лондонскиот клуб. Економистите велат дека
Србија може да се соочи со должничка криза во 2007 година, а можеби и порано,
доколку не го засили растот со зголемување на инвестициите и намалување на
потрошувачката. Сервисирањето на надворешниот долг на Србија ќе достигне 6,6% од
БДП во 2006/07 и 8,3% во 2008/10, предвидуваат во ММФ.
На Србија & требаат 1,2 милијарди долари директни странски инвестиции
годишно за да обезбеди одржлив раст и ликвидност. За да ја избегне должничката
криза, нејзиниот БДП треба да порасне за најмалку 4% во 2004, 4,5% во 2005 и 5% во
2010 година.
Според договорот со ММФ, Србија треба да го намали буџетскиот јаз на 2,5%
од БДП од првично планираните 3,6%. Таа, исто така, мора да го намали дефицитот на
платниот биланс на 11% од БДП од 12,5% во 2003 кога БДП ги достигна планираните
20 милијарди долари.
Народната банка на Србија (НБС) размислува за извесно монетарно
олабавување за да го поттикне растот откако договорот со ММФ ја обврза државата да
го намали буџетскиот јаз. Гувернерот Радован Јелашиќ изјави дека олеснувањето ќе
биде реализирано преку ослободување на дел од влоговите во НБС и засилување на
кредитните капацитети на комерцијалните банки. Тој нагласува дека договорот со
ММФ и ги врзува рацете на Владата кога станува збор за стимулирање на растот,
Страна 18
Дипломска работа
планиран на 4,3% во 2004 година, но дека тука во игра може да влезе централната
банка.
И покрај критиките на домашен терен дека договорот со ММФ ќе предизвика
раст на инфлацијата (проектирана на 8,5% во 2004) и ќе му наштети на динарот,
Јелашиќ вели дека падот на динарот годинава нема да биде драматичен. Српската
валута во 2003 година загуби 11,3% во однос на еврото. Динарот ќе депресира за
разликата меѓу домашната и инфлацијата во еврозоната.
Ослабениот динар и помалиот буџетски дефицит треба да & помогне на Србија
да го намали дефицитот на платниот биланс од 20 милијарди долари. Помалата
потрошувачка ќе резултира со намалување на увозот и на дефицитот на платниот
биланс. Сепак, клучното прашање е како да се привлечат инвестиции кои се од витално
значење за нас во сервисирањето на надворешниот долг.
5.1. Надоврешниот долг на србија во 2007
Вкупниот преостанат долг на Србија во февруари 2007 изнесувал
14,3 милијарди долари, од кои 2,7 милијарди долари кон Лондонскиот клуб.
Економистите велат дека Србија може да се соочи со должничка криза во
2007 година, а можеби и порано, доколку не го засили растот со
зголемување на инвестициите и намалување на потрошувачката.
Сервисирањето на надворешниот долг на Србија достигнува6,6% од БДП во
2006/07 и 8,3% во 2008/10, според ММФ.
Слика 1.
Страна 19
Дипломска работа
На оваа слика се прикажани бруто задолжувањето на државата и јавниот
долг.
На Србија & требаат 1,2 милијарди долари директни странски
инвестиции годишно за да обезбеди одржлив раст и ликвидност. За да ја
избегне должничката криза, нејзиниот БДП треба да порасне за најмалку
4% во 2004, 4,5% во 2005 и 5% во 2010 година, велат економистите.
Според договорот со ММФ, Србија треба да го намали буџетскиот јаз
на 2,5% од БДП од првично планираните 3,6%. Таа, исто така, мора да го
намали дефицитот на платниот биланс на 11% од БДП од 12,5% во 2003
кога БДП ги достигна планираните 20 милијарди долари.
5.2. Надворешниот долг на Србија во 2009 година
Надворешниот долг на Србија на последниот ден од 2009 година изнесувал 22,8
милијарди евра, што е за околу милијарда евра повеќе од износот на почетокот од
годината, според најновиот билтен на Стопанската комора на Србија.
Според податоците на Министертството за финансии, јавниот долг на Србија на
крајот од јануари 2010 изнесувал 10,07 милијарди евра, што е 30,5 отсто од бруто
домашниот производ.
На крајот од 2009 година јавниот долг изнесувал 9,85 милијарди евра, што значи дека
во јануари е зголемен за околу 216 милиони евра.
Вкупните директни обврски на Србија на крајот од јануари 2010 изнесувале 8,67
милијарди евра, а индиректните обврски околу 1,4 милијарди евра.
Надворешниот долг на Србија на заклучно со третиот квартал
надмина 20,5 милијарди евра, што ја става во групата средно
задолжени држави.
Страна 20
Дипломска работа
Според податоците на Народната банка Србија, долгот на јавниот сектор
изнесува 6,3 милијарди евра, што претставува раст од 2,5 отсто, а на приватниот
пораснал за 22,2 отсто, надминувајќи 14,2 милијарди евра.
Според директорот на Институтот за меѓународни економски студии во Виена
Владимир Глигоров, Србија нема да влезе во должничка криза, но неминовно и е
потребен нов аранжман со ММФ. Меѓутоа тој аранжман ќе врши дополнителен
притисок на намалување на потрошувачката, па се поставува прашањето дали
државата поради сервисирање на надворешниот долг ќе може во доволна мера да ја
смали потрошувачката. Во тој случај нема да биде потребен мораториум на отплаќање
на долгот.
По избивањето на светската финансиска криза се изменила и перцепцијата за
долговите, па уделот на долгот од 60 отсто во БДП претставува високо ниво на
задолженост, но и потенцијална опасност за економскиот развој на државата.
Заклучок
Од оваа дипломска работа како заклучок може да се извлечи тоа дека балканот
е високо задолжен и дека му е потребна помош од меѓународните институции за
излегување от должничката криза во таа насока е одговорот од повеќето групи
спротиставени на политиката на ММФ е повик за „откажување на долговите“ или за
повторно договарање на начините на исплата. Ова може да е привремен простор за да
се земе малку воздух, но новите механизми ќе ги заменат старите. Последните изјави
од банкарите покажуваат дека преговорите за репрограмирање на долговите или
делумни намалувања се компатабилни долгорочно со политиката на ММФ и Светската
банка. ММФ нуди финансиска помош на земјите членки за да им помогне да ги
коригираат проблемите во платниот биланс и да го ублажат влијанието од реформите
кои се спроведуваат. ММФ не позајмува за специфични намени или проекти, како што
го прават тоа развојните банки.
РМ е подобра кога ќе се анализира надворешниот долг. Тој, според податоците
на НБРМ се движи околу 3,3 милијарди евра. Споредено со соседна Србија тој е далку
Страна 21
Дипломска работа
понизок бидејќи кај нив надворешниот долг постигнал 21 милијарда евра, а во
Хрватска уште поголем и достигнува 40 милијарди евра.
Македонија ризикува да влезе во високо задолжени земји, со што се зголемува
опасноста од уште повисок пораст на каматите, тврдат дел од експертите, според кои
до крајот на годината вкупниот надворешен долг на земјата ќе изнесува најмалку
четири милијарди евра.
На Србија & требаат 1,2 милијарди долари директни странски инвестиции
годишно за да обезбеди одржлив раст и ликвидност. За да ја избегне должничката
криза, нејзиниот БДП треба да порасне за најмалку 4% во 2004, 4,5% во 2005 и 5% во
2010 година.
Според договорот со ММФ, Србија треба да го намали буџетскиот јаз на 2,5%
од БДП од првично планираните 3,6%. Таа, исто така, мора да го намали дефицитот на
платниот биланс на 11% од БДП од 12,5% во 2003 кога БДП ги достигна планираните
20 милијарди долари.
Надворешниот долг на Србија на последниот ден од 2009 година изнесувал 22,8
милијарди евра, што е за околу милијарда евра повеќе од износот на почетокот од
годината, според најновиот билтен на Стопанската комора на Србија.
Користена литература
Risto Gogoski “Me|unarodno finansisko rabotewe”; Institut za
istra`uvawe na turizmot na Fakultetot za turizam i ugostitelstvo-
Ohrid, 1999 godina ;
Dimitar Eftimoski “Ekonomija na razvojot”; Ekonomski institut-
Skopje, 2003 godina;
Taki Fiti “^udnata priroda na berzite niz prizmata na Aziskata kriza
(Aziskite tigri)”- Godi{nik na Ekonomskiot fakultet-Skopje, 1998
godina;
Gullermo Perry, Luis Servén “The Anatomy of a Multiple Crisis:Why was Argentina
special and what can we learn from it” - World Bank, Working paper 3081, June
2003;
Godi{ni izve{tai na Narodna Banka na Republika Makedonija 1998,
1999, 2000, 2001 i 2002 godina;
Veb strana na MMF: www.imf.org
Страна 22
Дипломска работа
http://sitel.com.mk/dnevnik/biznis/nadvoreshniot-dolg-na-srbija-na-krajot-od-2009-
godina-iznesuval-228-milijardi-evra
http://www.finance.gov.mk/node/309
http://www.a1.com.mk/vesti/default.aspx?VestID=102421
http://www.kapital.com.mk/DesktopDefault.aspx?
tabindex=3&tabid=65&EditionID=409&ArticleID=7395
Страна 23