BiH 4 KM; Hrvatska 19 KN; Makedon a 150 DEN; Crna Gora 2.00 EUR; Sloven a 2.80 EUR; Austria, Greece 3.00 EUR; Germany 3.50 EUR; Switzerland 6.00 CHF cena 200 din

11. jun 2015.broj 1275

ISTRAIVANJE: PERCEPC A NEMAKE U SRPSKIM MED IMA

INTERVJU: DRAGAN VELIKI

FUKARE JE MALO, ALI JE DOBRO

ORGANIZOVANA

BiH 4 KM; Hrvatska 19 KN; Makedon a 150 DEN; Crna Gora 2.00 EUR; Sloven a 2.80 EUR; Austria, Greece 3.00 EUR; Germany 3.50 EUR; Switzerland 6.00 CHF cena 200 din

11. jun 2015.broj 1275

ISTRAIVANJE: PERCEPC A NEMAKE U SRPSKIM MED IMISTRAIVANJE: PERCEPC A NEMAKE U SRPSKIM MED IMA

izdavaNP VREME d.o.o.

Trg Republike 5, Beograd

direktorStevan Risti

pomonik direktoraVojislav Miloevi

nansijski direktor Daniela Vesi

glavni urednik Dragoljub arkovi

odgovorni urednikFilip varm

pomonici glavnog urednika Jovana Gligorijevi, Momir Turudi

sekretarijatAna Aleksi

redakcijaMuharem Bazdulj, Dimitrije Boarov,

Slobodan Bubnjevi, Sonja iri, Zora Dreli, Slobodan Georgijev,

Neboja Grujii (kultura), Andrej Ivanji (svet),

Jelena Jorgaevi, Tatjana Jovanovi, Jasmina Lazi, Zoran Majdin,

Radmilo Markovi, Saa Markovi, Ivana Milanovi Hraovec, Milovan Milenkovi (foto),

Milan Miloevi, Teo l Pani, Saa Rakezi, Mirko Rudi,

Tamara Skrozza, Zoran Stanojevi, Tatjana Tagirov, Dragan Todorovi,

Tanja Topi, Biljana Vasi, Milo Vasi, Marija Vidi, Ljubomir ivkov

dokumentacijaDragoslav Gruji (arhiva)

Jelena Mra (foto)

tehnika redakcijaIvan Hraovec (ur.), Tanja Stankovi,

Vladimir Stankovski, Slobodan Tasi; lektori: Katarina Panti,

ivana Rakovi, Ivana Smolovi; korektori: Nikola Dragomirovi,

Marko Tasi, Stanica Miloevi

internet izdanjewww.vreme.com

Marjana Hraovec

prodaja i pretplata Nikola ula , Milan Radovi

raunovodstvoSlavica Spasojevi

marketing Aleksandar Aleksi (direktor)

e-mail: redakcija@vreme.comtelefon redakcije: 011/3234-774

telefaks: 011/3238-662

tampa Rotogra ka, Subotica

ISSN 0353-8028COBISS.SR-ID 16907266

Na naslovnoj strani: Dragan VelikiFoto: M. Milenkovi

BROJ 1275

11. jun 2015.

04 Zoom:

Srbija na kauu amerikog ambasadora

06 Intervju: Sran Dragojevi

14 Efekat beskompromisne borbe protiv

verca duvana: Kolateralna propast

17 Nuspojave: Tko leti vrijedi,

tko ita ne leti

18 Istraivanje: Percepcija Nemake u

srpskim tampanim medijima

26 Lini stav: ore Vukadinovi

28 Predlog Zakona o sportu:

Novi popis nepoznatog

31 Reagovanje: Saa Radulovi

32 Tribina Vremena i OEBS-a o pravosuu

2015: Takmienje u podanitvu

35 Agenda UN posle 2015:

Jednak pristup pravdi za sve

43 Konferencija povodom pokretanja

projekta PERFORM:

Kako da se odluke temelje na nauci

44 Zumiranje 20:

ta koi Zakon o udbenicima

47 Lisica i dral:

Otvoreno pismo Novaku okoviu

KULTURA

48 Intervju: Dragan Veliki

52 Roman: Islednik Dragana Velikia

54 Sterijino pozorje 2015 (2): Krugovi

56 TV manijak: Tanasko i Sulejman

SVET

57 Poseta pape Sarajevu: Molite se za mene

60 Oekivanja i doek: Papa je gigant, ba

61 Navigator:

Dajte mi platformu, pomeriu svet

62 Vreme uivanja: Kao nijedan drugi

Atmosfera za vreme posete vatikanskog poglavara glavnom gradu Bosne i Hercegovine i sadraj njegovih govora vie su delovali kao slika onoga to bi grad na Miljacki mogao da bude, nego ono to sada jestepie: jelena jorgaevi

Niko nas jo nije pitao jesmo li za socijalizam ili kapitalizam. Kapitalizam smo dobili na isti nain na koji bi decu u vrtiu pitali hoe li svaki dan da dobiju sto grama okolade. I svi bi rekli: daaaaa!pie: zora dreli

P R I N T

SRBIJA

ABCOvo izdanje je oditovano od strane ABC Srbija

Krajem decembra prole godine kroz kapiju preduzea AD Duvan u Ljuboviji, u toku smene radnika, prolo je nekoliko dipova zatamnjenih stakala iz kojih su izali/poiskakali naoruani ljudi sa pancirima na sebipie: zoran majdin

ZOOM

DRAGOLJUB ARKOVI

Srbija na kauu amerikog ambasadora: izofren narod, ljudi bez mate i ostali uzroci srpskog propadanja

itanje u kljuu: na koloseku velike sileto je blii kraju mandata, govori se da je to poslednji u nje-govoj diplomatskoj karijeri, Majkl Kirbi, pasionirani teniser, amater, inae ambasador Sjedinjenih Amerikih Drava u Be-ogradu, oputa nas na kauu globalne, kolektivne psihoanali-ze, ali, kao i svaki dobar ak, pokazuje da svaki dan napreduje.

Prvo je negde dosta nediplomatski ustvrdio da smo izofren narod, to je valjda trebalo da bude opis one srpske raspetosti izmeu istoka i zapada, a koliko prekjue zakljuio je da su nae reforme knjiki ispravne, ali bez mate.

Bilo je to na nekakvom beogradskom biznis forumu. Zna-te ta je najgore? Slaem se sa ekselencijom. Dobro, teko mi je da poverujem u kolektivnu izofreniju, ali ovo novo dokto-risanje oko mate sasvim mi je razumljivo, najpre zato to se odnosi na kolektivitet manji od naroda, na vladu, pa sueno na premijera Aleksandra Vuia.

Neko e tu poruku iitavati u kljuu nedavne posete pre-mijera Vaingtonu u kojoj je Kirbi imao aktivnu ulogu, ali to je zlonamerno tumaenje. Vui je tamo imao limite koji nisu mogli da podstaknu bilo kakvo matovito reenje i kad on kae da emo rezultate posete da vidimo za dva, tri meseca, ja mu potpuno verujem i slutim da e to ii u pravcu rasplita-nja izofrenog stanja nacije.

Dakle, optirae vlada za kolosek velike sile sve u veri da ih nee pregaziti voz i da e sumnjiave putnike koji nisu odu-evljeni izborom oca na slubenom putu gurnuti na sporedni

kolosek. To nije ba matovito, ali izofreniare bi moglo da ukloni s glavnog puta.

investicioni fond kkr: i otac i majkaAko vam ovo zvui nekako preterano lozofski, evo kao to izgleda u praksi.

Ministar nansija Duan Vujovi, Vuiev saputnik u vain-gtonskoj seansi odvikavanja od povremenih izofreninih na-pada, izjavio je da ameriki investicioni fond kkr nudi reenje za nenaplative kredite (npl) koje je prilagoeno konkretnoj si-tuaciji i uslovima u Srbiji, a to je da se napadne menadment preduzea koja ne vraaju kredite.

Vujovi je, na 15. ekonomskom samitu, gde je Tanjug biz me-dijski partner, i gde je Kirbi uostalom rekao da nemamo do-voljno mate, rekao da kkr nudi prilagoeno reenje, nasuprot reenjima koja nude druge velike rme, a koja podrazumevaju velike trokove i gubitke u reenju problema s loim kreditima.

Oni nam nude prilagoena reenja, da se napadne stanje preduzea i njihov kvalitet, odnosno da u rmama koje ne servisiraju kredite napadnu problem menadmenta, a para-lelno napadaju i nansijsku stranu. Svi dobro znaju da je lo menadment esto jedan od glavnih razloga to je rma ula u nansijske tekoe, rekao je Vujovi i dodao da je eviden-tna i nespremnost banaka da prihvate reenja, jer ih ne vide kao odriva.

Stvorie se uslovi da i banke vide da je ovakvo reenje odr-ivo, da im investitor ponudi da uz pomo menadmenta ue

Slaem se sa ekselencijom kad je u pitanju mata. Teko mi je dapoverujem u kolektivnu izofreniju, ali ovo novo doktorisanje oko matesasvim mi je razumljivo, najpre zato to se odnosi na kolektivitet manjiod naroda, na vladu, pa sueno na premijera Aleksandra Vuia

11. jun 2015. VREMEREME

Foto: FoNet

u reenje npl-ova kod nas, i time, verovatno po klasterima, po-nude reenje za kljune velike banke i kljune velike duni-ke, rekao je ministar.

Kkr je, prema reima Vujovia, jedan od najveih investici-onih fondova koji je kod nas za velike pare kupio sbb, to je r-ma koja dolazi da uloi velike pare i ide na sigurne dobitke.

Mi smo sada zapoeli proceduru ocene npl-ova, uskoro po-inje i procedura ocene aktive u bankama, i to e biti predu-slov da se rei problem nenaplativih kredita, zakljuio je mi-nistar nansija.

To je zbilja matovito reenje. Nematovito je da drava na-pravi posebnu banku, o emu se takoe govori, koja bi, o tro-ku poreskih obveznika, preuzela npl-ove za koje se osnovano sumnja da su znatno vei nego to ih banke prikazuju u svojim bilansima. Ali, preputanje ovog problema amerikom investi-cionom fondu znailo bi i da kkr preuzima dobar deo srpske privrede i ostvaruje ogroman uticaj na komercijalne banke i Narodnu banku Srbije. Eto ta je matovito i lekovito u slua-ju izofreninih napada. Kkr lei podvojenost.

prodaja telekoma: od jedan do desetOekuje se da e ovih dana privatizacioni savetnik Vlade Srbi-je francuski Lazard izneti, nadam se ne javno, procenu vred-nosti Telekoma i ideju o tome ta i kada prodavati. Domai mediji koji se utrkuju u merenju obima grudi raznih Stanija i Soraja i ovde se istiu, pa Telekom prodajemo za milijardu evra do deset milijardi dolara.

To je, ambasadore Kirbi, primenjena srpska mata. Na jedno ozbiljno a matovito reenje od pre godinu, dve

podsetio me je Mia Brki tekstom u Peaniku ba oko pro-daje Telekoma. Izmeu ostalog je napisao:

Da je trenutna cena kao merilo uspene prodaje relativan pojam pokazuje ideja jednog domaeg biznismena, visoko ran-giranog na (ovogodinjoj) Forbsovoj listi najuspenijih poslov-nih ljudi u regiji. On je svojevremeno (mnogo pre nego to je Vlada angaovala Lazard) predlagao neobian model o kome je razgovarao s vodeim menaderima Doje banke.

Ideja je bila sledea: da Srbija uzme kredit od Doje banke za sumu koju misli da bi dobila od prodaje Telekoma (recimo, dve milijarde evra) i da taj novac unese u Kompaniju. I da se onda ugovorom o kreditu dogovori s Doje bankom da ona, na odreeni broj godina, preuzme upravljanje Telekomom, da ta Banka izabere menaderski tim i isplauje im zarade i bo-nuse kako ona odredi.

A da posle izvesnog perioda, ako taj menadment uspe da znaajno podigne performanse Kompanije, drava Srbija kao vlasnik i Doje banka kao upravlja prodaju Telekom. Ako us-peju da prodaju Telekom iznad cene koju je Telekom imao kad ga je Banka preuzela (recimo za etiri milijarde evra) 25 od-sto od te razlike pripada Doje banci (milijarda evra).

Ovu ideju, naravno, srpske vlasti nisu htele ni da vide, a ka-moli da diskutuju o njoj.

Ne treba biti mnogo matovit da bi se zakljuilo da ideja nije dobro prola zato to je teko ugraditi se u takav model prodaje.

5

VREMEREME 11. jun 2015.

611. jun 2015. VREMEREME

Intervju: Sran Dragojevi, reditelj

fotogra je Milovan Milenkovi

7

VREMEREME 11. jun 2015.

Ovoga puta sa Sranom Drago-jeviem ne razgovaramo po-vodom novog lma, nego po-vodom nove knjige. I to dve. U julu e mu, u izdanju Lagune, izai knji-ga Pre nego to crvima kaem zdravo, a u septembru i Krilata deca. Reditelj, sce-narista, kliniki psiholog po obrazova-nju, poslednje dve godine narodni po-slanik u Skuptini Srbije, ve etiri uti-cajni lan sps-a, ovih se dana vratio svom prvom zanimanju pisanju. Autor lmo-va Mi nismo aneli (1992), Lepa sela lepo gore (1996), Rane (1998), Mi nismo ane-li 2 (2005), Sveti Georgije ubiva adahu (2009), Parada (2011) i Atomski zdesna (2014), osamdesetih godina bio je uspe-an pesnik i pisac. Objavio je tri knjige poezije, a za Knjigu akcione poezije do-bio je 1986. veliku nagradu Branko Ra-dievi u konkurenciji pesnika ondanje sfrj. Njegove prie su objavljivane u knji-evnim asopisima irom Jugoslavije i u knjizi Fantastini mehaniari, a sf prie u kultnom zagrebakom asopisu Sirius.

U razgovoru za Vreme Dragojevi objanjava kako se vratio pisanju: De-jan Papi, direktor izdavake kue Lagu-na, moj kolski drug, nagovara me ve godinama da napiem roman. Dugo sam se opirao, zaglavio sam kao scenarista i dobro se oseam u toj koi. Eto, na kraju smo se dogovorili da se tri scenarija, meni veoma vana, nau u knjizi Pre nego to crvima kaem zdravo. Ali sam pre toga morao da naem neki smisao za to. I, naao sam ga. Pomalo, dodue, turoban. Shvatio sam da bih bio relativno zadovo-ljan svojim profesionalnim ivotom ako uspem da, do smrti, snimim ta tri lma. Kako mi ide prilino usrano, moda je i to

mnogo, preoptimistino. Ali, eto koncep-ta. Eto smisla. Krilata deca su knjiga za decu. Tokom decenija sam za svoju decu smiljao mnogo pria, ova je o jednoj pla-neti na kojoj deca do 12 godine imaju krila i mogu da lete, i kad uu u pubertet krila poinju polako da otpadaju.

VREME: Koja e se to tri scenarija pojaviti u knjizi Pre nego to crvi-ma kaem zdravo?SRAN DRAGOJEVI: Jedan je po

motivima romana Bodljikavo prase Dulijana Barnsa, zove se Bilo jednom na istoku i bavi se prvom godinom tranzici-je u istonoj Evropi, nekom vrstom men-talne i moralne korupcije u politici. Dru-gi scenario je pria o jednoj noi tokom bombardovanja Beograda 1999. godine i zove se kartovi. Napisao sam ga zajed-no sa Dimitrijem Vojnovom i predstav-lja zavrni deo trilogije sa Lepim selima i Ranama. Trei scenario je po motivima pria ve zaboravljenog francuskog pis-ca Marsela Emea kojim sam u detinjstvu bio fasciniran. Zove se Nebesa i bavi se udima u 21. veku, dobu lanog prospe-riteta, a zapravo dobu povratka u sred-nji vek na svim planovima, pa dakle i od-linom za uda. Tri uda, tri prie koje se prepliu jesu ta bi bilo kada bi glav-ni junak, bivi podo cir jna, od boga na poklon dobio oreol; zatim, ta bi bilo kad bi drava Srbija donela zakon da godina traje 24 meseca kako bismo usporili pla-anje dugova, pa po sili zakona svi posta-ju duplo mlai nego to jesu; trea je pri-a o slikaru koji poinje da slika hranlji-ve slike gledate u njih i siti ste. Javnost to proglaava dobrim slikama, a drava eli da nacionalizuje i korisnog umetni-ka i njegova hranljiva dela. Simpatino

JA SAM KOMUNISTA

Niko nas jo nije pitao

jesmo li za socijalizam ili

kapitalizam. Kapitalizam

smo dobili na isti nain na

koji bi decu u vrtiu pitali

hoe li svaki dan da dobiju

sto grama okolade. I svi

bi rekli: daaaaa! Niko ih,

meutim, nije upozorio

da e tu okoladu moi

da raspodeljuju samo

najjaa deca i to uz pomo

nekolicine agresivnih

roditelja koji rade za

tajnu slubu vrtia

811. jun 2015. VREMEREME

promiljanje o svrsi umetnosti u dana-njem svetu, rekao bih. Eto, to e biti ti l-movi, za sada, samo na papiru. Bio bih za-dovoljan kad bih posle sedam snimljenih lmova i etrnaest nesnimljenih propa-lih, koji su ostali samo na hartiji, snimlje-ni u mati, posle tolikih unitenih pro-jekata tokom godina punih frustracija, osujeenosti, desetina abortiranih karak-tera snimio bar ova tri lma.

U meuvremenu ekate konkurs za kinematogra ju koji, kako rekoste, nikada toliko nije kasnio, ni za vre-me Slobodana Miloevia, ratova i sankcija?Poslednji put je raspisan decembra

2013. godine. Nadate mu se mada znate da nema-te mnogo sree na konkursima?Nije to stvar sree, nema dobra od optu-

ivanja i deprimirajuih pria, ali bio bih lud da nisam svestan kako su i zato na poslednjih est konkursa odbijena moja etiri scenarija. Nikada od kada postoji Filmski centar Srbije nisam dobio na kon-kursu za produkciju, evo ove godine se na-vrava decenija. U tim komisijama je pro-lo sedamdeset posto ljudi koji se bave l-mom u Srbiji. Zakljuak se lako izvodi a ne mora da se izrekne. Ja se borim, volim da snimam lmove, uivam u tome. Ne-kad uspem da ih snimim i pored samopre-gornog rada mojih kolega da ne uspem, u veini sluajeva ne. Dva puta sam konku-risao sa prethodno vie od pola budeta nabavljenog od stranih koproducenata i distributera, oigledno je to bilo jo vee zadovoljstvo mojim kolegama da odbiju te moje lmove jer znaju da je neophod-no da se dobije novac od drave da biste mogli da konkuriete na Euroima. Kad su videli da sam za Paradu dobio podr-ku od makedonskog, hrvatskog, crnogor-skog i slovenakog fonda, valjda ih je bilo sramota to su me i sa tim projektom od-bili na konkursu, pa su mi dali novac, 15 miliona dinara, otprilike polovinu od ono-ga to su davali po izabranom lmu na konkursu. U Srbiji je Parada imala gle-danost 330.000, drava je na pdv-u od ula-znica, dvd-jeva, poreza na usluge i hono-rare zaradila 22 miliona. Hajde da ujem koja se to dravna subvencija isplatila u ovom procentu. Od koje banke moe da dobije ovoliku kamatu? Hvala ti dravo, a nagrade u Berlinu evo ti dabe. Lepo bi

bilo da i moje kolege koje dobijaju redov-no na konkursima izvuku i ponude ova-kvu raunicu. Bez zlobe, ali smatrajui to inom pravde, dosad sam na odjavnu pi-cu stavljao imena lanova komisije koja je projekat odbila. U sluaju Parade to je bilo jako korisno, Parada je u Berlinu na Panorami osvojila tri nagrade, imala po-red ove tri jo 20 meunarodnih nagrada, imala 600.000 gledalaca u regionu, proda-ta u 37 zemalja Evrope i sveta i pre neko-liko meseci je imala gledanost od 2,8 mi-liona gledalaca na tv kanalu Arte. I niko od novinara nije pozvao ove ljude i po-stavio im pitanje kako to da niste uspe-li da procenite potencijalno uspeni pro-jekat? Jeste li neznalice ili korumpirani? Ili samo zlobni i zavidni?

No, sa 52 godine ivota nisam nezado-voljan. ivim od svog hobija, a snimanje lmova u Srbiji je ba to hobi. I to me fascinira. Dodue, sve je tee, s kreditom za stan u vajcarcima. ta da se radi. I po-red preivljavanja od hobija, nisam vie slobodan ovek.

Sada imate dravni posao, platu na-rodnog poslanika.Rata kredita mi je vea od plate, udvo-

struila se od 2007. godine. Za toliki kredit su korisnije reklame koje snimam kada me pozovu i, pravo da vam kaem, ui-vam i u tome. Zabavan i kreativan posao.

Spomenuli ste da je scenario kar-tovi, koji e se pojaviti u knjizi, u stvari trei deo lmske trilogije va-ih lmova ratnih devedesetih. S druge strane, Lepa sela, Rane, Pa-rada i Atomski zdesna svojevrsna su tetralogija koja s hroniarskom preciznou belei dogaaje u tzv. regionu zapadnog Balkana posled-njih 25 godina. Atomski zdesna za-vrna je pria o unitenim ivotima stotina hiljada ljudi u tranzicijskom divljem kapitalizmu koji u alegori-nom naslovu izjednaavate s onim to ostaje posle nuklearne eksplozi-je. To je i va najmraniji lm, mu-niji i od Lepih sela i od Rana. Znai li to da ste s Atomskim zdesna zavr-ili hroniku o konanoj propasti re-giona, veselog eks-Ju prostora? Zavrio bih ja sa njom, ali nee ona sa

mnom. Ove tri prie iz knjige Pre nego to crvima kaem zdravo bave se i dalje, sva-ka na svoj nain,vremenom i prostorom

u kojem troimo nae bedne ivote. Op-tuuju me da to vreme i taj prostor por-tretiem sa previe persi ae i hiperbo-le. Te budale to me optuuju kao da, ja-mano, ive u Skandinaviji.

Evo, moda te hiperbole nee biti jedi-no u Bilo jednom na istoku po romanu Dulijana Barnsa Bodljikavo prase, lmu koji se na jedan daleko dublji nain bavi politikom i svim onim procesima koji su

nas doveli dovde gde jesmo sada. Prva go-dina tranzicije, mladi dravni tuilac pun ideala ne eli da osudi biveg predsedni-ka na zatvorsku kaznu bez valjanih doka-za, iako ga nova demokratska vlast na to pritiska. Kada shvati da e nova vlast da ubije predsednika ako ga ne osudi na do-voljno veliku zatvorsku kaznu, on mora da donese veliku i dramatinu odluku da li da ostane veran ljudskosti, pravu, idealima, ili da postane ponovo konfor-mista to je, uostalom, ve bio u decenija-ma komunizma. Na poetku lma, u sa-danjem vremenu, nekadanji tuilac je premijer te zemlje koji eka policiju koja

9

VREMEREME 11. jun 2015.

e ga zbog korupcije odvesti u zatvor. To je pria o usudu politike na Balkanu, i u Istonoj Evropi. Sva ta tri scenarija iz knjige govore o tom usudu politike. To su neke moje dileme vezane za moje i poli-tiko i umetniko bie.

Kada se sve sabere, u poslednjih 25 go-dina samo nekoliko godina sam aktivno stvarao, dve decenije sam se borio sa ve-trenjaama, mediokritetima, sitnim, zlim

i malim bednicima, doslovno sam protra-io decenije i nemam nimalo problem da to kaem i da ivim u miru

Film Bilo jednom na istoku, koji moda i uspete da snimite, svakako korespondira sa dogaajima u Srbi-ji, hapenjem i izruenjem Sloboda-na Miloevia Sudu u Hagu, to se sve dogaa bezmalo deceniju poto je Barns objavio Bodljikavo prase. Naa haka drama se jo nije zavri-la, aktuelna je i ovih dana sa Vojisla-vom eeljem. Kako ste se vi snali radei na scenariju, optereeni na-om stvarnou?

Dogodila mi se krajnje bizarna stvar, koju ja i dobrano zasluujem bavei se politikim lmom. Naime, 2004. na Eu-roimau lm je odbaen, tako to su neki predstavnici regiona stavili veto tvrde-i da ja hou da kroz ovaj lm rehabili-tujem Slobodana Miloevia kojem se u tom trenutku sudilo u Hagu. To je i tuno i tragikomino u isto vreme. Scenarijom sam umnogome nadogradio roman koji

je Dulijan Barns objavio 1992. poto je proveo u Bugarskoj nekoliko meseci pra-tei suenje Todoru ivkovu. Moj scena-rio se bavi Istonom Evropom, ali ima u sebi ugraena iskustva i Srbije, i Hrvat-ske i Makedonije, Rumunije i Sovjetskog Saveza, a ini mi se da je s ovom distan-com, 25 godina od pada komunizma i gvozdene zavese, jo vanije i aktuelni-je da ova pria bude ispriana nego to je to bilo kada je roman objavljen, 1992. ili kada sam prvi put pokuao da ga sni-mim, 2004. Godine 1992. to je bila dnevna politika, a 2004. neoliberalni kapitalizam bio je na vrhuncu i nije ni udo da je neko

moda posumnjao: Pa ta taj ovim hoe? Bavi se nekim komunizmom koji je dav-no nestao sa scene, ta sad hoe toliko go-dina kasnije kad svi ivimo fantastino? Mora da podmee neko kukavije jaje sa Miloeviem. Meutim, 2015, kad je itav svet u krizi i kad ideje levice postaju po-novo aktualne i zanimljive, taj scenario ima vee pravo na postojanje nego to je to imao pre dvanaest godina.

Kao kliniki psiholog po obrazova-nju, i politiar, mislite li da sadanje politike elite u regionu, radikalno nacionalistike i desniarske pro-venijencije, mogu neto konkret-no da urade za bolju saradnju, nego one pre njih izvorno demokrat-ske? O tome govori i va lm Para-da, ali na nivou kriminalaca i ratnih pro tera. Toliko mi je ovo vae pitanje, zapravo,

nezanimljivo, nemam rei. Ali u se po-truditi, disciplinovano, da nekako odgo-vorim. Odlazim na jedan seminar, eti-ri puta godinje, to je Evropska akade-mija za demokratiju, predsedavajui je Pjer Mirel, poasni predsednik Evrop-skog parlamenta, uestvuju mladi po-slanici, funkcioneri dravnih uprava iz svih zemalja u regionu ukljuujui i Ko-sovo i Albaniju. To su sve mladi politia-ri izmeu 25 i 40 godina. Ja jesam mlad po politikom stau ali ne i po godina-ma. Pre tog iskustva sa mladim politia-rima da ste me pitali da li bih svojoj deci preporuio da bee odavde, ja bih vam potvrdno odgovorio. Ali, sada sam opti-mista poto sam sluao ove mlade, obra-zovane, tolerantne ljude i verujem da e oni preobraziti sliku regiona i celog Bal-kana na bolje.

Dakle, mogu li ovi zdesna da na-prave neto stvarno u reavanju na-taloenih regionalnih pitanja ili mi-slite da treba da saekamo te mlade snage da preuzmu kormila?Ne preskaem vam nita, samo, u prin-

cipu, ne volim da priam teoretski, pri-am o svom iskustvu, i izvlaim zaklju-ke iz istog. Kao poslanik se bavim tema-ma koje imaju u drutvima u tranziciji sekundarnu vanost, kultura, obrazova-nje, ekologija, ijim unapreenjem moe da se oseti mali, ali vidljiv boljitak. I ja se tu zaustavljam. To to me pitate, ne znai da sebe cenzuriem, da ne elim da vam

1010

11. jun 2015. VREMEREME

odgovorim, nego mene te teme ne zani-maju. Bazino, ljudski me ne zanimaju.

A zanima vas...?Mene zanima taj minut za kulturu,

zanima me da ostvarim konsenzus svih inilaca, emitera, odbora za kulturu, rra, tj rem-a, da je to vano i korisno da se je-dan reklamni blok proiri za minut, tako da po satu umesto 6 minuta na javnom servisu bude 7 minuta, a umesto 12 mi-nuta na tv sa nacionalnim frekvenci-jama bude 13 minuta, od ega bi u oba sluaja jedan minut bio za kulturu, i da tako dobijemo ogromno bogatstvo od stotinu i neto minuta dnevno gde bi-smo promovisali nove knjige, nove po-zorine predstave, nove lmove, izlobe, kulturne manifestacije. Mene zanima taj praktini aspekt politike. Male, konkret-ne stvari. Izvodljive stvari. Zanima me to to poslanik Janko Veselinovi kroz Ze-lenu poslaniku grupu promovie kon-kretne predloge za smanjenje broja pla-stinih kesa, nekome je to moda sme-no ali meni je vano.

Voleo bih da neko rei pitanje apsurd-nih dugovanja samostalnih umetnika koje tereti poreska uprava jer su Grad i lokalne samouprave kasnile sa plaa-njem tih doprinosa, a kamate zbog tih kanjenja su opteretile slobodne umet-nike. Zbog toga mnogi dobijaju izvrenja za plenidbu, ne mogu da overe zdravstve-ne knjiice svojoj deci. Zanimaju me real-ni problemi konkretnih ljudi, a sve to se tie velike politike nemam ni znanja ni interesovanja ni energije da se time ba-vim, verujte mi.

Kako vam iz poslanike klupe de-luju svi ti ljudi kojima ste okrueni u Skuptini koji reiraju nau sva-kodnevicu u direktnom prenosu, to je ipak najvie zakonodavno telo u zemlji?Tako kad kaete zvui dramatino, ali

ipak moram da primetim da naalost ono to je nedostatak koji se d ispraviti jeste da postoji disbalans izmeu zakonodav-ne i izvrne vlasti. To je evolucija politi-kog ivota, emancipacija. Parlamentarna vlast ima mnogo manju ulogu nego to bi trebalo da je ima. A to se ljudi tie, je-dan iskusni poslanik me je pitao: Jesi li bio u vojsci? Kaem da jesam. E isto ti je u parlamentu, veli on. Ima strano puno raznih ljudi, i oni ine presek drutva cele

zemlje. To je takorei Srbija u malom. I ne bi trebalo da bude drugaije. Ne bi bilo normalno da tu sede samo vrhunski in-telektualci i retoriari, sutina i jeste u tome da u parlamentu budu svi profi-li ljudi koji predstavljaju graane Srbi-je. Inae, bila bi to neka virtuelna Srbi-ja, Srbija iz vizure Tadievih marketnig eksperata. Priam sa ljudima iz svih po-slanikih klubova, prosto me zanima ta misle. Priam o problemima samostalnih umetnika, a jedan mi poslanik odgovori: Ba bi bila teta da oni ni svirai, muzi-ari iz Knez Mihailove nestanu. Taj po-slanik je obrazovan ovek, dakle ne Me-gatrend obrazovan, ali misli da su samo-stalni umetnici oni koji sviraju i onglira-ju u Knez Mihailovoj. To nisu ni manje in-teligentni ni manje obrazovani ljudi, oni se samo bave drugim stvarima.

Kad ste spomenuli obrazovanje kao temu koja vas zanima, nedav-no ste na Tviteru preneli otvoreno pismo zrenjaninskih gimnazijala-ca upueno korumpiranim profeso-rima uz komentar: Odlino pismo koje vraa volju za ivot. U zemlji s

korupcionakim aferama u obrazo-vanju kakve su lana diploma pred-sednika drave i doktorat-plagijat ministra policije, kakav ima efekat pobuna gimnazijalaca u Zrenjaninu protiv profesora koji proteiraju neke uenike za novac ili drugu vr-stu koristi?

Kako je ko stekao svoju diplomu, to njemu na duu. Mene to ne zanima. Niti mogu da shvatim ta je tu toliko vano biti magistar ili doktor nauka. Zavrio sam studije na dva dravna fakulteta i ni-kad mi nije padalo na pamet da doktori-ram. To mi je bilo gubljenje vremena. Pre-davao sam neko vreme na fdu, poeli su da mi objanjavaju da mi treba magistra-tura, doktorat... ta ja sa svojim lmovi-ma ima da magistriram, koga to zanima? Od svoje desete godine itam jednu knji-gu nedeljno i evo 40 godina nisam imao elju da doktoriram, ne znam ta bih s tom titulom. Nisam neki genijalan sago-vornik na tu temu, ali to se obrazova-nja tie, dvoje moje najstarije dece su za-vrili studije, jedno je pri kraju osnovne, a voleo bih da ovo dvoje najmlaih kad krenu u kolu doekaju normalne udbe-nike. Priam vam o dvodecenijskoj fru-straciji mene kao roditelja zbog skandalo-znih udbenika. U skuptini sam govorio o tome da bi bilo jako dobro da a rmisani likovni, dramski, lmski umetnici budu lanovi tih ocenjivakih komisija. Zato ne bi jedan Uro uri, Mran Baji, Vla-dimir Kecmanovi, Dejan Stojiljkovi, Ba-sara, ocenjivali te udbenike? Ovde niko nema ideju da udbenici mogu da budu kreativni i zanimljivi, da deca mogu da ue iz neeg zabavnog.

Ima toliko tema, postavio sam neko-liko poslanikih pitanja u vezi sa Avala lmom. Frustrirajue je kada postavite jedno pitanje, pa drugo, pa vam kau da nisu nadleni. Onda treba da pronaete instituciju koja je nadlena. Onda mi Tu-ilatvo, Agencija za borbu protiv korup-cije i Agencija za spreavanje pranja nov-ca daju odgovor da e ispitati navode u vezi sa prodajom Avala lma. To je pora-zno i frustrirajue. Jedino su oni, mogu-e, nadleni.

Moe li se postavljanjem pitanja nadlenim institucijama neto ui-niti? Privredno drutvo Filmway (Filmski put) d.o.o. iz Beograda je i

to se tie ljudi koji sede u Skuptini, jedan iskusni poslanik me je pitao: Jesi li bio u vojsci? Kaem da jesam. E isto ti je u parlamentu, veli on

1111

VREMEREME 11. jun 2015.

zvanino postalo vlasnik Avala l-ma, uplativi pre neki dan i preo-stali iznos kupoprodajne cene, a u Agenciji za privatizaciju je novina-rima Danasa reeno da nije bilo zvaninih prigovora na privatizaci-ju, i pored velike buke u javnosti?

Uvek moe neto. Najgore je dii ruke, a to je ve i pitanje mentaliteta. Neka je ta prodaja nepovoljna za kulturu Srbije i javni interes jer da je drava izvrila kon-verziju tog zemljita u graevinsko i na tenderu ga prodala, dobili bismo mnogo vie sredstava za kulturu Srbije od kojih bi se stvarno mogla napraviti Opera, pri-rodnjaki muzej, obnoviti domovi kultu-re. Zemljite koje ima komercijalnu vred-nost od 100 miliona neka se proda za 30 miliona, i to je bolje od ovih osam milio-na. Ali hajde da vidimo ta sa tih osam? Kada se vrate dugovi poveriocima, osta-e pet ili etiri i po miliona. Neka kulturi pripadne tih etiri i po miliona, hajde da otkupimo bioskop Zvezda koji je pro-dat u jo jednoj kriminalnoj privatizaci-ji Beograd lma. Hajde da otkupimo jo jedan bioskop, pa da imamo makar dva arthaus bioskopa u Beogradu. Hajde da par miliona uloimo u digitalizaciju bio-skopa i domova kulture po Srbiji. Ako ni-smo dobili 50, 40, 30 miliona, hajde da se borimo za ovih pet!

Spominjete otkup bioskopa, govori-li ste da je mogue da se poniti pri-vatizacija Beograd lma?Naravno, postoje brojni dokumenti i

dokazi da novi vlasnik nije ispunio ak ni uslov da dve godine odrava delatnost, nego je prosto na knjigovodstven nain dokazivao da je to radio. Neko mora time

da se bavi. U Odboru za kulturu doneli smo zakljuak da se formira radna gru-pa u kojoj e biti i Ministarstvo privre-de, i Tuilatvo i Filmski centar i Agenci-ja za privatizaciju. Prolo je toliko mese-ci, nema radne grupe, nema nikog ko je zaista motivisan da neto pogura.

Vaa stranka sps je u izvrnoj vla-sti, deo je vladajue koalicije, jeste li razgovarali sa Ivicom Daiem o tome, imate li razgovore unutar stranke o tome?U sps-u podravaju sve akcije koje sam

pokrenuo i sve to radim. Mislim da su prava adresa ministarstva koja bi ova tema trebalo da zanima.

Ministra kulture ne zanima?Uputio sam nekoliko inicijativa Mini-

starstvu kulture. I u vezi sa Beograd l-mom i Avala lmom, i poloajem samo-stalnih umetnika. Suoio sam se sa nji-hovim vienjem stvari da za te teme nisu nadleni. Nisu nali interes da se bave ovim temama.

Ko vam je to rekao, ministar kulture?Dobio sam zvanian odgovor na posla-

niko pitanje. Za moju ideju vezanu za obnovu mree domova kulture u Srbiji u Ministarstvu su kazali da je to stvar lokalne samouprave. Svako ima svoju vi-ziju i koncepciju kako bi reavao odre-ene stvari. Ja ne mogu nikome da za-meram na toj viziji. Mogu da shvatim da zbog potrebe da se vlast decentralizuje to treba da bude u nadlenosti lokalnih samouprava. Samo to, s druge strane, ta koncepcija dovodi do toga da imate dom kulture u Srbiji sa 58 zaposlenih. Kako da razmiljate o programima i stvaralatvu

kad 58 ljudi treba da primi platu, a pri-mljeni su tu od 2000. naovamo, dakle u poslednjih 15 godina i ta da radite? Vo-leo bih da se pojavi neka tema gde bih u saradnji sa Ministarstvom kulture mo-gao da budem koristan. Ove teme nisu naile na interesovanje.

Dakle vi niste razgovarali s mini-strom Tasovcem? Ne mislim na pi-tanja iz poslanike klupe, mislim da vi, Sran Dragojevi razgovarate sa Ivanom Tasovcem o poloaju slo-bodnih umetnika i smislite neto?Ja to vidim drugaije. Ako sam ve po-

slanik, onda je to pitanje i politike i one bazine kulture, ne preskakati to i zadra-ti komunikaciju na tom, po meni, sasvim dovoljnom, formalnom nivou. Nisam ni-kad bio sklon tome da bilo ta dogovaram lino i svodim na privatni odnos. U par-lamentu predstavljam ljude iz kulture u Srbiji i treba da komuniciram kao posla-nik. I to i inim.

Mea li se ministar kulture u svoj posao?Oigledno se neke stvari pomeraju: po-

sle toliko godina je izvren otkup dela li-kovnih umetnika za muzeje, to je neto to godinama nismo imali. Ministar kul-ture ima koncept baziran na njegovoj li-nosti i svetonazoru. Ja se s tim koncep-tom nekad slaem, nekad ne slaem. Moje miljenje je da ni vrhunska umet-nost nema mnogo smisla ukoliko nije masovna. Umetnost jeste za svakoga, a ako nije, to vie govori o stvaraocu i nje-govom delu nego o potencijalnim kori-snicima. Ja sam komunista, verujem da pijanisti i simfonijski orkestri treba da sviraju u fabrikama, da umetnost mora

1212

11. jun 2015. VREMEREME

da bude dostupna svima. Verujem u to da nije poenta da se razgranii umetnost i estrada i ki, nego da se od estrade ui kako se promovie vrhunska umetnost. Zato i insistiram na neophodnosti rekla-miranja kulture, dela savremenog stva-ralatva i kulturnih manifestacija, kao i na obnovi domova kulture. No, mogu i da razumem neiji stav da je umetnost ek-skluzivna, da pripada manjini. To je dru-gi koncept.

Da li je za stanje u kulturi odgovor-nija nematina ili javaluk?

Nije lako dati odgovor na to pitanje. Suoeni sa burazerskim kapitalizmom, pokuavamo, jo uvek, posebno u kultu-ri, da ivimo u socijalizmu. Za to nedosta-ju dva elementa materijalni resursi, ko-jih vie gotovo da nema, i vrhunski rad-nici u kulturi kakvi su bili, recimo, Bojan Stupica, Mira Trailovi, Ratko Draevi, koji su proizvod viedecenijske kultur-ne strategije jedne ozbiljne drave. Pare su potroene a rukovodei ljudi u kultu-ri su takvi kakvi su, nakon dve decenije mutacija i negativne selekcije. No, krivi-ti samo dravu i bilo koju vlast, zavara-vanje je i neproduktivno. Odgovornost je tu i na nama stvaraocima. U pozori-tima, recimo, ima glumaca koji primaju platu deset, petnaest, dvadeset godina a ne igraju predstave. Meni je jako ao to niko nema hrabrosti da to kae. Onaj ko ima hrabrosti proe kao Kokan Mlade-novi. Posle par takvih primera, teko da se nae neko ko ima arku elju da mu

kulturna arija prospe kofu govana po glavi na dnevnoj bazi. No, i vlast ne po-see sa loginim i korisnim zakonima ve-zanim za kulturu. Privremeni zakon o za-brani zapoljavanja ne moe se primeni-ti na institucije kulture, posebno ne na pozorita. Jer proizvodnja jednostavno staje. Imao sam razgovor o tome sa mi-nistrom Krstiem i on mi je na upozore-nje da e ovaj zakon ugroziti stvaralatvo rekao da se ne brinem, oni e to reiti kao u sluaju sezonski zaposlenih radnika na Kopaoniku. Ali, gospodine ministre,

umetnost i grudvanje nisu isto, odgovo-rio sam mu. No, ta da se radi, dobili smo to grudvanje. Ali, ponavljam, poteno je da stvari pogledamo i sa nae strane.

A to je?Samostalni umetnici imaju oigledan

problem zbog toga to su davanja sma-njena na minimalac, mnogo ljudi e biti socijalni sluajevi kad odu u penziju, ako uopte odu u penziju, ali, s druge strane, imamo udruenja sa stotinama lanova od kojih se mnogi i ne bave umetnikom profesijom. Kriterijum za prijem u status samostalnih umetnika sputen je do ap-surda. I, kako da se tu postavite? Ketman-stvo, nezameranje, borba za sitne privile-gije, iardijski duh, sujeta doveli su do toga da su ljudi u kulturi sami sebi najve-i neprijatelji. Poneki lo zakon gore-do-le nee im uiniti nita naao koliko oni ine sami sebi. No, nije to razlog da ne po-kuamo da stvari popravimo. Dugujemo to novim generacijama, novoj kulturnoj

eliti. Uprkos inerciji, uprkos podmuklo-stima i lukavstvima vladajuih medio-kriteta. Evo kako ta lukavstva izgledaju.

Na inicijativu nas nekoliko koji se ba-vimo kulturnom politikom napravili smo inicijativu koja je i usvojena u Filmskom centru Srbije da se stimuliu i nagrauju uspeni lmovi i autori. Da se nagrau-je gledanost, jer to pomae i bioskopima i dravi kojoj se vraa pdv od ulaznica. A kao protivteu tome da se stimuliu i l-movi koji nisu komercijalni ali uestvuju i osvajaju nagrade na velikim festivalima.

Svi se sloe da je to fantastian koncept, balans izmeu arthaus i komercijalnog pristupa i napokon se nagrauje uspeh. I, ta se dogodi? Spuste se svi kriterijumi za broj gledalaca, spuste se svi kriterijumi za nivo festivala, tako se uzmu u obzir neki potpuno nebitni festivali. I, sve se ujed-nai, sve se uprosei, svako dobije poma-lo para za neke tobonje uspehe, medio-kriteti ponovo trijumfuju. Mediokriteti u ovoj zemlji su neunitivi. Tako da, opet, kada ste zaista uspeni, bilo bioskopski bilo na prestinim festivalima, vi s dobi-jenim novcem ne moete da uradite ni-ta; svi su dobili pomalo i itava ideja se pretvori u nakaradu, ruglo, sopstvenu suprotnost.

U intervjuu Vremenu 2005. kaza-li ste da vam je ao to niste bili lan jul-a, jer da jeste, lino biste se po-zabavili time da se Avala lm ob-novi. Svi bi ko bele lale uestvova-li u obnovi, rekli ste. Da li i sada, s

to se mene tie, najbolje bi bilo da se vrati ime Bulevaru marala Tita i doda se i generala

Drae Mihailovia. Skoro sam rekao: Ako ste za

rehabilitaciju etnikog generala rtvovali posao,

sigurnost, besplatno leenje, kolovanje i letovanje

srdano vam na toj rehabilitaciji estitam.

ta tu drugo moe da se kae. Privreda

devastirana, polovina mladih bez posla, a postoje

ljudi koji ne samo da jarie krste nego im onduliraju

krzno, prave trajnu na repiu i lakiraju im papke

1313

VREMEREME 11. jun 2015.

politikim iskustvom u sps-u, ve-rujete da ste devedesetih, s lan-skom jul-a, mogli da obnovite Ava-la lm?

Nije tu samo re o Avala lmu. Mi smo devedesetih imali jednu bolju poziciju nego to je imamo sad. Imali smo kultur-nu infrastrukturu, vie od 400 bioskopa, vie od 400 domova kulture u Srbiji. To-kom dvehiljaditih sve je to svedeno na dvocifreni broj. Tokom dvehiljaditih ti retki preostali domovi kulture postali su baza gde se zapoljavaju manje sposob-

ni partijski kadrovi onaj to nije dobar za gradsku istou, za elektrodistribuci-ju, dobije posao u domu kulture. Najte-e je sada obnoviti tu infrastrukturu. To je najtee uraditi i u industrijskoj infra-strukturi obnoviti. Dakle,, tee je napra-viti reindustrijalizaciju nego industrija-lizaciju. Isto je i sa kulturom.

Da li sam mogao da obnovim Avala lm? Pa teko je to tako odgovoriti, po-trebno je biti u izvrnoj vlasti za tako ne-to. Ne znam da li bih se tu snaao. Poli-tiar u izvrnoj vlasti mora imati jak ego, kompleks superiornosti. I morate imati izraenu socijalnu inteligenciju. Ja ne-mam nita od toga. Osim toga, morate imati i potpunu autonomiju. Da kada neko kae hou svog partijskog druga, kuma, paenoga za direktora tog i tog po-zorita, ima pravo da kae: Proetaj-te, i ti i paenog.

Nedavno se odnekud iz di-plomatskih krugova pojavila

informacija da ste potencijalni kan-didat za neku diplomatsku poziciju, ambasadora?

Diplomatski krugovi su poznati po tak-tu i diskreciji, zar ne? Slutim da su ovo nekakvi drugi krugovi, prepostavljam, koncentrini. Moji su lmovi ve bili am-basadori u regionu. Lepa sela prvi lm u Sloveniji nakon ratova, Rane u Hrvat-skoj. Istina, sa hrvatskim titlom. U regi-onu me vie cene nego ovde. Moda bih mogao i lino da pomognem da vie ne titlujemo jedni druge.

Rehabilitovan je general Mihailo-vi ove godine, prole godine su uli-ce u Beogradu dobili Koa Popovi i Peko Dapevi, jesu li to sve popu-listiki potezi ove vlasti da se svi Srbi konano zadovolje, kako vi vo-lite da kaete mediokritetski, za svakog pomalo?Volim da kaem, ali ne u ovom kon-

tekstu. to se mene tie, najbolje bi bilo da se vrati ime Bulevaru marala Tita i doda se i generala Drae Mihailovia. Ako to nekom vie moe da bude bitno. Skoro sam rekao: Ako ste za rehabilita-ciju etnikog generala rtvovali posao, sigurnost, besplatno leenje, kolovanje i letovanje srdano vam na toj rehabi-litaciji estitam. ta tu drugo moe da se kae. Privreda devastirana, polovina mladih bez posla, a postoje ljudi koji ne samo da jarie krste nego im ondulira-ju krzno, prave trajnu na repiu i lakira-ju im papke. itava socijalna dinamika se najbolje moe videti na deci iz vrtia. Kao kada bi neko nagovorio decu iz vrtia da se izjanjavaju oko krivice Mikija i ilje, umesto da se raduju to e dobiti ko ce i lopatice i to e im bazeni za igru biti na-punjeni peskom, a ljuljake popravljene. Ili, pak, da se izjanjavaju oko rehabilita-cije Suner Boba, a gladuju i moraju da se igraju u krhotinama stakla...

Isto, u vezi sa poretkom u kome ivimo: niko nas jo nije pitao jesmo li za socijali-zam ili za kapitalizam. Kapitalizam smo dobili na isti nain na koji bi decu u vrtiu pitali hoe li svaki dan da dobiju sto gra-ma okolade . I svi bi rekli: daaaaa! Niko ih, meutim, nije upozorio da e tu okoladu moi da raspodeljuju samo najjaa deca i to uz pomo nekolicine agresivnih rodite-lja koji rade za tajnu slubu vrtia.

ZORA DRELI

Efekat beskompromisne borbe protiv verca duvana

Kolateralna propastPet meseci posle istorijskog uspeha Poreske policije u borbi protiv nedozvoljenog prometa duvana, radnici jedine srpske fabrike za preradu duvana u veinskom dravnom/drutvenom vlasnitvu AD Duvan iz Ljubovije nisu primili ve estu platu zaredom, kooperanti nisu zasnovali novu proizvodnju. Fabrika koja je do tad poslovala bez dinara kredita i ute banke subvencija tone u dubiozu, a sve to ba pred privatizaciju na kojoj je najozbiljniji kandidat konzorcijum tih istih radnika

Efekat sveg tog njihovog posla je zaustavljena proizvodnja du-vana u Zapadnoj Srbiji: fabri-ka nema sirovina, koliko sutra radnici e prinudno da se odmaraju, na kapiji je po-licajac, za svaki kamion koji treba da iza-e iz kruga kopija fakture mora da se pre-da njima, onda oni to nose negde da neko tamo kae da li moe, pa tek ako taj neko kae da moe kamion proe, opisuje za Vreme direktor ad Duvana Milan iv-kovi. Dogodilo se to nikad nije bilo u ovoj rmi: da radnici est meseci nisu pri-mili platu, duvan je zapeaen a da nikom nije jasno zbog ega: prosto, nema pisa-nog reenja. Sa druge strane, nastavlja ivkovi, postoje, neki ugovori o kupo-prodaji tog duvana, o izvozu je re, zna se ko je kupac i fakture su jo onomad po-slate, ali roba nije. Tri i po miliona evra je tu zarobljeno: ovim je Duvan naisto upropaen.

prepad

Krajem decembra prole godine kroz kapiju preduzea ad Duvan u Ljuboviji, u toku smene radnika, prolo je nekoliko dipova zatamnjenih stakala iz kojih su izali/poiskakali naoruani ljudi sa panci-rima na sebi: poreska policija predvoena Markom Marinkoviem, ve-deom direk-tora Poreske uprave. Ovo je vrh drave samo nedostaju Vui i tenkovi, a ten-kovi mogu biti ovde za 15 minuta, rekao je ivkovi. Potom je usledilo postrojava-nje, saterivanje uza zid, dreka, zastraiva-nje, ispitivanje, pa opet dreka...

Negde pred jutro su otili, a na licu me-sta su ostali poreski inspektori iz vie gradova, da sledeih deset dana na minus 15 prebrojavaju bale i kutije sa duvanom, a da noe na minus 20 po kancelarijama: ko po stolovima, ko u stolicama. Trajalo je to sve do pred novogodinje vee, kad

svi odoe na srenu Novu.Kad su otili, kau u Duvanu, izgle-

dalo je kao eto, bilo pa prolo, dogaa se. Meutim, jeste bilo, ali prolo nije. Prvog dana po Boiu, rano ujutro, dok se ivkovi spremao na put za Beograd, da kao predstavnik konzorcijuma radni-ka u Agenciji za privatizaciju preda pa-pire kojima prijavljuju da su oni, radni-ci, raspoloeni da postanu vlasnici svo-je fabrike, na vrata mu je zakucala poli-cija. Pisalo je u Vremenu o tome kad je bilo vreme, u broju 1254.

zapt

Pored magacina sa inkriminisanim duvanom, zapeaen je i magacin sa 350 tona Duvanovog sirovog duvana koji je ekao da bude preraen, zapeaen je i pogon a da ni struja nije iskljuena, za-peaene su i kancelarije pa sezonskim radnicima nisu mogle ni radne knjiice da se vrate, e da bi se prijavili na biro rada

i (recimo) overili zdravstvenu knjiicu, ili negde drugde zaposlili, u kuici na ulazu u fabriki krug lokalni policajci zamenili su dotadanje portire, a radnicima je sa-opteno da idu kui i da do daljnjeg dok se ne dojavi drugaije, u fabriku ne dolaze. Zapisnik o peaenju rukom is-pisan na nekoliko listova hartije potpi-sao je portir ije je radno mesto preuzeo policajac.

Kome sve nismo pisali: Ministarstvu finansija, Ministarstvu rada, kabinetu predsednika drave i kabinetu predsed-nika Vlade, zameniku tuioca, Sektoru za vanredne situacije... Traili smo da nas puste u pogon da obradimo svoj duvan, da ga isporuimo kupcu, pa da plate ispla-timo, da kooperanti dobiju svoju zaradu za predati duvan, a ako ima neko kriv, da mu se sudi, gnevan je Slobodan Smilja-ni, radnik na odravanju i portparol sin-dikata. Jedino nas je udostojila Inspek-ciju rada, koja je zapisniki konstatovala

NEIZVESNA SUDBINA: Pogon prerade duvana u DuvanuFoto: Z. Majdin

1414

11. jun 2015. VREMEREME

da radnici ne mogu da uu u krug predu-zea, jer na kapiji je policija koja ima na-reenje da nikoga ne pusti, ali i da nigde nije istaknuto obavetenje da je fabrika zapeaena, ko ju je zapeatio i zato.

Niko da se zapita da li je i ako je kako je uopte mogue da bezmalo celokupna produkcija najvee fabrike za preradu si-rovog duvana, pride jo u veinskom dr-avno/drutvenom vlasnitvu, zavrava na crnom tritu, nego su tek kad je skoro sve ve preraeno i zapakovano, kad su otpremnice ve napisane, poreznici pro-nali da je sve to na crno.

Proizvodnja duvana je, naime, pod vi-estrukom paskom drave, od ugovara-nja proizvodnje, preko distribucije seme-na/rasada, uzgoja i otkupa, sve do prera-de i prodaje, to proizvoaima cigareta, to u izvozu.

Apsurdno je da je poreska policija 31. decembra imala popisne liste koje su se u gram poklapale sa naim evidencionim karticama, kako za onaj Kopeksov koji je i dalje pod peatom, tako i ovih 350 tona naeg duvana sad osloboenih, kae di-rektor ivkovi. Da apsurd bude kom-pletan, za sav duvan postoje nedeljni za-pisnici inspekcije Ministarstva poljopri-vrede, koja se inae stara o sprovoenju Zakona o duvanu, u kojima se takoe sve u list poklapa. Kopije tih zapisnika ured-no su prosleivani i Agenciji za duvan.

aps

Ve sledeeg dana skoro da nije bilo na-slovne strane na kojoj ova vest nije objav-ljena, sve uz podrazumevajui hvalospev i nabrajanje uhapenih: direktori ljubovij-skog Duvana i novosadskog Kopeksa (Copex doo), tehnolozi obe kompanije, ko-mercijalisti, knjigovoe i trojica primar-nih proizvoaa duvana iz Srema, dva-naestoro njih ukupno. Podatak da su svi sem dvojice direktora istog dana i pute-ni, preskoen je. Neka ostane zabeleeno: posle policijskog ispitivanja i potpisiva-nja izjava, kau pod pritiskom i ucena-ma tipa za ovo ti ne gine od est meseci do tri godine, a ako potpie zamuri-emo, dozvoljeno im je da idu kud ele, uz obavezu da se jave kad budu pozvani.

Tog 8. januara ceo radni dan sam pre-sedeo ispred kancelarije sudije za pret-hodni postupak, ne ba rado prisea se ivkovi. Jedva da su me do klozeta

pustili da odem. Na samom isteku rad-nog vremena, veli, saznao je da mu je odreen pritvor do 30 dana, da moe ako hoe da se javi svojima, a ako nee onda nita. Na pitanje kojim povodom je uhapen, na osnovu ega mu je odre-en pritvor, ima li moda neeg crno-na-belo, dobio je odgovor, parafrazirano, ne znam i neu da znam.

Posle 45 dana boravka u estokrevet-noj sobi sa reetkama na prozoru i vra-tima koja se spolja zakljuavaju u dru-tvu petorice nepoznatih ljudi, konano mu je uruen nalog za pokretanje istra-ge, inae napisanog dve nedelje ranije, u

kome je navedeno da se osnovano sum-nja da je imao nameru da direktoru Ko-peksa pomogne u nameri da na crnom tritu proda onaj duvan koji je u Duva-nu bio na uslunoj obradi, ime bi ote-tili svoje kompanije za ovoliko, a dravu za onoliko para.

U toku istrage potrebno je da se ispi-taju svedoci, pribavi nalaz, miljenje ve-taka i preduzmu druge dokazne radnje. Navedene dokazne radnje neophodno je preduzeti radi donoenja odluke da li e biti podignuta optunica ili e se obusta-viti postupak, pie u poslednjem pasusu Naloga za pokretanje istrage. Iz pritvora

Marko Marinkovi superstar

Po nalogu premijeraVe u prvoj nedelji po postavljenju za zamenika direktora Poreske uprave, koliko mu je trebalo da zatvori ak 140 kockarnica iji su vlasnici muljali sa porezom, Marko Marinkovi je postao nacionalni heroj, vesnik novog doba, sprski Eliot Nes, baja koji na svima razumljiv nain, mrkim pogledom, preteim glasom i u drutvu momaka koji pored oruja poseduju i policijsku znaku, uteruje porez onima koji hoe dravi da uskrate njen deo, a njoj, dravi, novac je potreban za izgradnju puteva, kola, bolnica...

Svega nekoliko dana posle ove estradne promocije, dotadanji direktor, dodue u ve-de statusu, ostavku iz linih razloga podneo je dotadanji prvi poreznik, a Marko Marinkovi je novim ukazom postao novi ve-de.

Kad je zavrio sa kockarnicama, preao je na splavove, posle splavova u elitne restorane, pa u one manje elitne... Neke akcije snimane su za televiziju, a sva-ka je propraena ovacijama arene tampe: u proseku jedanput nedeljno. Ra-dim po nalogu premijera, smerno je isticao dok se klanjao publici koja je grom-ko aplaudirala.

Vrhunac slave dosegao je poetkom ove godine: U fabrici za preradu duvana, zvonile su naslovne strane tabloida, otkriveno je 1338 tona duvana namenjenog crnom tritu, ijim bi prometom na taj nain na crno, drava izgubila ve ko-liko miliona ili milijardi nekih para, a bez kojih nema puteva, kola, bolnica...

Kad je objavljen konkurs za stalnog direktora Poreske uprave, Marko Marin-kovi je svako malo u nekim novinama ili na nekoj televiziji obrazlagao svoje vi-enje uvoenja reda u naplati poreza, opisujui nezgodne situacije poput onog sukoba s grupom naoruanih kriminalaca pod dejstvom droge najavio naoru-avanja jednog manjeg broja poreskih policajaca, o emu je pisalo u 1255. bro-ju ovog nedeljnika Samo jo oruje nedostaje.

Na isteku konkursnog roka, imao je poslednji nastup: mrkog pogleda direktno u kameru i preteim glasom poruio je publici da je porez neizbena obaveza, da e biti naplaen na ovaj ili onaj nain i da je bolje da svi plate ta treba sami, da on ne bi dolazio da ga uzme.

Na sveopte iznenaenje publike, Vlada nije odabrala njega ve koleginicu iz sta-re rme, Bezbednosno-informativne agencije, dodue i nju u ve-de rangu, bez obzira to u novu slubu nije primljena ukazom, ve na konkursu. On je (opet) nameten u zameniku fotelju, ali nakratko: novopostavljena direktorka odu-zela mu je sva ovlaenja, da bi odlukom Vlade bio vraen na staru dunost u Bezbednosno-informativnu agenciju.

Poreski policajci nisu (jo) opasali pitolje, a svima koji poseduju nekretninu po-ela su da stiu nova poreska reenja sa brojevima znatno veim nego na pro-logodinjim. Aplauz je u potpunosti utihnuo, gromoglasan je samo muk.

1515

VREMEREME 11. jun 2015.

je puten dve nedelje kasnije uz obavezu da se, ako bude pokrenut sudski postu-pak, odazove pozivu. Od tad ni pisma, ni razglednice.

na licu mesta

Fabrika je ponovo otvorena 23. marta kad je svaki rok za ugovaranje proizvod-nje odavno istekao, a onih 350 tona duva-na za koji se u meuvremenu ispostavilo da nije sporan u dobroj meri je istrulilo.

Policajac u portirnici na ulazu u fabri-ki krug samo se osvrnuo i klimnuo gla-vom. Iz kuice je izao tek na insistira-nje ovog novinara, e da ga uputi gde da nae direktora. Ni ko si/ste, ni odakle si/ste, kojim povodom u fabriku...

Po arhitekturi sudei fasadna opeka i beton, izgraena je osamdesetih godi-na prolog veka, u ono vreme kad se svet nije tako dalekim inio, kao to danas je-ste. Upravna zgrada pogon i magacini su pod istim krovom, ta je ta razaznaje se samo po visini prozora, odmah pored/iza je energana, za proizvodnju pare, pored energane stovarite za ugalj. Du cele zgrade sa one strane gde nije energana

uredno podian travnjak sa niskim bu-novima, takoe uredno potkresanim, be-tonirani put koji pogon okruuje ured-no poien.

Celokupan tehnoloki proces je (polu)automatizovan ljudske ruke, ako ne dre volan viljukara, samo razvrstava-ju liske: prvo odvajaju trule od duka-ta, potom ugrubo klasi kuju listove po klasama, transportna traka ubacuje liske u seckalicu, zatim u suaru, pa u ovlai-va... ili tako nekako, onda opet ljudske ruke klasi kuju taj ips odvajaju bra-on od utog, pa onda opet neko seckanje/suenje/vlaenje, da bi se gotov proizvod seckani a ne rezani duvan, pod presom pakovao u velike kutije, iste kao one u za-peaenom magacinu.

Dnevni kapacitet pogona je 20 tona du-vana od bale do kutije: onih uzapenih pa osloboenih 350 tona duvana prera-eno je za manje od tri nedelje: da je ura-eno kad treba, u januaru kad se znalo i ko e da ga kupi, problem bi danas bio umnogome manji/laki, ali nije. Naprotiv.

Da je preraen u januaru, ovaj duvan bi bio prodat za vie od milion evra. Sad

teko moe da se dobije i pola od toga, objanjava direktor ivkovi. Preostalo je ovo par tona. Od danas po podne svi rad-nici, osim onih na odravanju, idu na pri-nudni odmor, a za dve nedelje, kad se za-vri konzervacija maina, idu i svi ostali.

Inae, pogon kao i svaki drugi pogon u ovdanjoj preraivakoj industriji: bu-no je, zaguljivo i vrue/hladno, uz besko-nanu traku stoje (ili sede) radnici mu-karci i ene, mada ena je po pravilu vie, ruke lete tamo-ovamo, bruje elektromo-tori, ponegde ine para, klape presa za pakovanje... U jednome, ipak, razlikuje se od drugih: na plafonu pogona visokom brat-bratu pet metara sve sijalice. Jo da je otpraivaa, da radnici na traci mogu meusobno i da se vide...

Na izlasku iz kruga, policajac se (opet) ni osvrnuo nije: ni dovienja, ni ta ima/te u gepeku.

Istog jutra kad je u Slubenom glasni-ku objavljeno da je Vlada razreila du-nosti Marka Marinkovia zbog odlaska na drugu funkciju, policajci-portiri dnev-ne ihte nisu se pojavili.

ZORAN MAJDIN

1616

11. jun 2015. VREMEREME

NUSPOJAVE

TEOFIL PANI

VREMEREME 11. jun 2015.

1717

Tko leti vrijedi, tko ita ne letiAerodrom, eleznika stanica, autobuska stanica; prva i po-slednja mesta svakog ozbiljnog grada, mesta na kojima nika-da nita nije istinski udno ni ko si, ni odakle si, ni koga e-ka, ni kuda si krenuo. Pa ak ni to to moda i ne zna odgo-vore na neko od tih pitanja, ili ni na jedno od njih. Mesta gde su svi jezici i nareja dobrodoli; zato ih valjda volim otkad znam za sebe. Jednom sam mogao sam imati jedanaest, dvanaest godina satima sedeo na klupici kod perona na starom zagrebakom Autobusnom kolodvoru i fascinirano posmatrao glomazne, arobne mercedese, TAM-ove i sano-se kako odvoze neki nepoznat svet u Crikvenicu, Ni, Osijek i Bohinj, i kako ga dovoze iz ibenika, Maribora, Sombora i Minhena. I tako sve dok me brkata narodna milicija nije ote-rala kui, sve ljutei se to besposliarim i brukam roditelje.

O, da, i jo neega je bilo na tim mestima vie nego bilo gde drugde, a to sam jako rano zavoleo: novina, asopisa, svega to je tampano i namenjeno itanju, i to ne samo onog

ega je ionako bilo svugde (svi ti Vjesnici, Politike, Startovi, Praktine ene...) nego i onoga to se drugde nije moglo nai jer je malo kome trebalo, bar ovde, daleko od svog najprirod-nijeg okruenja: Frankfurter Rudschau ili Ibarske novosti, Izvestija ili banjaluki Glas, Magyar szo ili Rilindja...

emu sad ovo traganje za izgubljenim vremenom? Pa, moja madlena u ovom sluaju nije ba neto slatka, pre e biti da kandi na trulo i ubajaeno. Izbila je ovih dana aferica oko paranormalnog nestanka dnevne i nedeljne politike tampe sa prodajnih mesta na aerodromu Beograd, i to bez ikakvog suvislog objanjenja uj, kao da je mogue nee-mu takvom dati suvislo objanjenje... No, kako se u javnosti oko svega nadiglo neto deve, a pale su i pretnje sudskim tubama, a to je sve zajedno moda malko previe izloilo ljubopitljivim pogledima jednu misterioznu rmu koja po svoj prilici ima neke speci ne probleme i zapravo ba i ne voli da se mnogo javno podsea na njeno postojanje, stvar je izgleda legla na rudu, to jest, tampa je vraena u svoje pri-rodno stanite videemo dokle.

Nisam ba neki frequent yer, retko kad letim vie od 2-3 puta godinje, ali i ja sam primetio izvesne zakonitosti... Do pre nekog broja godina, recimo est-sedam, na aerodromu si, kako i jeste red jo od antikih vremena, mogao kupiti sve to i drugde, plus tota ega po gradu nije bilo. Onda je ud-nih novina najednom nestalo, i aerodromska ponuda tam-pe svela se na ono to se moe nai u nekom vrlo prosenom beogradskom kiosku, ili ak i manje od toga. Kako sam po-slovino krajnje neupuen u poslovne stvari, nisam mno-go obratio panju da je tu dolo do izvesnih, khm, vlasni-

kih transfera, tj. da i tampu i doslovno sve drugo na aero-dromu sada monopolski prodaje jedna rma, izvesni Dufry, navodno vajcarskog domicila. Mislim, nije da nisam viao to ime (je l to neka varijacija na duty free, ili ta?), ali nisam ba povezivao dva i dva... I da li to Dufry moda ipak znai neto, na knjievnom vajcarskom?

Elem, hou da kaem da paranormalni nestanak vasko-like ozbiljne, pa i neozbiljne tampe osim arenih maga-zinia krajnje komercijalno-apolitinog sadraja nije ba pao s neba, nego je bio samo (prenagljen?) zavrni in jed-nog dugog procesa prvo konfekcionisanja i mediokritetiza-cije ponude, kao prelazne faze ka... hm... ukidanju ponude.

E sad, zato sve to i ta to uopte znai? Trini motiv je tu teko videti, jer slinog presedana nema nigde u du-njaluku, a zarada je ionako zarada, svakome je mila, a pro-davac novina (za razliku od njihovog proizvoaa) nikada ne moe biti na gubitku. Uostalom, gle, istovremeno kad je

Dufry prestao da prodaje novine, na (para)domai aviopre-voznik je prestao da distribuie svojim putnicima dnevne novine, iako ih u tu svrhu dobija besplatno?!

ta nam onda ostaje kao motiv? Neka vrsta voroviev-ske politike paranoje, mahnitanje nekog revnosnika koji je bio zamislio da e se umiliti Gazdi tako to e jedan ne ba veliki, ali visoko pro lisan deo populacije ostaviti bez mo-gunosti da ita novine, u avionu, pred putovanje, nakon putovanja. Na jednom nivou, ovaj je zakljuak sasvim kon-sekventan, ali na drugom neto se u meni odupire toj mo-gunosti. ta tano? Mislim da je tom neemu u meni ne-prihvatljivo, usled preterane stranosti, da razmotrim mo-gunost da se drutveni ambijent degenerisao do tako gro-teskne mere. Pa, mislim, znate ta, i Ilija vorovi i brat mu ura hteli su samo da blokiraju aerodrom nisu ba tabi-rili ko tamo koje novine ita?! Ali opet, davno je Balkanski pijun napisan, mogue je da smo od tada napredovali po malo svakog dana u svakom pogledu.

Pa dobro, Paniu, nee valja da tvrdi da je, ta znam, lino Vui Aleksandar naredio da ima da nema politikih novina na aerodromu? Ne, neu da tvrdim nita, pa ni to. Ali hou da primetim da se ovakva paranormalna pojava isu-vie dobro uklapa u trend potmulo nasilne marginalizaci-je drutveno kritikih sadraja u javnom prostoru: one koje se ne moe direktno podaviti i ukinuti, treba naprosto ui-niti javno nevidljivim. Mic po mic ih izgurati iza horizonta.

U meuvremenu, jb aerodrom, odoh ja po tampu na e-lezniku i autobusku stanicu... Ups, nee moi, ovi e uskoro da ukinu i elezniku i autobusku stanicu!

Paranormalni nestanak politike tampe s beogradskog aerodroma odlino se uklapa u novu voroviizaciju drutva

Istraivanje nedeljnika Vreme

Percepcija Nemake u srpskim tampanim medijima 20032014.S jedne strane, Nemaka je najvei bilateralni donator, jedan od najvanijih privrednih partnera Srbije, zemlja u koju bi veina graana najradije otila da radi. S druge strane, zbog dva svetska rata i uloge Nemake u raspadu SFRJ i priznavanju nezavisnosti Kosova mnogi graani Srbije ne doivljavaju Nemaku kao iskrenog prijatelja. Presudni uticaj na percepciju Nemake u srpskom drutvu, na to koji e segment vieslojnih odnosa prevagnuti, imaju mediji

Cilj ovog projekta je analiza slike Nemake u srpskoj tampi u pe-riodu od 2003. do 2014. godine. Na-glasak je na dominantnim predstavama Nemake u pisanim medijima, temama kojima se srpska tampa bavi vezano za Nemaku, njene politiare, drutvo, kul-turu, istoriju i odnose izmeu nemakog i srpskog naroda, organizacija i pojedi-naca. Vano je naglasiti da se Nemaka najee posmatra kroz prizmu odnosa izmeu dve zemlje ili poreenja odree-nih aspekata njihovih drutava, dok je

tekstova koji se bave iskljuivo Nema-kom znatno manje.

Veze izmeu razliitih zemalja i ljudi nastaju iz primarnog i sekundarnog isku-stva. Dok primarno podrazumeva sop-stveno posmatranje i neposredni kon-takt, sekundarno se stie posredstvom drugih. Veinu slika o svetu ipak stva-ramo zahvaljujui masovnim medijima. Iako u vremenu globalizacije tampani mediji, i sami izuzetno heterogeni, pred-stavljaju samo jedan od izvora informaci-ja, oni jesu bitni kada je re o tumaenju

stvarnosti, imajui u vidu da posedu-ju odreeni autoritet i ugled, dolaze do velikog broja ljudi, streme aktuelnosti sadraja.

Kada je re o medijskoj (re)konstruk-ciji stvarnosti, odnosno slici koju medi-ji stvaraju/obnavljaju, treba se podsetiti deije pesme Jovana Jovanovia Zmaja Slon. Slepi drugovi su otili do Indije da vide slona oslanjajui se na ulo dodira. Kada su stigli, stvar je svakome od njih bila sasvim jasna za onoga ko je opipao slona s boka, ivotinja je izgledala kao zid,

Foto: Aleksandar Andjic

1818

11. jun 2015. VREMEREME

za drugoga koji je dotakao uvo, slon je bio ba kao lepeza, za treeg koji se dohva-tio repa, on je bio poput ueta... Pesma se zavrava strofom: Posle su se prepi-rali/dugo zdravo,/koji od njih est slepa-ca/ima pravo./Ta svaki je imo pravo/ne-to malko,/al celinu nije pozno/ba nije-dan,/ba nikako.

Manje poetino medijska stvarnost bi se mogla ovako opisati: uvek su u teksto-vima, prilozima i fotogra jama prisutni samo segmenti, a celinu je teko sagle-dati. (Verovatno su Merten, mit i Vaje-nberg, piui o konstruktivizmu, najzvu-nije formulisali dilemu o odnosu stvar-nosti i medija da li mediji predstavlja-ju stvarnost ili je uspostavljaju (Stellen Medien die Wirklichkeit dar oder stellen sie Wirklichkeiten her?, 1994, 1)

Ako bismo sledili konstruktivistiku argumentaciju, novinarska kao i bilo ija

druga percepcija stvarnosti ne moe biti potpuno objektivna, a tu je i nain na koji tampani mediji funkcioniu, a tie se manjka prostora, vremenskog pritiska, zahteva trita, odree forme i stila i, ko-nano, postoji namerno izvrtanje injeni-ca, preutkivanje informacija, izostavlja-nje konteksta, tendenciozan odabir tema i sagovornika, naglasak na odreenim, jednostranim elementima, nainu in-terpretacije, moralnom vrednovanju itd.

Konano, kao konstitutivne inioce u stvaranju odreenih nacionalnih sli-ka izmeu drava, Kenet Boulding isti-e tri vane dimenzije: 1. geografski pro-stor, teritorije i njihove granice; 2. nepri-jateljstvo, odnosno prijateljstvo; 3. snage, odnosno slabosti (politike, ekonomske, vojne). Naravno, ma koliko individualne i kolektivne slike o odreenoj grupi mogu biti ukorenjene, one nisu nepromenljive.

Period istraivanja ove studije zapoi-nje 2003. godine, marta meseca (komplet-nu studiju moete pogledati na www.vre-me.com i www.fes.rs). Tada je ubijen srp-ski premijer Zoran ini, linost koja je na poseban nain povezivala Nemaku i Srbiju. Period od 11 godina obuhvata pro-mene u odnosima izmeu dve drave, a

stvorio se utisak u javnosti da je od tog trenutka taj odnos, naglo poboljan u periodu od kraja 2000. do 2003, iao sila-znom putanjom.

Rad je podeljen na dve celine, period od 2003. do 2008. i od 2009. do 2014. Predmet analize su tekstovi u kojima je Nemaka glavna tema, to obuhvata lanke o dra-vi, nemakom drutvu, kulturi, organiza-cijama, pojedincima, prolosti i svim dru-gim aspektima koje smo pronali traga-jui po arhivi tampanih medija.

Zbog obimnosti materijala, bilo je sko-ro pa nemogue analizirati sve lanke u kojima se Nemaka makar i uzgred po-minje, a iz istog razloga u prvi deo anali-ze nisu ule sportske vesti, kao i feljtoni o istorijskim dogaajima. Akcenat analize je na temama koje dominiraju u diskur-su tampanih medija vezano za Nema-ku, kao i preovlaujuim slikama koje se, otuda, mogu (re)konstruisati. Sama selek-cija tema, odnosno insistiranje na jedni-ma i preutkivanje nekih drugih, moe biti dobar pokazatelj medijskog, odno-sno politiko-drutvenog raspoloenja.

Obuhvaen je irok opseg dnevnih i nedeljnih novina, ukljuujui i tabloidne tampane medije koji esto nisu predmet

Istraivaki projekat podrala je Fondacija Fridrih Ebert u Srbiji. Izneti stavovi pripadaju iskljuivo autorima i ne moraju predstavljati zvanian stav Fondacije.

NOV POETAK DO UBISTVA PREMIJERA:

Zoran ini i Gerhard reder

Foto: Reuters

1919

VREMEREME 11. jun 2015.

slinih istraivanja, ali zahvaljujui svom tirau i prijemivosti forme i stila ima-ju nemali uticaj na drutvene predstave i formiranje stereotipa.

privredni partner i donator

Slika Nemake, prikazana kroz glavne teme i nain izvetavanja srpskih medija izmeu 2003. do 2008. godine, nijansira-na je i raznolika. Neke slike su skoro pa nestajale u odreenim godinama, neke su se preutkivale pa vraale, dok su po-jedine teme i predstave stalno prisutne.

Najdominantnijih predstava u tom periodu ima nekoliko. Istie se, po svo-joj prisutnosti, Nemaka kao ekonomski partner i dobrotvor i Nemaka kao uzor. Broj tekstova koji se tiu raznih aspeka-ta pomenute slike, kako u izjavama sago-vornika tako i u ocenama novinara, izu-zetno je velik, dok je najvei naglasak na tome 2003. godine. Nemaka se opisuje

kao najvei trgovinski i komercijalni par-tner; istie se pomo koju ona daje Srbi-ji kao i podrka reformama i evropskim integracijama. Ovaj aspekt se, posebno 2003, povezuje sa budunou. Naime, ve-rovatno i zbog kompleksne prolosti, po-sebno se istie neophodnost saradnje u vremenu koje dolazi.

Tako novinar Politike, komentariui posetu nemake delegacije Srbiji, pie da suptilnim diplomatskim analitiarima, koji u nijansama pronalaze vane poruke, ne moe da promakne da je nemaka vla-da u tu prvu posetu poslala ba ministar-ku za razvoj. (...) Ministarka za razvoj sim-bolizuje pogled u budunost, perspekti-vu, a njena poseta je izrazita demonstra-cija podrke. Poruka je: Nemaka se ne povlai. Naprotiv, eli da bude oslonac u tekim trenucima i kontinuirana linija za saradnju u budunosti (Nemaka pose-ta, 30. 3. 2003). Istie se i povezanost dve

evropske zemlje, ali i njihova suprotnost na osi razvijenonerazvijeno, predvorjecentar, ije vrednovanje dolazi od inferi-ornog para (koji se autopercipira kao ta-kav), a Nemaka se posmatra kao uitelj i autoritet.

Naslovi u novinama 2003. su jasni po-kazatelji medijske slike: Nemci daju vie (Veernje novosti, 28. mart), Podrka za prikljuenje Evropi (Politika, 28. mart), Sa Bonom samo dobijamo (Veernje novosti, 29. maj), Nemaka pokrovitelj do Evrope (Veernje novosti 23. maj), Primeniti Nemaka iskustva (Danas, 6. jun), Nove spone vidljive (Politika, 4. jul). Ova slika je prisutna tokom svih godina, iako nekada, obino podstaknu-ta politikim dogaanjima, odlazi u dru-gi plan.

Takoe, slika Nemake kao prijatelja premijera Zorana inia gde se istie ovaj odnos, ali i bledi odnos izmeu dr-ava, najintenzivnija je tokom 2003, ali se i kasnije nalaze elementi ove predstave. Iako se ona skoro pa iskljuivo pozitiv-no vrednuje, ide dotle da se ponekad ce-lokupni politiki srpsko-nemaki odnosi, to jest svi dobri aspekti izmeu zemalja gledaju kao odnos Nemake prema Zo-ranu iniu u kojima se naglaava da bi sa iniem na elu Nemaka volela da vidi Srbiju u eu, a nakon njegove pogibije postavlja se pitanje te podrke.

predstava o humanitarnoj hegemoniji

Kada je re o negativnim predstava-ma, mogue je detektovati sliku Nema-ke kao (arhi)neprijatelja i kao hegemoni-jalne sile koja hoe da nastavi svoje osva-janje na Balkanu. Ona se istie kroz tu-maenja dogaaja iz prolosti, a najee se prenosi kroz izjave i intervjue odabra-nih sagovornika, a dosta ree u autor-skim tekstovima novinara. Kao ilustra-tivni primeri slue, recimo, oni iz 2004. godine, kada jedan od sagovornika Ve-ernjih novosti, nemaki publicista i po-litiki analitiar Jirgen Elzeser, ocenju-je da je nemaka politika prema Srbiji samo nakratko bila promenjena posle

RAZMIRICE OKO KOSOVA: Boris Tadi i Angela MerkelFoto: Reuters

2020

11. jun 2015. VREMEREME

petooktobarskih dogaaja, da se predra-sude jo neguju, pa se tako i Kotunica u tampi ve predstavlja kao mali Miloe-vi. Takav odnos Elzeser objanjava od-nosom Nemake prema istonim zemlja-ma koji ocenjuje kao neokolonijalni (Po-pustljivi prema ovk, 13. 6. 2004). Slino pie i nin u kojem Mira Beham analizira odnos Nemake prema Srbiji poslednjih decenija, sa naglaskom na devedesete, a ve naslov govori za sebe: Humanitarna hegemonija (30. 8. 2004).

Panju ovdanjih medija donekle zao-kuplja, sa naglaskom na dnevni list Da-nas, sudbina podunavskih vaba. Po-menute dnevne novine piu o nevinim nemakim rtvama i krivcima i neprav-di koja je naim Nemcima naneta (Ne-stanak podunavskih vaba, 31. 5. 2003.). Ovde, ta tema izrasta u pravu polemiku, dok se drugi tampani mediji u znatno manjoj meri ili uopte ne bave njome. Ona je jo otvorena u srpskoj javnosti, a obino se, kada se njome neko bavi, na-glaava tolerancija predratnog doba, a ne dodiruju se kasniji dogaaji.

Kada je re o poreenju Nemake i Sr-bije, ono se, zavisno od konteksta, postav-lja kao uzor u suoavanju sa prolou, ali se vidi i kao provokacija i napad na Srbe. U tampanim medijima, i uopte u javnosti, postoje dva poreenja Srbije sa Nemakom koju istiu i/ili kritikuju me-unarodni i domai akteri. Prvi, kada se Srbija poredi sa Vajmarskom Nemakom, a drugi kada se prave paralele izmeu po-raene Nemake nakon Drugog svetskog rata i njenog suoavanja sa prolou i Sr-bije nakon devedesetih, te potrebe da ona proe kroz to. Ova poreenja e se spo-radino javljati tokom godina, nekada u vidu ljutog opovrgavanja, nekada u vidu pronalaenja paralela i/ili, kao to smo spomenuli, pozitivnog uzora.

kosovo i kako to nemci rade

Od 2004, sa odreenim oscilacijama ali uvek prisutni, jesu i lanci o odnosu Ne-make prema Kosovu i Metohiji. Od 2004. pitanje KiM i stavova i delanja Nema-ke u vezi sa tim dobija panju ovdanje tampe. Nemaki kontingent kfor-a je prvi na meti kritika. Vano je ipak istai da je ogromna veina svih tekstova koji se tiu KiM, odnosno odnosa Nemake prema tom pitanju, pisana u neutralnom

tonu, bez vrednosnih ocena i komenta-ra, ve samo u formi vesti, izvetaja ili se obrauje kroz intervju. Naravno, ima izu-zetaka. Takoe, srpska tampa objavlju-je izjave raznih nemakih zvaninika, in-tervjue srpskih zvaninika date nema-kim medijima, prenosi tekstove nema-kih novina i njihove procene.

Prisutni su i lanci samo o Nemakoj koji se tiu svakodnevnog ivota i poli-tike ove zemlje, i to u veoj meri poev od 2005. Kancelarka Merkel se opisuje, kao i u ostalim svetskim medijima, kao izuzetno mona i pragmatina. Nemaki

izbori oktobra 2005. propraeni su u po-jedinim srpskim tampanim medijima sa velikom panjom. Sumirajui ih, Rani u nin-u, zakljuuje da su Nemci organi-zovanjem velike koalicije i prihvatanjem Angele Merkel za kancelarku demonstri-rali visok stepen politike kulture, demo-kratinosti i zajednike nacionalne sve-sti (Tako to rade Nemci, 20. 10. 2003). Sumnja se povremeno u dobro nemako raspoloenje prema prijemu novih lani-ca u eu, a jo vie kada je re o zemljama zapadnog Balkana (lanstvo kao privile-gija, 22. 3. 2006). Tako Nedeljni telegraf

Nenad Radievi, dopisnik Politike iz Nemake

Pogled kroz polomljene naoareNemaka u oima srpskih medija najee je snana, mona, bogata, zahtevna, stroga, vredna... Niz bi svako u Srbiji lako mogao da nastavi, ali problem u percepciji Nemake u srpskim medijima i celokupnoj javnosti lei u injenici da je to pogled kroz svojevrsne po-lomljene naoare.

Kroz jedno nepolomljeno uveavajue staklo tih naoara, mediji, ali i politiari, analitiari i opta javnost vide monu i bogatu Nema-ku u kojoj postoji precizan sistem, a nema-ku kancelarku Angelu Merkel kao gazdari-cu Evrope. Kroz drugo polomljeno staklo ne vide sve to ne ele da vide. Dakle, ne vide da je nemaki sistem precizan, ali jed-nostavan te da bi mogao da bude primenjen i u Srbiji. Ne vide da je u gazdova-nju Evropom za Nemce kljuno potovanje postavljenih pravila, a ne samovo-lja. Ne vide da je kultura Nemake bogata, kao i da red, rad i disciplina ne poti-ru umetnost, iroke seksualne slobode i pravo na razliitost u svakom pogledu. Nemaka se vidi kao idealna zemlja za imigraciju, ali se ne vide mane ivota u pealbi i tekoe u integraciji u nemako drutvo.

Percepcija Nemake je takva da bi mogla da se uporedi sa mnogim srpskim ni-skokvali kovanim gastarbajterima. Oni vazda nastoje da nau preicu u nema-kom sistemu, a pri povratku u Srbiju, im preu granicu, obavezno bace kroz pro-zor svog mercedesa pikavac, to u Nemakoj ne bi uinili.

Upravo tako se ponaaju i srpski mediji i politiari. Nemaku vide kao dobro or-ganizovani sistem, ali malo toga ine da neto naue od njega. Na primer, u sferi privrede sagledavamo Nemaku kao monog partnera, ali niko ne slua nema-ke preporuke kada je u pitanju pravljenje kadrova za odreene strune poslove.

Nekad umemo i da glori kujemo nemaki sistem, ali kada su u pitanju srpski po-litiki interesi, poput pregovora sa Kosovom ili evropskih integracija, srpski me-diji i politiari Nemaku sagledavaju ba kao pomenuti gastarbajter kao mesto gde treba nai preicu. Najednom se Nemaka ne sagledava kao sistem koji se dri pravila, ve se sve vidi kao (samo)volja Merkelove. Zbog toga uvek nasto-jimo da u cajtnotu prelomimo Nemce i nagovorimo ih da nam daju popust. Da ne moramo ba sve obeano da ispunimo. A Nemci ba to preziru vie od svega. I ba to, pak, stvara sliku Srbije kod nemakih politiara i medija.

2121

VREMEREME 11. jun 2015.

to sumira naslovom Nemaka torpedu-je Balkan (22. 6. 2006). Tema odnosa Ru-sije i Nemaka i odnosa Nemake i sad gurira kao tema ovdanjih medija, kao i odnos Merkelove prema eu, a vodea kvalitetna tampa ne proputa da pra-ti unutarnemaku situaciju, previranja u nemakoj koaliciji i ekonomske mere vlade kancelarke Merkel.

zapostavljanje kulture

Konano, lanaka iz oblasti kulture je najmanje. Razgovora sa nemakim

umetnicima i intelektualcima je malo, a tiu se najrazliitijih tema, dajui jed-nu nijansiranu, autentinu sliku sveta koja navodi na dalje promiljanje. Mo-emo samo zakljuiti da je teta to ova-kvih lanaka nema vie jer bi oni vero-vatno bili u mogunosti da stvaraju, od-nosno obnavljaju veze izmeu dva naro-da. (Kako je nekada napisala Hana Arent, razlika izmeu misleeg oveka i oveka koji ne preispituje i ne misli je vea od svih drugih razlika izmeu ljudi.) Jedan od pozitivnih primera predstavlja tekst

O kulturi koja stvara mostove tako no-vinar Veernjih novosti naziva lanak o nemakom glumcu srpskog porekla Goj-ku Mitiu koji je poslednjih 40 godina je-dini srpski brend u Nemakoj (Vinetuu Zlatna koka, 22. 9. 2006).

peti stub srbije

U 2009, Berlin se ponovo prikazuje kao pouzdan i e kasan partner. Slika Nema-ke u srpskim medijima bila je i te godine prilino neutralna, iako nije zaboravljena injenica da je Nemaka, meu 60 ostalih zemalja i mnogobrojnih institucija, pri-znala nezavisnost Kosova. Bez obzira na to kritika je bila veoma retka, osim kad su kancelarka Merkel i premijer Sarkozi nagovestili izvestan zastoj u pridruiva-nju balkanskih zemalja eu.

Prilino su se temeljno pratile nema-ka spoljna i unutranja politika, kao i ekonomija. Taj pozitivan ton, kada je re o Nemakoj, ume da bude prisutan i u ta-bloidnoj tampi koja prenosi vesti da Ne-maka snano podrava Srbiju (Press i Kurir, 28. 6. 2009). U 2011, tako, Nema-ka je u Pressu proglaena petim stubom Srbije (5. 5. 2011). Istiu se nemaka ula-ganja, podrka reformama. Vano je na-pomenuti da su u ovom periodu od dva-naest godina nemaki ambasadori veo-ma esti sagovornici srpske tampe, te je njihov glas o najrazliitijim pitanjima vidno prisutan. Ovo svakako govori i o vanosti koja se daje Nemakoj. Tako-e, prate se uspesi nemakih kompani-ja, njihova ulaganja, najave ulaganja, kri-tike elnih ljudi...

koniar srpskih evropskih integracija

Ipak, javlja se slika i Nemake kao ko-niara. Tako, 2010, na harmoninu sliku saradnje dve zemlje senku baca pitanje koje se esto postavljalo u medijima i jav-nosti: koja od zemalja lanica insistira na tome da Srbija zvanino prizna Kosovo, odnosno da li je to uslov za ulazak u eu, i da li je ta zemlja Nemaka. Nemaka nee ni da uje za Srbiju u eu, naslov je u Pressu od 4. maja. Ipak, na ovaj i sli-ne naslove reagovali su srpski zvanini-ci i nemaki ambasador u Srbiji, i njiho-ve reakcije i demantije preneli su svi re-levantni mediji.

Kako prenosi tampa, predstavnici

Ljubica Gojgi, urednica emisije Pravi ugao RTV Vojvodina

Kako Nemci kauU sagledavanju srpsko-nemakih odnosa sa jedne strane vrlo je vaan oseaj graana za realnost, to prepoznaju Ne maku kao zemlju veoma vanu za Srbiju i znaaj dobrih meu-sobnih bilateralnih odnosa. Dobro je poznato da je Nemaka jedan od najvanijih, ako ne i najvaniji ekonomski partner Srbije i da je to zemlja u koju graani Srbije najradije od-laze u potrazi za poslom.

S druge strane, mislim da nae odnose dosta boje emocije, da graani Srbije ni dan-danas nisu do kraja prihvatili Nemaku kao dobro-namernog partnera. Razlog za to je veliko bre-me istorije Prvog i Drugog svetskog rata, veliko zalaganje Nemake za prizna-vanje nezavisnosti Hrvatske devedesetih, itd. U oima mnogih graana zbog toga Nemaka nije zemlja koja je na naoj strani, makar ne sto odsto, zemlja od koje uvek pomalo zaziremo. Sve ankete pokazuju da kada se graani Srbije opredeljuju za zemlju koja im je najmilija oni ne navode Nemaku, ve Rusiju i neke druge zemlje.

Nemaka se u Srbiji doivljava kao drava koja je sebi uzela, ili joj je eu delegira-la pravo da vodi rauna o Srbiji, da strogo kontrolie da li Srbija ispunjava sve uslove na putu ka lanstvu u Uniji. I ne samo to, ve i da sama postavlja dodat-ne uslove, da ublaava ili pojaava kriterijume za napredak evrointegracija. To je u srpskim medijima naroito primetno ovih meseci, kada je navodno veina lanica eu za to da Srbija pone da otvara pregovaraka poglavlja, ali se tome navodno najee protivi Nemaka insistirajui na punoj saradnji sa Pritinom.

Ljudi ovde moda ne znaju kako se zove evropski komesar za proirenje ili evrop-ski komesar za poljoprivredu, ali se zato nepogreivo zna ko je Hojzgen, ili ko je bio okenhof, ko su linosti bliske nemakoj vladajuoj partiji koje nam kroje sudbinu. Nedavno je i sam premijer, ini mi se, potvrdio na neki nain ovakvu percepciju izjavivi da mi mnogo toga ne znamo, a kada neto ne znamo, pita-mo Nemce kako se to radi i onda to uradimo na taj nain. Rekao je to na jednom skupu govorei koliko je Nemaka vana i koliki je uzor Srbiji.

Mediji sutinski usmeravaju svest veine graana. Problem je to ureivaka po-litika esto nije nezavisna, pa je ono to se ita, slua i gleda u medijima zapravo preslikana elja nosilaca izvrne vlasti. Tako i prikazivanje Nemake odraava stav dubokog potovanja koje ova sadanja vlast ima za tu zemlju.

2222

11. jun 2015. VREMEREME

najznaajnijih politikih stranaka u Srbi-ji saglasni su u oceni da je za Srbiju, iji je jedan od kljunih prioriteta pristupanje eu, veoma vano kakve e odnose imati sa Nemakom zbog znaaja koji ova dr-ava ima u porodici evropskih naroda. Miljenja su, meutim, podeljena kada je re o tome koliko nemako priznanje ne-zavisnosti Kosova moe da uzdrma od-nose izmeu dve zemlje. Istie se pono-vo njena mo, ali se pie, kroz izjave sa-govornika, i o prolosti odnosno o ne-gativnoj ulozi koju je Nemaka imala po srpske interese u proteklih dvadeset go-dina. U 2010, naslov u Pravdi je Nema-ka i Francuska u eu lobiraju protiv Srbije. Meutim, ovi tekstovi su upadljivo rei od onih sa pozitivnim tonom tj. pozitiv-nom slikom Nemake.

kljuni igra

Kancelarka Angela Merkel nazivana je tvrdim orahom i gvozdenom Mer-kelovom, percipirana je kao osoba iji se glas uje jasnije od ostalih glasova u Evropskoj uniji, bilo da je re o Kosovu ili Grkoj, kao i osoba koja je postavila neka nova pravila ponaanja u eu. Kada je ne-maka kancelarka Angela Merkel dobi-la svoj trei mandat na elu vlade (2013), o tome je izvetavala celokupna medij-ska javnost u Srbiji. Iako je nemaka kan-celarka u dobrom delu javnosti i medija percipirana kao osoba koja postrojava srpske, ali i pojedine evropske politia-re, njen reizbor na elu Nemake je po-zitivno ocenjen. U prvom planu su nje-na dominanta linost, vrsta ruka, ou-vanje Evropske unije i dugorona stabil-nost evra.

Prate se u ovdanjim listovima i doga-anja u Nemakoj, poput proslava povo-dom Dana nemakog jedinstva, o emu izvetavaju sve srpske novine. Dosta se pie i o odnosu Nemake prema Grkoj, a istie se neretko nemaka pragmati-nost. U Politici se 2010, u tekstu Mer-kelova na raskrsnici (7. 5. 2010), pie kako se nemaka i evropska demokratija na-laze na raskrsnici: Situacija, gledajui iz ugla najnovije svetske ekonomske krize, za demokratiju nije nimalo ruiasta. No-vac vlada svetom, ali ko vlada novcem pi-tanje je na koje nije teko odgovoriti kada se vidi kojom brzinom parlamenti evrop-skih drava klimaju glavom i odobravaju

hitnu pomo za spas helenskog pacijen-ta. (...) Njime (novcem) vladaju nansij-ski dirigenti koji su se otrgli iz demokrat-skog sistema i deluju po nekim svojim pravilima u kojima je pro t postao naj-vea svetinja Angela Merkel moda je i sama shvatila, osetila, odakle vetar duva, pa je nedeljama uporno odbijala da pri-hvati ideju o ueu Nemake u spasa-vanju Grke. A onda je pritisnuta argu-mentima nansijskih strunjaka i ban-kara (...) popustila.

Takoe, istie se esto vanost Nema-ke za eu. Ona se vidi kao stub evropske zajednice, istie se njena slika kao velike, mone sile. Godine 2011, u Ekonomistu,

novinar pie: Ako ona otvori novanik, ini se jo ima neke anse za spas, ako to ne uradi, sa evrozonom i evrointegraci-jama je gotovo (Nemaka dilema i evro, 3. 3. 2011).

Istovremeno, ovo se ponekad, ne esto, preokree u sliku Nemake kao hege-monijalne sile gde srpski tabloidi piu, prenosei i komentariui tekstove iz strane tampe, kako Merkelova pravi Veliku Nemaku (28. 6. 2012).

nemaki partner aleksandar vui

Kao i veine prethodnih godina, Ne-maka se vidi kao kljuni strateki

Vera Didanovi, novinarka nedeljnika NIN

Odnos pun (straho)potovanjaMoja impresija, steena redovnim praenjem srpskih medija (ali bez analize zasnovane na konkretnim podacima) jeste da je Nemaka danas predstavljena kao kljuna ekonomska sila i najmonija zemlja Evrope, sa kojom je potrebno (odnosno ivotno vano) usposta-viti dobre odnose. I to bez previe insistira-nja na razlikama u stavovima, ak i kad je re o veoma bitnim temama za Srbiju.

Tako, recimo, za razliku od snanog antiame-rikanizma kojim su esto obojeni tekstovi na neutralne teme u vezi sa srpsko-amerikim odnosima, ak i najtvri zahtevi Nemake, iako se nazivaju uslovima, nisu praeni tumaenjima o loim namerama koje se niim ne mogu opravdati. Ti uslovi tretiraju se kao (nepravedna) injenica, ali uglavnom ne izazivaju zlobne i uvreene komentare, negativne emocije ili izvrgavanje ruglu kljunih nemakih politiara.

Nemaka se vidi kao zemlja rada, reda i ekonomskog prosperiteta, nedostian uzor i poeljan politiki pokrovitelj. I to se vidi i na primerima koji nemaju direk-tne veze sa Srbijom u aktuelnom sporu Nemake i Grke, sve simpatije su na strani stavova Nemake, a ne siromane pravoslavne Grke. I tu nije bitna ak ni pria o nato bombardovanju Srbije, u kome je Nemaka uestvovala, dok su gra-ani Grke na razliite naine izraavali saoseanje sa bombardovanim Srbima.

Krajem devedesetih i poetkom dvehiljaditih, mnogo se pisalo o dobrim odno-sima ubijenog premijera inia sa Nemakom, to, u tom sluaju, nije uvek bio kompliment u mnogim tekstovima provejavao je stav da je ini nemaki ak koji ne razume Srbiju. S druge strane, dananji navodi o dobrim odnosima koje aktuelni premijer, nekadanji srpski nacionalista Aleksandar Vui, ima sa nemakim politiarima, ukljuujui monu Angelu Merkel, tretiraju se kao ne-sumnjiv Vuiev uspeh i dokaz koji govori o njegovim politikim kvalitetima.

Nemaka kancelarka Angela Merkel tretira se sa nekom vrstom strahopotova-nja, ak i u najkonzervativnijim i prilino mizoginim krugovima. Nemaka eko-nomska mo, rekla bih, potpuno je u drugi plan potisnula sve druge teme i po-tencijalna neprijatna pitanja.

2323

VREMEREME 11. jun 2015.

Veselin Simonovi, direktor Blica

Mediji postupaju po nalogu vlastiU veini medija sliku srpsko-nemakih od-nosa, kao i odnosa sa bilo kojom drugom ze-mljom, kreira Vlada Sr-bije, mediji prenose ono to Vlada eli da se sa-opti javnosti. Najbolji primer je kako je pred-stavljena poseta ne-make kancelarke An-gele Merkel Srbiji, da ona dolazi da veera sa premijerom Aleksan-drom Vuiem. Iako je to bila samo jedna sta-nica njene balkanske turneje, posetila je Sa-rajevo, Tiranu i Beo-grad, na osnovu medijskog izvetavanja stekao se utisak kao da Srbija i Nemaka imaju toliko prijateljske i bliske odnose da ak i kancelarka dolazi na veeru kod naeg premijera.

Dolazak kancelarke u Beograd jeste velika stvar za Srbiju, ali je minorna za Nemaku. Preuveliavanjem znaaja te posete za Berlin kamu irano je sve bitno zbog ega je kan-celarka zapravo dola. To nije problem Nemake, to je pro-blem nas, medija u Srbiji i nae javnosti.

Naravno da treba iskoristiti ovaj trenutak da uspostavimo to vre odnose sa Nemakom, jer nam je to najjai eko-nomski partner, najvie ekonomske pomoi Srbija je dobi-la od Nemake. Naa evropska perspektiva zavisi najvie od Berlina. Bitno je da te odnose gradimo i uvrujemo, jer bolje saveznike u Evropi od Nemaca ne moemo imati, tako da to jeste klju za nau perspektivu.

Mediji bi tu mogli da odigraju bitnu ulogu. Meutim, ve-ina medija se po nalogu vlasti zalae za okretanje Evro-pi, dok su im srce i dua u Moskvi, pa se nalaze u izofre-noj situaciji i ono ime se bave i nain na koji se time bave izgledaju tragikomino.

I ranije je situacija bila slina. I prethodna vlada je prece-njivala svoju ulogu na Balkanu i u Evropi, ali su mediji kri-tinije i analitinije obavljali svoju ulogu. Bilo je vie kriti-kih, analitikih i istraivakih pria nego sada. Ipak, nema tu neke velike razlike to se tie odnosa medija i vlasti. Su-tina jeste u tome to mediji ne preuzimaju na sebe ulogu kontrolora vlasti, glasa javnosti, nego pre svega oslukuju ta e rei vlada i prema tome se upravljaju, jer su u veoma tekom ekonomskom poloaju.

ore Vukadinovi, Nova srpska politika misao

Izmeu germano lije i germanofobije Naizgled nita lake nego pisati o percep-ciji Nemake u zem-lji i u narodu gde po-stoji uzreica Mrzi(m) ga ko Nemca. I taj se izraz spontano preuzi-ma i prenosi, takorei s kolena na koleno.

Dodue, danas je on ve gotovo lien bilo kakve sadrinske konotaci-je i reference otprili-ke neto kao bugarska skuptina, Markovi konaci ili Alajbegova slama. Ali ipak postoji i upotrebljava se, makar i u pomalo aljivom i sa-moironinom kontekstu. Na stranu to najblae reeno ne previe graciozni i, zapravo, esto grubo netaktini po-stupci nemake politike s vremena na vreme dolivaju ulja na taj neugasli antinemaki ar.

Pri tome, ak i kada ne rade i ne zastupaju nita vie ili gore od, na primer, Britanaca, Nemci to rade nekako grublje i si-rovije ili moda samo otvorenije pa su i reakcije srpskog javnog mnjenja otrije i burnije.

E, ali to je samo jedna strana medalje. Sve vreme u srpskoj javnosti postoji i jedan paralelni medijski i psiholoki tok koji sa alom gleda na to srpsko-nemako istorijsko raz-mimoilaenje (za koje krivi anglosaksonce, komunizam i ruso liju), nekritiki velia sve to je nemako, a naroito nemaku tehniku i naspram naeg javaluka nema-ki red i disciplinu. To je stav apsolutne fascinacije u sti-lu nemaka medicina je najbolja (iliti u Be-Ha varijanti kad ga vabo napravi, to ti je) i re ektuje se do u nae vreme gotovo kultnim statusom koji meu Srbljima imaju Simensovi proizvodi, mercedes, legendarna buba, ili golf dvojka. Ovaj mentalitet je najslikovitije opisan u lmu Ko to tamo peva kroz lik lokalnog germano la (verovatno ljo-tievske, ili barem nedievske provenijencije, ali je taj fe-nomen prisutan i u drugim ideolokim formama), kojeg je maestralno doarao Danilo Bata Stojkovi.

Upravo izmeu ovih karikaturnih stereotipa sve do da-nas klati se i osciluje doivljaj Nemake u srpskom jav-nom mnjenju. A, po obiaju, najrei je onaj najnormalniji i najracionalniji, to jest, srednji, umereni i odmereni stav. Dakle, ima svega sem ravnodun